RANKO BUGARSKI

SABRANA DELA
KNJIGA 9

Recenzenti sabranih dela

MILKA IVI
MILORAD RADOVANOVI

Za izdavae
ARKO IGOJA
IVAN OLOVI

Likovni urednik
IVAN MESNER

Izdavai

e*'if"
TAMPA
XX vek
Ranko Bugarski

JEZICI

Beograd
2003
 Uvodna napomena

Ovde se pretampava tekst knjige prvi put objavljene

u ediciji Sveznanje (knj. l) Matice srpske u Novom Sadu
1993. godine, ije je neizmenjeno drugo izdanje izalo maja
1996. Sa sadrinske iformalne strane knjiga odraava ovak
vo svoje poreklo, kao uvodno tivo namenjena iroj javnosti.
Ovom prilikom su tekstualne intervencije malog obima izvr
ene jedino u odeljku o jezicima u bivoj Jugoslaviji, kako
bi bilo jasnije da se prikaz odnosi na jeziki prostor jedne
drave koja je nestajala upravo dok je pisana prvobitna ver
zija tog teksta. U nekoliko sluajeva, kod nas dosad nenor
mirani nazivi manje poznatih jezika prilagoeni su reenjima
prihvaenim u prevodu Kristalove Kembrike enciklopedije
jezika, nedavno izalom kod beogradskog Nolita, koji se uz
engleski original sada registruje i na kraju Bibliografije. Po
neki podatak je osavremenjen. Ostale izmene su isto teh
nikog karaktera. Promena pisma - sa irilice na latinicu -
izazvala je odgovarajue modifikacije u Registru.

Beograd, novembra 1 996. R. B.

5
 l
Jezici u svetu

Uvod
Jezik je medijum pomou kojeg ovek izgrauje i tumai
svet u kojem ivi, a uz to i osnovno sredstvo interakcije i ko
munikacije meu lj udskim biima i bitan preduslov svekolikog
ovekovog stvaralatva. Jezik u ovom optem smislu deo je ge
netskog naslea ljudskog roda, a manifestuje se u hiljadama
posebnih jezika kojima govore pojedine drutvene zajednice i
rom sveta. Tako svi lj udi imaju jezik, ali nemaju svi isti jezik.
Svi j ezici su u neemu slini, i po tome su svi oni jezici; i svi
se u neemu razlikuju, pa su tako svi oni razliiti jezi ci.

Podrazumevajui sl inosti, odnosno injenicu da su svi je

zici sistemi iste osnovne vrste, u ovoj knjizi pozabaviemo se
upravo razlikama u ostvarivanj u opteljudske moi govora, ona
ko kako se one drutveno institucionalizuj u u vidu pojedinih
jezika. Govoriemo, dakle, o mnoini i arolikosti jezika u sve
tu, o pitanj ima nj ihove klasifikacije, nj ihovog oblikovanj a u vre
menu i rasporeda u prostoru, o funkcijama koj e obavlj aju u
drutvenim zajednicama i u ivotu pojedinaca. Pri tome e na
glasak biti na viejezinosti kao kolektivnom obelej u vei ne

7
 RANKO BUGARS K I

tih zajednica i individual noj odlici mnogih nj ihovih l anova.

Predmet naeg razmatranja bie samo prirodni jezici, kao isto
rijski izrasli instrumenti drutvenog ivota pojedinih lj udskih
s kupina. Iz nj ih izvedeni formalni si stemi raznih vrsta, koji se
u proirenom smislu rei takoe nazivaj u jezicima, nee moi
da budu ukljueni, iako je nj ihova vanost u modernom svetu
neosporna.

O pitanj ima koj a e biti predmet nae panje obrazovani

l aici imaj u odreene predstave, ali one u odsustvu pouzdanijih
strunih informacija esto ostaj u na nivou stereotipnih mi lje
nj a, a u domenu viejezinosti neretko i pukih predrasuda. Stoga
emo nastoj ati da pruimo osnovna obavetenj a, ali i da uka
emo da mnoge stvari u vezi s jezicima i nj ihovim delovanjem
na ivot lj udi stoje drukije nego to se to obino misl i . Ovo
s matramo vanim zato to jezika stvarnost sveta u celi ni i lj ud
skih drutava ponaosob ve danas namee niz problema u veo
ma zaotrenom obl iku, a sva je prilika da e se to jo izrazitije
oseati u vremenu koje dolazi . Tada e , naime, odnos prema
j ezikom Vavilonu - u kojem ovek, i nae, ivi otkad je sveta
i veka - biti od jo veeg znaaj a, ne samo naelnog nego i
i sto praktinog.

Broj jezika
Poinj ui opti pregled jezika u svetu, ve na prvom ko
raku susreemo se sa tekoama. U l aikoj predstavi uvreeno
je uverenje da se tano znaju odgovori na neka osnovna pitanja:

8
 JEZICI

kol iko se jezika govori u svetu kao celini, pa onda i u pojedinim

viejezinim zemljama; kako se svaki pojedini jezi k zove, i ko
liko ljudi nj ime govori ; koj i su sve jezici jo ivi , a koj i su
ve odumrli; i slina. Meutim, iako se o ovakvim pitanjima
ui stinu mnogo zna, nauka ne raspolae gotovi m, definitivnim i
nedvosmi slenim odgovorima na njih, nego mora da pribegava
procenama uz prihvatanje raznih uslovnosti . U daljem izlaganju
videemo i zato je to tako.

Krenimo od broja jezika u svetu. U lingvistikim priruni

cima popularanij e vrste doskora se mogao nai podatak - koj im
se ponegde operi salo oko 1930-1950. godine - da taj broj iznosi
tano 2 .796, ni manje ni vie. Ali u svetlu dananjih znanja
ova cifra pokazuje se dvostruko pogrenom, principijelno i i
njenino. Prvo, zato to se, iz razloga o koj ima emo se oba
vestiti u nastavku, nikakav precizan broj ne moe utvrditi. A
drugo, stoga to pomenuti broj , ak i zaokruen, ozbiljno oma
uj e u redu vel iine, kako emo takoe odmah videti. U nauci
se danas barata samo procenama - i to ne procenama izraenim
u deseticama, pa ni stotinama, nego u hiljadama. Takve procene,
razl iito zasnovane, u novije vreme su se kretale izmeu 3.000
i 10.000 jezika. Autoritativni aktuelni izvori ipak su uglavnom
saglasni da ukupan broj ivih jezika u svetu nikako nije manj i
o d 4.000, a da j e verovatno blii cifri o d 5 . 000; mi emo u
dalj im razmatranj ima okvirno raunati sa ovom drugom veli
inom.

Ovakav raspon procena moe kod nestrunj aka da izazove

uenje, ako ve ne i podozrenje prema nesrenim lingvistima

9
 RANKO BUGARSKI

koj i , eto, nisu u stanj u ni da prebroj e predmete svog naunog

interesovanja. Stoga se vredi neto podrobnije pozabaviti ob
j anjenjem tog raspona. Naveemo najvanije razloge koj i one
moguuju taan i konaan odgovor na pitanje o kome je re .

Pre svega, postavlj a s e osnovni problem jezikog identi

teta: ta treba raunati kao j edan jezik? Suprotno rairenim
predstavama, ovo je zbilja krupno pitanje, koje ostaje bez jed
noznanog i optevaeeg odgovora. Ono se moe razluiti u
tri komponente, pa se mogu anal itiki izdvojiti tri aspekta iden
titeta jednog jezika: strukturalni ili tipoloki (kakav je), genetski
ili rodoslovni (od ega je postao) i sociolingvistiki ili vrednosni
(kako se vrednuje). Prva dva aspekta su lingvistika u uem
smislu, a trei je izrazito sociolingvistiki i sociopsiholoki, jer
se odnosi na stavove samih govornika prema sopstvenom j eziku,
na to kako ga ocenj uj u i imenuju, uzimaj ui pri tome u obzir
njegove drutvene uloge i kulturnu tradiciju, kao i simboliku
vezu sa etnikim, konfesionalnim, politikim ili neki m drugim
kolektivnim identitetom.

Kod mnogih jezika (npr. ruskog, finskog, maarskog, j a

panskog, korejskog itd.), ova tri aspekta su podudarna, utoliko
to su ti jezici po svakom od tih kriterij uma odeliti od drugih
jezika. Tada se govori o jedinstvenom identitetu, i takve jezike
j e l ake brojati . Ali ima i mnogo sluaj eva gde ovi kriterij umi
dolaze u kol izij u, pa davanje prevage j ednom ili drugom u ovak
vim uslovima sloenog identiteta moe da utie na brojanje.
Lingvistiki veoma razliiti j eziki varijeteti mogu se doivlj a
vati i tretirati kao jedan jezik, dok sasvim bliski varijeteti mogu

10
 JEZICI

hiti vrednovani kao odeliti jezici, pri emu su mogue razne

kombi nacij e .

Primera radi, kineski s e najee uzima kao jedan jezik,

po genetskom i vrednosnom kriterijumu (zajednika istorij a i
kultura, uz bitan doprinos zajednikog pisma) - iako bi se po
strukturi pre moglo govoriti o nekih osam jezika, odnosno ve
likih dijalekatskih grupacija izmeu kojih najee ne postoj i
uzaj amna razumlj ivost u govoru . Donekle je uporedljiva situa
cija malog laponskog (ili sami) jezika u Skandinaviji i grani
nim podruj ima biveg Sovjetskog Saveza, koj i se rauna kao
jedan iako se pripadnici njegova tri dij alekta slabo mogu razu
meti . S druge strane , hindi i urdu, nastali iz zajednike osnove
hindustanskih govora, po genezi i strukturi su jedan jezik ali
se ee raunaj u kao dva. Oni se, naime, vrednosno diferen
ciraju prema konfesionalnoj pripadnosti, simbolizovanoj razli
itim pismima, a potom deli mino i po dravnim okvirima (hin
di kao jezik hi ndusa u Indiji, pisan indijskim pismom devana
gari, a urdu kao jezik muslimana u Paki stanu , pisan domaom
varij antom arapskog pi sma).

Slino ovome, sprskohrvatski je jedan j ezik genetski i

strukturalno, a deo njegovih pripadnika ga tako i vrednuje, dok
ga drugi govornici psiholoki doivljavaju kao dva jezika, sa
izvesni m etnikim, verskim, kulturnim i alfabetski m korelaci
j ama, i zasebno imenuj u (srpski i hrvatski). Zani mlj ivo je da
se engleski , koj i bi se mogao vrednosno diferencirati pre nego
srpskohrvatski, s obzirom na veliku geografsku rasprostranje
nost i upotrebu u vi e drava, ipak - sa prolaznim i beznaajnim

ll
 RANKO BUGARSKI

izuzecima - vrednuje kao u sutini jedan jezik. To se ogleda i

u nazivu : ako je potrebno diferenciranje po nacionalnim vari
jantama, dodaju se odgovaraj ui atributi (britanski , ameriki,
kanadski , australijski engleski i sl ino) ali se jezik nikada ne
zove prosto britanski, ameriki, kanadski ili austral ijski (delom,
svakako, i zbog pri sustva drugih jezika u istoimenim dravama) .

Odreenih di lema moe biti i oko toga da li su npr. ho

landski i flamanski, ili rumunski i moldavski , ili bengalski i
asamski, jedan jezik ili dva jezika. Danski i norveki (sa njegova
dva standardna varijeteta, l andsmolom /Jandsmaal/ i riksmolom
/riksmaal/ daju donekle razliite raspodele po pomenuti m me
rilima, kao i zapadnogermanski kompleks nemakog, holand
skog i jidia. Kreolizovani jezici, pre mda po genezi isti kao i
nj ihove osnove, razli kuju se od ovih strukturalno i vrednosno
i utoliko su zasebni jezici (npr. kreolski francuski prema fran
cuskom, kreolski engleski prema engleskom).

Mi smo dosad naveli nekoliko poznatijih pojedinanih pri

mera, ali prave dimenzije problema jezikog identiteta ocrtavaju
se tek kada se u horizont posmatranj a uvedu velike mnogoje
zine zemlje ili pak cel i kontinenti . Naime, operisanje veim
broj evima jasnije pokazuje ne samo koliko je to opte pitanje
relevantno, nego i kakvi generalni numeriki odnosi postoje iz
meu njegova tri aspekta. Globalno govorei, genetski kriteri
j u m sam po sebi daje najmanji broj jezika, strukturalni daje
vei, a vrednosni - naj vei broj .

12
 JEZICI

Instruktivan je sluaj Indije, ij a jezika politika zvanino

rauna sa tano 1652 jezika, pozivajui se na popis stanovnitva
iz 196 1. godi ne. Meutim, to je zapravo potpun spisak imena
kojima su popi sani oznaili svoje maternje jezike - otprilike
kao kada bi se kod nas zasebno raunal i , kao da oznaavaju
razl iite jezike , i odgovori tipa srpskohrvatski , srpski , hrvatski ,
jugoslovenski , crnogorski , muslimanski , bosanski , krajiki, dal
matinski , zagorski, naki i sl ini . Tom prilikom su oko 200 na
ziva naveli samo po jedan ili dva popisana. S amo za neke po
trebe, dobijeni broj imena razvrstan je na nekih 400 jezika, po
deljenih u mnotvo dijalekata, regi stara i stilova. Lingvisti , me
utim, uglavnom smatraju da u Indiji ima " samo" oko 170 je
zika. Ako ove cifre sada prevedemo u terminologiju jezikog
identiteta, sasvim priblino bismo mogli rei da najmanji broj
daje sliku genetskog, srednji strukturalnog, a najvei vredno
snog i dentiteta (uvel iko uklj uuj ui i proizvoljna imenovanja
od strane pojedinaca). Slino ovome, procene broja jezika u Africi
kreu se, grubo uzev, izmeu 800 i ak 2.000 , gde se prva veliina
odnosi na genetski a druga na vrednosni identitet. Danas se ipak
misli da je najblii stvarnosti neki srednji broj od oko 1.400 jezika,
koji bi mogao da odgovara strukturalnom kriterij umu, povezanom
sa uzaj amnom razumljivou.

U celom kompleksu pitanj a oko jezikog identiteta, jedna

od glavnih tekoa je u odsustvu j asne, lingvistiki utemeljene
i univerzalno validne razlike izmeu jezika i dijalekta . Poznato
je da se jezici veinom dele na dijalekte, pa ni za broj anje ni
poto nije svejedno da li se raunaj u jezici ili jo daleko mno-

13
 RANKO BUGARSKI

gobrojniji dijalekti - ali kriterijumi za ovakvo razlikovanje naj

ee nisu sigurni niti dosledni. Moglo bi se oekivati da e
do jasnog razdvaj anj a poj mova jezika i dij alekta da dovede i
neko izrazitije lingvistiko merilo - pre svega, uzaj amna ra
zumljivost. Naime, ako dve grupe lj udi govore donekl e razliito
al i se ipak razumeju, onda su posredi dijalekti istog j ezika, a
ako se ne razumeju, re je o dva razliita iako srodna jezika.
Meutim, ovaj kriterijum, iako nekada moe da doprinese tra
enom razgrani enju, sam po sebi nije dovolj no pouzdan i ne
daje nedvosmislene rezultate.

Na primer, predstavnici vedskog, norvekog i danskog

mogu se, uz malo napora i dobre volje, u znaajnoj meri spo
razumevati govorei svaki svoj i m jezikom - kao, uostal om, i
govorni ci srpskohrvatskog, slovenakog i makedonskog (struni
termin za ovu poj avu je polukomunikacija). Ovde, dakle , postoji
uzaj amno razumevanje izmeu zvanino razliitih jezika. Na
suprot tome, govornici udaljenijih dij alekata zvanino istog j e
zika mogu imati velikih tekoa u sporazumevanj u . Da ne na
vodimo ve pomenuti sluaj kineskog, ono bi bilo sasvim ogra
nieno, na pri mer, i zmeu jednog kotlananina, Teksaanina
i Australijanca koji bi govorili svaki svoj im dij alektom engle
s kog (dakle, ne nekom verzijom standardnog engleskog). Ana
l ogno bi se mogl o rei , recimo, i za predstavnike akavskog i
torlakog govora u srpskohrvatskom. A izmeu najj unij i h i naj
severnijih dij alekata nemakog nema uzajamne razum lj ivosti,
koj a opet u znatnoj meri postoj i izmeu susednih dij alekata raz
dvojenih nemako-holandskom dravnom granicom, od koj ih

14
 JEZICI

jl-Jni pripadaju nemakom a drugi holandskom jeziku. Slino

je i sa blisko srodnim dijalektima s obe strane makedonsko-bu
garske granice.

Prema tome, na terenu esto postoj i dijalekatski kontinu

um, sa blagi m prelazima jednog govora u susedni. U Evropi je
o va situacij a karakteristina zapravo za ceo skandi navski, ne
maki i slovenski jeziki prostor, donekle i za romanski , a drug
de u svetu, recimo, za indoarij ske, polinezij ske i bantu jezike.
Tako se u nekim delovima Indije jezike razlike i spoljavaju na
s vakih nekoli ko kilometara, pa putnik zaas "proputuje" kroz
desetak dij alekata. U ovakvim sluajevima, koji e od dijalekata
da pripadnu kojem jeziku ne zavisi toliko od uzajamne razumlji
vosti koliko od razmetaja administrativnih granica i eventualnih
standardnih jezika (koji su, za razliku od samih dijalekata koji im
lee u osnovi, mahom jasno meusobno razgranieni).

Ovo stanje stvari moe se, uopteno i uslovno, predstaviti

emom na Slici l .

A B e

n:n:n
a b c:d e r:g h i
'-./'-./Y'-./'-./Y'-./'-./
. .

Slika l.

Niz a . . .i simbolizuje dij alekatski kontinuum, kvaice iz

meu svaka dva susedna dijalekta oznaavaju uzaj amnu razum-

15
 RANKO BUGARSKI

lj ivost, niz A. . C predstavlj a standardne jezike, razdvojene dr

.

avni m granicama koje simbolizuj u takaste vertikalne linije.

ema podrazumeva da se uzaj amna razumljivost s manjuje do
nestajanj a idui od poetka kontinuuma ka njegovom kraju, a
u kljuuje i lingvistiku protivrenost po kojoj je, recimo, dij a
lekt e blii dij alektu d (zvanino razliitog jezika) nego dij alektu
a (zvanino istog jezika), i analogno izmeu f i g. Ona bi se
mogla primeniti na srpskohrvatsko-makedonsko-bugarsku, ne
mako-holandsku ili francusko-italijansku situaciju, izmeu
mnogih drugih.

isto lingvi stiki gledano, dij alekt poseduje sva formalna

komunikacijska obeleja jezika. Jezik je ipak kategorij alno
vii pojam, u kvantitativnom smislu utoliko to obuhvata ra
zliite dij alekte ako ih ima, a kvalitativno je razlika vi e so
ciol okog karaktera, naroito ako se pod jezikom misli na nje
gov standardni varijetet. Naime, tako shvaen jezik se vezuje
za grupnu pripadnost, kulturno naslee i slino, dok dijalekt
po pravilu nema takvih atributa i ak se, bar u popularnom
vienju, asocira sa ekonomskom i obrazovnom zaostalou i
ruralnim ambijentom. Drugim reima, jezik uiva presti, dok
se dijalekt oficijelno nie vrednuje i neretko stigmatizuje (iako
i on moe da za svoje govornike, u odreenim uslovima, bude
pozitivan psiholoki fokus samoidentifikacije i unutargrupne in
tegracije).

Pored sinhronij ske, razmatrano pitanj e kontinuiteta ima i

svoj u dijahronij slu stranu, jer je identitet jezika podloan i pro
me nama u vremenu. Tako postoji razvoj ni diskontinuitet izmeu

16
 JEZICI

govornog latinskog i iz njega nastalih romanskih jezika, pa se

do neke take - to je, razume se, metodoloko uproenje -
govori o l atinskom, a posle toga o rumunskom, francuskom,
italij anskom, panskom i drugim romanskim jezicima i dijalek
tima. Za razli ku od ovoga, grki , koj i zahvata jo dui vremen
ski raspon, u odreenom smislu traje kontinuirano od starogr
kog preko vizantij skog do novogrkog, pri emu se sve faze
nazivaju grkim iako izmeu starog i modernog jezika nema
razumljivosti. Da je ovde u i gri i upotreba terminologije, jasnije
e pokazati primer engleskog. Ako se najstariji zabeleeni oblik
ovog jezika nazove staroengleskim, postoj i jae nagoveten
kontinuitet preko srednjoengleskog do modernog engleskog ne
go ako se taj rani oblik alternativno naziva anglosaksonskim
(a ni ovde, dakako, nema razumlj ivosti izmeu najstarije i naj
mlae faze) .

Kao to smo donekle ve videli , pitanje jezikog identiteta

dodatno se komplikuje, i to u velikoj meri, upotrebom razliitih
naziva za jezike (lingvonima). Ovo stoga to mnogi jezici idu
pod raznim imenima, i obrnuto, isto ime oznaava razliite je
zike ili grupe j ezika, pa je esto veoma teko ili pak nemogue
utvrditi taan odnos izmeu imena i lingvistikog entiteta. Ovde
su mogue razne kombinacije, a ukupno uzev broj zabeleenih
imena viestruko nadilazi broj identifikovanih jezika. Najpot
puniji dosad obj avljeni spisak lingvonima (u redakcij i V. N. Jar
ceve, v. u Bibliografiji) s adri ak nekih 30.000 naziva jezika
i dij alekata. Od ovih se za polovinu ocenjuje da su prosti du
bleti, ali u preostaloj polovini, kao i u drugim slinim poduh-

17
 RANKO BUGARSKI

vatima, nije nimalo lako odrediti da li se neko dato ime odnosi

na grupu jezika ili dijalekata, na pojedini jezik ili dij alekt, ili
ak i na etniki kolektiv koj i se nj ima slui (a ovakvo meanje
etnonima i lingvonima samo uveava zbrku). Ovde moemo da
se setimo i ve pomenutog primera Indije, koji pokazuje da su
popi si stanovni tva, i kada sadre podatke o maternjem jeziku,
dosta nepouzdan - iako nezaobil azan - izvor informacij a o je
zikoj stvarnosti , pa u tu svrhu zahtevaju strunu lingvistiku
obradu .

Srazmemo je poznato da, na pri mer, nazivi irski i gel ski,

ili persij ski i farsi , oznaavaj u iste j ezike. Mnogi znaj u i da se
naziv romski (ciganski), iako bi upuivao na jedan jezik, za
pravo odnosi na vei broj romskih dij alekata, nekada meusob
no pril ino udaljenih, pa je postojanj e jednog romskog jezi ka
problematino (tim pre to ne postoj i nikakav opteprihvaeni
standardni oblik tog jezika, nego se poecima standardizacije
ponegde diferencirano pristupa). Na jugoslovenskom prostoru
poznato je da srpskohrvatski nazivi albanski , arbanaki, arnaut
s ki , iptarski identifikuju isti jezik - bar u denotativnom smislu,
dok su konotacij e razliite . S druge strane, samo strunj aci od
reuju da li nazivi vlaki i arumunski imaju istu denotaciju,
kao i nazivi ladino i jevrej skopanski, odnosno jidi i j evrej
s konemaki , ili kakav je upravo odnos izmeu hebrej skog i ivri
ta. (Svojevrstan je kuriozitet to to u naem popisu iz 1981.
godi ne kao zvanina rubrika figurira i "jevrejski " jezik, u nauci
nepoznat kao lingvistiki entitet).

18
 JEZICI

Meutim, stvari su jo mnogo sloenije u sl abije ispitanim

delovi ma sveta, kakvi h je dakako najvie. Kod naj veeg broja
jezika malih zajednica na ni skom stepenu civilizacij skog raz
vitka, uz to nedovoljno poznatih nauci - a to ujedno znai i
kod naj veeg broj a jezika u svetu uopte - problem imenovanja
je posebno aktuel an, pa neretko i akutan . Primera radi , zabe
leeno je preko 70 imena za razne dijalekte daj akog jezika
(severozapadni Borneo i juni S aravak), od kojih su neki moda
i zasebni jezici . A optije govorei, kako se upravo zove koji
od ovakvih jezika najee znaj u samo njegovi govornici, pri
padnici susedni h zajednica i, eventualno, strunjaci - antropo
lozi i lingvisti koj i ga prouavaju. Pri tome naini na koje takav
jezik krste j edni , drugi i trei ne moraju uopte da budu, i naj
ee nisu, podudarni.

Mnogi od tih jezika imaju domae nazive sa znaenjem

"ljudi " (kao kod rei bantu, koj a se u lingvistikoj nomenklaturi
koristi kao naziv cele jedne razgranate skupi ne afrikih jezika),
"pravi " , " domai " , " govorei " , " ovaj " (jezik) i slino. Ali isti
jezici neretko imaju i druge nazive, ne tako lepe, poreklom iz
jezika susednih i esto neprij ateljskih plemena, sa znaenjima
tipa " nemi " (upor. Nemci kao naziv kojim su Germane poastili
njihovi " slovei " susedi - Sloveni), " mucavci " , " stranci " , " var
vari " , " dumani " , " pasje seme " i slinim. A evropski doseljenici
mogu potom, radi lakeg snalaenj a i preciznije identifikacije,
dodati i neko svoje tree imenovanje a nt ropo l okog , geogra f
ili nekog drugog tipa ("jajoglavi", "
skog
" praumski , "ostrv
ski"). Povrh svega, sva ta imena javljaju se u raznim oblicima

19
 RANKO BUGARSKI

i transkripcijama u razliitim jezicima - panskom, portugal

skom, francuskom, engleskom itd.

No deava se i suprotno - da se isti naziv koristi za pot

puno razliite jezike. U Meksiku je, na primer, mexicano jedan
od naziva za panski, ali istovremeno i za glavni indijanski jezik
tog podruja, inae poznat pod domaim imenom nahuatl ( "je
zik prij atnog zvuka" ) - koj i , opet, obuhvata vie dij alekata sa
razl iitim stepenima uzaj amne razumlj ivosti , pa nije izvesno ni
da je to zapravo jedan jezik. Jasno je da u opi sanoj zbrci nauni
cima nije nimalo lako da nedvosmisleno utvrde identitet tako
razl iito imenovanih oblika govora!

Ukratko, vanjeziki inioci raznih vrsta (pol itiki , verski,

etniki, kulturni i drugi) veoma esto odluuju o tome da li e
se odreeni j eziki varijeteti s vrstati pod jedan naziv, ili e biti
zasebno tretirani i imenovani . Uz to, kada je re o li ngvistikim
klasifikacij ama, i tradicija u deskriptivnoj praksi samih i strai
vaa u datoj oblasti moe da ima izvestan uticaj . Zbog svega
toga, izuzimajui moda koju stotinu najpoznatij ih j ezika, u
svim ostalim i daleko broj nijim sluajevima tek ekspertiza moe
da pokae ta se upravo krije iza kojeg naziva - pa i to sa
promenljivim uspehom. A bie oigledno koliko ovakvo stanje
stvari potencira problem prebroj avanj a jezika.

Najzad, broj jezika, kako god identifikovanih, nij e stabi

lan, nego se vremenom menj a tako to se s jedne strane po
veava a s druge smanjuje. Mogunosti porasta su uslovne i
zavise od posebnih okol nosti. Naime, jezici se ne raaj u tek

20
 JEZICI

tako, preko noi: ogromna veina danas postojeih jezika vue

koren iz davnih vremena, kao savremeni izdanak hilj adugodi
njih procesa formacije i transformacije. Glavni izuzetak od ovo
ga su mnogobroj ni kreolski jezici, nastal i tokom poslednja etiri
stoJea kao prati lac kolonizacije atlantskog i pacifikog regiona.
Ovde je re o, uslovno reeno, prirodnom razvoju. S druge stra
ne, broj j ezika uveava se i tako to se pojedini varijeteti, ranije
tretirani kao dij alekti, standardizuju kako bi sluili kao zvanina
sredstva komunikacije, i time stiu status zasebnih jezika. Ovi
socioloki procesi bili su naroito izraziti u Evropi XVIII i XIX
veka, a u novije vreme masovnije su proireni i na zemlje tzv.
Treeg sveta. A mogu se - premda sasvim retko - i oiveti jezici
ve izumrli u govornom smislu i ustoliiti kao nacionalni jezici
novostvorenih drava; ovo se desilo sa hebrej skim u Izraelu 1,

delimino, irskim u Republici Irskoj .

Osim toga, broj jezi ka u nezanemarlj ivoj meri zavisi i od

stanja nauke . Na strani porasta, i govorei najpre konkretno,
ekspedicije naunika mogu i danas da otkrij u poneko novo ple
me - u Amazonskom bazenu, centralnoj Africi, u Paficiku i
drugde - a s nj im i njegov jezik. Ili se pak mogu dubljim prou
avanjem ranij e povrno poznatih j ezika utvrditi novi odnosi -
na primer, da su leksike slinosti izmeu dva govora, ranije
pripisivana istom jeziku, zapravo samo rezultat kontakta i tako
povrinske prirode, te da ti govori u sutinskom gramatikom
smislu ine posebne jezike. (Mogue je, naravno, i obrnuto: da
se varijeteti prethodno smatrani odelitim na osnovu daljeg uvida
sa naunog stanovi ta obj edine, to bi izazvalo smanj ivanje bro-

21
 RANKO BUGARSKI

j a jezika) . A optije uzev, dok je negde do 1950. godine na

svetu " bilo " oko tri hiljade jezika, ve danas ih " i ma" koj a
hilj ada vie - pri emu razliku ne ine novonastali nego novo
otkriveni jezici, i to daleko najvie na prostorima Okeanije, ij a
je izuzetna ( i svakako mnogovekovna) jezika arolikost upe
atljivo predstavljena naunom svetu tek tokom poslednjih ne
kol iko decenija. Posle ovoga ipak se ne mogu oekivati dalj a
otkria ni priblino ovakvih razmera, jer svet i za nauku postaje
s ve manJI.

Ako su ovo bile glavne mogunosti porasta broj a jezika

u svetu, treba odmah rei da su promene u suprotnom pravcu
znatno bre - na vel iku alost lingvista, antropologa, humani sta
i mnogih drugih . Naime, na stotine jezika ugasilo se u skoroj
prolosti, pored davno i ezlih jezika starih naroda, a mnogo
broj ni jezici i na nae oi nestaju sa lica zemlje.

Kako jezici umiru? Ako raanje nekog jezika zamiljamo

kao sled dogaaj a iz rane istorije ili ak preistorije, o kome se
malo ta moe rei koherentno i pouzdano, smrt jezika je proces
dostupan posmatranju, tragina aktuelnost modernog sveta koj a
kao predmet naune panje nije liena izvesne morbidne fasci
nacije. Ako iz ovog domena izuzmemo evolucij u tokom koje
jezici nestaju ali iz njih nastaju drugi (kao u pomenutom sluaj u
latinskog i romanskih jezika) , to bi s e moglo nazvati " kom
penziranom smru " , i ukljuimo samo jezike koj i odlaze ne
ostavljajui potomke, nalazimo da postoj i samo jedan potreban
i dovoljan opti uslov za takvu sudbinu. Jezici umiru kada i z-

22
 JEZICI

gube svoje govornike, tj . drutvene kolektive koji se nj ima slue

kao prvim jezici ma u svakodnevnom optenj u.

