Sistemsko Programiranje Sva Pitanja Odgovri

br.
tekst pitanja prvi odgovor drugi odgovor trei odgovor tano oblast
1 Da li se izvorni kod C programa da, pomou C compiler-a da, pomou C debugger-a ne 1
moe prevesti na mainski
jezik? 0
2 Compiler je softverski alat koji prevoenje koda programa povezivanje prevedenog otkrivanje logikih greaka u 1
se koristi za: na mainski jezik koda programa na programu
mainskom jeziku 0
3 Linker je softverski alat koji se prevoenje koda programa povezivanje prevedenih otkrivanje logikih greaka u 2
koristi za: na mainski jezik delova koda programa na programu
mainskom jeziku 0
4 Debugger je softverski alat koji prevoenje koda programa povezivanje prevedenog otkrivanje logikih greaka u 3
se koristi za: na mainski jezik koda programa na programu
mainskom jeziku 0
5 Sam tekst programa koji pie izvorni kod objektni kod izvrni kod 1
programer predstavlja: 0
6 Da li datoteka sa izvornim C da ne samo kod nekih kompajlera 2
kodom moe imati naziv
primer.txt: 0
7 Dokumentovanje programa na samom poetku razvoja u fazi pisanja izvornog koda tek u fazi testiranja programa 1
treba da pone: programa 0
8 Greke koje nastaju u pisanju sintaksne logike i jedne i druge 1
izvornog koda programa su: 0
9 Greke koje nastaju u sintaksne greke logike greke i jedne i druge 2
projektovanju programa su: 0
10 Sintaksno ispravan kod: ne moe sadrati logike moe sadrati logike greke moe sadrati logike greke, ali 3
greke i poruke o njima dobijaju se poruke o njima ne dobijaju se od
od kompajlera kompajlera 0
11 Izvravanje programa poinje bilo koje naredbe programa, prve izvrne naredbe one naredbe glavnog programa, 2
izvravanjem: kako se specificira pri pu? glavnog programa unutar koje nema poziva drugog
tanju programa potprograma 0
12 Potprogrami jednog programa: ne pozivaju se svi iz pozivaju se svi iz glavnog pozivaju se iz glavnog programa, 2
glavnog programa programa, posredno ili obavezno neposredno
neposredno 0
13 Skok u programu omoguava samo pre iste naredbe samo posle iste naredbe pre ili posle iste naredbe skoka 3
izvravanje naredbe koja je skoka skoka
napisana: 0
14 Jedna petlja u programu najvie jedno ponavljanje najvie dva ponavljanja konaan broj ponavljanja bloka 3
omoguava: bloka naredbi bloka naredbi naredbi 0
15 Selekcija u programu moe samo jednog ili nijednog samo nijednog, ili jednog od nijednog, ili jednog od vise 3
omoguiti izvravanje: bloka naredbi najvie dva bloka naredbi blokova naredbi 0
16 Jedinica za uvanje podataka u jedan bit jedan bajt binarna re od dva bajta 2
operativnoj memoriji je: 0
17 Jedan bajt je: kombinacija od 8 kombinacija od 16 kombinacija od 16 kontinualno 1
kontinualno rasporeenih nekontinualno rasporeenih rasporeenih bitova
bitova bitova 0
18 Pomou binarne reci od jednog 28 vrednosti 82 216 vrednosti 1
bajta moe se uvati: 0
19 Kod binarne reci od jednog 20 21 27 1
bajta, teina najnieg bita (LSB)
je: 0
20 Kod binarne rei od jednog 2 0
27
2 8
2
bajta, teina najvieg bita (MSB)
je: 0
21 Ceo izvorni kod programa na samo u jednoj datoteci samo u vie datoteka u jednoj ili u vie datoteka 3
jeziku C moe biti napisan: 1
22 Korienje komentara u C nije obavezno i olakava nije obavezno i olakava obavezno je i olakava izmene 2
programima: posao kompajleru posao programeru programa 1
23 Pretprocesorska direktiva prenosi kod iz standardne pravi simboliko ime, za prenosi kod iz datoteke zaglavlja u 2
#define: biblioteke u izvorni kod konstantnu vrednost izvorni kod 1
24 Standardne C biblioteke uvaju: veliki broj gotovih funkcija samo funkcije ulaza i izlaza samo funkcije napisane za jedan 1
za potrebe C programa za potrebe C programa konkretan C program 1
25 ANSI standard za jezik C lako dolaenje do rezultata prenosivost C programa dobijanje svih potrebnih 2
omoguuje: programa upozorenja od prevodioca 1
26 Svaki savremeni C kompajler sintaksne greke u logike greke sintaksne i logike greke 1
prijavljuje: programu 1
br. tekst pitanja prvi odgovor drugi odgovor trei odgovor tano oblast
27 Komentari u C izvornom kodu samo u posebnoj liniji samo u linijama sa bilo gde u programu 3
mogu biti napisani: naredbama 1
28 C kompajler je softverski alat prevoenje izvornog koda povezivanje koda programa otkrivanje logikih greaka u 1
koji se koristi za: programa u mainski kod iz svih datoteka po kojima je programima
rasporeen kod i iz
standardnih biblioteka 1
29 C linker je softverski alat koji se prevoenje izvornog koda povezivanje koda programa otkrivanje logikih greaka u 2
koristi za: programa u mainski kod iz svih datoteka po kojima je programima
rasporeen kod i iz
30 C debugger je softverski alat prevoenje izvornog koda povezivanje koda programa otkrivanje logikih greaka u 3
koji se koristi: programa u mainski kod iz svih datoteka po kojima je programima
rasporeen kod i iz
31 C biblioteka stdio.h sadri: standardne funkcije ulaza i standardne matematike sve standardne funkcije potrebne 1
izlaza funkcije C programima 1
32 Funkcije scanf() i printf() za ulaz i izlaz podataka znak ulaz i izlaz podataka red po formatiran ulaz i izlaz podataka 3
tastaturu i ekran omoguuju : po znak red 1
33 C kompajler prijavi poruku o za liniju izvornog koda u za liniju izvornog koda do bez oznake za broj linije 2
sintaksnoj greki kojoj je greka koje je greka 1
34 Za C program je neophodno da glavnu funkciju glavnu i bar jo jednu bar jednu nestandardnu funkciju 1
ima: funkciju (glavnu ili razliitu od glavne) 1
35 C direktive se mogu napisati: samo na poetku, pre bilo gde u programu, samo bilo gde u programu 1
ostalih naredbi programa van svake funkcije 1
36 U posebnoj liniji C koda prva linija glavne funkcije prva linija bilo koje funkcije pretprocesorska direktiva 3
neophodno je da bude: 1
37 #include i #define su: direktive pretprocesoru direktive prevodiocu direktive pretprocesoru i 1
prevodiocu 1
38 Izvorni kod C programa: ne sme imati prazne linije moe imati prazne linije radi mora imati prazne linije izmeu 2
preglednosti pojedinih funkcija 1
39 U C programima glavna funkcija samo na poetku programa, na kraju, samo posle svih bilo gde u odnosu na ostale 3
moe biti napisana: pre svih ostalih funkcija ostalih funkcija funkcije u programu 1
40 Pretprocesorska direktiva prenosi kod iz standardne pravi simboliko ime, za uslovno prevodi deo izvornog koda 1
#include: biblioteke u izvorni kod konstantnu vrednost 1
41 Kada C program proradi, treba .c i .obj .obj i .exe .c i .exe 3
uvati datoteke sa ekstenzijom: 1
42 Za pisanje izvornog koda C editor od samog compiler-a, neki od popularnih editora, svejedno je. 1
programa najvee mogunosti
prua: 1
43 Sa postojeim upozorenjima program ne radi program radi i mogu se program radi ali se ne mogu 3
(warnings-ima): ignorisati upozorenja ignorisati upozorenja (uslovljavaju
eventualne logike greke). 1
44 Koja se ekstenzija koristi za .txt .c .txt ili .c 2
datoteku sa izvornim kodom C
programa: 1
45 Greke koje nastaju usled sintaksne logike jedne i druge. 1
nepotovanja pravila
programskog jezika su: 1
46 Greke nastale u fazi sintaksne greke logike greke jedne i druge 2
projektovanja programa su: 1
47 Da li je ime primer.txt mogue da ne samo kod nekih compiler-a 2
dodeliti datoteci sa izvornim C
kodom: 1
48 Da li u sledeem izvornom kodu da ne samo kod nekih kompajlera 1
ima sintaksnih greaka:
#include stdio.h main() {printf
Ovo je jedan test} 1
49 Da li u sledeoj naredbi postoji postoji greka ne postoji zavisi od compiler-a 1
greka? Printf("Prvi deo
teksta\Drugi deo teksta"); 1
50 Da li se izvorni kod C programa da, pomou C compiler-a da, pomou C debugger-a ne 1
moe prevesti na mainski
jezik? 1
51 Koji je minimalni broj linija za 1 2 3 2
izvorni kod C programa koji
prikazuje pozdrav na ekranu? 1
52 Da li komentari u izvornom kodu ne da da, u najvie dve linije koda 2
C programa mogu biti dui od
jedne linije: 1
53 Da li jedan C komentar moe ne da da, najvie jedan komentar unutar 1
sadrati druge komentare? drugog 1
54 Direktiva #include moe se u svakom C programu u onom C programu koji samo u kombinaciji sa direktivom 1
pisati: nema ostale direktive #define 1
55 Koju C standardnu C biblioteku stdlib.h stdio.h math.h 2
treba ukljuiti za pozive funkcija
printf() i scanf()? 1
56 Obavezno je da se jedna MAIN Main main 3
funkcija u C programu zove: 1
57 Blok naredbi u C programima je: grupa od dve ili vie grupa od dve naredbe koje grupa naredbi koja se izvrava 1
naredbi, koje se izvravaju se izvravaju jedna za samo u okviru neke petlje u
jedna za drugom drugom programu 1
58 Koja od sledeih C naredbi je #include stdio,h #include <stdio.h? #include <stdio.h> 3
ispravno napisana: 1
59 Da li se direktiva moe pisati: pre svih ostalih naredbi po potrebi (bilo gde u samo unutar glavne funkcije 1
programu) 1
60 Koja od sledeih C direktiva je #define MAX 10 #DEFINE NAX 0 #define MAX 1
ispravno napisana: 1
61 ta radi sledea naredba u C rezervie prostor u rezervie prostor u nita, jer ne sadri u sebi 1
programu: int broj; operativnoj memoriji za ceo operativnoj memoriji za ceo inicijalizaciju.
broj odgovarajueg opsega, broj odgovarajueg opsega i
popunjava ga nulama, 2
62 Koji od sledeih prefiksa ima x 0x moe imati jedan i drugi prefiks. 2
broj u heksadecimalnom obliku
u C programima: 2
63 Koja je ekvivalentna decimalna 4 8 12 2
vrednost sledee 16-bitne
kombinacije: 00000000
00001000 2
64 ta prikazuju na ekranu sledei XYZ XYZ XYZ 1
pozivi standardnih C funkcija,
napisani ovim redom:
printf("X"); printf("Y");
printf("Z"); 2
65 Rezultat primene operatora veliina objekta u bitovima, veliina objekta u bajtovima, vrednost 0 ako svi bitovi objekta 2
sizeof() nad objektom u C imaju vrednost 0, u suprotnom
programu je: vrednost 1. 2
66 Koji je opseg vrednosti 2 bajta 4 bajta 8 bajtova 2
celobrojnog C tipa long int : 2
67 ta radi sledei deo C koda: prikazuje na ekranu slovo prikazuje na ekranu prikazuje na ekranu decimalnu 1
char slovo; slovo = 'D'; D, decimalnu vrednost ASCII vrednost ASCII koda slova D i
printf("%c", slovo); koda slova D, prelazi u novi red. 2
68 Celobrojni tipovi promenljivih u char, short, int, float, char, short, int, long, short, int, long, double 2
C jeziku su: double, 2
69 Koje se od sledeih imena moe 1_ime 1_IME ime_1 3
koristiti kao identifikator u C
programima: 2
70 Realni tipovi promenljivih u C char, short, int, float, char, float, double, float, double 3
jeziku su: 2
71 Standardna C funkcija scanf() samo jednog podatka jednog ili vie podataka jednog ili vie podataka 3
moe se koristiti za itanje sa proizvoljnog tipa, istog tipa, proizvoljnih tipova.
tastature: 2
72 Standardna C funkcija printf() samo numerikih podataka, samo tekstualnih podataka, numerikih i tekstualnih podataka. 3
moe se koristiti za prikaz na
ekranu: 2
73 Slubene reci C jezika: deo su definicije C jezika i deo su definicije C jezika i nisu deo definicije C jezika, ve ih 1
ne mogu se koristiti kao mogu se koristiti kao programer uvodi za potrebe
identifikatori, identifikatori, odreenog programa. 2
74 Slubena re C jezika sizeof tip promenljive, adresu promenljive, operator. 3
ukazuju na: 2
75 Adresa promenljive koja treba automatski, pisanjem samo primenom simbola % kao primenom simbola & kao adresnog 3
da uva uitani podatak pomou imena promenljive, adresnog operatora, operatora.
funkcije scanf() dobija se: 2
76 Vrednost C izraza 10/4 je: 2 2.5 2 ili 2.5 u zavisnosti od toga da li 1
se rezultat ovog izraza dodeli
celobrojnoj ili realnoj promenljivoj. 2
77 U C jeziku: svi realni tipovi imaju istu float je tip obine float i double tipovi mogu biti 2
podrazumevanu preciznost, preciznosti, a double tip iskorieni za proirenu preciznost,
proirene preciznosti, u zavisnosti od toga kako se
definiu. 2
78 Standardna C funkcija printf(), Obrnutu kosu crtu \ i sav Obrnutu kosu crtu \ i Znak za procenat % i sav tekst 2
od teksta napisanog u format tekst napisan posle ove odgovarajue slovo posle napisan posle ovog znaka.
stringu, ne prikazuje na ekranu: crte, ove crte, 2
79 U C programima slovo izmeu jedan znak, samo slovo A, niz od dva znaka (slova A i moe jedno i drugo, u zavisnosti 2
navodnika ("A") je oznaka za: nultog), kako se koristi u programu. 2
80 Definicija u C programu #define znakovnu konstantu iste znakovnu konstantu znakovnu konstantu vrednosti 3
SLOVO 'A' koristi se za: vrednosti kao i za malo vrednosti za 1 vee od razliite od vrednosti za malo slovo
slovo 'a', vrednosti za malo slovo 'a', 'a'. 2
81 Korienje u C programima tipa prijavu greke od strane nepotrebno zauzee manju preglednost koda. 2
long int umesto tipa int uslovilo kompajlera, operativne memorije,
bi: 2
82 ta e se desiti ako se za realan kompajler prijavljuje odsecanje i uvanje samo odsecanje i uvanje onog dela 2
broj predvidi celobrojna greku, celobrojnog dela realnog realnog broja koji staje u opseg
promenljiva: broja, predviene celobrojne
promenljive. 2
83 Ako veliina promenljive nije deo predviene vrednosti, maksimalnu vrednost vrednost -1 3
dovoljna za uvanje predviene opsega,
vrednosti, ta promenljiva ce
uvati: 2
84 Ako se za uvanje negativne istu pozitivnu vrednost, vrednost -1, maksimalnu vrednost opsega 3
vrednosti broja predvidi predvienog tipa promenljive.
unsigned tip promenljive, onda
ta promenljiva uva: 2
85 Koji znakovi su dozvoljeni pri slova i cifre, slova, cifre i crta podvuena slova, cifre, crta podvuena (_), 2
dodeli imena promenljivama i (_), kao i znakovi < i >.
konstantama: 2
86 Nepisano pravilo sintakse C velikih slova za promenljive, velikih slova za simbolike velikih i malih slova za simbolike 2
jezika je izbor: malih slova za simbolike konstante, malih slova za konstante, malih slova za
konstante, promenljive, promenljive. 2
87 Ispravno su izabrana sledea 123abc, abc, abc_123, abc123, abc, a_b_c, abc, 123, a*b*c. 2
imena promenljivih u C
programima: 2
88 Koja C naredba sadri #define MAX 10 int max; const int max = 10; 2
deklaraciju promenljive: 2
89 Da li su za napisanu naredbu da da, ali samo posle prvog ne 3
deklaracije u C programu: const korienja deklarisane
int opseg = 100; dozvoljene vrednosti,
dalje u istom programu izmene
kao u sledeoj naredbi: opseg =
20; 2
90 Zato se koriste definicije zbog toga to je to jedini zbog toga to jedino ovaj zbog efikasnog korienja 3
simbolikih konstanti u C nain da se uvedu nain obezbeuje operativne memorije i lakih
programu: konstante u program, neizmenljivost vrednosti eventualnih izmena vrednosti
potrebnih konstanti, konstanti u programu. 2
91 Ime simbolike konstante u C [SIMBOL] "SIMBOL" _SIMBOL_ 3
programu moe biti: 2
92 Da li C kompajler pravi razliku ne pravi razliku, pravi razliku uvek, pravi razliku samo kod 2
izmeu imena: ime_1 i IME_1 promenljivih, kod konstanti ne. 2
93 Da li je sledei identifikator nije dozvoljen zbog praznog dozvoljen je samo kod dozvoljen je. 1
dozvoljen u C programu: IME 1 znaka, konstanti, 2
94 Koja je od sledeih naredbi float x = 0, y = 0; float x = y = 0; dozvoljene su obe navedene 1
deklaracije je dozvoljena u C naredbe deklaracije.
