ISSN 05647010

2012.

tre}i program
tre}i tre}i
program program
RADIO BEOGRAD ZIMA 2 012. BROJ 153 ZIMA 2012.


T re]i program

B R. 153, ZIMA 2012.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Tre}em programu Radio Beograda.
 Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake
ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008
KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na
frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1
MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na
92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz,
Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna
Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.


Sadr`aj

O ANTOLOGIJAMA
9 Jovan Deli
Uvod: sto godina ivota jedne ive antologije
16 Nedeljka Perii
Antologija srpske poezije Zorana Miia u ogledalu Antologije novije
srpske lirike Bogdana Popovia
25 Marko M. Radulovi
Stara srpska knjievnost u Antologiji srpskog pesnitva Miodraga
Pavlovia
43 Dragan Hamovi
Poezija i tradicija: skrajnuta Antologija Bogdana A. Popovia
50 Dunja Rani
Anto-logika u ogledalu Dvojnika iz negativne dimenzije:
Pantologije Stanislava Vinavera kao preispitivanje modela Antologije
novije srpske lirike Bogdana Popovia
77 Svetlana eatovi Dimitrijevi
Antologije Vaska Pope
88 Marko Avramovi
Antologije proze u srpskoj knjievnosti

TEORIJE ZAVERE
111 Brajan Kili
O teorijama zavere
129 Jakob Taner
Zavera nevidljive ruke: anonimni trini mehanizmi i mrane sile
4 143 Mihail Hagemajster
Protokoli sionskih mudraca: izmeu istorije i fikcije
153 Stefan Andriopulos
Okultne zavere: duhovi i tajna drutva u ilerovom Vidovnjaku

STUDIJE
173 Arno Fransoa
Zato preokretanje vrednosti nije postavljanje novih vrednosti na
mesto starih

HRONIKA

Knjige

209 Radomir Putnik: Aristotel i zapadno pozorite (Florans Dipon,

Aristotel ili vampir zapadnog pozorita)
211 Sran Damnjanovi: Paradoks i metafora (Irina Dereti, Iz
Platonove filozofije)
214 Dubravka Staji: Graanska neposlunost (Aleksandra Mirovi,
Ogled o graanskoj neposlunosti: Redefinisanje savremenog koncepta
graanske neposlunosti i granica politike obligacije sluaj Srbije)
Nauni skupovi
216 Tanja Milosavljevi: Kultura vrta (Meunarodni nauni skup
Tradicionalna estetska kultura VII: Vrt, Univerzitet u Niu)


TRE]I PROGRAM 5
a quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts
of the Radio Belgrade 3.
No. 153, Winter 2012

CONTENTS

ON ANTHOLOGIES

9 Jovan Deli
The Hundred-Year Life of a Lively Anthology

16 Nedeljka Perii
Zoran Miis Antologija srpske poezije in the Mirror of Bogdan Popovis
Antologija novije srpske lirike

25 Marko M. Radulovi
Medieval Serbian literature in Miodrag Pavlovic`s Antology of Serbian poetry

43 Dragan Hamovi
Poetry and Tradition: the Neglected Anthology of Bogdan A. Popovi

50 Dunja Rani
Anto-logika u ogledalu Dvojnika iz negativne dimenzije: Antho-Logic in
the Mirror of a Double from a Negative Dimension: Stanislav Vinavers
Pantologies as a Reexamination of Bogdan Popovis Antologija novije srpske
lirike as a Model

77 Svetlana eatovi Dimitrijevi

Vasko Popas Anthologies

88 Marko Avramovi
Prose Anthologies in Serbian Literature

CONSPIRCY THEORIES

111 BRIAN KEELY

Of Conspircy Theories

129 Jacob Tanner

The Conspiracy of the Invisible Hand: Anonymous Market Mechanisms and
Dark Power
6 143 Michael Hagemeister
The Protocols of Elders of Zion: Between History and Fiction

153 Stefan Andriopoulos

Occult Conspiracies: Spirits and Secret Societies in Schillers Ghost Seer

STUDIES

173 ARNAUD FRANOIS

Pourquoi inverser les valeurs, ce nest pas mettre de nouvelles valeurs la
place des anciennes

CHRONICLE
Books
209 Radomir Putnik: Aristotle and Western Theatre (Florence Dupont,
Aristote ou le vampire du Thtre occidental)
211 Sran Damnjanovi: Paradox and Metaphore (Irina Dereti, Iz
Platonove Filozofije)
214 Dubravka Staji: Civil Disobidience (Aleksandra Mirovi, Ogled o
graanskoj neposlunosti)

Scientific meetings
216 Tanja Milosavljevi: Garden Culture (International scientific meeting
Taditional Estetic Culture VII: Garden, University of Ni)
 antologi-
o antologi
jama
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012

9
AUTOR: , , 1949-
UDK: 821.163.41.09-1(082.2)
821.163.41.09-1
Izvorni nauni rad

JOVAN DELI

UVOD: STO GODINA IVOTA JEDNE IVE

ANTOLOGIJE

U radu se, prvo, istie ta je sve Bogdan Popovi pokrenuo i promijenio u srpskoj
knjievnosti i kulturi, a potom se raspravlja o njegovoj Antologiji novije srpske liri
ke, kriterijumima prema kojima je sainjena i znaaju koji ima za srpsku kulturu.
Kljune rijei: Antologija, novija srpska lirika, kritika, implicitna istorija.

Ve sto godina Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovia ivi u srp
skoj knjievnosti kao jedna od najznaajnijih pjesnikih, poet ikih i knji
evnokritikih knjiga ovoga naroda, kao prva velika antologija srpskoga
pjesnitva. Ona je nadivjela i svoj zenit, i svoju detronizaciju. Koliko jue,
Ivan V. Lali je napisao da je iz nje nauio pjesniku azbuku, a ve su odav
no bile prohujale i moderna doba njenog zenita, i avangarda vrijeme
njene detronizacije.
Prva velika antologija srpskoga pjesnitva objavljena je u Zagrebu, u
Matici hrvatskoj, po porudbini Matice hrvatske, latinicom, 1911. godine.
Danas to, blago reeno, zvui neobino. Rad na Antologiji zavren je febru
ara 1911, a Predgovor je napisan o Uskrsu iste godine. Predgovor je,
dakle, pisan na kraju, poto je Antologija sainjena, kako to s uvodnim tek
stovima najee biva: ono to se ita prvo, napisano je posljednje.
Od Bogdana Popovia, kao vrhunskog autoriteta u stvarima poezije
i njenoga vrednovanja, ljubazno je traeno u pozivu da napravi izbor iz
moderne srpske poezije. Popovia atribut moderna nije impresionirao. To

* Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet.

** Tekst je rezultat rada na projektu Instituta za knjievnost i umetnost (Beograd)
Smena poetikih paradigmi u srpskoj knjievnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski
kontekst (178016), koji podrava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
 trei program ZIMA 2012

10 bi moglo da znai najnovija poezija, a njoj bi valjalo odrediti neke sumnji

ve vremenske granice, pa onda iskljuiti nemoderne pjesnike. Bogdana
Popovia nije impresionirala novina, iako je za nju imao sluha. Novo za
njega ne znai dobro. Naprotiv, za njega novo moe biti vrednosno proble
matino.
Zato on trai vei, a cjelovit vremenski odsjeak i nalazi ga u rasponu
od Branka Radievia, odnosno poslije 1840, pa do 1910, i taj raspon ozna
ava novijim srpskim pesnitvom. Branko je tu kolovoa, a na kraju bi bio
Mirko Korolija. To je, dakle, novije srpsko pesnitvo i iz njega ne bi tre
balo izdvajati nikakvo moderno pjesnitvo, jer bi to onda smatra Bogdan
Popovi bila suvie tanka knjiga, a izgubila bi se jedna prirodna cjelina.
Novije srpsko pjesnitvo jeste to prirodna cjelina, uvjeren je antologiar,
pa ga tako treba i predstaviti.
O Bogdanu Popoviu pisano je i dosta i dobro. Pisali su nai istaknuti
istoriari knjievnosti, teoretiari i knjievni kritiari, pa i pjesnici. Bogdan
Popovi je, kao osniva Katedre za optu knjievnost i teoriju knjievnosti,
imao poasno mjesto u studiji Iva Tartalje o prouavanju opte knjiev
nosti kod nas. Predrag Palavestra mu je odvojio znaajan prostor u svojoj
Istoriji moderne srpske knjievnosti Zlatno doba 18921918. Dragan Jere
mi je napisao dva predgovora dvjema znaajnim Popovievim knjigama:
Ogledi i lanci iz knjievnosti i Estetiki spisi, a meu najdragocjenijim su
dvije opsene studije njegovih savremenika i saradnika, Slobodana Jovano
via i Branka Lazarevia, jer svjedoe iz neposredne blizine o ovom, moda
najznaajnijem, kritiaru lirike koga smo imali. Slobodan Jovanovi je bio
jedan od osnivaa i urednika Srpskog knjievnog glasnika, a Branko Lazare
vi Popoviev odabrani student i saradnik.
ta je to novo Bogdan Popovi unio u nau knjievnu misao i ime nas
je toliko zaduio da o njemu govorimo s najdubljim potovanjem?
On je, prvo, osnovao dvije institucije kojima je trajno zaduio srpski
narod: Katedru za optu knjievnost i teoriju knjievnosti i asopis Srpski
knjievni glasnik. Otvaranjem Katedre za optu knjievnost i teoriju knji
evnosti otvorio je vidike srpskoj kulturnoj i knjievnoj eliti prema svijetu
i svjetskoj knjievnosti; institucionalizovao je prouavanje svjetske knjiev
nosti i samim tim uspostavio veoma irok komparativni kontekst za tuma
enje i prouavanje srpske knjievnosti u evropskim i svjetskim okvirima.
Time se potvrdio kao svjetski ovjek i kao protivnik svakog duhovnog pro
vincijalizma, uspostavivi najvie kriterijume za tumaenje i vrednovanje
svoje nacionalne srpske knjievnosti, prvenstveno poezije.
Srpski knjievni glasnik je najznaajnija periodina knjievna publi
kacija prve polovine XX stoljea. On je kreirao ukus i sistem vrijednosti.
Njime zapoinje srpska knjievnost XX vijeka. Vodili su ga najznaajniji
kritiari; afirmisao je velike pjesnike i prozne pisce.
 o antologijama