Do ovoga dolazi na dva naina, oba esta manje-vie

obilato dokumentovana. Prvi nain je fiziki nestanak govorne
zajednice, usled raznih katastrofa, ratova, gladi ili kolonizacije,
ili pak kroz prirodni proces izumiranja. Na ovaj nain sigurno
su nestale stotine jezika, od drevnih vremena do modernog do
ba. Jedan drastian primer istrebljenja cele zajednice desio se
dolaskom evropskih kolonista u Tasmaniju, gde je tako i lokalni
domorodaki jezik zbrisan u rekordnom roku; ovako neto moe
se slikovito, ali legitimno, nazvati ubistvom jezika, pa uz et
nocid ide i lingvicid.

Danas jezici izumiru mirnije, ako tako moe da se kae,

ali zapravo ne manje tragino. Ovaj proces zahvata sasvim male
govorne zajednice, vremenom svedene najpre na koj u stotinu
ili desetinu govornika, potom na nekoliko porodica i na samo
jednu, od najmanje dva lana (dok bar dvoje lj udi redovno upo
treblj ava jedan jezik on se mora smatrati ivim), te najzad na
jedi nog preivelog govornika, sa ijom smru odlazi i taj jezik.
Nekoliko ovakvih sluajeva nauka je dospel a da zabelei . Go
dine 1898. u Krku se smru Toneta Udine ugasio dalmatski -
romanski govor dalmatinske obale, a 1974. godine je preminuo
Ned Madrel, poslednji aktivni govornik manskog, keltskog je
zika ostrva Man u Irskom moru. U meuvremenu, 1970. godine,
umrla je poslednj a predstavnica kamakog, uralskog j ezika po
reklom iz Sibira, koja je prethodno decenij ama svoj jezik odr
avala u svakodnevnim molitvama, dakle optei isklj uivo sa

23
 RANKO BUGARSKI

S vevinj im ! A jezik tagi na kanadskoj teritoriji Jukon i mao je

1989. godine samo jednog registrovanog govornika, 87-godinju
staricu Anelu S idni .

Ali ovi primeri samo su dramatini granini sluajevi jed

nog ireg i dugotrajnij eg procesa, jer jezici najee ne skon
avaju na preac nego, moglo bi se rei, umiru u mukama. Pri
tome nj ihovi govorni kolektivi mogu i da preive, ali da po
stepeno preu na neki drugi jezik. Ova rasprostranj ena poj ava
poznata je pod imenom zamene jezika - i to je drugi nain .
izumiranj a jezika, kada nestanak nekog jezika nije uslovljen bi
oloki nego socioloki . Jedan jezik se, dakako, ne zamenjuje
drugim zato to bi usled dej stva raznih inilaca Uezikih pro
mena, " iskvarenosti " uticajima sa strane i slinih) postao ne
podoban za upotrebu ili se ak raspao kao komunikacijski si
stem. Ovo se, naime, nikada ne deava, jer jezici raspolau me
hanizmima spontane samoregulacije koji ih odravaj u u ravno
tei, zadovolj avajui potrebe nj ihovih nosilaca dok ovi postoje
kao potpun komunikacijski kolektiv. (Tek u poodmakloj fazi
odumiranj a, kada je jezik sveden na aicu govornika i nere
dovnu upotrebu , a u konkurencij i sa nadmonim takmacem, mo
gu se konstatovati i "patoloke promene " u samom jezikom
tkivu .)

Ako se ne zamenjuju iz unutranjih (lingvistikih) razloga,

jezici podleu zameni po diktatu spolj nih (drutvenih) okolnosti.
Ovo se po pravilu deava tako to male i ugroene zajednice
prihvataju dominantni jezik okoline radi opstanka i boljitka.
O ne tako najpre postaju dvojezine, a kako iz generacije u ge-

24
 JEZICI

neraciju novi jezik jaa a ranij i slabi , kolektiv vremenom po

staje jednojezian u svom novom jeziku, dok prvobitni maternj i
jezik biva potisnut u kolektivnu memorij u. Tako s u , n a primer,
1700. godine skoro svi stanovnici Irske govorili irski , a danas
skoro svi govore engleski . Proces zamene jezika moe se gra
fiki prikazati kao na Slici 2.

A Ab AB aB B

(Aa - prvi j ezik, Bb - drugi jezik)

Slika 2.

Ako bi se proces prekinuo u fazi AB , zajednica bi ostala

dvojezina i to bi bi o sluaj ouvanja jezika, kome tee, na
primer, mnoge etnike zajednice u uslovima imigracije.

Fragmenti izgubljenog maternjeg jezika mogu se u pam

enju kolektiva zadrati kroz vie pokolenj a i posle smrti po
slednjeg aktivnog govornika, u sferi narodnog predanja, del i
mino zapamenih pria i pesama iz deti nj stva ili - kako smo
videli - molitve . Ako su takvi jezici uivali izvesnu institucio
nalnu zatitu i l i naknadno postali vani simboli zasebnog etni
citeta ijoj se obnovi tei , oni mogu jo uvek da obavljaj u i
ograniene kvazi -slubene funkcije, odnosno da postanu zna
me11ja novog etnikog okupljanja. U ovom smislu, pomenuti
manski i dalj e ivi na rate, da tako kaemo, u sporadinoj i
svedenoj govornoj upotrebi ljudi ij i je prvi jezik odavno postao
engleski, a Manski parlament i danas na njemu povremeno iz-

25
 RANKO BUGARSKI

daje proglase. Jo je upeatljivij i primer kornvol skog, takoe

keltskog jezika j ugozapadne Engl eske. Prema predanj u, posled
nj i aktivni govornik ovog jezika bila je asna Doroti Pentrit,
koj a je premi nula daleke 1777. godi ne i ak u tom svojstvu
dobila nadgrobni spomenik. lako je njena zajednica ve tada
prela na engleski , jo ivi stotinak lj udi koji uvaj u ostatke
maternjeg jezika svojih predaka, a poslednjih godina javio se
i pokret za oivljavanje ovog drevnog jezika. Da ostanemo u
krugu keltskih jezika, u sutini slina sudbina prati la je i irski ,
samo to je ovaj jezik ipak imao j au govornu bazu i kulturnu
tradiciju, pa se tako i uspenije odrao.

Iz ovakvih primera moe se zakljuiti da i u svetu jezika,

kao i meu lj udima, ima svojevrsnog ivota i posle smrti, pa
je za mnoge jezike teko rei da li su u nekom datom trenutku
jo " ivi " ili su ve " mrtvi". Ovo naroito stoga to se za veliki
broj teko pri stupanih malih kolektiva naprosto ne zna da li
se, i u kojoj meri , jo uvek slue " svojim " jezikom ili su ve
potpuno preli na neki " tui " . Utoliko se ova situacij a razlikuje
od definitivno izumrlih starih jezika nestal ih civil izacij a, kakvi
su hetitski, etrurski , iberski i mnogi drugi. A granicu izmeu
ivota i smrti dalje relativizuju dobro poznati klasini jezici kao
starogrki, staroslovenski, latinski, arapski, koptski , sanskrit i
jo neki, od kojih mnogi veoma aktivno ive na druge naine.
D avno izgubivi svoje izvorne govorne zajednice, oni su u na
vedenom lingvistikom s mislu ve vekovima mrtvi j ezici, ali
su c ivilizacij ski i kulturno-istorij ski i dalje i te kako ivi, jer

26
 JEZICI

obavljaju izuzetno vane funkcije u religij i , knj ievnosti , nauci

i drugim domenima.

Meutim, sa upravo pomenutim vanim izuzetkom, smrt

ipak doe po svoje, pri emu mnotvo jezika nestaje bez pisa
nog traga. Rauna se, na primer, da je jo u prolom veku samo
u Brazilu moglo biti i do 1 .000 indijanskih jezi ka, a danas ih
nema ni 200. U Australij i , koj a je prve evropske doseljenike
17 88. godine doekala sa moda 300 domorodakih jezika, taj
broj je do danas skoro prepolovljen, pri emu e vei na preo
stalih uskoro ieznuti - osim pedesetak kol iko-toliko "dre
ih" , ij i je opstanak na dui rok mogu ako i nije verovatan.
Bilo da je re o prirodnoj smrti , lingvicidu ili ak jezikom
suicidu (kako se moe nazvati poj ava " dobrovoljnog" naputa
nj a svog jezika, u nekim kontekstima ni malo retka meu ugro
enim manj inama), ni na drugim kontinentima perspektive mno
gih jezika nisu nita svetlije.

S ve u svemu, postojei jezici mnogo bre nestaju nego

to novi eventual no nastaju, pa sada na svetu ima manje jezika
nego pre sto, dvesta ili vie godina, a uskoro e ih biti jo
mnogo manje nego danas. Prema nuno nepotpunim podacima,
mogue je da se vie stotina jezika ugasilo samo tokom po
slednje dve-tri decenije, a neke procene kau da bi broj ivih
jezika na svetu u doglednoj budunosti lako mogao da bude
prepolovljen. Pesi mistika prognoza ak bi mogl a da glasi da,
pri s adanjem stanju opte brige za male narode i nj ihove jezike,
moda s amo do 1 .000 najveih i najzatienij i h jezika moe
spokoj no da oekuje decenije koje dolaze, dok svi ostali na

27
 RANKO BUGARS K I

dui rok nemaj u pravih garancij a za opstanak. Ovde, razume

se, treba i mati u vidu ne samo pomenutu sudbinu mnogobrojnih
mi nijaturnih jezikih zajednica, nego i tendencije razvoj a u mo
dernom svetu. Jezika standardizacij a i terminoloka unifikaci
ja, tzv. dijalekatska smrt, gl obal ne komunikacijske mree, elek
tronska i posebno raunarska tehnologija, kao i druga obeleja
savremenog ivota - sve to ne podrava jeziku raznolikost i
tei da smanj i njen obim. Stoga se i na jezikom pl anu, i pored
nunog i produenog diferenciranj a unutar pojedinih jezika, pa
delimino i izmeu nji h, ipak moe oekivati prevaga integra
cionih kretanja i izvesna homogenizacij a ve stabilizovanih je
zika, praena progresivnom elimi nacijom oni h - mnogobrojni
jih - koji su silom prilika ostali izvan orbite ovakvih razvojnih
tendencija.

Iz svega reenog bie j asno zato se broj jezika u svetu

ne moe odrediti preciznije nego to smo mi to ui nili . Nj ihov
broj je lake utvrditi samo u Evropi - iako i tu ima spornih
sluajeva - zato to su evropski jezici veinom standardizovani,
pa se kao takvi l ake identifikuju i prebrojavaju. Ali prilike su
u ovom smi slu neuporedivo manje povoljne na svim drugim
kontinentima, gde nepregledni kontinuumi govornih varijeteta
najee nisu natkriveni standardnim jezicima kao autonomnim
jezikim celinama. Jezika bogatstva ovih ogromnih prostora
nauka je u mnogim sluajevima tek razgrnula, al i ih jo ni iz
daleka nije do tanina upoznala.

28
 JEZICI

Broj govornika
Jezici sveta meusobno se veoma razl ikuj u u mnogim
pravcima, pa se mogu uporeivali i klasifikovati na osnovu ra
zliitih merila. Jedno oigledno obeleje po kome se jezici dra
stino razlikuj u jeste broj govorni ka: dok jednima govore de
setine ili stotine mi liona irom sveta, drugi su zatvoreni u mi
nij aturne skupi ne ij i se l anovi mogu - neretko i doslovno ! -
izbrojati na prste. Ovo se moe tvrditi bez ikakve rezerve, ali
je drugo pitanje moe li se za svaki poj edini jezik rei, ma i
sa pribli nom tanou, koliko upravo govornika ima. A ako
se dobro pogleda, odgovor na ovo pitanje moda je jo tei od
onog na upravo razmotreno pitanje broj a jezi ka.

Ovome su dva glavna razloga. Prvo, kao to nije uvek

unapred j asno ta je jedan jezik, tako nije uvek izvesno ni ta
je govornik j ednog jezika, jer su mnoge ljudske zajednice i
mnogi nj ihovi lanovi viejezini do stepena u kome i sam po
j am maternjeg jezika postaje problematian . A drugo, i vanije,
za otprilike polovinu svih j ezika jednostavno ne postoje podaci
o stvarnom broj u njihovi h govornika, dok za preostalu polovinu
takvi podaci nisu uvek pouzdani. Valja imati na umu da se u
najveem broju govornih zajednica ne vode popi si stanovnitva,
a i tamo gde se vode oni ne sadre uvek pitanje o maternjem
jeziku. Meutim, i ako takvo pitanj e postoj i , ili se odgovor na
njega moe dedukovati iz naznake etnikog identiteta, ti podaci
nipoto nisu neprikosnoveni . Kako smo videl i na primeru Indije,
tu postoj i problem razliitog imenovanja, a i u autentinost zva
ninih rezultata neretko se mora sumnj ati zbog intervencije tzv.

29
 RANKO BUGARSKI

dravnog razloga. Vladama nekih zemalja moe, naime, biti u

interesu da zbog politike prema nacionalnim manj i nama ili ne
kih drugih potreba nepotpuno ili i skrivljeno prikazuj u etniki i
jeziki sastav stanovnitva. Osim toga, popisni podaci imaj u i
tu nezgodnu stranu to veoma brzo zastarevaju usled brzog op
teg porasta svetske populacije (po jednoj projekcij i Ujedinjenih
nacija oekuje se da e ve godine 2000. biti dostignuta cifra
od 6 milijardi) . Ali i bez obzira na popise, zabeleeni su sluaje
vi drastinog smanj ivanj a broj a govornika nekog jezika u krat
kom razdoblju, usled ratova, gladi ili brze asimilacije, kao u
Vijetnamu i Etiopiji ali i kod mnogih malih jezika primitivnih
plemena u susretu sa zapadnom civilizacijom.

No uz sve ove i druge uslovnosti , poneto se ipak moe

rei , podrazumevaj ui da uvek govorimo o priblinim i pro
menljivim a ne tano utvrenim vrednostima. Uporeivanje bro
j a ljudi i broja jezika na naoj planeti dalo bi, grubo uzev, ma
tematiki prosek od oko milion ljudi po jednom jeziku. lako
ima jezika sa toliko govornika - recimo, makedonski je neto
iznad tog proseka - to je srazmerno redak sluaj , jer ima mnogo
jezika sa daleko vie govornika, a jo mnogo vie jezika sa
znatno manje njih. Kombinacij om podataka iz dostupnih izvora,
a uz napomenu da su i oni ve delimino zastareli iako su ob
j avljeni izmeu 1 977. i 1 987, i sa manjim korekcijama u tom
smislu, dolazimo do sledee sasvi m okvirne klasifikacij e jezika
prema broju govornika. Najpre izuzimamo jezike bez govornika
- to je nekih 200 dosad identifikovanih mrtvih jezika, od mnogo
veeg broja koj i je ta sudbina nesumnjivo zadesila tokom ve-

30
 JEZICI

kova i milenijuma. Potom odvaj amo malopre pomenutu polo

vinu svih jezika koj i se vode kao ivi a za koje nema podataka.
Za naj vei broj ovih pretpostavlj a se da imaju sasvim malo go
vornika, pa su mnogi od nj ih na izdi saju ili su se ve ugasili.
Druga polovina onda daje odnose prikazane u Tabel i l.

Tabela l.

Broj govornika Broj jezika

1 00- 1.000 400
1 .000-l 0.000 750
l 0.000- 1 00.000 650
l 00.000- 1 ,000.000 300
l,000.000-10,000.000 1 50
l 0,000.000-50,000.000 1 50
50,000.000-100,000.000 10
iznad l 00,000.000 10

Iz tabele je lako videti da daleko naj vei broj jezika ima

srazmerno malo govornih predstavnika. ak 400 jezika ima is
pod 1.000 govornika, to ih ini najugroenijim. Ako ne zabo
ravimo ono mnotvo jezika bez podataka, od kojih je veina u
slinom poloaju, i uoimo da ni sledeih 1.400 jezika na naoj
li sti ne dobacuje do l00.000 govornika ponaosob, to znai da
ni mnogi od njih nemaju bezbednu budunost - pred sobom
imamo dokumentaciju za prethodno iznetu pesimistiku pro
gnozu broj a jezika koji se mogu smatrati sigurnim i na dui

31
 RANKO BUGARSKI

rok. S druge strane, svega oko 300 jezika ima vie od milion
govornika, od kojih samo 20 premauje cifru od 50 miliona, a
svega l O prebacuje lOO miliona. U Tabeli 2 navodimo tih 20 broj
ano najjaih jezika, sa ciframa izraenim u mili onima govornika.

Tabela 2.

I. kineski . . .. . . . . . . . . . . . .. 1 .000 l l . francuski . . .. . . . . . .. . . .. . .70

. .

2. engleski . . . . . . ... . . . . .. . . . 300 I 2. i talijanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

3. panski . . . . . . . . . . . . . . ..... 250 13. javanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

4. hindi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 14. korejski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
5. ruski .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l 50 15. telugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
6. arapski . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 150 16. tamil ski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
7. bengalski . . . . . . . . . . . . . . . 150
. 17. pendapski . . . . . . .. .. ... 50 . .

8. portugalski . . . ..... . . . 130

. . 18. biharski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
9. j apanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 19. maratski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
l O. nemaki . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 20. vijetnamski . . . . . . . . . . . ... . 50

Uz ovu tabelu neophodne su sledee napomene. Prvo, i

najaumij i postoj ei izvori se meusobno razlikuju, pa su i ovde
iznosi samo priblini. Drugo, za neke jezike postavlj a se pitanje
identifikacije. Kineski je uzet u svom punom obuhvatu, dakle
sa svih osam makrodijalekata (iako bi i sam mandarinski sa
s voj ih 750 miliona ubedlj ivo drao prvo mesto). Hindi ovde ne
ukljuuje urdu , sa koj im bi se pribliio cifri od 250 miliona.

32
 JEZICI

Tree, i najvanije, date brojke odnose se samo na upo

trebu ovih jezika kao maternjih. Meutim, mnogi od nj ih imaju
vane administrativne, obrazovne i druge funkcije u zemljama
u kojima se upotreblj avaju , esto i izvan svojih mati nih regija,
pa se masovno koriste kao drugi jezici . Rauna se da engleskim
kao drugim jezikom govori ak dodatnih 400 miliona; sa od
govarajui m dodacima hindi i urdu zajedno popeli bi se moda
i na 500 miliona, ruski na bar 2 1O miliona, a francuski na preko
!OO miliona. Na spisku bi se poj avili i jezici sa manj im brojem
izvornih govornika koji u nekom irem regionu, zahvaljujui
svojim funkcij ama, imaj u izuzetno mnogo " sekundarni h" go
vornih predstavnika. Upeatlj iv sluaj je malajski , sa moda
150-200 miliona govornika od koj ih je on prvi jezik samo za
nekih 20 mil iona ! A poznato je da se neki od navedenih jezika,
pored toga to se usvaj aju kao maternji ili kao drugi jezici ,
masovno ue i kao strani jezici . Ako bi se dodao i broj ljudi
za koje se rauna da dobro znaju engleski kao strani jezik (i ako
je teko doi do ovih podataka, kao i meriti ovakvo znanje),
po nekim procenama engleski m se danas u svetu svakodnevno
ili bar uestalo slui moda cela milijarda lj udi . (O razliitim
pomenutim funkcionalnim kategorij ama jezika bie vie rei u
4, a o pitanju maternjeg jezika u 5 . poglavlju ove knjige).

Navedeni iznosi ubedljivo govore o izrazitoj , pa i frapan

tnoj nejednakosti izmeu jezika po broju govornika. Nekim ob
li kom kineskog govori svaki peti ovek na naoj planeti ; do
dajmo samo j o engleski i panski , i ve smo pokrili gotovo
treinu oveanstva. Nekim od prvih pet jezika govori blizu

33
 RANKO BUGARSKI

40% svetskog stanovnitva; na prvih deset jezika otpada ve

vie od polovine, na prvih dvadeset jezika 65%, a na prvih sto
jezika ak 95% svih ljudi . Dakle, hilj adama preostalih jezika go
vori ukupno svega oko 5% ljudi ! Prema tome, ogromnu veinu
svih jezika sveta ine brojano mali jezici - to smo ve, u ap
solutnim a ne u procentualnim iznosima, utvrdili kroz Tabelu l.

Dodajmo jo uzgred da, iako broj govornika j este jedno

od merila snage nekog jezika, on nije jedino, a sam po sebi
ne mora da bude ni naj vanije takvo merilo. Ima srazmerno
manj ih jezika koji su od znaaj a u svetu, kao to ima i nume
riki veoma jakih jezika ij a vanost ne prelazi granice nj ihovih
zajednica. Drugi kriterijumi su svetska rasprostranjenost, meu
narodna upotreba, udeo u razvoju nauke i tehnologije, znaaj na
kulturna i knj ievna tradicij a, potom ekonomska, politika pa
i voj na mo naroda koj i govore datim jezikom, te nj ihovo ukup
no uee u svetskim poslovima. Tako engleski daleko zaostaje
za kineskim po broju govornika, a po pojedinima od drugih
merila za engleskim ne zaostaju npr. francuski, panski , nema
ki ili ruski. Al i u kombinacij i svih njih engleski danas nesum
njivo predstavlj a vodei svetski j ezik. Stoga ne zauuje to to
se on u svetski m razmerima naj vie izuava kao strani jezik -
iako, razume se, time nipoto ne prestaju razlozi da se i drugi
jezici ireg raspona j avljaju u toj ulozi .

Na kraju, vraajui se makar i uzdranom prognoziranju

budueg razvoj a dogaaj a, na osnovu iznetih podataka i analiza
moe se razlono pretpostaviti sledei scenario. Veliki i vei
jezici i dalje e rasti, manji e mahom gubiti govornike, a naj-

34
 JeLICI

manj i e nestaj ati, ne izdravajui konkurenciju j aih i presti

nih jezika. Mnogima od ovih nema spasa, ali bi se opti i neu
mitni pad u broju jezika, koj i za oveanstvo predstavlja ne
procenj iv kul turni gubitak, mogao bar u nekim sluaj evima us
poriti ili spreiti ako bi se na vreme preduzele energine mere
zatite ugroenih obl ika ljudsko!! govora.

35
 2
Jezici u vremenu

Jezika evolucija
Otkud na svetu toliki broj j ezika? Objanjenje j ezike raz
nolikosti vekovima je traeno posredstvom mitologij e i religije,
gde se povezivalo i sa postankom jezika uopte i potragom za
prvobitni m zajedniki m praj ezikom ljudskog roda. Od toga pra
izvora, kako se verovalo, potekli su svi jezici rasuti irom nae
planete. U jevrejsko-hrianskoj tradicij i poznata je legenda o
Vavilonskoj kuli, koja " pometenij e " jezika tumai gnevom
S tvoritelj a usled drskosti obinih smrtnika koj i bi, slono diui
kulu do neba, ugrozili njegov neprikosnoveni autoritet. Ne rau
najui neka pojedinana ranij a sagledanj a, poeci sistematskog
naunog objanjenja jezike arolikosti j avljaju se tek poev od
kraja XVIII veka. Na mnoge aspekte ovog pitanj a nauka ni do
danas nije dala odreene odgovore, ali je bar vrsto zakoraila
tim putem i ve ostvarila znaaj ne rezultate.

Pre svega, jedno od temelj nih obeleja jezika u optem

smislu, pa tako i svake njegove posebne manifestacije, jeste
promenlj ivost u vremenu. Jezici se ve i inae razli kuju zbog
razliitih uslova u koj i ma ive ljudske grupe koje njima govore

36
 JEZICI

i odgovarajuih razlika u nji hovim komunikacij skim potrebama.

Ove razlike su se tokom mnogih vekova naj ee uveavale,
tako to su se pojedine grupe govornika istog jezika razdvajale
usled seoba, teritorijalnih osvaj anj a ili iz drugih razloga, i na
stavlj ale ivot odvojeno. Prekid redovnih veza, naroito izrazit
ako bi se jo poj avile geografske prepreke u vidu planinskih
masiva ili veih vodenih povrina, imao je za posledicu samo
stalan razvoj pojedinih oblika govora, pa se nekadanj i zajed
niki jezik cepao na dij alekte koj i su se sve vie uzaj amno uda
lj avali , do stepena kada je prestajala meusobna razumljivost
pa se tako moglo govoriti o razliiti m iako srodnim jezicima.

Ilustruj mo ovaj proces jednim primerom. Pre 2.000 godina

latinski se govorio u velikom del u Evrope, ali kada su, sa pro
pau Rimskog carstva, te prostore delimino zaposeli german
ski , slovenski, maarski i arapski narodi, govornici latinskog
nali su se njima ispresecani , dakle bez kontinuirane teritorije.
Tokom stoJea l atinski sa podruj a dananje Rumunije sve se
vie razlikovao od onog u savremenoj Italiji, a svaki od ovih
diferencirao se i od latinskog na prostoru Francuske ili panije.
Svaki latinski dij alekt tako je iao svoj i m putem, da bi se vre
menom tako razvili moderni romanski jezici - rumunski, itali
janski, francuski, katalonski , panski, portugalski i drugi . Ovaj
tok dogaaj a moe se pouzdano rekonstruisati jer za sve te je
zike, uklj uuj u i i lati nski, postoji obilata pisana dokumentacija.
No ovo je srean izuzetak, poto su kod drugih j eziki h poro
dica preci , zajedno sa mnogim potomcima, davno i ezli ne
ostavljajui nikakav pisani trag.

37
 RANKO BUGARSKI

Qyakvi procesi mora da su se u preistorij sko vreme odi

gravali na raznim stranama sveta, a nj ihov su rezultat jezici
koje danas zatiemo - i koj i , razume se, i sami ne prestaj u da
se menjaju. Iako se ovde zbog razliitih okolnosti ne moe po
uzdano uoptavati, rauna se da je u nekom zami lj enom pro
seku bilo potrebno da proe oko 500 godina da bi se prvobitno
zajedniki jezik izrazito dijalekatski izdiferencirao, dok bi po
isteku 1 .000 godina potpuno nestajala uzajamna razumljivost,
i me bi na sceni ve bili razliiti jezici . No ovde treba imati
u vidu da u savremenom svetu, u kome i dalje ima geografski
i socij alno izazvane jezike divergencije, veoma snano deluju
i procesi konvergencije o koj ima j e bilo rei u prethodnom po
glavlju. Stoga u uslovima moderne civilizacije dalj i razvoj j e
zikih porodica na skicirani nain nije nimal o verovatan. Je
zike promene danas se moraju posmatrati u ravnotei sila di
ferencij acij e i unifikacije. Jezici se i dalje potencij alno umno
avaju raznim deobama, ali se ove u global u obilato kompen
zuju nivelisanjem razlika, to, uz gaenje mnogih j ezika, vodi
redukcij i jezike raznolikosti .

Jezici se menj aju zato to se menjaju lj udi koj i njima go

vore i okolnosti u koj i ma oni ive. Neki od uzroka tih promena
su unutranji (pomeranj a, pregrupi savanj a i prilagoavanj a u
strukturi sami h jezikih sistema) dok su drugi spoljnog karak
tera (hvatanje koraka sa drutvenim promenama) . Jedan od ui
stinu temeljnih uzroka jezikih promena je injenica da jeziko
ponaanje oveka - za razliku od sistema komunikacij e meu
ivotinjama - nij e instinktivno nego naueno. Iako je opta j e-

38
 JEZICI

zika sposobnost uroena, svaki posebni jezik mora se u de

tinj stvu nauiti, a nikada dve generacije ne naue u svim po
jedinostima isti jezik. Ovakve razlike, koliko god bile minu
ciozne, kroz vie generacij a se akumuliraju toliko da menj aju
fizionomiju datog jezika i doprinose, u sklopu drukije moti
visanih promena, jezikom diferenciranju - ukljuujui pome
nuto raslojavanje jezika u dijalekte i izrastanje ovih u nove je
zike, uz mogunost krunog ponavlj anja tih procesa.

Genetska klasifikacija
Naznaeni procesi dovode nas do sutine pojma genetske
srodnosti jezika i pruaju osnovu za njihovu genetsku klasifi
kaciju. Teorijski gledano, slinosti izmeu dva ili vie jezika
mogu da potiu iz vie izvora. Prvo, od jezikih univerzalija -
zajednikih, iako razliito i spoljenih, obeleja svih jezika sveta.
Drugo, od kontakata i pozajmlj ivanj a izmeu jezika. Tree, od
glasovnog simbolizma, putem imitiranj a prirodnih zvukova ili
nekog slinog povezivanj a imena neke stvari sa njenom suti
nom, uz upotrebu ikonikih znakova (onih ij i oznaitelj svojom
formom upuuje na oznaeno). etvrto, slinosti mogu da budu
sluajne.

Ali univerzalije su veinom dubinskog karaktera; osim to

ga, konstatujui da su svi jezic i nuno slini ve samim tim
to su jezici, to dakle pripadaj u i stoj klasi poj ava, nismo pruili
nikakvo obj anjenje evidentne inj enice da su neki jezici me
usobno znatno slinij i nego neki drugi . Pozaj mljenice do koj ih

39
 RANKO BUGARSKI

je dolo u jezikim kontaktima, nasuprot tome, srazmerno su

povrinske prirode i vei nom zahvataju relativno periferne de
love renika, a manje osnovni renik i gramatiku strukturu .
Onomatopej a i ikoninost su ipak od margi nalnog znaaj a u
jezicima. A sluaj se moe sasvim iskljuiti: moe se desiti da
dva potpuno razliita jezika igrom sluajnosti imaju i sti jedno
sloan sled gl asova za isti poj am (kao /nas/ ' mokar' u nema
kom i u ameri kom indij anskom jeziku zunji u Novom Mek
siku), pa i ovo sasvim izuzetno, ali ne vie od toga.

Prema tome, navedene mogunosti ni izdaleka ne obja

nj avaju empirij sku injenicu, po sebi davno zapaenu, da unutar
pojedinih grupa jezika postoj e upadljive sistematske sl inosti
na svim nivoima strukture - u fonologij i , morfologij i , graenj u
rei , sintaksi, vokabularu . Ostaje, znai, samo j edna mogunost
objanj enja takvih zamanih i sveproimnih sl inosti , dosad ne
pomenuta. Nai me, takvi jezici mora da su te svoj e slinosti
nasledili od zajednikog pretka - to jest, da su nekada bili jedan
jezik. Za nj ih se onda kae da su genetski srodni , a genetska
srodnost znai dokazano zajedniko poreklo. Zanimlj ivo je da
ova predstava, koja danas deluje tako prirodno i oigledno, u
nauci o jeziku zapravo poinj e da se jasnije fonnul ie tek pre
nekih dvesta godina.

Grupa genetski srodnih jezika naziva se jezikom porodi

com, a njihov zaj edniki predak - prajezikom ili protojezikom
te porodice. Pri tome se podrazumeva stepenasta genealogij a,
uz sukcesivno " cepanJe" predaka na potomke, u razliitim mo
guim kombinacij ama. Ti evolutivni procesi mogu se sasvim

40
 JEZICI

uproeno i ematski prikazati uz pomo tzv. rodoslovnog sta

bla, koje je u nauku uveo nemaki l ingvist August lajher po
lovinom prolog stolea. Neke od mogunosti apstraktno su pri
kazane na Slici 3.