programima: 2
95 Koja od sledeih naredbi double x = 10, y = 20; double x = 10; double y = dozvoljene su obe navedene 3
deklaracije je dozvoljena u C 20; naredbe deklaracije.
programu: 2
96 ta prikazuje na ekranu sledei 10 a 10 0xa nita 3
deo koda C programa: int broj =
10 printf("%d %x" broj broj); 2
97 Koja je od sledeih direktiva C #define PI 3.14159 #define 2PI PI*2 ispravne su obe navedene 1
programa napisana ispravno: direktive. 2
98 Za prikaz na ekranu realne printf("8%2f", broj); printf("%8,2f", broj); printf("%8.2f", broj); 3
vrednosti deklarisanog broja
float broj = 10.123456; u polju
irine 8 i sa 2 cifre iza decimalne
take, moe se koristiti poziv
standardne funkcije: 2
99 Minimalni broj argumenata 1 2 3 1
standardne C funkcije printf()
je: 2
100 Minimalni broj argumenata 1 2 3 2
standardne C funkcije scanf()
je: 2
101 Ako su promenljive a i b uvek ima celobrojnu uvek ima realnu vrednost ima realnu vrednost kolinika 1
deklarisane kao celobrojne, izraz vrednost kolinika, kolinika samo ako je promenljiva kojoj se
a/b: dodeljuje vrednost ovog izraza
realna. 3
102 U C programima prioritet vaniji od zagrada, manje vaan od zagrada, isto vaan koliko i zagrade. 2
izvravanja operatora je: 3
103 Za deklarisane promenljive dodeljuju istu vrednost ne dodeljuju istu vrednost zavisi od C kompajlera da li ce 2
double x = 10.5, z; int y=5; promenljivoj z, promenljivoj z , dodeliti istu vrednost promenljivoj
sledee dve naredbe: z.
z=x*y*y/2; i
z=x*(y*y/2); 3
104 Za deklaracije int a=14, b=5; 2 2.0 2.8 2
float c; vrednost promenljive c
posle izvrene naredbe c=a/b;
je: 3
105 Za deklaracije int a=14, b=5; 2 2.8 4 3
int c; vrednost promenljive c
posle izvrene naredbe c=a%b;
je: 3
106 Da li je sizeof: funkcija iz standardne C makro iz standardne C C operator. 3
biblioteke stdio.h, biblioteke stdio.h, 3
107 Za deklaraciju int a=10, b=3, logiki taan, logiki netaan, zavisi od naredbe u kojoj je 2
c=7, d=20; izraz (a>=b && napisan izraz.
c>d) je: 3
108 Za deklaraciju int a=10, b=3, logiki taan logki netaan zavisi od naredbe u kojoj je 1
c=7, d=20; izraz (a>=b || c>d) napisan izraz.
je: 3
109 Promenljiva x posle deklaracije 0 1 2 1
int x=1; i izvrene naredbe x =
x >> 1; ima vrednost: 3
110 Za deklarisanu promenljivu 0 0xfffe 0xffff 2
short int x=1; vrednost izraza
~x je: 3
int x=1; i izvrene naredbe x |=
0x02 ima vrednost: 3
int x=1; i izvrene naredbe x &=
0x02 ima vrednost: 3
113 Naredba x=x+y; moe se x=+y; x=y+; x+=y; 3
napisati u kraem obliku kao
naredba: 3
114 Vrednost promenljive y posle 5 6 7 1
izvrenih sledeih operacija: int
x=5, y; y=x++; je: 3
115 Vrednost promenljive y posle 5 6 7 2
izvrenih sledeih operacija: int
x=5, y; y=++x; je: 3
116 Za deklarisanu celobrojnu imaju istu vrednost, nemaju istu vrednost, zavisi od C kompajlera da li ce 2
promenljivu x, sledei C izrazi: imati istu vrednost.
(float)x/2 i
(float)(x/2) 3
117 Koji je ekvivalent sledeoj C if(a>b) if(a>b) if(a>b) 3
naredbi: c = (a>b)?a:b; c=a/b; c=a%b; c=a;
else else else
c=b/a; c=b%a; c=b; 3
118 Izraz (a>1 && a<10) je logiki u opsegu od 1 do 10, u opsegu od 2 do 9, van opsega od 1 do 10. 2
taan ako je vrednost celobrojne
promenljive a: 3
119 Izraz (a<1 || a>10) je logiki u opsegu od 1 do 10, u opsegu od 2 do 9, van opsega od 1 do 10. 3
taan ako je vrednost
promenljive a: 3
120 Izraz (a<1 && a>10) : moe biti taan ako je moe biti taan ako je ne moe biti taan. 3
vrednost promenljive a u vrednost promenljive a van
opsegu od 1 do 10, opsega od 1 do 10, 3
121 Programski jezik C ima sledee samo binarne operatore, unarne i binarne operatore, unarne, binarne i ternarne 3
vrste operatora: operatore. 3
122 Da li je operator dekrement (--): unarni, binarni, unarni ili binarni, u zavisnosti od 1
toga gde je napisan. 3
123 Za deklaraciju int a=1, b=2, c; i 1 2 3 3
posle izvrene naredbe c = a =
++b; vrednost promenljive c je: 3
124 U C programima: relacijski operatori su vieg relacijski operatori su nieg relacijski operatori su istog 1
prioriteta u odnosu na prioriteta u odnosu na prioriteta kao i logiki.
logike, logike, 3
125 U C programima operatori vieg su prioriteta u odnosu nieg su prioriteta u odnosu istog su prioriteta kao i svi ostali 1
predznak, inkrement i na ostale aritmetike na ostale aritmetike aritmetiki operatori.
dekrement: operatore, operatore, 3
126 Koji je kraci zapis sledeeg dela if(x>=1 && x<=10 | x%2) if(x>=1 && x<=10 || x%2) if(x>=1 && x<=10 && x%2) 3
C koda: y=x; y=x; y=x;
if(x>=1 && x<=10)
if(x%2)
y=x; 3
127 Za deklaraciju char c; naredba c ASCII kod malog slova a, ASCII kod velikog slova B, ne dodeljuje nita. 2
= 'A'+1; promenljivoj c
dodeljuje: 3
128 Koje konverzije tipova C char u int, int u long, long u int, int u char, ni jednu od navedenih konverzija. 1
kompajler obavlja automatski: 3
129 U sledeem delu koda: ne radi automatski tip int automatski tip long automatski konvertuje u 2
int pomeraj; long osnova, konverziju, konvertuje u tip long, tip int.
adresa;
adresa = osnova + pomeraj;
C kompajler: 3
130 Posle deklaracije int a=1, b=2, 0 1 3 1
c; i izvrene naredbe (c = a ==
b) promenljiva c ima vrednost: 3
131 if else ekvivalent od C izraza if(stanje==1) if(stanje==1) nema if else ekvivalent. 1
(stanje = (stanje==1)?0:1) je stanje = 0; stanje = 0;
izraz: else else
stanje = 1; stanje +=1; 3
132 Gde se mogu koristiti relacijski kod naredbi if, kod naredbi if i switch, kod svih naredbi za kontrolu toka 3
izrazi? programa. 3
133 Za koje se operatore koriste logiki I i logiki ILI, logiki ILI i logiki I, logiki ILI i logiki iskljuivo ILI. 2
sledei simboli respektivno: || i
&& : 3
134 Kako se u C programu pie x=>y x>=y moe se koristiti jedan i drugi 2
relacija: vrednost x veca ili izraz.
jednaka vrednosti y? 3
135 Pomeraj za n bita u desno x=n>>x; x=x>n; x=x>>n; 3
sadraja promenljive x realizuje
sledea C naredba: 3
136 Za zadate vrednosti promenljivih 0 0x1111 0xffff 1
x i y:
x = 01010101 01010101
y = 10101010 10101010
izraz z = x&y ima vrednost: 3
137 Za zadate vrednosti promenljivih 0 0x1111 0xffff 3
x i y:
x = 01010101 01010101
y = 10101010 10101010
izraz z = x^y ima vrednost: 3
138 Za setovanje bita sa rednim x |= 1<<(n-1); x &= 1 << (n-1); x ^= 1<<(n-1); 2
brojem n u podatku koji uva
promenljiva x koristi se sledea
naredba: 3
139 Za izmenu bita sa rednim x |= 1 <<(n-1); x &= 1<<(n-1); x ^= 1<<(n-1); 3
brojem n u podatku koji uva
promenljiva x koristi se sledea
naredba: 3
140 Da li if naredba u C programu if(x=0) if(x=0) ne moe imati ni jedan od 3
moe imati sledei oblik: y=x; y==x; navedenih oblika. 3
141 Za brojake cikluse u jeziku C for while do..while 1
koristi se naredba: 4
142 U sledeoj for naredbi: inicijalizacija, a onda u inicijalizacija, a onda u sve u petlji: inicijalizacija, 2
for(i=0;i<10;i++) petlji: testiranje uslova, petlji: testiranje uslova, testiranje uslova, poziv funkcije
printf("%d", i); inkrement i poziv funkcije poziv funkcije printf() i printf() i inkrement.
izvravaju se ovim redom: printf(), inkrement, 4
143 Da li su moguci sledei izrazi u for(i<10;i++) for(;i<10;i++) for(;;i<10;i++) 2
for naredbi pod uslovom da je
izvrena inicijalizacija van
petlje:
int i=0; 4
144 Koliko puta ce biti izvren while jednom, dva puta, tri puta. 2
ciklus:
int a=1, b=1;
while(a+b<8)
{ a++;b+=2; } 4
145 Koja e vrednost biti sauvana u 5 8 11 2
promenljivoj s posle izvrenog
dela koda:
a=1, b=1, s;
while(a+b<8)
{ a++;b+=2; }
s=a+b; 4
146 Koje e biti vrednosti a=3 i b=3 a=4 i b=4 a=4 i b=2 3
promenljivih a i b posle izvrenih
sledeih naredbi:
int a=1, b=1;
while(a<=3)
a++;b++; 4
147 Koje e biti vrednosti a=2 i b=3 a=2 i b=5 a=5 i b=5 2
promenljivih a i b posle izvrenih
sledeih naredbi:
int a=1, b=1;
a++;
do
b+=a;
while(b<=3); 4
148 Da ciklus: treba da bude x < y, treba da bude x > y, treba da bude x >=y. 3
while (x < y)
z=x+y;
ne bi bio napisan kao
beskonaan: 4
149 Koliko puta e biti ponovljen jednom dva puta tri puta 3
ciklus ako je for naredba
napisana na sledei nain:
for(i=-1;i<=1;i++)
printf("%d", i); 4
150 Koliko puta e biti ponovljen deset puta jedanaest puta dvanaest puta 2
for(i=10;i<=20;i++)
printf("%d", i); 4
151 Koliko puta e biti ponovljen deset puta jedanaest puta dvanaest puta 2
for(i=20;i>=10;i--)
printf("%d", i); 4
152 Koliko puta e biti ponovljen dva puta tri puta cetiri puta 2
for(i=1;i>=-1;i--)
printf("%d", i); 4
153 Koliko puta e biti ispisana re cetiri puta devet puta esnaest puta 2
POZDRAV u sledeem ciklusu:
int i,j;
for(i=1; i<=3; i++)
for(j=1; j<=3; j++)
printf("\nPOZDRAV"); 4
154 Koliko puta e biti ispisana re tri puta est puta devet puta 2
POZDRAV u sledeem ciklusu:
int i,j;
for(i=1; i<=3; i++)
for(j=1; j<=i; j++)
printf("\nPOZDRAV"); 4
155 Sledei deo koda prihvata sa int c; int c; int c; 3
tastature znak i sve do znaka za while(c=getchar() == EOF) while(c= (getchar() != while((c=getchar()) != EOF)
kraj datoteke kopira ga na putchar(c); EOF)) putchar(c);
ekran: putchar(c); 4
156 Sledei deo koda prihvata sa int c; int c; int c; 2
tastature znak i kopira ga na c=getchar(); c=getchar(); c=getchar();
ekran samo ako je cifra: isdigit(c) if(isdigit(c)) if isdigit(c)
putchar(c); putchar(c); putchar(c); 4
157 Sledei deo koda: nita samo vrednost 10 vrednosti od 10 do 0 2
int x=10;
do
printf("%d ", x--);
while(x<0 || x>10);
prikazuje na ekranu: 4
158 Sledei deo koda: nita vrednost 10 vrednosti od 10 do 0 1
int x=10;
while(x<0 || x>10)
printf("%d ", x--);
159 Sledei deo koda: nita vrednost 10 vrednosti od 10 do 1 3
int x=10;
do
printf("%d ", x--);
while(x>0 && x<10);
160 Standardna C funkcija nije baferovana i nema eho nije baferovana i ima eho baferovana je i ima eho 3
getchar(): 4
161 Sledei deo koda: ni jedan prazan red etiri prazna reda pet praznih redova 3
int n=5;
while(n>0)
{ putchar('\n');
--n;
}
162 Sledei deo koda: ni jedan prazan red etiri prazna reda pet praznih redova 3
int n=5;
do
putchar('\n');
while(--n>0); prikazuje na
ekranu: 4
163 Program u sledeoj petlji: eka da korisnik pritisne bilo eka da korisnik pritisne eka da korisnik pritisne taster 3
while((c=getchar())!='\n'); koji taster za nastavak rada taster Tab za nastavak rada Enter za nastavak rada programa
programa programa 4
164 Koju vrednost ima celobrojna 0 99 100 3
promenljiva x kada se zavri
sledei ciklus:
for(x=0; x<100; x++); 4
165 Koju vrednost ima celobrojna 2 8 11 3
promenljiva x kada se zavri
sledei ciklus:
for(x=2; x<10; x+=3); 4
166 Koliko slova X prikazuje na 0 40 50 2
ekranu sledea for naredba za
celobrojne promenljive i, j:
for(i=0; i<10; i++)
for(j=5; j>1; j--)
printf("\nX"); 4
167 Sledei deo koda: 0 9 10 2
int x=0;
while(x<10)
printf("\n%d", x++);
prikazuje u poslednjem redu na
ekranu vrednost: 4
168 Sledei deo koda: 0 9 10 2
int x;
for(x=0; x<10; x++)
printf("\n%d", x);
prikazuje u poslednjem redu na
ekranu vrednost: 4
169 Da li postoji ogranienje u broju ne da, mogu biti najvie dve da, mogu biti najvie tri naredbe 1
ugnjedenih naredbi za kontrolu naredbe jedna unutar druge jedna unutar druge
toka programa? 4
170 Za prikaz na ekranu petnaest nepotrebno neophodno samo ako je ovaj neophodno 1
slova A u istom redu: deo koda unutar neke tree
int i,j; for naredbe
for(i=0; i<5; i++)
{ for(j=0; j<3; j++)
putchar('A');
}
pisanje velikih zagrada je: 4
171 Za prikaz na ekranu pet redova nepotrebno neophodno samo ako je ovaj neophodno 3
od po tri slova A (int i,j;) deo koda unutar neke tree
for(i=0; i<5; i++) for naredbe
{ for(j=0; j<3; j++)
putchar('A');
putchar('\n'); }
pisanje velikih zagrada je: 4
172 Sledea naredba (za celobrojne ispravno neispravno, jer inicijalizacija neispravno, jer izraz promene 1
promenljive n i s): ne moe sadrati dva izraza moe sadrati samo inkrement ili
for(n=2,s=0; s<100; n*=2) dekrement
s+=n;
napisana je: 4
173 Sledea naredba (za celobrojne ispravno neispravno, jer inicijalizacija neispravno, jer izraz promene ne 1
promenljive n, broj i s): ne moe sadrati dva izraza moe sadrati dva izraza
for(n=1,s=0; n<=100; n++,
s+=broj)
scanf("%d", &broj)
napisana je: 4
174 Koja e biti vrednosti x=0 i y=0 x=0 i y=2 x=0 i y=4 3
promenljivih x i y, respektivno,
posle izvrenih sledeih naredbi:
int x=4,y=0;
while(x>0)
{ y = y + x%10;
x = x/10;
} 4
175 Da li je ispravno napisana while ne, jer predstavlja da, jer su sadraji da, jer je na poetku zadovoljen 1
naredba: beskonanu petlju, bez promenljivih x i y uslov while naredbe
int x=1, y=2; mogunosti prekida inicijalizovani
while (x < y)
z=x+y; 4
176 Da bi sledei ciklus bio konaan: vrednost x treba da bude na vrednost x treba da bude na vrednost x moe biti na poetku 1
while(x) poetku negativna poetku pozitivna celobrojna pozitivna ili negativna celobrojna
x= x+1; celobrojna 4
177 Da bi sledei ciklus bio konaan: vrednost x treba da bude na vrednost x treba da bude na vrednost x treba da bude na 2
while(x) poetku negativna poetku celobrojna pozitivna poetku pozitivna ili negativna
x= x-2; parna vrednost 4
178 Kada se koriste naredbe for, Samo kod ciklusa kod selekcija i ciklusa kod skokova i ciklusa 1
