ZAKON

O PROSTORNOM PLANU REPUBLIKE SRBIJE

OD 2010. DO 2020. GODINE
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

lan 1

Prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (u daljem tekstu: Prostorni
plan) utvruju se dugorone osnove organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora
Republike Srbije u cilju usaglaavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim,
ekolokim i kulturnim potencijalima i ogranienjima na njenoj teritoriji.

Prostorni plan odtampan je uz ovaj zakon i ini njegov sastavni deo.

lan 2

Prostorni plan sastoji se iz tekstualnog dela i grafikih prikaza.

Grafiki prikazi ine referalne karte (Referalna karta 1. "Korienje zemljita i funkcionalna
urbana podruja", Referalna karta 2. "Mrea urbanih centara i regionalna organizacija",
Referalna karta 3. "Transportna infrastruktura i elektronska komunikaciona mrea i oprema",
Referalna karta 4. "Energetska i vodoprivredna infrastruktura" i Referalna karta 5. "Turizam i
zatita ivotne sredine, prirodnog i kulturnog naslea") izraene u razmeri 1:300.000.

Grafike prikaze iz stava 2. ovog lana, izraene u pet primeraka, overava svojim potpisom
predsednik Narodne skuptine.

lan 3

Prostorni plan se razrauje regionalnim prostornim planovima, prostornim planovima

podruja posebne namene, prostornim planovima za podruja utvrena Prostornim planom,
prostornim planovima jedinica lokalne samouprave, urbanistikim planovima, planovima i
programima razvoja, propisima i optim aktima donetim za njihovo sprovoenje.

Prostorni plan predstavlja osnov za definisanje strategija na dravnom, regionalnom i

lokalnom nivou u meri u kojoj imaju uticaj na prostorni razvoj Republike Srbije, njenih
regiona i jedinica lokalne samouprave.

lan 4

Radi utvrivanja mera i aktivnosti za sprovoenje Prostornog plana Vlada, na predlog

ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, donosi Program implementacije
Prostornog plana za period od pet godina.

lan 5

Izvetaj o ostvarivanju Prostornog plana Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za

poslove prostornog planiranja, podnosi jednom godinje Narodnoj skuptini.
Usklaivanje Prostornog plana sa stanjem drutvenog i privrednog razvoja Republike Srbije,
Vlada predlae Narodnoj skuptini na svakih pet godina.

Usklaivanje Prostornog plana u smislu stava 2. ovog lana, Vlada predlae Narodnoj
skuptini u roku godinu dana od dana stupanja na snagu izmena i dopuna propisa kojima se
ureuje teritorijalna organizacija Republike Srbije, odreuju podruja i sedita upravnih
okruga, odnosno utvruju statistike funkcionalne celine u Republici Srbiji.

Izvetaj iz stava 1. ovog lana priprema Republika agencija za prostorno planiranje na

osnovu indikatora prostornog razvoja preko kojih se meri ostvarivanje ciljeva prostornog
razvoja utvrenih Prostornim planom.

lan 6

Po jedan primerak grafikih prikaza iz lana 2. stav 2. ovog zakona uva se trajno u
Narodnoj skuptini, Vladi, ministarstvu nadlenom za poslove prostornog planiranja, a dva
primerka u Republikoj agenciji za prostorno planiranje.

Studijska i dokumentaciona osnova na kojoj se zasniva Prostorni plan uva se u Republikoj

agenciji za prostorno planiranje.

lan 7

Pravo na neposredan uvid u grafike prikaze iz lana 2. stav 2. ovog zakona imaju pravna i
fizika lica na nain i pod uslovima koje blie propisuje ministar nadlean za poslove
prostornog planiranja.

lan 8

Tekstualni deo Prostornog plana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 9

Program implementacije Prostornog plana Vlada donosi u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

lan 10

Prostorni i urbanistiki planovi, propisi i drugi opti akti bie usklaeni sa odredbama ovog
zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prostorni i urbanistiki planovi doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se u

delovima koji nisu u suprotnosti sa Prostornim planom.

lan 11

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o Prostornom planu
Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 13/96).

lan 12
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

PROSTORNI PLAN
REPUBLIKE SRBIJE OD 2010. DO 2020. GODINE

I OKRUENJE I OPTA OCENA STANJA PROSTORNOG

RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE

1. Teritorija Republike Srbije u irem evropskom okruenju

Republika Srbija ima povoljan saobraajno - geografski, ali istovremeno veoma osetljiv
geostrateki poloaj. Znaaj ovog poloaja se ogleda u tome da preko teritorije Republike
Srbije prolazi koridor jo iz antikih vremena Via militaris kojim se ostvaruje najkraa
kopnena veza izmeu Evrope i Azije, odnosno Bliskog Istoka. Republika Srbija se nalazi na
kontaktu velikih Evropskih regiona, odnosno na raskrsnici puteva prema Centralnoj Evropi -
Podunavlju, Mediteranu - Junom Jadranu i Alpima. Analizom i ocenom geostratekih i
geopolitikih, prirodnih i drugih vrednosti, kao i komparativnih prednosti Republike Srbije u
irem evropskom prostoru moe se zakljuiti o znaaju Republike Srbije u saobraajnom
povezivanju Zapadne i Centralne Evrope sa Jugoistonom Evropom i Bliskim istokom, kao i
ostvarivanju veza zemalja Centralne Evrope - Srednjeg Podunavlja prema Junom Jadranu,
Egejskom i Crnom moru, odnosno Mediteranu. Geostrateki poloaj Republike Srbije je
potpuno promenjen u poslednjih dvadeset godina. Republika Srbija ponovo stie
nezavisnost i meunarodni pravni subjektivitet posle vie od 80 godina, dobija nove susede i
utvruje nove dravne granice.

Ukupna duina dravne granice Republike Srbije iznosi 2.358,3 km. Od toga, suvozemne su
1.609,4 km (68,2%), a rene ili jezerske granice su u duini od 748,9 km (31,8%). Prirodnu
granicu Republike Srbije ine i tri meunarodne plovne reke, Dunav - prema Hrvatskoj i
Rumuniji, Sava - prema Bosni i Hercegovini i Tisa. Renu granicu ini i Drina prema Bosni i
Hercegovini, koja nije meunarodni plovni put. Apsolutna veina graninih prelaza ne
zadovoljava evropske standarde infrastrukturne opremljenosti. Granica prema Maarskoj,
duga 174,4 km, ravniarska je i prua se od Dunava na zapadu do naselja Rabe (optina
Novi Kneevac) na istoku. Od 10 graninih prelaza najvaniji su Kelebija i Horgo. Granica
prema Rumuniji je najdua pojedinana granica Republike Srbije (546,5 km ili 23,2% ukupne
duine granice Republike Srbije). Protee se od Rabe do ua Timoka. Do ua Nere u
Dunav uglavnom je ravniarska, a kroz erdap se smatra renom, iako je trasirana du
vetakih jezera erdap i erdap II (ukupno 218 km). Ima 15 graninih prelaza. Najvaniji
su Vatin, Jaa Tomi, Srpska Crnja i erdap. Granica prema Bugarskoj dugaka je 367,1
km. Protee se od ua Timoka u Dunav do sela eravino (optina Bosilegrad). Na severu
granica je rena i ravniarska (Timok i obod Vlakog basena). Vei deo je trasiran
grebenima Stare planine, Vidlia, Ruja, Miljevske planine. Postoji est graninih prelaza,
meu kojima je najvaniji Gradina na saobraajnom pravcu Beograd-Ni-Sofija-Carigrad.
Granica prema Makedoniji prua se od eravina do arplaninskog sela Restelica (optina
Gora). Dugaka je 273 km i trasirana je vencima Dukata, Kozjaka, Rujna, Jezerske planine,
Skopske Crne Gore i ar-planine. Delom preseca niske predele (Preevska povija), reke i
rene doline (Lepenac, Pinja). Ima est graninih prelaza, a najvaniji su Preevo, Prohor
Pinjski i eneral Jankovi. Granica prema Albaniji najkraa je granica Republike Srbije,
duga 111,1 km. Uglavnom je na grebenima ar-planine, Koritnika, Patrika, Junike planine,
Prokletija i Bogievice. Preseca nekoliko prevoja i vetako jezero Fijerza na Belom Drimu
(iz Albanije zalo u teritoriju Republike Srbije). Granica zvanino ima dva granina prelaza,
ali se posle okonanja rata 1999. godine preko nje vri nekontrolisan promet. Granica prema
Crnoj Gori je dugaka 244,1 km. Prolazi kroz planinske predele - od Bogievice, preko Hajle,
ljeba, Suve planine, Mokre gore, Peterske visoravni, Mataruga i Gradine, do planine
Javorje. Preseca nekoliko saobraajno vanih renih dolina - Peke Bistrice (Rugovska
klisura), Ibra (Stari Kolain) i Lima. Znaajniji granini prelazi su Jabuka kod Prijepolja i
Gostun kod Brodareva. Granica prema Bosni i Hercegovini dugaka je 382,8 km i celom
duinom je prema Republici Srpskoj. Preseca Starovlaku visiju i sa planine Zvijezde sputa
se na Drinu. Uzvodno Savom povuena je do tromee Republike Srbije, Republike Hrvatske
i Bosne i Hercegovine kod sremskog sela Jamena. Ima 12 graninih prelaza. Najznaajniji
su Raa, Badovinci, Mali Zvornik, Kotroman i Priboj-trpci na pruzi Beograd-Bar. Granica
prema Hrvatskoj dugaka je 259,3 km. Od Save kod Jamene protee se kroz sremsku
ravnicu, prelazi reku Bosut i Fruku goru i sputa se na Dunav izmeu Iloka i Bake
Palanke. Dunavom je uglavnom trasirana sredinom plovnog puta, ali i prelazi na jednu ili
drugu stranu (granini sporovi). Od 13 graninih prelaza najvaniji su Bezdan, Bogojevo,
Baka Palanka i Batrovci (Koridor X).

Tabela 1. Pregled duine dravne granice

Duina dravne granice u km u%

Maarskoj 174,4 7,4
Rumuniji 546,5 23,2
Bugarskoj 367,1 15,6
Makedoniji 273,0 11,6
Albaniji 111,1 4,7
Crnoj Gori 244,1 10,4
Bosni i Hercegovini 382,8 16,2
Hrvatskoj 259,3 10,9
UKUPNO 2.358,3 100,0

Posle Pariske konferencije 1919. godine konstatovano je da prirodne granice nisu u svakom
sluaju idealne za utvrivanje dravnih granica u Evropi. Ovo se naroito odnosilo na reke
sa barovitim obalama i mnogobrojnim meandrima koje su se pokazale nesigurnim zbog
stalnog pomeranja usled poplava, erozije obale i sl. To predstavlja problem utvrivanja
granica sa Hrvatskom na Dunavu i sa Bosnom i Hercegovinom na Drini. Privatna imanja se
pomeraju i situacija se iz godine u godinu menja to je zabeleio jo Jovan Cviji (Cvijieva
knjiga, SKZ, Beograd, 1927. godina). Prema vaeim konvencijama granica se utvruje na
sredini plovnog puta.

Osnovna ideja savremene Evrope je politiki i ekonomski ujedinjeni kontinent.

Programima prostornog razvoja i meudravne regionalne saradnje uz podrku pravnih

instrumenata, mera, smernica, uputstava i finansijske podrke (prekogranina saradnja u
okvirima i van EU, transnacionalna saradnja (za evropske makro-regione), saradnja sa
susedima koji nisu kandidati za lanstvo u EU (ENPI)1, meuregionalne saradnje
INTERREG IVC2, informatika i nauna podrka ESPON3), izmeu ostalog se realizuje ova
ideja. Neposredno okruenje Republike Srbije predstavljaju lokalne i regionalne teritorijalne
jedinice susednih drava koje se nalaze uz granicu i sarauju sa pograninim optinama u
Republici Srbiji. To je prekogranini ili transgranini (cross-border cooperation - CBC) vid
meunarodne teritorijalne/prostorne saradnje. U irem okruenju Republika Srbija se nalazi
u Jugoistonoj Evropi (JIE), tj. na Balkanskom poluostrvu, koja predstavlja okvir za
transnacionalnu saradnju. Te oblasti mogu biti i drugaije odreene (Centralna Evropa,
Podunavlje, Karpati, Jadranski region, Crnomorski region itd.). Pored prekogranine i
transnacionalne saradnje, iri kontekst je kontinentalni tj. Evropski okvir (relevantne
organizacije su Evropska unija i Savet Evrope) i globalni ili svetski okvir (relevantna
organizacija su Ujedinjene nacije). Interregionalna saradnja je saradnja udaljenih teritorija,
koje ne moraju da su u istom transnacionalnom regionu i kod nas se za sada svodi na
saradnju gradova i optina.

__________________
1
Instrument za saradnju sa evropskim susedima/The European Neighbourhood and
Partnership Instrument (ENPI) promovie saradnju i ekonomsku integraciju izmeu EU i tzv.
zemalja-partnera (Alir, Azerbejdan, Belorusija, Egipat, Gruzija, Izrael, Jermenija, Jordan,
Liban, Libija, Maroko, Moldavija, Palestinske vlasti, Ruska federacija, Sirija, Tunis i
Ukrajina), u oblastima unapreenja dobrog upravljanja i socijalnog i ekonomskog razvoja, u
okviru 15 posebnih programa pogranine saradnje ("genuine cross-border cooperation",
CBC) na granicama Unije. Ukupna sredstva finansijske pomoi iznose 11,18 milijardi evra.
2
Nastavak programa INTERREG IIIC za period 2007-2013. godine, formiran za razmenu
iskustava izmeu zemalja EU, vajcarske i Norveke, sa dva prioriteta - inovacije i
ekonomija znanja, i okruenje i prevencija od rizika; prioriteti su u vezi sa strategijom EU, sa
ciljem podsticanja razvoja i zapoljavanja u skladu sa Lisabonskom i Geteborkom
strategijom.
3
European Spatial Planning Observation Network - Evropska mrea za praenje prostornog
planiranja; formirana je da podri politiku razvoja i da gradi jedinstvo teritorijalnog razvoja
Evrope. To je kooperacija izmeu nacionalnih institucija za prostorno planiranje koje su
usmerene na posmatranje i analizu trendova regionalnog razvoja i studija finansiranja
vezanih za prostorno planiranje.

Infrastruktura je jedan od osnovnih instrumenata povezivanja i integracije u ire okruenje.

Infrastrukturni koridori za zemlje istone Evrope definisani su na sastancima 1994. na Kipru i
1997. godinu u Helsinkiju - kao deset panevropskih infrastrukturnih koridora, od kojih dva
prolaze kroz Republiku Srbiju - koridor VII i koridor X. Panevropski koridor VII (reka Dunav)
je jedini plovni put od deset panevropskih koridora. Od Kelhajma do ua u Crno more kod
Suline, na duini od 2.414 km taj koridor ima tretman evropskog plovnog puta
meunarodnog znaaja. Sektor Dunava, od Bezdana do Timoka, duine 588 km, od kojih su
granini sektori prema Hrvatskoj 137,6 km i prema Rumuniji 229,35 km, predstavlja okosnicu
srpske mree unutranjih plovnih puteva. Odreivanjem ovog panevropskog koridora je
potvren njegov meunarodni i kontinentalni znaaj, a predstavlja izuzetan potencijal za
Republiku Srbiju. Panevropski koridor X koji obuhvata elezniku i putnu mreu i du koga
se planira i izgradnja gasovodne infrastrukture, mree optikih kablova, kao i prateih
sadraja autoputa je vaan faktor integracije Republike Srbije u evropsko okruenje i
predstavlja jednu od razvojnih ansi za privredu Republike Srbije. Koridor u svom osnovnom
pravcu od Salcburga do Soluna povezuje osam, a ukljuujui i krake - jo est drava. Od
ukupne duine putne saobraajnice koja iznosi 2.360 km, kroz Republiku Srbiju prolazi 874
km (37% koridora).

Pored tranzitnog saobraajnog poloaja na koridorima VII i X, koji su nedovoljno korieni,

Republika Srbija dobija sve znaajniju ulogu u energetskom pogledu. Republika Srbija
redefinie svoje mesto i ulogu izmeu zemalja bogatih prirodnim energetskim resursima
(prirodni gas i nafta) i zemalja potroaa. Nova uloga Republike Srbije kao tranzitne zemlje
omoguava joj da izgradnjom energetskih infrastrukturnih sistema obezbedi bri oporavak
nacionalne ekonomije, kao i da distribucijom i upotrebom prirodnog gasa povisi tehnoloki
nivo privrede i time smanji negativne uticaje na ivotnu sredinu. Pored jaanja saobraajnih i
energetskih veza, vano je razviti i meuregionalne veze u oblasti zatite prirodnih i kulturnih
dobara, turizma, kao i zatite ivotne sredine. Razvijanje meuregionalnih veza,
podrazumeva prethodno dostizanje vieg stepena koherentnosti i smanjivanje
unutarregionalnih razlika, koje mogu biti ozbiljna prepreka za budui prostorni razvoj
Republike Srbije.

Ukljuivanje Republike Srbije u integracioni proces, po bilo kom osnovu, praktino poinje
posle 2000. godine kada Republika Srbija postaje deo Procesa stabilizacije i pridruivanja.
Potpisivanjem, Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP 2008. godina) Republika Srbija
ulazi u novu fazu odnosa sa EU. Republika Srbija postaje drava pridruena EU sa
obavezom usklaivanja zakonodavstva sa evropskim pravnim tekovinama (acquis
communautaire - AC), kao i sa obavezom na njegovu doslednu primenu. U periodu do
potpisivanja SSP Narodna skuptina je usvojila Rezoluciju o evropskoj budunosti Republike
Srbije 2004. godine, a Vlada je 2005. godine usvojila Nacionalnu strategiju Republike Srbije
za pristupanje Evropskoj uniji. Od 2004. godine se intenzivno radi na harmonizaciji domaeg
zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Nacionalni program za integraciju Republike Srbije
u EU - NPI iz 2008. sa izmenama iz 2009. godine je sredstvo za koordinaciju reformi na putu
ka EU i "mapa puta" za ispunjavanje politikih i ekonomskih kriterijuma za pristupanje.
Posebno je potrebno jaati administrativne kapacitete i budetske resurse u cilju
sprovoenja zakonskih reformi do kraja 2012. godine, kada bi trebalo da Republika Srbija
bude spremna da preuzme sve obaveze koje proistiu iz lanstva u EU. Sve aktivnosti su
podeljene na kratkorone i srednjorone (period tri do pet godina). NPI je "ivi" dokument
koji se usaglaava svake godine. Dobijanje statusa drave kandidata zavisi od ocene
Evropske komisije o spremnosti Republike Srbije da otpone pregovore o lanstvu u EU,
koja se oekuje u toku 2010. godine.

2. Opta ocena stanja

Ocena stanja prostornog razvoja Republike Srbije je vrena prema integralnom metodu koji
podrazumeva razumevanje meuuticaja ekonomskog, socijalnog i fiziko-ekolokog razvoja.
U tom sistemu, prema ideji odrivog razvoja prioritet ima ouvanje prirode odnosno odrivo
korienje obnovljivih, i naroito, neobnovljivih resursa kao i onih vrednosti na kojima poiva
identitet Republike Srbije i njenih sastavnih delova. Efikasan sistem zatite ivotne sredine
podrazumeva integraciju problematike ivotne sredine, u okviru pojedinanih sektorskih
politika. To podrazumeva kako meusobno usaglaavanje ciljeva i mera, tako i
harmonizaciju zakonodavstva i standarda sa regulativom EU, kao i njihovu doslednu
primenu. U dosadanjoj praksi politika ivotne sredine, uglavnom nije bila sastavni deo
drugih sektorskih politika, odnosno problemi zatite ivotne sredine su preteno sektorski
tretirani u razvojnim programima i projektima.

Posebno je znaajno integrisanje zatite ivotne sredine u okviru planiranja (prostornog i

urbanistikog), projektovanja i izgradnje, kroz instrumente procene uticaja (strateke
procene planova i programa, kao i procene uticaja pojedinanih projekata).

Zemljite predstavlja jedan od kljunih elemenata ivotne sredine i vaan resurs, koji je
posebno ugroen prirodnim erodibilnim procesima kao i delovanjem ljudskih aktivnosti.
Poljoprivredno zemljite u Republici Srbiji je ugroeno irenjem naselja, radom velikih
rudarsko-energetsko-industrijskih basena, izgradnjom industrijskih, privrednih, radnih i
drugih zona, i porastom tzv. "grinfild" investicija, ime je nastavljen negativni trend gubitka
poljoprivrednog zemljita. Erozija, zaslanjivanje, gubitak hranljivih elemenata, hemijsko
zagaenje od bioindustrijskih izvora, mehaniko zbijanje (obrada tekim mainama),
zabarivanje, poplave, gubitak plodnosti, neadekvatno deponovanje otpada i dr. su samo neki
od aktuelnih problema.

Problemi u sektoru uma su: neusaglaenost zakonskog okvira, obezbeivanje sredstava za

sprovoenje planskih odredbi; nepostojanje pojedinih plansko-razvojnih dokumenata,
postojanje mnotva konflikata u gazdovanju umama, negativni uticaji i posledice
ekonomske krize, ograniavajui faktori koji trajno ugroavaju racionalno i vienamensko
korienje uma i ukupnih biolokih potencijala i dr.

Postojee koliine vode u Republici Srbiji mogu zadovoljiti potrebe, samo pod uslovom da se
racionalno koriste i tite. Vodni potencijal ine i tranzitne vode koje su van nae upravljake
kontrole, kao i brojni mineralni i termomineralni izvori (delimino se koriste). Oko 2/3
stanovnitva ima prikljuak na javnu mreu vodosnabdevanja, s tim da se procenjuje da je
ukupno 80% stanovnitva prikljueno na vodovodnu mreu. Sistem odvoenja voda nije
razvijen u dovoljnoj meri, tako da svega 50% stanovnitva ima prikljuak na kanalizacionu
mreu. Stanje vodovodne mree je nezadovoljavajue jer se belee gubici na mrei i vie od
35%, dok se ureaji za preiavanje voda, ionako malobrojni, nedovoljno koriste i loe
odravaju, tako da se otpadne vode uglavnom isputaju u recipijente bez preiavanja.
Istovremeno, navodnjavanje se sprovodi na veoma malom broju povrina. Takoe, mere
zatite voda od zagaenja se slabo primenjuju. Sve je ea pojava restrikcija voda,
posebno u letnjem periodu. Dosadanji problemi su nedostatak: efikasne harmonizovane
regulative, nedovoljne investicije u vodoprivredi; neadekvatna cena vode; nii nivo usluga;
neracionalno korienje voda; nizak stepen preiavanje voda; lo kvalitet povrinskih
voda; nedostatak efikasnog integralnog sistema upravljanja vodama; bespravna izgradnja u
podrujima izvorita voda i u potencijalno plavnim podrujima i dr.

Tabela 2. Komunalna opremljenost 2007. (u %)

Pokrivenost Pokrivenost
domainstava domainstava Gubici vodovodne
Upravni okruzi / oblasti
vodovodnom kanalizacionom mree
mreom mreom
REPUBLIKA SRBIJA 78,8 33,9 -28,4
Grad Beograd 98,8 13,7 -27,0
Severno-baki 114,1 39,7 -1,1
Srednje-banatski 91,8 28,1 -21,1
Severno-banatski 80,5 27,4 -14,4
Juno-banatski 96,2 33,4 -26,8
Zapadno-baki 86,1 7,8 -15,1
Juno-baki 92,8 55,7 -27,6
Sremski 91,0 26,8 -22,4
Mavanski 56,3 34,7 -46,9
Kolubarski 69,5 33,0 -32,2
Podunavski 61,5 44,9 -42,8
Branievski 60,1 32,2 -33,9
umadijski 81,7 55,9 -14,0
Pomoravski 51,3 42,0 -32,8
Borski 66,4 32,6 -34,1
Zajearski 70,6 43,8 -32,9
Zlatiborski 56,6 43,7 -33,6
Moraviki 49,1 37,1 -42,2
Raki 74,7 59,5 -29,8
Rasinski 72,2 40,6 -26,2
Niavski 45,9 32,7 -37,3
Topliki 52,0 43,4 -21,4
Pirotski 60,7 46,3 -24,1
Jablaniki 64,3 35,4 -29,9
Pinjski 54,8 47,3 -25,8

Izvor: Republiki zavod za razvoj (RZR) i Republiki zavod za statistiku (RZS)

Republika Srbija ima brojna leita mineralnih sirovina (detaljan spisak svih leita se nalazi
u dokumentaciji ovog plana - tematska sveska "Mineralne sirovine"). U pogledu
raznovrsnosti, znaajno mesto imaju energetske mineralne sirovine, pre svega ugalj, nafta i
gas. Problem je to se resursi neodrivo koriste, ne postoji potpuna analiza stanja i
dosadanjeg stepena istraenosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom
rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu. Nema dovoljno rezervi srednjeg i
visokokalorinog uglja. Rezerve u Kolubarskom i Kostolakom basenu su dovoljne za
sledeih 50 godina eksploatacije (na sadanjem nivou eksploatacije), dok rezerve u
Kosovskom basenu trenutno nisu dostupne. Preveliko oslanjanje na fosilna goriva,
disproporcija izmeu geolokih i eksploatacionih rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa,
ukazuje na mogue neizvesnosti u raspolaganju tim rezervama u budunosti. Problem
istroenosti naroito je istaknut kod drugih mineralnih sirovina (olovo, cink, bakar i dr).

Tabela 3. Ukupne rezerve fosilnih goriva u Republici Srbiji

Eksploatacione rezerve Geoloke rezerve

Energetski resurs
(Mten) (Mten)
Lignit (povrinska eksploatacija) 2616 3753
Kameni i mrki ugalj (podzemna
125 130
eksploatacija)
Nafta i prirodni gas 20 60

Osnovni izvori obnovljive energije u Republici Srbiji su: sunce (solarna energija), vetar, voda
u pokretu, toplota unutranjosti Zemlje (geotermalna energija u obliku toplote vode ili pare,
toplota stena) i biomase (drvo, organski otpaci i razne biljke uljarice).

Republika Srbija ima prirodne pogodnosti za korienje obnovljivih izvora energije. Energija
biomase je najznaajniji domai energetski potencijal iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori
energije se zanemarljivo malo koriste, sem vodenih tokova u velikim hidroelektranama, jer je
korienje obnovljivih izvora znatno skuplje od korienja konvencionalnih izvora energije i
nije u potpunosti pravno regulisano.

Opta karakteristika bioloke raznovrsnosti u Republici Srbiji je veliki genetiki, specijski i

ekosistemski diverzitet, ali su bioloki resursi relativno ogranienih kapaciteta, kako
potencijalnih, tako i onih koji se koriste. Pojedini najvredniji i najosetljiviji ekosistemi su
ugroeni zagaivanjem uz neadekvatne i nedovoljne oblike zatite. Problemi su:
nepridravanje propisanih reima; bespravna izgradnja objekata u zatienim podrujima;
nedovoljna ulaganja.

Kvalitet vazduha je naruen pre svega u urbanizovanim podrujima, ili u uticajnim

podrujima periurbanih zona. Na kvalitet vazduha utiu emisije sumporovih, azotovih i
ugljenikovih oksida, ai i drugih vrstih estica koja potiu iz termoenergetskih postrojenja,
industrije, saobraaja ili individualnih loita domainstava. Kvalitet vazduha, je naruen u
okolini TE, rudarskih basena i industrijskih zona, a u naseljima je rezultat porasta broja
motornih vozila. Posebni problem predstavlja nepostojanje jedinstvenog katastra
aerozagaenja, to treba da rei nova zakonska regulativa (doneta u toku 2009. godine).
Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od najozbiljnijih problema. Organizovano se
sakuplja oko 2/3 komunalnog otpada, i to samo u urbanim podrujima. Odlaganje otpada ne
zadovoljava ni elementarne standarde, tako da predstavlja potencijalnu opasnost za
zagaenje vode, zemljita i vazduha, kao i rizik po zdravlje ljudi. Belei se veliki broj "divljih"
odlagalita (pored javnih puteva, u renim tokovima, kao i u prirodno vrednim ili zatienim
podrujima). Mada je nekoliko regionalnih deponija ve u funkciji ili je u fazi izgradnje,
koncepcija regionalnih deponija je jo uvek u fazi planiranja i projektovanja. Ministarstvo
ivotne sredine i prostornog planiranja u toku 2008. i 2009. u okviru akcije pod nazivom
"Oistimo Srbiju" postiglo je znaajne rezultate u uklanjanju "divljih deponija".

U pogledu jonizujueg zraenja jo uvek ne postoji: postrojenje za tretman i skladitenje

radioaktivnog otpada, adekvatna mrea za praenje radioaktivnosti, informatika podrka sa
bazom podataka o izvorima, kao i nepropisnom korienju izvora jonizujueg zraenja. U
toku bombardovanja 1999. godine, koriena je bojeva municija sa osiromaenim
uranijumom, na vie lokacija u junoj Srbiji (Kopaonik, na teritoriji optine Kurumlija, grada
Vranja, kao i irom teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija). Neke od lokacija su
dekontaminirane, dok se na podruju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nalaze jo niz
potencijalno opasnih lokacija. U oblasti zatite od nejonizujueg zraenja zakonska
regulativa u 2009. godini je utvrena i oekuje se njena dalja implementacija.

Negativne posledice plavljenja su materijalne, a postoji i rizik po ljudski ivot i zdravlje. U

potencijalno plavnim podrujima nalazi se preko 500 naselja, sa pripadajuim privrednim,
javnim, stambenim, infrastrukturnim objektima. Sistem objekata za odbranu od poplava
kasni za potrebama. Poseban problem je graenje u ugroenim podrujima i nedovoljno
odravanje sistema, posebno onih za odvodnjavanje. Zato stalno rastu potencijalne tete od
poplava, posebno manjih naselja i poljoprivrednog zemljita. Specifian problem
predstavljaju klizita, na terenima relativno slabije nosivosti u periodima poveanih padavina
ili u delovima naselja gde nije adekvatno regulisano odvoenje voda. Rizik od klizita se
odnosi na mogue materijalne tete, kao i mogunost ugroavanja ivota ljudi.

Oko 25% teritorije Republike Srbije je potencijalno ugroeno klizitima i odronima, dok je
seizmika ugroenost na prihvatljivom nivou. U pogledu ugroenosti od tehnolokih udesa
najvei broj manjih udesa se dogaa na podruju Beograda, Paneva, Kruevca, Loznice,
apca, Novog Sada i Prahova u radu postrojenja ili prilikom transporta opasnih materija.
Najozbiljniji hemijski udesi, koji su se ikad zabeleeni u Republici Srbiji, dogodili su se za
vreme bombardovanja 1999. godine (Izvetaj SRJ, 2000. godina; UNEP/UNCHS, 1999.
godina). Najtee su pogoena postrojenja naftne industrije i hemijske industrije, skladita
naftnih derivata, elektrane i transformatorske stanice u Panevu, Novom Sadu, Beogradu,
Smederevu, Prahovu, Boru, Niu, Kragujevcu, Velikim Crljenima i drugim lokacijama.

Ozbiljni poremeaji broja stanovnika, nastavljanje negativnih tendencija, poremeaj osnovnih

kontingenata stanovnitva, kao i drugih promena moe predstavljati jednu od najznaajnijih
prepreka u buduem odrivom prostornom razvoju Republike Srbije. Centralni problem
demografskog razvoja je problem depopulacije u velikim delovima june, istone i zapadne
Srbije, usled nedovoljnog raanja (manji broj ivoroenih nego to je potrebno za prostu
reprodukciju). Prirodni prirataj je u Republici Srbiji bez autonomnih pokrajina i u AP
Vojvodini neprestano opadao, kako u apsolutnom tako i u relativnom iznosu. Nasuprot tome,
u AP Kosovo i Metohija prirodni prirataj je bio u stalnom porastu, a stopa je rasla sve do
prve polovine sedamdesetih, kada poinje da opada. Niske reproduktivne norme veine
stanovnitva dostigle su kritine vrednosti i izazvale otvorenu depopulaciju i ubrzano
demografsko starenje. U meupopisnom periodu (1991 - 2002. godina), broj stanovnika se
smanjio za 78.800, odnosno prosena godinja stopa iznosi -1,0 . Uticaj migracije je
oigledan u velikim celinama Republike Srbije, ali s razliitim efektima na njihovu ukupnu
brojnost, dok starenje stanovnitva predstavlja jedan od najozbiljnijih razvojnih problema. U
Republici Srbiji bez pokrajina je prirodnu depopulaciju (na nivo - 89.100 od 1991. do 2002.
godine) pojaala negativna vrednost rezultata migracije u iznosu od 51.500. U AP Vojvodini
je pozitivan migracioni saldo od 144.400 hiljade neutralisao negativne vrednosti prirodnog
prirataja (82.600 hiljada za ceo period), pa ak uticao i na porast broja stanovnika. Otuda je
na brojno stanje stanovnitva Republike Srbije u vreme popisa 2002. godine ogroman uticaj
imao priliv velikog broja izbeglih i raseljenih lica (5,1% od ukupnog stanovnitva Republike
Srbije, bez podataka iz AP Kosovo i Metohija). Depopulacija je posebno izraena na
lokalnom (optinskom) nivou. Od ukupno 161 optine (bez podataka sa teritorije AP Kosovo
i Metohija) u vreme popisa 2002. godine, samo etvrtina optina (40) imala je pozitivnu
stopu rasta svoje populacije. Meu njima najvie je optina (32) sa umerenom godinjom
stopom rasta, do 10 . Najvea stopa rasta zabeleena je u optini Stara Pazova (17,2 ).
Od optina u kojima je smanjen broj stanovnika od 1991. do 2002. godine, najvie je onih sa
stopom do - 10,1 (57% od ukupnog broja optina), dok su ostale (s jednim izuzetkom)
imale stopu od - 20,1 do - 10,0 . Broj stanovnika je najvie smanjen u optini Crna
Trava, ije se stanovnitvo smanjivalo po stopi od - 34,8 godinje. Stanovnitvo u
Republici Srbiji (bez podataka sa teritorije AP Kosovo i Metohija) predstavlja jednu od
najstarijih populacija u svetu, sa starou od 40,7 godina u vreme popisa 2002. godine.
Udeo mladih je nizak i opada, dok je udeo starih visok i stalno raste. Po prvi put zabeleen je
vei broj starih nego mladih (1.177.000 lica mlaih od 15 godina i 1.241.000 lica 65 i vie
godina), dok je u etnikim grupama (Romi, Albanci na jugu) i meu migrantima (izbegla i
raseljena lica) brojnije mlae stanovnitvo. Posebno su ugroena starenjem i odlivom
stanovnitva seoska i brdsko - planinska podruja.