B
A tA
e D E e D E F G B F G H E

Slika 3.

Grananje na raznim nivoima simbolizuje razne stepene

srodstva, pa su neki jezici u okviru iste porodice u bliem, a
drugi u daljem srodstvu. U tom smislu se porodice dalje dele
na grane i ogranke.

Velika veina svih jezika sveta do danas je nekako genet

s ki razvrstana, premda u mnogim sluajevima krajnje uslovno
i provizorno. Izvan takve podele ostali su izolati jezici za
-

koje nije utvrena srodnost sa bilo kojim drugim jezicima (kao

i zumrl i sumerski ili etrurski , a od ivih baskijski, korejsk i , ja
panski, buruaski u Indiji i Pakistanu, giljaki na Sahalinu, ainu
u Japanu ili kutenaj u Severnoj Americi ) . Na drugom kraju,
utvrene su i slinosti izmeu pojedinih porodica, pa se ove
nekada grupiu u vee celine - file ili rodove, odnosno jo vee
- makrofile ili makrorodove. Krajnost u ovom pogledu predsta-

41
 RANKO BUGARSKI

vlja tzv. nostratika h ipoteza, koj a postulira sasvim daleko srod

stvo veine evropskih i azij skih porodica, pa i drugih - a u
krajnjem izvodu, moda, i svih j ezika sveta.

Iz izloenog sledi da genetska srodnost, kada nije doka

zana sredstvima istorij ske i uporedne lingvistike, ostaje poten
cijalna, uz manj i i li vei stepen verovatnoe. Drugim reima,
ne moe se apodiktiki tvrditi da su bi lo koj a dva jezika ne
srodna; moe se samo rei da njihova eventualna srodnost nije
utvrena. Ako bi se nostratika hipoteza u svojoj najj aoj verzij i
pokazala tanom, to zasad i zgleda malo verovatno, ona bi mo
gla da osvetli veoma sloeno, i u nauci o jeziku dugo izbega
vano, pitanj e porekla lj udskog j ezika u celi ni .

Prema teoriji monogeneze, jezik j e nastao na jednom me

stu, u jednoj popul acij i hominida, pa se onda dodirima preneo
i na druge, to bi znailo da su se svi jezici sveta sukcesivno
razvil i od jednog zajednikog pretka. Prema suprotnoj teoriji
poligeneze , takvog jedinstvenog pretka nikada nije bilo, jer se
j ezik javio pri bl ino u isto vreme ali nezavi sno meu razliitim
grupama, pa se moe govoriti samo o veem broj u prajezika.
Pri tome, ipak, nostratika hipoteza jo ne bi bila dokaz prave
monogeneze, j er postoj i i trea teorij ska mogunost. Ne moe
se, naime, sasvim isljuiti ni scenario po kome je izvorno bila
poligeneza, ali su iz nekog razloga potom izumrli svi prajezici
sa svoj i m potomcima izuzev jednog, ije potomstvo bi inilo
skup svih jezika dananjeg sveta. Ove tri mogunosti, ij a even
tualna realizacij a pada u davnu preistoriju oveanstva pa nauka
jo nema naina da se izmeu njih definitivno opredeli, redom

42
 JEZICI

su ematsk.i prikazane na Slici 4 (L - jezik/od lat. lingua, engl.

language itd./; Lx - izvor svih postojeih jezika; crtkano - izu
mrli jezici bez potomstva).

A B

Lt L2 L3
Prajezici

L/1
t-l l
L-3 /ttl-3
Lt -2 LJ-tl \L3-2
e

Lt L2 L3
Prajezici

'1-
l
"

Lx
l
l
l l
\
.. t-, '
l
l l
.L .lo. :l "f,
. . ... l '
.J.

Slika 4.

Bioloka metafora u osnovi rodoslovnog stabla ima samo

uslovnu vrednost, jer se jezici u stvarnosti ne razvijaju tako pra
volinijsk.i niti se bez ostatka cepaju na jasno odelite grane. Pored
postojanj a u vremenu, jezici postoje i u prostoru, p a se pojedina
nj ihova obeleja, ukljuujui i inovacije koje se zainju na jednom
delu njihove teritorije ili bivaju preuzete iz nekog susednog jezika,
postepeno ire iz fokalnih u periferne prostore, u vidu koncen
trinih krugova. Stoga je nemaki naunik Johanes mit jo 1 872.

43
 RAN KO I WUARS K I

godi ne predloio tzv. talasni model, preuzet, za razliku od laj

herovog biolokog, iz fizike (v. Sliku 5).

Slika 5.

Ova dva modela - koja se, inae, mogu i kombinovati -

zapravo se ne isklj uuju nego su komplementarna. Rodoslovni
model bolJ e pri kazuj e izraenij e razdvajanje jezikih grupa,
kakvo nalazi mo na viim stepenima hijerarhij e (npr. germanski
jezici prema sl ovenskim). Nasuprot tome, talasni model je pri
mereniji finijem kontinualnom diferenciranj u na niim stepeni
ma, odnosno kod sasvim bliskog srodstva (npr. unutar german
ski h ili slovenskih jezika i naroito nj ihovih dijalekata).

Navedena hijerarhizovana terminologij a genetske srodno

sti u nauci se upotreblj ava krajnje neuj ednaeno, pa se osnovni
termin, porodica, javlja na razliitim stepenima, od ogranka do

44
 JEZICI

file pa i makrofile. Zbog toga, a i usled slabog poznavanj a si

tuacije u daleko najveem broju sluajeva, ne moe se tano
rei koliko upravo na svetu ima jezikih porodica. Kako smo
videl i, naelno se prihvata mogunost da se prema genetskom
kriterij umu svi j ezici sveta klasifikuju bez ostatka (sa izuzetkom
pomenutih izolata), ali je to teko ostvariti. U nekom " sred
njem " smislu govori se o stotinama razliitih porodica, pri emu
se uglavnom misli na iscrpno dokumentovanu srodnost koja do
puta grupisanje na relativno niim nivoima (porodice u uem
smislu, grane, pa i ogranci). Daleko je problematinije grupi
sanje u celine vi eg reda (file i posebno eventualne makrofile),
jer tu po pravilu ima manje pouzdanih podataka, pre svega zbog
vremenske projekcije mogueg "cepanja" . Naime, ona na tim
nivoima ide hiljadama godina unatrag, to je praktino nemo
gue valj ano dokumentovati .

Kada smo ve pomenuli dokumentaciju, vano je imati na

umu da se u rekonstrukciji istorijskog razvoja jezika nauka prven
stveno oslanja na pisane spomenike iz ranijih perioda - a daleko
najveim brojem jezika nikada se nije pisalo. Otuda je genealogija
pouzdano utvrena samo kod nekih evroazijskih i sevemoafrikih
porodica, dok je drugde ona mahom samo privremena i neretko
sasvim hipotetina.

Iz navedenih razloga klasifikacije vieg reda meusobno

se veoma razlikuju, pri emu vanu ulogu igra i meuvremeni
napredak nauke, koji vodi izotravanj u kriterijuma podele i pre
grupisavanju prethodno postuliranih celina. Ovo, pak, moe da
nametne i nova imenovanj a takvih grupacija, primetno razliita

45
 RANKO BUGARSKI

od onih koj a su bila uobiajena pre samo nekoliko decenij a.

Danas postoji bar pribl ina saglasnost da se moe srazmerno
zasnovano govoriti o nekih 15-20 velikih genetski odreenih
grupacij a na stepenu velikih porodica, fila ili makrofila. (Nii
navedeni broj , najmanji do koga se dosad dolo sa izuzetkom
nostratikih pokuaja, predloio je u svojoj sveobuhvatnoj kl a
sifikaciji 1 987. godine ameriki lingvist D o zef Grinberg.) Ne
ulazei u pojedinosti , naveemo spisak danas manje-vie prih
vaenih velikih grupacij a koje se esto i dalje slobodno nazivaju
porodicama:

indoevropska, uralska, altaj ska, kavkaska, eskimsko-aleut

ska, dravidska, sino-tibetska, austroazijska, austronezijska,
indo-pacifika, australij ska, na-ene, amerindijanska, af
roazijska, nilo-saharska, niger-kordofanska, hoi sanska.

Iz ovih naziva vidi se da oni, uopte uzev, sadre i ge

netsku i geografsku informaciju. Pri tome se njihova dalj a spe
cifikacij a, odnosno nazivi za ue porodice i grane, po pravilu
dre genetskih kriterij uma tamo gde oni mogu biti utvreni sa
veom sigurnou, dok u slabij e ispitanim sluaj evima preo
vlauje arealno i menovanje. Neto vie o sastavu i prostornom
rasporedu navedenih makro-celina bie reeno u narednom po
glavlju. Ovde emo, radi ilustracije, navesti nekoliko podataka
samo o najpoznatijoj , i ndoevropskoj porodici.

Ovaj naziv izvorno upuuje na skupinu srodnih j ezika koji

su se u osvit istorije rairili po Evropi i delovima j une Azije.
Poev od kraj a XV veka, u talasima kolonizacije neki od njih

46
 JEZICI

su pokri li ogromna prostranstva i na drugim kontinentima - to

znai da ovakav naziv porodice ne bi vie odgovarao ako bi se
tumaio u prostornom a ne u genetskom smislu. Pretpostavlja
se da se indoevropski m prajezikom govorilo pre vi e od 5 .000
godina na njegovom prvobitnom stanitu, negde u istonoj Ev
ropi ili zapadnoj Aziji (ovo pitanje jo je predmet spo renj a), i
da se on jo tokom prvog milenij uma svog postoj anj a podelio
u vie jezika. Strogo uzev, ovaj prajezik je rezultat delimine
rekonstrukcije, dakako bez ikakvih direktnih potvrda, i nije iz
vesno da je kao jedinstven jezik u govornom smislu ikada i
postojao: moda od samog poetka postoje samo indoevropski
dijalekti . Analogno, nije sigurna ni egzistencij a " indoevroplja
na" kao prvobitno jedinstvenog govornog kolektiva.

Indoevropska porodica obino se deli na deset grana. To su:

helenska, italska, albanska, balto-slovenska, germanska,

keltska, jermenska, indoiranska, anatolska i toharska.

Balto-slovenska grana, jo uvek sporna, nekada se prik a

zuje kao dve naporedne. Anatolska i toharska grana su u cel osti
izumrle. Helenska grana predstavljena je grkim, koj i , kao i
al banski i jermenski, ini zasebnu granu u okviru porodice. Iz
italske grane, preko govornog latinskog, razvili su se dananj i
romanski jezici . Preostale grane takoe obuhvataju vei broj
jezika - naroito indoiranska, sa svoj im razuenim indoarijskim
i iranskim ograncima, koja i pri naj stroem raunanj u sama bro
j i oko stotinu jezi ka, dakle dvostruko vie nego sve ostale za
jedno.

47
 RANKO B UGARS K I

Upravo pomenuta neravnomernost opta je karakteri stika

jezikih porodica. Ranije navedene makroceline meusobno se
veoma razlikuju po veliini prostora koj i zauzimaju, po broj u
jezika koje okupljaju, ali i po broj u lj udi koj i nj ima govore.
Pri tome nema praktino nikakve korelacije izmeu ovih para
metara. Daemo samo nekol iko pri mera.

Indoevropska porodica je u svetu najrasprostranjenija, zah

vatajui danas ogromne kopnene prostore izmeu Atlantika, Pa
cifika i Indijskog okeana. Ona broj i svega oko 1 50 jezika, ali
nj ima ukupno govore preko dve milij arde lj udi , to premauje
40% svetskog stanovni tva. Po broju govornika izdvaj a se jo
sino-tibetska porodica, teritorij alno znatno kompaktnij a, sa vie
od jedne milij arde ili oko 23 % s vetske populacije. Sve ostale
porodice daleko su manje u tom pogledu, sa naj vie do 6% te
populacije svaka.

Nasuprot ovome, niger-kordofanska porodica u central

noj i junoj Africi broj i preko 1 .000 jezika, ali nj i m a ukupno
govori svega 1 80 miliona lj udi ; pribli no iste vrednosti vae
i za austronezij sku porodicu. Oko 700 amerindij anskih jezika
zastupljeno j e sa ukupno 1 8 m i l i ona govornika. Nekih 40 je
zika geografski kompaktne k avkaske porodice okuplj a pribli
no 5 mil iona ljudi . Rauna se da oko 1 70 preivelih austra
l ij skih j ezika zaj edno ima moda 30.000 predstavnika.

Posebno j e upeatlj iva jezika diferencij acij a u porodica

ma koje nalazimo na mnogobroj nom ostrvlju rasutom po ne
preglednoj vodenoj masi Indij skog okeana i Pacifika. Tako ma-

48
 JEZICI

nje od 3 miliona stanovnika Nove Gvinej e i okolnih otoka go

vori ak nekih 750 jezika samo iz indo-pacifike porodice. Sa
mo jednom (i stonom ili okeanskom) granom austroazijskih je
zika, nji h oko 450, govori svega 1 ,5 mil ion stanovnika Nove
Gvineje i vie hilj ada ostrva ratrkanih po Melaneziji, Mikro
neziji i Polinezij i . Ako se tome dodaju i drugi jezici zastupljeni
na ovom podruju, onda na 5 mil iona ljudi na Novoj Gvinej i
i blioj okolini otpada oko 1 .000 jezika, i l i jedna petina svih
jezika sveta ! Ovo ini Novu Gvinej u ubedlj ivim svetskim re
korderom po jezikoj gustini i arolikosti, u razmerima teko
zamislivim iz evropskog ugl a: to je kao kada bi putnik, putujui
kroz neku zemlju, na svakih dvadesetak kilometara u bilo kom
pravcu nailazio na nov jezik (ne dij alekt), kojim se uz to slui
svega nekoliko hiljada ljudi. Pored ovog sluaj a, prostori sa izu
zetno vel ikom gustinom jezika po kilometru i glavi stanovnika
su jo centralna i juna Afrika, severoistona Indij a, zapadna
obala Severne Amerike i veliki deo June Amerike. Zbog sraz
memo malog prostora u ovom pogledu se izdvaj a i Kavkaz,
gde se uz pomenutih 40 jezika kavkaske porodice govore i mno
gi drugi indoevropski, semitski i altaj ski jezici, pa je on s ra
T.logom jo davno nazvan "planinom jezika" .

Poto smo ovim uveliko zali u arealnu problematiku, koja

sc u stvarnosti ukrta sa genetskom iako je u principu od nje
nezavisna, u narednom poglavlj u pruiemo neto koherentniju
..; l iku geografskog razmetaj a jezika po svetu .

49
 3
Jezici u prostoru

Arealna klasifikacija

Jezici su neravnomerno rasporeeni po delovima sveta.

Grubo uzev, u Africi i Azij i ima ih po 1 .400, u regionu Pacifika
1 .200, u Severnoj i Junoj Ameri ci zajedno 700, a u Evropi i
na Srednjem istoku po 70. Izraeni u procentima broj a svih
jezika sveta, ovi odnosi dati su na Slici 6.

Amerike 1 3

Srednji
istok 1 , 5

Slika 6.

50
 JEZICI

Vidimo dakle, da oko 85% svih jezika otpada na Afriku,

Aziju i Pacifik. Pri neto drukijem raunanju, ako se Indij ski
okean sa svoj i m velikim arhipelazima izuzme iz Azije i pripoji
Pacifiku, onda se samo na ostrvlj u tog vodenog prostranstva
govori blizu 40% svih jezika sveta. Nasuprot tome, na Evropu
dolazi svega l ,5% jezika - nj ih oko 70, to je znatno manje
nego u pojedinim viejezinim dravama drugde.

Gledano po pojedinim jezicima, i oni sa veli kim, pa i naj

veim brojem govornika meusobno se osetno razlikuj u po te
ritorijalnoj difuznosti , odnosno kompaktnosti . Naj rasprostranje
nij i m od njih u svetskim razmerima, engleski m, govori se kao
maternj im na svim kontinentima. Meu jezike ire rasprostra
njenosti spadaj u i panski , francuski, portugal ski, arapski i jo
neki. S druge strane, neki brojano j aki jezici - kao kineski,
hindi, bengalski , ruski ili japanski - mahom su ipak, to se
izvornih govornika tie, svedeni na po jednu zemlju, ma koliko
veliku, i njenu bliu okolinu. A slabij i i najslabiji jezici jo su
utoliko vie ogranieni, najee na male lokalne teritorije. Ako
pak uzmemo u obzir i upotrebu poj edinih jezika kao drugih,
tj . kao sredstava ire meuetnike komunikacije, onda se moraju
pomenuti jo neki jezici koj i opsluuju vee prostore, ali ipak
unutar samo po jednog svetskog regiona (kao malajski u Ma
leziji i Indoneziji, svahili u istonoj Africi, hausa u zapadnoj
Africi).

S ada prelazimo na letimian pregled situacije po konti

nentima, gde emo uz neke optije opaske dati samo osnovne
podatke o najvanij im zastupljenim porodicama i jezicima. Uz

Sl
 RANKO B UGARSKI

pojedine pomenute jezike bie dat priblian broj izvornih go

vornika u milionima, i to ukupno na svetu a ne zasebno po
kontinentima. Kurzivno tampanje tog broja signal izuje, opet
sasvim orijentaciono, da se dati jezik izrazito kori sti i kao ne
maternji, ali se numeriki podaci ne daju jer je do nj ih veoma
teko doi (za najvee jezike odgovarajue procene date su u
.1 . poglavlj u) .

I z ovog pregleda videe s e koliko se geografski prostori

razl ikuj u i po jezikoj gustini, tj . stepenu koncentracije razliit ih
jezika na njima. Pri tome treba imati na umu da svaki prikaz
dananje situacij e u mnogim delovima sveta bitno iskrivljuje
sliku preanje jezike raznolikosti, prekrivene indoevropskim
jezicima evropskih kolonizatora (naroito u obe Amerike i u
Australiji). ak i u Evropi i na Srednjem istoku, gde danas
dominiraju indoevropski, semitski i turkiki jezici , u ranijim
periodima bilo j e vie jezikog arenila. U sve to ovde ne mo
emo ulaziti, ali emo u prikazu kolonizovanih prostora polaziti
od domorodakih jezika, uz samo uzgredno pominj anje vanijih
doseljenikih jezika.

Evropa. Evropa se moe okarakterisati kao srazmerno

manj i prostor izdeljen na manj i broj veih jezika, u vel ikoj vei
ni standardizovanih i na tom nivou meusobno j asno razgra
nienih. Izuzim ajui baskijski (l ) kao izolat, svi evropski jezici
pripadaju indoevropskoj , a u mnogo manjem broj u uralskoj i
kavkaskoj porodici, uz izvesnu zastupljenost, na rubnim podru
jima, i jezika altaj ske porodice koj i e biti pomenuti u vezi s
Azijom.

52
 J EZICI

Meu indoevropski m jezicima dominiraj u tri grane : slo

venska na istoku i j ugoistoku (ruski 150, ukrajinski 40, belo
ruski 7, polj ski 3 8 , eki l O, slovaki 5 , srpskohrvatski 1 7, slo
venaki 2, makedonski l ,5. bugarski 8 ; ovde je spadao i sta
roslavenski kao stari jezik slovenske pismenosti) ; germanska
na severu i severozapadu (engl eski 300, nemaki 1 00, holandski
20, vedski 9, danski 5 , norveki 5 ) ; i romanska preteno na
jugu i j ugozapadu (panski 250, portugalski 130, francuski 70,
italij anski 60, rum unski 2 2 . katalonski 9, galicijski 3). Od dru
gih indoevropskih grana ovde nalazimo keltsku , na kraj njem
severozapadu (vel ki , irski, kots ki gel ski, bretonski - svi sa
malim brojem govornika) i bal tiku (litvanski 3, latvijski l ,5).
Tu su jo grki ( l O), albanski (4,5) i jerrnenski (5) kao samostalni
indoevropski ogranci, te romski kao indoarijski jezik velike di
sperzije, sa neodreenim brojem mahom dvojezinih govornika.

Druga znaajnije predstavljena porodica je ural ska (ili i

re : uralsko-jukagirska - ranije nazivana ugro-finskom, ali se ova
danas uglavnom vidi kao jedna grana ural ske porodice, iju dru
gu granu ine samojedski jezici) : maarski ( 1 4), finski (5), es
tonski ( l ) . Na Kavkazu, kopnenom mostu izmeu Evrope i Azi
je, govori se - kako smo ve videli - mnogo genetski razliitih
jezika; oni koj i se ne. nalaze nigde izvan Kavkaza nazi vaju se
kavkaskom porodicom, iako nije sasvim izvesno da oni ine
jednu genetsku skupinu, a jedini vei meu njima je gruzij ski
(4) Marginalno je zastupljena i semitska grana afroazijske po
.

rodice, preko maltekog - u i storijskom smislu ogranka arap

skog - kao nacionalnog i (uz engleski) zvaninog jezika Malte.

53
 RANKO B UGARSKI

Azija. Ovaj kontinent moe se oznaiti kao veoma veliki

prostor sa srazmerno manjim brojem porodica, j asno razgra
nienih i esto nevelikih po broju jezika koje obuhvataju, bar
u kopnenom delu; mnogi od tih jezika imaju veliki broj govor
nika. Indoevropska porodica zauzima velike prostore jugoza
padne, centralne i j une Azije, i to dvema svojim granama: in
doiranskom (persij ski 25, tadiki 4, pato 1 3 ) i indoarij skom
(hindi-urdu 250, pendapski 50, nepalski 1 0, biharski 50, ben
galski 1 50, asamski 1 6, orij a 20, maratski 50, gudaratski 30,
sinhaleki 10 i dr. ; ovoj grani pripada i sanskrit, klasini jezik
indijske civilizacije, koj i i danas obavlja neke zvanine funkci
je). Afroazijska porodica, ranije nazivana semitsko-hamitskom,
zastupljena je svojom semitskom granom (arapski 1 50, hebrej
ski 3 ; ovde su spadali i civilizacij s ki vani drevni jezici akadski
i aramejski ) . Jezici altajske porodice dele se na tri grane: tur
kiku, uglavnom u zapadnoj , central noj i severnoj Aziji (turski
45, tatarski 5,5, uzbeki 1 2, kazaki 7, ujgurski 6, turkmenski
3 , kirgiski 2, azerbejdanski 1 2) ; mongolsku, u istonim i jo
nekim delovima kontinenta (mongolski 3 ,5 ) ; i tungusku na se
veroistoku, gde je i storijski znaajnu ulogu odigrao mandurski,
kao jezik dinastije koja je dugo upravlj ala Kinom (ali ij i su
predstavnici do danas mahom preli na kineski).

Junu polovinu indijskog potkontinenta zaprema dravidska

porodica (tamilski 5 5 , tel ugu 5 5 , kanada 25 , malaj alam 25 i
dr. ) . U kopnenom delu istone Azije dominira sino-tibetska po
rodica, sa kineskom granom (kineski 1 .000) i tibetsko-burman..:
skom granom (tibetski 4, burmanski 22, lolo 5 ,5). Jugoistonu

54
 JEZICI

Aziju naj vei m delom zauzimaju austroazijski jezici (vijetnam

ski 50, kmerski 7, santali 4), nj ima moda srodni daiki jezici
(taj 30, laoski 1 7), kao i jezici razgranate austronezij ske poro
dice, takoe moda u srodstvu sa prethodnima (javanski 60,
malajski ili indoneanski - ozvani en pod imenom bahasa -
20, sundanski 25, madurski 8, minangkabau 7, te, na Filipinima,
tagalog J O, sebuano 1 2, ilokano 5).

Od manjih porodica pomenuemo ural sku , u slabo nase

lj enom zapadnom delu severne Azije; istono od ovog podruja
nalazi se grupacija malih jezika koji se ne pripi suju nijednoj
od pomenutih porodica, pa se nazivaju paleosi birskim ili pale
oazijskim jezicima, iako nije utvreno da oni ine jednu ge
netsku celinu. Na poluostrvima dalekog istoka Sibira govore se
jezici ukotsko-kamatske porodice . A po j unoj Kini i dalje
na jugu rasuti su jezici porodice mijao-jao (mijao ili hmong 5,
jao ili mijen l ) .

Za dva velika azij ska jezika, j apanski ( 1 20) i korejski (60)

jo je sporno da li su genetski povezani meusobno ili sa bilo
kojim drugim jezicima, pa se obino svrstavaju u izolate, ali
je mogue da pripadaju altaj skoj porodici.
to se tie evropskih jezika, ruska kolonizacij a Sibira osta
vila je veliki broj izvornih govornika ruskog na irem prostoru
severne Azije. Engleski, francuski i jo neki kolonijalni jezici
uglavnom su ostavili traga samo kao drugi jezici , esto do danas
zadravajui neke zvanine funkcije u novonastal i m dravama.

55
 RANKO B UGARSKI

Afrika. Za razliku od Azije, Afrika sadri mnotvo manj ih

porodica, sa mnogo jezika u svakoj , i tako izukrtanih da su
genetske veze sve doskora ostale nej asne, a u mnogim sluaje
vima su j o uvek takve. S obzirom na odnos broj a jezika i
broj a stanovnika, Afrika j e svakako jeziki najizdiferenciranij a
velika kopnena masa (Azija i m a priblino isti broj jezika, ali
na mnogo vie ljudi). Danas je ipak ire prihvaeno grupi sanje
veine tih porodica u etiri velike celine na stepenu makrofila.
To su afroazij ska, koj a dominira na severu kontinenta, irei se
i u Aziju; nilo-saharska, preteno u severni m i centralnim po
drujima juno od Sahare; niger-kordofanska, koj a pokriva naj
vei deo ostatka, tj . junu polovi nu Afrike ; i hoisanska, na kraj
njem jugozapadu, gde su njeni jezici sa znatno iri h prvobitnih
prostora potisnuti najezdom grupe jezika bantu sa severa i ev
ropskom kolonizacijom s j uga.

Afroazijski jezici dele se u pet grana. To su semitska

(arapski, ve pomenut u Azij i , amharski 9, tigri nj a 3,5), ber
berska (sa teko razdvoj ivim manjim jezicima i dij alektima),
kuitska (oromo 9, somalski 5 ) i adska (hausa /2), dok je petu
granu inio staroegipatski , iz koga se u srednjem veku razvio
koptski, kao govorni jezik izumro negde u XVII veku, ali za
dravaj ui kulturne funkcije. Nilo-saharski jezici takoe su teki
za dalju klasifikaciju, a najvei su kanuri (3,5), l uo (2) i dinka
(2) - ovaj poslednji moda zapravo ini grozd od pet jezika.
Mnotvo niger-kordofanskih jezika deli se najpre na dve grane,
kordofansku i niger-kongoansku, a ova druga i znatno vea dalje
se deli na vie ogranaka. Ovi obuhvataju vanije pojedinane

56
 JEZICI

jezike kao joruba ( 1 5), igbo ( 1 2), fula (8) i malinke-bambara

(7), te jezike velike i razgranate grupacije poznate pod imenom
bantu. Za njenih blizu 500 jezika ranije se verovalo da pred
stavlj aju zasebnu porodicu, ali se sada smatraju samo ogrankom
benue-kongoanske grane niger-kongoanskih jezika. Tu spadaju
svahili kao vaan saobraaj ni jezik sa oko 30 miliona govornika,
od koj ih je moda samo za jedan mil ion maternj i ( ! ), lingala
(8,5), ona (4), kosa (5) , zulu (6) i mnogi drugi . Hoisanski jezici
Bumana i Hotentota imaju malo govornika, mnogi od njih su
ve i izumrli, a u l ingvistici su najpoznatij i po svojim karakte
ristinim " klikovima" (sugl asnicima proizvedenim usisivanjerr
vazduha, to evropskom uhu deluje kao coktanje) . Od jezik;
izvan pomenutih porodica naveemo jo austronezijski jezil
malgaki na Madagaskaru (8).

Kreolizovani oblici nekih evropskih jezika (portugalskog

francuskog, panskog) su glavna sredstva komunikacije u nekin
malim ostrvskim dravama uz obale Afrike. Mnoge dananj:
afrike zemlj e zadrale su u zvaninim funkcij ama, pored lc
kalnih j ezika, i evropske jezike bivih kolonizatora, najee
engleski ili francuski, ali sa zanemarljivim brojem izvornih gc
vornika. Jedini deo kontinenta gde su se indoevropski jezi<i
uvrstili kolonizacijom i ostali kao maternj i jezici znaajncg
broj a ljudi j e Junoafrika republika, sa afrikansom kao var
jetetom holandskog (5) i engleski m (4) .

Severna i Juna Amerika. Z a Novi svet karakteristira

je velika jezika raznolikost, koje unutar samih amerikih d'
morodakih jezika ima, valjda, koliko i bilo gde na naoj piL-

57
 RANKO B UGARSKI

neti . Vei deo nj ih izumro je od dolaska Evropljana, ali i ono

to je preostalo - makar samo u tragovima, i j o uvek nedo
voljno i straeno - otkriva zauuj ue arenilo. Genetska slika
jo je nedovolj no j asna i oscilira izmeu dve kraj nosti . Kon
zervativno gledano, i ostaj ui na niim nivoima klasifikacije
(neposredna ili najbl ia srodnost), danas se meu amerikanisti
ma sm atra da se moe govoriti o nekih 200 odelitih porodica.
Ali pri radikalnijem grupi sanju na viim nivoima u file i ma
krofi le, prihvatanjem i mogunosti sasvim udaljene genetske
srodnosti, ,sve to bogatstvo moe se svesti na svega tri sveo
buhvatne makro-celine: eskimsko-aleutsku, na-ene i amerindi
j ansku. One bi, dakle, zajedniki obuhvati le svih 600-700 pre
ivelih jezika, od koj ih samo tri ili etiri (svi u Junoj Americi)
imaju vie od milion govornika: keua (7), gvarani (3) i aj mara
( l ,5), te nahuatl ( l ) ako se ovaj tretira kao jedan jezik, to je
sporno.

Eskimsko-aleutska porodica je sasvim mala, obuhvatajui

desetak j ezika sa ukupno manje od 1 00.000 govornika na po
druj u Arktika - od Aljaske, preko Kanade i Grenlanda, do se
veroistonog Sibira. Na-ene je naziv grupacije od preko 30
jezika, veinom iz atabaskanske porodice, preteno na zemlj itu
Aljaske i zapadne Kanade ali i na jugozapadu SAD (Arizona,
Novi Meksiko), gde se nalazi i naj vei od njih, navaho . Sa preko
1 00.000 predstavnika, ovo je najjai domorodaki j ezik severno
od Meksika, i j edini iji broj govornika ne opada. Daleko naj
broj nija je amerindijanska fila, podeljena na vie veih porodi
ca. Meu ovima su algonkinska, irokvojska i suska u Severnoj

58
 JEZICI

Americi, uto-asteka na jugozapadu SAD i u Meksiku (kojoj

pripada nahuatl, potomak jezika pretkolumbovske civilizacije
Asteka), potom majanska u Srednjoj Americi (sa jezikom ove
stare kulture), te aravakanska, karipska i tupijska (sa gvarani
jem) u Junoj Americi . Ua genetska pripadnost drugih dvaju
veih jezika, keue i ajmare (oba uglavnom u Peruu i Boliviji),
jo je nejasna; sam keua, jezik civilizacije Inka, moda je pre
skup odelitih jezika nego jedinstven jezik.