Nikada nijedan na asopis nije imao toliku mo i toliki uticaj. On je 11

okupljao srpsku knjievnu elitu i doslovno odreivao ukus i vrijednosti
svoga doba, podigavi uticaj knjievne kritike koji nikada do tada nije ima
la niti e imati.
Bogdan Popovi je prou avanje teorije knjievnosti i estetike postavio
na dotad najvii nivo u Srba, s uvjerenjem da bez ozbiljnog studija teori
je knjievnosti nema ozbiljnoga prouavanja, a pogotovo vrednovanja ni
knjievnosti u cjelini, niti knjievnih djela pojedinano.
On je prvi u Srba ozbiljno postavio pitanje knjievnonaune termino
logije i naglaavao neophodnost terminoloke preciznosti i jasnoe u nauc i
o knjievnosti; ukazivao na potrebu ienja i otkuvavanja alata. U tom
pogledu je bio barem sedamdesetak godina ispred nae knjievnonaune, a
prevashodno terminoloke prakse.
On je na prvi ozbiljniji metodolog u oblasti nauke o knjievnosti, i to
u modernom znaenju te rijei, poto je formulisao teoriju reda po red,
odnosno knjievnu metodu, i to metodolog koji je bio na nivou tadanje
nauke o knjievnosti u svijetu, ije e osnovne stavove potvrditi metoda
tzv. paljivog itanja. Ovaj metod je mnogo primjenljiviji na liriku nego na
prozu. Svaka ozbiljna analiza stiha, ritma i stila podrazumijeva itanje ne
samo reda po red, ve i sloga po slog.
Izgleda da je Bogdan Popovi ovaj metod preuzeo od engleskog profe
sora logike Aleksandra Bena, koji ga je izloio u djelu Engleska kompozicija
i retorika (1883). Bogdan Popovi je metod prenio na drugu naunu oblast
i samim tim mu dao svoj peat.
On je ma koliko kao estetiar dugovao pozitivizmu uz Ljubomira
Nedia na prvi zagovornik imanentne kritike i kritiar koji je pozitivizam
prevladavao. Iako kao estetiar veoma blizak Herbertu Spenseru i Ipolitu
Tenu, Bogdan Popovi je bio veliki potovalac djela, odnosno knjievnog
teksta, i njegovi zakljuci i sudovi se zasnivaju na imanentnoj analizi. Logi
ka knjievne analize i potovanje forme doveli su ga u susjedstvo formali
stiko-stilistikih istraivanja, iako nije polazio od njihovih metodolokih
naela. Uostalom, Bogdan Popovi je veoma kritiki govorio o Tenovom
sociologizmu, odnosno pretjeranom isticanju znaaja sredine za knjiev
nost. Kao ovjek koji se bavi vrednovanjem znao je da ni pisac, odnosno
njegova biografija, ni sredina nijesu presudni za vrijednost umjetnikog
djela. Zato se usmjeravao na detaljnu i preciznu analizu red po red samoga
knjievnog djela.
Ma koliko vjerovao u nauku i bio ponesen scijentistikim idealima
svoga doba, Popovi u raspravi O knjievnosti veli da se pod pojmom
nauka obino podrazumijevaju pozitivne nauke, a nasuprot njima je isticao
moralnu filozofiju, koja za nae duhovno obrazovanje moe neuporedivo
vie da uini od pozitivnih nauka. Bogdan Popovi je, dakle, bio vrlo blizu
 trei program ZIMA 2012.

12 razlikovanja pozitivnih nauka i duhovnih disciplina, odnosno filozofije i

njoj srodnih disciplina. Pozitivne nauke su usmjerene na materijalnu real
nost i u toj ogranienoj sferi su pouzdane i egzaktne. Unutarnji ovjekov
ivot ostaje izvan njihovoga opsega, kao i kompletna sfera duhovne kul
ture, to e rei i knjievnost. Ma koliko bio blizak parnasovcima, on
ipak nije formulisao larpurlartistiku ideju, ve je rekao da knjievnost nije
sama sebi cilj, nego je sredstvo duhovne kulture. Kao da je to daleka anti
cipacija teorije modelativnih sistema ruskih semiotiara i strukturalista, i s
njima naega Novice Petkovia, koji su knjievnost posmatrali unutar kul
ture i preko teorije knjievnosti dospijevali do teorije kulture.
Bogdan Popovi je smatrao sasvim pogrenom i neprihvatljivom izre
ku da o ukusima ne treba raspravljati. Svako vrednovanje a kritika jeste
prevashodno to podrazumijeva i otvara takvu raspravu. On je, moda
previe optimistiki, profesorski, vjerovao da se ukus moe njegovati, vas
pitavati i podizati. On je u sreditu svoje panje imao djelo, a ne pisca. Otu
da povjerenje u analizu djela. Bio je ovjek misije u srpskoj kulturi i govo
rio svojim najdarovitijim sljedbenicima da treba da se prihvate misije.
Kritika, prema miljenju Bogdana Popovia, mora biti struna, anali
tina, zasnovana na knjievnoteorijskim znanjima i pretpostavkama; dakle
metodoloki utemeljena. Ona treba da vaspitava ukus pisaca i publike; da
uoava i opie dobre i loe strane djela. Bogdan Popovi je ivio u uvjere
nju, i od tog uvjerenja, da kritika moe pomoi pjesniku, a naroito nega
tivna kritika, isticanjem pogreaka i slabih mjesta, itajui i analizirajui
pjesmu red po red. Bojim se da je ovaj Popoviev optimizam bio pretje
ran. Malo kome je negativna kritika pomogla. Aleksa anti je propatio od
Popovieve kritike, a teko da je poslije nje i od nje bolje propjevao.
Bogdan Popovi je presudno usmjerio srpsku poeziju prema francu
skoj, za gotovo cijelo jedno stoljee, oslobodivi je geografskog maar
skog i njemakog uticaja. Naravno da su pojedini pjesnici bili izuzeci, ali
generalna orijentacija srpske poezije bila je prema francuskom pjesnitvu.
Pravo je udo ta je sve pokrenuo Bogdan Popovi u srpskoj kulturi:
PEN-klub, Drutvo za ive jezike i knjievnost, Colegium musicum, Dru
tvo prijatelja Francuske, preko svojih uenika asopis Strani pregled. Uti
cao je na izdavae i veoma snano na repertoar Narodnog pozorita.
Eto takav ovjek s takvom energijom sastavio je Antologiju novije srpske
lirike, precizno se odredivi prema novijoj srpskoj tradiciji i prema savreme
nosti. On je prvi uveo antologiju kao vid vrednovanja u srpsku knjievnost.
Za njega je antologija bila, s jedne strane, njegovo umetniko djelo, paljivo
birano i jo paljivije komponovano, a s druge strane, najozbiljniji knjiev
nokritiki in. Antologija jeste specifian vid knjievne kritike. Ona je i vizija
jedne knjievnosti, odnosno njene lirike, i vizija njenoga razvoja. Redovno se
citira miljenje veoma uticajnog, ali ne mnogo darovitog Velibora Gligoria
 o antologijama

da je Bogdan Popovi svojom antologijom uspeo vie da rasporedi ljude u 13

istoriji nae knjievnosti nego Skerli. Oni koji u tu antologiju nisu uneti,
zaboravljeni su. Antologija bi, prema ovome sudu, mogla imati i znaaj jed
ne implicitne istorije naega novijeg pjesnitva. Koga je zaboravio Bogdan,
zaboravila ga je istorija; zaboravio ga je i Bog. I to je vjerovatno tano, osim
u Disovom sluaju. Njegova poezija se oduprla profesorskim predrasudama,
a Bogdan Popovi ih je imao: kritiar i akademik je u pjesniku Disu vidio
nesvrenog, neurednog, upavog provincijskog maturanta.
Bogdan Popovi je imao i srca i sluha za rano preminule pjesnike
Duana Srezojevia i Duana Simia, ali bojim se da je pretjerao kad je
Simievu pjesmu proglasio najboljom u Antologiji, to e rei i u cijelom
srpskom pjesnitvu do 1910. godine.
Samo Bogdan i Bog znaju zato je izostavio Njegoa, koga je i volio
i cijenio. Moda nije cijenio njegovu liriku, a odlomci iz spjevova mu se
nijesu donosili bila mu je potrebna cela lepa emotivna, lirska pjesma.
Uoljiv je i nedostatak Sterije; on se djelimino moe objasniti poetikim
razlozima, ali bez Njegoa i Sterije prvo doba je bez dva osnovna pjesni
ka stuba.
Lako je to, naravno, danas rei, ali nije bilo lako 1911. napraviti takvu
Antologiju, prvu pravu u Srba, koja pretrajava cijelo stoljee kao pjesniko
i kritiko remek-djelo; kao jedna od nekoliko najznaajnijih knjiga srpske
kulture.
Uzor i antologijski ideal Bogdana Popovia bila je Zlatna riznica engle
ske poezije Polgrejva; po uzoru na nju je gradio kompoziciju svoje knjige
kao umjetnikog djela i cjeline koja poiva na unutarnjoj harmoniji. Har
monija je jedno od njegovih osnovnih kritikih naela.
Prvo su izabrane uvodna i zavrna pjesma Hajdmo, o muzo Jovana
Duia i Pesnik i pesma Milete Jakia a onda su pjesme razvrstane u tri
kruga prema tri doba: prvo (posle 1840), drugo (posle 1880) i tree (posle
1900), a pjesme u tim krugovima rasporeene su po sazvuju i srodnosti
ili po principu kontrasta. Tako je, dakle, uspostavljena harmonija unutar
Antologije, pa antologija nije vie prost skup pjesama, ve je to umjetniko
djelo koje poiva na strogoj kompoziciji i unutranjoj harmoniji. Principi
te harmonije i zbliavanja pjesama su emotivni, znaenjski i zvuni, odno
sno muziki.
Zato Bogdan Popovi nije mogao dopisivati svoju Antologiju; on se
prema toj ideji odnosio ironino, gotovo cinino. Nije Antologija trgovaka
knjiga da bi morala pratiti svakodnevno stanje ulaza i izlaza robe i novca.
Svako dopisivanje znai unutarnji poremeaj harmonije, promjenu kon
cepcije, predgovora, cjeline.
Istina, Bogdan Popovi je prihvatio neke promjene, sve su prilike
pod pritiskom. Prvo je cenzura zabranila antiev sonet Boka i on je u
 trei program ZIMA 2012.