Koeficijent ekonomske zavisnosti raste, jer se broj aktivnih lica sporije poveava od
zajednikog broja izdravanih lica i lica s linim prihodom, to uzrokuje ozbiljne socio-
ekonomske probleme u odrivom prostornom razvoju Republike Srbije.

Poseban problem u stanovanju i stambenoj politici predstavlja injenica da je tek 2009.

godine usvojen zakonodavni okvir, tako da su u povoju novi finansijski instrumenti razvoja
stanovanja. Izraena je poveana tranja, dok je ponuda na tritu nekretnina i dalje
neodgovarajua. Primetan je i rast cena nepokretnosti, koji se posebno razlikuje u razvijenim
delovima (gradovima) Republike Srbije u odnosu na gradove/regione koji su depresirani u
periodu tranzicije. Posebno je otvoreno pitanje javnog/neprofitnog sektora i razvoj socijalnog
stanovanja, odnosno definisanje programa substandardnih delova naselja, pa i samih
naselja (bespravnih - neformalnih naselja), kao i aktiviranje naputenih nepokretnosti i
stambenih jedinica u demografski ispranjenim, ruralnim i brdsko-planinskim podrujima.
Ocenjeno je da ima i do moguih milion bespravno sagraenih objekata u Republici Srbiji. Ti
objekti i naselja predstavljaju ogroman razvojni rizik. Istovremeno, odraavajui i (ne)mo
politike volje da sprei i rei problem, bespravna gradnja i neformalna naselja predstavljaju
najtei moralni, ekoloki i kulturni beleg na licu Republike Srbije. Kvalitativna stambena
nestaica u nekim delovima Republike Srbije i dalje je znatna iako je, u poreenju s mnogim
zemljama EU, stambeni fond u Republici Srbiji relativno nov. Dominacija stanova u
privatnom vlasnitvu kao i velike regionalne razlike u kvalitetu/vrednosti stanova
onemoguavaju adekvatnu stambenu mobilnost u poreenju sa oekivanim poveanjem
mobilnosti na tritu rada u Republici Srbiji. U pogledu odravanja stambenih zgrada pristup
nije odgovarajui jer je obavezno odravanje utvreno samo u odnosu na bezbednost i
zatitu ivota ljudi, a ne i u odnosu na odgovarajui kvalitet stanovanja i ivljenja.

Osnovni preduslov socijalne kohezije je pristupanje socijalnim pravima (prava u oblasti

stanovanja, socijalne zatite, zapoljavanja, zdravstva i obrazovanja), odnosno njihova
ravnomerna prostorna distribucija. Socijalni kapital je relativno slabo razvijen. Kvalitet ivota
jo uvek nije na odgovarajuem nivou za sve pripadnike drutvenih grupa. Postojea mrea
ustanova socijalne zatite ne obezbeuje odgovarajui nivo usluga za sve potencijalne
korisnike, posebno u pogledu nejednakosti u pristupu zdravstvenim uslugama, to posebno
pogaa siromane i ostale rizine i marginalizovane grupe stanovnitva. Siromatvo i
socijalna iskljuenost uzrokuju ogromne gubitke ljudskih resursa, i direktno negativno utiu
na teritorijalnu koheziju. Pored socijalne statusne segregacije, siromani i socijalno iskljueni
ive u neuslovnim naseljima ili delovima naselja. Tipian primer su Romi, interno raseljena i
izbegla lica kao i osobe sa invaliditetom jer su posebno pogoeni siromatvom, kao rezultat
kumulacije rizika. Od svih rizika, dominantna je nezaposlenost. U pogledu regionalne
zastupljenosti siromatva izdvajaju se istona i jugoistona Srbija, dok su Grad Beograd i AP
Vojvodina podruja gde je najmanje zastupljena siromana populacija.

Kljuni problemi gradova i urbanih naselja su: stihijska urbanizacija; suburbanizacija

gradova; koncentracija stanovnika; nedovoljna iskorienost postojee mree naselja;
razvojna stagnacija i nazadovanje; ugroenost ekolokog prirodnog i urbanog okruenja;
ugroenost prirodnih i kulturnih vrednosti; ugroenost zona i podruja u kojima se ne moe
graditi; odsustvo zatitnih mera ili realizacija mera zatite; neusklaenost izmeu
saobraajne mree i namene prostora; prenamena poljoprivrednog zemljita u graevinsko;
gubljenje zelenih i otvorenih prostora unutar gradskog tkiva; ugroenost javnih prostora;
nepoznavanje ili nedostatak volje za prihvatanje principa odrivosti; ad hoc zamena
graevinskog fonda; odsustvo standarda; fenomen "investitorskog urbanizma", koji ugroava
identitet naselja, javno dobro i javni interes i drugo. Osnovni problem ruralnih podruja su
marginalizacija sela, stagniranje i opadanje vitalnosti ruralnih podruja i ruralnog
stanovnitva, to izaziva sledee probleme u odnosu na urbana podruja: depopulacija
podruja; nii nivo tehnike i socijalne infrastrukturne opremljenosti; poremeaji u prostornoj
i naseljskoj strukturi; stagnacija privredne konkurentnosti ruralnih podruja; naruavanje
ekolokog integriteta ruralnih podruja; nedostatak odgovarajue institucionalne i
organizacione podrke ruralnom razvoju.

Kulturno naslee nije afirmisano kao razvojni resurs i zatita kulturnog naslea se jo uvek
sektorski tretira. Jo uvek ne postoji nacionalna strategija, dok su zakonska reenja iz 1994.
godine prevaziena. Poseban problem predstavlja status kulturnog naslea sa Liste
svetskog kulturnog naslea UNESCO, s tim da su posebno ugroena kulturna dobra na
teritoriji AP Kosovo i Metohija. Na Listi su: Stari Ras sa Sopoanima; Manastir Studenica;
srednjovekovni spomenici na Kosovu (Manastir Visoki Deani, Peka Patrijarija, crkva
Bogorodice Ljevike, Manastir Graanica) i arheoloko nalazite Gamzigrad-Romulijana.
Najvea panja se posveuje sakralnim graevinama, dok se narodna arhitektura
zapostavlja. Primetna je pojava bespravne gradnje, kao i odvijanje tekog - tranzitnog
saobraaja u neposrednoj blizini kulturnog naslea. Pitanje vlasnitva nad kulturnim
nasleem je otvoreno u procesu tranzicije i za sada je bez adekvatnog odgovora, dok je
meuregionalno povezivanje ostvareno u manjem obimu. Predeli su pod uticajem ubrzanih i
estih transformacija koje dovode do negativnih promena, a samo neki od takvih procesa su:
intenziviranje i poveanje stepena poljoprivredne proizvodnje usled kojih dolazi do
nestajanja prirodnih stanita i homogenizacije predela; intenziviranje urbanog irenja i
razvoja infrastrukture koji ugroavaju sisteme veza i fragmentiraju predele; lociranje
turistikih i rekreacionih kompleksa u najvrednijim delovima teritorije (visoko planinski
predeli) koji unitavaju, kao i depopulacija ruralnih predela i naputanje tradicionalnog
naina obrade zemljita, to dovodi do promene i nestajanja karaktera predela kao osnove
kulturnog identiteta. Fizika struktura naselja se transformie, gubei na kvalitetu, dok
ukupni dizajn javnog i privatnog prostora, kao i urbana kultura stanovnika u veini naselja u
Republici Srbiji do sada nisu percipirani niti tretirani kao vrednost.

U Republici Srbiji je zatieno preko 400 prirodnih dobara, svrstanih u tri kategorije - od
izuzetnog znaaja, velikog znaaja i znaajna dobra, od kojih su neka upisana u ramsarsku
listu, listu MAB ("ovek i biosfera") i Svetsku listu zatienog prirodnog i kulturnog naslea
(UNESCO). Okoline kulturnih dobara predstavljaju vredne prostore koji se stavljaju pod
zatitu (ukupno proglaena 43 podruja - zatienih okolina). Utvreno je 46 meunarodno
znaajnih podruja za ptice (IBA), 62 meunarodno znaajnih podruja za biljke (IPA) i 40
meunarodno znaajnih podruja za leptire. Zapoet je razvoj EMERALD mree u Republici
Srbiji, u cilju uspostavljanja ekoloke mree sastavljene od podruja od posebne vanosti za
zatitu prirode (Areas of Special Conservasion Interest - ASCI), i u tom smislu obraeno je
61 podruje. Osnovni problemi u domenu zatite prirode i prirodnih dobara su vezani za
nesprovoenje i nepoznavanje vaeih propisa od strane stanovnitva i lokalne
samouprave, nadlenih inspekcijskih slubi, sudova, strunih ustanova i institucija,
neracionalno korienje prirodnih resursa, slaba pokrivenost planskom i urbanistikom
dokumentacijom, neinventivnost, slaba opremljenost i loa organizovanost mnogih staraoca
prirodnih dobara, niska ulaganja drave u najatraktivnijim podrujima Republike Srbije, itd.
Ukupna povrina zatienih prirodnih dobara iznosi oko 5.471,76 km2, to ini oko 6,19% od
ukupne teritorije Republike Srbije. Do sada je pod zatitu stavljeno oko 6,2% teritorije
Republike Srbije, a vie od 2,6% teritorije se nalazi u postupku zatite, s time da se planira
da do 2012. godine bude zatieno 12% teritorije Republike Srbije. Poslednjih godina
trendovi pokazuju da se znaajno iri svest o potrebi zatite prirode, tako da se oekuje
spreavanje negativnih tendencija - nekontrolisane bespravne izgradnje u zatienim
podrujima i degradacija vrednih prirodnih podruja.

Problemi privrednog razvoja su4: visoka stopa nezaposlenosti (14,0); usporavanje privrednog
rasta (u 2008. ostvarena je stopa rasta BDP od 5,4% i procenjuje se da iznosi oko 80% BDP
iz 1990. godine (BDP po stanovniku u Republici Srbiji u 2008. godini je iznosio 4500 evra);
niska produktivnost privrede (Republika Srbija se nalazi na 85. mestu prema Indeksu
globalne konkurentnosti za 2008. godinu); nizak nivo inovacione aktivnosti (prema izvetaju
svetskog ekonomskog foruma, Republika Srbija se nalazi na 70. mestu; visok spoljno-
trgovinski deficit, koji u 2008. godini iznosi 8,2 milijardi evra, uz dvostruko vei obim uvoza
od vrednosti izvoza. Ovi problemi su posledica procesa tranzicione recesije i promena u
irem okruenju, proistiu iz nedovoljno konkurentne privrede, netransformisane postojee
privredne strukture, sporosti tranzicionog procesa u privatizaciji, restrukturiranju,
reorganizaciji i privatizaciji javnih preduzea. Ovo izaziva ozbiljne razvojne probleme u
zapoljavanju i posledice u demografskoj slici Republike Srbije i regionalnim
disproporcijama. Slaba regionalna povezanost preduzea, nepostojanje klastera, inkubatora
ili tehnolokih parkova, jedan je od osnovnih uzroka nedovoljne konkurentnosti malih i
srednjih preduzea i regionalne nekoherentnosti. Povezanost ovih problema sa nizom
demografskih i ekolokih slabosti, utie na stanje drastine regionalne neravnotee.
Nepostojanje institucija na srednjem nivou (izmeu dravnog i optinskog), oteava ili ak
onemoguuje uspeniji i koherentniji prostorni razvoj Republike Srbije. Glavno nastojanje u
pogledu politike regionalnog i prostornog razvoja je da se postigne ravnotea izmeu razvoja
svih regionalnih celina, kako onih nerazvijenih, tako i onih razvijenih, primenom pristupa i
modela uravnoteene teritorijalne i socijalne i podsticanjem ekonomske konkurentnosti.

________________
4
Izvetaj o razvoju Srbije 2008. godina, Republiki zavod za razvoj, 2009. godina

Tabela 4. Regionalne nejednakosti po oblastima (upravnim okruzima)

Oblasti (upravni okruzi) Republike Srbije 2008.

demografsko
BDV po zarade po stope
indikatori pranjenje 1971-
stanovniku stanovniku nezaposlenosti
2008 (%)
ekstremne
16 : 1 4:1 4:1 (-28,5) : (+32)
vrednosti
Grad Beograd : Grad Beograd : Jablaniki : Grad Pirotski : Grad
Jablaniki Jablaniki Beograd Beograd
Izvor: Regionalni razvoj Srbije 2009, Republiki zavod za razvoj (RZR)

Meutim, u toku tranzicionog perioda posle 2000. godine, regionalne nejednakosti5

Republike Srbije se jo vie produbljene. Regionalna polarizacija je vieslojna i ispoljava se
u visokim regionalnim i meuregionalnim razlikama u pogledu demografskih karakteristika,
ljudskih potencijala, privredne strukture i njene efikasnosti, siromatva i infrastrukturne
izgraenosti. Tome doprinose negativna demografska kretanja (izrazita depopulacija,
demografsko zaostajanje, slabi demografski resursi i neravnomeran teritorijalni razmetaj
stanovnitva, odnosno drastino pranjenje ruralnog i nerazvijenog podruja). Regionalno
posmatrano, najvei broj oblasti pripada demografski ugroenom podruju, ije se
makroekonomske posledice ogledaju u niskoj privrednoj aktivnosti i nivou razvijenosti. S
druge strane, Grad Beograd i Juno-baka oblast se izdvajaju kao podruja izrazite
koncentracije stanovnitva. Regionalna obrazovna struktura stanovnitva Republike Srbije i
dalje je nepovoljna, odnosno skoro 50% odraslog stanovnitva nalazi se na elementarnom
obrazovnom nivou ili ispod njega, sa najzastupljenijim srednjim stepenom obrazovanja
(41%), dok je sa visokom strunom spremom samo 6% stanovnika. Ekonomski slabe oblasti
(Pinjska, Borska, Branievska, Raka) usled nieg stepena obrazovanosti su na kritinom
nivou u pogledu kvaliteta ponude radne snage.

________________
5
Regionalni razvoj Srbije 2009, Republiki zavod za razvoj, 2009.

Tabela 5. Regionalne nejednakosti po optinama

Optine Republike Srbije 2008.

zarade po stope demografsko pranjenje 1971-
indikatori
stanovniku nezaposlenosti 2008
ekstremne 12 : 1 4:1 (-81,6) : (+31)
vrednosti Novi Sad : Opovo Lebane : Petrovac Crna Trava : Preevo

Izvor: Regionalni razvoj Srbije 2009, Republiki zavod za razvoj (RZR)

Ekonomske meuregionalne neravnomernosti se ispoljavaju u drastinom rastu

nezaposlenosti (118 optina i gradova sa viom stopom nezaposlenosti od republikog
proseka) i ekstremno niskim privrednim rezultatima (negativan finansijski rezultat iskazalo je
18 oblasti, odnosno 85 optina poslovalo je sa gubitkom u 2008. godini). Regionalna
asimetrinost, ogleda se u sve veim razlikama izmeu razvijenih i nerazvijenih oblasti, to
se negativno odraava na ukupan ekonomski regionalni razvoj Republike Srbije (prosene
zarade najvie u Gradu Beogradu i Juno-bakoj oblasti, a najnie u Toplikoj i Pirotskoj
oblasti). Problem opremljenosti infrastrukturom je naroito izraen u pogledu raznolikog
stepena, po regionima, saobraajne, telekomunikacione i vodoprivredne infrastrukturne
opremljenosti. Razlike se manifestuju kao odnos nerazvijenog junog podruja i razvijeniji
sever u pogledu kvaliteta puteva, elektronskih komunikacija i uslova stanovanja. Siromatvo
izazvano demografskim i privrednim neskladom, sa rastuim socijalnim posledicama i niskim
ivotnim standardom stanovnitva (18 oblasti belei srednji nivo humanog razvoja) naroito
je rasprostranjeno na nerazvijenom (23,3% siromanih u junoj i istonoj Srbiji) i ruralnom
podruju.

Saobraajna infrastruktura. Neizgraen Koridor X, odloene aktivnosti na izgradnji autoputa

E-763, nezavrena obilaznica oko Beograda, neizgraeni novi mostovi u Beogradu,
neizgraene obilaznice oko gradova, stari sistem naplate, tee obezbeivanje sredstava za
dovravanje zapoetih rekonstrukcija, nedovoljan procenat pokrivenosti savremenim
kolovozom regionalne i lokalne putne mree su neki od osnovnih problema.
Doneta je nova regulativa u oblasti javnih puteva. Plovni putevi, se samo delimino koriste u
odnosu na raspoloive potencijalne kapacitete. Domai saobraaj nije povezan sa
plovidbenim putevima u Rajnskom i Dunavskom sistemu, tako da se domae luke i
pristanita nisu obnovili, kao ni flota. Glavni problem su negativni efekti privatizacije luka koji
mogu da ukinu luku delatnost te da Republika Srbija izgubi strateku poziciju na Dunavu.

Izgradnja mree i centara integralnog transporta (RTC), nije u skladu sa planiranom

dinamikom. U pogledu vazdunog saobraaja, potrebno je da se dograde i modernizuju
aerodromi u Beogradu i Niu. elezniki saobraaj je u loem stanju, a radovi na
modernizaciji i rekonstrukciji nisu obavljeni, tako da stanje eleznike infrastrukture ni po
obimu i kapacitetu ne odgovara ni minimalnim standardima.

Prenosni sistem elektrine energije ini mrea 400 kV, 220 kV i deo mree 110 kV, kao i
drugi objekti. Ukupna duina dalekovoda 110-400 kV iznosi 9.649 km, a ukupno instalisana
snaga u transformatorskim stanicama 110/h, 220/h i 400/h kV iznosi 18.152,5 MVA. Duina
mree dalekovoda 110 kV i iznad poveana je za vie od 5,6 puta, a instalisana snaga
transformatorskih stanica 110 kV i iznad poveana je ak za 82,1 puta. U periodu sankcija
cene domae energije su pale na veoma niski (socijalni) nivo, ekonomski poloaj se veoma
pogorao, veze sa inostranstvom prekinute i mogunosti uvoza i izvoza energije smanjene,
razvoj, izgradnja i revitalizacija postojeih kapaciteta, nisu vreni. Poveanje neracionalne
potronje elektrine energije i porast vrnih snaga u sistemu, prenapregnuto korienje
pojedinih kapaciteta, a zbog niskih cena elektrine energije, zabeleen je pad prihoda.
Odsustvo regularnog uvoza energenata dovelo je do promene strukture finalne energije u
Republici Srbiji, dok je elektrina energija poveala svoje uee.

Stanje vodovodne infrastrukture nije zadovoljavajue. Kljuni problemi su sledei: stanje

distributivnih sistema u velikom broju naselja je loe, to dovodi do velikih gubitaka u mrei
(ak i preko 35%), kasni se sa razvojem izvorita; loa zatita izvorita; zaputanje lokalnih
izvorita na raun uvoenja regionalnih sistema. Zbog velikih gubitaka specifina potronja u
gradovima je visoka i iznosi oko 460 l/stanovnik dan. Od toga, domainstva troe oko 49%,
privredni kapaciteti prikljueni na takve javne vodovode troe oko 25%, dok su 26% svi ostali
registrovani potroai, kojima se voda naplauje (restorani, bolnice, sanitacija grada, kao i
gubici u mrei). U selima je specifina potronja manja i iznosi oko 2/3 specifine potronje
gradova.

Razvoj elektronske komunikacione mree i opreme u znaajnoj je meri bio ometan i usporen
bombardovanjem iz 1999. godine. Uprkos tome, postignuti su znaajni rezultati. Pozitivni
propisi stvaraju preduslove za ukidanje monopola, liberalizaciju trita i poveanje
konkurentnosti elektronskih komunikacionih usluga. Napredak je uinjen privatizacijom
dravnog vlasnitva u jednom od dva velika operatera javne mobilne mree, kao i uvoenje i
treeg operatera, to je doprinelo razvoju konkurencije u ovoj oblasti.

Konkurencija je razvijena u uslugama KDS i u pristupu internetu, ali su pristupni kapaciteti,

uglavnom, malih brzina.

Institucionalni okvir prostornog razvoja obuhvata sledee grupe pitanja: zakonodavni okvir,
planovi i planiranje, institucionalna i kadrovska opremljenost, finansiranje prostornog razvoja,
spoljni uticaji na planiranje prostornog razvoja, informacioni sistem, participacija, teritorijalna
organizacija i sistem odluivanja i prostorna integracija Republike Srbije u ire okruenje.

Tabela 6. SWOT analiza prostornog razvoja Republike Srbije

SNAGE (POTENCIJALI) SLABOSTI (OGRANIENJA)

 PRIRODA, EKOLOKI RAZVOJ I ZATITA
Stihijska izgradnja na poljoprivrednom
zemljitu, posebno u rubnim zonama
Velika povrina kvalitetnog poljoprivrednog
gradova, zahvaenost velikog dela
zemljita po stanovniku
poljoprivrednog i drugog zemljita razliitim
stepenima i vrstama erozije
Nedovoljna umovitost, nepovoljno zateeno
ume kao potencijal za ouvanje
stanje uma i nepovoljna i nedovoljna
bioraznovrsnosti i za proizvodnju biomase
brojnost divljai
Ouvana velika izvorita regionalnog znaaja Prostorna i vremenska neravnomernost voda
i postojanje HS DTD, kao potencijala za i mali broj PPOV koji uglavnom loe
ureenje i korienje "tranzitnih voda" funkcioniu
Zastarela tehnologija eksploatacije i prerade
Leita i pojave raznovrsnih metalinih
mineralnih sirovina, nepostojanje dugorone
mineralnih sirovina i termalne vode visokih
strategije korienja termalnih voda, nereeni
temperatura i znatne izdanosti
svojinski odnosi
Povoljan geografski poloaj, prirodni Nerazvijena infrastruktura za primenu OIE i
potencijali i mogunost raznovrsne primene vremenska neravnomernost pojedinih OIE
OIE (energija sunca, vetra itd.)
Visoka ekoloka i biogeografska vrednost, Ranjivost prirodnih ekosistema Republike
visok genetiki diverzitet i potencijal Srbije i iezavanje odreenog broja biljnih i
agrobiodiverziteta ivotinjskih vrsta
Degradirani prostori zbog neplanske
eksploatacije prirodnih resursa, postojanje
ekolokih crnih taaka, nezadovoljavajua
Ouvana ivotna sredina u komunalna infrastruktura u naseljima,
neindustrijalizovanim oblastima prekomerno zagaenje voda iz naselja,
industrije i poljoprivrede, prekomerno
zagaenje vazduha iz sektora industrije,
energetike i saobraaja
Nedostatak infrastrukture za tretman i
Implementacija Nacionalne strategije odlaganje otpada, zagaenje voda, zemljita i
upravljanja otpadom, neiskorieni potencijal vazduha usled loe prakse upravljanja
za reciklau otpada otpadom, degradirani prostori usled
neadekvatnog odlaganja otpada
Nedostatak sredstava za sprovoenje
Neiskorieni potencijal za smanjenje emisija programa multidisciplinarnih studija uticaja
gasova sa efektom staklene bate i klimatskih promena na pojedine sektore
uspostavljen Nacionalni centar za klimatske privrede, kao i nepostojanje noveliranih
promene standarda o primeni klimatskih podataka i
informacija u planiranju i projektovanju
Raznovrsnost i kvalitet kulturnog naslea
Izuzetno kulturno naslee ugroeno razliitim
(praistorija-savremena), stalni porast
uzronicima, prevazieni zakon i
kategorisanih i prethodno zatienih kulturnih
meusektorska neusklaenost pristupa
dobara, kao i dobara na Listi svetskog
planiranju i zatiti kulturnog naslea
naslea
Raznovrsnost i relativna ouvanost prirodnih i
Nerazvijenost informacione osnove i
raznovrsnost kulturnih predela Republike
instrumenata za planiranje i upravljanje
Srbije, kvalitet, raznovrsnost i ouvanost
predelima
naseljskih ambijentalnih celina
Seizmika rejonizacija Republike Srbije i Nepostojanje jedinstvene baze podataka o
striktna primena standarda aseizmikog rizinim lokacijama i zonama prirodnih
projektovanja objekata i instalacija, postojanje nepogoda i tehnolokih udesa
sistema za odbranu od grada, pasivnu i
aktivnu zatitu od poplava, planovi zatite
uma od poara, planovi za odbranu od
erozija i poplava
STANOVNITVO, NASELJA I SOCIJALNI RAZVOJ
Porast svesti o demografskim problemima na
nacionalnom nivou i znaaju pronatalitetne
Negativan prirodni prirataj i nivo reprodukcije
politike uz mogunost obnavljanja
stanovnitva mehanikim kretanjima
Visoka koncentracija ljudskih potencijala u Neravnomeran prostorni razmetaj ljudskih
imigracionim prostorima kao osnova razvoja, i resursa i disbalans prostorno-demografske
kvalitetna i brojna dijaspora strukture Republike Srbije
Nedovoljan stepen urbanizacije geoprostora
Beogradska aglomeracija, sloen i dinamian
Republike Srbije, polarizacijski efekti
sistem urbanih naselja, Novi Sad potencijalni
urbanizacije, funkcionalna koncentracija,
MEGA centar JIE, hijerarhinost regionalnog
dominacija Beograda i demografska
urbanog sistema Republike Srbije
disproporcija
Gradovi kao mesta demografskog,
Ekonomska stagnacija i nazadovanje u
kadrovskog, intelektualnog i inovativnog
ruralnim podrujima, regionalna razvojna
kapitala. Ekonomski potencijal u gradovima
neuravnoteenost - nedostatak policentrizma
kao pokretaima razvoja i relativno ouvana
i decentralizacije, slabe poluge upravljanja
ivotna sredina i prirodni resursi u ruralnim
razvojem u lokalnim sredinama
podrujima
Mogunosti za izgradnju i obnovu
Neprepoznavanje ili slabo prepoznavanje
graevinskog fonda, na zaputenim,
javnog interesa, i neophodnosti razliitog
naputenim i brownfields lokacijama, relativno
tretmana diferenciranih interesa u poslovima
povoljni prostorni raspored gradova srednje
planiranja i izgradnje gradova i ostalih urbanih
veliine koji mogu preuzeti ulogu centara
naselja
regiona ili grupa naselja
Postojea izgraena i nasleena komunalna
Zaputenost i nekompletnost komunalnih
infrastruktura kao egzistencijalni resurs,
sistema, neekonomske cene komunalnih
umreenost infrastrukture sa svim urbanim
usluga, nedostatak sredstava i odgovarajuih
strukturama (graevinsko zemljite, stambeni,
programa-projekata i institucionalne podrke
privredni, poslovni i drutveni objekti, zelene i
za razvoj komunalnih sistema i zatitu ivotne
rekreativne povrine, saobraajni terminali,
sredine
javne povrine)
Marginalizacija, stagniranje i pad ivotne i
ekonomske vitalnosti ruralnog stanovnitva i
Ouvana ivotna sredina, raznolikost i
podruja, posebno u brdsko-planinskim
atraktivnost pejzaa, biodiverzitet,
predelima, nepovoljna demografska kretanja -
raznovrsnost poljoprivredne proizvodnje,
populacioni pad seoskog stanovnitva uz
podruja sa potencijalom za ruralni, zimski i
nepovoljnu starosnu i kvalifikacionu strukturu,
lovni turizam
kao i nii nivo fizike, drutvene i
informacione infrastrukturne opremljenosti
Postojea izgraena i nasleena seoska
infrastruktura predstavlja razvojni resurs Deficit i nekompletnost komunalnih sistema u
(saobraajna, vodna, energetska i selima (distributivna elektro mrea, telefonski
elektronska komunikaciona mrea i oprema), brojevi, sistemi i objekti za evakuaciju
prigradska sela se opremaju i povezuju na otpadnih voda, kvalitet puteva, seoski otpad)
gradske komunalne sisteme i davaoce usluga

Javni sektor raspolae vrednim graevinskim
objektima i terenima/parcelama, koje je
neophodno sauvati za ove potrebe
Donet Zakon o socijalnom stanovanju,
osnovana Nacionalna korporacija za
osiguranje kredita, izgraena svest o potrebi
da se lokalna vlast bavi stambenom politikom
i posebno reavanjem stambenih potreba
domainstava sa niim primanjima
Legalizacija dobila na znaaju u mnogim
strategijama razvoja optina i gradova, donet
Zakon o planiranju i izgradnji sa odredbama
koje pojednostavljuju proceduru legalizacije
objekata do 100 m2 i jasno definie
vremenske rokove za donoenje nedostajuih
planova
ODRIVI RAZVOJ EKONOMIJE, REGIONALNI RAZVOJ I PROSTORNA INTEGRACIJA
REPUBLIKE SRBIJE
Privredni resursi, ljudski resursi, geografski
poloaj, dinamian rast privatnog sektora,
preferencijalni trgovinski aranman sa
Rusijom
Komparativne prednosti pojedinih podruja za
proizvodnju organske i hrane zatienog
geografskog porekla
Raspoloive regionalne i gradske prednosti
za lokaciju IZ i IP-greenfield i zaputene
industrijske i bojne lokacije (brownfields)
Geografsko-saobraajni poloaj Republike
Srbije hidrogeoloko bogatstvo, plovne reke i
hidroakumulacije, reljef pogodan za razvoj
turizma i dr, zatiena prirodna dobra,
turistika tradicija, etno-kulturno-istorijsko i
versko naslee i dr, kao izuzetni turistiki
resursi i motivi
Pasivan poloaj graana i korisnika i
nepodsticajne mere za aktivno ukljuivanje
graana i organizacija civilnog drutva u
planiranje i organizovanje usluga od javnog
interesa, nizak socijalni kapital i rudimentarne
forme partnerskih odnosa lokalne vlasti,
organizacija civilnog drutva i komercijalnog
sektora
Decenijsko odsustvo dravne politike i prakse
socijalnog stanovanja, veliki nedostatak
slobodnog i komunalno opremljenog zemljita
i nedostatak kapitala na tritu za finansiranje
gradnje uz ekspanziju bespravne izgradnje
Ne postoje pouzdane procene o broju, vrsti i
povrini bespravno izgraenih objekata, niti o
obimu aktuelne bespravne izgradnje,
nezadovoljavajui rezultati pokrenutog
procesa legalizacije tokom 2003. godine,
obesmiljavanje urbanistikih normativa,
regulacije i planske izgradnje, dominacija
"investitorskog" urbanizma
Nekonkurentna postojea privredna struktura,
zastarela tehnologija i nedovoljne investicije,
devastacija industrije, nesavremena
infrastruktura, zaostajanje u nekim
segmentima tranzicije, visoka nezaposlenost i
visok odliv kvalitetnih kadrova u inostranstvo,
veliki broj potencijalnih industrijskih
zagaivaa
Slaba logistika podrka difuziji nauno-
tehnikog progresa, trinih informacija i
primeni standarda kvaliteta i bezbednosti
poljoprivrednih proizvoda
Nedovoljno usmerena i koordinirana
koncentracija i polarizacija industrije u
aglomeraciji Beograd i Novi Sad i gubitak
poljoprivrednih povrina, nekonkurentna
proizvodnja, slaba organizovanost sektora i
nedostatak dijaloga i partnerstva,
nepostojanje institucionalnog i pravnog okvira
za razvoj IP/IZ nedostatak iskustva za
upravljanje IP
Nedovoljni kapaciteti turistikog smetaja,
pojave neplanske izgradnje, nekompletna i
neusaglaena planska regulativa turistikih
destinacija, nedovoljna opremljenost
infrastrukturom i sadrajima javnih slubi i
usluga, nedostatak realnih lokalnih vizija
razvoja i klasterskog udruivanja u turizmu,
nedostatak profesionalno oblikovanih