Prikazano jeziko bogatstvo temeljito je prekriveno, poev

od XVI veka, kolonizatorskim i ndoevropski m jezicima: engle
skim, francuskim i panskim u Severnoj Americi, panskim i
portugal skim u Srednjoj i Junoj Americi. Kasnij i talasi dose
ljenika doveli su na te prostore, naroito u Severnoj Americi,
i mnotvo drugih evropskih i vanevropskih jezika koj i tu sada
imaju broj ne izvorne govornike (nemaki, italijanski , slovenski
jezici , jidi, jermenski, kineski, japanski , vijetnamski itd.). Pod
ti m pritiskom mnogi domai jezici su potpuno zatrti, a u toku
je proces gaenj a i mnogih drugih, posebno u Severnoj Americi,
koj i su ve svedeni na po nekoliko starijih ljudi (mlai su ve
preli na engleski ili panski).

U ovom trenutku u zapadnoj hemisferi postoje samo tri

zemlje gde veina stanovnitva izvorno govori svojim domaim
jezicima. To su Grenland, gde je veinski jezik grenlandski es
kimski, koji je tu i u slubenoj upotrebi ; Paragvaj , gde veina
govori gvarani , pa ovaj jezik ima status nacional nog jezika, uz
panski kao slubeni; i Bolivija, gde keua i aj mara zajedno
pokrivaj u veu polovinu populacije. Na Karibima i na drugom

59
 RANKO B UGARS KI

ostrvlju uz amerike obal e najei jezik je panski , al i postoji

i veliki broj kreolizovanih oblika engleskog, francuskog, pan
skog i portugalskog, meu kojima su najpoznatiji francuski kre
ol u Haitiju (5) i engleski kreol na Jamajci. Od drugih evropskih
jezika u posebnim funkcijama moemo jo pomenuti hol andski
kao slubeni jezik Surinama i Hol andskih Antila. Ovo je inae
jedna od jeziki naj arenijih manjih zajednica - autentian soci
oli ngvistiki mi krokozam, sa deseti nama domorodakih, evrop
skih, afrikih i azij skih jezika, ukljuujui i razliite pidi nske
i kreolske varijetete, u komplikovanoj etnikoj i funkcionalnoj
raspodeli .

Sve u svemu, Novi svet ostaje najdrastinij i primer kul

turnog osiromaenja koje je zadesilo oveanstvo postepenim
nestajanjem malih etnikih zajednica i nj ihovih jezika usled i
renja monijih naroda. To je ujedno i prizor koj i najreitij e upo
zorava na pretee posledice slinih procesa i drugde u svetu.

Okeanija. Izuzetno bogati j eziki mozaik ireg pacifi

kog regiona moe se, uz neto ostataka, svesti na tri file:
austronezij s ku (ranije mal aj sko-polinezij sku), inda-pacifiku
(papuansku) i austral ij sku .

Najrasprostranjenija i naj brojnij a od ovih je austronezij

ska, ij i se jezici - nj ih blizu 1 .000, a sa ukupno 1 80 miliona
govornika - mogu nai na bezmalo svakom ostrvu od Mada
gaskara do Uskrnj eg ostrva i od Taj vana do Novog Zelanda.
Naj vei od ovih jezika govore se u Indonezij i, Malezij i i na
Filipinima i pomenuti su u odeljku o Azij i . Svi drugi su mnogo

60
 J EZICI

manj i - osim malgakog na Madagaskaru - ali neki meu nji

ma, kao fidij ski, funkcioniu kao nacionalni jezici pojedinih
malih ostrvskih drava. Maorski i havaj ski, domai jezici Novog
Zelanda odnosno Havaja, gotovo su se sasvim povukli pred en
gleskim.

esto u susedstvu sa austronezijskim jezicima nal aze se

takoe mnogobrojni, i jo raznolikij i , jezici indo-pacifike gru
pacije, nj ih oko 750 na podruj u Nove Gvineje. Nj ihova ge
netska slika nije jo dovoljno izotrena, ali su u poslednje vreme
bar doli u vidokrug nauke - za razliku od stanj a polovinom
ovog veka, kada se o nj ima znalo vrlo malo pa gotovo da nisu
ni uzimani u obzir pri prebroj avanju i razvrstavanju jezika sveta.
I ovde je velika razl ika izmeu konzervativne i radikalne kla
sifikacije: pri prethodnoj bi se moglo govoriti o nekih 60 ode
litih porodica unutar celine koja se ovde uzima kao jedna ma
krofi la.

Najzad, australijski j ezici se podudaraj u sa ovim konti

nentom : svi oni se govore samo tu, i samo nj ima se tu govorilo
do dolaska Evroplj ana. Danas se smatra da su svi australij ski
jezici (o ijem smo broju i sudbini neto ve ranije rekli) ge
netski povezani , dakle da ine jednu veu porodicu, iako po
jedinosti te veze ostaju nej asne. Nijedan od nj ih nema vie od
1 -2.000 govornika, esto dvoj ezinih. Poev od kraj a XVIII ve
ka, engleski je zaposeo gotovo ceo naseljeni australijski prostor,
a sukcesivni talasi doseljenika doneli su ovamo vie desetina
drugih evropskih i azijskih jezika. Tome jo treba dodati i razne
pidinske i kreol ske varij etete i zrasle u domorodakim zajed-

61
 RANKO B UGARSKI

mcama, od kojih neki imaj u znatno vie govornika od samih

aboridinskih jezika. Prema tome, Austral ij a, koja se laiki
esto zamilja kao jednojezina, u stvarnosti je jeziki i te kako
arena.

I u drugim delovima Okeanije jezika iscepkanost izaziva

potrebu za pidinskim formaciJama kao instrumentima ire ko
munikacije, koje onda podleu kreolizaciji. Tako u Papui Novoj
Gvineji dominantni jezik meuetnikog optenja jeste na engle
skom zasnovani varijetet nazvan tok pisin, kojim kao drugim je
zikom goqri oko dva miliona ljudi, a u kreolizovanom obliku,
..j
kao matemJ i m, nekih 50.000 .

Obavljeni pregled geografskog rasporeda j ezika u svetu

ima obeleja area lne klasifikacije, kao jednog od naina raz
vrstavanj a tih j ezika. (Ovaj poj am esto se, inae, koristi i za
ue podele - npr. balkanski , skandinavski , kavkaski, indijski
jezici). Ve smo videli da se ova podela preplie sa genetskom
klasifikacijom . Do presecanj a vremenskog i prostornog kl asifi
kaci onog pri ncipa, odnosno genetskog i areal nog kriterij uma,
dolazi naroito tamo gde mogue genetske veze nisu dokazane
zbog nedostatka empirijskih potvrda. Potpuna podudarnost po
stoji jedino u sluaju Australije i njenih jezika, koj i predstavljaju
_
zaokruenu arealnu i genetsku cel inu.

Trea vana lingvistika podela jeste tipoloka klasifika

cija, u naelu nezavisna od prethodni h, zasnovana na slinosti
ma i razlikama u samim strukturama pojedinih jezika i jezikih
grupa, koje mogu a ne moraju da budu genetski ili arealno uslo-

62
 JEZICI

vljene . Tako se, na primer, jezici razlikuju - ali samo unutar

odreenog raspona varij acija - u broju i rasporedu vokala i kon
sonanata, u strukturi slogova, u mehanizmima graenja rei, u
uobiajenom redosledu subjekta, gl agol a i objekta u sastavu re
enice, u strukturi renika i u drugi m obelejima. U skladu sa
ovim svojstvima jezici se mogu svrstavati u tipoloke klase. U
tekuem periodu tipoloka karakterizacij a pojedinih jezika i je
zikih grupa motivisana je naroito potragom za jezikim uni
verzalij ama. Ali ova tematika izlazi iz okvira ove knjige, koja
jezike razlike posmatra " spolj a " a ne " iznutra" , dakle u so
ciol ingvistikom a ne isto lingvistikom kontekstu, pa se nee
dalje razmatrati .

Najzad, u prethodnom izlaganju pominj ane su kategorije

kao to su standardni, nacionalni i slubeni jezik, jezik meuet
nike komunikacije, pidin i kreol, maternji i drugi jezik, i dru
ge. Kod njih je bitna komponenta drutvenog funkcionisanja,
pa one ulaze u kategorij alni aparat sociolingvi stiki utemeljene
funkcionalne klasifikacije, koj a e biti izloena u narednom po
glavlju. No pre prelaska na ovu materiju, kratko emo se osvrnuti
na neke aspekte i posledice geografskog prostiranja jezika, na
roito s obzirom na njihovo raslojavanje i nj ihove dodire.

Jeziki kontakti

Prostorno diferenciranje j avlj a se i unutar poj edinih jezika,

i to u dve ravni . Na nivou narodnih govora ispolj avaju se di
jalekatske razlike , za koje smo ve videli da mogu da narastu

63
 RANKO B UGARSKI

do spreavanja komunikacije u okviru i stog jezika. A na nivou

standardnih jezika razl ike se manifestuj u kroz specifinosti do
nekle razliitih teri torij alno-nacionalnih standardnih varijanti.
To je sluaj , na primer, sa britanskom, amerikom i drugim
varij antama engleskog, sa kastiljskom i junoamerikom vari
j antom panskog, sa evropskom i kanadskom varij antom fran
cuskog, ili, na osoben nain, sa varijantama srpskohrvatskog u
Jugosl avij i . Ovu materiju neemo razraivati jer je dosta iroko
poznata; umesto toga ukazaemo na neke opte uslove i rezul
tate jezikih kontakata.

Intenzivni jeziki dodiri i proimanj a mogu se odvijati u

razl iitim uslovima. Prvo, kontinuiran ivot u jezikom arhipe
lagu, sa mnotvom malih jezika u susedstvu, kao u Okeaniji
ili u Amazonskom bazenu. Drugo, stabilne granice izmeu je
zikih porodica i l i grana, kao to je romansko-germanska gra
nica kroz Belgij u i vajcarsku, ili razmee indoarij ski h i dra
vidskih jezika u Indij i . Tree, manjinske enklave, kakve obra
zuju keltski jezici, ili baskijski u paniji i Francuskoj . etvrto,
evropska kolonij alna ekspanzija, koj a je jezike evropskih kolo
nizatora dovela u dugotraj an dodir sa mnogobrojnim drugim
j ezicima. Peto, i nverzij a ove ekspanzije, pri kojoj popul acije iz
postkolonijalnog Treeg sveta migriraj u u industrij ski razvijene
zemlje zapada, a u samoj Evropi dolazi do slino motivisanog
kretanj a na pravcu jug-sever uz konstituisanje tzv. novi h ma
njina. A poseban sluaj predstavlj a poj ava poznata pod imenom
kulturnog kontakta, kada neki svetski dominantan j ezik, posred
stvom komunikacij a i kulturne sfere, utie na razvoj drugih je-

64
 JEZICI

zika sa koj i ma moe, ali ne mora, da bude u geografskom su

sedstvu. Ovaj fenomen posebno je aktuelan u dananj em s vet u,
gde engleski i j o neki jezici funkcioniu kao jezici-dava oci
prema geografski veoma irokom spektru jezika-primalaca.

Kada se govori o jezikim kontaktima, valj a imati na um u

da u dodiru zapravo nisu neposredno jezici nego nj ihovi go
vornici : jezici dolaze u kontakt u glavama dvojezinih poj edi
naca. Otuda potiu i tipine kontaktne pojave kao to su ra ireni
bilingvizam, masovno pozajmlj ivanje, interferencij a struktura
jednog jezika u drugom, i druge . Jezici u prostornom susedstvu
mogu, usled dugotrajnog dodira nj ihovih govornih zajednica,
da razvij u zajednike tipoloke crte, odnosno strukturalne ka
rakteristike koj e nisu deo nj ihovog genetskog naslea niti pak
optije tipol oke slinosti . Tako se mogu obrazovati jeziki sa
vezi (nem . Sprachbund) - skupine tako povezanih jezika k akve
nalazimo na Balkanu, na Kavkazu, u velikom delu Indije ili na
jugu Afrike. Dobar pri mer predstavlja upravo balkanski je zi ki
savez, sa steenim zajedniki m obelejima gramatike struk ture
(npr. postpozitivni lan, odsustvo infinitiva) koja ispolj avaj u je
zici u veoma razliitim stepenima genetskog srodstva - alban
ski , grki , rumunski, makedonski , bugarski, te juni dij al ekti
srpskohrvatskog.

Kontakti izmeu jezika u odreenim uslovima osta v lj aj u

i traj no potomstvo u vidu kontaktnih jezika izrazito me a nih
-

varijete t a pidi nskog i kreolskog tipa. Poseban kontaktni fen o

men su i tzv. nematernji varijeteti svetski rairenih jezika , koj i
se ponegde koriste kao drugi jezici ali u domaoj obradi , p od

65
 RANKO BUGARSKI

jasnim uticajem prvih jezika lokalnog stanov nitva. Najraire

nij i i najpoznatij i sluaj predstavljaju takve verzije engleskog
u Indiji, zapadnoj i istonoj Africi , Singapuru, na Filipinima i
drugde, koje odskora ulaze u kadar podrobnijih sociolingvi sti
kih istraivanja.

Na kraju, kao to smo del imino ve videl i, neki jezici

se vremenom ire, osvajaj ui nove teritorije uz potiskivanje ma
nj ih ili manje prestinih jezika. Takva jezika ekspanzij a bila
j e pratil ac kolonizacije, a u modernom svetu do nj e dolazi na
roito usled razvoja komunikacija, nauke i tehnologije. Tako
su se ranije irili grki i latinski, potom arapski i turski , pa
panski, portugalski, francuski, engleski , ruski i jo neki jezici .
Ovakvom irenju jezika n a drugoj strani j e komple mentarno po
vlaenje jezika , koje moe da vodi smrti jezika . Gaenje nekog
jezika na odreenoj teri toriji najee znai i njegovu definitiv
nu smrt, osim ako je vitalan na nekom drugom mestu. Kata
lonski je, recimo, ugroen i verovatno pred gaenjem u Fran
cuskoj , al i ne i u panij i , a sl ina sudbina oekuje albanski u
Italij i , za razliku od albanskog u Albanij i i Jugoslavij i . Terito
rij alno irenje nekih jezika na raun drugih pokatkad se oz
naava drastinim i ne ba srenim termi nom glotofagija, koji
izaziva sliku prodiranj a jednog jezika od strane drugog. U sva
kom sluaju, pomenute poj ave ine deo hiljadugodinje jezike
stvarnosti .

66
 4
Jezici u drutvu

Funkcionalna klasifikacija

U prethodna tri poglavlj a predmet naeg razmatranj a bio

je jedan red injenica - u meri u kojoj su one danas poznate
nauci - o pluralitetu ljudskih jezika, o nj ihovoj evolucij i u vre
menu i distribuciji u prostoru. U ovom i sledeem poglavlju
pozabaviemo se sociolokim i psiholokim implikacijama i po
sledicama tih injenica - to jest, ispolj avanjem i delovanjem
viejezinosti na planu pojedinih ljudskih drutava i nj ihovih
individualnih lanova. to se tie osnovne terminologije, koja
se inae u strunoj literaturi razl iito upotreblj ava, mi emo se,
zavisno od konteksta, alternativno sl uiti terminima viejezi
nost (multilingvizam) i dvojezinost (bilingvizam). Pri tome se
svaki od ovih moe razumeti u znaenju " dva ili vie jezika" ,
ako iz nekog posebnog razloga nije potrebno da se to precizira.
Preteno emo ipak govoriti o viejezinosti drutvenih zajed
nica, ali o bilingvizmu pojedinaca.

Broj jezika u nekoj zajednici j este stvar razliitih -- i pro

menljivih - istorijskih, kulturnih, etnikih, politikih i drugih
okolnosti u kojima je dolo do njenog formiranja. Generalno

67
 RANKO BUGARSKI

govorei, svi ti j ezici ispunjavaj u odreene potrebe i utoliko za

sve nj ih ima mesta, Pri tome su njihova raspodela, funkcioni
sanje i presti koj i uivaj u rezultat delovanja drutveni h a ne
primarno lingvistikih ini laca. Naime, jezici ne funkc ioniu ra
zl iito zato to se razl ikuj u genetski ili tipoloki , nego stoga
to opsluuj u razliite grupe govornika ili ispunjavaju razne
drutvene potrebe. U pitanju je, dakle, autentino sociolingvi
stika materij a, i sa ovog stanovita moe se pristupiti funkcio
nalnoj ili sociolingvistikoj klasifikaciji jezika, odnosno njiho
vih varijeteta. ( Varijetet je oblik jezika odreen teritorij alno, so
cij alno ili funkcionalno. Ovde moemo pomenuti i termin idi
om, koj i u socioli ngvistici slui kao neutral an opti naziv za
jezik, dij alekt ili bilo koji drugi jeziki varijetet, bez nunog
preciziranja nj egovog l ingvistikog ili sociolokog statusa) . U
naznaenim okvirima jezici se mogu kategorizovati na vie na
ina; naveemo naj vanije od njih, istovremeno uvodei uo
biajene termine za poj edine funkcionalno odreene tipove je
zika i varijeteta.

Jezici se mogu najpre podeliti na pisane i nepisane; bar

nekih 80% svih jezika s veta nikada nije imalo pi sani oblik, a
ona manj i na pi sanih jezika pisala se, i pie, nekim od skoro
1 .000 postojeih pisama, nastalih prilagoavanjem manjeg broja
osnovnih sistema pisanj a strukturama pojedinih jezika. Svi naj-
,

vei i mnogi manj i jezici imaju pismo - ali ovo nipoto ne

znai da su svi njihovi govornici pismeni; naprotiv, prema ne
kim podacima danas u s vetu ivi oko milijardu nepismenih ljudi
iznad 1 5 godina starosti.

68
 J EZICI

U jednoj drugoj iako srodnoj di menzij i , jezici mogu da

budu nestandardni ili standardni. Nestandardni su razni govorni
varijeteti , ukljuujui one argonskog tipa, kojima se slue po
jedine jezike ili drutvene grupe u neformalnoj komunikaciji.
Oni su esto u suti ni monofunkcionalni i manje prestini . Za
jezik koj i nije, ili jo nije, standardizovan u nauci se upotre
blj ava termin vernakular, u znaenju priblinom onome koje
kod nas ima uvreeni ali neprecizni i danas neadekvatni naziv
"narodni jezik " . Nasuprot ovome, standardni jezici imaj u stru
no kodifikovan i drutveno sankcionisan oblik; oni slue za kul
tivi sanu j avnu upotrebu u svim domenima, kao komunikacij ski
instrumenti savremenog ivota. Poto su po svoj oj prirodi po
lifunkcionalnog karaktera, u njima se razvijaju razliiti funkcio
nalni stilovi ili registri - varij eteti odreeni predmetno i situa
ciono. Ovakvo funkcional no raslojavanje razlikuj e se od terito
rijalnog, iji su rezultat geografski dij alekti , a na nivou stand
ardnog jezika ve pominj ane varijante, i od socijalnog, koje
vodi stvaranj u drutvenih dij alekata ili sociolekata . Kada se mi
sli posebno na knj i evne i kulturne funkcije, upotrebljava se i
tradicionalni naziv knjievni jezik, koj i ipak treba razluiti od
sociolingvi stike kategorije standardnog jezika u naznaenom
smislu. Naime, dok je standardni jezik u osnovi civilizacij ski po
j am koji upuuje na optu upotreblj ivost, knjievni jezik je pre
vashodno kulturni pojam koji naglaava vrednost. Jezici ve iezli
kao sredstva opte govorne komunikacije mogu, kako smo ranije
videli, da zadre vane kulturne funkcije i tada se nazivaju kla
sinim jezicima.

69
 RAN KO BUGARSKI

Po prostiranju, i po pridruenim komunikacij skim i dru

tvenim ulogama, jezici i varijeteti mogu da budu lokalni , re
gionalni, nacionalni , meunacionalni i internacionalni. Lokalni
jezici su ogranieni na neko ue podruj e . Regionalni jezici se
koriste u odreenim regij ama, admini strativno ili drukij e de
finisanim, unutar neke dravne zajednice al i bez nacionalnog
statusa (kao oksitanski u Francuskoj ili j avanski u Indoneziji).
Za razl iku od ovih, nacionalni jezik pripada celoj naciji, shva
enoj bilo u narodnosnom ili u dravnom smi slu (npr. nemaki
kao nacionalni jezik svih Nemaca, ma u kojoj dravi iveli ;
francuski kao nacionalni jezik svih dravlj ana Francuske, ma
koj i m jezikom govorili kao matemjim).

U meunacionalnom (ili meuetnikom) optenj u unutar

i l i preko administrativnih granica funkcioniu jezici ire komu
nikacije, kao svojevrsni saobraajni jezici koji nekim uesni
cima mogu da budu maternj i a nekima nematernji (kao svahili
u i stonoj Africi, ruski u bivem Sovjetskom Savezu, engleski ,
francuski ili panski u raznim delovima sveta, ili srpskohrvatski
- n a neformalnom nivou - u dojueranj oj Jugoslaviji). Ako se
jednim jezikom slue pripadnici vie naroda kao svoj im prvim
jezikom, on je i njihov zajedniki jezik. Ali jezici ire komu
nikacije tipino se koriste u optenj u izmeu predstavnika ra
zliitih jezika, ili razliitih varijeteta istog jezika, a za takvu
funkcij u dolaze u obzir razni tipovi varijeteta. Tako se naddi
j alekatski govorni tip za komunikaciju na nekom dij alekatski
razuenom podruj u naziva koine (po i menu takvog starogrkog
varijeteta). Jo irem sporazumevanj u i zmeu predstavnika ra-

70
 JEZICI

zliitih jezika slui teritorijalno rasprostranjeni tip nazvan lin

gua franca (po meanom srednjovekovnom varijetetu sa osno
vom u franko-provansalskom dij alektu, kojim su se sporazume
vali uesnici krstakih ratova).

Ovde spadaj u i tzv. kontaktni jezici - meani pomoni jezici

bez sopstvenih govornika, izrazito svedeni u formi i ogranienih
funkcija, npr. u trgovini na velikim pomorskim raskrsnicama, koj i
se nazivaju i pidini (moda prema kineskom izgovoru engleske
rei business 'posao'). Pidini mogu da budu i institucionalizovani,
dobijanjem pisma i preuzimanjem nekih zvaninih funkcija (kao
tok pisin u Papui Novoj Gvineji). Oni mogu i da steknu sopstvene
govornike, tako to ih kao matemje jezike usvajaju deca iji su
roditelji, pripadajui razliitim jezicima, meusobno optili na nji
ma. U takvim sluajevima pidini se upotpunjuju i prelaze u ka
tegoriju kreola (naziv po analogij i sa meanjem rasnih tipova).
Kreoli su zapravo ve potpuni jezici , koj i se od drugih prirodnih
jezika razlikuju samo svojim neobinim poreklom.

Termin lingua franca koristi se, inae, i za " normalne"

jezike ire komunikacij e u nekom regi onu (kao malopre pome
nuti svahi li, ili malajski u Mal aj skom arhipelagu). On se nekada
protee i na jezike internacionalnog raspona u modernom svetu,
ali ovima bolje pristaj e etiketa meunarodnih jezika (popularni
naziv svetski jezici ipak je preteran, jer nijedan jezik nije rairen
doslovno po celom svetu). Takvi jezici mahom su iz kategorije
prirodnih j ezika koj i su uvel iko preli granice s voj i h izvornih
govornih zaj ednica (npr. engleski), ali se uz nj i h kao pomoni
donekle koriste i vetaki ili p lanski jezici tipa esperanta.

71
 RANKO B UGARSKI

U ivotu modernih drava posebno vana uloga pripada

kategoriji zvaninog ili slubenog jezika - onog koji ispunjava
slubene funkcije na dravnom nivou, bilo da je takvo njegovo
mesto ozakonjeno ili da samo proistie iz ustaljene prakse. On
se moe zvati i dravni jezik, naroito ako u datoj zemlj i postoj i
samo jedan takav, ali se ovaj termin izbegava zbog nej asnog
znaenj a i nepoelj nih konotacij a. Iz primera koj i slede vide
emo da mnoge drave, naroito ako su federativnog tipa, na
poreda priznaju i vie zvaninih j ezika, te da se u toj ulozi
mogu nai kako domai tako i " uvezeni " jezici (nametnuti ra
nijom kolonizacij om). A ve smo videli da se u tu svrhu po
katkad oivlj avaj u jezici koj i su u govornom smislu ve izumrli
i l i su praktino na izdisaju (hebrej ski , odnosno irski) .

Zvanini jezici esto su podudarni sa nacionalnima, ali

nije uvek tako. U vajcarskoj su nacionalni nemaki, francuski,
italij anski i roman , a prva tn su uz to i zvanini . U Paragvaju
su nacionalni jezici panski i gvarani , s tim to je samo panski
zvanini jezik te zemlje. U Republici Irskoj irski je prvi a en
gleski drugi zvanini jezik, ali status nacional nog jezika uiva
s amo irski (iako se nj ime aktivno slui minimalan procenat sta
novnitva). Na malom ali entiki i zrazito meanom prostoru
S i ngapura, gde je neto tee govoriti o pojmu nacionalnog je
zika, ak etiri jezika - kineski , engleski, malaj ski i tamilski
- imaju zvanian status, ali se prva dva ipak favorizuju .

U okviru izloene sociolingvistike tipologije pojedini idi

omi mogu, ra zume se, istovremeno da pripadaju veem broju
tipova, zavisno od stanovita . Tako, primera radi, neki pisani

72
 JEZICI

jezik moe u isti mah da funkcionie i kao standardni, zvanini

i nacionalni jezik. Isto tako, mogu je i prelazak iz jednog tipa
i drugi , samo u nekim pravcima. Recimo, nepisani jezik dobija
pismo i prelazi u kategoriju pisanih ; vernakular standardizaci
jom postaje standardni jezik (npr. srpskohrvatski) ; standardni
jezik koj i vremenom izgubi govornike a sauva kulturne fun
kcije postaje klasini jezik, a ovaj moe revitalizacijom opet
da proradi kao standardni jezik (latinski, odnosno hebrej ski) ;
ranije nezvanian jezik biva proglaen zvaninim; itd. Takoe
smo ve videl i da pidin sticanjem sopstvenih govornika postaje
kreol ; on moe uz odgovarajuu obradu da pree ak i u ka
tegoriju standardnih jezika (bahasa, ili indoneanski standardni
jezik, vodi poreklo od pidina zvanog bazarski mal aj ski).

S a pravno-politike strane, povezane i sa pitanjem slube

ne upotrebe jezika, jezici se znaaj no razlikuju i utoliko to
mogu da funkcioniu kao veinski ili manjinski, pri emu ovaj
status ne odreuje samo broj govornika nego i njihova drutvena
mo . Na svetskom planu, manje od 5% jeziki h zajednica ive
u zemlj i gde nj ihov maternj i jezik ima zvanian status; neke
od njih su male, kao zajednica islandskog sa 250.000 lanova,
a druge ogromne, kao kineska sa milij ardu . ak i u 1 2 zemalja
Evropske unije, od ukupno 320 miliona graana njih 50 miliona
govore neki m jezikom koji nije glavni ili zvanini jezik u zemlji
gde ive. S a ovog gledita, znai, 95 % jezikih zajednica da
nanjeg sveta pripada jezikim manjinama jedne ili druge vrste.
To, naravno, ne znai i isti procenat svetske populacije, ali ipak
ini njenu veinu. Inae, pojmovi veinskog i manj inskog jezika

73
 RANKO BUGARSKI

nekada su sasvim relativni, naroito ako se i ma u vidu samo

broj govornika. U doskoranjoj Jugoslavij i , sa veim brojem
zvanini h jezika, srpskohrvatski je uz to bio i veinski jezik
zemlje, al i bi se u s vetskim razmerima i on mogao svrstati u
manj e jezike. A na Kosovu je albanski veinski jezik u nume
rikom a manj inski u pravnom smislu, dok je u Srbiji i Jugo
slav ij i manjinski na oba naina; itd. Zanimlj iv je sluaj Belgije,
ij a se oba glavna jezika, flamanski i francuski, sa razliitih
stanovita mogu opisati i kao veinski i kao manjinski.

Mnogi jezici imaj u veinski, nacionalni i zvanini status

u svoj i m matinim dravama, dok se u drugim i esto susednim
zemlj ama javljaju kao manjinski jezici , gde mogu a ne moraju
da budu i ozvanieni (kao nemaki, maarski, albanski ili tur
s ki ) . S vetski raireni jezici slue u zvaninoj komunikacij i ne
samo u svojim matinim dravama nego, eventualno u nekoj
kombinaciji sa domaim jezicima, i u desetinama bivih kolo
nij a a sada samostalnih drava na razni m konti nentima, gde su
u brojanom smislu izrazito manj inski jezici . Tako je engleski
danas jedini zvanini j ezik, ili jedan od zvaninih jezika, u ne
kih 45 drava, francuski u 30, a panski i arapski u po 20; dok
je u prva tri sluaj a ovo posledica klasine kolonizacije, arapski
svoj u rairenost prevashodno duguje irenju islama. Pri tome
ovim jezicima, kao nematernj im, u nekim od tih zemalj a govori
znaajan, a u drugim zanemarlj iv broj dravlj ana.

Posebnu kategoriju manj inskih j ezika ine migrantski je

zici doseljenikih populacij a u ekonomskoj emigracij i (kao tur
ski , grki , srpskohrvatski i drugi u zapadnoevropski m zemlj a-

74
 JEZICI

ma). Za razliku od priznatih jezika nacional nih manjina, oni na

novoj teritorij i po pravilu nemaj u odgovarajuu institucionalnu
zatitu, iako se najee preduzimaju neke mere za nj ihovu za
stupljenost u obrazovanju, medij i ma i drugim domenima j avnog
ivota. Unutar svojih grupa, meutim, oni funkcioniu kao sva
kodnevni jezici, upravo kao i jezici veinskog stanovnitva za
svoj e govornike.

Sa funkcional nog stanovita relevantni su i ranije u ovoj

knjizi navoeni poj movi prvog i drugog j ezika neke zajednice.
Prvi jezik je najee i maternji jezik veine njenog stanov
nitva, dok je drugi ili nematernji jezik onaj koji u toj zaj ednici
obavlj a dodatne sociol oki vane i institucionalizovane funkcije
(npr. ruski za govornike drugih jezika irom doskoranj eg Sov
jetskog Saveza, ili zapadnoevropski jezici u bivim kolonij ama).
U neto drukijem znaenj u, u zvanino viejezinim liravama
jedan od nj ihovih j ezika moe za predstavnike nekog drugog
da funkcionie kao drugi jezik (engleski za frankofone, a fran
cuski za anglofone Kanaane, flamanski/holandski za Valonce
a francuski za Flamance u Belgiji, ili srpskohrvatski la pred
stavnike nacionalnih manjina u Jugoslaviji).

