OVDE I SADA

Getalt terapija sa Fridrihom Perlsom

SVE JE SVESNI PROCES

F: Dolo je vreme da smo spremni da spojimo sve delove i vidimo da li smo doli do centra breskve.
Osnovni centar je naravno ujediniti itav svet u jedno. Moete to uiniti uz pomo religije tako to ete
rei sve je stvorio bog, ali ete ipak biti ostavljeni sa dihotomijom izmeu boga i sveta. I u sumnji da li je
svet stvorio boga, ili bog stvorio svet. Ako se osvrnemo na tri dimenzije koje sam ranije pominjao,
produenje, trajanje i svesnost, onda moemo rei svesni proces. Ukoliko kaemo da je sve proces, i dalje
emo verovatno doprineti svesnosti materije. Uobiajeno je verovanje da je svesnost koncentrisana u
mozgu. Veoma je teko poeti zamiljati da e itav svet dobijati sve vie naunih dokaza da organska
materija uvek ima svesnost. Dakle, sve je svesni proces. Ajde da ponemo odatle. Ja sam svestan. Ti si
svestan. Stolica je svesna mene, verovatno u frakcijama milijardi milijardi milijardi, ali sam siguran da
postoji svesnost tamo.
im prihvatimo ovu drugu dihotomiju razlika izmeu subjektivnog i objektivnog poinje da se gubi.
Subjektivno je uvek svesnost, a objektivno je uvek sadraj svesnosti. Odluujua svesnost je svest o
jedinstvenosti svakog od nas. Doivljavamo sebe kao neto jedinstveno, i onda to nazivamo linou, ili
duom, ili esencijom itd. Takoe smo svesni da smo sve vreme svesni neeg drugaijeg, da smo na
razliitom mestu, u razliito vreme, Pa uvek pokuavamo da budemo povreeni i poinjemno uvek, UVEK
u getalt terapiji sa idejom ,,gde si''. Gde si u vremenu? Gde si u prostoru? Da li si tamo, ili si kui, u
nekom nezavrenom poslu? I gde si sa svojom svesnou? Da li si u dodiru sa svetom ili si u dodiru sa
sobom? Da li si u dodiru sa srednjom zonom, ivotom u fantaziji koji se mea tome da bude u
potpunosti u kontaktu sa sobom ili sa svetom?
Kada smo u dodiru sa svetom, neto se deava. ta nas natera da budemo u kontaktu sa svetom? A to je
integriui getalt, integriua potreba, integriua nezavrena situacija, i ako ne moemo da izaemo na
kraj sa tom situacijom, mi traimo podrku. Neto ili neko da nam pomogne da se nosimo sa tim, i ta
podrka moe biti dobijena ili kroz manipulaciju sredine za podrku, plaui za pomo, tako to emo
glumiti da smo bespomoni, da smo beba koja plae, kontroliui tako svet. Ili dobijamo podrku iz nas i
onda to nazivamo povlaenje u sebe da bismo nali podrku. I mi uvek pronaemo neto kad se
povuemo. Ne pronaemo podrku za sebe, ali zato pronaemo podrku za ivot u fantaziji. I taj deo
treba detaljno israiti jer ovakva podrka moe biti katastrofino oekivanje. I ta podka moe rei:
Nemoj se suoavati! Ako se suoava, to moe biti opasno. Druga vrsta podrke moe rei: O da, zgrabi!
Ovo e biti raj.
Ukoliko smo edni, nije dobro da idemo do fata morgane i pijemo iz ove fantazije jer telo ostaje
dehidrirano. Mora da ode iza ogledala. Mora da doe do izvora dodatka. Ovaj napor je jednostavan.
Ne postoji bolji nain da se razume srednja zona, uznemirujui sektor, nego kroz san. Zato uvek radimo
kroz san i druge neverbalne naine bivanja, da bismo ispraznili, ili isprali mozak, kako god elite to da
nazovete taj kancer, ili taj bolesni deo linosti. Dakle, ko ima san na kojem bi eleo da radi?

K: Sedimo u grupi za susret i svi su u direktorovoj stolici, i soba se menja napred nazad izmeu dve sobe
koje su mi poznate. Maslovljeva i tvoja dnevna soba. Znam da se sobe smenjuju jer se i tepih menja od
tankog crvenog i crnog pranjavog u debeli duboki nagomilani tepih. I sluamo
F: Hajde da imamo ova dva kraja susreta.
K: Ja sam debela, sona, narandasta, duboko nagomilana, meka i ako sednete na mene ja se savijam
veoma lepo. I volim svoju toplu narandastu boju.
Ja sam tanka crvena i crna, pranjava, suva, smrdljiv tepih. Sve to me dotakne me povreuje jer sam
tako tanak i zanemaren. Oseam se da sam sam, i da nikog nije briga da me oisti, ili bilo ta.
F: Govori mi ovo. Kako bi bilo da ovo kae drugom delu.
K: Zavidim ti. Zaista ti zavidim jer ljudi vole da sede na tebi. Kada sede na meni, oseaju svoje kosti. Voleo
bih da bar stave neku podlogu ispod mene.
Ja te ne krivim ni za ta. Ja sam veoma fin i mekan. Ponekad ljudi plau na meni ali im ne moe videti
suze jer ih ja sve upijem. ak se ni mrlje ne vide previe na meni. A i nemam mnogo toga da je ostalo
kako bi mi bilo ao za tebe, jer sam toliko zauzet u uivanju u sebi. I ne volim ba da te gledam mnogo jer
se raspada. A ja sam tako srean da budem ja. Pa oseam se malo loe u vezi tebe.
F: U redu. Hajde da uradimo isto samo suprotno sa mojom dnevnom sobom sa ciljem da se ova dva
pokreta sretnu.
K: Ja sam u cela napravljena od drveta i imam prelepa zrna po zidu. I moj tepih je dubok i debeo. Imam
velike prozore koji imaju prelepu drvenu rezbariju koja delimino prekriva pogled od spolja, ali zato
pogled iznutra ine ak i boljim nego to bi bio bez hlada. Moj glavni problem je to je osvetljenje loe.
Polovinu vremena osvetljenje je loe i grejanje je loe.
Ja sam pretrpana, neuredna, kamena, tanka soba sa neiskorienim kaminom, i pogledom koji ne mogu
da vidim. I tolika sam pretrpana i nepodravajua, ali imam neto ta ti nema. Imam zvuk okeana veoma
blizu koji ispunjuje sobu veinu vremena. I moj sistem grejanja je prilino dobar. I imam dosta utinica.
Zvui defanzivno i razoarano.
Da jesam, i oseam se malo tuno, jer sam ja dnevna soba Fritca Perlsa, i nema ivota u meni osim ovog
zvuka mora. I svesna sam svoje praine, i teine, i pretrpanosti