while i do..while 4
179 Naredbe ciklusa mogu imati samo ostale naredbe ciklusa naredbe ciklusa i naredbe bilo koju vrstu naredbi za kontrolu 3
ugnjedene u sebi: selekcije toka programa 4
180 Naredbe break i continue se samo unutar brojanog samo unutar bilo kog ciklusa bilo gde u programu 2
mogu u C programima napisati: ciklusa ili unutar viestrukog
grananja 5
181 Naredba break se koristi u C izlaz iz tekue iterativne izlaz iz petlje trenutni izlaz iz svih nivoa petlji 2
programima za: petlje 5
182 Naredba continue u C izlaz iz tekue iteracije izlaz iz tekue petlje izlaz iz svih nivoa petlji 1
programima se koristi za: petlje 5
183 Naredba switch je zamena za: vie nadovezanih if .. else vie for naredbi vie while naredbi 1
naredbi 5
184 Sledei deo koda: nakon izvrenja naredbe1 nakon izvrene naredbe1 preskae se case sa oznakama 2
switch(izraz) izlazi se iz switch naredbe prelazi se na naredbu2
{ case oznaka1:
naredba1;
case oznaka2:
naredba2; }
ilustruje propadanje u naredbi
switch to znaci: 5
185 Kada switch naredba treba da case 'A','a': case 'A', case 'a': case 'A': case 'a': 3
sadri istu naredbu u dva
sluaja case,
onda je sintaksa sledea: 5
186 Sve naredbe u jednom od ne moraju biti uokvirene treba da budu uokvirene moraju biti uokvirene zagradama 1
sluajeva switch naredbe: zagradama za blok naredbi velikim zagradama, samo
ako ne postoji break za taj
sluaj 5
187 Grana default u switch naredbi if else if else 3
je ekvivalentna naredbi: 5
188 Da bi naredba while bila while () while (1) while (0) 2
beskonana petlja treba
napisati: 5
189 Kod switch naredbe: switch samo celobrojni samo realni bilo kog tipa 1
(izraz)
izraz moe biti: 5
190 Sledei C kod: samo slova do prve cifre samo decimalne cifre do sve znakove razliite od decimalnih 2
int c; prvog ne cifra znaka cifara
while((c=getchar())!='\n')
{ if(!isdigit(c)) break;
putchar(c); }
prikazuje na ekranu iza zadatog
reda teksta i pritisnutog enter 5
191 Sledei C kod: samo slova samo decimalne cifre sve znakove razliite od decimalnih 3
int c; cifara
while((c=getchar())!='\n')
{ if(isdigit(c)) continue;
putchar(c); }
prikazuje na ekranu iza zadatog
reda teksta i pritisnutog enter: 5
192 Naredba goto znaci: izlaz iz tekue iteracije izlaz iz tekue petlje skok na naznaenu liniju (labelu) u 3
petlje programu 5
193 Sledei C kod (za deklarisane 543 5431 54310 1
celobrojne i, j)
for (i=5; i>0; i--)
{ if ( i == 2 ) break;
printf ("%d ",i); }
prikazuje na ekranu sledee
brojeve: 5
194 Sledei C kod (za deklarisane 543 5431 54310 2
celobrojne i, j)
for (i=5; i>0; i--)
{ if ( i == 2 ) continue;
printf ("%d ",i); }
brojeve: 5
195 Sledei C kod (za deklarisane 23 21 13 11 23 22 21 13 12 11 13 12 11 1
celobrojne i, j)
for (i=2; i>0; i--)
for(j=3; j>0; j--)
{ if ( j == 2 ) continue;
printf ("%d%d ",i,j); }
brojeve: 5
196 Sledei C kod (za deklarisane 23 13 23 22 13 12 nita 1
celobrojne i, j)
for (i=2; i>0; i--)
for(j=3; j>0; j--)
{ if ( j == 2 ) break;
printf ("%d%d ",i,j); }
brojeve: 5
197 Kod switch naredbe neophodne nisu potrebne potrebne samo ako ima vie od 1
switch (izraz) dva sluaja
{case oznaka1: .... break;
case oznaka2: .... break;
default: .... break; }
napisane velike zagrade su: 5
198 Kada se u switch naredbi ne izvrava se blok naredbi izvrava se blok naredbi izvrava se naredba prva posle 3
napie default sluaj, predvien za prvi sluaj predvien za poslednji sluaj switch naredbe
a switch izraz ima nepredvienu
vrednost: 5
199 Naredba goto: moe se uvek izbei u C koristi se cesto u C koriste je samo iskusni C 1
programima i ne koristi se programima programeri
cesto 5
200 Beskonana petlja u programu, mora imati bar jednu break mora imati barem jednu ne mora imati ni jednu od ovih 1
a da program ne bi bio prekinut naredbu continue naredbu naredbi
nasilno: 5
201 Koja C naredba je ekvivalent break continue moe biti i break i continue 2
naredbi goto za skok na poetak
sledee iteracije petlje? 5
202 ta je pogreno u sledeem C vrednosti navedene u case ne moe biti predviena neophodna je naredba default 1
kodu ? sluajevima koje se ispituju jedna blok naredba u dva
switch (opcija) sluaja
{ case A:
case a: printf ("\nIzabrano je
slovo A\n"); break;
case B: printf ("\nIzabrano je
slovo B\n"); break; } 5
203 Da li sledei C kod radi ? da ne da ali samo ako je izabrano A ili B 2
switch (opcija)
{default: printf ("\nNije
dozvoljena opcija\n"); break;
case A: .... break; case B: ....
break; } 5
204 Da li je mogue napisati ne da da ali samo ako je u izrazu 2
beskonanu petlju u C programu promene postoji inkrement brojaa
pomou for naredbe ? 5
205 Koja C naredba je ekvivalent break continue ni jedna od ovih naredbi 1
naredbi goto za skok na kraj
petlje ? 5
206 Koje naredbe skokova postoje u break, continue goto, break, continue switch, goto, break, continue 2
C jeziku ? 5
207 Da li switch naredba ima uvek ne da da ali samo ako ima do tri sluaja 2
svoj if .. else ekvivalent ? (case opcija) 5
208 Grana default u switch naredbi naredbi if uslovu else if uslovu else 3
odgovara u svom if .. else
ekvivalentu : 5
209 Naredba switch koristiti se zato to je izvorni kod je obavezno nikad 1
umesto velikog broja else if itljiviji
naredbi: 5
210 U C kodu (za deklarisane izlaz iz iteracije petlje po j izlaz samo iz petlje po j izlaz iz obe petlje 2
celobrojne i, j i dato celobrojno
n)
for (i=0; i < n; i++)
{ for(j=0; j < i; j++)
...
{ if ( j == 10 ) break; }
}
break naredba znaci: 5
211 U C kodu (za deklarisane izlaz iz iteracije petlje po j izlaz iz petlje po j izlaz iz iteracije obe petlje 1
celobrojne i, j i dato celobrojno
n)
for (i=0; i < n; i++)
{ for(j=0; j < i; j++)
...
{ if ( j == 10 ) continue; }
}
continue naredba znaci: 5
212 ta znaci default sluaj u switch obavezni sluaj koji se podrazumevani sluaj ako obavezni sluaj koji se izvrava 2
naredbi ? izvrava na kraju nije ni jedan od predvienih posle svakog drugog sluaja 5
213 Da li svaka if .. else naredba ima da i koristi se po pravilu da i koristi se samo u ne 3
svoj switch ekvivalent ? switch sluaju velikog broja grana
selekcije 5
214 Za sledei C kod switch (a) switch (a) switch (a) 1
if (a==0) b++; { case 0: b++; break; { case 0: b++; { case 0: b++; break;
else if (a==1) c++; case 1: c++; break; 1: c++; case 1: c++; break;
else if (a==2 || a==3 || a==4) case 2: 2: d++; case 2,3,4: d++;
d++; case 3: 3:
switch ekvivalent je: case 4: d++; } 4: 5
215 Koji od sledei h C kodova je while(1) while(1) while(1); 2
korektan? scanf ("%d",&broj); {scanf ("%d",&broj); {scanf ("%d",&broj);
if (broj==0) break; if (broj==0) break;} if (broj==0) break;} 5
216 Razlika izmeu naredbi break i break samo unutar switch break samo unutar switch a ni jedan od prethodno ponuenih 3
continue je u tome to se mogu naredbe a continue samo continue unutar for, while, odgovora nije taan
pisati: unutar for naredbe do ... while 5
217 Ako je naredba break napisana prevremeno zavravanje preskakanje svih narednih greku u programu 3
van svake petlje onda ona programa petlji u programu
znaci: 5
218 Ako je naredba continue prevremeno zavravanje preskakanje svih narednih greku u kodu 3
napisana van svake petlje onda glavnog programa naredbi
ona znaci: 5
219 Da li se kod switch naredbe ne da da samo kod default grane 1
moe koristiti za izlaz iz
pojedinih grana naredba
continue ? 5
220 Koju od sledei h osobina ima svi elementi su istog tipa i prvi element niza ima indeks sve prethodno navedeno 1
niz u jeziku C: poreani kontinualno u 1
memoriji 6
221 Koji od sledei h sluajeva je niz ne moe biti niz moe biti inicijalizovan u niz moe biti inicijalizovan u 2
taan za niz u C programu: inicijalizovan u naredbi naredbi deklaracije naredbi deklaracije samo ako je
deklaracije tipa int 6
222 Da li u naredbi deklaracije ne da, ako deklaracija obuhvata da, u svakom sluaju 2
jednodimenzionalnog niza i inicijalizaciju
zagrade u kojima se definie
duina niza mogu biti prazne ? 6
223 Koja od navedenih petlji for (i=0; i < 20; i++) for (i=1; i < 20; i++) for (i=1; i <= 20; i++) x[i]=0; 1
inicijalizuje celobrojni niz od x[i]=0; x[i]=0;
dvadeset elemenata na nulu: 6
224 Ako je x celobrojni niz, koja od if (x[i]%2) x[i]==1; if ((x[i]%2) != 0) x[i]=1; if (x[i]%2 == 0) x[i]=1; 2
sledei h if naredbi neparnom
elementu niza dodeljuje 1: 6
225 Dvodimenzionalni niz x se moe int x[] int x[] int x[][]={{0,1,2},{3,4,5}, 3
deklarisati i inicijalizovati na []={0,1,2,3,4,5,6,7,8}; [3]={0,1,2,3,4,5,6,7,8}; {6,7,8}};
sledei nain: 6
226 Za definisanje duine niza preglednosti koda jednostavnije eventualne toga to to nalau pravila ANSI 2
najee se u C programu zamene duine niza standarda
koriste simbolike konstante
zbog: 6
227 Vrednosti elemenata for (i=0; i < 2; i++) for (i=0; i <= 5; i++) for (i=0; i < 5; i++) 1
dvodimenzionalnog niza (int for(j=0, j < 5; j++) for(j=0, j <= 2; j++) for(j=0, j < 2; j++)
x[2][5];) prikazuje na ekranu printf ("\n%d",x[i][j]); printf ("\n%d",x[i][j]); printf ("\n%d",x[i][j]);
sledei C kod: 6
228 Za deklarisani niz int x[2][5]; nita vrednost 4 vrednost 3 3
iji su elementi redom
{0,1,2,3,4,5,6,7,8,9}
naredba printf ("%d",x[i][j]); za
i=0 i j=3 prikazuje: 6
229 Neka je deklarisan niz int x[2] printf ("x[%d][%d]= printf ("x[i][j]=%d",i,j,x[i] printf ("x[%d][%d]=%d",i,j,x[i] 3
[5]; kome su vrednosti %d",x[i][j]); [j]); [j]);
elemenata redom
{0,1,2,3,4,5,6,7,8,9}. Za prikaz
indeksa kao i same vrednosti
elementa x [i][j]
koristi se sledea naredba: 6
230 Dvodimenzionalni niz int x[3] niz od 3 elementa u kome niz od 2 elementa u kome je niz od 10 elemenata u kome je 1
[10]; je: je svaki element niz od 10 svaki element niz od 9 sveki element niz od 3 elementa
elemenata elemenata 6
231 Za dvodimenzionalni niz int x[2] [0][0], [0][1], [0][2], [1] [0][0], [0][1], [1][0], [1] [0][0], [1][0], [0][1], [1][1], [0] 1
[3] elementi {0,1,2,3,4,5} [0], [1][1], [1][2] [1], [2][0], [2][1] [2], [1][2]
imaju indekse redom: 6
232 U petljama C programa koje se bre se menja indeks kolone bre se menja indeks reda mogu biti tane obe prethodno 3
kreu kroz dvodimenzionalni niz nego indeks reda nego indeks kolone navedene opcije
koji ima n redova i m kolona: 6
233 Dvodimenzionalni niz deklarisan 0 5 4 2 6 1 3 8 7 9 0153482769 0543697831 1
u C programu kao int x[2][5] sa
vrednostima redom
05426
13879
memorisan je na sledei nain: 6
234 Za niz deklarisan u C programu 9 10 40 3
kao float x[10]; rezultat
primene operatora sizeof je
broj: 6
235 Veliina niza pri deklaraciji niza samo kao konstanta konstanta ili konstantni izraz kao konstanta ili promenljiva 2
u C programima moe biti
definisana: 6
236 Elementi niza deklarisani i zavisi od naina elementi sa najmanjim elementi sa najmanjim indeksom 2
inicijalizovani u C programima inicijalizacije u programu indeksom na najniu adresu na najviu adresu a sa najveim
uvaju se u memoriji na sledei a sa najveim indeksom na indeksom na najniu
nain: najviu 6
237 Da li je pri deklaraciji C niza da ne da, samo ako je navedena duina 3
dozvoljena delimina niza
inicijalizacija
(iniciranje manjeg broja
elemenata od ukupnog): 6
238 Broj elemenata niza koji se manji ili jednak vei ili jednak strogo jednak 1
inicijalizuju prilikom deklaracije
niza
u odnosu na broj elemenata niza
je: 6
239 Vrednosti neinicijalizovanih svi jednaki nuli iste vrednosti kao poslednji sluajne vrednosti 1
elemenata pri deliminoj inicijalizovani element
inicijalizaciji su: 6
240 ta ce se desiti ako se u program nee proi fazu program nee proi fazu program ce raditi ali sa logikom 3
programu predvidi korienje prevoenja povezivanja grekom
neinicijalizovanog niza ? 6
241 Koliko dimenzija niz moe imati dve tri proizvoljan broj ali se veliki broj 3
dimenzija obino ne koristi 6
242 Da li se svaki element niza moe da, samo u okviru da, samo u petlji da 3
posebno inicijalizovati ? deklaracije 6
243 Da li se jedan deklarisan niz ne, svaki se element mora da moe samo ako su u pitanju 1
moe dodeliti drugom u jednoj dodeliti posebno jednodimenzionalni nizovi
naredbi ? 6
244 U nizu deklarisanom na sledei niz[2][3][0] niz[2][3][1] niz[0][1][1] 3
nain int niz[2][3][4]
element sa rednim brojem 6 je: 6
245 C kod koji inicijalizuje sve for (i=1; i <= 10; i++) for (i=0; i < 10; i++) for (i=0; i < 10; i++) niz[i]=i+1; 2
elemente deklarisanog niz[i]=i; niz[i]=i;
jednodimenzionalnog
celobrojnog niza duine 10
na vrednosti njihovih indeksa je: 6
246 C kod koji prikazuje na ekranu for (i=1; i <= 100; i++) for (i=0; i <= 100; i++) for (i=0; i <= 100; i++) 1
vrednosti elemenata celobrojnog { printf ("%d",niz[i-1]); { printf ("%d",niz[i]); { printf ("%d",niz[i]);
niza duine 100 if (i%10==0) printf("\n"); } if (i%9==0) printf("\n"); } if (i%10 != 0) printf("\n"); }
po 10 njih u redu je: 6
247 C kod koji prikazuje na ekranu for (i=0; i < 3; i++) for (i=0; i < 4; i++) for (i=0; i < 3; i++) 3
elemente celobrojnog for (j=0; j < 4; j++) for (j=0; j < 3; j++) { for (j=0; j < 4; j++)
dvodimenzionalnog niza printf("%d",niz[i][j]); printf("%d",niz[i][j]); printf("%d",niz[i][j]);