Dodajmo na kraju da je sledee od gore navedenih kate

gorija Evropska unij a proglasila relevantnim za potrebe prou
avanja i unapreivanj a jezi kog statusa pojedinih grupa na svo
j oj teritorij i : regionalni, nacionalni, zajedniki, standardni, zva
nini, saobraaj ni, svakodnevni, veinski, manj inski, rnigrantski,
maternji, prvi, drugi jezik. Na spisak ukljuio je j o neke, kako
bi se pruila to potpunija slika arene lepeze sociolingvistiki

75
 RANKO B UGARSKI

odreeni h kategorija jezikih varijeteta koji funkcioniu u Evro

pi, ali i u svim drugi m delovima sveta.

Jezici i drave

U ovom odeljku razmotriemo neka pitanj a raspodele i

funkcionisanj a jezika u drutvu, uzimaj ui dravnu zaj ednicu
kao pogodan okvir za to. U zapadnom svetu dosta je ukorenjeno
verovanj e da su bar moderne drave u sutini jednojezine, da
je to posebno povoljno ili ak prirodno stanje, a da je izrazita
viejezinost recidiv prol osti, simptom nerazvijenosti i inilac
inherentne nestabilnosti . Drugim reima, smatra se da je jed
nojezinost po samoj prirodi stvari nekakva norma, da drutvene
zajednice u koj ima svi govore istim jezikom ve s amim tim
dobro funkcioniu i lake napreduju. Nasuprot tome, kako se
veruje, viejezinost je odstupanje od tog idealnog obrasca, izaz
vano sklopom raznih nasleenih nepovoljnih okolnosti, koje za
pravo treba prevazii .

Ovakvo gledanje u duhovnom smislu je proisteklo iz uti

caj ne evropske kultumoistorij ske matrice, romantiarske i na
cionalistike provenijencije, koj a je postul irala jedinstvo i isto
tu nacije, drave i j ezika. To shvatanje je uveliko materij alizo
vano kroz tendencije asimilacije etno-j ezikih manj i na, i pro
ireno tokom kolonizacije drugih kontinenata od strane evrop
s ki h naroda i nj ihovih jezika. Jednojezinost je tako postala ra
sprostranj en mehanizam dravne uprave, ali i simbol ekonom
skog prosperiteta i politike moi . Ovaj stereotip do danas je

76
 JEZICI

zadrao svoju snagu, naroito u velikim evropskim dravama

kao i shoditima osvajakih poduhvata (Velika Britanija, Fran
cuska, panija, na drugi nain i Nemaka) i u "evropeiziranim"
dravama u Severnoj i Junoj Americi i Australij i . Meutim,
on je u meuvremenu pustio koren i meu upravljakim elitama
u kolonijalizovanim zemlj ama Azije i Afrike, koje su u svojoj
tenj i za razvojem posle osamostaljenj a sledile takav nain mi
ljenja iako ih sopstvena tradicij a i lokalna stvarnost nisu na to
upuivale. Naime, obini ljudi u svim tim multietnikim i mul
tilingvalnim zemlj ama - a one su, ne zaboravimo, u veini -
odrasli su u jezikom arenilu i u viejezinosti ne vide nita
neobino, nego je ak doivljavaju kao svojevrsno bogatstvo
(upravo kao to se to kroz vekove esto inilo i na evropskom
prostoru, sve do poj ave nacionalnih drava).

Ako, dakle napusti mo pomenuti evropocentrini obrazac

i u kadar uhvatimo globalnu situacij u, videemo da viejezi
nost nije neto izuzetno, to bi postojalo samo kod manjeg broja
zvanino viejezinih zemalja (i nekih poj edinaca u njima), ne
go sasvim normal na pojava koj a u planetarnim razmerima ak
i preovlauje. Masovnost ovog fenomena i njegove razliite ma
nifestacije pri tome su diktirale potrebu za proirivanjem i di
ferenciranjem samog poj ma viejezinosti daleko izvan ogra
nienih i uproenih popularnih predstava.

Objektivan pregled ove problematike otkriva da viejezi

nost sama po sebi nije bitan inilac drutvenog napretka niti
nazadovanj a, nego je presudno ono to se na institucionalnom
planu uini u vezi s tim obelejem drutva. Viejezinost je,

77
 RANKO BUGARSKI

inae, nuno rasprostranjena ve zbog samog broja i distribucije

jezika u svetu uopte i u pojedinim dravama posebno. Ovome
treba dodati migracije stanovnitva u ratni m prilikama ili iz eko
nomskih razloga, potom trgovinu, verske, kulturne i obrazovne
potrebe. Meu inioce koji podstiu viejezinost treba uvrstiti
i razvoj nacionalnih jezika s obzirom na njihove prednosti ali
i ogranienja, ukljuivanje u svetske tokove putem uenja j ezika
meunarodnog raspona, industrijalizaciju i urbanizaciju, poli
tiki federalizam, nauno-tehnoloki razvoj i druge. Naroito
su manje zajednice - premda ne samo one - upuene na vieje
zinost kao zalogu svog identiteta, ali i prosperiteta u procesima
formiranja i transformisanja drava. Za mnoge manjine, biti
obrazovan znailo je - i znai - biti dvojezian. Pojedinci iji
maternj i jezik nema zvanian status u zemlji gde ive zapravo
moraju da postanu dvojezini ili viejezini, i to ne u bilo kojim
jezicima nego obavezno u kombinaciji sa nekim dominantnim
zvanini m jezikom okoline.

Suprotno od onoga to se esto veruje, nije nimalo lako

utvrditi koliko je jezika u upotrebi u nekoj zajednici u nekom
datom trenutku. Ovo stoga to nije uvek unapred jasno ta treba
raunati kao jedan jezik, i ta kao jezik u upotrebi . O prvom
pitanju ve je dovoljno reeno tokom naeg ranijeg razmatranja
jezikog identiteta. A to se tie drugog, s amo emo da pitamo
da l i je , primera radi, na nivou sociolingvistikog makro-profila
neke dravne zajednice relevantan podatak da se neki s asvim
slabo zastupljeni jezici nekada koriste, u strogo privatne svrhe,
u nekoliko porodica iji su svi lanovi dvojezini . Jasno je da

78
 JEZICI

su odgovori na ovakva pitanja uvek donekle proizvoljni. Mi,

meutim, neemo moi da ul azimo u metodoloke pojedinosti
ove vrste, nego emo pribegavati nekim neminovnim pojedno
stavljenjima.

Imajui u vidu ve reeno, nee nas iznenaditi injenica

da jednojezinost na dravnom planu uopte nije norma, ve
izuzetak - i to kranje redak. Pri tome, dakako, mislimo na fak
tiko a ne na formalno priznato stanje . Naime, realno postojea
viejezinost moe se, kako smo ve imali prilike da zapazimo,
zvanino priznati i institucionalizovati ili pak prikrivati i poti
skivati - zavisno od opte i jezike poli tike date drave u odre
enom periodu . Usled toga dolazi do prividnog paradoksa da
u zvanino vi ejezinim zemljama po pravi lu ima manje dvo
jezinih pojedinaca nego u zvanino jednojezinim dravama.
Ovo zato to zvanino viejezine drave zapravo samo garan
tuju upotrebu dvaju ili vie jezika, a time i prava etno-jezikih
grupa u svom sastavu, ne promoviui pri tome i individualni
bili ngvizam . S druge strane, drave koje su ozvaniile jedno
jezinost esto se oblikuju na etniki i jeziki izrazito meanim
podruji ma, sa vel i ki m brojem pojedinano dvojezinih govor
nika u raznim kombinacijama. Drave koje se o ovom pitanju
formalno ne izjanjavaju takoe automatski potpadaju pod ovu
drugu kategoriju, kao jednojezine u jeziku veinskog naroda.

Daemo nekoliko primera raskoraka izmeu proklamova

ne i stvarne situacije. U Evropi su neke drave (kao Belgija,
vajcarska, Jugoslavija ili bivi Sovjetski Savez) zvanino vie
jezine, dok su druge (kao Francuska, Poljska, Bugarska ili Gr-

79
 RANKO B UGARSKI

ka) formalno jednojezine, ali su u stvarnosti i one viejezine.

Re je, unekoliko, o nivou posmatranja. Gledano u makro-per
spektivi, " iz aviona" , Francuska ili panij a mogu da del uj u kao
jednoj ezine zemlje, kakvi ma se esto i smatraju. Neto blii
pogled ve otkriva, u prvom sluaju, uz francuski jo i oksi
tanski (provansalski), katalonski , baskij ski, bretonski , flaman
s ki , nemaki, ital ij anski i korzikanski ; a u drugom, uz panski
jo i galicijski i ponovo katalonski i baskijski . A jo neposred
nije osmatranje sociolingvistikih mikrosredina, naroito veih
urbani h aglomeracija u Francuskoj , registrovalo bi i prisustvo
mnogih drugih, doseljenikih jezika preteno iz Evrope i se
verne Afrike. Il i, sluaj Velike B ritanije, tradicionalno zemlje
engleskog jezika, delimino obrubljene keltskim jezicima u po
vlaenju. Ona je danas pravi Vavilon jer su u nju, doseljavanjem
iz bivih kolonij a i migracijom evropske radne snage, dodatno
uneti mnogobrojni afriki, indijski, dalekoi stoni, potom roman
s ki , s lovenski i drugi j ezici - ukupno nj ih oko 100. Slino je,
iako u neto manjim razmerima, i sa drugim zemljama prijema
ekonomske migracije.

Iz ovih, kao i ranije datih primera, vidi mo da se vieje

zinost na dravnom pl anu manifestuj e u bar tri nivoa, a dife
rencirano s obzirom na lokalne pri like. U Evropi tipino i mamo
najpre jedan nacionalni jezik ili vie nj ih. Potom, vie jezika
naci onal nih ili bar jezikih manjina, kao tradicional nih i storij
ski h i " autohtonih" teritorij alnih grupacij a sa manj im ili veim
pravima; ovakvih jezika moe da bude i veliki broj , kao u Ju
goslavij i , Rumuniji ili doskoranjem Sovjetskom S avezu. A na

80
 JEZICI

sve ovo i du, naroito u pomenutim zemljama masovne eko

nomske imigracije (ukljuujui sada i prekookeanske zemlje Se
verne Amerike i Australiju), jezici tzv. novih manjina - dete
ritorijalizovanih alohtonih " migrantskih popul acija. Ti jezici
"
odskora unose veliku meru jezike arolikosti i na prethodno
mahom monolingvalna podruja. U Evropi se ovo odnosi , uz
ve poimence navedene drave, i na Nemaku , Holandiju, Bel
giju, skandinavske zemlje i vajcarsku. U ovoj poslednjoj, na
primer, danas ivi vie govornika turskog nego domaeg na
cionalnog jezika romana ! Ovakvo dograivanje jezikog mo
zaika zemalja imigracije ima relativno trajan karakter, jer se
doseljeniki jezici mogu odrati kao maternji bar u prve dve
-tri generacije .

U SAD , Kanadi i Australiji , opet, imamo p o jedan sloj

domorodakih jezika u povlaenj u, zatim domi nantni sloj en
gleskog (u Kvebeku i francuskog), i najzad sloj novodoseljenih
imigrantskih jezika, koji broji i do stoti nak njih. A u Africi
juno od Sahare tipino nailazimo na troslojnu piramidu sai
njenu od mnotva lokalnih dijalekata i vernakul ara u osnovi,
zatim od manjeg broja jezika ire regional ne komunikacije, tipa
li ngua franca, i, na vrhu, od jednog ili dva nacionalna odnosno
zvanina jezika. Drugde, kao u Indiji, ima i razuenijih hije
rarhija, kao to emo videti u nastavku. U svakom sluaju, vi e
jezinost je empirijska socioli ngvistika injenica sveta u kome
ivimo i vaan deo slike svakodnevnog ivota. Ovo opte tvre
nje vredi nezavisno od toga kako su gde regulisane socioloke
i politike kategorije naroda, nacionalne manji ne ili narodnosti,

81
 RANKO B UGARSKI

domorodakih i doseljenikih etnikih grupa itd. - kategorije

koje se poveanom mobilnou populacija i brim promenama
u modernim uslovima ionako rel ativizuju.

Ako broj jezika na svetu podeli mo sa brojem danas po

stojeih suverenih drava, dobiemo prosenu vrednost od nekih
25 jezika po dravi . (Ovom proseku odgovarala je i biva Ju
goslavija, ako raunamo i sasvim slabo zastupljene jezike od
kojih su neki na izdisaju). Faktiki jednojezinih dravnih tvo
revina ima neznatan broj - svega nekoliko, uglavnom u Evropi.
B ez veih rezervi ovde bi se jednojezini m mogli nazvati samo
Island i Portugal , uz mi nijaturne drave Lihtentajn, Monako i
S an Marino (ali su npr. Andora i Luksemburg ve trojezini).
Rauna se da najvie drava ima izmeu l O i 50 jezika. Na
drugom kraju su velike multilingvalne dravne zajednice, naj
ee stvorene n a teritorijama nekadanjih imperija, odnosno
kolonija. Tako se pri najstroim kriterijumima brojanja na ukup
noj evroazijskoj teritoriji biveg Sovjetskog Saveza govori oko
130, a u Indiji bar 1 70 jezika. Grubo zaokrueno, broj jezika
u Indoneziji procenjuje se na 300, u Nigeriji na 400, a u Papui
Novoj Gvineji i do 750.

Vidimo, dakle, da su realno vtseJeztcne i bezmalo sve

zemlje koje eksplicitno ili implicitno priznaju samo jedan zva
nini jezik na svojim teritorijama - iako je od oko 200 drava
svega nekih 40 i slubeno proglasilo svoju dvojezinost ili vie
jezinost. U pogledu procentualne zastupljenosti veinskog je
zika, ako takav postoji , razlike su velike. Samo dve treine svih
drava ima jedan jezik zajedniki veini populacije. Od ovih,

82
 JEZICI

u svega desetak sluajeva veinskim jezikom govori preko 90%

stanovnitva; to su, prema podacima koj i ne moraj u da budu
uvek verodostojni, Island, Portugal , Nemaka, Austrij a, Japan
Severna i Juna Koreja, Bangl ade, Dominikanska Republ ika 1

Tunis. (Tu bi moda spadale i neke od zemalja za koje ne po

stoji zvanina evidencija o upotrebi jezika, kakve su Grka, Al
banij a ili Polj ska) . Ovakvom odnosu su bliske, ali iz raznih ra
zloga klasifikaciono problematine, Francuska, Velika Britanija,
SAD i Kina. Pomenuti procenat znatnij e pada, ali je jo uvek
iznad 50%, u veini drava (npr. biva Jugoslavija i SSSR, pa
nija, Maroko, Malezij a, Vijetnam). A u prilinom broju zemalja
mnogo manje od polovi ne stanovnitva govori zvaninim jezi
kom, ili jezicima (npr. Gana, Nigerij a, Tanzanija, Uganda, Se
negal , Indij a, Indonezij a, Haiti) .

Sa ve navedenim izuzetkom Islanda i Portugala, o d ze

malja koje se obino smatraju jeziki " istim" svaka ima i bar
poneku jeziku manjinu, makar i malobrojnu. Tako Japan ima
ainu, korejski i kineski kao manjinske jezike, a u Nemakoj ,
pored autohtonih manjina kakve su danska i l i luikosrpska,
danas nalazimo i mnoge doseljenike jezike (turski, srpskohr
vatski , italijanski, grki, portugalski itd.).

U ovom smislu bie pouno da se na trenutak zadrimo

na jezikoj situacij i SAD, kao slubeno jednojezine zemlje ko
ja je u stvarnosti izrazito viejezina. Pored engleskog na jednoj
strani, i vie desetina autohtonih indij anskih i eskimsko-aleut
skih jezika na drugoj , tu su nove desetine jezika unetih irni
gracij om iz svih delova sveta. Prema zvaninim podacima iz

83
 RANKO B UGARSKI

1976. godine, ak 28 miliona ili 13% svih dravljana S AD pri

javil o je neki maternji jezik koji nije bio engleski, pri emu je
7% navelo i da taj jezik redovno upotrebljava. Nekima od tih
jezika govorili su milioni Amerikanaca; prvih pet po brojnosti
bili s u panski, italijanski , nemaki, francuski i poljski , svaki
sa preko mil ion govornika, a ukupno je bilo registrovano 27
jezika sa vi e od l 00.000 predstavnika ponaosob. A u jednom
popisu iz 1980. godine vie od l 0% stanovnika iznad 5 godina
prijavilo je da im kuni jezik nije engleski; od toga je za skoro
pol ovinu taj jezik bio panski .

Ukupno uzev, izgleda da u SAD dugorono ipak preo

vlauje tendencija postepenog prelaska na engleski, iako veoma
razliito u pojedinim jezikim grupama. To bi govorilo da je
zika asimilacija ipak tee, premda se famozni etniki " l onac
za pretapanje" pokazao manje efikasnim nego to se oekivalo.
Vaan izuzetak od ovog smera kretanja je samo panski, koji
raste velikom brzinom; po nekim podacima iz 1989. godine on
je moda ve prebacio cifru od 20 miliona govornika. O vo je
izazvalo reakciju u vidu pokreta - dosta snanog ali u perspek
tivi verovatno neuspeno g - da se engleski proglasi jedinim zva
ninim jezikom ove zemlje. (Ona, inae, kao ni druge anglo
saksonske zemlje, ni kada nije donela formal ne uredbe ove vrste:
bez njih se uvek znalo ko je gazda u jezikoj kui.)

Poznato je da se jednim jezikom moe sluiti jedna nacija

(ili druga etnika formacija) ili vie njih, u istoj dravi ili u
razliitim dravama; i obrnuto, ista nacija moe da kori sti ra
zliite jezike. Ovo ukazuje na veliku sloenost odnosa jezika

84
 JEZICI

prema naciji i dravi - do koje je, opet, dolo zbog injenice

da su jezike, etnike i pol itike granice kroz istoriju mahom
izrastale na razliite naine i retko su kad podudarne. Potpuna
podudarnost izmeu jezika i drave u istom vidu - tako da
ogromna veina svih govornika jednog jezika ivi u jednoj dr
avi, a da ova nema drugih jezi ka osim moda brojano bez
naajnih manjina - sasvim je izuzetna. Prema nekim analizama,
ovo bi moglo da vai samo za Island, Maltu, Japan, Tajl and i
M algaku Republ iku, a uz vee rezerve eventualno jo za Ma
arsku i Tursku. Neuporedivo je ei raskorak, veoma esto
sasvim drastian. U Francuskoj su, na primer, jezike i dravne
granice nepodudarne uglavnom po rubovima, to daje uti sak
nedovoljno izotrene sl ike (kao kada se vidi dvostruko" ). Al i
"
odstupanje je znatno vee ve u susednoj Belgiji, koja kao drava
postoji od 1830. godine, dok je po sredini preseca germansko-ro
manska jezika granica stara 1.000 godina. Ista granica ide i kroz
vajcarsku. A stvari su, dakako, jo mnogo komplikovanije u zem
ljama tzv. Treeg sveta, to smo ve i mali prilike da zapazimo.

Manifestacije drutvene viejezinosti

Najoptije govorei , viejezinost se i spoljava na drutve

nom i na pojedinanom pl anu. U nauci se ova razlika obino
terminologizuje kao opozicija izmeu socijetalnog i individual
nog bilingvivna, pa emo se i mi u daljem izlaganju sluiti
ovim terminima. (Za razliku od socijalnog" , to se odnosi na
"
drutvene fenomene uopte, " socijetalno" upuuje na neku od
reenu drutvenu zajednicu) . Kada se na socijetalnom planu go-

85
 RANKO BUGARS KI

vori o viejezinosti , taj pojam uglavnom ima iroko i neutralno

znaenje ( "upotreba vie od jednog jezi ka u nekom drutvu " ) ,
n e govorei nita o funkcionalnoj raspodeli tih jezika. Ako se
pak el i naglasiti postoj anje takve distri bucije pri kojoj se j edan
jezik ili varijetet upotrebljava za odreene funkcije a drugi za
neke druge funkcije, to se istie posebni m terminom diglosija,
odnosno triglosija ili poliglosija kada je potrebno takvo preci
ziranj e . (Etimoloki, rei bilingvizam i diglosija obe znae 'dvo
jezinost' , ali je prva sainjena od latinskih a druga od grkih
elemenata, sa navedenom specij alizacijom znaenja.)

U uem smislu, diglosija oznaava funkcionalni rascep pri

kome se jedan varijetet nekog jezika koristi za tzv. vie funkcije
(administracija, kultura, vie kolstvo), a drugi varijetet istog jezika
za tzv. nie funkcije (neformalna svakodnevna komunikacija). Ta
kav odnos postoji, na primer, izmeu dva varijeteta novogrkog
(katarevusa i dimotiki), savremene verzije klasinog arapskog i
razliitih arapskih govornih dijalekata u pojedinim arapskim zem
ljama, ili standardnog nemakog i nemakog dijalekta u vajcar
skoj . U irem smislu, o diglosiji se govori i kada su razliiti jezici
(a ne samo njihovi varijeteti) rasporeeni po funkcijama, neretko
u lepezi - karakteristinoj za poliglosiju - koja se ne moe svesti
na prostu opoziciju "vieg" i " nieg" . Ima, tako, zemalja u kojima
se jedan jezik ili varijetet koristi u porodici, drugi za govornu
komunikaciju na poslu, trei u obrazovne ili administrativne svrhe,
etvrti moda za verske obrede, i slino.

Veoma esto opta viejezinost u nekoj dravi sadri kom

ponente diglosije. Tako je mala kneevina Luksemburg sutinski

86
 JEZICI

trojezina, ali uz izvesnu specij alizaciju po funkcijama. Tamo

se, primera radi, moe desiti da se u nekoj parnici svedoi na
luksemburkom dij alektu nemakog kao osnovnom govornom
varijetetu stanovnitva, da se rasprava meu advokatima vodi
na francuskom kao jeziku prestia, a da se presuda formulie
na standardnom nemakom kao poslovnom jeziku! U Tunisu
se bilingvizam izmeu arapskog i francuskog kombinuje sa ve
pomenutom diglosijom unutar arapskog. Do sloenog ukrtanja
ovih odnosa moe doi i u sasvim malim zajednicama. U se
verozapadnoj Istri veina italijanskog etnikog stanovni tva je
dvojezina sa italijanskim i slovenakim, ali jo uz dvostruku
diglosiju (standardni i lokalni dijalekatski varijeteti obaju jezika).

to se tie odnosa izmeu socijetalnog i individualnog bi

lingvizma, tu ima vie mogunosti koje se mogu svesti na tri
osnovna sluaja, ematski prikazana na Slici 7.

II m

---
JezikA JezikB

Slika 7.

87
 RANKO B UGARSKI

Kod tipa I, u dravi zajedno ive dve monolingvalne gru

pe, sa samo manjim brojem bilingvalnih pojedinaca preko kojih
se ostvaruje kontakt izmeu nj ih; to je, dakle, dvostruki mono
lingvizam (primeri : Belgija, Kanada, vajcarska, biv a eho
slovaka) . Bilingvalnih pojedinaca ima, na primer, u Belgiji i
Kanadi svega 13-16%, a one su zvanino dvojezine zemlje.

Kod tipa II, pripadnici obej u grupa su i pojedinano u

veini bilingvalni, to je dvosmerni ili simetrini bilingvizam
(primeri : Tanzanija, Paragvaj , delovi Indije, gde se individualni
bili ngvizam penje i do 90% stanovni tva) .

Kod tipa III, jedna grupa je dvojezina (po pravilu man

j inska) a druga jednojezina (veinska) . To je jednosmerni ili
asimetrini bilingvizam (primeri : jezici nacionalnih manjina i
veinskih naroda u Jugoslavij i i irom Evrope, jezici domoro
dakih i doselj enikih populacij a prema vel ikim nacionalnim
jezicima na drugim kontinenti ma) . esto su bilingvalni skoro
svi pripadnici manj inskog, a eventualno samo neki govornici
veinskog jezika. No u bilo kom sluaju, socijetalnog bilingviz
ma zapravo i nema bez neke mere i ndividualnog bilingvizma.

Ovo je, dakako, samo teorijska ema; sam ivot je kom

plikovaniji, jer obino nalazimo u i stoj dravi vie od dve grupe
i dva jezika - kako se delimino moe videti i iz datih primera.
Ipak ta tipologija moe da pomogne u percipiranj u sloenih
odnosa izmeu socijetalnog i individualnog bilingvizma. A ega
sve ima " na terenu " , to moemo da ilustrujemo primerima grada
M adine u Gani, gde je u kontaktu preko 80 jezika, pri emu

88
 JEZICI

veina stanovnika govori bar po tri , ili pograninog podruja

Brazila i Kolumbije, gde svega 10.000 lj udi govori oko 25 je
zika, a veina pojedinaca dva ili tri .

Istovremeno, ovakvo posmatranj e unosi korekcij e u pre

thodno izloenu sliku viejezinosti pojedi nih zemalj a. Uz sve
to j e reeno o veoma izraenom socijetalnom bilingvizmu u
SAD, sada moemo dodati da j e tamo ogromna veina stanov
nitva pojedi nano ipak jednojezina, sa svega nekih 6% ak
tivnih " svakodnevnih " bilingvala. (Ovde je relevantna razlika
izmeu iskazivanja o maternjem jeziku i o redovnoj upotrebi
jezika, implicitna u ranije datim statistikim podaci ma, uz do
datnu napomenu da u SAD ima moda l% " neengleskih " mo
nolingvala) . Sa stanovita individualnog bilingvizma, dakle, ova
zemlja se moe legitimno videti i kao sutinski j ednojezina,
to ipak samo unekoliko opravdava uobiajena shvatanj a. Skra
eno se moe rei da je tu u opticaj u mnogo j ezika ali izmeu
srazmerno malog procenta stanovnika - za razliku od Paragvaja,
na primer, gde su samo dva j ezika al i ih deli velik procenat
dravlj ana.

Sa upravo izloenom problematikom u vezi je i razlika

izmeu teritorijalnog i personalnog principa u institucionaliza
ciji bilingvizma na dravnom nivou. Prvi princip podrazumeva
teritorijalnu razdvojenost, gde svaki jezik ima sva prava na
svom zemlj i tu, to odgovara zemlj ama pomenutim uz tip I (a
koj ima se sa ovog stanovita uglavnom moe dodati i dosko
ranj a Jugoslavija). Drugi princip predvia ravnopravnu upo
trebu svakog jezika bilo gde u zemlji, odnosno na podruju

89
 RANKO BUGARSKI

njegovog vaenj a. On je tee ostvariv i ree zastupljen - u Ju

noj Africi vai za belce koj i govore bilo afrikans bilo engleski,
a u Kanadi , inae teritorijalno ustrojenoj , prihvaen je samo na
federalnom nivou uprave. Sline kombinacije jednog principa
na niim a drugog na viim administrativnim instancama nal a
zimo u Finskoj i Jugoslavij i .

Najzad, u pogledu traj nosti bi lingvizam moe d a s e ispolj i

kao stabilan (to odgovara etnikom i kulturnom pluralizmu)
ili pak prelazan (to vodi asimilaciji manjinske grupe u vein
sku ) . Stabilnost je mahom obeleje tipa I, donekle i tipa II,
dok prelaznost oznaava meufazu izmeu monolingvizma u
jednom i potom u drugom jeziku, i esta je kod bilingvalnog
segmenta u tipu III . Tada, naime, manjina polazi od svog ma
ternjeg jezika, potom vremenom postaje bilingvalna radi pro
speriteta u veoj zaj ednici, da bi na kraju sasvim prela na do
minantni jezik veine (v. Sliku 2 u 1. pogl avlju). U SAD, na
primer, veina jezikih manj ina ispolj ava ovu vrstu bilingvizma,
kao i u Australiji i Kanadi (u ovoj drugoj sa izuzetkom insti
tucional no zatienog francuskog, naroito u Kvebeku) .

Drutvena kontrola viejezinosti

Jeziki kontakti u uslovima viejezinosti esto prerastaju

u jezike konflikte - sukobe pri kojima j ezik postaje vaan s i m
bol razliitih etnikih, politikih, socijal nih, ekonomskih, admi
nistrativnih i drugih pripadnosti i i nteresa. Tu deluju razliiti
inioci : etniki identitet, nacionalna i politika afirmacij a, kao

90
 JEZICI

i napetosti u odnosima izmeu autohtonih i doseljenih, vein

skih i manjinskih, urbanih i ruralnih, bogatih i siromanih po
pulacija. Pri tome se drutvena nejednakost ispoljava i kao je
zika neravnopravnost, u kontekstu viejezinosti, irenja ili uz
micanja jezika i srodnih pojava, a na osetljivom podruj u je
zikih prava aktuelizuj u se i pitanj a irih graanskih, nacional
nih i ljudski h prava. Konfliktne pojave ove vrste poznate su
irom sveta, a posebno izrazite, pa i dramatine oblike povre
meno su dobij ale u Indij i , Kanadi, Belgij i , Jugoslaviji i drugde.

Otuda ima mnogo pitanja u vezi s jezikom praksom, po

sebno u viejezinim zajednicama, koj a treba sistematski i ra
cionalno reavati na i nstitucionalnom nivou. Ovaj kompleks
problema, koj i dodatno obuhvata i one razmotrene ili nagovete
ne na drugim mesti ma u ovoj knjizi, ide u domen jezike po
litike i pl aniranja jezika. Jezika politika je politika jednog dru
tva u oblasti jezike komuni kacije - to jest, skup stavova, prin
cipa i odluka koj i odraava odnos tog drutva prema sopstve
nom verbalnom repertoaru i komunikacij skom potencij alu. Je
zika pol itika u ovom smislu je po svojoj prirodi prevashodno
u nadlenosti politikog odluivanja, dakako u saradnji sa stru
nj acima za jeziku, pravnu i socioloku problematiku. Plani
ranje jezika jeste skup konkretnih mera koje se u okviru prih
vaene jezike politike preduzimaj u u cilju usmeravanja jezikog
razvoj a, odnosno delovanja na jezike kako bi se oni u to veoj
meri osposobili za obavljanje svojih funkcij a u komunikaciji i
stvaralatvu lanova zajednice. Planiranje jezika je otuda vie u
kompetenciji samih jezikih strunjaka.

91
 RANKO BUGARSKI

Meu vane zadatke jezike politike ide odreivanje koji

e od zastupljenih jezika dobiti status nacionalnih, odnosno zva
ninih, te kako e biti obezbeivana prava predstavnika ma
nj inskih j ezika. Neka od ovih pitanj a mogu se, u skladu sa tra
dicijom i sa optom politikom odreene zemlje, manje-vie pre
pustiti praktinoj samoregulaciji uz i zvesne lokalne ili profe
sionalne inicijative (tipino npr. za zemlje engleskog jezika,
gde, kako smo videli, ne postoji kategorij a zvaninog jezika).
A mogu se i normativno ureivati putem ustavno-pravnog re
gulis anja (najpodrobnije razraenog, na svim stepenima admi
nistracije, u zemljama kao to su Belgij a, vajcarska i Kanada).