14 kasnijim izdanjima vraen na predvieno mjesto. Potom je Sima Panduro

vi insistirao da se izostave njegove pjesme u kasnijim izdanjima, a Veljko
Petrovi da se dodaju neke njegove zrelije pjesme. Antologiar je udovoljio
ovim zahtjevima koji nijesu izazivali krupnije potrese u djelu.
Naela po kojima je sastavljena Antologija izloena su u vanredno lije
pom i izuzetno znaajnom predgovoru samoga Bogdana Popovia. U prvoj
reenici on istie da je Antologija sastavljena u cilju i po merilima isto
estetikim, odnosno da su pjesme birane po njihovoj ljepoti. Ono to je
karakteristino za neko doba ulo je u ovu zbirku samo ako je u isto vreme
bilo i lepo toliko koliko je karakteristino.
Samo antologije mogu dati dobro pjesnitvo; samo strog izbor prema
principu ljepote pjesama. Bogdan Popovi se zalae da se to naelo strogog
izbora primjenjuje i na pjesnike knjige pojedinih autora.
Antologija je pravljena prema pjesmama, a ne prema pjesnicima: Pra
vo rei i nema dobrih pesnika, no samo dobrih pesama. Ne zakljuuje se na
dobrotu pesme po dobroti pesnika, no na dobrotu pesnika po lepoti pesa
ma. Dobri pesnici se tako nazivaju samo po metonimiji, prema veem
broju i veoj lepoti njihovih pesama.
U antologijama smatra Popovi pjesme dobijaju na vrijednosti od
susjedstva drugih dobrih pjesama. Novi, estetski, najvii kontekst utie na
nov doivljaj neke pjesme. Pjesme, dakle, stiu kontekstualnu vrijednost.
Bogdan Popovi jasno odreuje ta podrazumijeva pod lirikom, odno
sno lirskom pjesmom. Lirska pjesma je ona u kojoj preovlauje oseanje,
ili ga u njoj dovoljno ima da je razlikuje od isto opisnih, didaktinih i
pripovednih pesama, hladnijih i niih u tonu. Time je eliminisano racio
nalistiko pjesnitvo, balade, satirine, humoristine, politike i prigodne
pjesme.
Pod novijom srpskom lirikom, rekli smo ve, Popovi razumije nau
liriku od Branka Radievia naovamo, pa potom kratko skicira promjenu
stiha i ritma.
Tri su mjerila prema kojima su pjesme birane: pjesma mora imati emo
cija, mora biti jasna i mora biti CELA lepa, pri emu je atribut cela tam
pan velikim slovima. Popovi insistira na finom kvalitetu emocija, finom
kvalitetu osjeajnog tona. Najljepe pjesme pjeva osjeanje, a ne ni mata ni
vjetina. Osjeanje u lirici treba da dostigne vii stepen intenzivnosti.
Druga osobina je da pjesma treba da bude jasna, u cjelini i u djelovi
ma, kako bi se mogla primiti i razumjeti. Pjesnik Ivan V. Lali misli da je
pod ovim kriterijumom Bogdan Popovi traio visoku knjievnu pisme
nost, a da nije rije ni o kakvoj jednoznanosti.
Najzad, pjesma mora da bude cela lepa, u cjelini i u svim djelovima,
bez pogreaka i iskliznua. Bogdan Popovi je insistirao na znaaju pojedi
nosti i smatrao je da je ovaj kriterijum najtee zadovoljiti.
 o antologijama

Popovi podsjea itaoce na vjeni sukob meu pjesnikim kolama 15

kroz knjievnu istoriju: nove su prezirale starije, a stare novije. On smatra
da je to prirodno i da treba razlikovati novo i dobro.
Pjesme je, veli, itao s najveim simpatijama, vodei rauna o dobu
u kojem su nastale, a kontrolu za svoj izbor traio je u teorijskoknjievnoj
analizi pjesama. To najbolje govori koliko je vjerovao i u teoriju knjiev
nosti i u svoj posao kritiku analizu.
Poseban problem su ovjeku od teorije predstavljale pjesme u nizu,
poput Zmajevih ulia, odnosno pjesniki ciklusi: tu pjesma zavisi od
nadreene cjeline. To najbolje osjeaju dananji antologiari s poezijom
Momila Nastasijevia i Vaska Pope. Problem je ve tada uoio Bogdan
Popovi.
Antologiar, naravno, istie da svaki sud ima u sebi pomalo subjektiv
noga i da mu je ao ako se njegov sud razilazi s pjesnicima, ali podsjea da
je ova antologija njegova i da on za nju snosi odgovornost, istiui da sva
ki kritiar svojom ocenom ocenjuje na prvom mestu sebe. tavie, ako mu
je ocena pogrena, on onda ocenjuje samo sebe.
Bogdan Popovi je pravio Antologiju sa stanovita svoga vremena i
kriterijuma srpske moderne. To je i programska knjiga. Antologiar je bio
izrazito otvoren prema mladim pjesnicima. Pjesnik s najveim brojem pje
sama bio je Jovan Dui, olienje parnasosimbolizma, i to Dui do 1910.
godine. Time je uspostavljen novi senzibilitet.
Prirodno je onda to e se Popovieva Antologija i Jovan Dui nai
na udaru avangardnih pjesnika. Oboje e taj udar ne samo preivjeti, ve
poslije njega ostati na visini.

Jovan Deli
The Hundred-Year Life of a Lively Anthology
Summary
This text was intended as an introduction for the discussion of Bogdan Popovis
Antologija novije srpske lirike, on the occasion of its centenary. Firstly, this text empha-
sizes Bogdan Popovis importance for Serbian literature and culture, and underscores
the changes he initiated and brought into this culture. Further, the discussion will turn
on recent Serbian lyrical poetry, on the anthology as a form of criticism and implicit his-
tory of lyrical poetry, on the criteria employed in its creation and its importance for the
Serbian culture.
Key words: anthology, recent Serbian lyrical poetry, criticism, implicit history.
 Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
16
AUTOR: , , 1984-
UDK: 821.163.41.09-1(082.2)
821.163.41.09 .
821.163.41.09 .
Izvorni nauni rad

NEDELJKA PERII*

ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZORANA MIIA U

OGLEDALU ANTOLOGIJE NOVIJE SRPSKE LIRIKE
BOGDANA POPOVIA**

U radu se razmatra odnos Antologije srpske poezije Zorana Miia kako prema
Antologiji novije srpske lirike Bogdana Popovia i njenom uticaju na razvoj novije
srpske poezije, tako i prema cjelokupnom modernom pjesnitvu i aktuelnom,
savremenom trenutku nae lirike u asu kada Mii vri izbor grae za svoju anto
logiju.
Kljune rijei: poezija, antologija, kultura, izbor, kontinuitet, istorija, tradicija,
modernost, vrednosni sudovi, vaspitanje ukusa, pjesnika linost.

Nekoliko velikih antologija obiljeilo je srpsku poeziju XX vijeka, ali tri

su je svakako na izvjestan nain presudno oblikovale: jedna od njih, naa
prva, nastala nekoliko godina pred Prvi svjetski rat, Antologija novije srp
ske lirike Bogdana Popovia; druga, objavljena jednu deceniju ili malo vie
nakon Drugog velikog rata, Antologija srpske poezije Zorana Miia; i tre
a, izala prvi put 1964, u vrijeme kad je naa literatura donekle preboljela
djeje bolesti onih koji imaju trideset godina a jo ih zovu mladima, i kad
je bila toliko samosvjesna da prihvati jednu takvu knjigu, knjigu ude
snu i istovremeno nedopustivu, kako se ulo u jednom razgovoru kome
je prisustvovala autorka ovih redova. Rije je, naravno, o Antologiji srpske
poezije Miodraga Pavlovia. Ako je Popovieva antologija bila prvorazred