Opredeljenost drave ka unapreenju putne
infrastrukture i putnog saobraaja,
raspoloivost aerodromske infrastrukture u
zoni atraktivnih podruja (turistikih i
privrednih)
Energetski infrastrukturni sistemi, u relativno
ouvanom stanju u tehnikom smislu,
razvijenost elektroprenosnog i gasovodnog
sistema Republike Srbije, regionalna
povezanost sa okruenjem
Energetski objekti u blizini krajnjeg korisnika -
mali gubici prenosa i distribucije, pogodnost
investiranja u energetska postrojenja manjih
instalisanih snaga
Mogunosti za poboljanje energetske
efikasnosti u predelima u kojima postoji i
povoljna prostorna distribucija obnovljivih
izvora energije
Delimino realizovani sistemi zatite od
poplava i delovi 18 regionalnih sistema za
snabdevanje vodom naselja
Zapoeta decentralizacija upravljanja
graevinskim zemljitem prenoenjem na
lokalne samouprave, postojanje rezervi
graevinskog zemljita za izgradnju i
korienje - u svim optinama (anketirano 99
optina)
Poetna primena principa moderne, efikasne,
pristupane i odgovorne lokalne samouprave,
usvojeni neki regionalni i lokalni planovi
turistikih proizvoda za meunarodnu
komercijalizaciju, nedostatak nacionalnog
turistikog brenda i svesti o Republici Srbiji
kao destinaciji na meunarodnom tritu
Nije dostignuto eljeno uee puteva sa
savremenim kolovoznim zastorom,
nedovoljno shvatanje prednosti eleznice,
stare i slabo odravane pruge sa niskim
tehnikim parametrima i niskim nivoom
usluge, nedostatak koncepta pomoi u
pogledu razvoja aerodromske mree
regionalnog znaaja, neadekvatna
privatizacije luka na Dunavu, nepostojanje
Ro-Ro terminala u lukama na UPP Republike
Srbije, delimina razvijenost informacionog
sistema u transportnoj i lukoj delatnosti,
vidovi transportnog sistema nisu integrisani
Snabdevanje gasovodnog sistema samo iz
jednog pravca i nedostatak podzemnog
skladita gasa, veliki tehniki i netehniki
gubici u transportu i distribuciji elektrine
energije
Tehnoloko zaostajanje i nerazvijena
industrija za proizvodnju najveeg dela
energetske opreme za primenu OIE,
nedovoljan broj podsticajnih mera i pratee
regulative
Nedovoljan broj subvencija i podsticajnih
mera za projekte u oblasti energetske
efikasnosti, nedovoljna primena principa
energetske efikasnosti
Malo pogodnih lokacija za akumulacije,
posebno onih sa veim stepenom regulisanja,
a i te malobrojne se vrlo intenzivno
zaposedaju i devastiraju bespravnom
gradnjom, neureeni vodni reimi niza manjih
bujinih vodotoka (Jadar, Ub, Tamnava,
Vlasina, Jablanica, Skrape, vie reka iz
gornjeg sliva Niave i June Morave, itd), loe
odravanje sistema, nedovoljno ulaganje u
antierozionu zatitu, ugroavanje akumulacija
nanosom
Neracionalno korienje zemljinog resursa -
pretvaranje poljoprivrednog u graevinsko,
nedovoljna iskorienost graevinskog i
nepostojanje definisanih standarda i
normativa korienja graevinskog zemljita,
nedovoljna kapitalizacija graevinskog
zemljita usled odsustva trinih mehanizama
i kriterijuma
Nepostojanje srednjeg nivoa razvojnog
planiranja, odsustvo integralnog pristupa i
nedovoljno koordinisanog sistema (po
razvoja, zapoeta meunarodna saradnja
lokalnih institucija u realizaciji projekata iz sprovoenu stratekih sektorskih ciljeva na
pretpristupnih fondova
Multikulturalnost veeg broja regiona, oblasti i neuravnoteena mrea naselja usled
optina, relativno povoljne prostorno-razvojne konstantnog demografskog pranjenja irih
karakteristike
Zapoet proces pridruivanja EU, pogranina
i meuregionalna saradnja
Status Republike Srbije kao potencijalnog
kandidata za lanstvo u EU i pristup
fondovima za meunarodnu regionalnu
saradnju, punopravno lanstvo Republike
Srbije u meunarodnim organizacijama i
inicijativama koje u okviru svojih aktivnosti
imaju programe vezane za prostorno
planiranje i prostorni razvoj, formirani
evroregioni, kao teritorijalne asocijacije za
unapreivanje prekogranine saradnje
vertikali i horizontali) aktivnosti na
regionalnom nivou, neadekvatan
institucionalni okvir, nedovoljno izgraen
sistem podsticaja regionalnom razvoju,
nedostatak unificiranih kriterijuma za izradu
programskih dokumenata, nedovoljni
kadrovski kapaciteti na regionalnom i
lokalnom nivou
Neusklaeni prirodni i materijalni potencijali u
prostoru uz nedovoljno razvijenu
infrastrukturu (prema obimu izgraenosti,
strukturi i stepenu modernizacije),
podruja, strukturni problemi i nizak nivo
socio-ekonomske razvijenosti (nepovoljne
stope zaposlenosti i nezaposlenosti, niska
stopa investiranja, niska stopa konkurentnosti
privrede, visoka stopa siromatva)
Velika nezaposlenost, siromatvo i obrazovni
nivo u znaajnom delu Republike Srbije,
programska i projektna nespremnost,
restrukturiranje i privatizacija velikih
industrijskih sistema
Neefikasno sprovoenje decentralizacije
vlasti u Republici Srbiji, neblagovremeno
iskoriavanje fondova koji su na
raspolaganju (IPA)

MOGUNOSTI (ANSE) PRETNJE

PRIRODA, EKOLOKI RAZVOJ I ZATITA
Poveanje institucionalne podrke zatiti Nepostojanje operativnih procedura za
zemljinih resursa u procesu prihvatanja implementaciju pravnih normi i institucionalnih
modaliteta, kriterijuma i standarda koji se reenja u domenu zatite, racionalnog
primenjuju u EU, sinhronizovano ukljuivanje korienja, ureenja i rekultivacije zemljita,
javnog interesa za ouvanjem povrina i slabljenje motivacije porodinih gazdinstava
plodnosti poljoprivrednog zemljita u razvojne za bavljenje poljoprivredom, degradacija
programe svih privrednih sektora i javnih zemljinih resursa sa nerazreenim
slubi svojinskim statusom
Neefikasan sistem finansiranja
Uspostavljanje sistema odrivog upravljanja
vienamenskog korienja ukupnih umskih
umama, uveanje brojnosti i kvaliteta divljai
potencijala
Hidrotehnike melioracije najkvalitetnijih Neekonomska cena vode, zloupotreba
zemljinih potencijala u integralnim vodotoka za evakuaciju otpadnih voda, ime
sistemima, sa povezivanjem svih segmenata se ugroavaju izvorita i unitavaju vodeni i
poljoprivrede priobalni ekosistemi
Nastavak demografskog pranjenja i procesa
Odrivi razvoj, ukljuivanje lokalnog
starenja stanovnitva, uz nedovoljnu
stanovnitva u programe razvoja itd, i zatita
informisanost i ukljuivanje lokalnog
delova planinskih podruja, razvoj kvalitetnog
stanovnitva u programe i projekte razvoja i
celogodinjeg turizma i prateih aktivnosti,
zatite, nedovoljna meuregionalna i
eko-poljoprivreda
prekogranina saradnja
Vienamensko korienje termalnih voda, kao
izvora jeftine obnovljive energije i za
unapreenje banjskog turizma Visoka cena ulaganja u definisanje bilansnih
Mogunost realizacije novih hidroenergetskih rezervi i poetnu fazu eksploatacije,
sistema sa objektima HE na Drini (srednji i nepotovanje mera zatite izvorita,
donji tok), Limu, Velikoj i Zapadnoj Moravi, neadekvatno korienje podzemnih voda za
Ibru, Niavi, regulacione hidroelektrane (HE flairanje, tehnoloki problemi korienja
erdap 1 i 2, HE Bajina Bata i RHE Bajina visokomineralizovanih termalnih voda i
Bata, hidroelektrane na Uvcu i Limu, ekoloki problem njihovog odlaganja po
Vlasinski sistem, HE Pirot - koje omoguavaju iskoriavanju
racionalniji i pouzdaniji rad EES Republike
Srbije, ali i razmenu sa okruenjem
Nerealno niska cena energenata i elektrine
Snabdevanje objekata koji su udaljeni od
energije moe da uini upotrebu veine
elektroenergetskih mrea
sistema OE neatraktivnom i nekonkurentnim
Ukljuivanje centara biodiverziteta i zatienih
Razliiti oblici regulacije vodotokova,
prirodnih dobara Republike Srbije u ekoloke
zagaivanje ili gubitak podzemnih voda i
mree Evrope: Natura 2000, EMERALD i
akvifera
Pan-evropska ekoloka mrea
Usporeniji privredni rast i nedostatak
investicija u zatitu ivotne sredine, sporo
Uvoenje standarda EU kojima se jaanje institucija i nedovoljna koordinacija
obezbeuje kvalitet ivotne sredine, izmeu institucija, nedovoljna informisanost
poveanje povrina pod zatienim prirodnim javnosti i nedovoljno razvijena javna svest o
dobrima potrebi zatite ivotne sredine i prostora,
ponovno pokretanje industrijske proizvodnje
zastarelim tehnologijama
Uvoenje standarda EU u oblasti upravljanja
otpadom i mogunost korienja EU i ostalih
fondova, sanacija neureenih smetlita i Optereenost prostora nekontrolisanim i
remedijacija kontaminiranih zemljita, nehigijenskim deponijama - smetlitima
smanjenje nastajanja otpada u industriji i
prepoznavanje otpada kao resursa
Prepoznavanje klimatskih promena kao
faktora odrivog razvoja pojedinih sektora
privrede i ukupnog ekonomskog razvoja,
Sporost jaanja institucionalnih kapaciteta,
uvoenje standarda EU u oblasti upravljanja
neadekvatan odnos prema problemu
rizikom prirodnih katastrofa, obnovljivih izvora
klimatskih promena u sistemu obrazovanja i
energije, energetske efikasnosti,
informisanja javnosti
projektovanja i izgradnje infrastrukturnih
sistema koji su relevantni za razliite aspekte
klimatskih promena
Veliki potencijal korienja kulturnog naslea Status Kosmeta i ugroenost najvrednijih
kao generatora mnogih kulturnih, turistikih i delova kulturnog naslea, prolongiranje
ekonomskih aktivnosti (i dr) ratifikacije meunarodnih konvencija i
Dobijanje stranih fondova za obnovu njihovog integrisanja u zakonodavni okvir i
spomenika upisanih u "Svetsku batinu" sistem planiranja
Nedostatak finansijskih sredstava za
Odrivi razvoj, usmeravanje novih investicija i
realizaciju programa i projekata u oblasti
razvoj restriktivnih i podsticajnih mehanizama
zatite, unapreenja i afirmacije vrednosti
u pravcu ouvanja vrednih, aktiviranja
predela i ambijenata, prolongiranje ratifikacije
zaputenih i kreiranje novih vrednosti u
meunarodnih konvencija i njihovog
predelima, razvoj aktivnosti ouvanja i
integrisanja u zakonodavni okvir i sistem
prezentacije zajednikih predeonih resursa
planiranja
Usporavanje procesa pridruivanja Republike
Uvoenje normi i standarda EU kojima se Srbije EU i procesa harmonizacije naih
obezbeuje kvalitet i savremeni pristup propisa sa evropskim, kao i njihova spora
upravljanja rizicima od prirodnih nepogoda i implementacija, neusaglaeno sektorsko
tehnolokih udesa planiranje i slaba koordinacija nadlenih
institucija, slubi i organizacija
STANOVNITVO, NASELJA I SOCIJALNI RAZVOJ
Intenziviranje nepovoljnih demografskih
Priliv povratnika i kapitala iz inostranstva i
trendova, depopulacija, pad nivoa plodnosti,
uspostavljanje saradnje zemlje sa zemljama
demografsko starenje, pojaani pritisak na
ishoditima naih migranata, priliv imigranata
radni kontingent i polni disbalans u
usled ekonomskog oporavka zemlje.
nerazvijenim, planinskim, i pograninim
Reavanje trajnog statusa izbeglica i
podrujima, stvaranje nepovoljnog
raseljenih lica, produenje efektivnog radnog
socioekonomskog ambijenta, poveanje
veka, dalje smanjenje smrtnosti, naroito
nezaposlenosti, smanjenje ekonomske i
odojadi, i produenje oekivanog trajanja
socijalne sigurnosti stanovnitva i visok nivo
ivota starijeg stanovnitva
siromatva
Preusmeravanje tokova migracija unutar Prekomerna koncentracija stanovnitva u
Republike Srbije ka srednjim i malim razvijenim podrujima, nekontrolisano
gradovima i njihovo oivljavanje, odvijanje migracija na relaciji selo-grad,
preusmeravanje migracija ka resursima slabo razvijena-nerazvijena podruja, prekomerna
razvijenih regiona, revitalizacija sela u skladu koncentracija stanovnitva u primarnim
sa objektivnim potrebama razvojnim centrima (Beograd, Novi Sad, Ni)
Spontana i besplanska urbanizacija naselja,
nastavak besplanske deagrarizacije seoskih
naselja i njima pripadajuih teritorija, dalji
Formiranje decentralizovane i funkcionalno- negativni demografski razvoj znatnog broja
hijerarhijski organizovane mree naselja, sa naselja, posebno ruralnih, i funkcionalno
centrima nosiocima i inicijatorima razvoja na slabljenje postojeih ruralnih centara zbog
razliitim teritorijalnim nivoima, stvaranje umanjenog intenziteta razvoja Republike
uslova za funkcionalnu specijalizaciju manjih Srbije, dalji rast intraregionalnih i
gradova i njihovih mrea interregionalnih disproporcija prouzrokovanih
neravnoteom u unutranjem demografskom,
funkcionalnom i morfo-fizionomskom razvoju
pojedinih naselja
Odrivi razvoj komunalnih sistema
Nepostojanje efikasnog sistema organizacije
(ekonomska i organizaciona transformacija,
upravljanja komunalnim sistemima i
uvanje postojeeg, dogradnja postojeih
ugroavanje pouzdanog funkcionisanja,
sistema), umreavanje postojeih i buduih
nedostatak srednjoronog (3-7 godina)
komunalnih sistema u urbane i regionalne
kapitalnog budetiranja odnosno sredstava za
sisteme (funkcionalno urbana podruja
izgradnju kapitalnih komunalnih objekata
Republike Srbije)
Predpristupni fondovi i drugi razvojni programi Spor proces strukturnih reformi, depopulacija
EU na osnovu pripremljenih projekata i starenje stanovnitva, izraen neujednaen
regionalni razvoj
Odrivi razvoj komunalnog opremanja sela,
razvijanje novih komunalnih sadraja i Gaenje sela i opustoeni atari, nedovoljna
objekata (reciklaa, energetska efikasnost, finansijska sredstva za izgradnju kapitalnih
mini akumulacije, vetroelektrane, gasifikacija, seoskih komunalnih objekata
ugovorna pota)
Regulisanje svojinskog statusa i reima
Neregulisan svojinski status objekata
korienja objekata namenjenih uslugama od
namenski graenih za javne slube,
javnog interesa na nain koji e sauvati ove
obezvlaenost i nemotivisanost lokalnih
objekte/prostore za ove namene, podsticanje
vlasti da zatite prostore namenjene
lokalnih inicijativa i stimulisanje organizovanja
uslugama od javnog interesa i reavanje
obrazovnih, zdravstvenih, socijalnih i kulturnih
sukoba komercijalnih i javnih interesa u korist
usluga i aktivnosti prilagoenih potrebama i
komercijalnih
interesima lokalnog stanovnitva
Nepostojanje znaajnijih subvencija i izvora
finansiranja u oblasti socijalnog stanovanja,
izuzev na tritu stambenih kredita,
Razvoj socijalnog stanovanja, podsticaj
mogunost razvoja socijalne iskljuenosti i
urbanoj obnovi, socijalnoj inkluziji i koheziji
getoiziranja u uslovima izgradnje socijalnih
stanova iskljuivo na predvienim i
izdvojenim lokacijama
Integracija neformalnih naselja u ukupnu
gradsku strukturu, odnosno regulisano
Nerazvijeni metodi i modeli legalizacije,
vlasnitvo nad zemljitem ime bi se
sanacije i rekonstrukcije neformalnih naselja i
omoguila naplata poreza to bi doprinelo
nastavak bespravne izgradnje, neefikasne
osnaivanju budeta i kapitalizaciji gradske
republike i lokalne nadlene slube, kao i
rente, podstaklo sekundarno trite
neefikasni sudovi
nekretnina i unapredilo socijalnu jednakost i
stabilnost
ODRIVI RAZVOJ EKONOMIJE, REGIONALNI RAZVOJ I PROSTORNA INTEGRACIJA
REPUBLIKE SRBIJE
Ekonomska nestabilnost i nedostatak
Decentralizacija i uvoenje regionalnog nivoa investicija, politika neizvesnost i
uprave, uravnoteeni regionalni razvoj neefikasnost, nastavak meuregionalnih i
Republike Srbije na osnovu umreavanja unutarregionalnih razvojnih disproporcija,
FUP i povezivanja FUP sa slinim podrujima nizak stepen prostorno-funkcijskih odnosa u
van granica Republike Srbije mrei FUP (selo-grad), nastavak negativnih
demografskih trendova
Formiranje klastera: diverzifikacija, Nedovoljna efikasnost uprava, spor i sloen
funkcionalna specijalizacija i razvijanje birokratski aparat, zastareli modeli rada,
komplementarnosti izmeu samih gradova, neprepoznavanje sopstvenih komparativnih
policentrian model prostorne organizacije prednosti, alternativnih resursa, alternativnih
mree naselja razvojnih pravaca
Nedostatak sredstava za razvoj putne
Zavretak kapitalnih infrastrukturnih projekata infrastrukture i unapreenje putnog
na meunarodnim koridorima i rutama, saobraaja, ubrzani zavretak konkurentnih
osavremenjivanje i dogradnja deonica putnih pravaca u regionalnom okruenju
dravnih puteva I i II reda, optinskih puteva i Nedostatak sredstava i odgovarajuih
ulica projekata, sporost u revitalizaciji i razvoju
infrastrukturne mree, a posebno Koridora X
Poveanje intermodalne dostupnosti regiona Voluntarizam u planiranju razvoja,
 megalomanija, poveanje raskoraka u razvoju
u odnosu na okruenje
Poveanje kapaciteta infrastrukture du
Nezavren proces reorganizacije luka i
Panevropskog Koridora VII, razvoj
ugroenost javnog interesa, nedovoljan broj
intermodalnog transporta i putnikog
ureenih marina za manje brodove
saobraaja
Modernizacija i revitalizacija energetske Usporen tehnoloki razvoj infrastrukturnih
infrastrukture, izgradnja magistralnog sistema i opadanje pouzdanosti
gasovoda "Juni tok" i Panevropskog infrastrukturnih sistema usled starosti i
naftovoda Konstanca-Trst nedovoljnog odravanja
Komplikovane i duge administrativne
Udeo OIE u proizvodnji elektrine energije,
procedure za dobijanje dozvola za izgradnju
smanjenje emisija CO2 prema ratifikovanom
postrojenja za proizvodnju obnovljive
Kjoto protokolu, poboljanje zakonodavnog
energije, nedovoljno usaglaeni propisi o
okvira u oblasti graenja za laku primenu
nainu korienja energije dobijene iz
OIE
obnovljivih izvora
Nepostojanje permanentnih oblika edukacije
Ukljuivanje u evropske, posebno regionalne, lokalnog stanovnitva u oblasti energetske
programe i projekte energetske efikasnosti, efikasnosti i nedovoljan priliv kvalitetnih i
usklaivanje nacionalnih pravila i tehnikih obrazovanih kadrova, kanjenje u
standarda sa onima iz Evropske unije zaokruivanju adekvatnog zakonodavnog
okvira
Poveanje pouzdanosti vodosnabdevanja
nastavkom zapoete realizacije regionalnih Nekontrolisana izgradnja objekata u zoni
sistema za snabdevanje vodom, mogunost izvorita i na prostorima neophodnim za
realizacije hidroelektrana na Srednjoj i Donjoj izgradnju vodne infrastrukture, veliko
Drini, sistema na Velikoj Moravi, zaostajanje u razvoju kanalizacione
upotpunjavanje i poveanje pouzdanosti infrastrukture naselja, zbog loe reenog
sistema zatite od poplava primenom aktivnih finansiranja vodoprivrede odravanje svih
mera zatite, pasivne odbrane dogradnjom sistema (posebno zatitnih) je krajnje
linijskih zatitnih sistema (nasipi, regulacije), redukovano, zbog ega se smanjuje njihova
mogunosti poveavanja instalisanih snaga funkcionalnost i bezbednost, nekontrolisana
na vie postojeih hidroelektrana (erdap 1 i eksploatacija peska i ljunka kao
2, Bajina Bata, Zvornik, Potpe), kao i graevinskih materijala, zloupotreba HS DTD
poveanje proizvodnje dogradnjom HE za odvoenje otpadnih voda i materija (baki
Vlasina, HE Pirot, iskorienje donjeg toka magistralni kanal)
Dunava
Postoji odreen broj vrioca potanskih
usluga, to je dobra osnova za uvoenje Otpori liberalizaciji u delatnosti, nedostatak
liberalizacije u delatnosti i formiran radno sredstava za realizaciju svih planiranih
sposoban kadar za pruanje elektronskih aktivnosti
usluga
Bra valorizacija prirodnih resursa i
neiskorienih kapaciteta putem veeg priliva
Sporost integracionih procesa Republike
SDI, ukljuenost Republike Srbije u
Srbije u EU, svetska finansijska i ekonomska
meunarodne transportne i energetske
kriza, tranziciono ekonomsko zaostajanje za
koridore, zona slobodne trgovine sa
okruenjem, nepovoljni demografski trendovi
zemljama JI Evrope, poveanje javno
privatnog partnerstva
Primena principa, standarda i modaliteta EU Otean pristup na strana trita usled sporog
u politici podrke razvoju poljoprivrede i sela, uvoenja standarda kvaliteta i bezbednosti
investiranje u razvoj i modernizaciju hrane, niska kupovno-sposobna tranja na
prehrambene industrije, posebno na izvoru domaem tritu poljoprivredno-
ekoloki vrednih sirovina prehrambenih proizvoda i slaba
osposobljenost lokalnih zajednica za
unapreenje marketinga i privlaenje
potencijalnih investitora u MSP agrobiznisa
Poveavanje teritorijalne i korporativne Nedovoljna efikasnost i transparentnost za
konkurentnosti i izvoza, posebno u okviru aktiviranje IP i IZ, neefikasna promocija IZ i
IZ/IP, slobodnih zona, podsticaj MSP u IP, nedovoljnost finansija za izgradnju IZ i IP,
stvaranju regionalnih klastera u proizvodnom i kao i nerazvijeni modaliteti javno-privatnog
uslunom sektoru partnerstva
Devastacija i gubljenje odreenih prostora za
turistiki razvoj usled ugroavanja prirode i
Turistika regionalizacija/klasterizacija
ivotne sredine, zaputanje etno-naslea sela
prostora Republike Srbije, uz ustanovljenje
i kulturnih dobara, nedovoljna regionalna
turistikih destinacija i rangiranje po
integracija turistike ponude, nedostatak
prioritetima unapreenje turistikog smetaja
menaderskog kadra i informatike za
po meunarodnim standardima kvaliteta,
unapreenje smetajnih kapaciteta,
dostupnost evropskih fondova i interes
zapostavljanje domae nauke i struke u
inostranog kapitala za razvoj turizma
turizmu, uz preteno oslanjanje na strane
eksperte
Mogunosti postojanja graevinskog zemljita
u svim oblicima svojine, postojanje
graevinskog zemljita u javnoj svojini Nedostatak veza politike graevinskog
Republike, autonomne pokrajine i lokalne zemljita sa urbanom, komunalnom i
samouprave, mogunosti konverzije prava politikom razvoja lokalne ekonomije
korienja u pravo svojine bez naknade i sa
naknadom, u skladu sa Zakonom
Stvaranje efikasne mree regionalnih
institucija, za efikasno upravljanje
Usporena zakonska reforma (teritorijalna
regionalnom politikom, regionalna i
organizacija, regionalizacija, funkcionalna i
prekogranina saradnja, finansijska
finansijska decentralizacija), usporavanje
mogunost korienja predpristupnih fondova
evropskih integracija umanjuje alternativne
namenjenih regionalnom razvoju,
izvore finansiranja regionalnog razvoja
prilagoavanje srednjeg i lokalnog nivoa
NSTJ klasifikaciji
Usporavanje zakonskih reformi uz nizak
Efikasnije korienje komparativnih prednosti stepen transformacije i razvoja institucija,
regiona, gradovi generatori razvoja - jaanje nedovoljna integrisanost u meunarodne
veze sa okruenjem i funkcionalno tokove, demografska regresija i
povezivanje nezaposlenost, prostorno-regionalna
nekonkurentnost, politika nestabilnost
Sprovoenje principa decentralizacije i Strukturni problemi privrede (nerazvijen
policentrizma, razvijanje industrijskih klastera, industrijski i agrarni konkurentski klaster),
podsticanje ulaganja: fiskalne, kreditne i dalje poveanje regionalnih razlika i
druge povoljnosti siromatva
Odlaganje napredovanja Republike Srbije u
Uvoenje normi i standarda EU kojima bi se
zapoetim evropskim integracijama,
odvijao ujednaeniji proces planiranja
nestandardizovanost informacione osnove u
prostora, podizanje svesti graana o
odnosu na evropsko i ire okruenje,
prostornoj dimenziji meunarodne saradnje,
neizvesnost u brzini usvajanja evropskih
podsticanje saradnje sa dravama izvan EU
pravnih tekovina (AS) u Republici Srbiji
 II VIZIJA, PRINCIPI I CILJEVI PROSTORNOG RAZVOJA
Na osnovu analize i ocene stanja i problema prostornog razvoja Republike Srbije, kao i
dosadanjih tendencija u periodu posle usvajanja Zakona o Prostornom planu Republike
Srbije (1996. godina):

- imajui u vidu realne i potencijalne kapacitete za prostorni razvoj, odnosno odrivi

ekonomski, socijalni i fiziko-ekoloki razvoj u postojeem i unapreenom institucionalnom
sistemu;

- vodei rauna o trenutnom i pretpostavljenom buduem eksternom uticaju na prostorni

razvoj;

- pretpostavljajui dovretak i unapreenje zakonodavnog okvira koji utie na prostorni

razvoj Republike Srbije;

- nastojei da se graanima Republike Srbije obezbedi zdravo okruenje, kvalitetni i

bezbedni uslovi ivota i rada;

- teei obezbeenju atraktivnih i efektivnih uslova za investiranje na odriv nain.

Ovim planom se utvruje vizija, principi i ciljevi prostornog razvoja Republike Srbije i njenih
regionalnih celina, u njenim Ustavom utvrenim granicama.

1. Vizija prostornog razvoja Republike Srbije

U pogledu prostornog razvoja dugorona vizija Republike Srbije je da bude: teritorijalno
utvrena i regionalno uravnoteena, odrivog ekonomskog rasta i konkurentna, socijalno
koherentna i stabilna, infrastrukturno opremljena i saobraajno pristupana, ouvanog i
zatienog prirodnog i kulturnog naslea, kvalitetne ivotne sredine, i funkcionalno
integrisana u okruenje.

Ka ostvarenju ove vizije Republika Srbija e uloiti posebne napore da:

- vrsto uspostavi svoje granice i afirmie svoj dravni identitet kao i identitet svojih
specifinih regionalnih celina;

- iskoristi svoj geostrateki poloaj u Evropi, zasnovan na transdravnim potencijalima reka

Dunava, Drine, Save i Tise, kao i venaca Karpatskih i Balkanskih planina;

- afirmie funkcionalne prekogranine veze i kooperaciju sa susedima;

- ouva i proiri zatiene prirodne celine kao i da obezbedi zatitu i odrivu upotrebu
elemenata prirode u celini;

- ouva svoje kulturno i istorijsko naslee i obezbedi njegovo odrivo ureenje i korienje;

- iskoristi svoj demografski kapital u zonama demografske koncentracije, odnosno znatno ga

unapredi u zonama demografskog pranjenja sistematskom demografskom, populacionom i
ekonomskom politikom;
- afirmie i dosledno sprovede politiku policentrizma i decentralizacije, uz istovremenu
funkcionalno-razvojnu integraciju jedinica lokalne samouprave;

- posebnim merama i politikom regionalnog razvoja podstakne razvoj i restrukturiranje

nerazvijenih podruja, uz istovremenu punu podrku daljem razvoju razvijenih podruja na
svojoj teritoriji;

- znatno povea stepen pristupanosti u saobraajnom i infrastrukturnom pogledu, naroito u

podrujima koja zaostaju u razvoju;

- ustanovi novi sistem organizacije i distribucije javnih slubi, kao i doslednu i strogu zatitu
elemenata od javnog interesa, odnosno javnog dobra;

- podstakne jaanje svesti kod graana, investitora i administracije na svim nivoima o

znaaju zatite javnog dobra, ureenju teritorije i odrivom prostornom razvoju;

- sistematski razvija i aurira informacioni sistem o prostoru i uini ga dostupnim svima koje
zanima prostorni razvoj Republike i njenih konstitutivnih celina;

- ubrzano racionalizuje i modernizuje administraciju u ijoj je nadlenosti razvoj i ureenje

prostora, kao i definitivno spreavanje bespravne gradnje, uz eliminaciju koruptivnih i drugih
negativnih pojava koje drastino ugroavaju prostorni razvoj Republike Srbije.

2. Opti principi prostornog razvoja Republike Srbije

Pod osnovnim principima planiranja podrazumevaju se Vodei principi za odrivi prostorni
razvoj evropskog kontinenta, usvojeni na 12. sednici Evropske konferencije ministara
odgovornih za regionalno/prostorno planiranje (CEMAT), 2000. godine u Hanoveru6. Pored
Vodeih principa, znaajnu orijentaciju u prostornom razvoju Republike Srbije predstavljae i
Ljubljanska deklaracija o teritorijalnoj dimenziji odrivog razvoja (CEMAT, 2003. godina),
prilagoena za potrebe prostornog razvoja Republike Srbije, Teritorijalna agenda Evropske
unije - Ka konkurentnijoj i odrivoj Evropi raznovrsnih regiona (2007. godina)7 kojom su
obuhvaeni ciljevi Lisabonske i Geteborke strategije, Lajpcika povelja (2008. godina)8,
Koheziona politika Evropske unije9 i drugi dokumenti od znaaja za Republiku Srbiju u fazi
pristupanja EU. Polaznu osnovu za definisanje vizije i ciljeva prostornog razvoja, ini stanje
kljunih faktora prostornog razvoja i aktiviranje razvojnih potencijala Republike Srbije.
Naroito e biti znaajno jaanje odrivosti, identiteta, konkurentnosti, kohezije i
konkurentnosti, kao i unapreenje upravljanja prostornim razvojem Republike Srbije, s
obzirom da u praksi prostornog planiranja u Republici Srbiji osnovni principi planiranja jo
uvek nisu zaiveli u meri u kojoj je to neophodno. Istiu se sledei principi prostornog
razvoja Republike Srbije od kojih su kljuni navedeni i kao kriterijumi za ocenu dostignutog
stepena prostornog razvoja Republike i pojedinih teritorijalnih jedinica:

- odrivost, kao generalni princip koji mora biti primenjen kod svih aktivnosti u prostoru
Republike Srbije;

- decentralizacija, kao kljuni princip od kojeg zavisi stepen aktiviranja teritorijalnog kapitala
na lokalnom i regionalnom nivou;

- dekoncentracija, racionalno i sistematsko rastereenje veih centara u pogledu institucija,

kadrova i sredstava na vie taaka na teritoriji Republike Srbije;

- teritorijalna kohezija, kao rezultat uravnoteenog socio-ekonomskog regionalnog razvoja;

- jaanje konkurentnosti, to podrazumeva dalji razvoj metropolitenskih podruja i
istovremeno jaanje i funkcionalno profilisanje slabo razvijenih regiona, posebno ruralnih i
industrijskih;

- aktivna implementacija politike prostornog razvoja i uee javnosti;

- policentrini teritorijalni razvoj, sa naglaenom ulogom gradova i funkcionalnih urbanih

podruja (ekonomski regioni, oblasti), kao i jaanjem veza na relaciji selo-grad;

- funkcionalna specijalizacija, potujui komparativne prednosti u pogledu razvojnih

potencijala regionalnih celina;

- formiranje i jaanje mrea gradova i naselja (klasteri) koje mogu da obezbede razvoj
komplementarnih funkcija;

- unapreenje pristupanosti informacijama i znanju preko elektronskih komunikacionih

mrea razvijenih da pokrivaju itave regione/dravu;

- unapreenje saobraajne dostupnosti kao dominantan faktor iskorienja teritorijalnih

potencijala i uravnoteenog razvoja;

- razvoj kulturnog identiteta i teritorijalne prepoznatljivosti;

- permanentna edukacija graana i administracije;

- supsidijarnost predstavlja mogunost reavanja odreenog problema na vie nivoa

odluivanja, odnosno na onom nivou odluivanja koji e obezbediti najveu efikasnost;

- striktno potovanje zatite javnog interesa, javnih dobara i javnog prostora;

- unapreenje i zatita prirodnog i kulturnog naslea kao razvojnog resursa;

- smanjenje tetnog uticaja na ivotnu sredinu;

- javno-privatno partnerstvo;

- vea transparentnost kod odluivanja o prostornom razvoju;

- transgranino, interregionalno i transdravno funkcionalno povezivanje regionalnih i

lokalnih jedinica.

________________
6
Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European Continent, adopted
at the 12th Session of the European Conference of Ministries responsible for Regional
Planning (CEMAT), Hanover, September 2000.
7
Territorial Agenda of the European Union: Towards a More Competitive and Sustainable
Europe of Diverse Regions, Agreed on the occasion of the Informal Ministerial Meeting on
Urban Development and Territorial Cohesion in Leipzig on 24/25 May 2007.
8
Leipzig Charter on Sustainable European Cities, Leipzig, 2007.
9
EU Cohesion and Regional Policy 2007-2013, Europian Commission, Bruxelles.