Prema jednom kanadskom istraivanju iz 1976. godine,

od 147 suverenih drava iji su ustavni dokumenti pregledani,
110 ih je imalo i odredbe koje se tiu jezika (ukljuujui 18
od 22 federalne drave). Te odredbe uglavnom su se odnosile
s amo na slubenu upotrebu jednog ili vie jezika. U redim slu
ajevima, meu kojima su malopre pomenute razvijene vieje
zine zemlje Zapada, predmet dodatnog zakonskog reguli sanja
je i neslubena ali j avna upotreba jezika na podrujima rada,
trgovine, poslova, komunikacija i kulture.

U zemljama u koj ima dominira j edna etnika nacija, status

zvaninog jezika po pravilu pripada s amo njenom jeziku, dok
se manjim jezicima mogu garantovati odreena prava. (Izuzetak
je Finska, koj a je zvanino dvojezina zbog samo 6% pripad
nika vedske manj ine, koja tu ima i svoj sopstveni univerzitet).
Kada nije takav sluaj, zvanian status moe da ima vie j ezika:
dva (ehoslovaka, Belgij a, Irska, Kanada, Kamerun itd.), tri

92
 JEZICI

(kao vajcarska), etiri (kao Singapur) ili jo vie (kao Jugo

slavij a, SSSR, Indij a). U ovom potonjem sluaju neretko nala
zimo hijerarhij sku organizaciju razliitih stepena slubene i j av
ne upotrebe jezika. U Nigeriji, na primer, engleski slui kao
glavni jezik optenacionalne i naroito internacionalne komu
nikacije, dok u unutranjem meuetnikom optenju funkcio
niu raireniji domai jezici hao hausa, igbo i j oruba. U istonoj
Africi (Tanzanij a, Kenija, Uganda) u ovom drugom sloju do
minira svahili. U svim pomenutim afrikim zemljama postoji i
irok donji sloj etnikih jezika, mahom bez ozvanienog statusa.

Ovakva slojevitost j o je izraenij a u Indiji. Tu nalazimo

hindi i engleski kao zvanine jezike na saveznom nivou (pri
emu ovaj drugi zvanino funkcionie j o i na nivou nekih od
drava-lanica Indij ske unije). Potom dolazi ak 14 domaih
jezika kao zvaninih u pojedinim dravama, zatim jo vie veih
ali nezvaninih jezika koji su ipak u odreenom smislu priznati
u j avnoj komunikaciji, i naj zad nepregledno mnotvo sitnijih
etnikih jezika i varijeteta bez ikakvog j avnog statusa. Osobena
hijerarhij a slubene upotrebe jezika postoji i u Jugoslaviji, kako
emo videti u narednom odelj ku ove knjige. to se pak tie
nacionalnih i jezikih manjina, njihova jezika prava u svetskim
razmerima variraju od veoma velikih (Finska, Jugoslavij a) do
sasvim ogranienih ili nikakvih (Francuska, Grka, Albanija,
Bugarska).

U okviru planiranj a jezika vodi se briga o izradi i reformi

sistema pisanj a za pojedine jezike, njihovoj standardizaciji i
funkcionalnom osposobljavanju, izgraivanju strunih termino-

93
 RANKO B UGARSKI

logij a i drugom. Neka od vanih pitanj a iz domena jezike po

litike i planiranja jezika imaju i svoje naglaeno internacionalne
aspekte, posebno s obzirom na aktuelni razvoj komunikacija,
nauke i tehnologije, kao i povezivanje kroz rad meunarodnih
organizacija, poslovnih firmi i drugih ustanova. Tu spadaju, pri
mera radi, internacional na standardizacij a naunih i strunih ter
minologija, iji rad obj edinjuju razni svetski centri i komisij e,
i obezbeivanje reprezentativne a optimalne komunikacije u te
lima kao to su Organizacij a ujedinjenih nacija, Evropska unij a,
Svetska zdravstvena organizacija, UNESKO i mnoga druga. U
njihovom delovanju, u koje je ukljuen vei broj jezika, veoma
je aktuel an problem prevoenj a, koje je i inae - uz uenje
drugih j ezika - od davnina jedan od glavnih naina prevazi
laenj a jezike raznolikosti. Ujedinjene nacije, na primer, u
s vom radu priznaju 6 zvaninih jezika (engleski, panski, ruski,
francuski, kineski i arapski). A Evropska unija operie ak sa
l l jezika svojih zemalja-lanica (engleski, francuski, nemaki,
panski, portugalski, italij anski, holandski, danski, vedski, fin
ski i grki) - to ukupno daje 1 1 0 prevodilakih parova!

Ali ima jo dosta jezika koji mogu da budu od znaaj a

u meunarodnoj komunikaciji. Ameriko ministarstvo obrazo
vanj a obj avilo je 1 985. godine spisak od 1 69 jezika koj e je
ocenil o kao "kritine " u smislu da njihovo poznavanje moe
da unapredi znaaj na nauna istraivanja ili - sa amerikog sta
novita - nacionalne interese u ekonomij i ili bezbednosti (meu
njima su i srpskohrvatski, slovenaki i makedonski). Ovaj po
datak ima samo uslovnu vrednost, jer bi spisak svakako u ne-

94
 JEZICI

emu bio drukij i da su ga sastavlj ali, reci mo, Rusi. Ipak, moe
se bar grubo uzeti da izmeu 150 i 200 jezika (ovako ili onako,
koji vie koj i manje) moe da pretenduj e na neki udeo u me
unarodnoj razmeni. to bi onda znailo da domaaj svih preo
stalih jezika praktino ni u emu ne ide dalje od njihovih lokalnih
zajednica: odista porazan bilans za 97% svih jezika sveta!

Kao to j e poznato, u poslovima oko terminologiJ i pre

voenja danas pomae mona elektronska tehnologij a. I kad
nju pominjemo, dodaj mo da se, generalno govorei, smanjuje
raspon tolerancije jezike raznolikosti idui od ranij1h perioda
i primitivnih zajednica ka savremenom tehnolokom dobu. Nai
me, nepismena drutva lako toleriu male i veoma razliite je
zike i dijalekte. Pismene zajednice, posebno poev od izuma
tampe, favorizuj u standardizovane j ezike sa malo diJalekatskih
varijacija. Elektronski mediji tipa radij a i televizije poJstiu ve
e jezike uz nivelaciju njihovih unutranjih razlika. Ndj zad, pri
rodi raunara najbolje odgovara jedan veliki jezik ih vrlo malo
takvih. Sve ovo ne treba, dakako, apsolutizovati mti iz toga
izvl aiti prenagljene zakljuke, ali se naznaena opta tenden
cij a ipak dosta j asno ocrtava, pa pri svakom ozbiljniJem dugo
ronom planiranju jezikog razvoj a u modernim uslovima treba
uzimati u obzir i njene implikacije.

Moemo da zakljuimo da jezika politika i planiranje je

zika, na nacionalnom i internacionalnom planu, slute kao svo
jevrstan regulator viejezinosti, omoguujui da do j aeg izra
aj a dou njene nesumnjive prednosti, a da se njeni negativni
aspekti dre pod kontrolom. Bez takvih drutvenih intervencija

95
 RANKO B UGARSKI

verovatniji bi bio obrnut smer daljeg razvoj a dogaaja, kako u

pojedinim viejezinim zemlj ama tako i u svetu u celini.

Jezici u bivoj Jugoslaviji

U zavrnom odeljku ovog poglavlj a, u vidu svojevrsnog

ilustrativnog dodatka, izloiemo s kicu jezike situacije u do
jueranjoj Jugoslavij i, verujui da e ovakav saet ali viestran
prikaz biti zanimljiv itaocu ove knj ige. Ii emo redom koj im
su pojedine teme razmatrane u celom prethodnom tekstu, s tim
to emo taj sled povremeno dopunj avati i nekim aspektima
koji u naem optem pregledu, iji su predmet bar potencij alno
bili svi jezici sveta, nisu mogli da budu dotauti.

Pod Jugoslavijom emo podrazumevati - kao to smo to

inili i ranije u ovoj knjizi - dravu koja j e na ovim prostorima
postoj ala do raspada tokom 1991. godine. Jedino tako moe se
dati jedna koherentna sociolingvistika slika. Iako ova slika u
mnogo emu ve pripada prolosti, ni zbivanj a u sadanjosti ni
stanje koje e se uspostaviti u budunosti nee moi da se shva
te bez razumevanja podloge koja j e u nj oj oslikana. (ira oba
vetenja o sociolingvistikom profilu SFRJ mogu se nai u ra
dovima Dubravka kiljana i Augusta Kovaeca navedeni m u
B ibliografiji, koji su bili od posebne koristi i pri izradi ovog
prikaza). Skup svih jezika koji se govore u ovako shvaenoj
Jugoslavij i nazivaemo jezicima Jugoslavij e ili jugoslovenskim
jezicima, iskljuivo iz praktinih razloga, iako za veinu nj ih
ovo nije matina zemlja.

96
 JEZICI

Koliko se jezika govorilo u toj Jugoslaviji? Nekome se

moe initi da je bar ovaj podatak poznat i nesporan, ali ipak
nije tako: tekoe prebrojavanja sa kojima smo se suoili ve
u l. poglavlju delimino vae i ovde, pa opet zavisi ta se sve
rauna. Ako brojimo samo standardne jezike, njih ima 14, ali
ako ukljuimo i nestandardizovane govorne idiome ovaj broj
se skoro udvostruuje. Maksimalan broj jezika u Jugoslaviji,
autohtonih u tom smislu to su zastupljeni na ovoj teritoriji bar
oko sto godina, makar i sa sasvim malim brojem predstavnika,
mogao bi da bude 27. Ova cifra svakako e mnoge da iznenadi,
koliko god im inae bila bliska predstava o Jugoslaviji kao zem
lji mnogih jezika. U Tabeli 3 dat je spisak prvih 15 j ezika,
rangiranih prema zaokruenom broju govornika po popisu sta
novnitva iz 1981. godine. (U trenutku dok ovo piemo popis
za 199 1. godinu je obavljen, ali konani rezultati jo nisu ob
javljeni.)

Tabela 3.

l . srpskohrvatski ... 16,400.000 9. slovaki ....... .. . 74.000

. . .

2. slovenaki ........... 1,760.000 10. rumu nski ........... 60.000

3. albanski ...............1,750.000 l l. bugarski... ....... .. 37.000
.

4. makedonski . . . . . . . . . 1,370.000 12. rusinski.............. 19.000

5. maarski .................410.000 13. italijanski ....... .. 19.000
.

6. romski ............ . .....140.000

. . 14. eki .................. 16.000
7. vlaki ........... ..........135.000
. 15. ukrajinski ............ 7.000
8. turski . ........... .... ..... 82.000
. . .

97
 RANKO BUGARSKI

Jezici jo manji od ukrajinskog, iji je broj govornika po

pravilu teko a nekad i nemogue utvrditi, mogu se grubo po
deliti u tri grupe, rangirani opadajuim redom unutar svake od
njih, kako sledi.

l - izmeu nekoliko hiljada i jedne hiljade: nemaki, ruski,

poljski, grki, juruki, meglenorumunski, istrorumunski.

2 - izmeu nekoliko stotina i jedne stotine: arbanaki, erke

ski, istroromanski.

3 - izmeu nekoliko desetina i nekoliko pojedinaca: jermen

ski, jevrejskopanski/ladino, jevrejskonemaki/jidi.

Idiomi u ovoj poslednjoj kategoriji ve su sasvim na iz

disaju, a poslednji navedeni praktino je iezao i moda ga
ne bi trebalo vie ni raunati.

Dati brojevi govornika odnose se na izjanjenja o mater

njem jeziku prilikom popisa. Meutim, neki od ovih jezika, a
naroito jezici jugoslovenskih naroda, koriste se u veem broju
i kao drugi jezici. Srpskohrvatski, koji je maternji jezik blizu
75% ukupne ondanje jugoslovenske populacije, i u tom po
gledu daleko prednjai na spisku, usvajaju kao nematernji jezik
mnogi u preostaloj etvrtini, bilo formalno ili neformalno. Sli
no tome, !talijani i Maari u Sloveniji po pravilu govore i slo
venaki, dok se Albanci esto dodatno slue srpskohrvatskim
na Kosovu a makedonskim u Makedoniji. Ima i neto dvosmer
nog bilingvizma, kada pripadnici veinskih jezika takoe usva
j aju manjinske jezike grupa sa kojima ive u etno-jeziki me
anim zajednicama. Uopte uzev, to se ide nie na listi jezika

98
 JEZICI

sve je vii procenat bilingvizma (pa i trilingvizma) meu nji

hovim govornicima, da bi kod predstavnika brojano naj slabijih
jezika, bez izuzetka bar dvojezinih, i sam pojam maternjeg
jezika izgubio svoje uobiajeno znaenje. U ovim sluaj evima,
ali i nekim drugim, uz bilingvizam se moe nai i izrazita di
glosij a.

U vezi sa brojanom snagom moe se govoriti i o vital

nosti, shvaenoj dij ahronijski ili sinhronij ski. Dijahronijski,
uporeivanjem broj a govornika od jednog popisa do drugog,
utvrdili bismo da neki jezici stabil no rastu (uglavnom naj vei),
da drugi odravaju osnovnu ravnoteu, dok trei neprekidno gu
be govornike (gotovo svi manj inski jezici, ali neravnomerno).
A sinhronijski, kao jedna mera vitalnosti mogao bi da poslui
odnos veliine jezike zajednice, definisane kao skup svih go
vornika datog jezika u Jugoslaviji, prema veliini etnike za
jednice asocirane s tim jezikom. Ove dve veline ugl avnom su
priblino podudarne, ali ima i znaaj nih odstupanja. Tako su
1981. godine neki jezici (i talij anski, rumunski, makedonski, bu
garski, albanski) imali vie prijavlj enih govornika nego to je
bilo deklarisanih pripadnika odgovarajuih etnikih kolektiva.
Srpskohrvatski (raunajui sve narode koji njime govore kao
maternjim) i slovenaki iskazali su poklapanje pomenutih vred
nosti, dok su svi drugi jezici za koje postoje podaci imali manje
govornika u poreenju sa brojem lanova odgovarajuih etni
kih zajednica. Posebno nisko na ovoj listi stoji ukrajinski, sa
7.000 govornika prema 12.000 deklaris anih Ukraj inaca. (Ovde
nismo uzeli u obzir nestandardizovani vlaki i samo delimino

99
 RANKO BUGARSKI

standardizovani romski, koji predstavljaju dve krajnosti: govor

nici vl akog viestruko premauju izj anjene Vlahe, dok govor
nika romskog ima bar tri puta manje od procenjenog - iako u

popisu drukije iskazanog - broj a etnikih Roma.)

Optije uzev, raskorak izmeu iskaza o jeziku 1 onog o

nacionalnoj pripadnosti srazmerno je znaajan: znatno iznad
500.000 stanovnika doskoranje Jugoslavije ne govori mater
njim jezikom koji bi se oekivao na osnovu njihove nacionalne
pripadnosti. Na svoj nain, ovaj podatak govori i o sloenosti
odnosa izmeu jezika i nacije. A sa ovde razmatranog gledita,
vitalniji su jezici koji brojano nadrastaj u svoje etnike zajed
nice, a manje vitalni su oni kod kojih je obrnuto. Za ove potonje
moe se, bar teorijski, pretpostaviti bri tempo gaenj a usled
ubrzane asimilacije.

Sa genetskog stanovita, jezici Jugoslavije mogu se pode

liti na slovenske, neslovenske indoevropske, i neindoevropske.
Zastupljeni slovenski jezici dele se na junoslovenske (srpsko
hrvatski, slovenaki, makedonski, bugarski), zapadnoslovenske
(eki, slovaki, rusinski, polj ski) i istonoslovenske (ukrajinski,
ruski). Od romanskih jezika nalazimo razliite rumunske dij a
lekte (dakorumunski, kome odgovara i standardni rumunski,
vlaki ili arumunski, meglenorumunski i istrorumunski), potom
italij anski i, sasvim marginalno, istroromanski i jevrej skopan
ski. Od germanske grupe, nemaki i neki eventualni ostatak
jevrej skonemakog. Druge indoevropske ogranke predstavlj aju
albanski (uz malo ostrvo arbanakog dij alekta), grki, romski
1, marginalno, jermenski. Od neindoevropskih porodica zastu-

1 00
 JeZICI

pljene su uralska (ugro-finska grana: maarski), altajska (tur

kika grana: turski, juruki) i, ponovo marginal no, kavkaska
(erkeski) .

Unutar pojedinih jezika postoje razliiti stepeni dijalekat

skog diferenciranja. Ono je izrazitije kod veih jezika koj i zah
vataju ire teritorije (naroito srpskohrvatskog) a mnogo manje,
ili odsutno, kod sasvim malih jezika koj i preivljavaju u enkla
vama.

Genetski razliiti, jezici Jugoslavije su meusobno bli ski

ili udaljeni i u tipolokom pogledu. Takva bliskost najvea je
unutar slovenske grupe, ali se distanca j avlja kada je re o uda
lj enijim indoevropskim i neindoevropskim jezicima (kakvi su
albanski ili romski, odnosno maarski ili turski). Ali i unutar
jednog jezika, kakav je sluaj sa srpskohrvatskim, moe se naii
na sasvim izuzetan raspon tipolokih varijacija izmeu pojedi
nih dijalekata - recimo, u prozodijskim ili padenim sistemima.

Uzeti zajedno, genetski i tipoloki inioci uveliko odre

uj u stepen uzajamne razumljivosti. Uz neke izuzetke, predstav
nici razliitih dijalekata istog jezika mogu meusobno da opte,
manje-vie uspeno, ak i bez pribegavanj a standardnom vari
jetetu ako takav postoji i ako im je dostupan. Ovo je utoliko
lake to je ostalo malo " dstih" dijalekata i to se govorna
obeleja danas mnogo l ake ire preko tzv. dijalekatskih grani
ca. Meutim , vanij a od ovoga j e injenica da je takva polu
komunikacija, kako je reeno u l. poglavlju, u znaajnoj meri
mogua bar izmeu govornika junoslovenskih jezika. S druge

101
 RANKO BUGARSKI

strane, razumljivosti nema kada je re o naj veim jezicima ma

njina (albanskom, maarskom, turskom, romskom), ni unutar
ove kategorije ni prema junoslovenskim jezicima. U takvim
sluajevima komunikacij a u Jugoslaviji u potpunosti zavi si od
poznavanj a sagovornikovog jezika ili pak od zajednikog znanj a
nekog treeg jezika.

S ada prelazimo na prostorne odnose, uz osvrt i na neke

nj ihove pratee pojave. Geolingvistiki, srpskohrvatski zauzima
iroko centralno podruje Jugoslavije, dok ga drugi jezici ma
nje-vie okruuju ili obrazuju enklave na nj egovoj teritorij i . A
geopolitiki, na jednoj strani su srpskohrvatski, slovenaki i ma
kedonski kao u punoj meri domai jezici , odnosno jezici j ugo
slovenskih naroda, dok su u odnosu prema njima svi preostali
jezici u pograninom poloaj u ili u situaciji dij aspore. Drugim
reima, italij anski , maarski, rumunski, bugarski i albanski u
sutini obrazuj u krug rubnih podruja du j ugoslovenskih gra
nica, prelivajui se preko njih i tako stvaraj ui kontakt sa ma
ticom svojih govornika u susednim dravama, dok drugi jezici
(kao eki, slovaki, ukrajinski, turski) ostaj u izvan takvog kon
takta. Donekle poseban sluaj predstavlj aj u jezici kao romski,
vlaki i rusi nski, za koj e se ne moe (ili ne moe vie) rei da
imaj u neku odreenu matinu zemlj u izvan Jugoslavije.

Sa ovim je povezano pitanje relativne kompaktnosti, od

nosno difuznosti jezikih zajednica. Dok u veini sluajeva go
vornici jednog jezika ive na kontinuiranoj teritorij i , eventualno
obrazujui dodatne " depove " drugde, romski i vlaki su rasuti
po irim prostorima jer su njima, bar prvobitno, govorile pre-

102
 JEZICI

teno nomadske popul acije. Difuzni su ranije bili i idiomi raznih

jevrej skih zajednica, sada u procesu gaenj a. Difuznost je jo
uvek karakteristina za malobroj ne govornike jezika kao to su
ruski, poljski , nemaki i grki, danas uglavnom ratrkane po
razliitim urbanim sredinama.

Geografsko susedstva i ovde dovodi do kontakata, inter

ferencije, pozajmlj ivanja i srodnih poj ava. Tu postoje varij acije
koje zavi se, s jedne strane, od genetske i tipoloke bl iskosti ili
udaljenosti jezika u kontaktu, a s druge strane, od veliine i
statusa njihovih entikih zajednica. Kontakti su po pravilu in
tenzivniji, a interferencij a i pozaj mljivanj e obuhvatniji, u sluaju
blisko srodnih jezika, dok oni i zmeu kojih je distanca vea
ispoljavaju i vei otpor prema takvim uticajima.

Na primer, svi jezici nacionalnih manjina u Voj vodini po

zajmljuju iz srpskohrvatskog, bilo direktno ili putem kalkiranja
(preslikavanja strukture nekog segmenta drugog jezika uz ko
rienje domaih elemenata), ali ovakve intervencije lake se
primaju u slovakom ili rusinskom, ak i rumunskom, nego u
maarskom. A nestandardizovani idiomi bez institucionalne za
tite, kojima se slue populacije niskog statusa u poodmakloj
fazi asimilacije, neretko obilato pozaj mlj uju od prestinih su
sednih jezika ak i kada su ovi prilino udaljeni genetski i ti
poloki . Tako su, primera radi, fonoloki i gramatiki sistemi
raznih rumunskih dij alekata i j evrejskopanskog prihvatili struk
turalno sasvim neoekivana obelej a u kontaktu sa lokalnim ob
licima srpskohrvatskog i makedonskog.

1 03
 RANKO B UGARSKI

Meu arealnim pojavama ovde treba podsetiti i na bal

kanski jeziki savez, pomenut u 3. poglavlju, u okviru koga se
razvij aj u zajednike gramatike crte. Onome to je o tome ve
reeno dodaemo samo da tu postoj i i dodatno dejstvo " spolj a",
u vidu zajednikog kulturnog sloja, poreklom iz turske civili
zacije, u odgovarajuim segmentima renika svih balkanskih
jezika. Ovi turcizmi pribl iavaju te jezike uprkos njihovoj raz
nolikosti i omoguuj u izvesno kulturno razumevanje meu nj i
hovim govornicima. S line poj ave mogu se nai i izvan jezikih
saveza u uobiajenom smislu rei - u Istri, na primer, gde su
lokalni romanski i hrvatski dij alekti pod snanim kulturni m uti
cajem italijanskog .

ire govorei, jugoslovenski jezici utiu jedni na druge

na razne naine i u razliitim stepenima. Takvi uticaj i u naelu
mogu da budu uzajamni ako je re o jezicima uporedlj ivog sta
tus a, ali su mahom jednosmerni u kontaktima nejednakih par
tnera. Srpskohrvatski je snaan izvor uticaj a na sve jugosloven
ske j ezike. On je, opet, sa svoj e strane izloen vidlj ivom uticaju
vanij ih evropski h jezika - danas naroito engleskog - ije i m
portacij e se onda njegovim posredstvom prenose irom j ezikog
krajolika zemlje.

N ajzad, u vezi sa arealnim poj avama moemo pomenuti

i pitanje relativne hronologije - duine prisustva, ili stepena
autohtonosti, pojedinih jezika na dananjoj teritorij i . Ovde se,
naj optije govorei , moe ustanoviti raspon od romanskih dij a
lekata i albanskog, preko glavnih slovenski h jezika, do maar
skog, turskog i jezika koje su na ove prostore doneli kasnij i

1 04
 JEZICI

talasi naseljenika sa raznih podruj a. Najskoriji meu ovima su

govornici ruskog, koj i s u veinom ovamo stigli tek u XX veku,
posle Oktobarske revolucije u nji hovoj matinoj zemlj i . I pored
povremenih veih unutranjih migracija, obino sa juga ili ju
goistoka prema severu ili severozapadu, glavni jezici Jugoslavije
uglavnom ve stoleima zauzimaju svoja dananja zemljita.

to se tie zvaninog (ustavnog i zakonskog) statusa ju

goslovenskih jezika, na koj i sada prelazi mo, on je bio regulisan
na nivou etnikih zajednica i na nivou samih jezika. Jugoslo
venska zakonodavstvo priznavalo je tri kategorije zaj ednica -
narode, narodnosti i etnike grupe. Narodi su etnike populacije
ija je matica u Jugoslaviji (Srbi, Hrvati , Slovenci , M akedonci,
Crnogorci i Muslimani) . Narodnosti (neadekvatan i zbunjujui
termin za nacional ne manj ine) su kompaktne populacije koje
imaju svoj u matinu zemlju izvan Jugoslavije . Etnika grupa
je sl abo definisana kategorija u koj u se svrstavaju sasvim male
ili pak disperzirane populacije niskog statusa. Sa ovog stano
vita, dakle, imamo jezike jugoslovenskih naroda (srpskohr
vatski , slovenaki , makedonski), jezike narodnosti (albanski ,
maarski, turski, slovaki , rumunski , bugarski, rus inski, ita
lij anski , eki , ukraji nski) i jezike etnikih grupa (implicitno
vie nego eksplicitno, to bi bili romski, vlaki i svi mali jezici
nabrojani u produetku Tabele 3).

Ova zvanina podela ima i problematinih strana. Na pri

mer, rusinski bi, strogo uzev, morao da se tretira kao jezik na
roda, jer Rusini vie nemaju jasno omeenu domovinu izvan
Jugoslavije - ili, pri drukijoj upotrebi terminologije, kao jezik

105
 RANKO BUGARSKI

etnike grupe . Pored toga, mogu je i prelazak iz jedne kate

gorije u drugu; tako je romski mogao da postane jezik narod
nosti da su Romi dobili takav status na saveznom nivou (koji
su inae ve uivali u Bosni i Hercegovini, ali bez vidlj ivih
posledica u pogledu jezika).

Osim statusa koj i proi stie iz navedene klasifikac ije za

jednica, jezici su bili dodatno predmet direktnog zakonskog re
gulisanj a s obzirom na admini strativni nivo slubene upotrebe.
Redovna slubena upotreba na saveznom nivou obeleavala je
srpskohrvatski, slovenaki, makedonski, albanski i maarski
kao jezike federacije. Dodatna upotreba na sledeem niem ni
vou ini turski, slovaki , rumunski i rusinski jezicima republika,
odnosno pokraj ina. Na naj niem, optinskom nivou uz s ve te
jezike nalazimo u slubenoj upotrebi jo bugarski , italij anski,
eki i ukraj inski . U Jugoslavij i , prema tome, nije bilo jednog
zvaninog ili dravnog jezika, nego se proklamovana politika
jezike ravnopravnosti ostvarivala kroz hijerarhiju slubene
upotrebe koja ukljuuje veliki broj jezika naroda i narodnosti .
Preostali jezici nisu funkcionisali zvanino na bilo kojem ko
lektivno definisanom nivou, ali su se mogli koristiti u ostvari
vanj u nekih individualnih jezikih prava.

Razlike u pogledu zvaninog tretmana pojedinih j ezika sa

mo su deo ireg pitanj a socioku lturnog statusa tih j ezika - tani
je, nj ihovih zajednica. Ovde mislimo na razlike, esto veoma
izrazite, u socijalnoj strukturi, ekonomskoj snazi i obrazovnom
stepenu jezikih zajednica, nji hovoj kulturi i istorij i , stepenu
organizacije i samosvesti, oseanj u etnikog i dentiteta i grupne

106
 JEZICI

distinktivnosti, integrisanosti u jugoslavensko drutvo i (za na

cionalne manjine) j ai ni veza sa matinim zemlj ama, obimu
upotrebe maternjeg jezika kod dvojezinih grupa, itd. Ovakvi
inioci mogu snano da utiu na sociokulturni i sociolingvistiki
status jezika, zvani nih kao i nezvani nih. Oni u svom ukupnom
dejstvu proizvode svojevrsni " imid" pojedinih jezika i dij ale
kata, koj i moe znaajno da dopri nese nj ihovom ouvanju i
irenj u ili pak njihovom povlaenju i zameni , kolektivnim pre
laenjem govornika na prestinij i jezik okoline.

Dok su nacionalni jezici dovoljno jaki da bi se oduprli i

ponekom nepovoljnom uticaju, sudbina mnogih manjinskih jezika
moe da bude odreena sklopom pomenutih faktora. Evo samo
nekoliko primera. !talij anski se asocira sa visokom urbanom kul
turom, dok jezici kao romski i vlaki pripadaju rasutim ruralnim
populacij ama. Prosean obrazovni nivo govornika italijanskog, ru
skog ili ekog znaajno je vii nego kod predstavnika veine
drugih jezika. Takoe, vii nivo grupne samosvesti i oseanja za
vrednost ouvanja i razvijanja maternjeg jezika karakteriu dobro
organizovane i obrazovane kolektive, koji preduzimaju mere u ci
lju obezbeivanja institucionalne podrke svojim jezicima. Nasu
prot tome, zajednice niskog statusa i liene j aeg grupnog iden
titeta slue se idiomima bez takve potpore, pokazujui tendenciju
ka nestabilnosti, fluktuaciji i pomeranju, kako u etnikom tako i
u jezikom pogledu. Tako veina govornika vlakog iskazuje
srpsku nacionalnu pripadnost, lstrorumuni se deklariu kao Hrvati
i prihvataju hrvatski kao svoj standardni jezik, dok se Megleno
rumuni na slian nain oslanjaju na makedonski.

107
 RANKO B UGARSKI

S a funkcionalne take gledita, jezici u donedavnoj Jugo

slavij i razlikuj u se po vrsti i obimu uloga koje obavlj aj u u uoj
i iroj zajednici. Neki su ogranieni na lokalna stanovnitva,
dok drugi imaj u znatno iru upotrebu, uklj uuj ui i nezvaninu
funkcij u jezika ire komunikacije. Dok su jedni samo maternj i
jezici , drugi s e koriste i kao nematernji ili drugi jezici u etno
jeziki meani m sredinama. Neki se, videli smo, upotreblj avaju
i u slubenoj i j avnoj komunikacij i , drugi mahom samo privat
no. Jedan od j ezika nacionalnih manj ina, italijanski , takoe se
ui i kao strani jezik. (Kao strani jezici iroko se izuavaj u i
nemaki i ruski , ali nj ihovi malobroj ni i rasuti predstavnici u
Jugosl aviji ne obrazuju jeziku zaj ednicu). S druge strane, j e
zici j ugoslovenskih naroda prouavaj u se kao strani jezici , u
zemlj i i van nje, od strane dravlj ana drugih zemalj a . Ipak,
nij edan od tih jezika ne moe se ubroj :tti meu sredstva in
ternacionalne komunikacije.