* Institut za knjievnost i umetnost (Beograd), nperisic@gmail.com

** Tekst je rezultat rada na projektu Instituta za knjievnost i umetnost (Beo
grad), Smena poetikih paradigmi u srpskoj knjievnosti dvadesetog veka: nacionalni i
evropski kontekst (178016), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike
Srbije.
 o antologijama

ni kulturni dogaaj, na ijim su se osnovama decenijama njegovali ukusi, 17

samjeravali uticaji, odmjeravale snage i davali propisi, Pavlovieva je, osim
toga, bila i prvoklasan kulturni incident koji je sluio za otrenje mozgo
va, jezika i pera tadanje kulturne javnosti. Sudbina tree (odnosno druge,
prema vremenskom slijedu) antologije, nije u toj mjeri reklo bi se, na
estradni nain buna i slavna. Ostala je pomalo sa strane. Za to svakako
nije kriv njen sastavlja: ne bi se moglo kazati da nije, kao isturena linost
srpskog (jugoslovenskog) kulturnog ivota tih decenija prolog vijeka, bio
raspoloen za eksponiranje. Priroda njegovog posla je, uostalom, takva da
je izlaganje sopstvenog miljenja, vrlo esto i polemiki zaotrenog, neza
obilazno. Takoe, Miiu nisu bili strani otvoreni aktivizam, zauz imanje
svojevrsnih borbenih pozicija u jetkim sporovima oko prirode knjievno
sti, tako da se ne bi moglo tvrditi da je njegova antologija zbog pasivnosti
svoga tvorca doivjela sudbinu pomalo skrajnutog (iako priznatog) dje
la (Popovieva antologija doivjela je pet puta vie izdanja od Miieve).
Recimo, u dananje vrijeme zainteresovani italac na internetu e vrlo lako
pronai i Popovievu i Pavlovievu antologiju; traenje Miieve uzalu
dan je posao. Razloge za to, moda, treba traiti, paradoksalno, u tome to
nije bila suvie osporavana, posebno u godinama koje su uslijedile, i to je
veoma brzo stekla status klasinog djela u naoj knjievnoj sredini. Nae
kulturno pamenje, koje voli da se sjea velikih svaa i velikih omaki, nije
u ovoj antologiji imalo mnogo materijala za to. Ipak, vano je ne propustiti
jednu presudnu injenicu u vezi s ovom antologijom: kao zasebno djelo,
autohtona knjiga koja u svakoj odabranoj i unesenoj pjesmi nosi peat svog
prireivaa, ova antologija je duboko polemina, i ta ju je osobina dobrim
dijelom odredila. Taj borbeni odnos, koji nastoji da ospori jedno stanovite
i uspostavi sopstveno, da rekanonizuje, na temeljima izbora iz iste grae
(ali i da kanonizuje savremeno, svjee i aktuelno), okrenut je prema antolo
giji Bogdana Popovia. U stvari, ova antologija uzima se metonimijski, jer
se, sporei se s njom, Mii zapravo spori sa cjelokupnom modom mekog
i nenog timunga svog vremena. Zastava koju Mii pri tome izlae u
ovoj borbi jeste to on nikad ne proputa da naglasi znamenje istinske i
iskrene, jo neotpjevane pjesme, ije predstavnike vidi prije svega u Pavlo
viu i Popi i u jo nekoliko mladih pjesnika ija imena sporadino pominje,
a iju poeziju tih godina vie nego zduno brani.1 Kada je ve pomenuto da
1 Leon Kojen, u predgovoru za svoju Antologiju srpske lirike: 19001914, odreuje

Stanislava Vinavera, Marka Ristia i Zorana Miia kao kritiare koji su se rado slui
li mitom o Duiu i Rakiu kao naivnim acima treerazrednih francuskih pesnika, a
sve u ime odreene pesnike generacije. Ovaj autor kae da pomenuta trojica ne
govore nita novo i pronicljivo o Duievoj i Rakievoj poeziji, nego njihovom detro
nizacijom zapravo otvaraju put onome za ta smatraju da je istinski i nepatvoreni glas
naeg novijeg pjesnitva: poezija Crnjanskog, Rastka Petrovia, Dedinca, Vaska Pope,
 trei program ZIMA 2012.

18 se Mii prema liku i djelu Bogdana Popovia odnosi kao prema svojevrsnoj
metonimiji razvoja srpske poezije i stanja u kome se ona tada nalazila, neza
obilazno je, svakako, pogledati na koji nain se u nekoliko svojih najvanijih
tekstova on odreuje prema Bogdanu Popoviu i njegovoj ulozi u stvaranju
novije srpske knjievnosti, ali i rezultatima do kojih je dovela politika vas
pitanja ukusa. Najotrije i najdecidnije, kako o samoj ulozi Popovievoj u
odgoju srpske knjievnosti, tako i prema samoj toj poeziji i njenim stvara
ocima, izrazio se Mii u svom uvenom tekstu iz 1951. godine O smislu i
besmislu, o lirici mekog i nenog timunga, o jednoj enji i jednom zanosu
na svim jezicima sveta:
Taj meki i neni timung, koji nas iz dana u dan sve vie preplavljuje, dolazi
danas kao znak umora i klonua itave jedne poetske struje koja je, od Duia i
Rakia naovamo, iscrpla sve svoje sokove vebajui se, prema uputstvima Bog
dana Popovia, u krasnopisu na takozvane veite teme, gluha i slepa ve pedeset
godina za velika zbivanja i velike strepnje.2
Taj neprikriveni cinizam ogleda se u i onim redovima koji su posvee
ni srpskoj knjievnoj kritici, u tekstu Iskuenja poezije, kada Mii govo
ri o prirodi one kritike koja treba da nadivi svoja dvadeset i etiri asa
aktuelnosti, vie no sve rasprave projicirane u venost brae, recimo, Popo
vi i njihovog razgranatog potomstva.3 I uopte, ovakve i sline konstatacije
o Popovievom radu i uticaju, a prije svega o maniru, kako kritike tako i
knjievnosti koju u tom trenutku prati, veoma su rasprostranjene u Mii
evom obimom nevelikom djelu, toliko da je njegov predgovor sopstvenoj
antologiji postao donekle neka vrsta poluironinog poluljutitog komentara
na Popoviev predgovor, i to bezmalo pedeset godina poslije prvog izdanja
Antologije novije srpske lirike.
Ovdje takoe treba imati na umu i jedan naizgled paradoks, olien
u primjeru neporecivog kritiarskog potenja: navodei nedvosmisleno
nekoliko puta Popovievu antologiju kao monog kontrolora poetske rije
i, iji je autor takoe i zakonodavac knjievnog ivota jo i dugo nakon
Miodraga Pavlovia, Oskara Davia... Upravo povodom Miieve antologije Kojen
zakljuuje: Bez mnogo preterivanja bi se moglo rei da je upravo Miieva antologija
sutinski izmenila ne samo recepciju Duia i Rakia, ve i recepciju itavog srpskog
pesnitva 19001914. Zanimljivo je pomenuti i to da, s gotovo iste vremenske distan
ce s koje Mii kritikuje svoga velikog prethodnika, Bogdana Popovia, Kojen zamjera
Miiu identinu stvar pretjerano davanje prostora aktuelnom trenutku i grubo ogra
niavanje poezije starijih vremena. Treba napomenuti i to da u istom predgovoru
Kojen Vinavera smatra lucidnijim i manje dogmatinim duhom od druge dvojice
pomenutih kritiara.
2 Zoran Mii, Kritika pesnikog iskustva, Srpska knjievna zadruga, Beograd

1996.
3 Isto.
 o antologijama

njenog izlaska, Mii izrie i vrednosni sud o istoj antologiji, jednoj iz reda 19
mnogih koje reguliu unisonost srpske poezije jedina, uostalom, valja
na. U tom slavnom predgovoru Miievom, u kome se prisustvo Popo
vievo nazire ak i u komentaru da antologije bilo koje vrste ne treba da
pretenduju na vjenost, Popoviu se nedvosmisleno presuuje kao direkt
no odgovornom za produkciju i gajenje cijelog jednog pokoljenja, ili, jo
tanije, cijelog jednog manira u srpskom pjevanju, a tu odgojnu praksu
Mii se nee libiti da nazove bezdunim modernistikim eprkanjem.
Ipak, treba dodati i to da Mii zamjera Popoviu samo opstajanje preci
zno odreenih ravih manira u srpskoj poeziji. On, s druge strane, dodaje
i da joj nikako ne koriste ni druge navike, kojih ima bezbroj i koje su plod
jednog, pa i mnotva, nesporazuma oko same sutine poetskog ina: od
onih od otaca nasleenih do onih koje iz dana u dan sebi nameemo, niti
joj, pak, idu u prilog ni obavezne socijalne tendencije, koje se naveliko
propagiraju tih godina.
U vezi sa pomenutim stvaralakim i italakim navikama koje su,
naravno, nerazdruive nije zgoreg ni da se napravi kratak pregled princi
pa kojima su se vodila oba sastavljaa antologija u svom radu, tim prije to
su se i jedan i drugi potrudili da nam te svoje stavove decidno saopte. Tri
osnovna mjerila Popovieva ostala su kao kanon u srpskoj knjievnoj misli,
a lapidarnost kojom je podvuen Popoviev ton kad ih izrie doprinijela je
tome da se dugo, u izvjesnoj mjeri i danas, posmatraju kao izvjesna krilatica:
dobra pjesma mora imati emociju, mora da bude jasna i neophodno je da
bude CELA lepa. Budui da za svoj uzor Popovi istie Zlatnu riznicu engle
ske lirike Fransisa Tarnera Pelgrejva, djelo nastalo 1861, ovlano poreenje
dva predgovora istie vie nego oigledna slaganja u poreenju principa
odabira grae dva autora.4 Mii, pak, u svom predgovoru takoe pominje
4 Lyrical has been here held essentially to imply that each Poem shall turn on
some single thought, feeling, or situation. In accordance with this, narrative, descripti
ve, and didactic poems,unless accompanied by rapidity of movement, brevity, and
the colouring of human passion, have been excluded (Francis Turner Palgrave, Gol
den Treasury of English Songs and Lyrics).
Pod lirskom pesmom urednik je razum evao pesmu u kojoj preovlauje osea
nje, ili ga u njoj dovoljno ima da je razlikuje od isto opisnih, didaktinih i pripoved
nih pesama, hladnijih, niih u tonu. Prema tome, balade, satirine, humoristine, poli
tike i prigodne pesme nisu ule u zbirku (Bogdan Popovi, Antologija novije srpske
lirike).
That a Poem shall be worthy of the writers genius,that it shall reach a perfec
tion commensurate with its aim,that we should requir e finish in proportion to bre
vity,that passion, colour, and originality cannot atone for serious imperfections in
clearness, unity, or truth,that a few good lines do not make a good poem,that popu
lar estimate is serviceable as a guidepost more than as a compass,above all, that Excel
lence should be looked for rather in the Whole than in the Parts,such and other such
 trei program ZIMA 2012.