u tri reda po etiri elementa je: printf ("\n"); printf ("\n"); printf ("\n"); } 6
248 Poseban objekat u C programu svaki element niza ceo niz deo niza ili ceo niz, prema potrebi 1
je: 6
249 Da li je za nizove deklarisane da ne da samo ako je niz y prethodno 2
kao int x[20], y[20]; inicijalizovan
korektna C naredba x[1]=y[20];
: 6
250 Da li je za nizove deklarisane ne da da samo ako je niz y prethodno 1
kao int x[20], y[20]; inicijalizovan
korektna C naredba x=y; : 6
251 Niz u C programu je kolekcija sa zajednikim imenom ali sa zajednikim imenom i sa zajednikim imenom, tipom i 2
objekata: razliitim tipom i indeksom tipom ali razliitim indeksom indeksom 6
252 Koja je od sledei h dodela niz[0]=niz[20]+1; niz[0]=niz[20+1]; ni jedna od prethodno ponuenih 3
korektna u C programu za
deklarisani
i inicijalizovani celobrojni niz od
20 elemenata: 6
253 Koja je od sledei h dodela c[0]='1'; c[8]='1'; c[8]='A'; 1
korektna ako je niz deklarisan
kao char c[8]; : 6
254 Indeks elemenata u nizu moe samo celobrojna konstanta samo celobrojna promenljiva celobrojni izraz 3
biti: 6
255 Da li elementi celobrojnog niza x x[i+j] x[2*i+(j++)] mogu biti obe prethodno ponuene 3
za celobrojne promenljive i, j varijante
mogu biti: 6
256 Koliko brojeva se uitava u niz x 0 9 10 3
sledei m C kodom:
int x[10], i=0;
do
scanf ("%d",&x[i++]);
while(i < 10); 6
257 Koje su od sledei h operacija sa x=y; x=y+1; ni jedna od gore navedenih 3
deklarisanim i inicijalizovanim operacija
nizovima
int x[20], y[20]; korektne: 6
258 Da bi niz karaktera bio string: mora biti ograniene duine mora da se zavri NULL mora da zadovoljava oba gore 2
do 80 karaktera karakterom navedena uslova 7
259 Pri upotrebi navodnika za ne dodaje automatski ve je automatski se dodaje automatski se dodaje samo ako je 2
inicijalizaciju stringova NULL potrebno da se eksplicitno navedena duina niza
karakter za kraj se: unese 7
260 Koliko elemenata mora da sadri nije potrebno specificirati maksimalnu oekivanu jedan karakter vie od maksimalno 3
bafer tipa niza karaktera veliinu ulaznog niza oekivane veliine ulaznog niza
deklarisan u C programu u
odnosu na oekivani ulazni
znakovni niz: 7
261 Bafer deklarisan u C programu najvie 50 znakova najvie 51 znak tano 50 znakova 1
na sledei nain
char bafer [50];
moe se iskoristiti za uvanje : 7
262 Znakovni niz deklarisan kao char scanf ("%s",string); scanf ("%s", &string); for (i=0; i < 80; i++) scanf("%s", 1
string [80]; &string[i]);
C program moe oitati sa
tastature na sledei nain: 7
263 Standardna C funkcija gets() u formatu koji se zadaje kao do prvog zadatog belog do prvog zadatog znaka za prelaz 3
prihvata sa tastature niz jedan od argumenata te znaka u novi red
znakova: funkcije 7
264 Standardna C funkcija scanf() u formatu koji se zadaje kao do prvog zadatog belog do prvog zadatog znaka za prelaz 2
moe se iskoristiti da jedan od argumenata te znaka u novi red
prihvata sa tastature niz funkcije
znakova 7
265 Za korienje standardnih stdio.h string.h stdlib.h 3
funkcija atoi(), atol() i atof()
za konverziju stringa u
odgovarajui broj, neophodno je
ukljuiti
standardnu C biblioteku: 7
266 Pomou jednog poziva podatak bilo kog C samo jedan string proizvoljan broj stringova 2
standardne C funkcije puts() osnovnog tipa ili string
moe se prikazati na ekranu: 7
267 Funkcije iz standardne C strcpy, strcat, strcmp, strlen atoi, atol, atof, gets, puts, getchar, putchar 1
biblioteke string.h su: 7
268 Za deklarisane stringove s1 i s2 string s1 u produetku kopira string s2 od poetka kopira string s2 u produetku 2
naredba strcpy (s1, s2); kopira: stringa s2 stringa s1 stringa s1 7
269 Za deklarisane stringove s1 i s2 string s1 u produetku kopira string s2 od poetka kopira string s2 u produetku 3
naredba strcat (s1, s2); kopira: stringa s2 stringa s1 stringa s1 7
270 Funkcija koja vraca duinu strlen strcmp strstr 1
stringa je: 7
271 Za poreenje sadraja stringova strlen strcmp strstr 2
koristi se funkcija: 7
272 Rezultat funkcije strcmp (s1,s2) manji od nule jednak nuli vei od nule 2
ako su stringovi s1 i s2 isti je: 7
273 Standardna C funkcija atoi () se za konverziju celog broja u za konverziju cifara sa za konverziju cifara sa poetka 3
koristi za: string poetka stringa u realan broj stringa u ceo broj 7
274 Za prikaz deklarisanog stringa s puts (); printf ("%s", s); obe gore navedena naredbe 3
moe se koristiti sledea
naredba: 7
275 Naredba puts (s) za deklarisani i prikazuje na ekranu ceo generise znak za prelaz u prikazuje na ekranu deo stringa do 1
inicijalizovani string s: string s novi red na kraju stringa prvog belog znaka 7
276 Ako su dati stringovi Prvi String Drugi String Drugi 3
char s1[]="Prvi String"; char
s2[]="Drugi";
posle primene naredbe strcpy
(s1, s2); sadraj stringa s1 je: 7
277 Ako su dati stringovi PrDrugi Drugi PrviStringDr 3
char s1[15]="PrviString"; char
s2[]="Drugi";
posle primene naredbe strncat
(s1, s2, 2);
sadraj stringa s1 je: 7
278 Koliki prostor rezervie C 1 bajt za ASCII kod slova 2 bajta - 1 bajt za ASCII kod 3 bajta - 2 bajta za ASCII kod 2
kompajler u memoriji za slovo slova i 1 bajt za NULL slova i 1 bajt za NULL karakter
A uokvireno navodnicima ("A"): karakter 7
279 Koja od sledei h deklaracija i char ime[]={'N', 'e', 'k', 'o', char ime[]={'N', 'e', 'k', 'o', ' nema ekvivalent 2
inicijalizacija ' ', 'i', 'm', 'e'}; ', 'i', 'm', 'e', '\0'};
je ekvivalentna datoj: char
ime[]="Neko ime"; ? 7
280 String deklarisan na sledei 6 7 20 3
nain
char string[20]="Sting";
koliko bajtova zauzima u
memoriji: 7
281 String deklarisan na sledei 5 6 7 1
nain
char string[5]="Sting";
koliko bajtova zauzima u
memoriji: 7
282 Ako je deklarisan string 0 '0' '' 3
char string[]="Neki string";
koja je vrednost njegovog
elementa string[4]: 7
283 Koja od sledei h C naredbi char c=*; char c='*'; char c="*"; 2
inicijalizuje promenljivu tipa
char na karakter *: 7
284 U kojoj liniji C koda postoji u 1. i 2. u 2. i 3. u 1. i 3. 3
greka ?
1: char string1[];
2: char string2[]="Drugi";
3: string1=string2; 7
285 Standardna C funkcija strncmp poredi prvih n-1 karaktera poredi prvih n karaktera od poredi prvi string sa n karaktera 2
(s1,s2,n) od svakoga svakoga drugog stringa
za deklarisane i inicijalizovane
stringove s1 i s2 i ceo broj n: 7
286 Standardna C funkcija strncpy Kopira prvih n znakova Kopira prvih n-1 znakova Kopira n znakova stringa s2 na 1
(s1,s2,n) stringa s2 na poetak stringa s2 na poetak kraj stringa s1
za deklarisane i inicijalizovane stringa s1 stringa s1
stringove s1 i s2 i ceo broj n: 7
287 Koji su elementi niza "Tekst" ? '"','T', 'e', 'k', 's', 't', '"' 'T', 'e', 'k', 's', 't' 'T', 'e', 'k', 's', 't', '\0' 3 7
288 Sledea naredba 0 2 3 1
printf ("%d", strlen(""));
printf ("%d", strlen("String"));
printf ("%d",
strcmp("ABC","ABC"));
291 Sledea naredba 1 vrednost koja je razlika -1 3
printf ("%d", ASCII kodova 'a' i 'A'
strcmp("ABC","aBC"));
292 Sledea naredba 0 123 123abc 2
printf ("%d", atoi("123abc"));
printf ("%d", atoi("abc123"));
294 Koji od ponudjenih C kodova je if (string1=string2) if (string1==string2) ni jedan od ponuenih odgovora 3
ispravan printf("\nStringovi su printf("\nStringovi su nije taan
za deklarisane i inicijalizovane isti\n"); isti\n");
stringove string1 i string2: 7
295 Za deklarisane stringove Prvi string Drugi string nita 1
char s1[]="String Jedan"; char
s2[]="String Dva";
ta ce sledea naredba
if( strcmp (s1, s2) > 0) printf
("\nPrvi string\n"); else printf
("\nDrugi string\n");
tampati na ekranu ? 7
296 Za deklarisane stringove Prvi string Drugi string nita 2
char s1[]="String Jedan"; char
s2[]="String broj Dva";
ta ce sledea naredba
if( (strlen (s1) - strlen (s2)) >
0) printf("\nPrvi string\n"); else
printf ("\nDrugi string\n");
tampati na ekranu ? 7
297 ta je pogreno u sledeem pogrena inicijalizacija pogrena inicijalizacija pogrena inicijalizacija oba stringa 2
kodu ? stringa s1 stringa s2 i s1 i s2
#include
main()
{char
s1[]={'J','e','d','a','n','\0'},
s2[20];
s2="Dva i Tri";
printf("%s %s",s1,s2);} 7
298 U programima na jeziku C mogu samo tipa int, samo tipa int ili long, bilo kog C tipa. 3
se deklarisati pokazivai na
promenljive: 8
299 Pristup promenljivama u nizu samo direktan, samo indirektan, moe biti direktan ili indirektan. 3
moe biti: 8
300 Naredbom na jeziku C: void nije deklarisan pokaziva, deklarisan je pokaziva na deklarisan je pokaziva na 3
*ptr; promenljivu bilo kog tipa promenljivu bilo kog tipa.
razliitog od int, 8
301 Promenljiva ptrx je nakon pokaziva na bilo koju pokaziva na bilo koju pokaziva na celobrojnu 2
deklaracije: int x, *ptrx; celobrojnu promenljivu, celobrojnu promenljivu tipa promenljivu x.
int, 8
302 Pokazivaka promenljiva je: uvek tipa int, uvek celobrojnog tipa, uvek realnog tipa. 2 8
303 Naredbama na jeziku C: ne nedostaje ni jedna nedostaje naredba c = nedostaje naredba ptrc = &c; 3
char c, *ptrc; naredba, &ptrc;
*ptrc = A;
putchar(c);
da bi prikazale na ekranu slovo
A: 8
304 Koje se od navedenih operacija oduzimanje, oduzimanje i deljenje, oduzimanje, mnoenje i deljenje. 1
mogu primeniti kod pokazivaa
na jeziku C: 8
305 Koje se od navedenih relacijskih samo ekvivalencija samo ekvivalencija i svi poznati C relacijski operatori 3
operatora mogu primeniti kod negacija
pokazivaa na jeziku C: 8
306 Relacijski operatori mogu se bez obzira na tip na koji samo uz konverziju tipa, ako samo ako pokazuju na isti tip. 2
primeniti kod pokazivaa na pokazuje svaki od njih, pokazuju na razliite tipove,
jeziku C: 8
307 Kada se izvravaju aritmetike vai isto kao kod vodi se rauna o tipu vodi se rauna o tipu na koji 3
operacije nad pokazivaima: aritmetikih operacija nad pokazivaa, pokazuje pokaziva.
promenljivama osnovnog
tipa, 8
308 Za deklarisane i inicijalizovane ptrx *ptrx &ptrx 2
promenljive
int x, *ptrx;
ptrx = &x;
promenljiva x sadri istu
vrednost kao i: 8
309 Za deklarisane i inicijalizovane korektna samo ako je korektna samo ako je ne moe biti korektna. 2
promenljive napisana pre naredbe ptrx napisana posle naredbe ptrx
int x, *ptrx, *ptry; = &x, = &x;
ptrx = &x;
naredba ptry = ptrx; je: 8
310 Za deklarisane i inicijalizovane korektna samo ako je korektna samo ako je ne moe biti korektna. 3
promenljive napisana pre naredbe ptr1 napisana posle naredbe ptr2
int x, *ptr1; = &x, = &x;
long *ptr2;
ptr1 = &x;
naredba ptr2 = &x; je: 8
311 Ime niza moe se koristiti kao ne, nikada, samo ako je posebno uvek. 3
pokaziva na niz: deklarisan i pokaziva na
niz, 8
312 Naredbom na jeziku C: nije deklarisano nita, deklarisan je niz dani[ ] kao deklarisan je niz dani[ ] kao niz 3
char *dani[ ] = {Pon, Uto, niz stringova, pokazivaa na stringove.
Sre, Cet, Pet, Sub,
Ned}; 8
313 Posle naredbe na jeziku C: sadraj prvog stringa u sadraj drugog stringa u adresu drugog stringa u nizu. 3
char *dani[ ] = {Pon, Uto, nizu, nizu,
Sre, Cet, Pet, Sub,
Ned};
element dani[1] cuva: 8
314 Naredbama na jeziku C: na bilo koju promenljivu samo na bilo koji niz tipa samo na konkretan niz 1
int niz1[10], *ptr; tipa int, int,
deklarisan je pokaziva: 8
315 Pokaziva ptr nakon deklaracije i sadri adresu prvog sadri adresu prvog sadri adresu poslednjeg elementa 1
inicijalizacije: elementa u nizu, elementa u nizu, razliitog u nizu,
int niz[10], *ptr; od 0.
ptr = niz; 8
316 Za deklarisanu promenljivu x nita, adresu od koje je rezervisan sadraj promenljive x na 2
naredba prostor u memoriji za indirektan nain.
printf(%d, &x); promenljivu x,
317 Za napisanu deklaraciju nita, adrese pojedinih elemenata sadraje pojedinih elemenata niza. 2
int niz[10], i; niza,
naredba
for(i=0; i<10;i++) printf(%d,
&niz[i]);
318 Za napisanu deklaraciju i ptr = 'A'; &ptr = 'A'; *ptr = A; 3
inicijalizaciju
char c, *ptr = &c;
naredba
c = 'A';
ima ekvivalentnu naredbu: 8
319 Za napisanu deklaraciju for(ptr=0; *ptr != \0; ptr+ for(ptr=string; *ptr != \0; moe a) i b) 2
char string[ ] = Tekst; +) putchar(*ptr); ptr++) putchar(*ptr);
char *ptr;
prikaz stringa znak po znak
moe se izvesti na sledei nain: 8
320 Za napisanu deklaraciju i uveava sadraj uveava sadraj uveava sadraj promenljive ptr 3
inicijalizaciju promenljive ptr za 1, promenljive ptr za 2, za 4.
long niz[10], *ptr = niz;
naredba
ptr++; 8
321 Za napisanu deklaraciju i 0 10, 10 0, 10 20. 1
inicijalizaciju
int x=10, y=20, *ptr = &x;
i naredbe
y = *ptr;
*ptr = 0;
naredba
printf(%d %d, x, y);
prikazuje na ekranu ovim redom
vrednosti: 8
322 Za napisanu deklaraciju prikazuje na ekranu sadraj prikazuje na ekranu sadraj ne prikazuje nita. 2
int x[10]; elementa niza x sa elementa niza x sa
i inicijalizovane sve elemente indeksom 0, indeksom 1,
istog niza, naredba
printf(%d, *(x+1)); 8
323 Za napisanu deklaraciju *niz+i *(niz+i) &niz+i 2
int niz[10], i;
izrazu
niz[i]
ekvivalentan je izraz: 8
324 Ime jednog niza : moe se koristiti kao moe se koristiti kao ne moe se koristiti kao pokaziva 1
konstantni pokaziva na promenljivi pokaziva na na prvi element u nizu.