3. Osnovni ciljevi
Uspean prostorni razvoj Republike Srbije, odnosno postepeno pribliavanje viziji njenog
prostornog razvoja zahteva dostizanje serije osnovnih ciljeva, meu kojima su prema svom
znaaju ravnopravno najvaniji sledei:

1) URAVNOTEENIJI REGIONALNI RAZVOJ I UNAPREENA SOCIJALNA

KOHEZIJA

Teritorijalnu koheziju treba razumeti kao rezultat odrivog aktiviranja celokupnog kapitala i
potencijala onih teritorijalnih jedinica koje za to imaju odgovornost i kapacitet. To
istovremeno znai i jaanje tzv. "mekog" kapitala (institucije, kadrovi, strateki planovi,
kultura, obrazovanje i sl), naroito u onim delovima Republike Srbije koji nemaju
odgovarajui kapacitet. Socijalna kohezija, kao cilj prostornog razvoja Republike Srbije,
oznaava napor ka smanjenju razlika u stepenu razvijenosti i jaanju teritorijalne
konkurentnosti Republike kao celine, ali i njenih regionalnih podcelina. Ovaj cilj e se dostii
uz punu zakonodavnu i institucionalnu podrku politici uravnoteenog regionalnog razvoja,
ravnomerne opremljenosti i dostupnosti saobraajnoj i tehnikoj infrastrukturi, javnim
slubama i informacijama. Vei stepen dostupnosti infrastrukturi, slubama i informacijama
za sve stanovnike, usklaenost i odrivost socio-ekonomskog razvoja, zaustavljeni negativni
demografski trendovi i ravnomerniji prostorni razmetaj stanovnitva u balansiranom i
policentrinom sistemu naselja, sa posebnom ulogom gradova i njihovih funkcionalnih
podruja, predstavljaju preduslove za unapreenje kohezije na regionalnom i nacionalnom
nivou.

2) REGIONALNA KONKURENTNOST I PRISTUPANOST

Rast konkurentnosti e biti omoguen razvojem urbanih centara, odnosno centara razvoja
od nacionalnog i regionalnog znaaja, uz puno aktiviranje teritorijalnih potencijala i jaanje
teritorijalnog kapitala na principima odrivosti. To zahteva efikasno sprovoenje svih
tranzicionih i reformskih procesa koji mogu da aktiviraju regionalne razvojne potencijale
zemlje - ljudske, materijalne i prirodne - i doprinesu da privreda Republike Srbije postane
privlana za investicije. Jaanje privredne konkurentnosti zahteva stvaranje "stabilnog i
efikasnog trinog sistema privreivanja i konkurentne privrede sposobne da se suoi sa
pritiskom konkurencije" (kriterijum iz Kopenhagena)10. Konkurentna privreda u specifinom
prostornom okruenju e da omogui vei privredni rast i poveani standard stanovnitva. U
tom smislu, jaanje nadlenosti i odgovornosti za kvalitetniji i efikasniji prostorni razvoj
jedinica lokalne samouprave i regionalnih celina, uz sistematsku podrku drave, treba da
omogui da u estokoj konkurenciji uspevaju oni koji poveavaju produktivnost, smanjuju
trokove, jaaju institucije i investiraju u obrazovanje11. Jaanjem uloge obnovljenih i
ureenih gradova, kao i njihove nadlenosti i odgovornosti, oni e postati generatori razvoja,
utiui pre svega na funkcionalna podruja, i prostornu integrisanost sa ruralnim okruenjem
i oblastima i regionima u celini. Razvojem i modernizacijom svih moguih vidova transportnih
sistema bie unapreena pristupanost regionalnih celina.

___________________
10
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine;
Kriterijumi iz Kopenhagena (Copenhagen Criteria) - na sastanku Evropskog Saveta u
Kopenhagenu 1993. godine, efovi drava ili vlada zemalja lanica Evropske unije sloili su
se da e primiti u lanstvo EU pridruene zemlje lanice iz Centralne i Istone Evrope koje
izraze elju za tim. Te zemlje e postati punopravne lanice kada ispune sledee kriterijume:
(1) stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, pravnu dravu, potovanje ljudskih
prava i manjina, (2) postojanje efikasnog trinog privreivanja, (3) sposobnost preduzea
da izdre trini pritisak snaga u Uniji i (4) sposobnost preuzimanja obaveza koje proizilaze
iz lanstva ukljuujui sprovoenje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije.
http://ec.europa.eu/enlargement/enlargement_process/accession_process/criteria/index_en.
htm
11
Istraivanje RZR: Konkurentnost privrede Srbije 2008.

3) ODRIVO KORIENJE PRIRODNIH RESURSA I ZATIENA I

UNAPREENA IVOTNA SREDINA

Unapreenje ivotne sredine bie zasnovano na racionalnom korienju prirodnih resursa,

poveanju energetske efikasnosti, uz korienje obnovljivih izvora energije i uvoenje istijih
tehnolokih reenja (posebno energetskih i saobraajnih), temeljnom i sistematskom
ienju Republike Srbije i principu regionalnog odlaganja otpada, znatnom smanjenju
negativnih uticaja u urbanom i ruralnom okruenju, razvojem zelenih povrina u gradovima,
poumljavanjem i ureenjem predela i drugim merama koje e obezbediti zdraviji i udobniji
ivot u Republici Srbiji, u skladu sa viim standardima u Evropi. Poseban znaaj e imati
zatita ivotne sredine i ureenje javnih prostora u naseljima kao i unapreenje merila
ivotne sredine u ruralnim podrujima i seoskim naseljima.

4) ZATIENO I ODRIVO KORIENO PRIRODNO I KULTURNO NASLEE I

PREDEO

Zatita i odrivo korienje prirodnog i kulturnog naslea i prirodnih resursa inie osnov
identiteta Republike Srbije i njenih regionalnih celina, ali i osnovu budueg
privrednog/turistikog razvoja. U skladu sa prioritetima prostornog razvoja Republike Srbije,
bie potrebno insistirati na daljem razvoju mrea vrednih/zatienih prirodnih celina i
kulturnih predela sa posebnim naglaskom na ekoloki, odnosno, kulturno osetljivim
podrujima. Prirodno i kulturno naslee e biti tieno, ureivano i korieno prema
evropskim standardima, sa posebnim zadatkom poveanja zatienih prirodnih celina i
sistematizacijom kulturnog naslea, kao i implementacijom Firentinske konvencije o predelu,
evropskih i svetskih konvencija o zatiti kulturnog naslea, konvencija i deklaracija koje se
odnose na biodiverzitet, prirodne podsisteme i druga dokumenta.

5) PROSTORNO-FUNKCIONALNA INTEGRISANOST U OKRUENJE

Funkcionalno povezivanje sa regionima u okruenju, odnosno teritorijalna kooperacija

Republike Srbije, odvijae se u skladu sa evropskim principima prekogranine,
interregionalne i transnacionalne saradnje (funkcionalni uticaji razvoja prelaze
administrativno utvrene granice na svim nivoima), i predstavljae vaan zadatak svih nivoa
uprave u ostvarivanju prostorne integracije Republike Srbije u evropsko okruenje. Da bi se
to ostvarilo, bie potrebna jasna i konstantna politika, kao i adekvatan zakonodavni okvir koji
e omoguiti razvoj projekata u skladu sa evropskim i nacionalnim fondovima.

Takoe, bie potrebno i sistematsko plansko sagledavanje mogunosti za implementaciju

projekata u okviru saradnje jedinica lokalne samouprave ili regionalnih celina sa partnerima
iz evropskog okruenja. Meu temama koje su od znaaja za formulisanje pomenutih
projekata treba istai zatitu ivotne sredine, zatitu i povezivanje prirodnog i kulturnog
naslea, razvoj tehnike infrastrukture i saobraaja, poljoprivrede, turizma i dr. Isto vai i za
unutarregionalne integracije.

4. Operativni ciljevi
Ka dostizanju osnovnih ciljeva Republika Srbija i sve teritorijalne jedinice koje imaju
nadlenost u oblasti prostornog razvoja nuno e morati da potuju seriju meuzavisnih
prioriteta odnosno operativnih ciljeva. To su:
- zatita, kontrolisano i odrivo korienje prirode, prirodnih resursa, prirodnog i kulturnog
naslea;

- sistematsko ienje prostora Republike Srbije od otpada, sanacija, rekultivacija i

rehabilitacija podruja sa najugroenijom ivotnom sredinom (borsko-majdanpeki,
kolubarski i kostolaki rudarski kompleks, panevaki privredni kompleks, prostor izmeu
Kosovske Mitrovice i Obilia, kontaminirana podruja, zagaene reke i jezera, kanali u
Vojvodini i dr);

- zaustavljanje i stroga kontrola neracionalnog irenja graevinskih podruja i vee

angaovanje braunfilda odnosno paljiv i racionalniji pristup grinfild investicijama; naporedo
sa strogom i doslednom prevencijom, spreavanjem i sankcionisanjem bespravne izgradnje
uz maksimalnu zatitu javnih dobara (zatiena podruja i koridori, ureeni predeli, prirodno i
kulturno naslee, javni prostori u naseljima, javni objekti i dr);

- ublaavanje negativnih demografskih procesa i njihovo preusmeravanje posebnim merama

ekonomskog i socijalnog razvoja, naroito za zaustavljanje emigracije mladog strunog i
naunog kadra i njihovo angaovanje na "spaavanju" i revitalizaciji nerazvijenih podruja;

- podrka policentrinom razvoju, jaanjem uloge srednjih i malih urbanih centara i

sprovoenjem dosledne politike policentrizma i decentralizacije;

- jaanje pozicije beogradskog i novosadskog metropolitenskog podruja njihovim

intenzivnijim povezivanjem i afirmisanjem kao jedne od regionalnih kapija jugoistone
Evrope, afirmacija nikog metropolitenskog podruja kao budue kapije na jugu Srbije uz
ubrzaniji razvoj funkcionalnog urbanog podruja Kragujevca, Uica i Zajeara;

- planski osmiljen razvoj ruralnog podruja zasnovan na povezivanju sa funkcionalnim

urbanim podrujima i/ili na programima rehabilitacije;

- ravnomernija mrea objekata i usluga javnih slubi usklaena sa razmetajem i potrebama

stanovnitva, a naroito slube socijalne zatite;

- prevencija i najstroa kontrola pojave bespravne izgradnje uz istovremeni razvoj sistema

socijalnog i dostupnog stanovanja;

- konstantno i institucionalno podrano smanjivanje razlika izmeu razvijenih i nerazvijenijih

podruja na svim nivoima od dravnog do lokalnog;

- razvoj privrednih aktivnosti u skladu sa karakteristikama prostornih celina i njihovim realnim

kapacitetima;

- poveana saobraajna pristupanost i opremljenost prostora tehnikom infrastrukturom;

- kapitalno investiranje u strateki znaajnu infrastrukturu (saobraajnu, energetsku,

elektronsku komunikacionu mreu i opremu) na pravcima prema jugu i jugozapadu kao i na
pravcima koji povezuju zapadnu i istonu Srbiju;

- poboljanje energetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije;

- prioritetna i selektivna podrka izabranom broju propulzivnih podruja, uz istovremenu

podrku pojedinim nerazvijenim podrujima sa znaajnim teritorijalnim potencijalom, u prvom
redu u junoj i istonoj Srbiji i na podruju severnog Kosova (u okviru integracijskih procesa
unutar teritorije Republike Srbije);

- funkcionalno povezivanje sa zemljama u okruenju uz podrku lokalnim i regionalnim

jedinicama za prekograninu i interregionalnu kooperaciju;

- jaanje strune i institucionalne osposobljenosti i odgovornosti za upravljanje prostornim

razvojem, sistematskom edukacijom administracije i jaanjem svesti graana o prioritetima
prostornog razvoja, unapreenjem informacionog sistema o prostoru, eliminacijom korupcije
i drugih negativnih pojava koje deluju na prostorni razvoj Republike Srbije.

Ovi ciljevi se preciziraju i razrauju kroz ciljeve tematskih oblasti ekolokog, socijalnog i
ekonomskog razvoja.

III SCENARIJI I KONCEPCIJA PROSTORNOG RAZVOJA

1. Scenariji prostornog razvoja Republike Srbije

Put ka ostvarenju postavljenih osnovnih ciljeva prostornog razvoja Republike Srbije je pun
neizvesnosti zbog globalne ekonomske krize, moguih politikih prepreka na putu dalje
integracije Republike Srbije u Evropsku Uniju, unutranjih ekonomskih i socijalnih potekoa
kao i nedovrenog i nedovoljno koordiniranog zakonodavnog okvira. Problem predstavlja i
nepotpuna statistika osnova odnosno problem nedostajuih podataka za AP Kosovo i
Metohija.

Ostvarenje ciljeva, kao i prioriteta u kritinoj ekonomskoj i neizvesnoj politikoj situaciji

mogue je pretpostaviti u kontekstu dva scenarija:

- scenario odrivog prostornog razvoja;

- scenario recesivnog rasta.

Otvorena pitanja koja su prethodila definisanju dva scenarija sa odgovarajuim varijantama

su:

- nejasna budunosti Republike Srbije po pitanju lanstva u EU (kad i pod kojim uslovima),
uz istovremeno preteno opredeljenje Republike Srbije ka EU;

- relativno eksplicitno opredeljenje za primenu mera i standarda u skladu sa EU standardima

i dokumentima koji su uslov za EU lanstvo, dok se znaaj ostalih zanemaruje ili stavlja u
drugi plan; sporo redefinisanje postojeih mera i standarda, i veoma spora primena;

- opredeljenje ka regionalnim integracijama i saradnji sa susednim zemljama, vie u vidu

odgovora na iskustva meunarodne zajednice ili uslova koje potencijalno lanstvo u EU
postavlja, nego u vidu eksplicitnog i iskrenog opredeljenja;

- dvojni stav u pogledu razvijanja saradnje, partnerstva i razvoja civilnog drutva; sa jedne
strane, deklarativna opredeljenost, sa druge, nedovoljno ohrabrujui rezultati u praksi;

- negativni efekti svetske krize koji e usporiti i umanjiti priliv investicija u zemlju, pokretanje
novih investicionih ciklusa i ulaganje u kapitalne objekte;
- recesivni tokovi ekonomskog razvoja - negativne vrednosti BDP, investicija, zaposlenosti,
porast spoljnog duga u toku narednih tri do etiri godine i oekivanje oporavka posle 2014.
godine;

- spori procesi institucionalne i pravne tranzicije ka savremenoj i na principima prava

ureene drave;

- deklarativne opredeljenosti ka odrivom razvoju uz istovremenu slabu implementaciju.

U skladu sa oekivanim negativnim efektima globalne krize i neizvesnom budunou,

ostvarenje postavljenih ciljeva i pristup u definisanju scenarija razvoja je da se mogui
budui razvoj sagledava kroz dva mogua scenarija, od kojih svaki izaziva seriju posledica
na prostorni razvoj Republike Srbije, i to:

- scenario recesivnog rasta sa elementima kriznog upravljanja podrazumeva slabe

strukturne promene, nastavak negativnih razvojnih kretanja, sporo i delimino reavanje
problema prostornog razvoja, pod okriljem globalne ekonomske krize. Ovaj scenario simulira
postojee stanje uz pretpostavku da nee trajati due od 3-4 godine;

- scenario odrivog prostornog razvoja podrazumeva odrivi privredni rast i uravnoteen

regionalni razvoj, racionalnu prostornu organizaciju gradova, ruralnog podruja, naselja,
efikasno i racionalno korienje resursa, poveanje teritorijalnog kapitala, vii standard i
razvijenost, bolje uslove ivljenja stanovnitva, ouvanu prirodu i ivotnu sredinu. Ovaj
scenario simulira pretpostavljenu transformisanu i ureenu dravu koja bi mogla da se
oekuje u predpristupnoj fazi pridruivanja Evropskoj uniji.

1.1. Scenario recesivnog rasta sa elementima kriznog upravljanja

Scenario recesivnog rasta sa elementima kriznog upravljanja, pre svega treba da omogui
prepoznavanje:

1) prioritetnih projekata koji ne trpe odlaganje ili ne mogu biti odlagani i za koje su ve
opredeljena/prepoznata sredstva/izvori finansiranja ili za koje se procenjuje da e biti
mogue obezbediti sredstva/izvore finansiranja;

2) projekte za iju realizaciju se procenjuje da ne angauju vea sredstva, odnosno da su u

okvirima raspoloivih ili oekivanih finansijskih kapaciteta (drave, lokalne samouprave), i
koja su od znaaja za prostorni razvoj zemlje, regiona ili lokalnog nivoa;

3) projekte za koje se ocenjuje da su od znaaja za prostorni razvoj zemlje i ija realizacija

e uslediti posle 2014. godine odnosno u periodu posle otpoinjanja oporavka od krize.

Izbor projekata oznaenih pod 1) vri se na osnovu procene prioriteta, odnosno reavanja
prioritetnih problema, naspram neinjenja, tj. odlaganja - status quo, izvodljivosti u okviru
tekuih i oekivanih (izglednih) ogranienja, pre svega finansijskih, neophodnih za
realizaciju, a zatim i kapaciteta nosioca realizacije. Niz projekata koji ne angauju vea
sredstva, a koja su od znaaja za prostorni razvoj zemlje je mogue pokrenuti u ovom
periodu. To su najee oni projekti koji nose popularan naziv "veliko spremanje", a koji se
odnose npr. na donoenje lokalnih urbanistikih ili prostornih planova, primenu ekolokih
standarda u alokaciji zemljita za razne urbane/prostorne aktivnosti ili korienju prostora,
kompletiranju zakonodavno-regulativne materije, ekolokih akcija trajnog i sistematskog
karaktera kao to je akcija "Oistimo Srbiju", edukacije lokalnih uprava, podizanju kapaciteta
institucija i lokalnih uprava, samopomoi. Za veliki broj ovih projekata ili inicijativa ve postoji
inostrana finansijska podrka kojoj Republika Srbija ima pristup pa na taj nain postaju i
izvodljiviji. Znaaj ovih projekata je ogroman jer mobilie pozitivnu energiju kod ljudi i daje
veru da je mogu pomak i u kriznim situacijama. Ujedno, ovi projekti su priprema za
postkrizni period. Sa druge strane, poeljno je kao odgovor na krizu i spremnost za
postkrizni period da se pokrenu projekti koji su problemski razvojno orijentisani i ija se
realizacija oekuje u periodu posle krize. Samim tim, ovi projekti ne spadaju u prioritete.

1.2. Scenario odrivog prostornog razvoja

Scenario odrivog prostornog razvoja podrazumeva reformisan i definisan:

- pravno-institucionalni okvir Republike Srbije kao lanice EU (kandidata za lanstvo u EU),

to podrazumeva: izgraena i usklaena institucionalna reenja u planiranju i upravljanju,
pravno definisan integrativni znaaj i efikasan sistem prostornog planiranja i upravljanja,
definisan sistem dugoronog sektorskog i stratekog planiranja na principima odrivosti,
efikasnu i doslednu primenu modernih institucionalnih - organizacionih aranmana, razvijen
regionalni nivo prostornog planiranja i upravljanja, razvijene trine institucije, mehanizme i
instrumente, jaanje javne i institucionalne kontrole, decentralizovan sistem odluivanja,
izgraene znaajne administrativne kapacitete za promene na svim nivoima, kooperativno
ponaanje aktera, visok kvalitet obrazovnih institucija, jaanje saradnje sa zemljama EU i
okruenjem, sputavanje monopola, korupcije i spekulacija, razvijenu svest o potovanju
zakona o graenju;

- trino-ekonomski i razvojni okvir u kome je: prilagoavanje i kontrola rasta trinih i

globalizacijskih procesa na odrivoj osnovi, uspeno zavren tranzicioni proces reformi,
obezbeen rast konkurentnosti i produktivnosti privrede, minimiziran rizik i neizvesnost,
definisan mehanizam i instrumenti za privlaenje novih stranih direktnih investicija i domaih
ulaganja uz porast investicione aktivnosti, privreda restrukturirana po modelu eko - eko,
odriva proizvodnja i potronja, politika odrivog razvoja privrede uz opadanje uloge prerade
sirovina, energenata i primarne prerade resursa, razvoj zasnovan na znanju i inovacijama i
efikasnosti korienja resursa, zastupljen rast izvoza, definisano odrivo korienje
ne/obnovljivih resursa, obezbeeno funkcionisanje strukturnih promena privrede ka eko-
efikasnim granama i aktivnostima, pokrenut proces reindustrijalizacije i razvoja high tech,
prisutan rast ukupne zaposlenosti, primena i difuzija inovacija i informaciono-komunikacionih
tehnologija u veini sektora, obezbeen ambijent za nastanak novih i inovativnih firmi;

- makroekonomski okvir sa: odrivim privrednim rastom, makroekonomskom stabilnou,

prevazienim uticajima finansijske, ekonomske i dunike krize, projekcijama sinteznih
pokazatelja (BDP, BDV, investicije, zaposlenost, spoljni dug, budetski deficit, produktivnost,
itd.), uravnoteenim regionalnim razvojem, razvijenim regionalnim klasterima;

- demografski okvir: cilj prostog obnavljanja stanovnitva je neophodan i najvaniji, ali u

uslovima starenja stanovnitva, depopulacije, kao i smanjenog fertiliteta je nedostian u
kratkoronom i srednjeronom periodu. Neusklaenost proklamovanih ciljeva u PPRS-u iz
1996. godine, kao i ciljeva iz drugih stratekih dokumenata u periodu posle 2000. sa
rezultatima u podsticanju raanja jo vie produbljuje jaz izmeu poeljnog i potrebnog, s
jedne, i ostvarenog demografskog oporavka, sa druge strane. Mogui scenariji
demografskog razvoja Republike Srbije do 2020. godine su optimistiki ili scenario
maksimalnog broja i pesimistiki ili scenario minimalnog broja stanovnika. Nije realno
oekivati znaajne promene u kretanju prirodne komponente u planskom horizontu, zbog
ega razlika izmeu ovih nije znaajna. Sa druge strane, migracioni faktor moe bitno uticati
na scenarije demografske razvoja, posebno u sluaju ulaska Republike Srbije u EU, to
moe uticati na smer i intenzitet migracija. U suprotnom, pretpostavlja se dalji trend
negativnog migracionog obrasca;
- socijalni okvir koji podrazumeva: moderno, pravino i prostorno uravnoteeno drutvo,
negovanje drutvenog dijaloga i konsenzusa, jake lokalne i regionalne koalicije, sanirane
glavne socijalne probleme, blagi rast standarda i kvaliteta ivota, podnoljivi nivo
nezaposlenosti, ublaavanje nivoa siromatva, drutvenu participaciju, smanjenu stopu
kriminala, razvijenost socijalnih institucija i drutvene brige;

- ekoloki okvir u kome je: poveana uloga zatite ivotne sredine u politici lokalnog razvoja,
prostornim i sektorskim planovima i odlukama o razvoju, obezbeena primena EIA, SEA i
IPPC za razvojne planove, programe i projekte u primeni ekoupravljanja, poslovanje na
principima odrivog biznisa, uee javnosti u donoenju odluka o lokaciji i razvoju,
smanjeno ili eliminisano negativno dejstvo efekata razvojnih projekata na ivotnu sredinu,
jasni ekoloki kriterijumi u korienju prostora, ouvana priroda, ivotna sredina i kulturno
naslee;

- prostorno-urbani okvir i opcije znae: smanjenje ogranienja za odrivi prostorni razvoj,

kreiranje konkurentskih prednosti i promocija regionalnih i lokalnih potencijala prostora na
osnovu jaanja teritorijalnog kapitala, prostorna integracija struktura i procesa, teritorijalna
kohezija na razliitim nivoima, jaanje konkurentnosti prostora gradova i regiona u Republici
Srbiji, posebno gradova srednje veliine, promovisanje prednosti metropolitenskog prostora,
prostorna integrisanost razvojnih koridora, urbanih centara, "gradova kapija", kapitalnih
terminala i punktova u organizaciji prostora, razvijeni instrumenti politike metropolitenskog
razvoja, smanjenje broja nerazvijenih podruja, urbana obnova i obnova sela na odrivim
osnovama, privredni rast u ruralnom i prigradskom podruju, industrijski razvoj kao vaan
inilac regionalne prostorne kohezije, disperzija kvalitetnih usluga javnih slubi, osnivanje
novih lokacionih formi privrede i industrije - industrijskih zona i parkova, tehnolokih parkova,
biznis inkubatora za MSP, disperzija industrijskih lokacija, policentrini teritorijalni razvoj,
lokacije industrije u urbanom tkivu ("braunfild" lokacije).

Tabela 7. Scenariji prostornog razvoja Republike Srbije

Varijanta 2: Negativan privredni rast i

Varijanta 1: Negativan privredni rast i
integrisan i delimino regulisan prostorni
dezintegrisan prostorni sistem
sistem
Dezintegrisan, neregulisan prostorni sistem; Delimino regulisan prostorni sistem;
Nepovezan prostor sa EU; Povezan prostor sa EU;
Marginalan znaaj planiranja prostora i Povean znaaj planiranja prostora i urbanog
urbanog razvoja; razvoja;
Visoko centralizovan sistem, trend smanjenja Delimino centralizovan sistem, blagi trend
regionalne kohezije; poveanja regionalne kohezije;
Ubrzana metropolizacija i prostorna Metropolizacija i prostorna koncentracija u
koncentracija u 20 gradova; gradovima;
Jaka demografska recesija; Nesmanjen trend demografske devastacije;
Devastiran, nestandardizovan privredni Restrukturiran, standardizovan privredni
sistem; sistem;
Resursno voen rast, izvozna struktura Resursno voen rast, blago poveanje
nekonkurentna; konkurentnosti izvozne strukture;
Nedovrena izgradnja vitalnih infrastrukturnih
Neizgraeni vitalni infrastrukturni koridori;
koridora;
Institucionalno neizgraen sistem; Institucionalno kompatibilan sistem sa EU;
Trend poveanja socijalne iskljuenosti; Trend poveanja socijalne iskljuenosti;
Ekstremno visoki ekoloki rizici; Ekoloki rizici pod kontrolom;
Ekonomske odluke pod velikim politikim
uticajem.
Varijanta 3: Pozitivan privredni rast i
neintegrisan i delimino regulisan prostorni
sistem
Parcijalan, selektivno regulisan prostorni
sistem;
Nepovezan prostor sa EU;
Trend poveanja znaaja planiranja prostora i
urbanog razvoja;
Centralizovan sistem, trend smanjenja
regionalne kohezije;
Poveanje stepena metropolizacije i
prostorne koncentracije u gradovima;
Delimina demografska revitalizacija;
Restrukturiran, selektivno standardizovan
privredni sistem;
Investiciono-inovaciono voen rast, trend
poveanja konkurentnosti izvozne strukture;
Izgraeni vitalni infrastrukturni koridori;
Nedovren institucionalni sistem;
Trend poveanja socijalne ukljuenosti;
Visoki ekoloki rizici;
Ekonomske odluke pod znaajnim politikim
uticajem
Onemoguen (1) ili usporen (3) proces
integracije sa EU
Ekonomske odluke pod smanjenim politikim
uticajem.
Varijanta 4: Pozitivan privredni rast i
integrisan prostorni sistem
Regulisan prostorni sistem;
Teritorijalno povezan prostor sa EU;
Efikasno i racionalno planiranje prostora i
urbanog razvoja;
Decentralizovan sistem, trend poveanja
regionalne kohezije;
Jaanje unutranje teritorijalne kohezije,
podsticanje konkurentnosti gradova ("gradova
kapija"), regiona i oblasti, afirmacija prednosti;
Postepena demografska revitalizacija;
Odriv privredni rast, razvoj baziran na
znanju;
Konkurentan, standardizovan privredni
sistem;
Izgraeni vitalni infrastrukturni koridori;
Institucionalno zaokruen sistem;
Socijalno izbalansirano drutvo, nizak rizik
siromatva, visoka socijalna ukljuenost;
Ekoloki rizici pod kontrolom;
Ekonomske odluke izvan politikog uticaja.
Omoguen (2) ili ubrzan (4) proces integracije
sa EU

2. Koncepcija prostornog razvoja Republike Srbije

Smatrajui viziju putokazom na dugotrajnom putu ka efikasnom prostornom razvoju
Republike Srbije, principe nainom i pravilima ponaanja koji e kontrolisati prostorni razvoj,
a ciljeve strukturnim orijentirima na tom putu punom mogunosti ali i pretnji, koncepcijom
prostornog razvoja Republike Srbije utvruju se osnovna opredeljenja, kljuna reenja i
propozicije kojih e biti duni da se dre i da ih primenjuju svi nadleni organi, organizacije i
institucije dravnog, regionalnog i lokalnog nivoa. Na osnovu iskustva iz izrade i primene
Prostornog plana Republike Srbije (1996. godina) kao i saznanja o procesima u prostornom
razvoju Republike Srbije u periodu njegove primene do 2009. godine, ovim prostornim
planom se sagledava perspektiva dugoronog prostornog razvoja uz uvaavanje veoma
oteanih i u najveoj meri neizvesnih internih (finansijska i ekonomska kriza, nepotpuno
zakonodavstvo) i eksternih faktora razvoja (meunarodni odnosi i odnos meunarodne
zajednice prema AP Kosovo i Metohija). Radi toga, ovaj prostorni plan utvruje okvir
budueg prostornog razvoja usmeren ka dva vremenska horizonta. Horizont realnih
mogunosti je sagledan prema institucionalnim, organizacionim i finansijskim mogunostima
do 2014. godine. Horizont pretpostavljenih mogunosti je sagledan prema scenariju po kome
se oekuje da Republika Srbija postane lanica Evropske Unije pre 2020. godine. U oba
vremenska horizonta ovaj prostorni plan omoguava ostvarenje ciljeva usmerenih ka
dugoronoj viziji, vee ravnotee ekonomskog, demografskog, socijalnog i fiziko-ekolokog
razvoja na dravnom i regionalnom nivou. Osnovno plansko opredeljenje jeste dugoroni
uravnoteeniji i odriv prostorni razvoj drave i svih njenih konstitutivnih teritorijalnih jedinica
mobiliziranjem razvojnih potencijala, veim angaovanjem i razvojem teritorijalnog,
socijalnog, humanog i kulturnog kapitala i svih regionalnih celina (regiona, NSTJ 2) i
podcelina (oblasti, NSTJ 3).

Pribliavanje i vii kvalitet ivljenja i rada u urbanim i ruralnim podrujima omoguie

ouvanje i jaanje njihovog demografskog i humanog kapitala i podsticati povoljniju
distribuciju stanovnitva zasnovanu na teritorijalnom kapitalu podruja.

Uporedo s tim, jaa i konkurentnija pozicija Republike Srbije i njenih regionalnih celina
ostvarivae se poveanjem pristupanosti, jaanjem funkcionalnih veza, artikulisanjem kako
regionalnog i nacionalnog, tako i urbanog i ruralnog identiteta i, posebno, ouvanjem i
unapreenjem kvaliteta ivotne sredine.

Za uravnoteeniji prostorni razvoj Republike Srbije kljunu ulogu imae privlani, konkurentni
i inovativni urbani centri u funkcionalnoj konstelaciji sa ruralnim okruenjem. U tom pogledu
najdinaminiji i najsnaniji urbani centri Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Ni, na sredinjoj
osovini sever-jug, bie nosioci prostornog, odnosno integrisanog i odrivog razvoja kako
svojih metropolitenskih podruja tako i Republike Srbije u celini, uz neophodnu podrku
veih regionalnih centara, pre svega Uica u zapadnom i Zajeara u istonom delu Srbije,
kao i gradova u umadijskoj i Pomoravskoj oblasti koji e dobiti podrku za ubrzaniji razvoj
kao fokusne take regiona kojima pripadaju. Relativnu ravnoteu ovim urbanim centrima
predstavljae vei regionalni centri na zapadu i istoku Srbije i njihova funkcionalna urbana
podruja, koji e dobiti podrku za ubrzaniji razvoj kao regionalne fokusne take.

Kljuni generator razvoja je Grad Beograd sa svojim kapacitetima i potencijalima, koji e da

ostane fokusna taka ekonomskog i socijalnog razvoja Republike Srbije uz nunu
pretpostavku funkcionalnog povezivanja sa metropolitenom Novog Sada i optinama u
okruenju koje su sa njim u intenzivnoj funkcionalnoj vezi. Povezivanje metropolitenskih
podruja Novog Sada i Beograda znaajno je pre svega sa stanovita njihovog poloaja na
raskru evropskih koridora VII i X, i boljeg pozicioniranja meu evropskim metropolitenskim
podrujima. Specifian znaaj e imati i manji urbani centri, relativno dobro rasporeeni
irom teritorije Republike Srbije. Poseban znaaj u ovom smislu imae i perspektivno
funkcionalno povezivanje sa Kosovskom Mitrovicom i Pritinom.

U ostvarivanju uravnoteenijeg prostornog razvoja znaajnu ulogu imae dinaminija

urbano/ruralna struktura Republike koju e ostvarivati znaajan deo seoskih i prigradskih
naselja funkcionalno vezanih sa urbanim centrima, to jest u obuhvatu funkcionalnih urbanih
podruja. Umreavanjem funkcionalnih urbanih podruja i funkcionalnim povezivanjem
optina oko veih razvojnih projekata, odnosno formiranjem razvojno-funkcionalnih regiona
(oblasti - NSTJ 3), pojedini vie ili manje razvijeni delovi Republike Srbije treba da ojaaju
svoje razvojne kapacitete u skladu sa dostignutim stepenom konkurentnosti i pristupanosti
nune za ubrzaniji i kvalitetniji razvoj. Ovo svakako zahteva i preispitivanje naina
upravljanja odnosno odgovornosti uprave i institucija za ostvarenje veeg stepena
razvijenosti lokalnih jedinica i regionalnih celina.