20 jedan izbor o kome ima visoko miljenje: antologiju novije francuske poe
zije Pola Elijara, alei to nije u prilici da slijedi Elijarov primjer i sastavi
izbor u kome su pieve simpatije vrhovni zakon.
S druge, pak, strane, zainteresovanog itaoca u svome predgovoru
Mii obavjetava ega se prije svega uvao, objanjavajui kakve se sve
zavodljivosti kriju u poeziji koja nosi opojnu inkantaciju i jednolini
zvek stihova. Nastavljajui se na tri decenije stariju misao Momila Nasta
sijevia, mada u neto drukijem kontekstu, da ne treba ono to je ve ras
pevano siliti da preko mere propeva, Mii naglaava da razoarenje nastaje
onda kada italac, otrgnut i otrenjen od omame belkanta, tim stihovima
potrai smisao.
Rezimirajui da je moda otmenosti i formalizma, udruena sa
kodeksom patrijarhalne i graanske etike dovela do pretjerane reto
rinosti, prevelikog udjela pozitivistike tradicije (koja za posljedicu ima
prepriavanje lirskog, intimnog doivljaja), koja se ukalupljuje u esteti
ziranje i pisanje po tzv. red po red metodi, autor Antologije srpske poe
zije zakljuuje da se prethodne opaske vezane za izbjegavanje pretjeranog
udjela tradicije u stvaranju modernih pjesnikih tokova ne smiju shvatati
kao poziv na bezuslovno prihvatanje svega novog to sa strane dospijeva
u nau kulturnu sredinu: ne primiti novo za gotovo. Odvojiti prava stva
ralaka otkria od vetakih proizvoda pomodne literature.5 Zahvaljujui
navedenom, Mii i donosi svoj zakljuak u tipino gorkohumornom tonu,
koji se odnosi jednako i na artiste, i na epigone, i na one koji nema
ju kritiki stav prema pomodnom, da poezija nije bezbedno plandovanje
u tuim timunzima, ve otkrovenje u mukama steeno, jedno i nepono
vljivo6. Zato je i njegov princip graenja antologije, kako sam navodi, i
morao voditi ka traganju za snanim, originalnim pesnikim linostima,
dok je zahtjev vezan za savrenstvo oblika pjesama koje ulaze u antologi
ju morao da ostane u drugom planu: U njoj nema Arverovih soneta ni
celih lepih pesama drugorazrednih pesnika, ukoliko se ti stihovi ne istiu
izvesnim svojim osobenim kvalitetima.7 (Budui da sastavljanje antologije
ima u svome principu izraeno istorijsko naelo, nije suvino pomenuti da
takav Miiev pogled na istoriju knjievnosti lii na onu galeriju znaaj
nih portreta, literarnih generala, kako se svojevremeno cinino izrazio
canons have been always steadily regarded (Francis Turner Palgrave, Golden Treasury
of English Songs and Lyrics): Palgrejv ovdje izrie stav koji ponavlja Bogdan Popovi u
svojoj antologiji: da nekoliko dobrih stihova ne ini dobru pjesmu i da izvrsnost poi
va u cjelovitom, neokrnjenom estetskom utisku. Drugim rijeima, dobra pjesma, ona
koja zasluuje da se nae u izborima ovoga tipa, mora biti CELA lepa.
5 Zoran Mii, Antologija srpske poezije, Matica srpska, Novi Sad 1956.

6Isto.

7Isto.
 o antologijama

Osip Brik, dok je sopstveni izbor Popovi oznaio sintagmom lirskog tipa: 21
zbirka cvea novije srpske lirike).
Razgovor o odnosu ovih dvaju antologija nije uputno, naravno, voditi
samo na temelju poreenja predgovora njihovih autora. Bezbrojno puta je
u istoriji knjievnosti potvreno: programski tekstovi su jedno, a stvaranje,
i ono koje se preko mjere upinje da ispuni zadati program (a kompono
vanje antologije je neosporno jedna vrsta stvaranja), ipak je neto sasvim
drugo. Zato je neophodno izbliza razmotriti grau obeju antologija, nji
hovu arhitektoniku, nain na koji su pjesme nekoliko desetina autora slo
ene u jedinstvenu knjigu. Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovi
a sabrala je pjesme dvadeset est autora (i sadri 169 pjesama), s tim to
su razlike, kada je rije o prostoru koji su dobili u Antologiji, zaista velike
(devetorica pjesnika zastupljena su sa po jednom pjesmom, Zmajeve su 22
pjesme, a Duieve ak 33). Upravo pomenuti raspored naveo je Miia da
prokomentarie da je u Popovievoj antologiji savremenicima dodijeljeno
nesrazmerno vie prostora od Branka ili Laze Kostia. Antologija srpske
poezije Zorana Miia broji, pak, trideset tri imena (i 111 pjesama), a raspo
red je neto ujednaeniji, odnosno razlike u zastupljenosti izabranih pje
snika nisu toliko velike: sedmorica su zastupljena sa po jednom pjesmom,
dok je najvie prostora dodijeljeno Crnjanskom i Disu (po sedam pjesama)
i Lazi Kostiu i Rastku Petroviu (po osam). Zastanimo ovdje na trenutak i
kod, nazovimo ih tako, konceptualnih razlika koje su pri izborima ove dvo
jice antologiara bile neminovne: budui da je sastavljao antologiju novi
je lirike, Bogdan Popovi je pravio obimniji izbor iz kraeg vremenskog
perioda, a tom principu donekle je suprotstavljen izbor iz srpske poezije,
koji vri Mii, i koji stavlja pred sebe zadatak da izabere ono to je najre
prezentativnije iz prilino dugog vremena. Vano je, takoe, primijetiti da
su kod Miia i Zmaj i Dui predstavljeni sa po svega pet pjesama, i toj
injenici je u Miievom predgovoru posveeno posebno obrazloenje:
S druge strane, ni Zmaj ni Dui ni Raki nee ostati po svojim tipskim, serijskim
romantiarskim, odnosno parnasovskim proizvodima, kojima je Bogdan Popovi
ispunio svoju antologiju [...]
Tako je ova antologija dobila svoj lik zahvaljujui isto toliko odsustvu pojedinih
pesama koliko i prisustvu drugih, novih i nepoznatih. Eliminacija je bila ak i prete
nija, jer do velikih otkria, i pored sveg svoga truda, sastavlja nije mogao doi.8
Kod Miia su, tako, u procesu pomenute eliminacije izostali, na pri
mer, u odnosu na Popoviev izbor, Mileta Jaki, Jovan Gri Milenko, Sve
tislav Stefanovi, Milan urin itd., a od dvanaest antievih pjesama iz
Antologije novije srpske lirike u Miievoj antologiji ostala je samo jedna:
Vee na kolju.
8Isto
 trei program ZIMA 2012.

22 Mii se, takoe, potrudio da u svojoj antologiji ispravi jednu od naj

veih nepravdi u srpskoj poeziji, pa je Disu dodijelio znaajan prostor. Nje
gova poezija predstavljena je ak sa sedam pjesama vie od njega imaju
samo Rastko Petrovi i Laza Kosti, a jednako njemu jedino Crnjanski i u
ovoj injenici je vie nego prepoznatljiva stoerna linija srpskog pjesnitva
koju je Mii, ini se, imao na umu kad je govorio o odricanju od veta
kog stvaranja kontinuiteta posredstvom drugorazrednih pesnika i stvara
nju zbornika najboljih pesnika, a ne najlepih pesama9 (i ovdje je ukazi
vanje na Popoviev predgovor vie nego oito). Ovaj koncept predstavljanja
izuz etnih pjesnikih linosti, nasuprot vetakom stvaranju kontinuiteta,
suprotan je stavu Popovia koji u svom predgovoru kae da od Radievia
do dananjih dana naa lirika pokazuje izvanredno pravilan, upravo tipian
razvoj jedne originalne lirske cvasti10. Osim Disa, a za razliku od Popovie
ve antologije, u Antologiji srpske poezije nali su se i Njego i Sterija, i dok se
autoru ovog rada ini da je izos tanak Njegoa u Antologiji novije srpske lirike
posljedica gledita njenog tvorca da je Petar II Petrovi zapravo glas epske
misli, dotle je ukljuivanje Sterije u Miievu antologiju doista ispravljanje
grubog previda naspram jedne neosporne poetske veliine naeg jezika, koji
i nije bio u poziciji da olako dozvoljava sebi istrajavanje u omakama. Ipak,
treba imati na umu i injenicu da Sterijino Davorje, iako tampano 1854, po
svom duhu, ali i samoopredjeljenju (tampano starim pismom, bez prihva
tanja Vukove reforme), dijelom ipak pripada dobu koje neposredno pret
hodi vremenskom odsjeku iz kojeg Popovi bira grau za svoju knjigu.
Ne smije se, takoe, prenebregnuti ni injenica da su se oko dvanaest
pjesnika oba antologiara donekle sloila. Takoe nije uputno smetnuti s
uma ni to da ravno osamnaest pjesnika, prema logici stvari (jer su se javili
nakon izlaenja Popovieve antologije) jednostavno nije moglo da se nae
u oba izbora. Pomenuto slaganje je, ini se, utoliko znaajnije ukoliko se
ima na umu da je rije o dvanaest od ukupno petnaest pjesnika iz Miieve
antologije koji pripadaju periodu koji pokriva i Antologija novije srpske liri
ke. Iako postoji znatna razlika oko toga koje su pjesme istih pjesnika uzi
mali u svoje izbore (etiri iste pjesme Vojislava Ilia, tri Laze Kostia, dvije
Duieve, samo po jedna Branka Radievia i Milana Rakia i nijedna ista
izabrana pjesma Veljka Petrovia), stie se utisak da je najvra okosnica
srpskog pjevanja u vremenskom presjeku koji je objema izborima zajed
niki ipak ostala neokrnjena, u odnosu na ono to je Mii, makar deklara
tivno, arko elio da pokae i dokae svojom antologijom: istinskije tonove
9 Disa i Crnjanskog Mii apostrofira kao dvojicu od etvorice pjesnika koji su
nam ostavili najdragocenije muziko naslee. Druga dvojica su Branko Radievi i
Dedinac.
10 Bogdan Popovi, Antologija novije srpske lirike, prir. Predrag Palavestra, Zavod

za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000.