prvi element u nizu, prvi element u nizu, 8
325 Ime jednog niza : moe se koristiti kao moe se koristiti kao moe se koristiti kao pokaziva na 1
konstantni pokaziva samo pokaziva na niz koji je istog niz, bilo kog tipa.
na ovaj niz, tipa kao ovaj niz, 8
326 Za napisanu deklaraciju i 2, 3, 4 3
inicijalizaciju
int x[ ] = {2, 4, 6, 8};
naredba
printf(%d, *(x+1));
prikazuje na ekranu vrednost: 8
327 Za napisanu deklaraciju i 2, 3, 4 2
inicijalizaciju
int x[ ] = {2, 4, 6, 8};
naredba
printf(%d, *x+1);
prikazuje na ekranu vrednost: 8
328 Za napisanu deklaraciju i vrednost 0, vrednost 10, nita. 1
inicijalizaciju
int x[ ] = {10, 20, 30, 40},
*ptr = x;
*ptr = 0;
naredba
printf(%d, *x);
329 Koja od sledeih naredbi na for(i=0; i<10, i++) for(i=0; i<10; i++) for(i=0; i<10; i++) 3
indirektan nain inicijalizuje sve x[i] = 0; *niz+i = 0; *(niz+i) = 0;
elemente niza x duine 10 na
vrednost 0: 8
330 Za napisanu deklaraciju samo izraz x == *x[0]; samo izraz x == &x[0]; izraz pod a) i b) 2
int x[10];
taan je: 8
331 Za napisanu deklaraciju samo izraz x+2 == &x[2]; samo izraz *(x+2) == x[2]; izraz pod a) i b) 3
int x[10];
taan je: 8
332 Ako je niz deklarisan kao double 50000, 50001, 50008 3
x[10]; smeten od adrese
50000 u operativnoj memoriji,
na koju lokaciju u ovoj memoriji
pokazuje x+1: 8
333 Za deklarisan pokaziva ako ptr nije pokaziva, ako ptr ne sadri ni jednu ako ptr sadri adresu razliitu od 2
void *ptr; adresu, 0.
izraz ptr==NULL je taan 8
334 Primena operatora inkrement uveava vrednost uveava vrednost uveava vrednost pokazivaa 3
nad sadrajem pokazivaa: pokazivaa uvek za 1, pokazivaa uvek za veliinu uvek za veliinu tipa na koji
tipa int, pokazuje. 8
335 Primena operatora dekrement umanjuje vrednost umanjuje vrednost umanjuje vrednost pokazivaa 3
nad sadrajem pokazivaa: pokazivaa uvek za 1, pokazivaa uvek za veliinu uvek za veliinu tipa na koji
tipa int, pokazuje. 8
336 Za deklarisan pokaziva ptr samo izraz *ptr+2 == samo izraz *(ptr+2) == izraz pod a) i b) 1
taan je: (*ptr)+2; (*ptr+2); 8
337 Bilo koji pokaziva na tip int ne, samo ako je niz tipa int, moe, bez obzira na tip niza. 2
moe se inicijalizovati na adresu
celobrojnog niza: 8
338 Da li izvorni kod C programa da, da, ali se onda iz ove da, ali se onda iz ove funkcije 1
moe imati samo jednu funkciju: funkcije mogu pozvati samo moe pozvati odreeni broj
bibliotene C funkcije. funkcija razliitih od bibliotenih C
funkcija. 9
339 Po putanju jednog programa u prva naredba funkcije ija je prva naredba funkcije koja uvek prva naredba glavne 3
rad, izvrava se: definicija prvo napisana u se prva poziva iz glavne, funkcije,
programu, 9
340 ta je sve potrebno napisati za poziv funkcije, definiciju i poziv funkcije, deklaraciju, definiciju i poziv 3
jednu nebibliotenu C funkciju funkcije.
po ANSI standardu: 9
341 Da li naredbe definicije jedne C ne, da, samo ako se sve da. 1
funkcije mogu biti rasporeene naredbe poveu na odreeni
u vie datoteka jednog nain,
programa: 9
342 Da li se u jednoj datoteci C ne, da, samo ako sve koriste da. 1
programa mogu nai definicije iste tipove argumenata i
od vie funkcija: povratne vrednosti, 9
343 Koja je namena deklaracije prua sve potrebne rezervie prostor u prua sve potrebne informacije 1
(prototipa) C funkcije: informacije kompajleru o operativnoj memoriji za kod kompajleru o funkciji i rezervie
funkciji, funkcije, prostor u operativnoj memoriji za
kod funkcije, 9
344 Kada nije potrebno navesti tip nema takvih sluajeva, kada funkcija ne vraa kada funkcija vraa vrednost tipa 3
povratne vrednosti C funkcije: vrednost, int, 9
345 Da li je broj argumenata jedne C ne, da, ako funkcija ima da ako funkcija ima nepotpunu 1
funkcije ogranien: potpunu listu formalnih listu formalnih argumenata.
argumenata, 9
346 Da li definicija jedne C funkcije ne, da, samo ako je definicija da. 1
moe biti napisana unutar funkcije napisana pre poziva
definicije druge funkcije: funkcije, 9
347 Da li poziv jedne C funkcije ne, da, samo jednom, da, proizvoljan broj puta. 3
moe biti napisan unutar poziva
druge funkcije: 9
348 Kada na mestu tipa povratne ne vraa vrednost, vraa vrednost bilo kog vraa vrednost bilo kog tipa. 1
vrednosti C funkcije pie void, to celobrojnog tipa,
znai da funkcija: 9
349 Ako C funkcija ne vraa ne pie ni jedan tip, pie void, ne pie ni jedan tip ili pie void. 2
vrednost, ispred imena u
deklaraciji funkcije: 9
350 Imena formalnih argumenata C samo u deklaraciji, samo u definiciji funkcije, u deklaraciji i u definiciji funkcije. 2
funkcije obavezna su: 9
351 Jedna funkcija u C programu neogranien broj puta iz bilo neogranien broj puta iz bilo samo po jednom iz bilo koje 1
moe biti pozvana: koje funkcije tog programa, koje funkcije tog programa, funkcije tog programa,
izuzev iz same te funkcije, 9
352 Definicija glavne funkcije u C samo pre definicije svih bilo gde u odnosu na samo posle definicija ostalih 2
programu moe biti napisana: ostalih funkcija u programu, definicije ostalih funkcija, funkcija u programu. 9
353 Poziv jedne C funkcije moe biti samo unutar definicije unutar definicije bilo koje unutar definicije bilo koje funkcije 3
napisan: glavne funkcije programa, druge funkcije programa, programa. 9
354 Rekurzija u programu znai: definicija jedne funkcije deklaracija jedne funkcije poziv jedne funkcije napisan 3
napisana unutar definicije napisana unutar deklaracije unutar definicije iste funkcije.
druge funkcije, druge funkcije, 9
355 Rekurzivni algoritam u ne moe imati iterativni ima iterativni ekvivalent, ima uvek iterativni ekvivalent. 3
programu: ekvivalent, samo u nekim sluajevima, 9
356 Svaka C funkcija moe imati: samo jednu naredbu return, najvie dve naredbe return, neogranien broj naredbi return, 3
od kojih se samo jedna od kojih se samo jedna moe
moe izvriti, izvriti. 9
357 Da li C funkcija obavezno ima da, da, ako je definisana da, ako je tip povratne vrednosti 2
naredbu return: povratna vrednost funkcije, int. 9
358 Bibliotene C funkcije mogu biti samo iz glavne funkcije, samo iz funkcije razliite od iz bilo koje funkcije. 3
pozvane: glavne, 9
359 Ako je deklaracije funkcije ne vraa vrednost, vraa ceo broj tipa int, vraa ceo broj proizvoljnog 2
napisana kao int f(void) ova opsega.
funkcija: 9
360 Ako je deklaracije funkcije ne vraa vrednost, vraa ceo broj tipa int, vraa ceo broj proizvoljnog 1
napisana kao void f(int) ova opsega.
funkcija: 9
361 Razlika izmeu deklaracije u deklaraciji nisu neophodni u deklaraciji nisu neophodna u zaglavlju definicije nisu 2
funkcije i zaglavlja definicije iste tipovi argumenata, imena formalnih neophodna imena formalnih
funkcije je: argumenata, argumenata. 9
362 U deklaraciji C funkcije tipove argumenata, imena argumenata, tipove i imena argumenata. 1
neophodno je napisati: 9
363 Imena formalnih argumenata u nisu obavezna, obavezna su samo ako obavezna su. 3
zaglavlju definicije funkcije: argumenti nisu tipa int, 9
364 U jednoj C funkciji, argumenti u deklaraciji formalni, a u u deklaraciji i definiciji u deklaraciji, definiciji i pozivu 2
su: definiciji i pozivu stvarni, formalni, a u pozivu stvarni, stvarni. 9
365 Kada se funkciji koja ne vraa funkcija moe promeniti funkcija moe promeniti funkcija ne moe promeniti sadraj 3
vrednost preda sadraj sadraj ove promenljive, sadraj ove promenljive, ove promenljive.
promenljive po vrednosti: samo ako promenljiva nije
element niza, 9
366 U deklaraciji i definiciji C broja argumenata, broja i tipova argumenata, broja, tipova i imena argumenata. 2
funkcije neophodno je slaganje: 9
367 Argumenti navedeni u pozivu obavezno imaju ista imena obavezno imaju ista imena nije obavezno da imaju ista imena. 3
funkcije: kao i formalni argumenti, kao i formalni argumenti,
samo ako su tipa razliitog
od int, 9
368 Funkcije putchar() i getchar() stdio.h, stdlib.h, string.h. 1
koriste se iz standardne C
biblioteke: 9
369 Funkcija exit() koristi se iz C stdio.h, stdlib.h, string.h. 2
biblioteke: 9
370 Funkcija exit() koristi se u C prevremeni povratak iz bilo prevremeni povratak iz bilo prevremeni kraj izvravanja 3
programu za: koje funkcije u glavnu koje funkcije u funkciju iz programa.
funkciju programa, koje je pozvana ova
funkcija, 9
371 Ako funkcija f nema argumente i f(x), x = f(), moe a) i b). 2
vraa ceo broj tipa int, za
deklarisanu celobrojnu
promenljivu x poziv funkcije f
moe biti oblika: 9
372 Da li C funkcija koja koristi sve obavezno ima i tip povratne obavezno ima celobrojni tip moe imati bilo koji tip povratne 3
argumente tipa int: vrednosti int; povratne vrednosti; vrednosti; 9
373 Koja od sledeih naredbi return 0; return void; return; 3
povratka moe biti napisana
unutar funkcije koja ne vraa
vrednost: 9
374 Koja od sledeih naredbi return 0; return; moe a) i b). 1
povratka moe biti napisana
unutar funkcije koja vraa
vrednost tipa int: 9
375 Ako je funkcija f vraa vrednost return x*y; return (x*y); moe a) i b). 3
tipa int, za deklarisane
celobrojne promenljive unutar
funkcije x i y, naredba povratka
ove funkcije moe biti oblika: 9
376 Izvravanje sledeeg C 0, 1, ni jednu vrednost. 1
programa:
#include <stdio.h>
void promena (int x);
main()
{
int x=0;
promena(x);
printf(%d, x);
}
void promena(int x){x = 1;}
ispisuje na ekranu sledeu
vrednost: 9
377 Funkcija koja izraunava vei od int max(int x, int y) int max(int x, int y) int max(int x, int y) 3
dva cela broja moe biti oblika: { { {
if(x<=y) return x; return (x>=y); return (x>=y)?x:y;
else return y; } }
} 9
378 Argument funkcije u C programu samo promenljiva osnovnog samo promenljiva izvedenog promenljiva osnovnog ili izvedenog 3
moe biti: tipa, tipa, tipa. 10
379 Kada se C funkciji predaje adresa promenljive, kopija sadraja promenljive. adresa i kopija sadraja 2
promenljiva po vrednosti, promenljive.
predaje se: 10
380 Kada se C funkciji predaje adresa promenljive, kopija sadraja promenljive. adresa i kopija sadraja 1
promenljiva po referenci, promenljive.
predaje se: 10
381 U C programu moe biti samo ako funkcija ne vraa samo ako funkcija vraa bez obzira na povratnu vrednost 3
deklarisan pokaziva na vrednost, vrednost tipa int ili ne vraa funkcije.
funkciju: vrednost, 10
382 Korienje pokazivaa kao samo jedne rezultujue onoliko rezultujuih potrebnog broja rezultujuih 3
argumenta C funkcije prua vrednosti, vrednosti koliko ima naredbi vrednosti.
mogunost dobijanja od ove return,
funkcije: 10
383 U C programu funkcija moe da ako u argumentima dobija ako u argumentima dobija vai a) i b). 2
menja vrednosti promenljivih, vrednosti ovih promenljivih, vrednosti pokazivaa na ove
deklarisanih u nekoj drugoj promenljive,
funkciji ovog programa: 10
384 Funkcija u C programu ne vraa nita, vraa pokaziva na vraa pokaziva na promenljivu 2
deklarisana na sledei nain: promenljivu bilo kog tipa, podrazumevanog tipa int.
void *f(int); 10
385 Pokaziva na niz moe proi kao primenom operatora [ ], primenom operatora *, vai a) i b). 3
argument C funkcije: 10
386 Pokaziva je u C programu: osnovni tip promenljive, izvedeni tip promenljive, zavisi od deklaracije pokazivaa. 2 10
387 Naredba u C programu funkciju koja vraa pokaziva na funkciju, niz pokazivaa na funkciju. 1
char *f(char *ptr1, char *ptr2); pokaziva,
deklarie: 10
388 Naredba u C programu funkciju koja vraa pokaziva na funkciju, niz pokazivaa na funkciju. 2
int (*f) (void); pokaziva,
deklarie: 10
389 Funkcija u C programu, po vrednosti, po referenci, pomou po vrednosti ili po referenci, u 2
deklarisana na sledei nain: pokazivaa, zavisnosti od realnih argumenata.
void f(void *x, int *y);
dobija argumente: 10
390 Funkcija u C programu moe menjati vrednosti moe menjati vrednosti ne moe menjati vrednosti 1
deklarisana na sledei nain: promenljivih ije pokazivae promenljivih ije pokazivae promenljivih ije pokazivae
void f(void *x, int *y); dobija, dobija, samo ako ima dobija.
naredbe return, 10
391 Za deklarisanu funkciju: f(a, a), f(a, &a), ni jedan od ponuenih pod a) i b). 2
void f(int x, int *y);
i deklarisanu i inicijalizovanu
promenljivu a tipa int, poziv
funkcije f moe biti: 10
392 Za deklarisanu funkciju: f(a), f(a,b). f(a, &b), 3
i deklarisane i inicijalizovane
promenljive a i b, svaka tipa int,
poziv funkcije f moe biti: 10
393 Za deklarisanu funkciju: f(10, &a), f(10, &a, b), f(10,a). 1
i deklarisane i inicijalizovane
promenljive a i b, svaka tipa int,
poziv funkcije f moe biti: 10
394 Ako je deklarisan niz tipa int u samo pokaziva na niz, pokaziva na niz i duinu samo duinu niza. 2
jednoj funkciji C programa, da bi niza,
pristupila svim elementima ovog
niza, druga funkcija treba da
dobije: 10
395 Ako je deklarisan niz tipa char u samo pokaziva na niz, pokaziva na niz, ali samo duinu niza. 1
jednoj funkciji C programa, da bi obavezno i duinu niza,
pristupila svim elementima ovog
niza, druga funkcija treba da
dobije: 10
396 U pozivu funkcije koja treba da samo ime niza, kao ime niza i prazne zagrade ime niza i prazne zagrade [ ] ili 1
pristupi elementima niza, konstantni pokaziva na niz, [ ], operator * i ime niza.
deklarisanog van te funkcije, na
mestu realnog argumenta pie: 10
397 Kada kao argumente koristi koristiti vrednosti elemenata koristiti i menjati vrednosti menjati vrednosti elemenata ovog 2
pokaziva na niz i duinu niza, C ovog niza, bez mogunosti elemenata ovog niza, niza samo ako ima naredbu return.
funkcija moe: njihove izmene, 10
398 Funkcije C biblioteka strcpy(), koriste kao argumente koriste kao argumente ne koriste argumente. 2
strcat() i strstr(): vrednosti prvih znakova u adrese stringova,
stringovima, 10
399 Svaka od funkcija C biblioteka vraa adresu rezultujueg vraa vrednost prvog ne vraa vrednost. 1
strcpy() i strcat(): stringa, karaktera rezultujueg
stringa, 10
400 Sledei deo C programa: kopira string s2 u string s1, kopira string s2 u string s1, ne reava ni jedan od zadataka 1
char *f(char * s1, char *s2) od poetka u produetku postojeeg navedenih pod a) i b).