Ostvarivanje uravnoteenijeg regionalnog razvoja i jaanja teritorijalne kohezije bie predmet

posebne panje i koordinacije regionalnog planiranja i regionalnog prostornog planiranja za
razvoj sistema funkcionalnih urbanih podruja, odnosno povezivanje urbanih centara,
odnosno povezivanje urbanih centara sa naseljima u funkcionalnom okruenju, preko kojih
e se znatnije aktivirati resursi i kapaciteti pojedinih oblasti. Za ovo e u prvoj fazi, do 2014.
godine, biti nuna podrka drave (saobraajna i infrastrukturna pristupanost, poreske
intervencije radi privlaenja investicija, struna pomo i sl), naroito na devastiranim,
ekonomski i socijalno teko ugroenim podrujima, kako bi se ojaao njihov demografski i
ekonomski kapacitet. Za delove teritorije Republike Srbije izvan funkcionalnih urbanih
podruja regionalne institucije e definisati posebne projekte kojima e se ti delovi
revitalizovati, razvijati i ureivati u skladu sa teritorijalnim potencijalima, koncepcijom i
prioritetima zatite i odrivog korienja prirodih resursa i dobara i odrivog razvoja
poljoprivrede, vodoprivrede, turizma i drugih ekonomskih aktivnosti. Pojedina periferna,
udaljena i nedovoljno integrisana ruralna podruja, sa slabim teritorijalnim potencijalom,
predeono e se ureivati i sezonski koristiti, ili e prednost biti data prirodnim procesima
prema opredeljenjima zatite i odrivog korienja prirodih resursa i dobara.

Poseban znaaj za budui prostorni razvoj Republike Srbije imae prostorna integracija
Republike Srbije i njenih regiona i optina u okruenje. Ovo e de bude ostvareno na tri
nivoa: prekogranino, meuregionalno i transdravno. U periodu do 2013. godine,
prekogranina i transnacionalna saradnja e se prevashodno odvijati u okviru EU programa
teritorijalne/prostorne saradnje (INTERREG IV) i to IPA CBC programa saradnje izmeu
regiona i optina Republike Srbije i Maarske (infrastruktura, ivotna sredina, privreda,
obrazovanje i kultura), Republike Srbije i Rumunije (privredni i drutveni razvoj, zatita
ivotne sredine, upravljanje vanrednim situacijama) i Republike Srbije i Bugarske
(infrastruktura, zatita ivotne sredine, institucionalno, obrazovno i poslovno povezivanje,
odrivo korienje resursa), kao nastavka saradnje iz prethodnog programskog perioda, ali i
regiona i optina Republike Srbije i Republike Hrvatske (odrivi drutveno-ekonomski
razvoj), Republike Srbije i Bosne i Hercegovine (poboljanje produktivnosti i konkurentnosti
privrednih, ruralnih i resursa ivotne sredine) i Republike Srbije i Republike Crne Gore
(unapreenje privredne saradnje, saobraajno povezivanje, razvoj turizma), kao novih
programa susedske (meuoptinske) saradnje.

Prevazilaenje zaostatka u saradnji sa Makedonijom i Albanijom e, takoe, biti nuna

orijentacija u perspektivi (saobraaj, infrastruktura, turizam, zatita naslea, ekonomija,
ivotna sredina) kako bi se time podstakao bri razvoj optina na jugu Srbije.
Transnacionalna saradnja e se u periodu do 2014. godine odvijati u okviru
Transnacionalnog programa saradnje za Jugoistonu Evropu sa sledeim prioritetnim
oblastima: podsticanje inovacija i preduzetnitva; zatita i unapreenje ivotne sredine;
unapreenje pristupanosti; razvoj transnacionalnih sinergija za odriva podruja rasta.

Programi saradnje u periodu 2014-2020. godina bie definisani u skladu sa statusom

Republike Srbije u procesu evrointegracija. Eventualno lanstvo Republike Srbije u
Evropskoj uniji omoguilo bi, u tom smislu, ukljuivanje i u zvanine EU programe strukturnih
fondova. Meuregionalna kooperacija ostvarena u saradnji Banata sa upanijama i
regionima u Maarskoj i Rumuniji (DKTM Evroregion) nastavie se uz oekivano preciziranje
razvojnih projekata radi konkurisanja kod fondova Evropske Unije. Isto se odnosi i na oblast
severozapadne Bake i saradnju sa hrvatskom i maarskom stranom, na aktiviranje
saradnje u prekodrinskom pojasu kao i na oivljavanje saradnje regiona u istonoj Srbiji sa
regionima u Rumuniji ("Gvozdena vrata") odnosno u jugoistonoj Srbiji sa Bugarskom,
Makedonijom i Crnom Gorom. Preko evropskog programa INTERREG podrku e dobiti i
meuregionalna saradnja regiona i oblasti u Republici Srbiji sa regionima u Evropi. Poseban
znaaj e imati prekogranina saradnja sa regionima Republike Srpske odnosno Bosne i
Hercegovine, a u perspektivi sa Albanijom preko AP Kosovo i Metohija.

Transdravna kooperacija Republike Srbije odnosno njenih regiona i oblasti e da se ostvari

oko velikih transdravnih sistema meu kojima su najznaajniji Koridor X, Koridor VII
(Podunavlje), Podrinje, Posavina i Karpati, u skladu sa potpisanim konvencijama o saradnji
Republike Srbije sa zemljama du tih sistema. Ovim Republika Srbija treba da potvrdi i
unapredi svoj geostrateki poloaj u evropskom okruenju. Funkcionalno povezivanje sa
Ruskom federacijom, u oblasti energetike pre svega, dalje treba da unapredi postojee
privredne kapacitete i konkurentnost Republike Srbije. Kao punopravni lan Ujedinjenih
nacija, Republika Srbija preko organizacije UNESCO e da uestvuje u programima sa
znaajnijom prostornom dimenzijom, kao to su program "ovek i biosfera" (MAB) i program
"Svetska batina" (World Heritage). Pored Uneska, aktivnosti iz oblasti prostorno-razvojne
politike u Republici Srbiji imaju i program UN za razvoj (UNDP) i program UN za naselja (UN
Habitat). Oba programa sprovode aktivnosti za podrku lokalnom razvoju - prvi je aktivan u
podrci optinama u jugozapadnom delu Republike Srbije, a drugi u sedam gradova/optina
(Panevo, Stara Pazova, Kraljevo, Kragujevac, Valjevo, aak i Ni). U okviru Saveta
Evrope Republika Srbija e i dalje da uestvuje kao lan Konferencije evropskih ministara
prostornog planiranja (CEMAT) koja odrava meunarodne konferencija svake tree godine
na kojima se usvajaju povelje, deklaracije, principi i drugi meunarodni dokumenti od
znaaja za prostorni razvoj. Drugo telo Saveta Evrope je Kongres lokalnih i regionalnih vlasti
Evrope CLRAE, koji, za razliku od CEMAT-a koji podrava saradnju na dravnom nivou, to
ini na regionalnom i lokalnom nivou. Pored navedenih okvira saradnje, Republika Srbija
uestvuje i u brojnim inicijativama koje tretiraju strateke teme poput zatite i razvoja na
podruju Centralne, Istone i Jugoistone Evrope, Podunavlja, Karpata, Save itd, kao i u
interesnim prostornim grupacijama - evroregionima ("Dunav-Kri-Mure-Tisa", "Danube 21",
"Euroregion Eurobalkans - Ni-Sofija-Skoplje", "Drina-Sava-Majevica", "Stara Planina",
"Niava"). Poseban vid integracije predstavlja i usklaivanje stratekih opredeljenja
Republike Srbije i nacionalnih planskih dokumenata susednih zemalja.

2.1. Socijalna koherentnost

Demografski kapital Republike Srbije predstavlja jedan od najkritinijih ograniavajuih

faktora za njen budui prostorni razvoj. S obzirom da je deterministiki sistem fertiliteta
izuzetno sloen, a stanovnitvo autonoman sistem koji ne reaguje automatski na promene iz
okruenja, mogue je oekivati da e se nepovoljni tokovi u prirodnom obnavljanju
stanovnitva nastaviti. Ako se ovi trendovi hitno ne uspore i ne preusmere aktiviranjem i
boljim korienjem resursa svake lokalne sredine, u bliskoj budunosti e nastati bioloko
izumiranje u velikom broju seoskih naselja i u nizu regiona. Preporuke dravama i vladama
od strane meunarodnih relevantnih institucija sadre zalaganja za aktivan odnos prema
migracijama stanovnitva, putem formulisanja i sprovoenja mera migracione politike u
sklopu populacione i drugih razvojnih politika. Stoga je potrebno unapreenje drutveno-
ekonomskih mera i programa u cilju usmeravanja poeljnih trendova u razmetaju
stanovnitva, unutranjim i meunarodnim migracijama. Ostvarenje cilja ravnomernijeg
razmetaja stanovnitva mogue je postii razvojem policentrinog modela urbanizacije i
politikom regionalnog razvoja, koji bi trebalo da umanje dosadanje negativne efekte u
demografskoj, ekonomskoj, socijalnoj i ostalim sferama, nastale brzim i nekontrolisanim
odvijanjem migracija.

Socijalna koherentnost Republike Srbije i njenih teritorijalnih celina e zahtevati jaanje

humanog i socijalnog kapitala, naroito u delovima gde je izraena depopulacija ili
nepovoljna demografska struktura kao to su istona Srbija, juna Srbija i, u manjoj meri,
Banat i zapadna Srbija. Posebnim merama demografske i meuzavisne ekonomske politike
bie neophodno poveati privlanost ovih delova Republike za ivot i rad. Podrka razvoju
urbanih centara u tim podrujima kao i njihova funkcionalna povezanost sa selima u
okruenju zahteva artikulaciju politike decentralizacije i policentrizma. Mrea urbanih naselja
u istonoj Srbiji ukazuje na prioritetnu ulogu Zajeara i Bora, ali i na moguu veu ulogu
Negotina, Kladova, Majdanpeka ili Knjaevca u sluaju njihove jasnije privredne orijentacije
usmerene ka modernijim oblicima odrive industrijske proizvodnje, turizmu i drugim
kompatibilnim aktivnostima. Funkcionalno umreavanje ovih urbanih centara u razvojne
regione, radi vee mogunosti ostvarenja regionalnih projekata treba da privue ljude i
sredstva u ovaj deo Republike Srbije bogat resursima i kulturnim i biolokim diverzitetom.
Jaanje teritorijalnog identiteta kao i pristupanosti ovog dela Republike Srbije i njegove
vee ekonomske efikasnosti e biti posledica vee decentralizacije i politike policentrizma
koje e lokalnoj samoupravi i regionalnoj povezanosti dati vee mogunosti korienja javne
svojine u svrhu uspenijeg prostornog razvoja. Zapadna Srbija treba da rei ozbiljan problem
rascepkanosti uslovljene geomorfolokim karakteristikama i tradicionalnom nepovezanou
u socijalnom smislu.

Nain naseljavanja i struktura ekonomskih delatnosti bie usmeren na jaanje veih urbanih
centara a pre svega Uica, apca, Valjeva i Loznice ali i na jaanje uloge manjih urbanih
centara kao to su Bajina Bata, Nova Varo, Prijepolje i Priboj. Njihovo funkcionalno
povezivanje sa selima ratrkanog tipa e biti oteano pre svega usled slabije mogunosti
saobraajnog i infrastrukturnog povezivanja to e zahtevati posebne programe ruralnog
razvoja zasnovane na specifinim oblicima poljoprivrede, stoarstva, umarstva, lova, kao i
male industrije zasnovane na lokalnim resursima, turizma i rekreacije savremenog tipa.
Juna Srbija, kao prostor najsloenijih socijalnih problema, znatno rascepkan i nedovoljno
integrisan u ukupan prostor Republike Srbije, zahtevae posebne programe i projekte
regionalnog razvoja koji e ojaati ekonomske aktivnosti i usmeriti ih ka unapreenom
modelu ekonomske i socijalne povezanosti. Od stratekog znaaja je ekonomsko-
infrastrukturno integrisanje kontaktnog podruja sa AP Kosovo i Metohija. Posebno su vani
prostori sa znaajnim prirodnim resursima i vrednostima, kao to su Vlasina i Krajite sa
slabo ili pogreno korienim potencijalima za razvoj turizma. Integrisana zatita i razvoj
Vlasine i Krajita zahtevaju kooperaciju optina Crna Trava, Vlasotince, Surdulica, Vladiin
Han i Bosilegrad. Povezivanje optina oko budueg rezervata prirode planina Radan i
Sokolovica i veih razvojnih projekata moe da pomogne u reavanju sudbine stanovnika
optina Kurumlija, Lebane i Prokuplje, i obnavljanju socijalnog kapitala ovog dela Republike
Srbije. Povezivanje je nuno i izmeu optina Gadin Han, Bela Palanka i Babunica oko
zatite i valorizacije Suve planine. Uloga veih urbanih centara Leskovca i Vranja, na poziciji
du Koridora X, bie od presudnog znaaja za prostor june Srbije u povezivanju velikog
broja seoskih naselja (optina Leskovac) i razvoju i funkcionalnom integrisanju optina
Trgovite, Preevo i Bujanovac u socijalni i ekonomski sistem sa okruenjem, bie od
presudnog znaaja za prostor june Srbije. Razvojni projekti na regionalnom nivou uz
ukljuivanje svih lokalnih zajednica u njihovo ostvarenje, mogu da doprinesu ekonomskoj i
socijalnoj revitalizaciji ovog prostora, to e zahtevati i posebne napore Republike kod
jaanja sistema socijalne infrastrukture.

Socijalni kapital Republike Srbije je u meuzavisnosti sa specifinostima teritorijalne

kohezije i demografskih procesa, odnosno povezanosti i integrisanosti na nivou celine
Republike i pojedinih regionalnih celina, ali i sa lokalnim i regionalnim osobinama, kulturom,
tradicijom i geografskim predispozicijama. Zdravstvo, obrazovanje, socijalna zatita i kultura,
u dravnom i privatnom sektoru e biti predmet posebne panje radi njihove kljune uloge u
prostornom razvoju Republike Srbije, uz pretpostavku njihove sistemske kooperacije.
Prostorna distribucija, modernizacija, povezanost i pristupanost mrea usluga i objekata
javnih slubi u velikoj meri e zavisiti od stepena decentralizacije i sistema finansiranja koji
e biti posledica nekog od scenarija njenog budueg prostornog razvoja. Mogunosti i realni
kapaciteti Republike Srbije da izgradi kvalitetan i odriv sistem javnih slubi i usluga su u
velikoj meri ogranieni ekonomskom situacijom odnosno zavisni od brzine njenog oporavka.
Jae povezivanje sa privatnim sektorom, razvoj i ukljuivanje civilnog sektora, bolje
korienje postojeih objekata javnih slubi, njihova distribucija i redistribucija e u velikoj
meri zavisiti od zakonodavnog okvira i sistema finansiranja koji e odraziti svest o znaaju
socijalnih usluga za prostorni razvoj Republike Srbije. Kljuni elementi koncepcije prostornog
razvoja socijalne komponente su:

- podsticaj povezivanju javnog i privatnog sektora u pojedinim oblastima socijalnog razvoja;

- jaanje inovativnosti, kvaliteta i raznovrsnosti usluga u oblasti socijalnog razvoja;

- horizontalno i vertikalno povezivanje javnog sektora u oblasti socijalnih, zdravstvenih,
obrazovnih i kulturnih usluga radi jaanja njihove pristupanosti i efikasnosti;

- kritiko preispitivanje postojeih standarda i normativa prilagoenih lokalnim i regionalnim

potrebama i mogunostima;

- jaanje podrke iskljuenim ili siromanim drutvenim grupama, kroz proces

decentralizacije i jaanjem odgovornosti lokalne samouprave;

- racionalizacija korienja slabo korienih graevinskih objekata javnih slubi;

- uspostavljenje adekvatne mree objekata zdravstva, obrazovanja, socijalne zatite i kulture

u decentralizovanoj i regionalizovanoj Republici Srbiji;

- razvoj sistema socijalnog stanovanja, usaglaen sa urbanom i ruralnom politikom na

lokalnom nivou i uz uvaavanje i promovisanje principa socijalne inkluzije i kohezije.

Vaan segment socijalnog razvoja e biti sistem socijalnog stanovanja koji e biti razvijan
prema jasnoj, fleksibilnoj, primenjivoj, podsticajnoj i nediskriminatornoj pravnoj regulativi,
postavljeno na principima supsidijarnosti, decentralizacije ekonomske odrivosti. Sistem
socijalnog stanovanja koji e biti usaglaen sa urbanom i ruralnom politikom na lokalnom
nivou i njen sastavni deo, a posebno sa programima urbanog razvoja, obnove i
rekonstrukcije iji e sastavni deo biti programi socijalnog stanovanja, uz uvaavanje i
promovisanje principa socijalne inkluzije i kohezije kroz planove i konkretne projekte.
Socijalni razvoj Republike Srbije e biti u ii integralnog pristupa njenom prostornom
razvoju i vano merilo kod donoenja razvojnih odluka.

2.2. Ekoloka povezanost, ureenost i odrivost

Za zatitu prirode i njenih vrednosti znaajnu ulogu imae zatiena i prezentirana prirodna
dobra koja e do 2014. godine pokrivati preko 10% teritorije Republike Srbije, to e
predstavljati poveanje za skoro 100% u odnosu na stanje 2008. godine. Bie obuhvaena
nova zatiena podruja sa prirodnim vrednostima visokih planina (Beljanica-Kuajske
planine, Valjevske planine, Radan-Sokolovica, Suva planina, Mokra Gora-Prokletije),
podruja du reka Save i Dunava i sl. Ouvanje biodiverziteta prema svetskim i evropskim
konvencijama i protokolima predstavlja prioritet prostornog razvoja Republike Srbije. Zatita i
ureenje kulturnih predela predela doprinee razvoju regionalnog i lokalnog identiteta, zatiti
biodiverziteta i efikasnijem razvoju ekonomskih aktivnosti, meu kojima turizam zauzima
znaajno mesto. Ravniarski predeli AP Vojvodina, doline velikih reka, visoke planine,
brdske zone umadije, zapadne i june Srbije, e u tom smislu biti planski tieni i ureivani
uz edukaciju i uee stanovnitva koje se identifikuje sa tim predelima. U ureenju urbanih
predela i ruralnog prostora Republike Srbije u organskoj korelaciji sa prirodnim okruenjem,
posebna panja bie posveena ograniavanju nekontrolisanog (ako se ureuje nema
nekontrolisanog) irenja graevinskih podruja i recikliranju graevinskog zemljita, zatiti
ivotne sredine i sl.

Meu prirodnim resursima poseban znaaj imae odrivo i strogo kontrolisano korienje
vodnih resursa kao i zatita voda od neracionalne privatizacije, zagaenja i neadekvatnog
korienja. Vodeni tokovi Dunava, Save i Tise imae multifunkcionalnu ulogu, u prvom redu
za sve velike potroae vode, saobraaj i rekreaciju, uz poveanu panju kod isputanja
otpadnih voda. Povrinske vode e imati poseban znaaj za snabdevanje aridnih i
bezvodnih krajeva Republike Srbije uz neophodne graevinske intervencije za njihovo
akumuliranje i preiavanje. Podzemne vode, iako u velikoj meri ugroene, bie pod
posebnom kontrolom kao javno dobro od velikog znaaja. Ostale reke, jezera, movare i
bare bie zatiene i koriene prema meunarodnim standardima. Prioritet ima zatita
poljoprivrednog zemljita i ouvanje njegovog biodiverziteta za proizvodnju hrane. Kljuna
mera je spreavanje nekontrolisanog ili neracionalnog pokrivanja kvalitetnog poljoprivrednog
zemljita graevinskim objektima, u prvom redu kontrolom obima i strukture tzv. grinfild
investicija. Podjednakog znaaja je spreavanje procesa i sanacija povrina zahvaenih
erozijom, posebno u nepoumljenim delovima AP Vojvodine, i u brdsko planinskim
podrujima. ume e planski biti sanirane i uveavane na odriv nain kako bi zelena i drvna
masa dobile veu strateku ulogu u razvoju pojedinih regionalnih celina. Utoliko e i
poljoprivredno i umsko zemljite biti predmet sistematske planske, zakonodavne i
ekonomske kontrole. Posebnim programima panja e biti posveena smanjenju uticaja na
klimatske promene usled prekomernog zagrevanja i isputanja gasova koji ugroavaju
ozonski omota. Angaovanje alternativnih, obnovljivih izvora energije (geotermalna
energija, suneva energija, vetroenergija, hidroenergija) e u tome imati posebnu ulogu u
pojedinim delovima Republike Srbije gde za to postoje povoljni uslovi. Mineralne sirovine e
biti koriene na strogo kontrolisan i odriv nain kao neobnovljiv resurs, uz maksimalno
podsticanje i obaveznost korienja sekundarnih sirovina (letei pepeo, ljaka, jalovinski
materijali itd). Strateke sirovine (ugalj, bakar, nafta) e se planski eksploatisati, u skladu sa
savremenim ekonomsko-ekolokim standardima i realnim stratekim potrebama Republike
Srbije. Kolubarski ugljeni bazen, Kostolaki bazen, Borski basen, kosovski rudni potencijali,
izvorita nafte u AP Vojvodini, kao i manji postojei i novi izvori treba da pomognu u
ostvarenju energetske samostalnosti Republike Srbije i njene uveane konkurentnosti.

Fizika ureenost prostora i zatiena ivotna sredina treba da poveaju stepen privlanosti
Republike Srbije za investitore i turiste, ali i jaanje identifikacije stanovnika sa svojim
ivotnim okruenjem. Ovo, pre svega, podrazumeva temeljno ienje Republike Srbije, a
iznad svega razvoj svesti i edukaciju graana i lokalne administracije. Zatita i unapreenje
ivotne sredine u gradskim i seoskim naseljima zahtevae preispitivanje kriterijuma i
pribliavanje evropskim normama u ouvanju kvaliteta ivotne sredine. Bespravna gradnja
koja metastazira irom Republike Srbije poslednjih dvadesetak godina i koja najozbiljnije
ugroava identitet, funkcionisanje i ureenje naselja i predela mora da bude apsolutni
prioritet u normativnom i aplikativnom smislu sa posebnom odgovornou lokalne uprave i
administracije na regulisanju i prevenciji ovog naina graenja i korienja prostora. Krupna
posledica bespravne gradnje je i neureen i zaputen predeo, odnosno slika odnosa prirode
i graenih struktura.

Ureenje i obnova gradova Republike Srbije je velika tema sa posebnom ulogom u

prostornom razvoju Republike Srbije. Kljuni problem u ovoj fazi razvijenosti Republike
Srbije je ograniena ekonomska mogunost pristupanju sistematskoj obnovi gradova. U tim
okolnostima prioritet je obnova zatienih urbanih celina kao to su Sremski Karlovci,
Petrovaradin, stara jezgra Sombora, Subotice, Zemuna, Valjeva ili Prizrena, kao i delovi
gradova i manjih urbanih naselja. Urbana obnova podrazumevae kompleksan pristup koji
obuhvata kako fiziku tako i ekonomsku i socijalnu obnovu, spregnute u jedinstvene
projekte. Ekonomska obnova e svakako zahtevati i neophodnu reindustrijalizaciju gradova,
sa veoma selektivnim pristupom po pitanju tehnolokih, ekolokih i ekonomskih efekata u
prostornom razvoju.

Obnova sela kao kulturoloka i znaajna ekonomsko-ekoloka tema e takoe biti predmet
posebne panje u dugoronom smislu, naroito kod onih sela koja se nalaze u
funkcionalnom okruenju gradova. Preispitivanjem uloge i odgovornosti grada na reavanju
pitanja odnosa urbanih centara i sela u okruenju bie razmotreno i pitanje ekoloke,
ekonomske i socijalne ravnotee na relaciji selo - grad i u tim okvirima obnove sela.

Posebnim programima za aktiviranje ruralnih podruja koja nisu u funkcionalnoj vezi sa

urbanim centrima, bie obuhvaeno i pitanje sudbine sela u tim podrujima. Obnova gradova
i sela e biti pripremana (zakoni, projekti, studije) u periodu do 2013. godine uz oekivanu
podrku evropskih fondova i u skladu sa evropskim standardima. Zakonodavni okvir za
obnovu gradova i sela e biti predmet panje Republike dok e implementacija biti predmet
odgovornosti regionalnog i lokalnog nivoa.

Podruja sa zatienim, ureenim i adekvatno prezentiranim kulturnim nasleem e jaati

privlanost i konkurentnost za investiranje i razvoj turizma. Najznaajniji meu njima, koji
zahtevaju posebnu panju su objekti pod zatitom UNESCO sa okruenjem, nacionalni
parkovi, parkovi prirode, zatiene celine starih gradskih jezgara, podruja koncentracije
objekata srednjovekovnog duhovnog i svetovnog naslea, arheolokih nalazita iz praistorije
i rimskog perioda i dr. Meu prostornim celinama, odnosno kulturnim predelima, prioritet
treba da ima sprovoenje mera zatite, razvoj i ureenje manastira na Frukoj Gori,
manastira u Ovarsko-kablarskoj klisuri, Sremskih Karlovaca i Prizrena.

2.3. Ekonomsko-regionalna interaktivnost

Ekonomska povezanost i interaktivnost treba da obezbedi da Republika Srbija u periodu do

2020. godine bude prostorno strukturirana i ekonomski razvijena kako bi bila konkurentna na
meunarodnom nivou, socijalno koherentna i ekoloki odriva. Ovo znai neophodnost
mobiliziranja teritorijalnog kapitala i potencijala na odriv nain na veem delu teritorije
Republike Srbije, u skladu sa regionalnim specifinostima i realnim kapacitetima, uz isticanje
posebne uloge gradova kao nosioca razvoja sa njihovim funkcionalnim okruenjem. U tom
cilju nuno je umreavanje ili klasterisanje na nivou razvojnih regiona koji e imati kapacitet,
obavezu i odgovornost unapreenja regionalnog razvoja. Krupne prostorne celine sa svojim
karakteristinim geografskim, istorijskim, funkcionalnim i kulturnim karakteristikama su:

- Autonomna pokrajina Vojvodina, sa znaajnim humanim, kulturnim i ekonomskim

kapitalom, specifinom tradicijom u proizvodnji, i sa kvalitetnim potencijalima za razvoj
intenzivne, moderne poljoprivrede, vinogradarstva, preraivake industrije eksportno
orijentisane, saobraajne privrede, turizma i razvijenog sektora usluga. Neravnomernost
stepena razvijenosti pojedinih delova ovog regiona e se reavati primenom principa
decentralizacije i policentrizma gde e vei gradovi i gradska naselja kao to su Subotica,
Sombor, Sremska Mitrovica, Panevo, Vrac, Zrenjanin i Kikinda, imati ulogu "motora
razvoja" odnosno fokusnih taaka oko kojih e se grupisati manje optine formirajui
razvojne regione na itavoj teritoriji pokrajine. Grad Novi Sad e imati ulogu razvojnog centra
na ukrtanju koridora X i VII uz pretpostavljeno funkcionalno povezivanje sa gradom
Beogradom, ime e ovo podruje predstavljati jednu od "kapija" u ovom delu Evrope,
veoma znaajnu za ukupni razvoj Republike Srbije;

- Grad Beograd, najsnanije administrativno i funkcionalno podruje Republike Srbije, sa

intelektualnim, naunim i strunim kapacitetima najvieg ranga u Republici Srbiji, sa
relativno razvijenom infrastrukturom i privrednim potencijalima posebno u sektoru
informacionih tehnologija, komunikacija i visokoakumulativnih industrija, saobraajne
privrede i turizma, i naroito znaajnom geostratekom pozicijom na Dunavu i Savi.
Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, ine konstelaciju urbanih centara sa Beogradom, koji
mogu da grupiu sela i manje centre u svom funkcionalnom okruenju, i da politikom
decentralizacije i policentrizma u veoj meri aktiviraju itavu teritoriju Grada. U irem
regionalnom smislu, povezujui se funkcionalno sa optinama Peinci, Ruma, Stara Pazova,
Panevo, Smederevo, Smederevska Palanka, Ub i Lajkovac, i formiranjem metropolitenske
osovine sa gradom Novim Sadom preko Inije, Grad Beograd e da instrumentalizuje svoju
poziciju i kapacitet jednog od vodeih metropolitena u ovom delu Evrope, zahvaljujui pre
svega svom institucionalnom i kadrovskom kapacitetu, kao i ekonomskom i kulturnom
potencijalu;
- centralna Srbija, prostor specifinog biolokog i kulturnog diverziteta koji ini centralnu
osovinu teritorijalne kohezije Republike Srbije obuhvatajui umadiju i brdsko-planinska
podruja jugozapadne Srbije, od umadijske, Moravike i Rasinske do Rake oblasti. Ovaj
prostor, sa gradom Kragujevcem kao najveim urbanim centrom, i nekoliko manjih ali veoma
znaajnih urbanih centara poput Smedereva i Poarevca koji su funkcionalno snanije
povezani sa gradom Beogradom, zatim aka, Kraljeva i Kruevca u zapadnomoravskom
pojasu, Jagodine, uprije i Paraina u velikomoravskom pojasu ili Novog Pazara u Rakoj
oblasti, ima odreene prostorno-razvojne potencijale ali i znaajna ogranienja koja
oteavaju prostorni razvoj ove makroregionalne celine. Funkcionalno povezivanje optina u
manje razvojne regione prema geografskim, kulturnim i ekonomskim specifinostima, od
kojih neke znaajno zaostaju u razvoju, i formiranje polifunkcionalnih regiona (oblasti), treba
da pomogne kod razvoja ili prestrukturiranja privredne osnove, kao i jaanja njihovih
socijalnih i ekolokih kapaciteta. Bolje i odrivo korienje postojeih industrijskih kapaciteta
oko veih urbanih centara, u velikoj meri zavisno od ogranienih hidropotencijala u jednom
delu ovog regiona, razvoj odrivog turizma na visokim planinama, oko manastira i u
banjama, i specifino odravanje poljoprivrede, rudarstva, lovstva, umarstva i drugih
aktivnosti zavisnih od osetljivih prirodnih resursa, kao i razvoj male privrede i kulturnog
turizma na podruju Rake oblasti, visokoplaninskog turizma na Kopaoniku i Goliji treba da
pomognu jaanju privrednog i socijalnog razvoja. Funkcionalna podruja oko veih urbanih
centara, obuhvatajui i jedan deo seoskih naselja, e imati posebnu ulogu kod usmerenja
regionalnog razvoja ove makroregionalne celine Republike Srbije;

- istona Srbija, kao celina izuzetnih prirodnih ali teko ugroenih demografskih potencijala,
e imati znaajan problem kod obnove demografske strukture (ukupni kontingent, starosna,
kvalifikaciona) a kroz to i mobiliziranja ekonomskih razvojnih projekata. Prostor veoma
bogatog biolokog i kulturnog diverziteta, oslonjen na reku Dunav sa jedne strane, proet sa
transdravnim sistemom karpatskih planina i ograen dragocenim prirodnim rezervatom
Beljanice i Kuajskih planina, uz znaajni hidropotencijal (reka Timok i dr) e zahtevati
ozbiljnu i sistematsku organizaciju na regionalnom nivou koja e pokrenuti vee razvojne
projekte uz neophodnost umreavanja optina oko veih urbanih centara. Uloga Zajeara je
posebno vana imajui u vidu kapacitete za razvoj industrije, energetike i turizma u irem
okruenju, a uloga Bora je vana ukoliko se razvoj rudarstva i prateih industrija oivi na
odriv nain kao i razvoj turizma na Crnom Vrhu kao komplementarna aktivnost. Grad
Poarevac i branievsko okruenje i grad Smederevo sa podunavskim okruenjem, iako
funkcionalno i fiziki razdvojeni od drugog dela ove prostorne celine, treba posmatrati kako
sa stanovita njegovih privrednih, kulturnih i institucionalnih kapaciteta, tako i sa stanovita
njihove potencijalne uloge funkcionalnog mosta izmeu grada Beograda i istonog dela
Srbije. Ovo pretpostavlja jaanje saobraajnih i infrastrukturnih veza, i projekte u oblasti
privrede, saobraajne privrede, energetike, turizma i dr. Negotin, Kladovo i Majdanpek sa
svojim specifinim kulturnim i privrednim obelejima treba da doprinesu oivljavanju
prostornog razvoja ove makroregionalne celine u saradnji sa regionalnim centrima
Zajearom i Borom, ali uz oekivanu podrku Republike u prvoj fazi revitalizacije ovog
dragocenog graninog podruja Republike Srbije, naroito kod jaanja pristupanosti i
zatite prirodnih celina (Nacionalni park erdap, Rtanj, Beljanica i Kuajske planine).
Transgranini projekti sa partnerima iz Rumunije i Bugarske treba da imaju znaajnu ulogu u
ovom procesu prostornog razvoja istone Srbije. Na drugoj strani, statistiko pridodavanje
pomoravske oblasti istonoj Srbiji treba da omogui da tri vana urbana centra (Jagodina,
uprija i Parain), jae funkcionalno povezana u gradsku celinu, i uz jau ulogu Despotovca
i Svilajnca podre razvoj istone Srbije, njeno povezivanje u pravcu Koridora X i povezivanje
u organsku celinu prostora izuzetnih predeonih kvaliteta od Beljanice, Kuajskih planina,
Resave i Resavske peine, do manastira i drugih prirodnih i kulturnih resursa za razvoj
turizma visoke klase, uz ogranienje koje predstavlja vojni poligon Pasuljanske livade;
- zapadna Srbija, granini prostor mahom brdsko-planinskog karaktera na zapadu Srbije,
oslonjen na reku Drinu i na severu reku Savu, i upuen na aktivnu funkcionalnu saradnju sa
optinama i regionima Republike Srpske odnosno Bosne i Hercegovine, sadri vredne
prirodne celine poput Tare sa Mokrom Gorom, Zlatibora, Zlatara i Valjevskih planina, izrazito
bogatog biodiverziteta, ali nedovoljno i neadekvatno iskoriene za razvoj turizma ili
stoarstva (Valjevske planine). Slaba pristupanost i funkcionalna povezanost meu
optinama e se postepeno eliminisati u emu e vanu ulogu imati Republika (u prvoj fazi)
ali i gradovi poput Uica, Loznice, Valjeva i apca. Pored specifinih vidova poljoprivrede,
znaajnu ulogu e imati i lovstvo i umarstvo, zatim industrija oslonjena na prirodne resurse
ili moderne tehnologije oko veih gradova, energetika hidropotencijala kao i turizam visokog
standarda planinskih podruja koji treba da potencira konkurentnost ovog podruja u irim
okvirima. Energetski potencijali reka Drine i Save kao i rudni potencijal Kolubarskog ugljenog
bazena, turizam na Sokolskim planinama, Zlatiboru, Zlataru i Tari sa Mokrom Gorom, kao i
potencijali Uvca i funkcionalne veze sa Golijom na junoj strani, i potencijali Zasavice i
drugih prirodnih celina na severnoj strani, zahtevaju dobru funkcionalnu povezanost sa
centralnom Srbijom odnosno sa AP Vojvodinom koja e se ostvariti preko manjih razvojno-
funkcionalnih regiona. Zbog geomorfolokih osobina zapadne Srbije, znaajnu ulogu treba
da dobiju i manji urbani centri poput Priboja, Prijepolja, Nove Varoi ili Bajine Bate;