 o antologijama

srpskog pjevanja i unisonost koju je Bogdan Popovi zahtijevao i podsti 23

cao. Tako su i u jednom polemikom obraunu pjesme Kad mlidija umre
ti, (Oh, kako je sivo, tamno...), Spomen na Ruvarca, U poznu jesen,
Jablanovi, Suncokreti, Vee na kolju, U kvrgama, Svetkovina itd.
ostale kao neporecive spojne take srpske lirike, a njihov znaaj na trenut
ke objedinjuje dva vremenski udaljena i suprotstavljena stanovita: jedno,
starije, koje tvrdi da naa lirika, od Branka Radievia naovamo, ini
jednu zaokrugljenu, organsku celinu, i drugi koji kae da urei napred,
ostali smo bez tradicija.
Konani bilansi rada oba antologiara, gledano sa pozicije ostvare
nih rezultata, daleko su u veoj saglasnosti nego to bi se oekivalo kada
se u obzir uzme ar s kojim je Mii krenuo da se obraunava sa malo
graansko-sentimentalnim i konzervativnim duhom nae poezije i njego
vim najkonvencionalnijim rezonersko-didaktikim mudrovanjem o pro
laznosti i venosti i drugim tzv. veitim temama, koji je, prema njegovom
miljenju, pokazivao znake izvrsnog vitalizma i sposobnost izvanrednog
preivljavanja i formalnog maskiranja decenijama poto je kanonizovan
u antologiji Bogdana Popovia11. Tako nova slika poezije, izuz etna i auten
tina, ona koja donosi uvid u saznanje da poezija nije samo zabavljako-
prosvetiteljski posao, ve jedan od najplemenitijih i najdelotvornijih puteva
saznanja12 u odreenim je svojim trenucima stala rame uz rame sa anto
logijom iji je cilj bio ne samo umetniko uivanje, ve i korist koja se za
vaspitanje ukusa i due moe oekivati od dobrog pesnitva13.

* * *
Pregledanje izabranih kritiarskih tekstova sa jedne velike vremenske dis
tance, od preko pet decenija, nosi veliku opasnost previanja vanog i pre
uveliavanja onog manjeg bitnog, a tu se, prije svega, misli na dnevnopo
litiku situac iju koja je nezaobilazan faktor kada se govori o Miievom
kritiarskom radu. Ovdje se moda vie nego bilo gdje drugde moe upo
trebiti ona cinina konstatacija da su poslije bitke a posebno one davno
dobijene (ili izgubljene?) svi generali.
Ipak, i taj sabrani i naknadni uvid moe poneto donijeti: a to je
zakljuni pogled na izvanredno cjelovito djelo Zorana Miia. Moda nije
naodmet u jednom trenutku ostaviti po strani line stavove itaoca koji
razmatra rezultate Miievog rada, jer se tako da vidjeti da je u njegovom
11 U nekim drugim svojim tekstovima Mii e, u stihovima savremenih pjesni

ka, preciznou hirurga ukazivati na primjere preivljavanja ovjetalih formi kojima se

uzalud pokuava udahnuti novi ivot.
12 Zoran Mii, Antologija srpske poezije.

13 Bogdan Popovi, Antologija novije srpske lirike.

 trei program ZIMA 2012.

24 obimom nevelikom opusu nepokolebljiva, od prve do posljednje strane,

borba za istu poeziju, poeziju duboko humanu, nacionalnu i vannacional
nu, sa svijeu o istoriji, a modernu (jer drugaije ne moe ni biti), autoh
tonu, neponovljivu. Ako ga ta borba i nagoni da se u svakom trenutku i na
svakom mjestu vraa osudi izvjebanog, artistikog prevakano sofistici
ranog, klietiranog i da zahtijeva angaovanu poeziju, ali angaovanu na
sopstvenim ciljevima, samosvojnu, neporecivu, nagonsku, onda je moda
uputno sagledati i, sa druge strane, one zamjerke koje mu se, kao posleni
ku knjievne kritike, katkad upuuju: prije svega rigidnost i dogmatinost.
Tako se, moda, u sklopu svega to je rekao ovaj kritiar i onoga to je ree
no o njemu, i doe do konanog zakljuka da pohvale i zamjerke koje idu
na raun Zorana Miia, antologiara i kritiara, tvore jednu izvanredno
monolitnu figuru srpske knjievne misli.

Literatura
Leon Kojen, Predgovor, Antologija srpske lirike: 19001914, igoja tampa, Beograd 2010.
Zoran Mii, Antologija srpske poezije, Matica srpska, Novi Sad 1956.
Zoran Mii, Kritika pesnikog iskustva, Srpska knjievna zadruga, Beograd 1996.
Francis Turner Palgrave, Golden Treasury of English Songs and Lyrics, Internet izdanje, <http://
www.gutenberg.org/catalog/world/readfile?fk_files=1515672&pageno=2>
Bogdan Popovi, Antologija novije srpske lirike, prir. Predrag Palavestra, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd 2000.

Nedeljka Perii
Zoran Miis Antologija srpske poezije in the Mirror
of Bogdan Popovis Antologija novije srpske lirike
Summary
The purpose of this text is to discuss the relationship of Zoran Miis Antologija srpske
poezije towards Bogdan Popovis Antologija novije srpske lirike, but also towards the
entirety of modern Serbian poetry and the current contemporary moment of our lyrical
poetry at the time when Mii selected the material for his anthology. The author also
attempts a parallel retrospect of the selection principles for both authors, by comparing
the forewords of their respective anthologies, but also by trying to find intersection
points of those two collections independently from the authors programmatic texts,
and to establish the corresponding opinions of these two anthologists regarding the
greatest achievements of Serbian poetry during a certain period.
Key words: poetry, anthology, culture, selection, continuity, history, tradition,
modernity, value judgment, education to taste.
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012

25
AUTOR: , ., 1984-
UDK: 821.163.41.09 .
821.163.41.09-1"10/14"
821.163.41.09-1(082.2)
Izvorni nauni rad

MARKO M. RADULOVI

STARA SRPSKA KNJIEVNOST U ANTOLOGIJI

SRPSKOG PESNITVA MIODRAGA PAVLOVIA

U radu se razmatraju antologiarska naela po kojima su srednjovekovni tekstovi

birani i ugraivani u vertikalu srpske poezije koju je M. Pavlovi uspostavio svo
jom Antologijom srpskog pesnitva. Ova naela su istovremeno knjievno-istorijski
i stvaralaki utemeljena. Njihov znaaj je dvostruk: on se ogleda u uticaju na knji
evna prouavanja srednjeg veka ali i na Pavlovievo stvaralatvo, te tako imaju i
nesumnjivu autopoetsku vrednost. Reaktuelizacija srednjovekovnog naslea
posmatrana je u kontekstu Pavlovievog i Miievog tretiranja i razumevanja poj
ma Tradicije u eliotovskom kljuu. Ukazujui na neporeciv znaaj ovako otkrive
nog i ponovo integrisanog srednjeg veka u modernu srpsku kulturu, postavlja se
pitanje o autentinosti na ovaj nain predstavljenog srednjovekovnog naslea i
mogunosti novih odnosa prema knjievnoj prolosti.
Kljune rei: novo srednjovekovlje, dijaka poetika, modernizam, antologija, tradi
cija, vertikalni princip.

...imamo te pesme iz davnih riznica pesnikog stvaranja, na sve

oj hartiji modernim slovima odtampane, poreane uz bok sa
savremenim pesnicima: eto naina da stara poezija ne pripada
samo istoriji, ni samo nauci.1

Pavlovieva Antologija srpskog pesnitva2 bila je originalan stvaralaki

poduhvat da se srpska poezija od svojih poetaka do modernih dana pred

* Institut za knjievnost i umetnost (Beograd), marko.radulovic@ikum.org.rs

** Tekst je rezultat rada na projektu Instituta za knjievnost i umetnost Smena
poetikih paradigmi u srpskoj knjievnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski kon
tekst (178016), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije
1 Miodrag Pavlovi, Antologija srpskog pesnitva (XIIIXX vek), SKZ, Beograd

1978, IX
2 Pavlovieva Antologija objavljena je prvi put 1964. godine pod naslovom Anto

logija srpskog pesnitva (XIIIXX) vek. Prva etiri izdanja Antologije nisu menjana, da
bi se u peto, dopunjeno izdanje, ukljuila i narodna usmena poezija. U tom vidu Anto
 trei program ZIMA 2012.