{ sadraja,
char *ptr1, *ptr2;
ptr1 = s1; ptr2 = s2;
while(*ptr2!=\0)
{
*ptr1 = *ptr2;
ptr1++;
ptr2++;
}
*ptr1 = \0;
return s1;
} 10
401 Funkcija f() definisana na sledei zamenjuje sadraje zamenjuje adrese zamenjuje adrese i sadraje 1
nain: promenljivih ije pokazivae promenljivih ije pokazivae promenljivih ije pokazivae
void f(void *x, int *y) dobija, dobija. dobija.
{ int pom;
pom = *x; *x = *y; *y =
pom;
} 10
402 Stringovi mogu biti predati isto kao i ostali nizovi, samo samo po vrednosti, jer je to po vrednosti i po referenci. 1
funkcijama u C programima: po referenci, specifina vrsta nizova, 10
403 Ime jedne C funkcije: ne moe biti pokaziva, moe se koristiti kao moe se koristiti kao pokaziva na 2
pokaziva na poetak koda poetak koda bilo koje funkcije tog
ove funkcije, programa, ako se tako napie u
programu. 10
404 Pokaziva deklarisan na sledei moe biti inicijalizovan na moe biti inicijalizovan na ne moe biti pokaziva na funkciju. 1
nain: int (*ptr)(void); adresu koda funkcije: int adresu koda funkcije: int *
f(void); f(void); 10
405 Promenljiva u C programu treba ako je koristi samo jedna ako je koriste samo funkcije ako je koristi veliki broj funkcija 3
da bude deklarisana kao funkcija programa, programa razliite od programa.
globalna: glavne, 10
406 Na promenu vrednosti globalnih samo glavna funkcija ovog samo funkcija ovog bilo koja funkcija ovog programa. 3
promenljivih u C programu moe programa, programa, razliita od
uticati: glavne funkcije, 10
407 Lokalna promenljiva u nekoj moe imati isto ime kao bilo moe imati isto ime samo ne moe imati isto ime kao 1
funkciji C programa: koja globalna promenljiva kao bilo koja globalna globalna promenljiva ovog
ovog programa, promenljiva ovog programa, programa.
koja je istog tipa, 10
408 U C programu: lokalna deklaracija globalna deklaracija nepredvidive su posledice kada se 1
promenljive uvek je jaca od promenljive uvek je jaca od isto ime koristi u jednom
globalne, lokalne, programu za globalnu i lokalnu
promenljivu. 10
409 C program uva vrednost automatska, statika, registarska. 2
lokalne promenljive izmeu dva
poziva funkcije samo ako je
promenljiva deklarisana kao: 10
410 Vrednost globalne statike moe biti vidljiva iz svih moe biti vidljiva iz svih moe biti vidljiva samo u modulu 3
promenljive C programa: modula ovog programa, modula ovog programa, sem programa u kome je napisana
iz glavnog. njena deklaracija. 10
411 Za promenljivu u C programu, obavezno rezervisati prostor rezervisati prostor u registru rezervisati prostor u posebnom 2
deklarisanu kao registarsku, u registru umesto u umesto u memoriji, samo delu memorije.
kompajler ce: memoriji, ako nade potreban prostor u
registru, 10
412 Vie rezultujuih vrednosti od pomou vie return naredbi, predajom funkciji predajom funkciji argumenata po 3
pozvane funkcije moe se dobiti: argumenata po vrednosti, referenci. 10
413 Koju vrednost na ekranu ni jednu, zbog duple 10, 100 3
prikazuje sledei C program: deklaracije promenljive x,
#include <stdio.h>
int x = 10;
main()
{ int x = 100;
printf(%d, x); } 10
414 Koju vrednost na ekranu ni jednu, 0, 1 2
prikazuje sledei C program:
#include <stdio.h>
void f(int x);
main()
{ int a = 0;
f(a);
printf(%d, a); }
void f(int x)
{ x = 1; } 10
415 Koju vrednost na ekranu ni jednu, 0, 1 3
#include <stdio.h>
void f(int *x);
main()
{ int a = 0;
f(&a);
printf(%d, a); }
void f(int *x)
{*x = 1;} 10
416 Koje vrednosti na ekranu 0,1 1,2 0,2 2
#include <stdio.h>
void f(int *x);
main()
{ int a = 0;
f(&a);
printf(%d,, a);
f(&a);
printf(%d, a); }
void f(int *x)
{(*x)++;} 10
417 Koje vrednosti na ekranu 5,5 5,6 6,6 2
#include <stdio.h>
main()
{ int a = 5, b = 5;
f(a, &b);
printf(%d,%d, a, b);}
void f(int x, int *y)
{ x++;
(*y)++;
} 10
418 Pozivom funkcije malloc(): dodeljuje se traeni prostor pie se zahtev da se dodeli pie se zahtev da se dodeli 3
u memoriji, odgovarajui prostor u odgovarajui prostor u operativnoj
operativnoj memoriji i ne memoriji i moe se proveriti da li
moe se u programu je ovaj zahtev ispunjen.
proveriti da li je ovaj zahtev
ispunjen, 11
419 Funkcija realloc() koristi se za: dinamiku dodelu za promenu veliine ranije za oslobaanje dinamiki 2
memorijskog prostora, ako dodeljenog memorijskog dodeljenog memorijskog prostora.
nije uspela dodela pomou prostora, pomou funkcije
funkcije malloc(), malloc(), 11
420 Funkcija free() koristi se za: dinamiku dodelu promenu veliine ranije oslobaanje dinamiki dodeljenog 3
memorijskog prostora, ako dodeljenog memorijskog memorijskog prostora.
nije uspela dodela pomou prostora, pomou funkcije
funkcije malloc(), malloc(), 11
421 Funkcija malloc(): ne menja sadraj popunjava nulama popunjava memorijski prostor koji 1
memorijskog prostora koji memorijski prostor koji odvaja vrednostima zadatim pri
odvaja, odvaja, pozivu funkcije. 11
422 Funkcija calloc(): ne menja sadraj popunjava nulama popunjava memorijski prostor koji 2
memorijskog prostora koji memorijski prostor koji odvaja vrednostima zadatim pri
odvaja, odvaja, pozivu funkcije. 11
423 Dinamika dodela memorije uvek, nezavisno od veliine samo kada je potrebno samo kada je potrebno odvojiti 3
koristi se u C programima: objekta, odvojiti memoriju za male memoriju za velike objekte.
objekte, 11
424 Funkcija malloc() oekuje adresu promenljive bilo kog adresu promenljive tipa int, ceo broj. 3
argument: tipa, od koje treba da dodeli od koje treba da odvoji
prostor u memoriji, prostor u memoriji, 11
425 Funkcija malloc(): ne vraa vrednost, vraa pokaziva na vraa pokaziva na bilo koji tip 3
podrazumevani tip int, promenljive. 11
426 U jednom C programima samo dodela memorijskog samo promena veliine vai pod a) i b). 3
mogua je: prostora po potrebi, memorijskog prostora po
potrebi, 11
427 Funkciji malloc(): Nije neophodno naznaiti Neophodno je naznaiti Zavisi od objekta za koji se trai 2
veliinu traenog veliinu traenog memorijski prostor.
memorijskog prostora, memorijskog prostora, 11
428 Pozivom funkcije malloc(10): Trai se odvajanje memorije Trai se odvajanje memorije Trai se odvajanje memorije za 10 1
za 10 bajtova, za 10 promenljivih tipa int, nizova promenljivih tipa int. 11
429 Za niz karaktera string, malloc(string), malloc(strlen(string)), malloc(strlen(string)+1) 3
prethodno deklarisan i
inicijalizivan, odvajanje
memorije pomou funkcije
malloc() moe biti oblika: 11
430 Dinamika dodela memorije u C nema veze sa moe se izvesti i bez moe se izvesti samo pomou 3
programima: pokazivaima, pokazivaa, pokazivaa. 11
431 Tokom izvravanja C programa, ne moe uzimati po potrebi moe uzimati po potrebi, ali moe se po potrebi uzimati i 3
prostor u operativnoj memoriji ostaje obavezno zauzet do vraati.
se: kraja izvravanja programa, 11
432 Zona u operativnoj memoriji global, stek, heap. 3
koja se koristi pri dinamikoj
dodeli zove se: 11
433 Adresa dinamiki dodeljenog moe se znati u programu, moe se pretpostaviti, ne moe se ni pretpostaviti. 1
prostora u memoriji pomou
funkcije malloc(): 11
434 Poziv funkcije malloc() moe: rezervisati kontinualni blok rezervisati kontinualni blok rezervisati nekontinualni blok 1
memorije i vratiti pokaziva memorije i vratiti pokaziva memorije i vratiti pokaziva na
na poetak ovog bloka, na kraj ovog bloka, poetak ovog bloka. 11
435 Kada funkcija malloc() vrati da je dodeljen prostor u da je dodeljen prostor u da nije dodeljen prostor u 3
NULL, to znai: memoriji, koji se moe memoriji, koji se moe memoriji.
iskoristiti za promenljive iskoristiti samo za jednu
bilo kog C tipa, promenljivu bilo kog C
osnovnog tipa, 11
436 Genericki pokaziva je: pokaziva na pokaziva na tip char, pokaziva na bilo koji C tip, na iju 3
podrazumevani celobrojni adresu je inicijalizovan.
tip int, 11
437 Genericki pokaziva u C moe se uvek konvertovati moe se konvertovati u ne moe se konvertovati u 1
programu: u pokaziva na tip int, pokaziva na tip int, samo pokaziva na tip int, ve samo na
ako je to naznaeno pri tip char.
deklaraciji ovog pokazivaa, 11
438 Dinamika dodela prostora u samo na poetku programa, bilo gde, ali samo u glavnoj bilo gde u programu, gde je to 3
memoriji mogua je: pri deklaraciji, funkciji programa, potrebno. 11
439 Oslobaanje dinamiki samo na kraju programa, bilo gde, ali samo u glavnoj bilo gde u programu, gde je to 3
dodeljenog prostora u memoriji funkciji programa, potrebno.
mogue je: 11
440 Ako se prostor u memoriji bice automatski osloboden, ako usledi veliki broj dodela, ako usledi veliki broj dodela 3
dinamiki dodeljuje iz programa, ako se vie ne koristi, bice automatski osloboden, prostora program moe da
a ne oslobaa, ovaj prostor: "padne". 11
441 Da bi iz programa bio dinamiki int niz; int niz[]; int *niz; 3
dodeljen prostor u memoriji za
niz celih brojeva tipa int, pre
toga je obavezna deklaracija
pokazivaa oblika: 11
442 Pomou funkcije realloc() moe samo smanjenje veliine samo poveanje veliine smanjenje i poveanje veliine 3
se traiti: dinamiki dodeljenog dinamiki dodeljenog dinamiki dodeljenog prostora.
prostora, prostora, 11
443 Pomou funkcije realloc(), moe biti izmenjena, ali uz moe biti izmenjena, bez ne moe biti izmenjena. 2
adresa dinamiki dodeljenog prijavu upozorenja, prijave upozorenja,
memorijskog bloka: 11
444 Funkcija free(): nema argumenata, kao argument koristi broj kao argument koristi adresu 3
dodeljenih bajtova dinamiki dinamiki dodeljenog prostora u
dodeljenog prostora u memoriji.
memoriji, 11
445 Da bi se koristile funkcije string.h, stdlib.h. math.h. 2
malloc() i free() u programu
treba da bude ukljuena
biblioteka: 11
446 Pomou funkcije malloc() moe samo za promenljivu samo za promenljivu za bilo koji objekat u programu. 3
se traiti dinamika dodela osnovnog tipa, osnovnog tipa ili za
prostora u memoriji: jednodimenzionalni niz
promenljivih osnovnog tipa. 11
447 Dinamika dodela memorije samo kod nizova razliitih samo kod celobrojnih nizova kod nizova bilo kog tipa. 3
moe se primeniti: od stringova, tipa int, 11
448 Dinamika dodela memorije: pod kontrolom je realizuje se tokom pod kontrolom je prevodioca, ako 3
prevodioca, izvravanja programa, se tako napie u programu. 11
449 Kada se iz C programa dinamiki moe biti ponovo dinamiki moe biti dinamiki dodeljen ne moe biti ponovo dinamiki 1
oslobodi prostor u memoriji, dodeljen, bilo gde u ali ne u istoj funkciji dodeljen u programu.
ovaj prostor: programu, programa, 11
450 Jedan memorijski blok, moe biti ponovo dinamiki moe biti ponovo dinamiki ne moe biti ponovo dinamiki 1
dinamiki dodeljen celobrojnom dodeljen, bilo kom objektu dodeljen, ali samo nizu istog dodeljen u programu.
nizu tipa int, a nakon toga u programu, tipa,
osloboen: 11
451 U C programu: moe biti samo po jedan moe biti proizvoljan broj moe biti proizvoljan broj poziva 3
poziv svake od ovih poziva funkcija malloc() i funkcija malloc(), realloc() i free().
funkcija: malloc(), realloc() realloc(), ali samo jedan
i free(), poziv funkcije free(), 11
452 Korektan poziv funkcije malloc() malloc(10,sizeof(float)); malloc(10*sizeof(float)); 10*malloc(sizeof(float)); 2
za dinamiku dodelu prostora za
niz tipa float duine 10 moe biti
oblika: 11
453 Korektan poziv funkcije calloc() calloc(10,sizeof(float)); calloc(10*sizeof(float)); 10*calloc(sizeof(float)); 1
za dinamiku dodelu prostora za
niz tipa float duine 10 moe biti
oblika: 11
454 Korektan poziv funkcije free() za free(10,sizeof(float)); free(sizeof(niz)); free(niz); 3
dinamiki dodeljen prostor od
adrese niz za niz tipa float
duine 10 moe biti oblika: 11
455 Promena veliine dinamiki realloc(niz, realloc(n1,n2*sizeof(float)); free(n1, n2*sizeof(float)); 1
dodeljenog prostora za niz tipa n2*sizeof(float));
float, od adrese niz, od n1
bajtova na n2 bajtova, moe biti
oblika: 11
456 U jednom C programu: mogu se nai pozivi svih mogu se nai pozivi svih moe se nai poziv samo jedne od 1
ovih funkcija: malloc(), ovih funkcija: malloc(), ovih funkcija: malloc(), calloc() i
calloc() i realloc(), bilo gde calloc() i realloc(), ali ne u realloc().
u programu, jednoj funkciji programa 11
457 Oslobaanje dinamiki samo iz one funkcije samo iz glavne funkcije ili iz iz bilo koje funkcije programa. 3
dodeljenog prostora u memoriji programa, iz koje je one funkcije programa, iz
mogue je: izvedena i dinamika koje je izvedena dinamika
dodela, dodela, 11
458 Jedna struktura predstavlja da, da, samo ako su svi lanovi ne, svaki lan strukture je poseban 1
jedan objekat u C programu: strukture istog tipa, objekat. 12
459 Ako je u C programu definisan 0 bajtova, deklaracija (sizeof(int)) bajtova, (3 * sizeof(int)) bajtova. 1
tip strukture na sledei nain: strukture ne rezervie
struct vreme{ prostor u memoriji,
int sat;
int min;
int sec;
};
u operativnoj memoriji je
zauzeto: 12
460 Strukturi u C programu: vreme1 = 14:20:10; vreme1.sat = 14; moe a) ili b). 2
struct vreme{ vreme1.min = 20;
int sat; vreme1.sec = 10;
int min;
int sec;
}vreme1;
moe se dodeliti neko vreme na
sledei nain: 12
461 Za strukturu: korektan je, korektan je samo ako nakon nekorektan je. 3
struct osoba{ ovoga nema izmene imena,
char ime[31];
int godine;
}o1;
dalje u C programu napisan
izraz:
o1.ime = Neko Ime 12
462 lanovi jedne strukture u C samo razliitog tipa, istog tipa, samo ako je to istog ili razliitog tipa. 3
programu mogu biti podrazumevani tip int,
meusobno: 12
463 Veliina u bajtovima jedne veliina lana strukture koji zbir veliina svih meusobno zbir veliina svih lanova 3
strukture u C programu moe se zauzima najvie prostora u razliitih lanova strukture, strukture.
dobiti kao: memoriji, 12
464 Za veliinu strukture u C sizeof(struct), sizeof(adresa), sizeof(struct adresa). 3
programu, koja je tipa adresa,
moe se koristiti operator sizeof
na sledei nain: 12
465 Struktura u C programu moe samo argument funkcije, ali samo povratna vrednost od argument i povratna vrednost od 3
biti: ne i povratna vrednost funkcije, ali ne i argument funkcije.