Jezici se razlikuj u i u pogledu pisane tradicije, pa i s amog

postoj anj a pismenosti . S asvim male ili rasute etnike grupe po
pravilu se sl ue nepisanim idiomima, bilo u tom smislu to oni
uopte nemaju pismo (kao arbanaki ili vlaki) ili pak utoliko
to se u Jugoslavij i ne kori ste u j avne svrhe u pisanom obliku
(kao grki ili polj ski) . Od pisanih j ezika, makedonski, bugarski,
rusinski i ukraj inski se slue irilinim a drugi latininim pi
smom, a srpskohrvatski koristi oba. (Sinhronij sko korienje
dvaju pi sama za isti jezik inae je veoma retka poj ava u s vetu. )

Pis ani jezici i maj u svoje standardne varijetete, pa otuda

funkcioniu kao standardni jezici. Ovaj status pripada svim j e-

108
 JEZICI

zicima navedenim na Tabeli 3 osim vlakog, uz dodatnu ogradu

da je i romski tek na poetku standardizacije, pa se samo uslov
no moe pribrojati standardnim jezicima. Ve ova okolnost po
kazuje da je standardizacij a zapravo proces a ne stanje; jezici
se tako razlikuj u po stepenu standardizacije, to ukljuuje iz
graenost i stabilnost standardnih normi , razvijenost strunih
terminologij a, specij alnih registara i sti lova itd., sve to u vezi
sa prirodom i obimom funkcija koje ti jezici obavljaju. Oni se
mogu i rangirati prema svojoj ukupnoj opremljenosti u ovom
smislu, uzimajui u obzir i neke socioloke kriterijume rele
vantne za funkcionalnu klasifikaciju. Po nekim analizama, na
vrhu takvog spiska nali bi se - prema oekivanj u - jezici naroda,
do njih albanski, maarski i italijanski , dok bi pri dnu bili turski,
ukrajinski i romski.

Dok srpskohrvatski i slovenaki ve vekovima postoje kao

standardni ili, tanije, knj ievni j ezici, standardni varijeteti ma
kedonskog, albanskog ili rusinskog su srazmemo skoranjeg po
rekla. Jezici naroda prirodno se normiraj u u samoj Jugoslaviji,
a za jezike naci onalnih manjina u ovdanjoj jezikoj politici je
prihvaen princip potovanj a standardnih normi u nj ihovim ma
tinim zemlj ama (sa izuzetkom izvesnih leksikih specifinosti,
naroito u drutveno-politikoj terminologiji). Za razliku od
svih drugih jezika, koji imaj u monocentrinu standardizaciju,
odnosno samo po jedan standardni oblik, srpskohrvatski kroz
svoje varijante ispoljava policentrinu standardizaciju. Lingvi
stike razlike izmeu ovih varij anata nisu velike (neto su vee
u reniku, posebno strunim terminologij ama) i u normalnim

109
 RANKO B UGARSKI

uslovima ne oteavaju komunikaciju, ali potencijalno nose j a k

simboliki naboj zbog koga ih deo govornika u vrednosnoj ravn i
doivlj ava kao zasebne jezike ( u s kl adu sa onim to j e o je
zikom identi tetu reeno u 1 . poglavlju).

Vano obeleje funkcionalnog profila j ezika jeste nj ihovo

korienje u obrazovanju, admi ni strac ij i , pravosuu, medijima,
knjievnosti i publicistici , nauci i drugim oblastima javnog ivo
ta. Jezici naroda i nacionalnih manjina zastuplje ni su u ovim
domenima, premda na raznim nivoima i u razliitim stepenima,
dok j ezici etnikih grupa nisu (uz delimian izuzetak romskog).
Ovakva upotreba znatno dopri nosi optem statusu nekog jezika.
Da uzmemo samo obrazovanje, veina jezika naroda i narod
nosti koriste se kao nastavna sredstva na nekom obrazovnom
nivou i bar u nekim kolama, ili se u naj manju ruku izuavaju
kao nastavni predmeti . Kao poseban sluaj pomenuemo kl a
sine jezike (latinski, staroslovenski, arapski , hebrejski) kojima
se vie ne govori , ali koj i i dalje obavlj aj u prestine funkcije
u verskoj slubi i , delimino, kulturi i nauci.

Naposletku, pomenuta svoj stva poj edinih jezika - veliina,

prostorni raspored, zakonski , sociokulturni i funkcionalni status
- imaj u svoje sociopsiholoke odraze u drutvenim stavovima
prema nji ma. Kad je re o stavovima prema sopstvenom j eziku,
govornici se esto ponose njime, smatraj ui ga vrednim uva
nja, razvij anj a pa, ako treba, i borbe za njegova prava. Ovo je
tipino sluaj kod bolj e organizovanih, samosvesnih i institu
cionalno zatienih jezikih zajednica. S druge strane, socij alno
podreene zajednice mogu u svom maternjem jeziku da vide

l iO
 JEZICI

simbol svoje nevolje i prepreku napretku, to vodi uzdrrnanom

ili promenljivom etni kom identitetu, sveoptoj aktivnoj dvoje
zinosti i postepenom utapanju u dominantni jezik okoline.
Ovako neto deava se, kako izgleda, sa veinom naj manj ih
jezika navedenih posle Tabele 3, ali i sa brojano jaim jezicima
niskog profila, naroito romskim i vlakim.

A to se tie stavova prema drugim jezicima i varijetetima,

tu se etniki stereotipi lako prenose na jeziki plan, pa se esto
negativni popularni sudovi o govornim svoj stvima drugih na
cionalnih grupacij a (kao, navodno, primitivni m ili izvetaenim,
smenim, odboj nim i slino) moraju razumeti upravo kao izraz
neveto prikrivene odboj nosti prema samim govornicima. A ire
govorei, j avna slika nekog jezika - njegov "imid " - proi stie
iz prestia koji on uiva, to nije samo pitanje veliine jezike
zajednice ili slubene upotrebe j ezika, na primer. Tako albanski
i turski , uprkos broj nosti svojih govornika i zvaninom statusu,
ostaju asocirani sa ekonomski zaostalim stanovnitvom visoke
stope nepismenosti . Stoga je nj ihov presti u j ugoslovenskom
drutvu osetno ispod onoga koji pripada ital ij anskom, ij a po
vezanost sa Ital ijom, udruena sa visokim obrazovnim i drugim
standardima u samoj Jugoslaviji, obilato nadoknauje mali broj
govornika u ovoj zemlji .

Iako prosenom stanovniku doskoranje Jugoslavije nije

strana predstava o j ezikoj raznolikosti , o veinskim i manjin
skim jezicima i o optim principima jezike politike zasnovane
na naelu ravnopravnosti , ini se da to uglavnom vai samo za
jezike naroda i poznatij ih nacionalnih manjina. Mnogi manji

111
 RANKO B UGARSKI

jezici , ili oni nieg statusa, jedva da su doprli do drutvene

westi o jeziku. Veoma su maglovite predstave o rusinskom, uk
raj i nskom ili ekom kao jezicima koj i imaju svoje zajednice
u ovoj zemlji, da i ne govorimo o nepisanim romanskim dij a
lektima. Malo ko zna, na primer, ko su zapravo Vlasi, gde upra
vo ive i kojim jezikom govore. (Romski je bolje sree, najvie
zahvalj uj ui popul arni m ciganskim pesmama i muzici, a sada
i filmovima). A pogotovo je sl abo poznato da su ovde, m akar
i minimalno, zastupljeni i takvi " egzotini " jezici kao to su
erkeski ili jermenski . Za razliku od ovoga, popularnoj svesti
su blii nemaki ili pojedini jevrej ski idiomi, sada sasvim mar
ginalni ali do II svetskog rata mnogo bolj e predstavljeni . Sl ino
se moe rei i za ruski , kao jezik malobroj ne ali uticaj ne in
telektualne elite koj a je ovde nala pribeite u meuratnom
periodu. Pri tome nema nikakve sumnje da percepciji ruskog
ili nemakog doprinosi nj ihov status kao velikih svetskih jezika.

Iz obavlj enog opteg pregleda, tokom kojeg se nij e mo

glo zalaziti u pojedinosti, izranj a slika J1.1goslavij e kao - moe
se pribl ino rei - proseno viej ezine zemlje u svetskim
razmeri ma. Za Evropu j e ona moda n atproseno arol ika sa
mo u nekim aspektima, a izdvaj a se naj vie osobenim odno
sima izmeu svih u nj oj zastupljenih j ezika i varijeteta i po
sebno nekim i nstitucionalnim reenj ima na nivou j ezike po
litike . Podrobniji uvid u tu situacij u , kao i povrnij i pogled
na j eziku sliku sveta u celini, upeatlj ivo govore o dimen
zij am a i implikacij ama viej ezinosti kao temelj nog s voj stva
lj udskih drutava.

1 12
 5
Jezici u poj edincu

Maternji jezik

Ranij e pomenuti negativni evropski stereotip o viejezi

nosti na dravnom planu protee se i na pojedince . Naime, esto
se veruje da je - ne raunajui kasnije uenje stranih j ezika -
nekako prirodno da svaki ovek primamo usvaj a samo jedan
jezik i odrasta s njim kao maternjim. A nalije ovog stava jeste
maglovito uverenje da u individualnoj dvojezinosti , u smi slu
naporednog usvajanj a ili redovne alternativne upotrebe dvaju
jezika, ima neeg devijantnog, pa moda i nepovoljnog za men
talni razvoj i socijalizaciju takve jedinke. U osnovi je ovde re
o manje ili vie prikrivenom dejstvu predrasuda prema poti
njenim manj inski m populacijama, ij i pripadnici najee i jesu
dvojezin i . Pri tome su glavni nosioci ovih predrasuda - treba
li to rei - privilegovani monolingvalni predstavnici veinskog
jezika u datoj kulturnoj i drutvenoj zajednici , meu kojima
dvojezine osobe ve samom tom svojom osobinom neretko
izazivaj u podozrenje, pa i odboj nost. U ekstremnim sluajevi
ma, kakav predstavlja prenoenje obrasca monolingvalne isklj u
ivosti u etniki meane Sjedinjene Amerike Drave, dvoje-

1 13
 RANKO B UGARSKI

zinost se u svesti veinskog anglosaksonskog stanovnitva ti

pino asocira sa siromatvom, slabim obrazovanjem, pa i pri
glupou.

Na idej nom planu, korelat ovakvog odnosa prema dvoje

zinosti - bio on ekspl icitno formulisan ili pak samo implicitan
- jeste verovanje da je maternj i jezik neprikosnovena svetinj a
koj a n e trpi konkurenciju. S vako moe samo u nj emu d o kraj a
da s e izrazi, dok drugi jezici, koj i se kasnije eventualno naue
u nekoj meri , mogu samo dodatno da slue odreenim prag
matikim potrebama koje ne zadiru i intimu ljudske linosti.
Treba odmah rei da u ovakvom shvatanju postoj i racionalno
jezgro, premda zavijeno u emotivnu oblandu. Ako ni ta drugo,
ovladavanje prvim jezikom u naelu j e deo jedinstvenog procesa
otkrivanja sveta i sebe u tom s vetu, dok je potonje usvajanje
drugih jezika, do koga dolazi na temelj u tako steenih sposob
nosti , ipak prevashodno jezika operacija. Otuda i jaka sprega
izmeu prvog nauenog j ezika i linosti , koj a se esto mani
festuje i kroz topao odnos prema tom jeziku.

Ovakvo velianje jednog i neponovlj ivog maternjeg jezika

pri tome se uklapa u j ednu obuhvatniju mitologiju, ranije ve
pominjanu, o nacionalno i jeziki istoj dravi , u kojoj nisu
poelj ne nikakve rasne, etnike , verske pa ni jezike meavine.
Ali i ako ostavimo po strani dosta oigledne rasistike kono
tacije cele ove teze, koj e su u novij oj evropskoj istoriji i te
kako umele da se i spolje, moramo da konstatujemo da se i samo
pitanj e maternjeg jezika u naznaenom svetlu predstavlj a po
jednostavljeno. Objektivno gledano, dananj a stvarnost i u Ev-

1 14
 JEZICI

ropi , a pogotovo u svetu kao celini, otkriva znatno diferencira

niju sliku i zahteva drukiju perspektivu. Nesporne empirijske
inj enice, kao i uvid u rezultate koje su u ovoj oblasti postigle
razliite naune discipline, pokazuj u koliko je pomenuto gle
danje usko, anahrono i opsednuto predrasudama. Otuda se, iz
meu ostalog, nameu i vane korekcije u shvatanju pojma ma
ternjeg jezika, a neophodan metodoloki preduslov za to jeste
njegova demistifikacija.

Treba, pre svega, razumeti da tekoe poinju od samog

ovog termina, koji svojom naglaenom metaforinou sugerie
prirodnu jedinstvenost: kao to svaki ovek ima samo jednu maj
ku, tako, valjda, ima i samo jedan maternji jezik, i tano se zna
koji. Ali maternji jezik nikako nije isto, u pojmovnoj ravni, to i
jezik majke. U praksi se to dvoje vrlo esto podudara, ali uopte
ne mora da bude tako. Ono to se naziva maternjim jezikom moe
da bude i jezik oca ako je on drukiji od majinog, ili jezik nekog
treeg lica ili nove sredine - naroito u situacijama vee etnike
izmeanosti i ivljih jezikih kontakata, karakteristinim za razne
manjinske i rnigrantske populacije.

Osim toga, od koga god nasleen ili preuzet, maternji je

zik nij e nuno jedinstvena i zauvek data kategorij a, nego um
noavanju podlona, dinamina i promenlj iva vrednost. Tako
milioni ljudi irom sveta - masovno, na primer, u nekim delo
vima Indije - i maju po dva maternja jezika (ree, ali ne izu
zetno, i tri), najee i ne znaj ui koji je od njih onaj " pravi " .
Ovde ne pomae dogmatsko insistiranje da jedan od njih mora
ipak u svim sluajevima da ima prednost, koje se esto po-

115
 RANKO BUuAKSKI

kuava podupreti popularnim l aikim predstavama anegdotskog

karaktera - primera radi , da je kod viejezinih istinski maternj i
jezik onaj na kojem s e misli i l i sanja, ili onaj koji ostaje ouvan
kod poremeaj a ili deliminog gubitka jezike sposobnosti us
led bolesti . Odnos izmeu jezika i mi ljenja, kao f jezika i sno
va, isuvie je sloen, i u mnogo emu j o uvek neispitan , za
ovako prosta poi stoveivanj a, a ni evidencij a o afazinim bo
lesnicima ne daje nedvosmislene rezultate.

Isto tako, jedan jezik moe se usvaj ati kao maternj i u naj
ranijem ivotnom dobu, ali posle biti u toj ulozi zamenj en ne
kim drugim usled promene okoline, pa ak i nekim treim, i
to jo uz mogunost povratka prvobitnoj sredini i prethodnom
maternjem jeziku koj i se sada opet uvruje.

Ovako fleksibil no sagledan, poj am maternjeg jezika za

pravo se moe razloiti u nekol iko komponenti i definisati po
poreklu, odnosno redosledu usvaj anja (prvi naueni jezik), ste
penu znanj a (jezik koj i se najbolje zna), funkcij i (jezik koji se
najee koristi) ili identifikaciji (jezik koji neko sam prihvata
kao svoj maternji, ili mu ga drugi u tom svoj stvu pripisuju).
Ove komponente mogu se podudarati ali i biti u delirninom
raskoraku, pa neko moe imati razliite maternje jezike zavi sno
od upotrebljene definicije. Ipak, uz sve pomenute uslovnosti.
za veinu potreba verovatno je naj adekvatnije opte odreenje
da je neij i maternji jezik onaj koji je to lice najpre naui lo
(ukoliko on nije kasnij e zamenjen) i s a kojim se samo i denti
fikuje. Ali jo uvek stoji napomena da to ne mora da bude samo
jedan jezik, jer se i dva mogu naporedo u svaj ati kao prva, niti

1 16
 JEZICI

mora da ostane isti jezik, ne samo stoga to se on moe zameni ti

nego i zato to je i samoidentifikacij a podlona promenama.

Iz ovoga sledi i to da se, strogo govorei, maternj i j ezik

ne moe ne znati. U migrantskim i slinim situacij ama valja
razlikovati poj move zaviajnog i maternjeg jezika, pa se, na
primer, za potomke naih radnika u Nemakoj koj i su tamo
roeni, ako spontano usvajaj u nemaki kao svoj prvi jezik a
jezik predaka veoma oskudno poznaju, ne moe rei da ne znaju
svoj maternji jezik, nego da im je taj jezik - nemaki .

Jednom reju, pitanje maternj eg jezika, i teorij ski a esto

i praktino, znatno je sloenije nego to to izgleda klasinom
monolingval u evropske tradicije. Zbog pomenutih nej asnoa i
moguih zabuna, danas se u nauci o problemima viej ezinosti
i sam termin " maternji jezik " najee izbegava. Umesto toga
radije se govori o prvom odnosno drugom jeziku, pri emu se
ovi nazivi obino odnose na stepen znanj a ili obim upotrebe,
a ne nuno i na redosled usvaj anj a (izuzev u posebni m disci
plinama kao to su razvojna psiholingvi stika i glotodidaktika,
gde je hronologija od posebnog znaaja).

Tipovi bilingvizma

Ve i naznaena terminoloka praksa govoii o osnovnom

metodolokom doprinosu nauke u ovoj oblasti - a to je relati
vizacija i uzajamna uslovljenost onih klj uni h poj mova koji se
inae popularno zamiljaju kao unapred zadati, poznati i strogo
odeliti . Ovo emo u nastavku da ilustrujemo u vie ravni, u

117
 RANKO B UGARSKI

vezi sa individualnim bilingvizmom. Poto smo sline uslov

nosti ve razmotrili na nivou socijetalnog bilingvizma, uklju
ujui i povezanost ovih dveju pojava, najpre emo da se osvr
nemo na neke distinkcije koje ih presecaju.

Razlika izmeu stabilnog bilingvizma, pri kome se dvo

jezinost odrava u ravnotei , i prelaznog bil ingvizma, kao vre
menski ograniene meufaze izmeu jednojezinosti u jednom
a potom u drugom jeziku, tipiina je za mnoge sluaj eve so
cijetalnog bilingvizma. Ona se, meutim, moe na odreen na
i n ispolj iti i kod individualnog bilingvizma, tako to se prvo
bitno naueni jezik postepeno dopunjuje drugim, pa se onda
zadrava naporedo s ovim ili pak biva od njega potisnut. Ako
se u tom procesu prvi jezik sasvim izgubi , to se naziva gubitkom
jezika - a ova je poj ava na planu pojedinca korelat smrti jezika
na ni vou govorne zajednice. Ove mogunosti takoe se mogu
prikazati emom na Slici 2 u l . poglavlju, gde ceo sled od A
do B ilustruje prelazni bilingvizam, a segment AB . u kome se
proces moe i prekinuti, stabilni bilingvizam.

Takoe, na oba nivoa se javlja odnos izmeu horizontal

nog bilingvizma, kada su oba jezika ravnopravna po standar
dizaciji i drutvenom statusu, i vertikalnog bilingvizma, oka
rakterisanog diglosij skim rascepom izmeu vieg i nieg jezi
kog varijeteta. Ova potonja situacij a otvara i naelno nezane
marljivu mogunost da se o bilingvizmu govori i u okviru jed
nog j ezika, s obzirom na njegove razliite varijetete, registre i
stilove. Stoga se pri slobodnijoj upotrebi terminologije moe

1 18
 JEZICI

rei da su i mnogi koj i ne poseduju dva jezika ipak viejezini

u svom jednom jeziku !

Drutveni kontekst snano se probija i kroz distinkcij u iz

meu narodnog i elitnog bilingvizma. Prvi termin oznaava ma
sovnu i aktivnu dvojezinost meu pripadnicima etno-jezikih
manj ina, povezanu sa problemima ouvanja identiteta, sticanj a
obrazovanja i slinim, a drugi uglavnom vi soko obrazovane po
jedince koj i vladaj u stranim jezicima i u tome vide obogaanje
a ne izvor problema. Slina razl ika izmeu - uslovno reeno
- negativnog i pozitivnog psiholokog predznaka, odnosno so
cijalnog okruenja, moe se zapaziti i kod podele na prirodni,
kolski i kulturni bilingvizam. U prvom sluaju re je o deci
iz dvojezinih porodica ili sredina za koje je bili ngvizam vitalna
potreba i svojevrsna socij alna prinuda. Nasuprot tome , u dru
gom i treem sluaju (deca koja ue strane jezike u koli, od
nosno odrasli koj i ih ue za poslovne i sl ine potrebe) usvaj anje
drugih jezika je u principu stvar dobrovoljnog linog izbora i
doivljava se kao neto poelj no. Kako se delimino ovlada
vanje stranim jezicima kroz institucij e obrazovnog sistema sa
mo uslovno moe nazvati viejezinou, veina pravih bilin
gvala sveta pripada kategoriji narodnog, prirodnog bilingvi zma.

Meutim, ta je "pravi " bilingvizam? Treba odmah rei

da ne postoji nikakva optevaea definicij a individual nog -
kao, uostalom, ni socijetalnog - bili ngvizma. Razmatraj ui po
jam maternjeg jezika, videli smo da se on moe razliito
odreivati prema kriterijumima kao to su poreklo, znanje, fun
kcij a ili identifikacij a. Slina merila mogu se primeniti i na

1 19
 RANKO B UGARSKI

bilingvizam, i sa analognim rezultatima, pa neko moe da bude

svrstan meu bilingvale po jednoj definiciji, ali ne nuno i po
nekoj drugoj . Prema tome, ve u startu se suoavamo sa izra
zitom rel ativnou ovog pojma.

Prema popularnom poimanju, bilingvali su retki i posebni

pojedinci, veinom iz meovitih brakova, koj i su odrasli sa dva
jezika i otuda " perfektno " znaj u oba. Ali nasuprot ovom shva
tanj u , za potrebe naunog pristupa - koj i uzima u obzir globalnu
empirij sku rairenost i izrazito diferencirano ispolj avanje bilin
gvizma u razliitim dimenzij ama - ova poj ava mora se posma
trati u jednom obuhvatnom rasponu. A tada nam se bilingvizam
ukazuje kao kontinuum omeen s jedne strane teorij ski potpu
nom dvojezinou, koj a priblino odgovara upravo pomenutoj
laikoj predstavi, a s druge strane istim monolingvizmom, od
nosno posedovanjem samo jednog j ezika. S ve to je izmeu
ovih polova moe se legitimno prouavati pod imenom bilin
gvizma, ali uz uoavanje i razluivanje razliitih aspekata ovog
sloenog fenomena.

Meu ovim aspektima, dva su dosad privukl a naj veu pa

nj u istraivaa. Prvi, ve sasvim tradicionalan, preteno formal
ne i psiholoke prirode, u bilingvizmu vidi pre svega pitanje
znanja dvaju jezika, idealno ga defi niui kao maksimalno i
jednako. S a tog stanovita, dakle, bilingval je lice koje i ma dva
potpuna matemj a jezika. Drugi i novij i aspekt vie je funkcio
nalno i socioloki odreen, prikazuj ui bilingvizam kao, u osno
vi, stvar upotrebe tih jezika, pa je bilingval osoba koj a redovno
upotrebljava dva jezika.

120
 JEZICI

Polazei od stepena znanj a, pomenuti kontinuum moe se

podeliti na segmente, dakako bez otrih granica. U prvi segment
doli bi ambilingvali -
oni koj i podjednako i u potpunosti vla
daju obama j ezicima. Tu se podrazumeva sposobnost nj ihovog
alternativnog korienja u svim domenima i situacijima upotrebe
jezika, ukljuujui sve jezike vetine (razumevanje, govorenje,
itanje, pisanje), i bez interferencije jednog jezika u strukture dru
gog na bilo kom jezikom nivou (ematski, A na Slici 8).

B alansirani bilingvali
r r.....: . . .
'
... - . . . . . .
' '

[] rn
'
' '
' '

L, Lz

A B e

Dominantni bilingvali
. . . .. - ... . .. . - . - - -
'
'

rn
'

L,

D
Lz

E
F

S/iko. 8.

Ali ovakvi pojedinci pre su mitoloka nego realna bia, ne

samo iz psiholokih nego i iz sociolokih razloga; na primer, dva

121
 RANKO B UGARSKI

jezika nikada nisu potpuno podudama u svojim drutvenim fun

kcij ama niti ekvivalentna u svim domenima upotrebe (da jesu,
jedan od njih bi bio sasvim suvian, pa zajednica i njeni lanovi
ne bi ni bili dvojezini).

ivotnoj stvarnosti blii su ekvilingvali - ljudi koji takoe

podj ednako vladaju svojim j ezicima, ali ne i potpuno u nekom
strogom smislu monolingvalnih normi (B na Slici 8). Ovaj tip
priznaje, naime, injenicu da i bil ingval i visokih sposobnosti u
oba jezika te jezike diferencirano rasporeuju prema prilikama,
crpei iz svog ukupnog verbalnog repertoara - principijelno na
isti nain na koj i rnonolingval di stribuira elemente svog jedno
jezinog repertoara. Iz ovog proistie vaan metodoloki uvid
da ukupnu jeziku sposobnost bi lingvala zapravo ne treba upo
reivati sa zbirom sposobnosti dvaju odelitih monolingvalnih
govornika i stih jezika, nego sa sposobnou jednog od njih. Bi
lingvizam se time ukazuje kao fenomen sa sopstvenim norma
ma, za koj i ne moraju da vae monolingvalne norme (na primer,
zahtev da se svaki od dva jezika zna u istoj meri i na identian
nain na koji ga znaj u njegovi monoli ngvalni govornici).

Ovaj elastinij i pogled sasvim prirodno prihvata neke is

kustveno poznate i nesporne injenice o jezikoj praksi bilin
gvala. Mnogi od nj ih radije pribegavaju j ednom od svojih jezika
u svakodnevnom privatnom razgovoru, a drugom u javnoj ko
munikacij i ; ako itaj u na oba, moda ipak radije piu na jed
nom ; i slino. Neretko dolazi i do specij alizacije, utol iko to
se jedan od jezika uopte ne aktivira u nekim domenima, si-

122
 JEZICI

tuacij ama ili vetinama - a nekada niJedan od njih (ima i ne

pismenih bilingvala) .

Takoe veoma esto dol azi do uticaja jednog jezika na

drugi, ili obostranog, pa se u poreenj u sa monolingvalnom pro
dukcijom pri meuju razlike i modifikacije u izgovoru il i pra
vopisu, graenju rei , si ntaksi ili semantici . Ova odstupanj a ne
kada su suptil na i tee primetna, al i su obino najpre prepoz
natlj iva u artikulacij i - kada neko veoma teno i gramatiki
ispravno govori jednim jezikom, ali sa naglaskom i intonacijom
onog drugog. (Za jednog istaknutog savremenog lingvi stu ree
no je da teno govori pet jezika - na ruskom ! ) U ovaj kontekst
treba postaviti i svetski poznate primere lj udi koj i su pisali zna
ajna knj ievna dela na jezicima koj i im nisu bili maternj i (kao
D ozef Konrad, Vladimir Nabokov ili Samj uel Beket). Njihova
izuzetna dostignua ostvarena su visoko specij alizovanom pri
menom j edne od jezikih vetina, pisanj em beletri stike, ali oni
ne mogu samim tim da poslue kao realna mera ravnomernog
i harmoninog bili ngvizma.

Na izloeni nain oslabljeni i raslojeni pojam bilingvizma

sa stanovita jezikog znanja priputa pod ovaj krov sve vei
broj ljudi od krvi i mesa. Idui dalje prema kraj u kontinuuma,
dolazimo do poj ma - dodue, spornog - semilingvala. Naime,
dete koj e odrasta sa dva jezika u izrazito nepovoljnim okolno
stima, kakve neretko prate ivot radnika migranata ali i drugih
prikraenih manj inskih grupa, moe oba jezika da usvoji samo
polovino. Tada ono, umesto da postane dvojezino, postaje samo
"
" dvostruko polujezino (C na Slici 8).
1 23
 RANKO B UGARSKI

Dosad razmotreni tipovi bilingvizma, kod kojih se pretpo

stavlja podjednako dobro (ili loije) znanje oba jezika, idu pod
opte zaglavlje balansiranog bilingvizma. Njemu se suprotstavlja
pojam dominantnog bilingvizma, kod koga u svakoj od posma
tranih realizacij a znanje jednog jezika manje ili vie pretee nad
znanjem onod drugog (D, E, F na Slici 8). Ukupno uzev, ovo je
nesumnjivo mnogo ea pojava, naroito ako uzmemo u obzir
da poznavanje drugog jezika moe da bude i srazmerno oskudno.

Izloeni tipovi i odnosi predstavljeni su grubo i ematski,

i slue samo za optu orijentaciju. Osnovna slabost celog pri
stupa j e u tekoi egzaktnog merenja j ezikog znanj a bilingvala
- kao, uostalom, i monolingvala. Nije mogue precizno utvrditi
kvalitativne ili kvantitativne uslove koje neko treba da ispunj ava
da bi bio klasifikovan kao, na primer, "potpuni bilingval " , iz
meu ostalog i stoga to se ne zna tano ta bi bio "potpuni
monolingval " . I jednoj ezini predstavnici istog jezika mogu se
veoma razlikovati po vrsti i koliini znanj a i vetina u tom j e
ziku : j edan moe, recimo, da bude nepismen i oskudnog reni
ka, a drugi pismen i artikulisao, i slino. Kada je re o dva
jezika, raspon ovakvih varijacij a je jo vei, pa je utoliko tee
pronai neko vre merilo, jednu upori nu taku prema koj oj
bi se na objektivan i merljiv nain odreivao stepen dvojezino
sti. Iako su u merenj u bilingvizma postignuti izvesni rezultati,
zasad j e veoma teko kvantifikovati dobijene nalaze na neki
univerzalno validan nain, pa je to i poj aalo svest o ogranie
njima tradicionalnog prilaza bilingvizmu kao, pre svega, jezi
kom znanj u.

1 24
 JEZICI

Ovde nij e mnogo pomogla ni uticajna - iako dosta ospo

ravana i nedovolj no jasna - podela na donekle srodne tipove
sa semantikog i razvoj nog stanovita. Ova podela zasnovana
je, lingvistiki reeno, na pitanj u raspol aganja jednim jezikim
kodom sa dve realizacije ili pak dvama odelitim kodovima. Po
pularnije, to znai uproeno i zapravo neadekvatno, to se mo
e predstaviti kao pitanje odnosa miljenja i upotrebe jezika
kod bilingvala, na to upuuju uslovne parafraze koje emo dati
u zagradama i pod navodnicima. Sloeni bi lingvali imaju jedan
semantiki sistem realizovao u dva jezika, usvojena naporedo
i spontano u ranom ivotnom dobu, koja se i u kasnij oj pro
dukciji mogu neosetno meati , pa govornici nisu uvek ni svesni
koj im se od njih trenutno slue ( " misle bez posebne veze sa
jednim ili drugim jezikom " ) . Koordinirani bilingvali, pak, imaju
odelite semantike sisteme j er su s voje jezike usvojili u dife
renciranim okolnostima, usled ega ih dre odvojene ( " misle
na onom jeziku kojim se trenutno slue " ) . Naj zad, subordinirani
bilingvali polaze od semantikog sistema svog prvog jezika i
spontano ga " prevode" u elemente s vog drugog jezika, naj ee
kasnije nauenog i otuda podreenog ( "mi sle na prvom jeziku
i kada govore na drugom" ) . No ova terminologija se upotre
blj ava neuj ednaeno, a sama materij a se teko nudi egzaktnom
prouavanju.