26 stavi kao integralna celina. Antologiarski napor svedoi o nepokolebljivoj

reenosti, koja poprima vid neum itnosti, da se nakon iskustava avangard
nog duhovnog eksperimenta, sa jedne, i uprkos antitradicionalnoj i anaci
onalnoj komunistikoj kulturnoj ideologiji, sa druge strane, diskontinuiteti
u nacionalnoj duhovnoj kulturi premoste, iskidane veze iznova uspostave,
tradicija stvaralaki osvoji.
U borbi za kontinuitet kroz poetski dijalog sa tradicijom i duhovnim
ishoditima, pitanje srednjovekovne knjievnosti ima viestruko znaajnu
ulogu. Meu protivnicima Antologije tekstovi stare knjievnosti esto su po
metonimijskom uproavanju gledani kao izraz Pavlovievog reakcionar
nog tradicionalizma. No, ti tekstovi se javljaju prevashodno kao paradig
matina graa na kojoj se najlake uoava Pavloviev odnos prema tradi
ciji i najjasnije dolazi do izraza osobena priroda vertikalnog principa, koji
sastavlja odreuje kao presudan pri biranju pesama za Antologiju.
Pored ideolokih odbijanja i predrasuda, prouavanje srednjovekov
nih tekstova u srpskoj knjievnosti bilo je pod teretom Skerlievog otrog
razgranienja moderne i stare knjievnosti, njegovog stava o nemoguno
sti ikakvog uticaja kulture srednjeg veka na sekularnu kulturu nove Srbije i
svoenja knjievnosti nemanjikog doba na puku pismenost. Kada je posle
Drugog svetskog rata, pored naunog interesa za srednjovekovno knjievno
naslee, dolo do prou avanja i pokuaja ukljuivanja tekstova srednjeg veka
u ivu, savremenu knjievnost, taj je proces tekao u vidu dvostruke bor
be prva se vodila na planu ideologije a druga se odvijala na polju nauke,
odnosno u polemici sa Skerlievim autoritativnim odstranjivanjem srednjo
vekovne kulture iz savremene knjievnosti. Rekli smo ve da je sastavljanje
Antologije poprimilo oblik neumitnosti. O tome svedoi Pavloviev iskaz u
Predgovoru, koji se odnosi na razloge ukljuivanja stare knjievnosti:
Antologiar ne osea potrebu da objanjava zato svoju antologiju srpskog pesni
tva poinje trinaestim vekom, odnosno, poezijom stare knjievnosti. Radije bi i
sam uo neko objanjenje zato se, sem retkih izuzetaka, smatralo da naa lirska
poezija poinje da postoji od Njegoa i Branka Radievia. Lepa bi to bila knji
evna i pesnika tradicija koja bi trajala tek jedno stolee!3
Kako napominje Dragan Hamovi, ovakav stav koji je preokret,
prvenstvena novost, Pavlovi predstavlja kao krajnje obinu injenicu, s
izazovnom mirnoom onoga koji posreduje proverene i neoborive uvide.4
logija je doivela svoja dalja izdanja. U radu smo se koristili etvrtim (nedopunjenim)
izdanjem Antologije iz 1978.
3 Miodrag Pavlovi, Antologija srpskog pesnitva, 16.

4 Dragan Hamovi, Pavlovieva knjiga srpskog pesnitva, u: Pesnitvo i knjiev

na misao Miodraga Pavlovia (zbornik radova), Institut za knjievnost i umetnost

Uiteljski fakultet, Beograd 2010, 470.
 o antologijama

U navedenom Pavlovievom iskazu akcenat nije na srednjovekovnoj knji 27

evnosti ve na reima: tradicija i trajanje. Ono to je Pavloviu neupitno
nije samo injenica da srpska knjievnost srednjeg veka predstavlja nesum
njivo deo celine srpske knjievnosti, nego da je sama srpska knjievnost, pre
svega, postojana celina sa dugom tradicijom i, uprkos svemu, neprekinutim
trajanjem.

Fragmenti i konteksti poezije

U predgovoru Antologiji Pavlovi navodi preobraaje koje pesme, izdvoje
ne iz mesta na kojima su prvi put bile objavljene, doivljavaju pri ulasku u
antologiju poezije. Tako se izmetanje iz jednog i situiranje u drugi poetski
kontekst javlja kao osnovni postupak antologiarskog rada:
Svaka pesma stavljena u jednu antologiju doivljava, po naem miljenju, napre
zanje. Ona se nae u medijumu koji ni u kom sluaju nije neutralan, i u njemu
mora da se bori da potvrdi svoje sijanje. Naavi se u jednom sklopu sa savreme
nim, prolim i buduim pesnicima, ona se obrela u skraenoj i jarko osvetljenoj
perspektivi koja rezimira estetske rezultate itavih epoha. Stvarana u odreenoj
estetskoj i psiholokoj atmosferi, ona mora da postoji u drugoj, koju ni njen tvorac
nije mogao da zamisli, i za koju se njen neni epiderm nije pripremio.5
Srednjovekovni tekstovi su u tom pogledu u delikatnijem poloaju
nego pesnitvo drugih epoha nae kulturne istorije. Pre svega zato to su
osim Ispovedne molitve i, u kasnijem izdanju Siluanovog Slavi otbegnuv,
slavu obrete, Savo, ostale pesme date u prenosu na savremeni jezik. Uz
to, srednji vek u trenutku kada Pavlovi sastavlja svoju Antologiju nije ni
izdaleka dovoljno ni adekvatno prou ena epoha. Najelementarniji filoloki
poslovi nisu obavljeni, a nekmoli da su dosegnuta dublja teorijska zapaa
nja i klasifikacije. U takvoj situaciji sastavlja je prinuen da se osloni na
rezultate do kojih je tadanja medijevistika bila stigla, bez obzira na njiho
vu proverljivost. Iako se nije razgraniilo ta je proza, a ta poezija u sred
njovekovnoj poetici, iako sistem anrova nije bio rekonstruisan, meu pro
uavaocima srednjovekovne knjievnosti vladalo je uverenje o prirodnoj
sintezi poezije i proze, te o nesumnjivim ritmiko-melodijskim odeljcima u
proznim anrovima kakvo je itije. Pavlovi se oslanja na ova otkria istori
ara knjievnosti i zahvaljujui njima realizuje mogunost da se srednjove
kovni tekstovi nazovu pesmama i ukljue ravnopravno u Antologiju srpskog
pesnitva. Uvidi medijevistike u prvim decenijama posle Drugog svetskog
rata i uopte uverenje meu knjievnicima toga doba koji su se bavili sred
njim vekom da se u okviru veih anrovskih celina nalaze interpolirani
poetski odlomci bili su taka oslonca za Pavlovievo prireivanje tek
5 Antologija srpskog pesnitva, XIII.
 trei program ZIMA 2012.

28 stova stare knjievnosti u Antologiji srpskog pesnitva: Postojanje pesni

kih, retorsko-lirskih celina ili fragmenata u naim srednjovekovnim iti
jima poela je da otkriva i da zastupa kao uverenje tek u naem vremenu
generacija posleratnih pesnika i naunika.6 Pavlovi je, prirodno, svestan
tekoa koje proizlaze iz ovakvog odnosa prema tekstu, odnosa koji kad je
pesniki i stvaralaki moe da donese vredne plodove, ali kad pretenduje
na naunu validnost zahteva da se prema njemu odnosimo sa znaajnom
dozom opreza:
Razume se, izdvajanje pesnikih tekstova iz naih itija nije postalo prekono
stvar bez ikakvog problema: pitanje tanog razgraniavanja ta su pesniki frag
menti a ta retorska proza, ostaje esto sloeno ili nereivo i za strunjake.7
Antologiar mora da ponudi svoj odgovor na ova pitanja, ne zbog njih
samih jer je to posao pre svega za filoloku kritiku teksta, ve zbog uka
zivanja na ono to iz srednjovekovne knjievne tradicije smatra estetski
vrednim, poetski ivotnim, duhovno aktuelnim, a to je koliko posao nau
ke o knjievnosti toliko i dubljih stvaralakih zahvata u knjievno naslee.
Ovakve preokupacije naune i estetike, koje je pratila svest o njihovom
konanom razreenju u budunosti, Pavlovi je imao na umu i njima se
rukovodio pri odabiru tekstova:
No i kada nam se ti zanemareni periodi jednog dana, zahvaljujui knjievnoj
nauci, priblie, kada nam postanu pristupani i dobro poznati, ostae jo druga
pitanja: ta u sveukupnoj literaturi naih ranijih vekova ima estetsku vrednost,
ta ini njenu ivu tradiciju, ta se moe dananjem itaocu preporuiti da ita
i da poznaje; to e moda biti jo vaniji deo posla nego onaj prvi, posao koji e
spadati i u domen buduih antologiara poezije.8
Dakle, prvi princip odabira srednjovekovne poezije jeste otkrivanje
ritmino-lirskih celina u okviru irih proznih anrova kakva su itija.9
Kao drugi jednako vaan princip biranja fragmenata Pavlovi istie
snagu pesnike individualnosti koja nadilazi zadate obrasce kanonizovane
forme:
U naem starom pesnitvu nismo traili tekstove koji bi bili karakteristini za
odreenu epohu, nego takve tekstove, najee odlomke, koji prevazilaze kanon
ske i druge ceremonijalne knjievne konvencije, tekstove u kojima je linost pesni
kova uspela da probije koru hijeratinoga oblika i da se objavi svojim intimnim
unutranjim drhtajem, neoekivanim potezom svoje mate, ili, najzad, trenutkom
6ore Sp. Radojii, Staro srpsko pesnitvo, Bagdala, Kruevac 1988, 6.
7 Isto, 6.
8 Antologija srpskog pesnitva, XXV.

9 Pavlovi napominje da je najmanje uvida imao u liturgijski arsenal srednjove

kovne knjievnosti, te da je poeziju gotovo iskljuivo traio u okviru itija.

 o antologijama

realistike opservacije, koja daje verodostojnost ostalom delu pesme i osveava 29

njen emotivni naboj.10
Neemo sada razmatrati filoloke prigovore koji se mogu uputiti ova
kvom Pavlovievom stavu. Neemo postaviti pitanje kako se moe govoriti
o individualnosti pesnikog talenta, kada jo ne znamo u potpunosti ni
sistem optih mesta u odnosu na koja bi on mogao da se javi, niti nas zani
ma da li su neki od fragmenata Antologije upravo primeri optih mesta a
ne bleska stvaralake individualnosti, a pogotovu neemo otvarati pitanje
da li i fragmenti pisani u skladu sa utvrenim kanonima mogu da imaju
estetsku vrednost. Sve ove nedoum ice su legitimne, no u jednom drugom
vremenu. U trenutku kada Pavlovi sastavlja svoju Antologiju on se oslanja
na rezultate medijevistike kao i na sopstvena zapaanja o srednjem veku i,
mada zna da su i jedno i drugo upitni, ne eli da se odrekne toga da u svoju
Antologiju ukljui i srednjovekovnu knjievnost. Osim toga, prisustvo sta
rije knjievnosti u ponuenoj vertikali srpskog pesnitva nema za cilj samo
da otvori stvaralaki dijalog sa srednjovekovnom epohom, nego i da pod
stakne nauno istraivanje i poduhvate na tom polju:
...interesovanje za estetske vrednosti nae starije knjievnosti, o kome svedoi i
ova antologija, moe, verujemo, posluiti kao podsticaj za intenzivnije prouava
nje naih ranijih knjievnih perioda, za bre nauno raiavanje ovih maglovitih
i u korov zaborava zaraslih vekova.11
Iako se, na prvi pogled, ini da je Pavloviev postupak najslobodni
ji upravo onda kada izdvaja fragmente iz heterogenog, ali celovitog teksta
itija, antologiar je tada ipak jo uvek na liniji knjievno-istorijskog prou
avanja srednjeg veka jer, kako smo ranije napomenuli, ovo je bilo uverenje
i medijevista12, a ne samo Pavlovieva pesnika intuicija. Upravo u estet
skim vrednovanjima i prireivanju fragmenata Pavlovi svesno naglaava
otklon od knjievno-istorijskog principa i formulie naela po kojima bira
pesme. Pavloviev iskaz je dvojak, iz njega moemo naslutiti iri pogled na
poeziju, a dosledno tome i lik koji srednjovekovna knjievnost zadobija u
Antologiji.