funkcije, funkcije, 12
466 lanovima strukture u C samo direktno, pomou samo indirektno, pomou direktno i indirektno. 3
programu moe se pristupiti: operatora (.) odgovarajueg operatora, 12
467 Slubena C rec typedef moe se samo za definisanje samo za definisanje za definisanje sinonima uvedenog 3
koristiti: specifinog tipa strukture, sinonima uvedenog tipa bilo kog C tipa.
strukture, 12
468 Za dva deklarisana primerka s1 i s1 = s2 s1==s2 pod a) i b). 1
s2 istog tipa C strukture,
korektan je izraz: 12
469 lanovi strukture u C programu samo promenljive osnovnog samo promenljive osnovnog promenljive osnovnog tipa, 3
mogu biti: tipa, tipa i pokazivai, pokazivai, strukture i nizovi. 12
470 Struktura jednog tipa u C moe biti lan strukture moe biti lan samo ne moe biti lan strukture drugog 1
programu: drugog tipa, strukture istog tipa, tipa. 12
471 Primerak strukture definisanog samo u okviru definicije tipa samo van definicije tipa unutar ili van definicije tipa 3
tipa u C programu moe se strukture, strukture, strukture.
deklarisati: 12
472 Vie lanova jedne strukture u C mogu se deklarisati pomou mogu se deklarisati pomou ne mogu se deklarisati pomou 1
programu, koji su istog tipa: jedne naredbe, jedne naredbe, samo ako jedne naredbe.
nisu nizovi, 12
473 Promenljiva koja je lan neka druga promenljiva, promenljiva, lan druge vai pod a) i b). 2
strukture u C programu moe se lan iste strukture, strukture,
zvati isto kao i: 12
474 Za niz struktura u C programu: niz[0].ime = Neko Ime; niz[100].ime = Neko Ime; ni jedan od gore navedenih izraza 3
struct adresa{ nije korektan.
char ime[31];
char ulica[31];
int broj;
}niz[100];
korektan je izraz: 12
475 Ako je u C programu deklarisana vreme1.datum = vreme1.datum = 2004; vreme1.godina = 2004; 3
struktura tipa datum na sledei 10/10/2004;
nain:
struct datum{
int dan;
int mesec;
int godina;
}vreme1;
korektna je sledea naredba: 12
476 Za definisani tip strukture s, pokaziva kao lan pokaziva na niz kao lan pokaziva na bilo koju strukturu 3
naredbom u C programu: strukture tipa s, strukture tipa s, tipa s.
struct s *ptr;
deklarisan je: 12
477 Za napisanu definiciju strukture ptr->ime <=> *ptr.ime ptr->ime <=> (*ptr.ime) ptr->ime <=> (*ptr).ime 3
u C programu:
struct adresa{
char ime[31];
char ulica[31];
int broj;
} a1, *ptr = &a1;
vai ekvivalencija: 12
478 Za strukturu, deklarisanu u C moe se dinamiki dodeliti i moe se dinamiki dodeliti i ne moe se dinamiki dodeliti i 1
programu: osloboditi prostor u osloboditi prostor u osloboditi prostor u memoriji.
memoriji, memoriji, samo ako
struktura ne sadri druge
strukture, 12
479 Jedan definisani tip strukture u samo jedan svoj konkretan vie svojih konkretnih broj primeraka koji zavisi od toga 2
C programu moe imati: primerak u operativnoj primeraka u operativnoj na koji nain je definisan tip
memoriji, memoriji, strukture. 12
480 Za prethodno definisani tip struktura s1 tipa s2, niz struktura s1 tipa s2, struktura s2 tipa s1. 3
strukture, deklaracijom:
struct s1 s2;
uvedena je u program: 12
481 Ako su strukture s1 i s2 istog korektna je, korektna je, samo ako nije korektna. 1
tipa, naredba: strukture u sebi ne sadre
s1 = s2; druge strukture, 12
482 Operator taka (.), za pristup identifikator strukture sa identifikator lana strukture moe a) i b). 1
lanu strukture, zahteva leve strane i identifikator sa leve strane i identifikator
lana strukture sa desne strukture sa desne strane,
strane, 12
483 Znakovni niz unet preko gets(s1.ime); scanf("%s", ime); moe a) i b). 1
tastature moe se smestiti u
lan strukture s1, koji je niz
karaktera i zove se ime, na
sledei nain: 12
484 Argument C funkcije moe biti: pokaziva na strukturu, ali struktura, pokaziva na struktura, pokaziva na strukturu i 3
ne i struktura strukturu, ali ne i pokaziva pokaziva na niz struktura.
na niz struktura, 12
485 Za definisani tip C strukture s i vrednost 1, broj lanova strukture tipa s veliinu strukture tipa s u 3
inicijalizovan pokaziva ptr_s na bajtovima.
adresu strukture ovog tipa,
primena operatora inkrement
(ptr_s++) uveava sadraj
ovog pokazivaa za: 12
486 Da bi C funkcija, koja ne vraa samo oblika: void f(struct samo oblika: void f(struct moe: void f(struct *niz_s); 3
vrednost, mogla da pristupa *niz_s); niz_s[ ]); ili void f(struct niz_s[ ]);
elementima niza struktura,
deklarisanog unutar neke druge
funkcije, deklaracija ove funkcije
treba da bude: 12
487 Struktura se moe predati C samo po vrednosti, samo po referenci, po vrednosti ili po referenci. 3
funkciji: 12
488 Niz struktura moe se predati C samo po vrednosti, samo po referenci, po vrednosti ili po referenci. 2
funkciji: 12
489 Niz struktura moe se samo za definisani tip samo za definisani tip za bilo koji definisani tip strukture. 3
deklarisati: strukture koji nema lanove strukture koji nema lanove
druge strukture, nizove, 12
490 lanu koji se zove ime, s[i].ime, s.ime[i], s[i].ime[i]. 1
strukture sa indeksom i u nizu
struktura s, moe se pristupiti u
C programu na sledei nain: 12
491 Elementu sa indeksom i niza s[i].ime, s.ime[i], s[i].ime[i]. 2
karaktera ime, koji je lan
strukture s, moe se pristupiti u
C programu na sledei nain: 12
492 Za definisani tip strukture s i *ptr_s+1 <=> sniz[1], *(ptr_s+1) <=> sniz[1], pod a) i b) 2
naredbe C programa:
struct s sniz[10], *ptr_s;
ptr_s = sniz;
vae ekvivalencije: 12
493 Nad promenljivama, lanovima mogu se primeniti svi C mogu se primeniti samo mogu se primeniti samo 1
strukture u C programu: operatori kao i nad aritmetiki C operatori, aritmetiki i logiki C operatori.
promenljivama deklarisanim
van struktura, 12
494 Pristup lanovima strukture u C samo pomou operatora ako je deklarisan pokaziva ako je deklarisan pokaziva na 3
programu mogu je: taka (.), na strukturu, onda samo strukturu, onda pomou operatora
pomou operatora indirektnog pristupa (*) ili
indirektnog pristupa (*), operatora indirektnog pristupa
lanu structure (->) 12
495 Za lanove unije u C programu moe im se pristupiti svi su uvek celobrojnog tipa, vai pod a) i b). 1
vai: pomou operatora taka (.), 12
496 Definicija unije omoguuje da se samo jednom njenom lanu, onim njenim lanova, koji su svim njenim lanovima. 1
u C programu pristupi u jednom posebno oznaeni u
trenutku: definiciji, 12
497 Veliina u bajtovima jedne unije veliina lana unije koji zbir veliina svih meusobno zbir veliina svih lanova unije. 1
u C programu moe se dobiti zauzima najvie prostora u razliitih lanova unije,
kao: memoriji, 12
498 Standardni model U/I toka u C u zavisnosti od U/I ureaja, bez obzira na U/I ureaj koji zavisi od programa. 2
programima koristi se: se koristi, 13
499 Za glavne standardne U/I stdin i stdout, stdin, stdout, stderr, stdin, stdout i stdprn. 1
tokove u C programima koriste
se: 13
500 Ulazni tok stdin u C programu tastaturu, mia, datoteku. 1
standardno se vezuje na: 13
501 Izlazni tok stdout u C programu ekran, tampa, datoteku. 1
standardno se vezuje na: 13
502 Glavni standardni tok stdin u C nebaferovan, baferovan, zavisi od U/I ureaja. 2
programima je: 13
503 Glavni standardni tok stdout u C nebaferovan, baferovan, zavisi od U/I ureaja. 2
programima je: 13
504 Standardni tok za greke stderr nebaferovan, baferovan, zavisi od U/I ureaja. 1
u C programima je: 13
505 Glavni standardni tok stdin u C moe se preusmeriti na ne moe se preusmeriti, zavisi od tastature. 1
programima: ureaj razliit od tastature, 13
506 Glavni standardni tok stdout u C moe se preusmeriti na ne moe se preusmeriti, zavisi od ekrana. 1
programima: ureaj razliit od ekrana, 13
507 Kada se C program pokrene po pozivu prve funkcije tek po odgovarajuoj automatski, na poetku 3
(kada postane proces) glavni ulaza / izlaza, naredbi za otvaranje ovih izvravanja programa.
standardni U/I tokovi otvaraju tokova,
se za razmenu podataka: 13
508 Kada se C program pokrene po pozivu prve funkcije za tek po odgovarajuoj automatski, na poetku 2
(kada postane proces) U/I rad sa datotekom, naredbi za otvaranje ovih izvravanja programa.
tokovi za razmenu podataka sa tokova,
datotekama otvaraju se: 13
509 Preusmeravanje glavnog sve podatke sa tastature, neke podatke sa tastature, a sve podatke sa naznaenog 3
standardnog ulaza znai da ulaz neke sa naznaenog ulaznog ulaznog ureaja, a ne sa tastature.
procesa C programa dobija: ureaja, 13
510 Pri pozivu C programa mogue samo glavnog standardnog samo glavnog standardnog glavnog standardnog ulaza i izlaza. 3
je zadati preusmeravanje: ulaza, izlaza, 13
511 Poziv iz komandne linije C znai da program kao ulazni znai da program kao izlazni nema nikakvo znaenje. 1
programa koji se zove primer, ureaj koristi datoteku ureaj koristi datoteku
na sledei nain: podaci.txt, podaci.txt,
primer<podaci.txt 13
512 Poziv iz komandne linije C znai da program kao ulazni znai da program kao izlazni nema nikakvo znaenje. 2
na sledei nain: podaci.txt, podaci.txt,
primer>podaci.txt 13
513 Poziv iz komandne linije C znai da program kao ulazni znai da program kao ulazni nema nikakvo znaenje. 1
na sledei nain: podaci1.txt, a kao izlazni podaci2.txt, a kao izlazni
primer<podaci1.txt>podaci2.txt ureaj datoteku podaci2.txt, ureaj datoteku podaci1.txt, 13
514 Jedan C program iz komandne samo jedan podatak, najvie dva podatka, vie podataka. 3
linije moe dobiti 13
515 Programi koji se pozivaju iz '/' '\' '-' 1
komandne linije DOS okruenja,
za oznaku opcije koriste znak: 13
516 Programi koji se pozivaju iz '/' '\' '-' 3
komandne linije UNIX i Linux
okruenja, za oznaku opcije
koriste znak: 13
517 Kada glavna funkcija C broj svih podataka unetih u pokaziva na prvi podatak pokaziva na niz pokazivaa na 1
programa koristi argumente iz komandnoj liniji, unet u komandnoj liniji. podatke unete u komandnoj liniji.
komandne linije, njen prvi
argument je: 13
518 Kada glavna funkcija C broj svih podataka unetih u pokaziva na prvi podatak pokaziva na niz pokazivaa na 3
programa koristi argumente iz komandnoj liniji, unet u komandnoj liniji. podatke unete u komandnoj liniji.
komandne linije, njen drugi
argument je: 13
519 Kada glavna funkcija C uzima u obzir ime ne uzima u obzir ime zavisi od okruenja (DOS / UNIX / 1
programa koristi argumente iz programa, programa, Linux).
komandne linije, jedan od
argumenata glavne funkcije je
broj podataka unetih u
komandnoj liniji, koji: 13
520 Pokaziva, formalni argument char *argv, char argv[ ], char *argv[ ], 3
glavne funkcije C programa,
moe biti napisan kao: 13
521 Pokaziva, formalni argument char **argv, char *argv[ ], na bilo koji od dva naina 3
glavne funkcije C programa, navedena pod a) i b).
moe biti napisan kao: 13
522 Ako glavna funkcija C programa *argv[0], *(argv[0]+1), *(argv[1]+1). 3
koji se zove primer, ima
argument pokaziva koji se zove
argv i program se poziva iz
komandne linije na sledei
nain:
primer o ime1 ime2
da bi se testiralo slovo uneto
posle znaka potrebno je
testirati: 13
523 Ako glavna funkcija C programa samo na ovaj nain: samo na ovaj nain: argv[2] na bilo koji od naina koji su 3
koji se zove primer, ima *(argv[2]+1), [1], navedeni pod a) i b)
nain:
primer o ime
testiranje drugog slova od
stringa ime mogue je: 13
524 Ako glavna funkcija C programa argv[0], argv[1], argv[2], 3
nain:
primer o ime1 ime2
da bi testirao sadraj stringa
ime1 , potrebno je testirati
string cij 13
525 Ako glavna funkcija C programa ne prikazuje na ekranu prikazuje na ekranu ime prikazuje na ekranu prvu rec 2
koji se zove primer, ima nita, programa (primer), unetu posle imena programa
argument pokaziva koji se zove (ime1).
nain:
primer ime1 ime2
naredba:
puts(argv[0]); 13
526 Ako glavna funkcija C programa prikazuje na ekranu slovo p prikazuje na ekranu slovo i prikazuje na ekranu slovo m 3
koji se zove primer, ima (prvo slovo od imena (prvo slovo od reci ime), (drugo slovo od reci ime).
argument pokaziva koji se zove programa primer),
nain:
primer ime
naredba:
putchar(*(argv[1]+1)); 13
527 Ako glavna funkcija C programa je pored imena programa je pored imena programa su pored imena programa zadata 2 2
koristi kao argument broj zadato 0 podataka, zadat 1 podatak, podatka.
podataka iz komandne linije,
koji se zove argc, uslov if
naredbe na poetku programa:
if(--argc == 1)
ispunjen je samo ako: 13
528 Ako glavna funkcija C programa je pored imena programa je pored imena programa su pored imena programa zadata 2 1
koristi kao argument broj zadato 0 podataka, zadat 1 podatak, podatka.
podataka iz komandne linije,
koji se zove argc, uslov if
naredbe na poetku programa:
if(argc-- == 1)
ispunjen je samo ako: 13
529 Ako glavna funkcija C programa 3 4 5 2
koji se zove primer, koristi kao
argument broj podataka iz
komandne linije, koji se zove
argc i program se poziva iz
nain:
primer 1 2 3
naredba:
printf(%d, argc);
prikazuje na 13
530 Ako glavna funkcija C programa primer /p p 2
nain:
primer /p
naredba:
printf(%s, argv[1]);
531 Za korienje funkcije fflush() stdio.h, stdlib.h, string.h. 1
potrebno je ukljuiti C
biblioteku: 13
532 Pomou C funkcije fflush(): briu se svi zaostali briu se svi zaostali briu se svi zaostali karakteri iz 1
karakteri iz standardnog karakteri iz standardnog standardnog izlaznog toka za
ulaznog toka, izlaznog toka, greke. 13
533 Kada se preko tastature unese automatski se brie iz ostaje u ulaznom toku sve ostaje u ulaznom toku i zavarava 3
vei broj podataka u odnosu na ulaznog toka, do prvog poziva funkcije sledeu funkciju ulaza.
broj koji je predvien pomou C ulaza,
funkcije scanf(), viak podataka: 13
534 Za napisane sledee C naredbe: 1 2 3 4 1245 2356 1
scanf(%d%d, &a, &b);
scanf(%d%d, &c, &d);
printf(%d %d %d %d, a, b, c,
d);
i za unete brojeve preko
tastature (u dva reda kao to je
prikazano):
123
456 13
535 Za napisane sledee C naredbe: 1 2 12 3 12 34 2
scanf(%2d%2d, &a, &b);
printf(%d %d, a, b);
tastature na sledei nain:
123 456
program prikazuje na ekranu
sledee: 13
536 Za napisane sledee C naredbe: 1 23 12 3 12.34 1
1 23.45
sledee: 13
537 Za napisane sledee C naredbe: 1 2 12 3 1 2.3 1
1 2.34
sledee: 13
538 Pristup datotekama iz C mogu je i bez pokazivaa, mogu je samo pomou zavisi od vrste datoteke. 2
programa: pokazivaa, pridruenih
datotekama, 14
539 Za izmenu imena datoteke iz C navesti samo ime datoteke navesti samo ime navesti ime datoteke ili stringa koji 1
programa neophodno je: ili stringa koji cuva ime pokazivaa na datoteku, uva ime datoteke kao i ime
datoteke, pokazivaa na datoteku. 14
540 Svakoj datoteci iz C programa pokaziva na niz tipa FILE, pokaziva na strukturu tipa pokaziva na strukturu tipa FILE, 2
moe se pridruiti: deklarisan u biblioteci FILE, deklarisanu u biblioteci deklarisanu u biblioteci <stdlib.h>.