Kad smo ve dotakli problem razvoj a jezikih sposobno

sti, napomenimo j o da se tu razlikuj u rani ili simu/tani i kasni
ili sukcesivni bilingvizam. Dok se prvi odnosi na usvaj anje dva
jezika mahom ve u predkolskom dobu, drugi ukljuuje i ue-

125
 RANKO BUGARSKI

nje drugih ili stranih jezika u koli, pa i kasnije. Za razliku od

funkcionalnog bilingvizma, kada oba jezi ka znaaj no i vidno
funkci oniu u produkcij i pojedinca, veoma esto dol azi i do
takve asi metrije u nj ihovoj zastupljenosti pri kojoj postaje re
levantna razlika izmeu aktivnog ili produktivnog i pasivnog
ili receptivnog bilingvizma. U ovom potonjem sluaju bilingval
uglavnom samo razume svoj drugi, po pravilu kasno naueni
jezik, ali nj ime tee govori ili ak - to bi po nekim shvatanjima
bio mogu granini sluaj bilingvizma - uopte ne govori .

S a prethodnim je delimino povezano i razlikovanje adi

tivnog i suptraktivnog bilingvizma. Adi tivni tip je onaj kod koga
se znanj a steena u drugom jeziku prosto dodaju ranije u svo
jenim sposobnostima u prvom jeziku, pa je ukupni rezultat ne
sumnj ivo jeziko obogaenje. Do ovoga dol azi u povoljnim
okolnostima i uz pozitivan psiholoki predznak: drugi jezik se
usvaj a jer se to eli . Kod suptraktivnog tipa, meutim, znanj a
u drugom jeziku stiu se n a raun prvog jezika, kome se tako
oduzima deo terena, to rezultira svojevrsnom nivelacij om do
bitka i gubitka. Ovo se moe desiti u nepovoljnim prilikama,
koj e nose negativan predznak: drugi jezik se ui zato to se to
mora.

Primeri prvog tipa nal aze se, recimo, meu doseljenikim

populacij ama u razvijeni m zemljama, pod uslovom da one, ne
odstupaj ui od svog zaviajnog jezika, prihvataju i j ezik nove
sredi ne kao sredstvo odomaivanj a i prosperiteta u njoj ; a ovde
s vakako spada, bar u naelu, i uenje stranih jezika irom s veta.
Primeri drugog tipa esti su kod autohtonih manj ina, inae ugro-

1 26
 JEZICI

enih, kojima je drugi jezik pragmatiki potreban ali emocio

nalno odbojan kao pretnj a sopstvenom etnikom identitetu; ovaj
procep moe negativno da se odrazi i na prvi jezik. Ovakve
pojave, praene odgovaraj uim stavovima prema jeziku, mogu
da proizvedu i dugorone posledice, doprinosei procesima ou
vanja ili irenja, odnosno zamene ili povlaenja, pa i gaenja
jezika. Primera radi , aditivni bilingvizam podstie irenj e meu
narodnih jezika, dok suptraktivni bilingvizam, ako je masovan
u datoj zajednici, moe da signalizuje nj en postepeni prel azak
sa prvog na drugi jezik i moguu smrt prethodnog.

Ako je teko meriti bilingvalno znanje, nije lako iznai ob

jektivne i praktino primenljive kriterijume ni za merenje upotrebe
dvaju jezika, kod pojedinca kao ni u zajednici. Pa ipak se danas
sve vie vodi rauna i o ovom aspektu - u najmanju ruku kao
nunom korektivu i nsistiranj a na koliini jezikog znanja. Uosta
lom, te dve strane pitanja bilingvizma su meusobno povezane,
kako se moglo videti i iz naeg prikaza, pa se ovom drugom nee
mo dalje posebno baviti.

Bilingvizam i pratee pojave

Sa take gledita kulturnih razlika i s njima povezanih

socijal ni h i obrazovnih programa posebno je zanimlj ivo pitanje
odnosa bilingvizma i bikulturalivna. Iako ove dve poj ave ne
moraju uvek da idu uporedo, uspean bilingval najee bar u
nekoj meri ovladava i dvema kulturama. Bez toga se, naime,
ne mogu izbei kulturne greke, dobro poznate u nastavi stranih

1 27
 RANKO B UGARSKI

jezika, koje nastaju kada se analogna jezika sredstva pri men

juj u na nain stran kulturi jednog od jezika. Ovo je est sluaj
prilikom nuenja, zahvalj ivanja, izvinj avanj a i slinih kulturno
osetlj i vih govornih inova, gde ak i unutar evropske kulture
u irem smislu - da i ne idemo dalje po svetu - postoje znaaj ne
razlike u idiomatskoj upotrebi pojedi nih jezikih sredstava.

U saobraaj u izmeu bilingval a ispoljava se jedan red po

java koje odskora ulaze u iu interdisciplinarnih naunih istra
ivanj a i koje moemo samo da pomenemo. Meu njima je
pitanj e izbora jezika na kome e se optiti, zavisno od raznih
kulturnih, sociolokih, psiholokih i drugih inilaca. Tu su, po
tom, mehanizmi prilagoavanja govorniku tokom verbalne in
terakcije, s obzirom na zajedniko poznavanje jednog ili vie
kodova, uslove i ciljeve komunikacije, etniku pripadnost i dru
tveni status sagovornika, kao i simboliku vrednost govornog
pribliavanj a ili distanciranja. A u vezi s obema pomenutim
verbalnim strategijama je i menjanje ("prekljuivanje ) kodova
"

- rairena praksa kombinovanja elemenata dvaju jezika tokom

iste interakcije izmeu bilingvala. Ovakve alternacije veoma su
este u pograninim i drugim etno-j eziki meanim krajevima,
zatim meu iseljenicima i povratnicima, ali i kod nekih profe
sionalnih grupa u inae preteno monolingvalnim urbanim sre
dinama. Kod nas, na primer, profesori stranih jezika u nefor
malnom meusobnom razgovoru (dakle, ne samo u uionici)
spontano kombinuju j edinice i iskaze svog maternj eg jezika i
jezika koji predaju. Pored isto lingvistikih obelej a ovakvog
"
" skakanja izmeu jezika, panj u privlae i nj egove brojne psi-

1 28
 JEZICI

holingvistike, sociolingvi stike, sociopsiholoke i druge impli

kacije i posledice.

Kad smo ve pomenuli posledice, treba da dodamo da je

i pitanje bilingvizma u celini od poetka opsednuto spekul aci
jama i sporenjima oko njegovog dej stva na i ntelektualni i du
hovni razvoj dvojezinih pojedi naca i njihov dalji ivot. Glo
balno govorei , starij a kola miljenj a o ovoj problematici, obli
kovana u obrascu ranije pomenutih negativnih predubeenj a o
bilingvalima, preteno je tu naglaavala tetne posledice - u
smislu mogueg slabijeg poznavanja obaju jezika, izvesnih za
stoja u mentalnim funkcijama, nesigurnosti u ponaanj u i re
akcij ama, slabijeg uspeha u koli, moda ak i podeljene lino
sti , i slinog. Iako je povremeno bivalo ovakvih nalaza, oni se
danas uglavnom tumae uticajem nepovoljnih okolnosti u ko
jima se bilingval neretko razvij a, pre nego samog bilingvizma
kao takvog. Nova i modernij a istraivanja, empirij ska ali i teo
rij ska, znatno veu teinu daj u pozitivnom dej stvu bilingvizma
kao inioca koji podstie kognitivni razvoj , psiholoku fleksi
bilnost, toleranciju prema drugom i drukijem uz suzbij anje lin
gvocentrizma i etnocentrizma, irenj e intelektualnih hori zonata
i druge poeljne karakteristike linosti. A ima i miljenja da
bilingvizam sam po sebi zapravo ne deluje ni negativno ni po
zitivno, budui u s vetskim razmerima tako obina stv;p-, te da
je to u sutini neka vrsta potencijalne dodatne sposobnosti iji
rezultati zavise od uslova, naina i stepena njene realizacije.

Ako u svemu ovome ima jo mnogo nejasnog, pa i kon

tradiktornog, to je dobrim delom posledica injenice da je na-

1 29
 RANKO BUGARSKI

uno prouavanj e bilingvizma - koj i kao poj ava postoji jo od

pradavnih vremena - ozbiljnij e zapoeto tek pre nekoliko de
cenij a. Danas je ono u punom zamahu, kao izrazito multidisci
plinarno podruje sa nekol iko tei ta. Bil ingvi zam uopte (dva
koegzistentna j ezika) od znaaj a je za optu lingvistiku, sa sta
novi ta jezikih kontakata i prateih poj ava. Socijetalni bilin
gvizam (dva jezika u jednom drutvu) je predmet interesovanja
prevashodno sociolingvistike i sociol ogij e jezika, sa posebnim
obzirom na jeziku politi ku i planiranje jezika. Individualni bi
li ngvizam privlai panj u jo nekih disciplina iz nj ihovih po
sebni h uglova. Meu nj ima su neurolingvistika (dva jezika u
jednom mozgu), zainteresovana za neurolingvistike procese
kod bili ngvala i nj ihova oteenj a u afazij i ; psiholingvistika (us
vaj anj e dveju gramatika), zaokuplj ena psihikim i kognitivnim
razvojem; te pedagogij a (uenj e i nastava drugog jezika) , na
roito u kontekstu manj inskog, dvojezinog ali i opteg obra
zovanj a.

U vezi s ovim poslednj im pomenuemo evolucij u shva

tanj a o prioritetima j ezike nastave. Negde do sredine naeg
stolea ona je, to se manj ina tie, mahom bila otvoreno asi
mi latorska, sa insistiranj em na veinskom jeziku. Godine 1953.
UNES KO je izdao uticaj nu preporuku o obrazovanju na ma
ternj e m jeziku i za manj ine, bar na osnovnom stepenu. Time
je ui njen vaan korak napred, ali su se ispoljila i neka ogra
nienj a ovog pristupa. Stoga danas Evropski savet preporuuje,
za evropske prilike, zastupljenost etiri jezika tokom osnovnog i
srednjeg obrazovanja: maternjeg jezika pripadnika manjine, na-

1 30
 JEZICI

cionalnog jezika drave, i dva strana jezika gde god je to mo

gue. Za govornike veinskih jezika ovo bi najee znailo
ukupno tri jezika.

Mi smo, govorei o bilingvizmu, po pravilu mislili na dva

jezika, ali se na sl ian nain moe govoriti i o tri , pa moda i
vie jezika - kod viejezinih manjinskih grupa u mnogim de
lovima sveta, ali i kod izuzetnih poj edinaca bilo gde . A pri
prihvaenom elastinom shvatanju ove poj ave, koje ne podra
zumeva nuno analogne sposobnosti u oba jezika ili u svim
jezici ma, mnogi lj udi su doslovno multilingvalni ako su nauili
vie jezika, makar i na nain na koj i se ue strani jezici . Pa
ipak e u svetlu reenog biti jasno da j ezikom folkloru, a ne
stvarnosti, pripadaj u povremeni izvetaj i o poliglotima koji
"perfektno govore " desetak, ili " znaj u " dvadesetak jezika. to
se pak tie profesionalnih lingvista, oni esto analitiki poznaju
strukturu mnogobrojnih jezika, ali to nipoto ne podrazumeva
da su u stanju j da govore na svima nj ima.

Moemo da zakljuimo sledee. Polovi ranije ocrtanog

konti nuuma bilingvizma mogu se zanemariti, jer potpunih am
bilingvala u strogom smislu navedenog odreenj a gotovo izve
sno nema, a isti monolingval po definicij i izlazi iz domena
bilingvizma. Ali kada se ovi polovi odseku, u rasponu koj i osta
je - od ekvilingvala pa sve do lica koj a u izvesnoj meri raspo
lau i nekim drugim jezikom - ima mesta za razne vrste i ste
pene bilingvizma. Takvih bilingvala i ma sasvim dovoljno i pre
nego to stignemo do poslednjeg segmenta kontinuuma, teorij
ski manje interesantnog a praktino slabije uolj ivog. Dovolj no,

131
 RANKO BUGARS K I

naime, jer i ako raunamo samo one koj i se u svakodnevnom

ivotu slobodno slue bar dvama j ezicima, i time izbegnemo
svaku krajnost i ostanemo pri sasvim legitimnoj upotrebi ter
mi nologije, dvojezina je - po grubim procenama - bar polo
vina oveanstva. Pri tome bilingvala ima bezmalo u svakoj
zemlji sveta, u svim drutvenim slojevima, i na svim uzrastima.
Tako je bilingvizam u svetu uistinu rasprostranjena poj ava, pre
pravilo nego izuzetak. On se direktno tie jezike arolikosti o
koj oj je, sa raznih aspekata, bilo rei u celoj ovoj knj izi. S ame
po sebi , kao empirijska injenica, jezike razlike nisu ni blaen
stvo ni prokletstvo, ali jesu jedan od vel ikih izazova na koje
je Homo loquens tokom svoje evol ucije morao da trai odgo
vore. A meu ovima je masovni bilingvizam u drutvima i meu
pojedincima, koj i onda omoguuje i podstie iroke prevodi
lake i druge delatnosti , svakako najvanij i .

132
 Bibliografij a

Za pi sanje ove knj ige nije bilo gotovih uzora, u smi slu
si ntetikih pregleda celokupne razmatrane problematike, na ko
je bi se sada mogla skrenuti panj a itaocu. Za razliku od toga,
o pojedinim ovde izloeni m pitanj ima postoj i veoma obimna i
teko pregledna literatura na raznim jezicima. Od dela obja
vljenih na srpskohrvatskom ili prevedenih na ovaj jezik ukazu
j e mo na sledea. O j ezikom identitetu pie R. Katii , "Iden
titet jezika " , Novi jezikoslovni ogledi, Zagreb 1 986. Saet en
ci klopedij ski prikaz jezika sveta daj e M. Kriman, " Jezici na
svijetu " , Opa enciklopedija JLZ - Dopunski svezak, Zagreb
1 988; v. i D . kiljan, "Jezici i pisma svijeta" , Pogled u lingvi
stiku, Zagreb 1 980. O optem problemu jezikih klasifikacija
govori E. Benvenist, " Klasifikacija j ezika" , Problemi opte lin
gvistike, Beograd 1 975. ire o ovome, ukljuuj ui i aspekte koji
ovde nisu posebno razmatrani - naroito tipoloki - v. u R.
2
B ugarski, Jezik i lingvistika, Beograd 1 984 , a za podrobne bib
liografske podatke i tumaenj a jo i poj edine odeljke u M. Ivi,
Pravci u lingvistici 1-11, Beograd 1 9906 . Optiji uvid u drutveni
kontekst funkcioni sanja jezika, a u tim okvirima i u vieje
zinost, omoguuju R. Bugarski, Jezik u drutvu, Beograd 1 986,

133
 RANKO B UGARSKI

M. Radovanovi, Sociolingvistika, Novi Sad 1 986, te J. A. Fi

shman, Sociologija jezika, Sarajevo 1 978 (The Sociology of
Language, Rowley, Mass. 1 972), a posebno sa stanovita j e
zike politike D . kiljan, Jezina politika, Zagreb 1 988. i M .
Pupovac (ur.), Jezici i politike, Zagreb 1 988. (gde s e daje prikaz
jezike situacije i politike u odabranim evropskim i vanevrop
ski m zemljama, ukljuujui i Jugoslavij u) . O jezicima u Jugo
slavij i v. naroito A. Kovaec ," Jezici i pisma naroda i narod
nosti " u okviru tematske celine "
"Jugoslavij a , Enciklopedija Ju
goslavije, sv. 6, Zagreb 1 990; i " Standardni jezici u SFRJ " ,
Lingvistiki asopis SOL, br. 8, Zagreb 1 989. U svetu zapaena
monografij a o viejezinosti, sa posebnim osvrtom na probleme
obrazovanj a jezikih manjina, je T. Skutnab Kangas, Bilingvi
zam - da ili ne, Beograd 199 1 (T. Skutnabb Kangas, Bilingua
lism or Not, Clevedon 1984). - Meu naj vanijim aktuelnim
izvorim a obavetenja o pluralitetu, klasifikaciji i registru jezika
sveta su: C. F. and F. M. Voegelin, Classification and Index of
the World 's Languages, New York 1 977; B . F. Grimes (ed.),
11
Languages of the World: Ethnologue, Dallas 1 988 ; G . Decsy,
Statistical Report of the Languages of the World as of J 985,
Part I, Bloomington 1 986; B . H . .HpQeBa (pe,n;.), 513btKU u
ouaJleKmbt Mupa - llpocneKm u CJlOBHUK, MocKBa 1 982.
Veoma koristan moderan pregled genetske klasifikacije i arealne
distribucije jezika, u istorij skoj i teorij skoj projekciji, daje M.
Ruhlen, A Guide to the World 's Languages, Vol . I : Classifi
cation, Stanford/London 1 987. Iscrpna obavetenja o genetskoj
pripadnosti i gramatikoj strukturi 50 vanijih jezika, uz osnovne
sociolingvistike podatke, sadri B. Cornrie (ed.), The World 's

1 34
 JEZICI

Major Languages, London 1 987. Mnotvo enciklopedijski iska

zanih podataka o raznim pitanjima dotaknutim u ovoj knjizi
prua i D. Kristal, Kembrika enciklopedija jezika, Beograd
1 996 (D. Crystal, The Cambridge Encyclopedia of Language,
Cambridge 1 987).

135
 Registar j ezika

Ovaj regi star obuhvata jezike, jezike porodice i dij alekte

koj i se pominju u knjizi. Oznaka "j . " iza naziva je skraenica
za re "jezici " i upuuje na genetsku grupu jezika. Registar ne
sadri pokuaj klasifikacije (npr. dij alekata pod jezike kojima
pripadaju) niti jednoznane identifikacije jezika sa dva imena.
U retkim sluajevima, tamo gde je to i zgledalo potrebno, date
su upute unutar registra; ostala obavetenja mogu se nai na
naznaenim mestima u knjizi. Koriena je iskljuivo sprsko
hrvatska adaptacija i mena; samo na tri mesta, gde bi takav po
stupak mogao kod itaoca da izazove ozbilj nije nedoumice oko
identiteta, u zagradi su dati izvorni nazivi .

afrikan s 57, 90 ameri ndij anski j . 46, 4 8 , 5 8

afroazij ski j . 46, 5 3-7 ( v. i indijanski j . )
ai nu 4 1 , 8 3 amh arski 5 6
aj mara 5 8-9 an atolski j . 47
akadski 54 anglosaksonski 1 7
alban ski 1 8 , 46, 47 , 5 3 , 65 , aramej ski 54
66, 74, 97, 99- 1 02, 1 0, arapski 26, 32, 5 1 , 54, 56, 66,
1 09, 1 1 1 74, 86, 87, 94, 1 1 0
algonkinski j . 5 8 aravakanski j . 59
altaj ski j . 4 6 . 4 9 , 5 4 , 5 5 , 1 0 1 arbanaki 9 8 , 1 00, l 08

1 37
 RANKO BUGARSKI

arumunski 1 8 , l OO eki 5 3 , 97, 1 00, 1 02, 1 05-7 ,

( v. i vlaki) 1 12
asamski 1 2, 54 ukotsko-kamatski j . 55
atabaskanski j. 5 8
au stralij ski j . 27, 46, 4 8 , 60--2 daiki j. 5 5
au stroazij ski j . 46, 49, 5 5 daj aki 1 9
au stronezij ski j . 4 6 , 48, 5 5 , dakorumunski l OO
5 7 , 60-- 1 dal matski 23
azerbej danski 54 danski 1 2, 1 4, 5 3 , 94
dinka 5 6

bahasa 55, 73 dravidski j . 4 6 , 5 4 , 64

baltiki j. 5 3
balto-slovenski j . 47 engleski l l , 1 2, 1 4, 1 7 , 20,
bantu j. 1 5 , 1 9, 57 25, 26, 3 2-4, 5 1 , 53, 5 5 ,

baskij ski 4 1 , 52, 64, 80 5 7 , 5 9 , 60, 6 1 -2, 64-6,

beloruski 53 70--2, 74, 7 5 , 80, 8 1 , 8 3 ,

bengal ski 1 2, 32, 5 1 , 54 84, 90, 92-4, 96, l 04

benue-kongoanski j . 5 7 - kreol 1 2, 60, 62

berberski j. 5 6 eski mski 5 9

biharski 32, 5 4 eskimsko-aleutski j . 4 6 , 5 8 , 8 3

bretonski 5 3 , 8 0 esperanto 7 1

bugarski 1 6, 5 3 , 65, 97, 99, estonski 5 3

1 00 , 1 02, 1 05 , 1 06, 1 08 etrurski 26, 4 1

burmanski 54
buruaski 4 1 farsi 1 8
fidij ski 6 1
finski 1 0, 5 3 , 94
ciganski 1 8
flamanski 1 2, 74, 75, 80
(v. i romski)
francuski 1 2, 1 6, 1 7, 20,
3 2-4, 37, 5 1 , 53, 5 5 , 5 7 ,
adski j. 56 59, 6 0 , 6 4 , 6 6 , 7 0 , 72-5,
akavs ki 1 4 80, 8 1 , 84, 87, 90, 94
erkeski 9 8 , 1 0 1 , 1 1 2 - kreol 1 2, 57, 60

1 38
 JEZICI

franko-provansalski 7 1 indij anski j . 27, 83

ful a 57 (v. i amerindij anski j . )
indoarij ski j . 1 5 , 47, 54, 64
indoevropski j . 46-9, 52-4,
galicijski 5 3 , 80
57, 59, 1 00, 1 0 1
gelski 1 8
indoiranski j . 47, 54
germanski j . 44, 47 , 5 3 , 1 00
gilj aki 4 1 indoneanski 5 5 , 73

grki 1 7 , 26, 47 , 5 3 , 6 5 , 66, indo-pacifiki j. 46, 49, 60- 1

70, 74, 8 3 , 86, 94, 98, 1 00, iranski j . 47

1 03 , 108 irokvoj ski j. 5 8
- di motiki 86 irski 1 8, 2 1 , 2 5 , 2 6 , 5 3 , 7 2
- katarevusa 86 islandski 7 3
gruzij ski 53 istroromanski 98, l OO
gudaratski 54 istrorumunski 98, l OO
gvarani 58, 59, 72 italij anski 1 6, 1 7, 32, 37, 5 3 ,
5 9 , 72, 8 0 , 83, 8 4 , 87, 94,
97, 99- 1 09, I l l
hausa 5 1 , 56, 59, 93
italski j . 47
havaj ski 6 1
hebrej ski 1 8 , 2 1 , 54, 72-3 , 1 1 0 ivrit 1 8

helenski j . 47
hetitski 26
hindi l l , 32, 3 3 , 5 1 , 54, 93 j ao 55
hindustanski l l j apan ski 1 0, 32, 4 1 , 5 1 , 5 5 , 59
hmong 55 j avanski 32, 55, 70
hoi sanski j . 46, 56, 5 7 jermenski 47, 5 3 , 59, 98, 1 00,
holandski 1 2, 1 5 , 1 6, 5 3 , 5 7 , 1 12
6 0 , 75, 94
j evrejskopanski 1 8 , 98, l OO,
hrvatski l l , l 04, l 07 1 03
jevrej skonemakl 1 8, 9 8 , 1 00
iberski 26 jidi 1 2, 1 8, 5 9 , 98
i gbo 57, 93 joruba 57, 93
ilokano 55 juruki 98, 1 0 1

1 39
 RANKO BUGARSKI

kamaki 23 madurski 5 5
kanada 54 maarski 1 0, 5 3 , 74, 9 7 ,
kanuri 56 1 0 1 -6, 1 09
karipski j. 59 maj anski j . 5 9
katalonski 37, 53, 66, 80 m akedonski 1 4, 1 6, 30, 5 3 ,
kavkaski j . 46, 48, 52, 5 3 , 1 0 1 65, 94, 97- 1 00, 1 02- 1 09
JJ
kazaki 54 malaj alam 54
keua 5 8, 5 9 malaj ski 3 3 , 5 1 , 55, 7 1 -3
keltski j . 23, 2 6 , 4 7 , 5 3 , 6 4 , 8 0 malaj sko-poli nezij ski j . 60
ki neski l l , 1 4, 32-4, 5 1 , 54, malgaki 5 7 , 6 1
5 9 , 7 73, 83, 9 97 mal i nke-bambara 57
kirgi ski 54 malteki 5 3
kmerski 5 5 mandarinski 32

koptski 2 6 , 56 mandurski 54

kordofanski j. 56 m anski (Manx) 23, 25

korej ski 1 0 , 32, 4 1 , 5 5 , 83 maorski 6 1

kornvolski 26 maratski 32, 54

korzi kanski 80 meglenorumunski 98, 1 00

kosa 5 7 mij ao 5 5
mij ao-jao j . 5 5
kuitski j . 5 6
mijen 5 5
kutenaj 4 1
minangkabau 55
moldavski 1 2
ladino 1 8 , 9 8 mongolski 54
laoski 55
lapon ski l l na-dene j. 46, 5 8
lati nski 1 7, 22, 26, 37, 47, 66, nahuatl 2 0 , 5 8 , 5 9
73, 1 1 0 navaho 5 8
latvij ski 5 3 nemaki 1 2, 1 4, 1 5 , 1 6, 32,
lingala 5 7 34, 40, 5 3 , 59, 70, 72, 74,
litvanski 5 3 80, 84, 86, 87, 94, 98, 1 00,
lolo 5 4 1 03 , 1 08 , 1 1 2, 1 1 7
luo 5 6 nepalski 54

1 40
 JEZICI

ni ger-kongoanski j . 56, 57 rusinski 97, 1 00, 1 02, 1 03 ,

niger-kordofanski j. 46, 48 , 56 1 05 , 1 06, 1 08 , 1 09 , 1 1 2
nilo-saharski j . 46, 56 ruski 1 0, 32-4, 5 1 , 5 3 , 5 5 ,
norveki 1 2, 1 4 , 5 3 6 6 , 70, 75 , 94. 9 8 , 1 00,
- landsmol 1 2 1 03 , 1 05 , 1 07, 1 08 , 1 1 2,
- riksmol 1 2 1 23

oksitanski 70, 80
orij a 54 sami l l
oromo 56 samojedski j . 5 3
sanskrit 26, 54

paleoazij ski (paleosibirski) santali 55

j. 55 sebuano 5 5
semitski j . 49 , 52-4, 5 6
papuanski j. 60
pato 54 semitsko-hamitski j . 54
sinhaleki 54
pendapski 32, 54
sino-tibetski j. 46, 48, 54
persijski 1 8 , 54
s lovaki 53, 97, l OO, l 02,
polinezij ski j. 1 5
1 03 , 1 05 , 1 06
poljski 5 3 , 84, 9 8 , 1 00, 1 03 ,
slovenaki 1 4, 5 3 , 87, 94,
1 08
97-9, 1 02, 1 06, 1 09
portugalski 20, 32, 37, 5 1 , 5 3 ,
slovenski j . 44, 5 3 , 59, 80,
5 7 , 5 9 , 60, 66, 8 3 , 94
1 00, 1 0 1 ' 1 04
- kreol 57, 60
somalski 56
provansalski 80
srpski l l
srpskohrvatski l l , 1 3 , 1 4, 1 6,
romanski j. 1 7, 22, 23, 37, 5 3 , 64, 65 , 70, 73-5 , 8 3 ,
47, 5 3 , 80, 1 00, 1 04, 1 1 2 9 4 , 97- 1 06, l 0 8 , l 09
roman 72, 8 1 staroegipatski 56
romski 1 8, 5 3 , 97, 1 00, 1 0 1 , starosloven ski 26, 5 3 , l l O
1 02, 1 05-7, 1 09 , l 1 0-2 sumerski 4 1
rumunski 1 2, 1 7, 3 7 , 5 3 , 65, sundanski 55
97, 99, 1 00, 1 02, 1 03 , 1 05 , suski j. (Sioux) 5 8
1 06 svahili 5 1 , 5 7 , 70, 7 1 , 9 3

141
 RANKO BUGARSKI

kotski gel ski 5 3 turkmenski 54

ona 5 7 turski 54, 66, 74, 8 1 , 8 3 , 97,
panski 1 7, 20, 3 2-4, 37, 5 1 , 1 0 1 , 1 02, 1 04-6, 1 09, 1 1 1
5 3 , 59, 60, 64, 66, 70, 72,
74, 80, 84, 94
ugro-fi nski j . 5 3 , 1 0 1
- kreol 57, 60
ujgurski 54
vedski 1 4, 53, 94
ukrajinski 53, 97, 99, 1 00,
1 02 , 1 05, 1 06, 1 08 , 1 09 ,
tadi ki 54 1 12
tagalog 55 uralski j . 23, 46, 52, 5 3 , 5 5 ,
tagi 24 101
taj 55 uralsko-jukagirski j . 5 3
tami lski 32, 54, 72 urdu l l , 3 2 , 3 3 , 54
tatarski 54 uto-asteki j. 59
telugu 32, 54 uzbeki 54
tibetski 54
tibetsko-burmanski j. 54
velki 53
tigri nj a 5 6
vijetnamski 32, 55, 59
toharski j . 47
vlaki 1 8, 97, 99, 1 00, . 1 02,
tok pisin (Tok Pi sin) 62, 7 1
fo5 , 1 07-9, 1 1 1
torlaki 1 4
tunguski j . 54
tupij ski j . 59 zulu 5 7
turkiki j . 52, 54, 1 0 1 zunj i 40

142
 Sadraj

U vodna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 5

l. JEZICI U SVETU
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Broj jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
.

Broj govornika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

2. JEZICI U VREMENU
Jezika evolucij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Genetska klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
.

3. JEZICI U PROSTORU
Arealna kl asifikacij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Jeziki kontakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

4. JEZICI U DRU TVU

Funkcionalna klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Jezici i drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Manifestacije drutvene viej ezinosti . . . . . . . . . . . . . . 85
Drutvena kontrola viejezinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Jezici u bivoj Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

1 43
 RANKO BUGARSKI

5 . JEZICI U POJEDINCU
Maternj i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l l)
Tipovi bilingvizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 17
Bilingvizam i pratee poj ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 27

B ibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 3 3

Registar jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 37

CIP - KaTanorH3aHja y rry6JIHKajH

Hapo):IHa OHOJIHOTeKa Cp6Hje, Eeorpa):l

81 ' 1
81 '27

EYrAPCKM, PaHKO
Jezici l Ranko Bugarski. - 2. izd.
Beograd : igoja tampa : XX vek, 2003
(Beograd : igoja tampa) . - 1 43 str. ; 20
cm. - (Sabrana dela l Ranko Bugarski ;
knj . 9)

Tira 300. - Bibliografija: str. 1 33 - 1 35.

- Registar.

ISBN 86-7558- 1 99-8

a) Je3H b) JlHHrBHCTHKa e) Je3HK
<j>yHKHja
COBISS. SR-10 1 1 0076940