Visoka kola strukovnih studija

za informacione i komunikacione tehnologije

Digitalne telekomunikacije

Kolokvijum broj 2 - reenja GRUPA A 12. decembar 2008.

1. Signali na ulazu i izlazu filtra propusnika niskih uestanosti x(t)

prikazani su na slici. Da li postoje izoblienja u sistemu? 1
t [ms]
Kako ste doli do tog zakljuka?
0 0.5

y(t)
Nacrtajte faznu karakteristiku filtra. Oznaite znaajne 1
0.5 t [ms]
take na slici.
0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0

Poto na ulazu u filtar postoji jedan impuls, a na izlazu iz sistema tri impulsa, u b()
sistemu definitivno postoje izoblienja. Po metodi uparenih odjeka, poto su
odjeci istog polariteta, znamo da je amplitudska karakteristika izobliena. Poto 11.5ms
ne postoje odjeci razliitog polariteta, fazna karakteristika je linearna. Kanjenje
u sistemu iznosi 1.5ms, pa je fazna karakteristika b( ) = 1.5ms
0 1

2. Vi ste (opet!) audio inenjer zaduen za projektovanje sistema za digitalno snimanje koncerta vae omiljene grupe.
Ukoliko je opseg snimljenog zvuka od 20Hz do 20kHz i koristi se kvantizator sa 65536 nivoa da bi se omoguio
dinamiki opseg od 96dB, odredite koliko novca moete utedeti ukoliko koristite dvostepeni koder sa podelom na
opsege umesto kodera odmerak-po-odmerak. Pretpostavite da sve komponente kodera osim komparatora imaju
zanemarljivo nisku cenu i da je cena jednog komparatora 30 dinara.

Koder odmerak po odmerak sa 65536 nivoa (16 bita) ima 65535 komparatora i po uslovima iz zadatka kotao bi
1966050 dinara. Dvostepeni koder sa podelom na opsege sastavljen je od dva osmobitna kodera, tako da je broj
( )
komparatora u tom sluaju 2 28 1 = 510 . Cena dvostepenog kodera je stoga 510 30 = 15300 dinara. Dakle,
korienjem dvostepenog kodera sa podelom na opsege moemo utedeti 1950750 dinara.

3. Dajte primer bipolarnog koda bez povratka na nulu (nacrtajte kod). Navedite njegove pozitivne i negativne
osobine.

Objasnite funkciju zatitnih kodova u digitalnim telekomunikacijama.

Bipolarni kodovi bez povratka na nulu imaju vie energije nego kodovi sa povratkom na nulu (podeeni prijemnik
e, stoga, imati manju verovatnou greke). Ukoliko su verovatnoe slanja logike nule i logike jedinice jednake,
srednja vrednost signala je nula, dakle energija se ne troi na jednosmernu komponentu koja ne nosi informaciju.
Potrebni propusni opseg za prenos bipolarnih kodova bez povratka na nulu je duplo manji od, naprimer, potrebnog
propusnog ospega za prenos Manchester koda. Bipolarni kodovi bez povratka na nulu pate od oteane
sinhronizacije (odnosno ekstrakcije takta iz originalne poruke) u sluaju prenosa dugake povorke logikih nula ili
jedinica.
 u( t)

U
1 1 1 1 1
0 t
0 0
-U

Zatitni kodovi u digitalnim komunikacijama tite poruku od greaka pri prenosu. Najjednostavniji kodovi mogu
da otkriju greku u prenosu, tako da poruka moe biti ponovo poslata, dok sloeniji kodovi mogu da izvre i
korekciju greke, bez ponovljenog slanja.

4. ta je jitter? Navedite dva uzroka jitter-a i objasnite njihov uticaj.

Koji uzrok jitter-a je dominantan ukoliko na delovima trase pada kia?

Jitter je pojava pomeranja ivice impulsa (podrhtavanje takta). Nastaje usled uma i interferencije, promene brzine
prostiranja, greaka u izdvajanju takta, usled Doppler-ovog efekta... um prouzrokuje neravnu ivicu takta,
interferencija moe da zamaskira prelazak izmeu stanja, promena brzine prostiranja i greke u izdvajanju takta
sistematski pomeraju itav takt u jednu stranu, dok Doppler-ov efekat menja frekvenciju primljenog signala, pa
dolazi do klizanja takta.

Na delovima trase na kojima pada kia brzina radio talasa se smanjuje, tako da je dominantni efekat promena
brzine prostiranja.

5. Objasnite ta je intersimbolska interferencija i navedite njene mogue

uzroke. F1 (j) F2 (j)

Na ulaz sistema prikazanog na slici dolaze pravougaoni impulsi

F1 (j) c =2fc
dobijeni odabiranjem telefonskog signala i proputanjem odbiraka kroz
2
kvantizator sa 1024 nivoa. Odredite gornju uestanost filtra (fc).
1
Nacrtajte amplitudsku karakteristiku kompenzacionog filtra |F2(j)|

tako da na izlazu sistema nema intersimbolske interferencije i objasnite -1.5c -c c 1.5c
0
Vae reenje. Oznaite znaajne take na crteu.

Intersimbolska interferencija (ISI) je pojava meusobnog preklapanja impulsa. Ona najee nastaje na dva naina
i to zbog efekta viestrukog prostiranja (multipath) i zbog prenosa kroz kanale ogranienog propusnog opsega.

Opseg uestanosti telefonskog signala je od 300Hz do 3400Hz, tako da se odabiranje moe vriti uestanou od
8000Hz (nije odabrana minimalna uestanost odabiranja od 6800Hz, da bi se ostavio zatitni opseg izmeu
susednih frekvencijskih kanala). U okviru svakog perioda odabiranja alje se 10 bitova (1024 = 210), tako da
signalizacioni interval iznosi 1 /(10 8000Hz) = 12.5s . Potrebni propusni opseg za prenos ovakvog signala je stoga
f c = 2c = 40kHz .

ISI nee postojati na izlazu sistema ukoliko ukupna prenosna karakteristika sistema F ( j ) = F1 ( j ) F2 ( j )
zadovoljava prvi Nyquist-ov kriterijum, odnosno ukoliko je deo amplitudske karakteristike oko granine
uestanosti fc (c) rotaciono simetrian u odnosu na taku (c , F / 2) , gde je F pojaanje sistema u ravnom delu
karakteristike. Postoji nekoliko amplitudskih karakteristika kompenzacionog filtra koji zadovoljavaju date uslove i
dva mogua reenja su prikazana na slici (A je proizvoljna konstanta):

F2 (j) F2 (j)
A A
A/2

-1.5c -c 0 c 1.5c -1.5c -c 0.5c 0 0.5c c 1.5c