<stdio.h>, <stdio.h>, 14
541 C struktura tipa FILE moe imati samo sa tastaturom i samo sa datotekom bilo koje sa bilo kojim ulazno / izlaznim 3
informacije znaajne za ekranom, vrste, ureajem.
razmenu podataka: 14
542 Konverzija formata realizuje se binarnih datoteka, tekstualnih datoteka, svih vrsta datoteka. 2
pri razmeni podataka izmeu
operativne memorije i: 14
543 Funkcija fopen() moe se samo tekstualnih datoteka, samo binarnih datoteka, tekstualnih i binarnih datoteka. 3
koristiti u C programima za
otvaranje: 14
544 Provera rezultata funkcije samo kada se datoteka samo kada se datoteka bez razlike da li se datoteka otvara 3
fopen() u C programima otvara za itanje, otvara za upis, za upis ili itanje.
obavezna je: 14
545 NULL pokaziva kao rezultat C da datoteka moe biti da datoteka moe biti da nije uspelo otvaranje datoteke 3
funkcije fopen() znai: otvorena samo jednom, otvorena samo za itanje, 14
546 Rezultat C funkcije fopen(), ako pokaziva na string koji pokaziva na string koji uva pokaziva na strukturu ulazno / 3
je uspeno izvrila svoj zadatak, uva ime datoteke, mod u kome je otvorena izlaznog toka za razmenu
je: datoteka, podataka sa datotekom. 14
547 Za otvaranje binarnih datoteka: moe se koristiti C funkcija moe se koristiti C funkcija ne moe se koristiti kod binarnih 2
fopen() pri emu ime fopen() pri emu u datoteka.
datoteke obavezno ima argumentu ove funkcije
ekstenziju .bin, naznai da se radi o binarnoj
datoteci, 14
548 Znakovni niz w+ na mestu samo za jedan upis, samo za upis, koji moe biti za upis i itanje. 3
drugog argumenta C funkcije ponovljen vie puta,
fopen() omoguuje otvaranje
datoteke: 14
549 Znakovni niz r+ na mestu samo za jedno itanje, samo za itanje, koje moe za itanje i upis. 3
drugog argumenta C funkcije biti ponovljeno vie puta,
fopen() omoguuje otvaranje
datoteke: 14
550 Znakovni niz a+ na mestu nema nikakvo znaenje, omoguuje samo dodavanje omoguuje dodavanje sadraja na 3
drugog argumenta C funkcije sadraja na postojei i to postojei i itanje sadraja.
fopen(): vie puta, 14
551 Tekstualne datoteke: imaju oznaku za kraj nemaju oznaku za kraj zavisi od operativnog sistema 1
datoteke EOF, datoteke EOF, (DOS / UNIX / Linux) koji
organizuje podatke u datoteci. 14
552 Binarne datoteke: imaju oznaku za kraj nemaju oznaku za kraj zavisi od operativnog sistema 2
datoteke EOF, datoteke EOF, (DOS / UNIX / Linux) koji
organizuje podatke u datoteci. 14
553 Kraj tekstualne datoteke moe samo pomou oznake EOF, samo pomou funkcije pomou oznake EOF ili funkcije 3
se u C programu detektovati: feof(), feof(). 14
554 Kraj binarne datoteke moe se u samo pomou oznake EOF, samo pomou funkcije pomou oznake EOF ili funkcije 2
C programu detektovati pomou feof(), feof().
: 14
555 Kada registruje kraj datoteke, C 0, razliitu od 0, zavisi od vrste datoteke. 2
funkcija feof() vraa vrednost: 14
556 Bibliotena C funkcija rewind() dati kao povratnu vrednost premestiti tekuu poziciju na promeniti tekuu poziciju na 2
moe: tekuu poziciju u datoteci, poetak datoteke, poziciju bilo gde u datoteci. 14
557 C funkcija ftell() moe: dati kao povratnu vrednost premestiti tekuu poziciju na promeniti tekuu poziciju na bilo 1
tekuu poziciju u datoteci, poetak datoteke, koji bajt u datoteci. 14
558 Pomou C funkcije fseek() samo na poetak datoteke, samo na kraj datoteke, na poetak, kraj ili na bilo koji bajt 3
mogue je pozicioniranje: u datoteci. 14
559 Funkcije fseek(), ftell() i stdio.h, stdlib.h, string.h. 1
rewind() koriste se u C
programima iz biblioteke: 14
560 C funkcija fseek() pozvana na za n bajtova od poetka za n bajtova od kraja za n bajtova od zateene pozicije u 1
sledei nain: datoteke, datoteke, datoteci.
fseek("primer.bin", n,
SEEK_SET)
ima zadatak da premesti tekuu
poziciju u datoteci primer.bin: 14
561 C funkcija fseek() pozvana na za n bajtova od poetka za n bajtova od kraja za n bajtova od zateene pozicije u 3
sledei nain: datoteke, datoteke, datoteci.
fseek("primer.bin", n,
SEEK_CUR)
ima zadatak da premesti tekuu
poziciju u datoteci primer.bin: 14
562 Za pomeranje tekue pozicije od fseek(fptr, n, 0); fseek(fptr, n*sizeof(int), 0); fseek(fptr, (n-1)*sizeof(int), 0); 3
poetka datoteke, kojoj je
pridruen pokaziva fptr, na
poetak n-tog zapisa (svaki
zapis je broj tipa int) moe se
koristiti poziv funkcije: 14
563 Za pomeranje tekue pozicije od fseek(fptr, -n, 1); fseek(fptr, -n*sizeof(struct fseek(fptr, -(n-1)*sizeof(struct s), 2
zateene pozicije u datoteci, s), 1); 1);
kojoj je pridruen pokaziva
fptr, za n zapisa unazad (svaki
zapis je struktura tipa s) moe
se koristiti poziv funkcije: 14
564 Za razmenu podataka sa samo biblioteku stdio.h, samo biblioteku stdlib.h biblioteke stdio.h i stdlib.h 1
datotekama neophodno je
ukljuiti u C program: 14
565 C funkcije za formatiran ulaz / samo kod tekstualnih samo kod binarnih datoteka, kod tekstualnih i binarnih 1
izlaz mogu biti primenjene: datoteka, datoteka. 14
566 C funkcije za ulaz / izlaz samo kod tekstualnih samo kod binarnih datoteka, kod tekstualnih i binarnih 1
karakter po karakter mogu biti datoteka, datoteka.
primenjene: 14
567 C funkcije za ulaz / izlaz red po samo kod tekstualnih samo kod binarnih datoteka, kod tekstualnih i binarnih 1
red mogu biti primenjene: datoteka, datoteka. 14
568 Red znakova ita se iz datoteke obavezno samo do znaka za obavezno samo prvih n prvih n znakova ili do znaka za 3
pomou C funkcije fgets(): prelaz u novi red, znakova (informaciju o broju prelaz u novi red (informaciju o
n funkcija dobija u broju n funkcija dobija u
argumentu), argumentu). 14
569 Datoteka koja je otvorena za ne moe biti otvorena po moe biti otvorena po drugi moe biti otvorena po drugi put iz 3
upis i nakon upisa zatvorena, iz drugi put iz iste funkcije, put iz iste funkcije, ali samo iste funkcije, za bilo koji mod
jedne funkcije C programa: za itanje, pristupa. 14
570 Ako je u datoteku iz C programa samo pozvati odgovarajuu predvideti povratak na predvideti obavezno povratak na 2
upisan podatak, za itanje ovog funkciju za itanje, poetak upisanog podatka i poetak datoteke i onda pozvati
podatka bez zatvaranja i onda pozvati odgovarajuu odgovarajuu funkciju za itanje.
ponovnog otvaranja datoteke, funkciju za itanje,
potrebno je: 14
571 Za kopiranje sadraja jedne postoji funkcija u C postoji funkcija u C biblioteci ne postoji funkcija u C biblioteci. 3
datoteke u drugu, karakter po biblioteci stdio.h, stdlib.h,
karakter: 14
572 Razlika izmeu C funkcija funkcija scanf() moe imati funkcija fscanf() zahteva da funkcija scanf() nema povratnu 2
scanf() i fscanf() je u tome to: proizvoljan broj se naznai ulazni ureaj sa vrednost a funkcija fscanf() je ima.
argumenata, a funkcija koga se podaci itaju, a
fscanf() samo dva, funkcija scanf() ne. 14
573 Razlika izmeu C funkcija funkcija printf() moe imati funkcija fprintf() zahteva da funkcija printf() nema povratnu 2
printf() i fprintf() je u tome to: proizvoljan broj se naznai izlazni ureaj na vrednost a funkcija fprintf() ima.
argumenata, a funkcija koji se podaci alju, a
fprintf() samo dva, funkcija printf() ne. 14
574 C funkcija fprintf(): vraa broj uspeno poslatih vraa 1 ili -1 u zavisnosti od ne vraa vrednost. 1
bajtova podataka na toga da li je ili nije uspeno
odgovarajui izlazni ureaj, obavila svoj zadatak, 14
575 C funkcija fscanf(): vraa broj uspeno uitanih vraa 1 ili -1 u zavisnosti od ne vraa vrednost. 1
podataka sa odgovarajueg toga da li je ili nije uspeno
ulaznog ureaja, obavila svoj zadatak, 14
576 C funkcija fscanf() radi tako to: uvek uita podatke iz uvek ita podatke sa ita podatke sa izabranog ulaznog 3
datoteke, tastature, ureaja. 14
577 C funkcija fprintf() radi tako to: uvek alje podatke u uvek alje podatke na alje podatke na izabrani izlazni 3
datoteke, ekran, ureaj. 14
578 Modularno C programiranje ukljuivanje u program ukljuivanje u program rasporeivanje izvornog koda 3
znai: standardnih C biblioteka, datoteka zaglavlja, programa po datotekama. 15
579 U modularnom C programiranju, svaka datoteka koja sadri datoteka koja sadri datoteka koj sadri glavnu funkciju 3
glavni modul je: ekstenziju .c, direktive za ukljuivanje u programa.
program svih potrebnih
biblioteka, 15
580 U modularnom C programiranju, manji broj ili tacno onoliko samo tacno onoliko koliko je proizvoljan broj. 3
sekundarnih modula moe biti: koliko je funkcija u funkcija u programu,
programu, 15
581 Modulima jednog C programa samo datoteke sa samo datoteke sa zavisi od toga da li se program 1
smatraju se: ekstenzijom .c, ekstenzijom .c ili .h, poziva iz komandne linije ili ne. 15
582 Datoteka zaglavlje jednog C obavezno ima ekstenziju .h, nije obavezno da ima zavisi od toga da li se program 2
programa: ekstenziju .h, ali je ova poziva iz komandne linije ili ne.
ekstenzija usvojena u
praksi, 15
583 Datoteke zaglavlja jednog C na direktorijumu include, na tekuem direktorijumu na root-u disk ureaja na kome je 2
programa po pravilu se nalaze: projekta, projekat. 15
584 Datoteka zaglavlje moe se da, pisanjem izmeu da pisanjem izmeu ne. 2
ukljuiti u jedan C program sa navodnika samo imena navodnika kompletne
bilo kog direktorijuma, razliitog datoteke, putanje datoteke,
od tekueg: 15
585 Standardne C biblioteke nalaze na direktorijumu include, na tekuem direktorijumu na root-u disk ureaja na kome je 1
se: projekta, projekat. 15
586 Reavanje programskog zadatka bre programe ali vee manje zauzee memorije, ali zavisi od programskog zadatka. 1
pomou MAKRO-a umesto zauzee memorije, sporije programe,
pomou funkcije u C
programima omoguuje: 15
587 Svaka zamena MAKRO-a u C ne menja ukupnu veliinu poveava ukupnu koliinu zavisi od MAKRO-a. 2
programu: koda, koda, 15
588 C prevodilac kod funkcijskih ne vri proveru tipova vri proveru tipova vri uvek proveru tipova 1
MAKRO-a: argumenata, argumenata, samo ako se argumenata.
tako napie u definiciji
MAKRO-a, 15
589 Direktiva #include <primer.h> na tekuem direktorijumu, na direktorijumu include, na root-u. 2
trai datoteku primer.h: 15
590 Direktiva #include primer.h na tekuem direktorijumu, na direktorijumu include, na root-u. 1
trai datoteku primer.h: 15
591 U C programskom jeziku postoje #if i #else, #if, #else i #for, #if, #else, #for i #while. 1
direktive: 15
592 Ako se u C programu koristi #define, #else, #endif. 3
direktiva #if neophodno je
korienje direktive: 15
593 Direktiva #else moe se i bez direktive #if, jedino u kompletu sa jedino u kompletu sa direktivama 2
koristiti: direktivom #if, #if i #elif. 15
594 Uslovno prevoenje koda C moe se realizovati pomou moe se realizovati pomou ne moe se realizovati. 2
programa: naredbe if, pretprocesorske direktive
#if, 15
595 Direktiva #if u kombinaciji sa moe se koristiti za moe se koristiti za ne moe se koristiti. 2
direktivom #define u C slektivno izvravanje selektivno prevoenje
programu: pojedinih delova koda, pojedinih delova koda, 15
596 Definicija jedne C funkcije moe napisana samo u jednom rasporeena u vie modula rasporeena u datotekama 1
biti: modulu programa, programa, zaglavljima i modulima programa. 15
597 Jedan modul C programa moe definiciju samo jedne definicije proizvoljnog broja zavisi od programa. 2
sadrati: funkcije, funkcija, 15
598 Promenljive, globalno samo pomou slubene reci i bez slubene reci extern, i bez slubene reci extern, iako svi 1
deklarisane u jednom modulu C extern, ako su svi moduli kreirani na moduli nisu kreirani na istom
programa mogu se videti i u istom direktorijumu, direktorijumu.
ostalim modulima istog
programa: 15
599 Eksterna deklaracija ne rezervie prostor u rezervie obavezno prostor rezervie prostor u operativnoj 1
promenljivih u C programu: operativnoj memoriji, u operativnoj memoriji, memoriji samo ako se tako
naznai u ovoj deklaraciji. 15
600 Deklaracija promenljive u moe se videti u nekom moe se videti u nekom ne moe se videti u nekom 2
jednom modulu, napisana na drugom modulu istog drugom modulu istog drugom modulu programa.
sledei nain: programa, ako u njemu programa, ako u njemu
int brojac; postoji deklaracija: postoji deklaracija:
int brojac; extern int brojac; 15
601 Globarna (definiua) samo u jednom modulu C u definisanom, na poetku u svim modulima C programa. 1
deklaracija funkcije moe biti programa, programa, broju modula C
napisana: programa, 15
602 Eksterna (referiua) deklaracija samo u jednom modulu C u definisanom, na poetku u svim modulima C programa. 3
funkcije moe biti napisana: programa, programa, broju modula C
programa, 15
603 Datoteku zaglavlje u C samo modul, samo druga datoteka bilo koji modul i bilo koja druga 2
programu moe ukljuiti: zaglavlje, datoteka zaglavlje. 15
604 Posle promene sadraja jednog svih modula ovog samo izmenjenog modula zavisi od sadraja modula. 2
modula ve prevedenog C programa, ovog programa,
programa, da bi radio program,
neophodno je prevoenje koda: 15
605 Posle promene sadraja jedne svih modula ovog samo modula koji ukljuuju zavisi od sadraja datoteke 2
datoteke zaglavlja ve programa, ovu datoteku zaglavlje, zaglavlje.
prevedenog C programa, da bi
radio program, neophodno je
prevoenje koda: 15
606 Kada se C program ne prevodi iz koja sadri glavnu funkciju koja je prva dodata ovom koja je poslednja izmenjena u 1
komandne linije, datoteka sa ovog programa, programu, ovom programu.
izvrnim kodom programa
dobija ime po datoteci: 15
607 Prevodilac, po dobijenoj izvorni kod svih modula objektni kod svih modula izvrni kod svih modula jednog C 2
komandi, povezuje: jednog C programa, jednog C programa, programa. 15

Sistemsko Programiranje Sva Pitanja Odgovri

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sistemsko Programiranje Sva Pitanja Odgovri

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

br.

You might also like