- juna Srbija, kao celina koja ima najvee prostorno razvojne probleme, zahtevae najvee
intervencije i podrku Republike. Ovim treba da se regenerie humani kapital u veem broju
optina ali i preusmeri ekonomski i socijalni razvoj ka viem nivou od dosadanjeg. Zaostala
privredna struktura, gaenje najveeg broja privrednih jedinica, enormni socijalni problemi,
specifini problemi optina sa dominantno albanskim stanovnitvom, problemi graninog
pojasa i drugi ozbiljni problemi zahtevae sredstva i kvalitetnu organizaciju na regionalnom
nivou kako bi se prostor Pirotske, Poniavske i Toplike, kao i Jablaniko i Pinjske oblasti
rehabilitovao i tako doprineo veoj teritorijalnoj koheziji Republike Srbije. Uloga urbanih
centara Nia, Leskovca i Vranja bie presudna kod organizacije i realizacije projekata
regionalnog razvoja, uz pretpostavljeno aktivno uee i funkcionalno povezivanje optina
ovog dela Republike Srbije. Posebna panja e biti posveena privrednom jaanju Prokuplja
na strateki osetljivom prostoru prema AP Kosovo i Metohija. Podrka jaanju
pristupanosti, razvoju moderne industrijske proizvodnje, oslonjene na prirodne resurse
ovog podruja kao to je leite fosfatne rude "Lisina", vee i odrivo korienje umskih i
vodnih resursa, aktiviranje turizma oslonjenog na planinska podruja Vlasine i Krajita, Suve
i Svrljike planine, Radana i Sokolovice sa avoljom varoi, Cariinim gradom i banjama u
okruenju i, naroito, Stare planine (juna strana) u kooperaciji sa bugarskom stranom, bie
neophodna u prvom periodu razvoja uz aktivno povezivanje svih aktera na ovom podruju;

- Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, makroregionalna autonomna celina sa statusom

definisanim Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, ostvarie jake funkcionalne veze sa
drugim delovima Republike Srbije. Ove veze e biti potencirane jaanjem saobraajnih i
infrastrukturnih veza kako bi se razvili poljoprivredni, energetski, industrijski i turistiki
potencijali ovog podruja bogatog kulturnog naslea ali optereenog ekonomskim i
socijalnim problemima. Tri geografske i funkcionalne podceline, Kosovo, Metohija i
Kosovsko Pomoravlje, sa veim urbanim centrima kao to su Pe, akovica i Prizren u
Metohiji, Kosovska Mitrovica i Pritina na Kosovu i Gnjilane u Kosovskom Pomoravlju,
zasnivae svoj prostorni razvoj prema resursima kojima raspolau, meu kojima se istiu
znaajna leita lignita kao i leita olova i cinka i napokon, izuzetna izvorita arskih voda.
Posebna panja e biti posveena enklavama sa dominantno srpskim stanovnitvom, kao i
zatiti srpskog kulturnog naslea sa izuzetnim duhovnim i kulturnim vrednostima manastira
Deani, Graanica, Peka patrijarija, Bogorodica Ljevika, i dr. i duhovne i urbane kulture u
Prizrenu pre svega. Prostorni razvoj ove pokrajine uveliko e zavisiti od ostvarenja saradnje
unutar Republike Srbije i od usklaivanja buduih programa prostornog razvoja.
Prostorna integracija i funkcionalna povezanost regionalnih celina, nuna za ostvarenje vee
teritorijalne kohezije Republike i za jaanje razvojnih kapaciteta i vee konkurentnosti svih
njenih sastavnih delova, upuuje na identifikaciju razvojnih pojaseva koji su ve formirani ili
oekivani u budunosti. U tom pogledu tri razvojna pojasa e biti dominantna:

- dunavski pojas, odnosno iri prostor funkcionalno upuen ili povezan na reku Dunav,
ukljuujui i pojas du reke Save. Prostor koji je neraskidivo vezan sa Podunavljem na
zapadu, u pravcu Maarske, Hrvatske, Slovake, Austrije i Nemake, i na istoku, u pravcu
Bugarske, Rumunije, Ukrajine i Moldavije, predstavlja kljunu razvojnu osovinu za prostornu
integraciju Republike Srbije sa Evropom. Privreda, saobraaj, turizam, kulturna saradnja i
drugi oblici povezivanja stanovnitva du ove razvojne osovine, podravae planovi i projekti
vezani za Koridor VII, odnosno zajednika strategija razvoja zasnovana na meudravnoj
saradnji dunavskih drava i regiona. Kljune take na ovom razvojnom pravcu e biti
dunavske kapije, odnosno gradovi Novi Sad, Beograd, Panevo i Smederevo sa svojim
lukim potencijalnim i drugim sistemima oslonjenim na reku Dunav. Posebnu ulogu u tom
sistemu treba da ima i Luka Beograd kao logistiki centar za organizaciju i distribuciju
integralnog transporta, funkcionalno povezana sa lukama u Novom Sadu, Panevu i
Smederevu. Osim saobraaja vano mesto e imati i projekti i kooperacija u zatiti prirodnih
i kulturnih dobara izmeu Republike Srbije i Republike Hrvatske u zoni Apatina i Sombora,
odnosno Osijeka, i nacionalnih parkova erdap i Gvozdena vrata (Portille de Fer) izmeu
Republike Srbije i Rumunije;

- pojas Koridora X du Morave, koji povezuje najrazvijenije delove i urbane centre Republike
Srbije, sa perspektivom povezivanja Republike Srbije u pravcu severa (ka voru u
Budimpeti) i juga (ka Skoplju i Solunu). Industrija, turizam i savremene usluge su
koncentrisani u ovom pojasu i bie dalje razvijani na principima odrivog razvoja i initi
kohezionu kimu Republike. U tom pogledu naroiti naglasak e biti na razvoju integralnog
sistema ureenja i korienja doline Velike Morave i jaanju razvojnih kapaciteta u tom
pojasu. Dovretak Koridora X na junom pravcu i kvalitetno povezivanje sa lokalnim i
regionalnim celinama e biti prostorno razvojni prioritet, gde e najvei urbani centri Novi
Sad, Beograd, Kragujevac i Ni biti kljuni sa stanovita razvoja integralnog transporta i
ukupne privrede. Manji urbani centri poput Subotice, Paneva, Smedereva, trograa
Jagodina-uprija-Parain, Leskovca i Vranja upotpunie razvojni kapacitet ove osovine;

- pojas Zapadne Morave ka Koridoru X du Niave, koji do sada nije bio dovoljno artikulisan i
povezan, traie dodatna ulaganja kako na pravcu du Zapadne Morave tako i na dovretku
koridora Xc od Nia do Dimitrovgrada. Ovaj pojas jaa mogunost prostorne integracije
Republike Srbije u pravcu Bosne i Hercegovine na zapadu odnosno Bugarske i Koridora IV
na istoku. Razvoj turizma, industrije, umarstva i manjih privrednih grana oslonjenih na ovaj
pojas, doprinee i ukupnom prostornom razvoju zapadne i istone Srbije. Uloga urbanih
centara du ovog pojasa, Uica, aka, Kraljeva, Kruevca, Nia i Pirota, e biti od znaaja
za aktiviranje privrednih potencijala i mobiliziranje teritorijalnog kapitala od interesa za
ukupni prostorni razvoj Republike Srbije.

Pored ova tri dominantna pojasa razvojnu ulogu treba da steknu i pojas du reke Tise, sa
pet slabo razvijenih optina i moguom veom ulogom Sente, kao i pojas na pravcu
Beograd-Poega-Juni Jadran koji e biti vie artikulisan izgradnjom autoputa u budunosti i
usmeren u pravcu kooperacije sa Crnom Gorom, odnosno lukom Bar, povezujui Koridor IV
u Rumuniji sa Barijem u Italiji. Za prostorni razvoj Republike Srbije od znaaja e biti i
karakteristine celine i objekti apsolutnog ili relativnog identiteta koji se prepoznaju, afirmiu
ili identifikuju na regionalnom, nacionalnom ili meunarodnom nivou, kao to su:

- urbani centri i njihova sredita sa svojom specifinom ulogom u identifikaciji i afirmaciji

urbane kulture;
- take ukrtanja koridora VII i X - "crvene take" (Novi Sad, Beograd i Beka) koje po
znaaju omoguavaju intenzivniji razvoj turistikih, privrednih i saobraajnih aktivnosti i
usluga;

- strateki objekti u energetici (hidrocentrale, kapitalni rudarski baseni), saobraaju (luke,

aerodromi, granini prelazi), odbrambenoj aktivnosti (veliki poligoni) i sl;

- objekti kulturnog i prirodnog naslea zatieni prema meunarodnim (UNESCO,

Ramsarska konvencija i sl) ili nacionalnim standardima;

- objekti socijalne infrastrukture od nacionalnog znaaja (zdravstvo, visoko kolstvo, kultura,

sport);

- simboli dravnosti, koji obeleavaju dravni identitet vezani za istoriju, duhovnost,

geostrateki poloaj ili dostignua u razvoju;

- preko regionalnih prostornih planova bie neophodno identifikovati repere regionalnog

identiteta (kulturne, istorijske, prirodne, privredne brendove) preko kojih e se prepoznavati i
afirmisati specifinost pojedinih regiona.

2.4. Konceptualni okvir i korienje teritorijalnog kapitala Republike Srbije i

njenih regionalnih celina

Obnova stratekog miljenja, istraivanja i upravljanja u Republici Srbiji, pored optih

principa koji se definiu za vei broj oblasti, odnosno, za voenje plansko-razvojnih i drugih
stratekih politika treba da se zasniva na nekoliko bitnih postulata:

- uvoenje prostornih aspekata u sve nacionalne sektorske politike, odnosno, u pripremanje,

donoenje i ostvarivanje stratekih razvojnih odluka;

- ostvarivanje ravnotee izmeu ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije, kako bi se

ublailo dejstvo agresivnog postsocijalistikog trita na razne socijalne, teritorijalne i
kulturne sisteme i resurse;

- zasnovanost regionalnih i lokalnih planova razvoja i zatite, kao i drugih stratekih

dokumenata (master planova itd) na republikom prostornom okviru, i integralno upravljanje
teritorijalnim razvojem Republike Srbije na sub-nacionalnim upravljakim nivoima;

- pripremanje, donoenje i ostvarivanje koordiniranih odluka u skladu sa optim zahtevom da

se postigne to ravnomerniji prostorni (teritorijalni, regionalni i sl) raspored stanovnitva i
aktivnosti;

- imperativ ostvarivanja pomaka "od vladanja ka upravljanju" u odluivanju i stratekom

upravljanju, kao vrhovnim principom upravljanja prostornim razvojem, zasnovan na
kompetentnom znanju i participaciji irokog kruga aktera;

- prioritetna zatita javnih prostora, i spreavanja aproprijacije javnih prostora za privatne

(individualne) svrhe uz neadekvatnu nadoknadu, ili bez ikakve nadoknade. Posebno,
spreavanje rasprodaje javne imovine koja ini kljune elemente teritorijalnog kapitala
Republike Srbije, odnosno, spreavanje prodaje koja predstavlja smetnju racionalnom
korienju njenih resursa i potencijala, odnosno, odravanju i jaanju konkurentske
sposobnosti Republike Srbije u meunarodnoj ekonomskoj, politikoj, kulturnoj i drugoj
utakmici;
- nastojanje ka to manjem stepenu socijalnog iskljuivanja u aproprijaciji javnih prostora,
odnosno, na to manjem stepenu smanjivanja egzistencijalnih i razvojnih ansi za sve
socijalne grupe i teritorijalne entitete;

- postizanje ravnotee izmeu "inputa" i "autputa": smanjivanje jedinine upotrebe resursa

(prirodnih, ljudskih, proizvodnih, teritorijalnih i dr) u stvaranju proizvoda i usluga, i naporedo
smanjivanje stepena zagaenosti ivotne sredine u odnosu na ostvarenu proizvodnju i
usluge, u skladu sa prostorno-ekolokim kapacitetima.

Koncepcija korienja teritorijalnog kapitala

Strateki ciljevi korienja "tvrdog teritorijalnog kapitala" obuhvataju:

- u odnosu na geostrateku poziciju Republike Srbije, bolje korienje prostornog poloaja

Republike Srbije u irem podruju "ukrtanja" evropskih koridora VII i X, u odnosu na sada
nizak stepen njegovog korienja. Prioritet ima strateka orijentacija na to bolji i kvalitetniji
saobraajni pristup Solunskom zalivu, a zatim i Junom Jadranu, kako bi se to bolje
iskoristila pozicija Republike Srbije u odnosu na ire regionalno okruenje (Srednja Evropa,
zapadna obala Crnog mora i dr). Prioritet ima i obnova postojee tehnike infrastrukture,
odnosno, izgradnja nove, na navedenim pravcima. U tome, strateka kontrola junog pravca
(ireg regionalnog podruja Bujanovca i Preeva) ima prioritet;

- za optimalno kombinovano korienje evropskih Koridora VII i Koridora X neophodno je

rehabilitovati dunavski prostor, to obuhvata: kompletiranje postojeih i izgradnja novih,
adekvatnih terminala za intermodalni saobraaj (povezivanje raznih vidova saobraaja);
dalja implementacija renog informacionog servisa (RIS) na meunarodnim plovnim
putevima; obnova mostova i izgradnja novih; rekonstrukcija brodskih prevodnica erdap I i
II; ienje korita Dunava od potopljenih plovila (nemake flote, havarijskih udesa itd.);
ureenje korita Dunava;

- razvoj akcionog podruja, odnosno, dalju koncentraciju i polarizaciju aktivnosti i

stanovnitva na podruju izmeu Novog Sada, Beograda i drugih urbanih centara u
funkcionalnom okruenju, treba uravnoteiti u odnosu na razvoj drugih delova Republike
Srbije, a u prvom redu u odnosu na razvoj gradskih i regionalnih podruja izvan ovog
podruja koji imaju znatnije razvojne potencijale. U ovim gradovima i podrujima, prioritet
ima njihova reindustrijalizacija, kombinovanim aktiviranjem odnosno korienjem novih
(grinfild) i naputenih-ranije korienih i drugih lokacija (braunfild), na principu "odrive
proizvodnje i biznisa", naroito u gradovima srednje veliine i njihovim regionalnim
podrujima;

- u navedenim okvirima, prioritetno je iskoristiti: relativno povoljan prostorni raspored

gradova srednje veliine, koji, uz odgovarajuu prostorno-razvojnu politiku, mogu preuzeti
ulogu buduih urbanih centara razvoja; velike mogunosti obnavljanja zaputenog i/ili
nedovoljno odravanog graevinskog fonda u gradovima; i relativnu ouvanost fizike
sredine u pojedinim manjim gradskim centrima i varoima, kao faktor mogunog novog
produktivnog investiranja i privlaenja radno sposobnog stanovnitva. Takoe treba koristiti i
potencijale veih regionalnih centara (Kragujevac, Uice, Zajear, Ni, Kosovska Mitrovica),
sa ciljem da se postigne ukupan policentrini razvoj, odnosno, da se uspostavi kontratea
daljoj koncentraciji aktivnosti i stanovnitva na manjem delu prostora Republike Srbije;

- u pogledu organizacije i ureenja prostora u uem smislu, strateki ciljevi obuhvataju:

smanjivanje neravnomernosti demografskog rasta, razlika u optem stepenu razvijenosti,
zaposlenost, investicija, razvijenosti javnih slubi i izgraenosti tehnike infrastrukture;
definitivna eliminacija nekontrolisane i/ili neplanske izgradnje i drugog slinog zaposedanja
prostora i, naroito, uzurpacije javnog prostora za privatne svrhe i namene; popravljanje
opte zaputenosti i neureenosti prostora; porast kvaliteta prirodnog i izgraenog
("kulturnog") pejsaa, kao i poboljanje kulture graenja; porast higijenske i druge
komunalne ureenosti; zaustavljanje nekontrolisanog rasta predgraa gradova i varoi,
izrazito nepovoljnog sa stanovita saobraajne, energetske, komunalne i druge odrivosti;

- meu ogromnim delovima naputenih odnosno neaktiviranih podruja, naroito ruralnih,

treba izabrati ona koja su prioritetna za demografsku, privrednu, kulturnu i drugu obnovu i
rehabilitaciju. Ovde se treba drati principa izrazite selektivnosti, odnosno da se raspoloiva,
a efektivno skromna, sredstva upotrebe na ono to je najpree.

2.5. Institucionalna odgovornost

Uspean prostorni razvoj Republike Srbije, zavisie od naina upravljanja prostornim

razvojem. U tom pogledu instrumenti upravljanja prostornim razvojem e biti preispitani,
modernizovani i racionalizovani do onog stepena koji obezbeuje veu otvorenost,
efikasnost, pouzdanost i uee svih aktera kod donoenja odluka. Nain upravljanja
prostornim razvojem u Republici Srbiji naroito e zavisiti od ostvarenog stepena
decentralizacije, odnosno od stepena prenoenja nadlenosti i odgovornosti na regionalni
nivo, kao i od osposobljenosti i obezbeenja odgovarajuih instrumenata za ostvarenje
kvalitetnijeg prostornog razvoja optina i regionalnih celina. Prenoenjem nadlenosti sa
republikog nivoa (tzv. "Omnibus zakon" iz 2002. godine) AP Vojvodina aktivno reava
probleme prostornog razvoja na regionalnom nivou preko svojih institucija nadlenih za
regionalno i lokalno planiranje prostornog razvoja. Prema tome, Republika Srbija e:

- razviti logistiku i drugu podrku lokalnim samoupravama koja e im pomoi da u punoj

meri iskoriste svoja prava, i ispune obaveze koje proistiu iz znaajnih nadlenosti koje
zakon definie;

- razviti informacionu osnovu koja obuhvata imovinske, funkcionalne i druge podatke o

celokupnom prostoru optine/grada, relevantne politike, strategije, programe i planove i sve
druge informacije koje su od interesa za aktuelne i budue aktere prostornog razvoja i
graane;

- razviti servisne funkcije optine/grada kao centra koji objedinjava sve aktere prostornog
razvoja, povezuje ih sa spoljnim partnerima (intra i interregionalna koordinacija). Formiraju
se agencije i druge besprofitne organizacije koje vode investitore kroz administrativni
postupak ulaganja i graenja, i doprinose konkurentnosti i atraktivnosti teritorije optine i
grada kao mesta za kvalitetan ivot i profitabilno privreivanje.

- razviti instrumente administrativne prisile u sprovoenju zakona, standarda, dravnih i

lokalnih propisa, i svih akata koji imaju snagu plana (strategije, prostorni i urbanistiki
planovi, graevinske i druge dozvole, spreavanje bespravne izgradnje, itd). U
odgovarajuim oblastima relevantnim za prostorni razvoj, instrumente razvijati na nivou
Republike, ali i na nivou lokalnih samouprava;

- razviti instrumente administrativno ustrojenih i selektivnih stimulacija i destimulacija kojima

se usmeravaju aktivnosti graenja i ureenja prostora, na polju privreivanja, socijalne
zatite, kulture, zatite sredine i drugim oblastima u kojima je nadlena optina/grad.
Instrumenti kao to su fiskalna politika, lokalne takse, beneficije u kreditiranju, prioriteti u
korienju javnih dobara, itd, oslanjaju se na sredstva Republike, regiona, grada, optine i
meunarodne zajednice, a po pravilu su podrani i interesima privrede. Radi se o
instrumentima kompenzacije interesa (vertikalno od Republike do optine i horizontalno
unutar i izvan regiona).
- institucionalizovati razliite forme partnerstva javnog i privatnog sektora, odnosno drave
(od Republike do optine) kao formalnog zastupnika javnog dobra, i privatne inicijative
(privrednih subjekata, graana i drugih aktera), u formi zajednikog ulaganja, uea u naturi
(nepokretna i pokretna dobra), besprofitnog rada, zajednikog gazdovanja javnim i privatnim
dobrom, i drugo;

- razviti zakonom propisane ali i lokalno uslovljene i neformalne oblike participacije u

procesu odluivanja (graani i njihova udruenja, akteri prostornog razvoja, udruenja i
politike stranke), ime se razreava konflikt na relaciji javno-privatno, smanjuje otpor
razvojnim inicijativama, i stvara podrka realizaciji politika, strategija i planova koje se na
ovaj nain donose;

- razviti instrumente komunikacije i saradnje, vertikalno prema regionu i Republici, i

horizontalno na nivou okruenja i prekogranine saradnje, bez kojih nije mogue realizovati
principe decentralizacije, kao ni prethodno navedene ciljeve.

IV REGIONALNI RAZVOJ

1. Decentralizacija i regionalni razvoj

Fenomen regionalne neravnomernosti je prisutan u veini zemalja i izraava se kao odnos
razvijenih i nerazvijenih podruja. Po tome Republika Srbija nije izuzetak. Generalno,
regionalni razvoj zemlje dobija mnoge osobenosti razvoja privrede u celini. Drutvene,
ekonomske, demografske, infrastrukturne, socijalne i ekoloke promene unutar podruja
Republike Srbije u periodu 2001-2009. godina narasle su do ekstremnih vrednosti i
uzrokovale su vee regionalne disproporcije. Neravnomernost se ne ogleda samo u
ekonomskim indikatorima (dohotku, zaradi), ve i u drugim pokazateljima rada i ivotnog
standarda. Posebno vaan segment su drutveni i socijalni aspekt neravnomernog razvoja
podruja (regiona, oblasti) koji se mere i tumae preko osnovnih i prateih indikatora
siromatva, prostorne pristupanosti, socijalne iskljuenosti, dostupnosti institucija
suprastrukture, demografskih karakteristika, infrastrukturnih potencijala, ekolokih
predispozicija i sl.

Viedecenijska regionalna polarizovanost izazvala je brojne strukturne regionalne

neravnotee u Republici Srbiji. Privredne grane su regionalno nepovezane, pri emu su
nerazvijena podruja skoro zaobiena u industrijalizaciji. Vano je napomenuti da se
regionalna polarizovanost, a posebno status nerazvijenih podruja, nije tokom decenija
bitnije promenio. Prednost razvijenijih krajeva Republike Srbije je u relativnom veem
dohotku po stanovniku, zaposlenosti, u stvorenim preduslovima savremenog razvoja,
izgraenoj infrastrukturi, poloaju na meunarodnim osovinama razvoja i iskustvima u
industrijalizaciji. Nasuprot ovom, nerazvijena podruja suoena su sa odsustvom ekonomske
kompenzacije i sistemske solidarnosti.

Period tranzicije je dodatno nijansirao razlike u regionalnoj razvijenosti. Upravljanje

regionalnim razvojem bilo je neophodno institucionalizovati, redefinisati ulogu drave u cilju
unapreivanja regionalnog razvoja kroz primenu novih koncepcija razvojnih politika za
otklanjanje ili bar smanjivanje posledica tranzicije. Na nivo rasta nezaposlenosti, pad
dohotka stanovnitva, proces privatizacije i kapitalna ulaganja uticali su razliiti faktori:
privlanost za investicije, mrea saobraajnih koridora, poloaj uz granicu, tehnoloke
inovacije, proizvodni kapaciteti, socijalne prilike, velika ulaganja na odreenoj lokaciji,
drutvena disponiranost za uvoenje novina i ostvarivanje napretka. Naglaena regionalna
polarizacija koja, u nekim oblicima, prelazi drutveno racionalne granice, posebno je
izraena na relaciji izmeu: ekonomske disproporcije izmeu dunavsko-savske aglomeracije
(Beograd i Novi Sad) i ostalog podruja; izmeu razvijenih i nerazvijenih podruja
(kompaktno nerazvijeno juno i jugozapadno podruje, prigranino, kao i optine i srpske
zajednice AP Kosovo i Metohija); unutarregionalne, demografsko-ekonomske diferencijacije
sa atomizacijom (usitnjavanjem) naselja na nerazvijenom podruju. Razliita polarizacija
govori o viedimenzionalnoj regionalnoj neravnomernosti u Republici Srbiji.

Institucionalne uzroke porasta regionalnih dispariteta treba traiti u nekoordinaciji sektorske i

regionalne politike, a s druge strane, preputanjem razvoja nerazvijenih slobodnom tritu
bez izgraenih institucija. Ovo je vodilo polarizaciji i produbljivanju njihovih problema,
usmeravajui privredne i drutvene aktivnosti i stanovnitvo u razvijene regione i urbane
aglomeracije, to je rezultiralo populacionom i ekonomskom superkoncentracijom. Razlike
su u velikoj meri rezultat regionalnih specifinosti, naroito strukture privrede koja utie na
lake ili tee prilagoavanje tekuim privrednim i drutvenim promenama. Razlike su se
pokazale u redosledu preduzetih tranzicionih mera i dinamici njihovog sprovoenja.

Desetogodinje iskustvo pokazuje da je tranzicija veliki "drutveni inenjering" u kojem

drava treba da uini ono to trite nije moglo samo, ili to nije moglo u kratkom periodu.
Proces otklanjanja regionalnih razlika je teak, skup i spor. Ne mogu se oekivati brzi i laki
uspesi. U tom kontekstu, izbor mehanizama i instrumenata voenja regionalne politike
osetljiv je na politike i opte drutvene prilike koje determiniu ureenje zakonskog okvira i
poetak rada regionalnih institucija. Osim tekueg prilagoavanja, neophodno je ostvariti i
dublje drutveno-ekonomske promene u regionalnim strukturama, kao i institucionalizaciju
regionalne politike u njena tri bazna segmenta - regionalizacija, institucije i podsticajna
politika.

Sutina savremenog podizanja ekonomske ali i socijalne, drutvene, institucionalne, naune,

kulturne i svake druge razvojne dimenzije odnosi se na ekonomsku politiku integracije. Ovaj
novi koncept treba da omogui skladniji regionalni razvoj. Moderna uloga drave ogleda se u
tome da uspostavi institucije koje ujedinjuju, infrastrukturu koja povezuje i intervenciju
merama koje su direktne (usmerene), kako bi se obezbedio i postigao integralni razvoj i
razvoj regiona.

U periodu realizacije ovog prostornog plana, kljuni element razvojnih politika predstavljae
proces integracije - ekonomske (u globalnu privredu, ili povezivanje manje razvijenih sa
prosperitetnim regionima), politike (ulazak u EU), infrastrukturne (jae povezivanje
udaljenih krajeva unutar zemlje ili izmeu drava), socijalne (ukljuivanje marginalnih
socijalnih grupa u drutvene tokove), institucionalne (povezivanje i saradnja vie nivoa vlasti
u cilju definisanja i sprovoenja razvojnih politika) i dr. Regionalno povezivanje (integracija),
urbanizacija i regionalni razvoj tri su segmenta na kojima drave treba da insistiraju prilikom
razmatranja mogunosti za ekonomski rast. Naime, za postizanje cilja neophodno je izvriti
nekoliko "geografskih promena" - poveati gustinu, smanjiti razdaljinu i ublaiti odvojenost
od okruenja.

1.1. Regionalna organizacija Republike Srbije

Regionalni razvoj i problematika regionalne organizacije u Republici Srbiji nisu nikada imali
adekvatnu poziciju u hijerarhiji razvojnih ciljeva drave. Politika regionalnog razvoja
Republike Srbije voena proteklih decenija uglavnom se zasnivala na podsticanju
nedovoljno razvijenih podruja (optina), to se, pre svega, manifestovalo kroz definisanje
kratkoronih podsticajnih mehanizama za koje su se izdvajala odreena finansijska
sredstva. Dosadanji koncept regionalnog razvoja karakterie odsustvo integralnog pristupa
razvoju i koordinisane aktivnosti resornih ministarstava i drugih institucija u ijoj je
nadlenosti bila problematika regionalnog razvoja. Efekti ekonomske distorzije 1990-ih
godina, pojava novih ekonomsko-privrednih devastiranih podruja u tranzicionom periodu
2001-2008. godina i svetska ekonomska kriza (2008-2009. godina), samo su jo vie
doprineli produbljivanju izraenih viegodinjih regionalnih disproporcija.

Razlike u nivou razvijenosti pojedinih podruja u Republici Srbiji su meu najviima u

evropskim okvirima i odnose se na sve aspekte razvijenosti (ljudski, privredni, socijalni i dr).

Republika Srbija ima tri nivoa javne administracije - centralni (republiki), pokrajinski i
optinski. Sadanja teritorijalna organizacija Republike Srbije uobliena je Ustavom
Republike Srbije12, Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije13 i Uredbom o
nainu vrenja poslova ministarstava i posebnih organizacija van njihovog sedita14.
Organizacionu strukturu Republike Srbije ine dve autonomne pokrajine - AP Vojvodina i AP
Kosovo i Metohija15 - 193 optine, 23 grada16, Grad Beograd i 29 upravnih okruga17. Sve ovo
ukazuje da Republika Srbija ima model asimetrine teritorijalne organizacije, gde zajedno sa
optim principima dva nivoa uprave (centralne i lokalne), koegzistira, ali samo u specifinom
prostoru, mezo-uprava (autonomna pokrajina) koja uiva poseban status.

________________
12
"Slubeni glasnik RS", broj 98/06.
13
"Slubeni glasnik RS", broj 129/07.
14
"Slubeni glasnik RS", broj 3/92.
15
Od juna 1999. godine AP Kosovo i Metohija je pod upravom misije Ujedinjenih nacija -
UNMIK (Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN).
16
Gradovi: Valjevo, Vranje, Zajear, Zrenjanin, Jagodina, Kragujevac, Kraljevo, Kruevac,
Leskovac, Loznica, Ni, Novi Pazar, Novi Sad, Panevo, Poarevac, Pritina, Smederevo,
Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Uice, aak i abac.
17
Upravni okruzi: Severno-baki, Srednje-banatski, Severno-banatski, Juno-banatski,
Zapadno-baki, Junobaki, Sremski, Mavanski, Kolubarski, Podunavski, Branievski,
umadijski, Pomoravski, Borski, Zajearski, Zlatiborski, Moraviki, Raki, Rasinski, Niavski,
Topliki, Pirotski, Jablaniki, Pinjski, Kosovski, Peki, Prizrenski, Kosovsko-mitrovaki i
Kosovsko-pomoravski.

Iskustva evropskih zemalja pokazuju da regionalizacija predstavlja efikasan instrument

upravljanja dravom, metod breg razvoja regiona i jak kontrolni instrument uspostavljanja
ravnotee regionalnih razvojnih dispariteta. Regionalizacija je postala osnovni metod EU za
jaanje integracionih procesa i za realizaciju zajednikih velikih projekata, razmenu znanja i
iskustava. Zemlje EU su uvele sistem NSTJ klasifikacije18, u cilju prikupljanja statistikih
podataka za regione (plansko-statistiki i razvojni regioni), na osnovu kojih se vri
definisanje odgovarajuih regionalnih indikatora neophodnih za praenje i analiziranje
regionalnih disproporcija i klasifikaciju regiona za korienje finansijskih sredstava iz
strukturnih fondova EU. Ovakvi regioni ne moraju da budu administrativne jedinice, ali
granice takvih jedinica u zemljama lanicama EU prate i administrativne podele. Zato su, i
pre irenja Evropske unije 2004. godine, tadanje zemlje kandidati nastojale da svoje
sisteme lokalne samouprave prilagode statistikim regionima NSTJ sistema kojim se
preporuuje i obnavljanje sistema regionalizma i teritorijalnih podela. Kako se ova tendencija
namee i kao obaveza Republike Srbije u procesu pridruivanja Evropskoj uniji otvarana su
pitanja teritorijalnog razvoja i regionalizacije.

____________________
18
NUTS - Nomenclature des units territoriales statistiques; Nomenklatura teritorijalnih
statistikih jedinica.

Usvajanjem Zakona o regionalnom razvoju19 napravljen je prvi korak u uspostavljanju

efikasne regionalne organizacije drave. Zakon omoguava uspostavljanje regiona i oblasti,
ali ne kao administrativnih regiona sa pravnim subjektivitetom, ve kao funkcionalnih
teritorijalnih celina za potrebe planiranja i sprovoenja politike regionalnog razvoja, u skladu
sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih celina 2 (NSTJ-2), odnosno celina 3 (NSTJ-3).
Uredbom o nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica20 utvreni su kriterijumi po kojima se
vri grupisanje po tri nivoa (NSTJ-1 izmeu tri i sedam miliona stanovnika, NSTJ-2 izmeu
800.000 i tri miliona stanovnika, NSTJ-3 izmeu 150.000 i 800.000 stanovnika). Kriterijumi
prema kojima se vri grupisanje nivoa NSTJ baziraju se na optim kriterijumima koji su
utvreni standardima Evropske unije, i to: broj stanovnika, geopolitika pozicija, prirodni
potencijali, postojea teritorijalna organizacija i kulturno-istorijsko naslee. Na osnovu
primene kriterijuma ove uredbe, u Republici Srbiji se na nivou NSTJ-1 obrazuju sledee
funkcionalne celine:

- Srbija - sever je jedinica u iji sastav ulazi Beogradski region i Region Vojvodine;

- Srbija - jug je jedinica na nivou NSTJ-1 u iji sastav ulaze Region umadija i zapadna
Srbija, Region juna i istona Srbija i Region Kosovo i Metohija.

___________________
19
Usvajanjem Zakona o regionalnom razvoju ("Slubeni glasnik RS", br. 51/09 i 30/10)
stvorili su se institucionalni preduslovi za smanjivanje postojeih regionalnih i unutar-
regionalnih disproporcija i predupreuju se uslovi za stvaranje novih nerazvijenih podruja i
dalje raslojavanje na razvijeni sever i nerazvijeni jug. Zakon ureuje: ciljeve i naela
regionalnog razvoja, regione i oblasti, indikatore razvijenosti i razvrstavanje regiona, oblasti i
jedinica lokalnih samouprava, razvojne dokumente, institucionalni okvir upravljanja
regionalnim razvojem Srbije, mere, podsticaje i finansijski okvir za sprovoenje mera
regionalne politike, kao i nadzor i vrednovanje politike regionalnog razvoja. Takoe,
predvieno je i donoenje nekoliko podzakonskih akata kojima e se konkretnije utvrditi
neophodni kriterijumi, institucionalna mrea, aktivnosti nosilaca regionalnog razvoja, kao i
metodologija za sprovoenje zakona.
20
Uredbu je donela Vlada na sednici od 24. decembra 2009. godine. Zvanina skraenica za
nomenklaturu statistikih teritorijalnih jedinica je NSTJ.

Zakonom je predvieno da svaki region osnuje regionalni razvojni savet sastavljen od

predstavnika pokrajinske, lokalne i gradske uprave, civilnog sektora i predstavnika Vlade koji
imaju savetodavnu ulogu u donoenju i implementaciji politike regionalnog razvoja. U
svakom regionu osniva se regionalna razvojna agencija koja sprovodi politiku regionalnog
razvoja na nivou regiona. Svi regioni ispunjavaju uslove da se tretiraju kao ekonomski
regioni, s obzirom da su privredno i geografski zaokrueni i raspolau prirodnim i ljudskim
resursima, to im omoguava stvaranje jaih arita rasta i odgovarajuu diverzifikaciju
proizvodnje. Ovo je osnova za teritorijalnu podelu rada i proizvodnu specijalizaciju meu
regionima. Imajui u vidu asimetrinu organizacionu strukturu dravne administracije, proces
uspostavljanja racionalne i efikasne institucionalne mree koja bi omoguila sprovoenje
usklaene politike regionalnog, prostornog i odrivog razvoja, istie nekoliko otvorenih
pitanja:

- prvo, razvojna uloga gradova u teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Dijametralno

suprotni tokovi u pojedinim podrujima Republike Srbije u svim sferama drutva i ekonomije
koji traju ve decenijama, rezultirali su njihovom demografskom pustoenju koji preti
vitalnom opstanku pojedinih optina. Naime, postoje lokalne samouprave koje nemaju ljudski
potencijal i materijalno su "istroene" za obezbeivanje kvalitetnih uslova za ivot i rad
stanovnitva, dok su na drugoj strani gradovi koji se usled koncentracije stanovnitva ire i
funkcionalno "trae" novu organizaciju, u vidu formiranja optina unutar njihovih granica;

- drugo, fiskalni kapacitet, privredna i socijalna aktivnost optine treba da omogui i opravda
njen status. Klasian primer za ovo je optina Crna Trava koja sa svega 2000 stanovnika
realno nema mogunosti, ni ljudskih ni materijalnih, da obezbedi sve funkcije koje imaju
lokalne samouprave. Administrativni centri (postojei ili oni budui) moraju da imaju
institucionalne, privredne i kadrovske kapacitete kako bi pruili odgovarajui nivo usluga,
obezbedili konkurentne faktore za privlaenje investicija i time unapreivali kvalitet ivota i
rada na lokalnom nivou;

- tree, zalaganje za teritorijalnu podelu na tri nivoa treba da obezbedi viestepeni razvoj
Republike Srbije. Stvaranje razvojnih osovina u direktnoj je zavisnosti od izgradnje
infrastrukture koridora i jaanje regionalnih univerzitetskih centara i njihovog stratekog
povezivanja sa Gradom Beogradom. Podruja van osovina razvoja i bez izgraene
infrastrukturne "kapilarne mree" bie suoena sa depopulacijom, zaostalou,
neefikasnou i neracionalnim troenjem resursa.

Tabela 8. Prostorni indikatori razvijenosti regiona Republike Srbije NSTJ-2 nivoa

Broj
Putevi sa
preduzea Izgraeni Indeks
sav. kol. u
Broj Broj sa vie od stanovi relativne
Povrina ukupnim
NSTJ-2 stanovnika stanovnika 10 na 1000 gustine
km2 putevima
2009. na km2 zaposlenih km2 industrije
(%)
na km2 (2008) (2009)
(2008)
(2008)
REPUBLIKA
88.361 7.320.807 82,9 0,15 224,3 64,9 1,00
SRBIJA
Region
Vojvodine (7
21.506 1.968.356 91,5 0,17 365,5 88,7 1,20
upravnih
okruga)
Beogradski
region (17 3.227 1.630.582 505,3 1,46 1357,9 83,6 2,12
optina)
Region
umadija i
zapadna
26.483 2.052.490 77,5 0,11 175,2 58,3 0,83
Srbija (8
upravnih
okruga)
Region juna
i istona
Srbija (9 26.255 1.669.379 63,6 0,07 110,3 60,7 0,63
upravnih
okruga)
Region
Kosovo i
Metohija (5 10.887 - - - - - -
upravnih
okruga)
Koef.
varijacije 0,580 0,116 1,161 1,501 1,156 0,213 0,553
NUTS-2

Izvor: Republiki zavod za razvoj (RZR) i Republiki zavod za statistiku (RZS)

Osnovni cilj je uspostavljanje efikasne regionalne organizacije i koordinisane regionalne
politike (koja odgovara preporukama EU), ime e se omoguiti ravnomerniji regionalni
razvoj i vei stepen teritorijalne kohezije.

Operativni ciljevi treba da doprinesu ouvanju postojee strukture naselja, osavremenjavanju

infrastrukture, ouvanju kulturnog naslea i odgovarajueg nivoa znanja na irim podrujima
Republike Srbije. Ovako definisani ciljevi podrazumevaju:

- zaokruenje regionalne institucionalne izgradnje;

- proces decentralizacije;

- smanjenje regionalnih i unutarregionalnih neravnomernosti i siromatva;

- podizanje regionalne konkurentnosti koja zavisi od stepena aktiviranja teritorijalnog kapitala

i mobiliziranja teritorijalnih potencijala pojedinih regiona;

- efikasno usmeravanje procesa urbanizacije;

- kompletiranje infrastrukturne i socijalne suprastrukture kao jedne od osnovnih pretpostavki

efikasnijeg upravljanja razvojem i prostorom;

- razvijanje mehanizama stratekog planiranja na svim nivoima upravljanja regionalnim

razvojem.

Koncepcija prostornog razvoja regionalne organizacije - prema pozitivnim iskustvima

evropskih drava ali i Republike Srbije, regionalizaciju treba prihvatiti kao efikasan
instrument dravne uprave za uravnoteenje regionalnog razvoja pojedinih delova
Republike, strukturno prilagoavanje regiona prema interesima regionalne zajednice
odnosno stanovnitva koje je naseljava, efikasniji regionalni razvoj i veu konkurentnost
regiona na osnovu teritorijalnog kapitala i realnih potencijala koje poseduje i odrivi razvoj i
ureenje teritorije u skladu sa njenim identitetom, tradicijom i specifinim naelima i
potrebama odbrane zemlje. Regionalizacija Republike Srbije e da predstavlja nain
upravljanja dravom kojim treba da se postigne vei stepen teritorijalne kohezije ali
istovremeno i njen ubrzaniji razvoj i vea konkurentnost. Istovremeno to e da bude put
kojim e biti obezbeen demokratini sistem interesnog organizovanja teritorije na nivou
veih ili manjih regionalnih celina a time i put do pravilnijeg i pravinijeg raspolaganja
resursima i sredstvima.

Dostizanje navedenih ciljeva i ostvarenje navedene koncepcije prostornog razvoja Republike

Srbije e u najveoj meri da zavisi od razvrstavanja i stepenovanja nadlenosti, prava,
obaveza i odgovornosti njenih teritorijalnih jedinica: od nivoa drave do nivoa lokalne
zajednice. Elementarni postulat ove strategije je da dobrobit treba da bude na strani graana
kao svesnih i aktivnih uesnika u razvoju teritorije na kojoj ive, to podrazumeva kako
teritoriju lokalne zajednice tako i drave u kojoj se lokalna zajednica nalazi. Radi toga, nuno
je da graani imaju mogunost, pravo i obavezu da odluuju o prostornom razvoju svoje
teritorije (naselje i pripadajui atar), ali i da uestvuju u odluivanju o prostornom razvoju
svoga regiona i svoje drave.

Obrnuto, drava (Republika Srbija) veliki deo nadlenosti koje danas ima ne moe da
ostvari, kako radi nagomilanih problema socijalnog, ekonomskog i fiziko-ekolokog razvoja,
tako i radi njihove rasprostranjenosti, ali i radi velike distance izmeu centra odluivanja i
graana ija sudbina zavisi od tih odluka. Prema principu supsidijarnosti, teei da deo
nadlenosti prenese na nii nivo i odluivanje priblii graanima, drava ima dve mogunosti
da ih prenese na nivo dananjih gradova i optina ili da ih prenese na nivo nii od dravnog,
a vii od optinskog. Poto supsidijarnost znai i obrnut postupak, lokalna zajednica moe
realizaciju svojih razvojnih ideja da ponudi i srednjem nivou, ukoliko postoji (AP Vojvodina i
Grad Beograd), umesto da sve prenosi na dravu, odnosno pokrajinu.

Prenoenjem nadlenosti na nivo nii od dravnog Republika Srbija e ui u proces

postepene decentralizacije, dok e lokalne zajednice ustupanjem dela nadlenosti viem
nivou prirodnim putem doi do sistema regionalizacije. U tom smislu region treba shvatiti kao
teritorijalnu jedinicu u kojoj je mogue artikulisati zajednike probleme, interese i projekte
lokalnih zajednica ili veih teritorijalnih celina, i u kojoj postoje vei institucionalni, finansijski i
struni kapaciteti za definisanje i realizaciju i veih razvojnih projekata. Lokalna zajednica
kod toga zadrava pravo inicijative i uea dok drava ima pravo i obavezu da obezbeuje
zakonske, makroekonomske i finansijske okvire i podrku za ostvarenje ovih projekata.

Podela drave na regione i oblasti e biti instrument za uravnoteen i policentrian regionalni

razvoj Republike Srbije. Efikasna regionalna organizacija Republike Srbije obezbedie vei
stepen teritorijalne kohezije, uz ubrzaniji razvoj i veu konkurentnost. Regionalizacija je put
kojim se obezbeuje demokratian sistem interesnog organizovanja teritorije na nivou
regiona i okruga, a time i put do pravilnijeg i pravinijeg raspolaganja resursima i sredstvima.
Regioni i oblasti mogu da definiu i ostvaruju svoje kratkorone i dugorone strateke ciljeve
razvoja, da prepoznaju potrebe graana i bre i efikasnije reavaju probleme. Istovremeno,
na taj nain stiu se uslovi za jasnije i efikasnije definisanje projekata sa kojima regioni, uz
ravnopravnu saradnju sa oblastima, mogu da konkuriu kod meunarodnih fondova. S
aspekta regionalnog i prostornog razvoja, poseban znaaj imaju oblasti NSTJ-3, s obzirom
da neke od njih nemaju dovoljan demografski, prirodni i stvoreni potencijal (privredni,
infrastrukturni, itd) za kompleksan samostalni razvoj.

U kom e se pravcu odvijati dalji proces regionalizacije i da li e u decentralizovanom

sistemu regioni postati srednji nivo teritorijalne organizacije zavisie od brojnih faktora
(politikih, ekonomskih, funkcionalnih, drutvenih i sl). Ako se uzme u obzir da je prva faza
reforme lokalne samouprave i decentralizacije zapoeta tek 2002. godine donoenjem
Zakona o lokalnoj samoupravi21, a da su pojedine nove zemlje lanice EU sistem lokalne
samouprave, teritorijalne organizacije i regionalizacije unapreivale u nekoliko ciklusa (skoro
15 godina), svakako da e evropski trendovi i prikljuenje NSTJ sistemu, uz uvaavanje
vlastitih specifinosti, uticati i na navedene procese u Republici Srbiji.

___________________
21
"Slubeni glasnik RS", br. 9/02 i 129/07.

Kada Republika Srbija dobije status zemlje kandidata za ulazak u EU, preuzee obavezu
usvajanja acquis communautaire (AC) koji se odnosi na strukturne instrumente Kohezione
politike EU. To se, pre svega, odnosi na izgradnju decentralizovanog sistema
implementacije fondova EU. Prema odredbama Uredbe Evropske komisije o korienju IPA
sredstava, proces decentralizacije upravljanja fondovima u pretpristupnom periodu odnosi se
samo na podelu nadlenosti izmeu Evropske komisije i Vlade zemlje korisnice sredstava,
ali ne i na dalju decentralizaciju nadlenosti u upravljanju fondovima EU unutar zemlje
korisnice. Nakon pristupanja EU nadlenosti u upravljanju fondovima mogu biti dalje
decentralizovane u okviru drave uz ispunjenje kljunog uslova da postoji administrativna
sposobnost za obavljanje navedenih poslova na regionalnom nivou. Ukoliko ne postoji
izgraena administrativna sposobnost na regionalnom nivou, upravljanje sredstvima
strukturnih fondova ostaje na nivou centralne vlasti.
Takoe, neophodno je temeljno razmotriti i preurediti i pitanja broja nivoa lokalnih
samouprava u Republici Srbiji i mogunosti za diverzifikaciju njihovog poloaja i nadlenosti,
jer se u ukupnoj analizi teritorijalnog aspekta razvoja ne moe zaobii ni lokalni nivo.
Teritorijalna reforma mora se posmatrati u okviru ireg socioekonomskog konteksta -
razliite nadlenosti optina slue zadovoljavanju internih razliitosti unutar date drave. U
sistemu statistikih teritorijalnih jedinica EU koriste se dva nivoa lokalnih administrativnih
jedinica LAU1 i LAU2 (Local Administrative Unit). Reenja za lokalni nivo treba postepeno
prilagoavati NSTJ klasifikaciji. Lokalni nivoi su veoma vani prilikom ocene unutranje
homogenosti pojedinanih regiona/oblasti i pri tome je neophodno primenjivati
decentralizovani princip i osposobljavati organe lokalnih samouprava za preduzimanje
adekvatnih podsticajnih mera i afirmaciju lokalnih inicijativa, ijom bi se primenom lake i uz
direktnu kontrolu dolo do odgovarajuih rezultata usaglaenih sa lokalnim potrebama.

Strateki prioriteti - projekti do 2014. su:

- zavretak usklaenog i celovitog institucionalnog okvira za upravljanje regionalnom

politikom. Reavanje nagomilanih regionalnih disproporcija jeste dugoroan i zahtevan
poduhvat, koji zahteva jaku, efikasnu i stabilnu pravnu i institucionalnu infrastrukturu.
Implementacijom zakona donee se podzakonska akta kojima e se definisati neophodni
kriterijumi, metodologija i instrumenti merenja regionalne razvijenosti, precizirati mehanizmi
regionalne politike, dalje unapreivati regionalizacija po NSTJ klasifikaciji, odrediti
nadlenosti institucija, finansiranje, programska dokumenta, sistem podsticajnih mera;

- uspostavljanje podsticajnih mehanizama za voenje efikasne regionalne politike, posebno

podsticanje breg razvoja podruja sa posebnim razvojnim problemima. Sprovoenje politike
regionalnog razvoja zahteva razraen sistem (po vertikali i horizontali) koordinacije aktivnosti
na sprovoenju stratekih ciljeva na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, uz sticanje
specifinih znanja i vetina koja se odnose na ciklus razvojne politike, a predstavljaju veoma
vaan preduslov za finansiranje projekata iz fondova EU, kako u pretpristupnom periodu,
tako i nakon pristupanja Evropskoj uniji;

- efikasna upotreba fondova EU namenjenih regionalnom razvoju. U tom kontekstu,

reavanje zajednikih razvojnih potreba regiona putem prekogranine i meuregionalne
saradnje, kao i pogranina podruja (optine, oblasti, regioni) imae sve vei znaaj u
procesima integracije;

- postepena funkcionalna i fiskalna decentralizacija, u cilju jaanja kapaciteta lokalne

samouprave i omoguavanja lokalnim samoupravama kvalitetnije obavljanje poslova iz
njihove nadlenosti, a posebno aktivnosti koje su usmerene na lokalni ekonomski razvoj.

Mere i instrumenti za implementaciju politike regionalne organizacije Republike Srbije su:

- donoenje podzakonskih akata kojima e se: odrediti oblasti koje ine region, odrediti
jedinice lokalnih samouprava i gradskih optina koje ine oblast, definisati metodologija za
izraunavanje i ocena stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave i gradskih
optina, mere za podsticanje regionalnog razvoja, metodologija za vrednovanje mera i
podsticaja regionalnog razvoja;

- formiranje regionalnih razvojnih agencija za podsticanje razvojnih i strunih poslova

regionalnog razvoja na podruju regiona i definisanje spektra njihovog delovanja. One e biti
nadlene za pripremu regionalnih razvojnih programa i za projekte od interesa za region,
naroito za unapreenje ekonomskog, socijalnog, prostornog i ekolokog razvoja. Takoe,
regionalne razvojne agencije imae i znaajnu ulogu u definisanju i podsticanju saradnje
izmeu svog regiona i regiona drugih drava, sa posebnim naglaskom na saradnju sa
zemljama lanicama EU;

- formiranje regionalnih razvojnih saveta koji e imati savetodavnu ulogu u kreiranju politike
regionalnog razvoja i davanju miljenja na razvojne dokumente;

- donoenje razvojnih dokumenata: Nacionalnog plana regionalnog razvoja, kojim e se

definisati osnovni razvojni prioriteti i naini ostvarivanja; Regionalne razvojne strategije za
Region umadija i zapadna Srbija, Region juna i istona Srbija, Region Vojvodine,
Beogradski region i srpske zajednice na AP Kosovo i Metohija koji e odrediti prioritetne
pravce razvoja regiona i naine njihovog ostvarivanja u petogodinjem periodu, Programa
finansiranja razvoja za pet regiona kojim e se definisati projekti i raspodela finansijskih
sredstava za njihovu realizaciju za svaku budetsku godinu. Svi razvojni dokumenti
predstavljaju polaznu osnovu za izradu dokumenata prostornog planiranja;

- jaanje institucionalnih struktura za upravljanje, koordinaciju i sprovoenje integrisanog

regionalnog razvoja. Ravnomeran regionalni razvoj zahteva koordinisanu saradnju sa svim
institucijama koje su ukljuene u razliite aspekte regionalnog razvoja (privredni razvoj,
ruralni razvoj, razvoj infrastrukture, lokalni razvoj, socijalni razvoj, zatita ivotne sredine i sl).
Partnerstvo i meusobna saradnja na svim nivoima upravljanja razvojem jasnije e definisati
razvojne ciljeve i projekte u regionima. Planiranje i korienje finansijskih sredstava zahteva
dobru koordinaciju svih uesnika, to se naroito odnosi na korienje sredstava iz
pretpristupnih fondova EU;

- uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU podrazumeva

postepeno usklaivanje procedura za dodeljivanje regionalne dravne pomoi sa
procedurama EU, jaanje institucionalnih kapaciteta svih aktera regionalnog razvoja i obuku
kadrova u pogledu sticanja znanja iz oblasti korienja sredstava EU fondova;

- definisanje projekata regionalnog razvoja preko regionalnih strategija i regionalnih

prostornih planova za pojedine regione i oblasti;

- izrada Programa za prekograninu i meuregionalnu saradnju, kojim e se objediniti

aktivnosti za unapreenje razvoja putem prekogranine i meuregionalne saradnje na
lokalnom i regionalnom nivou i koji e predstavljati okvir za strateke aktivnosti usmerene na
olakavanje integracije u EU;

- nastavak daljeg unapreivanja teritorijalne organizacije drave, u smeru dalje

decentralizacije i jaanja uloge gradova uz preispitivanje mogunosti da se formira srednji
(regionalni) nivo vlasti i izdiferencira lokalni nivo na dva podnivoa vlasti (vee i manje
optine).

1.2. Funkcionalno-ekonomski regioni i oblasti

Regionalizacija, u smislu decentralizacije upravljanja, odnosno, kao nain administrativno-

politiko-teritorijalnog organizovanja putem kojeg se deo funkcija drave prenosi na
regionalni nivo, predstavlja uslov bez kojeg se ne moe oekivati vea teritorijalna kohezija
Republike Srbije, kao ni prikljuenje Evropskoj uniji i ulaenje u tokove evropskih integracija.
Regioni, kao srednji nivo upravljanja izmeu dravnog i lokalnog, su jedini uspean put to
vee decentralizacije, demokratskih i ekonomskih reformi i meuregionalne saradnje. Pri
traenju odgovora na pitanje koja regionalna forma najvie odgovara Republici Srbiji,
zakonski okvir je uzeo u obzir kriterijume koji se primenjuju u lanicama EU. Naime, u cilju
stvaranja pretpostavki za implementaciju zajednike regionalne politike, EU primenjuje
usklaeni sistem statistikih regiona (NSTJ).
Na osnovu tih iskustava usledila je potreba da i Republika Srbija, u predstojeoj
regionalizaciji, utvrdi svoje statistike regione (NSTJ regione). Za NSTJ-2 nivo u Republici
Srbiji nije postojala odgovarajua administrativna podela, tako da su regioni NSTJ-2 nivoa u
Republici Srbiji utvreni grupisanjem teritorijalnih jedinica oblasti (NSTJ-3). Analiza izvornih i
ustupljenih nadlenosti ukazuje da okruzi nemaju ni dodatne atribute regiona karakteristinih
za EU. Iako u svom sastavu imaju optine, okruzi ne predstavljaju oblik teritorijalne
decentralizacije sa politikim i administrativnim nadlenostima.

Zakonsko reenje odgovara i uobiajenim odreenjima regiona u ekonomskoj teoriji i praksi.

Regioni u Republici Srbiji (NSTJ-2 nivo) odlikuju se potrebnim obelejima i ispunjavaju
uslove da se tretiraju kao prostorne celine sposobne da realizuju velike regionalne projekte,
ne samo zbog privredne i geografske zaokruenosti unutar zemlje, ve i to raspolau
dovoljno velikim prirodnim i ljudskim potencijalom. To im omoguava stvaranje jaih arita i
diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti kao osnove za odgovarajuu drutvenu infrastrukturu,
odnosno, ukupan multidimenzionalni razvoj. Istovremeno, u tome se vidi osnova da se meu
njima izvri teritorijalna podela rada i proizvodna specijalizacija, a po pravilu su formirani oko
jednog ili vie razvojnih, regionalnih centara, bez glavnog grada. Za manje teritorijalne
segmente - oblasti (nivo NSTJ-3), uzeti su ve postojee jedinice u organizaciji drave
(upravni okruzi).

Prirodno-geografski i demografski faktori svake pojedine oblasti (NSTJ-3) u Republici Srbiji

opredelili su njihove razvojne potencijale. Razliite razvojne pozicije oblasti, treba da
doprinesu utvrivanju razliitih sektorskih politika. Sintezna ocena je da sve oblasti izvre
kombinaciju (matricu) faktora kojima mogu da afirmiu svoju konkurentnost u razliitim
sektorima, angaujui raznovrsne faktore prostornih potencijala. Generalno, kao kljuni
problemi koji usporavaju razvoj manje razvijenih oblasti (NSTJ-3) u Republici Srbiji mogu se
izdvojiti: strukturalna neravnotea, neizgraena infrastruktura, nedovoljni preraivaki
kapaciteti kao ograniavajui faktor za smanjenje visoke stope nezaposlenosti, ljudski
resursi (demografski pad, neadekvatna obrazovna struktura), neiskorienost postojeih
proizvodnih kapaciteta, nekonkurentna poljoprivredna proizvodnja, ekoloki problemi, kao i
nedovoljna iskorienost turistikih potencijala. Oblast nema glavni grad ni pravni
subjektivitet, ve svi gradovi imaju ulogu centra, funkcionalno artikulisani i meusobno
umreeni. U jednom od njih bi se nalazila kancelarija (agencija) za regionalni razvoj
odgovorna za finansiranje i realizaciju regionalnih projekata.

Tabela 9. Prostorni indikatori razvijenosti oblasti Republike Srbije NSTJ-3 nivoa

Broj Uee
preduzea Izgraeni puteva sa Indeks
Broj Broj
Povrina sa vie od stanovi sav. kol. u relativne
Oblast stanovnika stanovnika
km2 10 na 1000 ukupnim gustine
2008. na km2
zaposlenih km2 putevima industrije
po km 2
2007.
REPUBLIKA
88.361 7.350.222 83,2 0,15 215,6 63,8 1,00
SRBIJA
1. Grad
3.227 1.621.396 502,4 1,42 2355,4 75,6 1,87
Beograd
2. Severno-
1.784 193.329 108,4 0,27 149,7 66,1 1,50
baka
3. Srednje-
3.256 195.190 59,9 0,08 57,4 93,5 0,72
banatska
4. Severno-
2.328 155.387 66,7 0,11 29,2 93,1 1,10
banatska
5. Juno-
4.245 303.392 71,5 0,10 91,9 90,3 1,13
banatska
6. Zapadno-
2.419 197.974 81,8 0,12 14,9 92,6 1,02
baka
7. Juno-
4.015 605.720 150,9 0,37 653,5 94,8 1,51
baka
8. Sremska 3.485 328.397 94,2 0,15 125,7 87,1 0,75
9.
3.264 313.798 96,1 0,13 117,0 49,4 0,60
Mavanska
10.
2.474 182.015 73,6 0,10 128,1 68,8 0,84
Kolubarska
11.
1.250 204.442 163,6 0,16 328,8 69,1 2,12
Podunavska
12.
3.865 191.906 49,7 0,05 133,2 78,5 0,25
Branievska
13.
2.387 290.806 121,8 0,15 325,9 73,4 1,08
umadijska
14.
2.614 218.062 83,4 0,12 247,5 75,1 0,92
Pomoravska
15. Borska 3.510 134.375 38,3 0,04 61,0 65,9 0,53
16.
3.623 126.217 34,8 0,04 49,1 77,7 0,34
Zajearska
17.
6.142 299.360 48,7 0,07 68,9 48,9 0,67
Zlatiborska
18.
3.016 216.977 71,9 0,14 108,1 73,7 1,17
Moravika
19. Raka 3.922 298.444 76,1 0,10 222,3 38,5 0,45
20. Rasinska 2.664 246.522 92,5 0,11 186,2 56,4 1,03
21. Niavska 2.727 375.453 137,7 0,22 456,2 84,6 1,02
22. Toplika 2.229 95.703 42,9 0,04 45,8 51,2 0,26
23. Pirotska 2.761 97.223 35,2 0,05 34,8 62,5 0,76
24.
2.770 229.430 82,8 0,07 63,9 49,4 0,42
Jablanika
25. Pinjska 3.520 228.704 65,0 0,07 73,9 33,3 0,75
Koef.
varijacije 0,310 1,006 0,929 1,585 1,894 0,254 0,519
NSTJ-3

Izvor: Republiki zavod za razvoj (RZR)

Koncept razvoja funkcionalno-ekonomskih regiona i oblasti zasniva se na uvaavanju

postojeih administrativno-teritorijalnih reenja.

Osnovni cilj regionalnog ureenja zemlje po modelu oblasti, je da stvori optimalan

organizacioni okvir koji bi obezbedio najefikasnije i najsvestranije angaovanje svih prirodnih
i stvorenih potencijala u funkciji najbreg, a ravnomernog regionalnog i prostornog razvoja.

Funkcionalnim povezivanjem optina i okruga oko veih razvojnih projekata, odnosno,

formiranjem razvojno-funkcionalnih regiona (NSTJ-2), pojedini razvijeniji delovi Republike
Srbije treba da ojaaju svoje razvojne kapacitete u skladu sa dostignutim stepenom
konkurentnosti i pristupanosti nune za ubrzaniji i kvalitetniji razvoj. U skladu s tim,
dostizanje ciljeva podrazumeva:

- ublaavanje prirodnih i migracionih kretanja stanovnitva uz demografski oporavak;

- kontinuiran privredni rast, odnosno, suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije

privrednih aktivnosti stanovnitva na manjem podruju;

- vei stepen zaposlenosti;

- institucionalnu pokrivenost regiona;

- uobliavanje regionalnih politika i projekata od zajednikog interesa kroz razvijanje

meuregionalne, unutarregionalne i prekogranine saradnje;

- harmonizaciju i razvoj regionalne statistike.

Koncepcija statistike regionalizacije zahteva ozbiljno prilagoavanje organizacionog i

institucionalnog karaktera. Funkcionisanje politike regionalnog razvoja i sistem redistribucije
sredstava direktno e zavisiti od standardizovanog statistikog sistema na osnovu koga se
mere razvojni potencijali i vri distribucija sredstava za razvojno ujednaavanje. Ovo je
osnovni razlog za stvaranje NSTJ u Republici Srbiji, koji nee da predstavlja standard za
administrativno-teritorijalnu, ve za statistiko-ekonomsku analizu koji se uvodi za sledee
potrebe:

- prikupljanje, razvoj i usklaivanje dravnog sistema sa EU regionalnom statistikom;

- izrada socio-ekonomskih analiza o stepenu razvijenosti statistikih regiona i definisanje

razvojnih programa za nerazvijene regione;

- definisanje prostornog, administrativnog i politikog okvira za budue regionalne politike

Republike Srbije.

Koncepcija prostorne regionalizacije Republike Srbije uvaava osnovne kriterijume:

- sa stanovita nacionalnih interesa, uvoenje kriterijuma homogenosti, kao osnovnog

instrumenta za voenje nacionalne regionalne politike, koji upuuje na izbor podruja u
kojima e efekti mera regionalne politike biti to ravnomernije rasporeeni;

- uvoenje formalnih uslova koje propisuje EUROSTAT, u pogledu broja stanovnika,

geografske pozicije, prirodnih potencijala, ekonomije obima u upravljanju resursima,
postojee teritorijalne organizacije i kulturno-istorijskog naslea;

- najefikasnija mogunost korienja pretpristupnih i strukturnih fondova u to duem

vremenskom periodu. Manje teritorijalne segmente - oblasti (NSTJ-3) zasnovane su na ve
postojeim jedinicama u organizaciji drave (okruzima), ime se lake i potpunije aktiviraju
raspoloivi resursi, omoguava se vea tehnoloka i ekonomska dimenzioniranost
kapaciteta, i postie potpunija zastupljenost drutvene infrastrukture i njen racionalniji
teritorijalni razmetaj.

Uprkos heterogenosti podruja i njihovoj veliini, treba teiti ka policentrinom konceptu

mree gradova Republike Srbije ija se struktura delatnosti meusobno dopunjava. S
policentrinim razvojem Republike Srbije bie povezano formiranje integrisanih prostornih
strategija uz pomo urbanih klastera, posebno u pograninim podrujima, zatim unapreenje
savremene infrastrukture na meuregionalnom nivou i jaanje privredne saradnje na
regionalnom nivou.

Strateki prioriteti - projekti do 2014. godine - donoenjem Uredbe o nomenklaturi statistikih

teritorijalnih jedinica Republika Srbija je ispunila obavezu uspostavljanja regiona, odnosno
oblasti prema NSTJ klasifikaciji. Takoe, regionalna statistika podela teritorije Republike
Srbije, tj. stvaranje prostornih jedinica u statistike svrhe, obaveza je koja proizlazi iz
usvojenog Zakona o regionalnom razvoju. Ovim zakonskim okvirom obezbeuje se uslov za
izgradnju mree regionalnih institucija, formiranje regionalne upravljake strukture (saveti,
tela), utvrivanje kriterijuma za merenje razvijenosti i klasifikaciju regiona, oblasti i jedinica
lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti, a u cilju utvrivanja mera i instrumenata
podsticajne politike prema razvojnim problemima razliitih podruja. Razvojna dokumenta na
nivou oblasti i jedne ili vie jedinica lokalne samouprave (strategije, programi, prostorni
planovi i akcioni planovi) moraju biti u saglasnosti sa usvojenim razvojnim dokumentima (na
nacionalnom i regionalnom nivou). Prema Zakonu o planiranju i izgradnji svi regioni i oblasti
e biti pokriveni prostornim planovima i strategijama regionalnog razvoja do 2012. godine.

Mere i instrumenti - Statistikom klasifikacijom teritorijalnih jedinica Republike Srbije

obezbeen je znaajan instrument za sprovoenje institucionalne decentralizacije i
korienje evropskih fondova za regionalni razvoj. Na osnovu ovog okvira, daljim
donoenjem podzakonskih akata bie data reenja za sva trenutno nedefinisana pitanja
(metodologija, rangiranje optina, oblasti i regiona prema stepenu razvijenosti, nadlenosti
institucija na svim nivoima, finansiranje, razvijanje regionalne statistike i dr). Podruja s
ogranienjima u razvoju zbog negativnih demografskih procesa, nerazvijenosti mree
naselja, privrede, kao i podruja sa oskudnim resursima i perifernog poloaja u odnosu na
glavne pravce razvoja, zahtevaju posebne mere i primerene planske koncepcije razvoja.

U daljem procesu usavravanja teritorijalno administrativnog sistema Republike Srbije bie

neophodno preispitivanje sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji, odnosno tipova,
veliine, uloge i nadlenosti optina u prostornom razvoju Republike Srbije.

1.3. Podruja sa posebnim razvojnim problemima

Proces transformacije centralno-planske u trinu privredu potencirao je jake regionalne

dimenzije koje se ispoljavaju u velikim meuregionalnim razlikama, naroito u nivou rasta
nezaposlenosti, dohotku stanovnitva, efektima procesa privatizacije i obimu stranih
ulaganja. Uzroci takvih kretanja su razliiti: privlanost za investicije, mrea saobraajnih
koridora, poloaj uz granicu, tehnoloke inovacije, proizvodni kapaciteti, socijalne
predispozicije, administrativni kapaciteti, programska spremnost i drutvena disponiranost za
uvoenje novina i ostvarivanje napretka. Razlike su u velikoj meri rezultat regionalnih
specifinosti, naroito strukture privrede, koja determinie lake ili tee prilagoavanje
privrednim i drutvenim promenama. Osim ovoga, neophodno je ostvariti i dublje ekonomske
i institucionalne promene u regionalnim strukturama, s obzirom da Republika Srbija, kao i
sve postsocijalistike zemlje, ima politiki i ekonomski cilj - ulazak u Evropsku uniju.

U toku tranzicije regionalne razlike u Republici Srbiji su porasle i jae su iznijansirane.

Najvee razlike odnose se na demografske karakteristike, ljudski potencijal, privrednu
strukturu i efikasnost, uslove socijalne i ekonomske infrastrukture, probleme ivotne sredine i
unutranju homogenost (posmatrana preko uea broja regiona sa posebnim problemima u
odnosu na ukupnu teritoriju, kao i uea optina unutar regiona sa statusom nerazvijenog ili
degradiranog podruja). Razliiti, brojni i vieslojni drutveni i ekonomski faktori generisali su
da se u Republici Srbiji diferenciraju tri podruja sa posebnim razvojnim problemima:
nerazvijeno podruje; devastirano podruje; srpske zajednice na AP Kosovo i Metohija.
Kriterijumi korieni za selekciju su ekonomska dimenzija (nerazvijena i devastirana
optina), odnosno politiko-ekonomska dimenzija, proizala iz statusa june srpske
pokrajine.

Karakteristike dosadanje politike regionalnog razvoja su: redukovanje na politiku breg

razvoja nerazvijenih optina; prenaglaena ekonomska orijentacija, bez uvaavanja drugih
znaajnih aspekata razvoja; neblagovremena institucionalna i organizaciona podrka.

Prvi strateki koraci vezani za sprovoenje nove politike regionalnog razvoja uinjeni su
donoenjem Strategije regionalnog razvoja Republike Srbije 2007-2012. godine i Zakona o
regionalnom razvoju. Meutim, niz aktuelnih pitanja, koji se odnose na identifikaciju i
teritorijalizaciju osnovnih ciljeva razvoja, tipologiju regiona prema uslovima i mogunostima
za razvoj, meuregionalne i unutarregionalne tokove, proces regionalne saradnje, kao i
prevazilaenje dugogodinjih regionalnih neravnomernosti, jo uvek je otvoreno. Takoe,
dravna distribucija podsticajnih sredstava, bez adekvatnog sistema evaluacije, u cilju
sagledavanja i vrednovanja razvojnih efekata, nije bila dovoljna za smanjivanje regionalnih
neravnomernosti i za prevazilaenje brojnih razvojnih problema nerazvijenih optina.

Nerazvijene optine ve decenijama karakteriu izuzetno oskudni infrastrukturni, materijalni,

privredni i kadrovski resursi. Dosadanjim zakonskim reenjima nisu prevazieni sloeni i
dugoroni razvojni problemi velikog broja nerazvijenih optina.

Iako se broj optina sa statusom nerazvijenih vremenom menjao, preteni broj optina (oko
30) je zadrao ovaj status ak od 1970-ih godina (od 14522 optina, institucionalnom
podrkom bile su obuhvaene ak 94 optine, koje su bar jednom stekle status
nerazvijenih).

_________________
Optine koje pripadaju gradu Beogradu obuhvaene su kao jedinstveno podruje.
22

Period tranzicije samo je dodatno pojaao ve kumulirane ekonomske i strukturne probleme

industrijskih gradova, giganata srpske privrede sa velikim uticajem na optine iz ireg
okruenja. Na regionalnoj mapi Republike Srbije pojavila se nova grupa optina. tzv.
devastirano podruje, ili optine "tranzicionog siromatva". Njihov ekonomski bilans bio je
uruavanje velikih industrijskih sistema, proizvodni kolaps, nerazvijeno i nedovoljno
podsticano preduzetnitvo, nezavren proces privatizacije, to se odrazilo na najvaniji
strukturni problem - visoku nezaposlenost. Socijalne i demografske odlike ovakvog stanja
dobile su ekstremne razmere. Devastirano podruje obuhvata 20 industrijskih gradova koji
su u periodu 1990-2008. godine izgubili vie od 40% poslovnog prihoda i vie od 50%
zaposlenih iz preraivake industrije. Podruje obuhvata 18,8% teritorije, u kojem ivi 20%
populacije Republike Srbije.

Srpske zajednice u AP Kosovo i Metohija obuhvataju podruje koje je trenutno pod upravom
meunarodne zajednice, suoeno sa razorenim prostornim, ekonomskim, socijalnim i
drutvenim uslovima. Ovo podruje, koje od 1999. godine ima problem bezbednosti i
politike nestabilnosti, decenijama je suoeno sa procesom iseljavanja srpskog
stanovnitva. Podruje karakterie dve celine i to severni deo, koji predstavlja kompaktnu
celinu i fiziki je vezan za centralni deo Republike Srbije i razuene srpske zajednice
(izuzetak optine trpce) na jugoistonom delu. Dezintegracioni procesi i neizvesnost
reavanja statusa pokrajine su veliki politiki i razvojno limitirajui faktori. Problem
pristupanosti i infrastrukturne opremljenosti, nedostatak uslova za poslovanje i privlaenje
veih investicija u ove optine je glavna prepreka rasta ekonomske aktivnosti.
Specifina problematika ovih podruja inicirala je razvijanje razliitih metodologija i
koncepcija za utvrivanje njihovog stepena razvijenosti. Vieslojnost problema nerazvijenosti
uticala je na promenu analitiko-metodolokog instrumentarijuma, pojaanu ekonomsku ali i
uvoenje novih razvojnih dimenzija (drutveni, socijalni i demografski aspekti razvoja). Time
se omoguilo ire i kompletnije sagledavanje razvojnih mogunosti i problema kako
pojedinanih optina, tako i razliitih razvojnih grupacija.

Pored ovoga, i ureenje institucionalnog okvira za svako podruje odlikuje se

specifinostima proizalih iz njihove osnovne problematike.

Nerazvijena podruja

Tradicionalno nerazvijenom podruju pripadaju decenijski nerazvijene optine,

karakteristine po izuzetno oskudnim infrastrukturnim, materijalnim, privrednim i kadrovskim
resursima, to se odraava u krajnje neravnopravnom poloaju u odnosu na ostali deo
Republike Srbije. Nerazvijeno podruje je decenijama (od 1971. do 2005. godine)
obuhvatalo tridesetak optina, kojima se za osam godina pridruilo jo 10-15 optina, tako
da danas 40-45 optina ima klasine atribute nerazvijenosti.

Intenzivan proces demografskih promena, na nerazvijenom podruju ogleda se u drastinoj

depopulaciji - samo u periodu 2002-2008. ove optine su izgubile oko 62.000 stanovnika
(Crna Trava -30,5%, Raanj -15,0%, Babunica -14,6%, Gadin Han -14,3%). Konstantni
pad broja stanovnika nerazvijenog podruja i nepovoljna starosna struktura, uticao je da
ljudski faktor postane krupno ogranienje breg razvoja. Negativne tendencije demografskog
faktora u direktnoj su vezi sa niskom privrednom aktivnou ovog podruja i visokoj stopi
nezaposlenosti, koja je u 2008. godini iznosila 49,3%. Visoke stope nezaposlenosti (dva
puta vee u odnosu na republiki prosek koji je u 2008. iznosio 26,7%), odlika su
nerazvijenog podruja, naroito juga Srbije u kojem su optine sa ekstremno niskim
vrednostima i uposlenosti privrednih kapaciteta. U 2008. godini odnos izmeu najrazvijenije i
najnerazvijenije optine (Beograd i Lebane) u Republici Srbiji, prema ostvarenoj stopi
nezaposlenosti iznosi 5,3:1.

U 2008. godini na nerazvijenom podruju poslovalo je 4,5% ukupnih preduzea privrede

Republike Srbije, u kojima radi svega 4% ukupno zaposlenih i uestvuje sa 1,4% u dobiti i
3,2% u ukupnom gubitku. U odnosu na 2007. godinu, broj preduzea je povean (sa 3.912
na 4.021 ili 6,3%) ali svi ostali finansijski indikatori (gubitak preduzea povean za 30,7%,
pad ostvarene dobiti za 7,3%) ukazuju na njihovo nelikvidno poslovanje. Ovako niska
privredna aktivnost uslovila je i neizbalansiranu aktivnost stanovnitva, koja se ogleda u
ekstremno niskoj stopi zaposlenosti koja iznosi 15,4%. Visoke regionalne razlike u
ostvarenoj stopi zaposlenosti, koje iznose 7:1 najvidljivije su izmeu Beograda (38,8%) i
optine Opovo (5,3%), a unutarregionalne izmeu optina Preevo (9,1%) i Crne Trave
(34,8%).

Niska zaposlenost i privredna aktivnost generisala je porast broja siromanog stanovnitva

koje ivi na nerazvijenom podruju. Na jugu Srbije ivi etvrtina ukupnog broja siromanih, a
zabeleena je ekstremno visoka razlika u siromatvu urbanog (8,5%) u odnosu na ruralno
podruje (18,7%). Na ovom podruju siromatvo je najdublje i najjae izraeno, posebno za
kategoriju nezaposlenih lica u onim optinama ija stopa nezaposlenosti iznosi ak i preko
70% (Lebane 71,8%, Tutin 66,8%, Preevo 63,9%).

U korelaciji sa razvojnim nivoom podruja je i stepen infrastrukturne opremljenosti koji

obezbeuje uslove za iskoriavanje komparativnih prednosti lokalnih sredina. Uee
nerazvijenog podruja u savremenim putevima Republike Srbije je samo 8,8%, dok je u
strukturi lokalne putne mree samo 29,5% sa savremenim kolovozom. Nedovoljna
izgraenost i prilagoenost infrastrukture, kao i velike razlike u pogledu njenog kvaliteta,
pruaju male mogunosti za razvoj i potvrda je da su podruja bez izgraene infrastrukture
zaostala i nerazvijena. Privredna aktivnost zamire na podruju u kojem je 18,7% optinskih
puteva sa savremenim kolovozom (Pinjski okrug), odnosno 34% u Jablanikom, Toplikom
(38%) i Borskom okrugu (37,7%). Ekstremne razlike izmeu razvijenih i nerazvijenih, kao i
unutar nerazvijenog podruja Republike Srbije, permanentno se uveavaju. Uzimajui u
obzir da 45 optina ini skoro 30% ukupnog broja optina u Republici Srbiji i da je njihovo
uee u osnovnim privrednim indikatorima vie nego skromno, jasno se uoava teina
problema regionalnih disproporcija.

Tabela 10. Nerazvijeno podruje (NRP) 2008.

Opti podaci Zaposlenost Nezaposlenost

Broj Stopa
Povrina Nivo Nivo
stanovnika demografskog broj stopa broj stopa
km2 RS=100 RS=100
2008. pranjenja
ukupno 821.981 19.803 -7,0 126.560 15,4 56,6 122.853 49,3 184,6
%u
11,2 22,4 / 6,3 / / 16,9 / /
RS
Privreda - indikatori poslovanja u 2008.
Stalna Ukupan
% u Broj preduzea imovina Kapital
prihod
Dobit Gubitak BDV
RS
4,5 1,9 1,9 2,1 1,4 3,2 1,8

Izvor: Republiki zavod za razvoj (RZR)

Devastirana podruja

Dugogodinja stagnacija privrede i proces restrukturiranja industrijskog sektora imali su za

posledicu ekonomsku/proizvodnu devastaciju i drastino smanjenje broja zaposlenih u
nekadanjim industrijskim centrima-gradovima (Kragujevac, Kraljevo, Bor, Majdanpek,
Priboj, Prokuplje, Leskovac, Vranje, Trstenik, Poarevac, Sremska Mitrovica, Prijepolje,
Loznica, Knjaevac, Zajear, Novi Pazar, Vrbas, Ivanjica i Gornji Milanovac), koji su bili
oslonac privrednog razvoja ireg podruja. Prepolovljena stopa industrijskog rasta, viak
radne snage sa niskim obrazovnim nivoom i kvalifikacionom strukturom, neiskorienost
kapaciteta, niska efikasnost poslovanja, tehnoloka nepripremljenost i dezinvestiranje,
dodatno su uticali da nekadanji privredni nosioci postanu razvojno limitirano podruje i
postanu gradovi nezaposlenih. Usled ogranienja u razvoju, industrijski devastirane optine
suoene su sa izraenim ekonomskim (propadanje industrijskih kapaciteta, neuspeli
pokuaji revitalizacije, niski efekti privatizacije), strukturnim (visoka nezaposlenost) i
socijalnim problemima. Ilustracija naruene ekonomske stabilnosti devastiranog podruja, na
kojem ivi oko 20% ukupne populacije Republike Srbije, ogleda se u niskom stepenu
privreivanja i neprilagoenosti lokalnih privreda (12,6% ukupnog broja preduzea,
zapoljavaju 15% ukupno zaposlenih, stvaraju 6,9% dobiti i uestvuju sa 14,1% u gubitku
privrede Republike Srbije), niskoj stopi zaposlenosti (23,1%) i visokoj nezaposlenosti (stopa
nezaposlenosti od 35,6% je za 1/3 via u odnosu na republiki prosek).

Tabela 11. Devastirano podruje

Opti podaci Zaposlenost Nezaposlenost

Broj Povrin Stopa broj stop Nivo broj stop Nivo
 stanovnik a km2 demografsk a RS=100 a RS=100
a 2008. og
pranjenja
ukupn 1.444.45 334.11 184.83
16.647 4,0 23,1 85,0 35,6 133,5
o 2 5 5
%u
12,6 19,8 / 7,4 / / 18,4 / /
RS
Privreda - indikatori poslovanja u 2008.
Broj Ukupa
Stalna Gubita
% u preduze imovina
Kapital n Dobit
k
BDV
RS a prihod
12,6 8,3 8,4 9,0 6,9 14,1 9,6

Izvor: Republiki zavod za razvoj (RZR)

Srpske zajednice u AP Kosovo i Metohija

Podruje visokog rizika, koje se ogleda u izuzetno osetljivoj politikoj i bezbednosnoj

situaciji, opredeljujue deluje na sve ekonomske i drutvene tokove na podruju srpskih
zajednica u AP Kosovo i Metohija. Opta analiza stanja podruja ogleda se u razorenoj
privredi, rekordnoj stopi nezaposlenosti, visokoj zavisnosti od strane pomoi, niskom nivou
stranih investicija, dubokoj socijalnoj krizi i konstantnom naruavanju osnovnih ivotnih i
privrednih uslova (energetska snabdevenost pre svega). U takvim uslovima teko je govoriti
o ekonomiji i odrivosti privredne aktivnosti.

Srpske zajednice u AP Kosovo i Metohija obuhvataju oko 250 naseljenih mesta u kojima ivi
oko 130.000 stanovnika. Ekonomski osiromaeno stanovnitvo, bez zaposlenja, dodatno je
suoeno sa estim etnikim konfliktima, visokom stopom nezaposlenosti, loim socijalnim
statusom, niskim kvalitetom obrazovanja, neodrivim infrastrukturnim i komunalnim uslovima
i nedostatkom ekonomskog prosperiteta. Zbog ratnih razaranja 1999. godine, krenja
osnovnih ljudskih prava i etnike napetosti, sa ovog podruja iseljeno je preko 280.000
stanovnika, a treba dodati i oko 20.000 interno raseljenih lica unutar pokrajine koja su iz
etniki meovitih sredina prela u veinske, skoro monoetnike enklave.

Osnovne karakteristike dosadanje privredne aktivnosti su nerazvijenost i usporeni razvoj.

Preduzea koja su bila nosioci privrede 1990-ih godina na teritoriji june srpske pokrajine,
posle ratnih razaranja skoro su potpuno unitena, a nereen svojinski status dodatno
optereuje problem njihovog stavljanja u funkciju. Malu proizvodnu aktivnost lokalnih
privreda karakterie nizak stepen iskorienosti kapaciteta, zastarela tehnologija, veliki
pritisak vika zaposlenih, to je proizvelo ekstremnu nezaposlenost. U 2008. godini na ovom
podruju poslovalo je 454 preduzea (od kojih je 99% MSP), suoena sa krupnim razvojnim
problemima (zapoljavaju 1% ukupno zaposlenih, stvaraju 0,04% dobiti i uestvuju sa 0,6%
u gubitku privrede Republike Srbije). U odnosu na 2004. godinu, broj MSP preduzea je
povean za 30%, ali svi ostali indikatori su vie nego marginalni.

Neprivatizovan realan sektor i nedostatak stranih direktnih investicija dodatno optereuju

stanje u ekonomski krhkoj privredi. Nepovoljnu ekonomsku situaciju ilustruje i injenica da
ovo podruje polovinu drutvenog bruto proizvoda zasniva na doznakama iz inostranstva i
da je osnovni izvor prihoda i dalje humanitarna pomo. S obzirom da su mnoga pitanja koja
se odnose na ekonomiju i razvojna usmerenja direktno povezana sa statusom pokrajine,
neophodno je obezbediti stabilne uslove za oporavak.
Na ovakvo stanje u oblasti privrede dominantan uticaj ima loa infrastrukturna opremljenost i
snabdevenost elektrinom energijom. Postojei elektroenergetski sistem (sa niskom
proizvodnjom i nereenim svojinskim statusom) ne moe da podmiri energetske potrebe ni
stanovnitva ni industrije koja koristi minimum kapaciteta. Stanje postojee putne
infrastrukture severnog dela AP Kosova i Metohije je zadovoljavajue jer je direktno
povezano sa ostalim delovima Republike Srbije, ali to nije sluaj sa junim delovima
pokrajine gde nisu izgraeni putni pravci koji gravitiraju ka regionima centralne i june Srbije,
zbog ega je srpsko stanovnitvo dodatno ekonomski i psiholoki optereeno.

Generalno, odlike lokalne infrastrukture su slaba putna povezanost urbanih i ruralnih

podruja, oteano odvijanje eleznikog, putnog i potanskog saobraaja, nereeni svojinski
odnosi javnih preduzea, problemi sa vodosnabdevanjem, neopremljeni i zastareli ostali
infrastrukturni objekti. Polazei od definisanih problema, osnovni strateki pravac razvoja
usmeren je ka ekonomskoj integraciji srpskih zajednica sa Republikom Srbijom.

Osnovni cilj je ubrzaniji razvoj nerazvijenih podruja, revitalizacija devastiranih i

homogenizacija i kohezija srpskih enklava na AP Kosovo i Metohija.

Regionalna uravnoteenost i smanjivanje razvojnih disproporcija zavisie od ispunjavanja

operativnih ciljeva i zadataka, od kojih su najvaniji:

- stvaranje podsticajnog privrednog ambijenta, kao preduslov za privlaenje domaih i

stranih direktnih investicija, s obzirom da ne postoji finansijski potencijal lokalnih sredina za
pokretanje znaajnijeg investicionog ciklusa;

- podizanje privredne konkurentnosti industrijskih gradova, razvojem zasnovan na znanju i

inovativnosti i ulaganjem u tehnoloki savremenije kapacitete;

- valorizacija upotrebe lokalnih resursa, s obzirom da se na ovom podruju nalaze znaajni

prirodni potencijali (ume, poljoprivredno zemljite, termalni izvori) i njihovo odrivo
korienje;

- jaanje kapaciteta lokalnih samouprava za pruanje usluga postojeim preduzeima i

preduzeima koja zapoinju poslovanje na ovom podruju. Posebna panja je usmerena na
njihovo povezivanje sa nadlenim institucijama Republike Srbije i regionalnim agencijama
zaduenim za razvoj;

- podrka osposobljavanju srpskih zajednica na AP Kosovo i Metohija za samostalniji razvoj i

integrisanje u ire prostorne i razvojne tokove;

- uspostavljanje institucionalnog okvira, koji obuhvata: uspostavljanje zakonske regulative,

odnosno donoenje novog zakona o nedovoljno razvijenim podrujima, kojim e se definisati
nedovoljno razvijene optine i utvrditi kriterijumi i pokazatelji za merenje stepena razvijenosti;
kontinuirano prilagoavanje mera i podsticajnih mehanizama za bri razvoj nerazvijenih
optina i drugih razvojnih limitiranih podruja u zavisnosti od stepena razvijenosti; definisanje
razvojnih ciljeva nerazvijenih optina i njihovo usklaivanje sa nacionalnim, regionalnim i
lokalnim prioritetima;

- bri razvoj i smanjenje siromatva putem prioritetne i selektivne podrke najnerazvijenijim

optinama, koje je usmereno ka zaustavljanju negativnih demografskih procesa, merama
koje spreavaju dalju emigraciju stanovnitva, naroito mladih i visoko obrazovanih,
identifikovanju teritorijalnog kapitala i jaanje privrednih aktivnosti u skladu sa njihovim
realnim kapacitetima radi stvaranja podsticajnog investicionog ambijenta, poveanju
infrastrukturne pristupanosti, radi podizanja strateke vrednosti svih potencijala i lokaliteta
(MSP, trgovinski, turistiki i dr); razvoju prioritetnih ruralnih i graninih podruja, naroito onih
koji su do sada bili izvan glavnih tokova prostornih integracija, kroz njihovo povezivanje sa
funkcionalno razvijenijim podrujima; jaanju kapaciteta lokalnih organa (institucionalno,
organizaciono, kadrovsko, programsko, informatiko); odrivom korienju prirodnih resursa
i spreavanju degradiranosti ivotne sredine, naroito na ruralno nerazvijenom podruju;
razvoju i revitalizaciji ruralnih oblasti.

U skladu sa koncepcijom prostornog razvoja Republike Srbije koja je usmerena ka veoj

razvojnoj ravnotei, kljunu ulogu e imati privlani, konkurentni i inovativni (privredni) urbani
centri, kao i njihov stepen funkcionalnog povezivanja sa ostalim podrujima. Funkcionalnim
povezivanjem optina (oko veih razvojnih projekata), razvojno limitirana podruja ojaae
svoje razvojne kapacitete u skladu sa dostignutim stepenom konkurentnosti i pristupanosti
nune za ubrzaniji i kvalitetniji razvoj. Rast konkurentnosti e biti omoguen punim
aktiviranjem teritorijalnih potencijala i jaanjem teritorijalnog kapitala. Ovo zahteva efikasno
sprovoenje svih tranzicionih i reformskih procesa koji mogu da aktiviraju regionalne (i
lokalne) razvojne potencijale i doprinesu da privreda postane privlana za investicije.
Jaanje privredne konkurentnosti u specifinom prostornom okruenju omoguie vei
privredni rast i vei standard stanovnitva. Imajui u vidu razvojna ogranienja, koncepcija
razvoja bie usmerena ka njihovoj najveoj potrebi, koja podrazumeva stvaranje nove
privredne osnove usmerene ka sektoru malog i srednjeg preduzetnitva i podupiranje
preduzetnike inicijative.

U tom smislu, za jaanje nadlenosti i odgovornosti za efikasniji razvoj jedinica lokalne

samouprave i regionalnih celina, neophodna je sistematska podrka drave, odnosno
institucija (regionalne razvojne agencije) odgovornih za podruja sa posebnim razvojnim
problemima. To podrazumeva nov nain upravljanja razvojem, odnosno, definisanje
razvojnih ciljeva i odgovarajue intervencije na dravnom nivou a, sa druge strane,
odgovarajui stepen samostalnosti pojedinih podruja u kreiranju vlastite razvojne politike.

Koncepcija razvoja u narednom periodu obuhvatae raznovrsne aktivnosti, oslonjene na

institucionalnim temeljima (donoenje Nacionalnog plana regionalnog razvoja), kojima se
postiu postavljeni ciljevi. Osnov breg razvoja zasnivae se na potpunom iskorienju svih
raspoloivih resursa polazei od aktuelnog stanja i prisutnih trendova. S obzirom da
nerazvijeno podruje nije homogena celina, prioritet e imati optine sa najviim stepenom
demografske, ekonomske i socijalne iscrpljenosti. U zavisnosti od njihovih posebnih
karakteristika poveanje kvaliteta ivota i ekonomsko-socijalno obnavljanje, zavisie od:

- aktiviranja teritorijalnog potencijala i jaanja teritorijalne kohezije;

- kreiranja stabilnih i realnih uslova za odriv ekonomski razvoj i investiranje;

- razvoja i revitalizacije ruralnih i prigraninih podruja;

- razvoja sektorskih prioriteta od znaaja za konkretno nerazvijeno podruje.

Podruje koje zahteva posebnu brigu su srpske zajednice u AP Kosovo i Metohija. Njihova
socijalna i ekonomska integracija podrazumeva planiranje i sprovoenje programa na
sveobuhvatniji nain, prilagoavanjem svih oblika pomoi stvarnim potrebama i
mogunostima. To obuhvata jaanje unutranjih kapaciteta za pristupanje kreditnim i slinim
fondovima kroz obuku i informisanje i stvaranje preduzetnikog potencijala, ime se postie
istinska odrivost i bri lokalni razvoj. Pored toga, namee se potreba za planskim
reenjima, odnosno razliitim merama stimulacije, kako bi se obezbedili uslovi za
zadravanje stanovnitva.
Iako je podruje sa posebnim problemima heterogeno (privredno devastirane, kontaktne i
izolovano-prostorne optine) zbog zajednikih karakteristika (nedostatak kvalifikovane radne
snage, zamrla privreda, neadekvatna infrastruktura) neophodna je izrada/donoenje
posebnih regionalnih projekata, od kojih su najvaniji:

- implementacija specifinih modela podsticanja razvoja ovih podruja (maksimalni

ekonomski i kadrovski podsticaji);

- projekat infrastrukturnog integrisanja i razvijanja lokalne infrastrukture; kapitalno

investiranje u strateki znaajnu saobraajnu i komunalnu infrastrukturu i elektronsku
komunikacionu mreu i objekte (jug - jugozapad i pravci koji povezuju zapadnu i istonu
Srbiju);

- izrada razvojnih programskih dokumenata, koji su osnova za domaa i strana ulaganja;

- projekat podrke konkurentnom ekonomskom razvoju zasnovanom na razvoju

preduzetnikog sektora: podrka investiranju i vee privlaenje investicija u tehnoloki razvoj
i inovacije, uvoenje strategija za rast produktivnosti, povezivanje preduzea (klasteri,
inkubator centri, industrijske zone i parkovi i dr), promovisanje preduzetnitva i razvoj
podsticajnog okruenja, razvijanje partnerstva lokalne vlasti i preduzetnika;

- projekat maksimalne trine valorizacije prirodnih resursa u cilju razvoja ruralnih oblasti i
turizma;

- projekat podrke razvoju ljudskih resursa (obrazovanje kao uslov za jaanje i podsticanje
konkurentnosti);

- projekti podsticanja integralnog razvoja sela (videti poglavlje o ruralnom razvoju).

Ravnomerniji raspored ekonomskih aktivnosti izmeu razvijenijih podruja, koja su

demografski, urbanistiki i infrastrukturno optereena i podruja sa posebnim problemima,
koja imaju komparativne, ali ne i konkurentske prednosti, podrazumeva strateke
intervencije koje e biti usmerene ka specifinim potrebama podruja sa posebnim
problemima. Realizacija projekata obuhvata organizacione i finansijske pretpostavke.
Utvrivanje mera i aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, podrazumevaju:

1) kreiranje institucionalnog okvira (formiranje regionalnih razvojnih agencija);

2) finansijsko podsticajne mere, odnosno, koordinirano dugorono usmeravanje podsticajnih

sredstava i drugih vidova pomoi u definisanim nerazvijenim optinama, meu kojima su i:

- uspostavljanje institucionalnog okvira za proaktivnu dravnu politiku breg razvoja podruja

sa posebnim problemima: donoenje Nacionalnog plana regionalnog razvoja, kreiranje
regionalnih razvojnih agencija, utvrivanje razvojnih problema, izrada programa razvoja,
koordinacija, praenje i vrednovanje programa;

- mere fiskalne politike, koje se odnose na postojee i unapreenje fiskalnih podsticaja za

privlaenje investicija, smanjenje nezaposlenosti i breg privrednog rasta (poreski podsticaji,
oslobaanje, olakice i dr);

- mere politike konkurentnosti odnose se na: reavanje pitanja svojine i vlasnikih odnosa,
razvoj finansijskog trita, poveanje fleksibilnosti trita radne snage, uspeno okonanje
restrukturiranja privrede, nastavak procesa privatizacije, osavremenjavanje proizvodnih
procesa koji doprinose porastu produktivnosti i konkurentnosti proizvoda i preduzea,
stvaranje ambijenta za porast investicija, podsticanje regionalnih zona slobodne trgovine,
olakan pristup finansijskim sredstvima privrednih jedinica, povezivanje privrednih subjekata
i naunih institucija, uvoenje meunarodnih standarda;

- mere investicione politike: unapreenje investicionog ambijenta, poreski podsticaji i

subvencije pri formiranju proizvodnih kapaciteta za mala i srednja preduzea (MSP), uee
viih nivoa vlasti i drugi stimulansi za ulaganja na razvojno limitiranom podruju;

- mere politike podrke razvoju MSP sektora: povoljniji uslovi finansiranja, razvoj MSP u
oblasti industrije, podsticanje istraivakih i visoko-tehnolokih razvojnih projekata. Mere za
podsticanje razvoja preduzetnitva kao jednog od osnovnih poluga ekonomskog razvoja
(istaknuto u svim sektorskim politikama i stratekim dokumentima) obuhvataju aktivnosti
vezane za promociju preduzetnitva, preduzetnikih dostignua i zajednike projekte i
saradnju u cilju jaeg privrednog povezivanja preduzetnitva sa okruenjem;

- mere aktivne politike zapoljavanja: programi, javni radovi, pilot projekti, subvencije za
novo zapoljavanje i ostale mere u skladu sa drugim merama i strategijama razvoja;

- mere za ostvarivanje projekata infrastrukture obuhvataju aktivnosti vezane za

obezbeivanje finansijskih podsticaja (donatori, dravna pomo, kreditne linije Fonda za
razvoj i dr) za izgradnju i modernizaciju putne mree i graninih prelaza, komunalnih i
elektronskih komunikacionih kapaciteta, radi dostizanja vieg stepena infrastrukturne
opremljenosti i jae integrisanosti sa ostalim razvijenijim podrujima;

- mere za podsticanje integralnog razvoja sela obuhvataju: poboljanje veza izmeu sela i
grada izgradnjom odnosa ravnopravnosti i podizanjem ivotnog standarda na seoskom
podruju, na osnovu koncepcije razvoja i ureenja sela (jaanje ruralnog preduzetnitva,
porodine farme, eko i agro turizam i dr);

- mere i aktivnosti koje se odnose na razvoj kapaciteta lokalnih zajednica za preuzimanje

novih ovlaenja, nadlenosti i zahteva koje namee fiskalna decentralizacija.

Sledei