10 Antologija srpskog pesnitva, XXIXXII.

11 Antologija srpskog pesnitva, XVIXVII.
12 Dve godine nakon prvog izdanja Antologije pojavljuje se antologija Staro srp

sko pesnitvo ora Sp. Radojiia gde su srednjovekovni tekstovi predstavljeni na sli
an nain kao i u Pavlovievoj Antologiji. Zanimljivo je uporediti ovu Radojiievu
antologiju s njegovom Antologijom stare srpske knjievnosti XIXVIII veka (Nolit, Beo
grad 1960), u kojoj su tekstovi koji su u Starom srpskom pesnitvu grafiki prelomljeni
u stihove, bili tampani kao proza. Ovo svedoi o uticaju koji je Pavlovi svojim delom
izvrio na medijevistiku.
 trei program ZIMA 2012.

30 U bliem osvetljavanju naela po kojima se sainjavaju antologije,

sastavlja odreuje vertikalni princip kao odluujui za sastavljanje Antolo
gije srpskog pesnitva. Tekstovi stare knjievnosti, kako smo ranije pomenu
li, podleu radikalnijoj izmeni konteksta jer u vidu u kakvom ih nalazimo
u Antologiji oni nisu nikad postojali. Posebna kontekstualizacija, potom,
kada dobijaju svoje mesto u razvojnom luku srpskog pesnitva, zajed
nika im je sa sudbinom poezije ostalih epoha. Dakle, ono to uslovljava
izbor fragmenata jeste, pored njegove ritmiko-akustike osobenosti i sna
ge pesnike individualnosti koja se njime objavljuje, mesto koje e zauz e
ti u poetskoj vertikali srpskog pesnitva, veze izmeu epoha koje e time
moi da se posvedoe i kontinuitet koji e se na taj nain potvrditi. Treba
napomenuti da vertikala o kojoj govori Pavlovi nije tek puka konstruk
cija i pokuaj da se raznovrsna knjievna graa povee, po svaku cenu, u
jednu razvojnu celinu, to su sastavljau prigovarali pojedini kritiari. No,
takoe valja znati da iako je ova vertikala imanentna srpskoj poeziji, to ne
znai da je ona statina i da se pod izmenjenim uglovima posmatranja ne
moe uspostaviti na drugaiji i neoekivan nain, jer kako kae Pavlovi:
bezbrojne veze nas veu za knjievnu prolost. Ali predmet razgovora nije
prolost kao takva, nego ba ove veze, iva projekcija knjievne zaos tavti
ne na pominom ekranu sadanjosti.13 Dakle, u skladu sa Eliotovim dina
minim poim anjem tradicije, prolost i naslee mogu nam se prikazivati u
razliitim vidovima, no ono to je neupitno jesu veze koje na raznolike, ali
postojane naine vezuju savremeni trenutak sa epohama knjievne istorije.
Knjievna prolost kao takva, kao u sebi dovrena i za sebe zavrena epoha,
jeste predmet istorijske nauke, no veze sa njom, njeni bezbrojni vidovi koje
poprima kroz dijalog sa savremenou, jeste ono to je, za Pavlovia, pravi
predmet stvaralaki slobodnog odnosa prema prolom. U svom tumae
nju tradicije Miodrag Pavlovi je blizak Gadamerovom stapanju horizo
nata. Ne samo epoha srednjeg veka, nego itava kulturna prolost postaje,
ponovnim otkrivanjem, duhovna riznica iz koje se bira slobodno, ali sa
stvaralakom odgovornou. Pritom, nema izmiljenih niti koje savremeno
povezuju sa tradicijom; postoje samo neprimeene i zaboravljene veze. Na
pesniku je, pre svih, da originalnim gledanjem, dubljim intuitivnim uvi
dima te veze otkrije, obelodani i uini kolektivnim nasleem: Savremeni
pesnici nas ue da novim oima itamo ne samo klasike nae poezije nego
i nae manje pesnike. Tek tada, kad u tim zaboravljenim pesmama budemo
traili neto to niko pre nas nije traio, moi emo i da naemo vrednosti
koje pre nas niko nije naao.14
Pisci, pa i mnogi naunici su u srednjovekovnom tekstu po pravilu tra
ili mesta gde ispod okamenjene forme probija pesnika individualnost. U
13 Miodrag Pavlovi, Rokovi poezije, Beograd 1958, 5.
14 Antologija srpskog pesnitva.
 o antologijama

skladu s iskustvom ruskog formalizma, oni su podrazumevali da se snaga 31

stvaralakog ogleda u odstupanju od pravila, tj. u njihovom krenju i pre
vazilaenju. Oni nisu uvaavali mogunost da se u sistemu srednjovekovne
umetnosti dobra od slabijih dela ne razlikuju krenjem kanonskih formi
i anrovskih obrazaca, ve upravo u stvaralakoj primeni i oivotvorenju
visokih estetskih i duhovnih zahteva ije je otelotvorenje bio kanon. Tako
e nisu uvaavali injenicu da i u okviru strogih sistema postoje moguno
sti, zaloene u samim osnovama sistema, za raznovrsne stvaralake pote
ze. Prema tome, individualni talenat srednjovekovnog pisca ne ogleda se u
odstupanju od poetike anra, nego u njegovoj sposobnosti da zahteve anra
ostvari ivotno i uverljivo u svom delu, dok osobenosti knjievnog izraza
nisu nuno odstupanja od sistema, ve su upravo tim sistemom omogue
na i omeena:
Vizantijska poetika i pored sve svoje totalitarnosti nije vodili unifikaciji, izjedna
avanju i brisanju svih razlika. Takve razlike, specifinosti koje bi bile uslovljene
naroitim prilikama sredine, pogotovu jedne nacionalne sredine, mogle su se
ispoljiti i razviti u okviru sistema, ne naruavajui opte zakonitosti.15
Moemo zakljuiti da je, za razliku od pesama drugih perioda koje su,
osim izuzetaka koje Pavlovi navodi, u Antologiji zastupljene u celovitom
vidu, stara knjievnost prisutna u fragmentima. No, to jo uvek ne znai
da srednjovekovna knjievnost ne zrai celinom svoga bia onako kako ga
je Pavlovi video i kako je tu celinu naao uklopljenu u vertikalu srpskog
pesnitva.
Da bismo jasnije sagledali Pavloviev odnos prema srednjovekovnoj
knjievnosti, te da bismo predstavili lik u kome se ona javlja u Antologiji
srpskog pesnitva, neophodno je uporediti pesme iz Antologije sa njihovim
celovitim verzijama.16 Kao to smo napomenuli, fragment se izmeta iz smi
saono vee celine, te se tako slova, pohvale, molitve, besede i plaevi izdva
jaju iz itija u kojima su imala odreenu funkciju i odgovarajui smisao.
Ovakav postupak javlja se kao pokuaj da smisaono i ritmiki registrovani
i izabrani delovi zaponu da ive sopstvenim ivotom, autonomnim i neza
visnim od izvorne celine teksta u kome su se javili: Iz materijala koji smo
imali na raspolaganju, pie Pavlovi, najvie pesama smo izdvojili iz onoga
dela nae knjievnosti koji je vezan za istorijske linosti, iz ivotopisa njiho
vih, iz zapisa, poslanica, molitava i beseda njihovih i njima upuenih.17
Da bismo ih razumeli tako izdvojene, nije neophodno da evociramo
vea dela u okviru kojih su izvorno nastali. Pavlovi je svestan da bi takav
15 Dimitrije Bogdanovi, Istorija stare srpske knjievnosti, SKZ, Beog rad 1991, 67.
16Ovo je mogue zato to Pavlovi u belekama na kraju Antologije navodi izda
nja iz kojih je donosio tekstove stare knjievnosti.
17 Antologija srpskog pesnitva, XXII.
 trei program ZIMA 2012.

32 zahtev upuen savremenim itaocima u znaajnoj meri smanjio komunika

tivnost odlomaka.18 Dovoljno je da angaujemo svoja znanja o istoriji toga
doba, budui da su ovi fragmenti u sebi nosili peat istorijskog trenutka. U
tom smislu Pavlovi istie estetsko-poetsku ulogu koju istorijsko igra u sta
roj knjievnosti. U jednom sluaju istorija se javlja kao vanpoetski kontekst
koji smisaono produbljuje delo, dok u drugom same pesme nose ideju isto
rijskog, formuliui je u skladu sa osobenim hrianskim poimanjem esha
tona. Pavlovi je, ini se, prijemiviji za istorijsko nego za eshatoloko kao
kontekst poezije, sledstveno svom sagledavanju pesme kao svojevrsne epo
peje, ali i u skladu sa sopstvenom poetskom vizijom istorije, koja je druga
ija od hriansko-srednjovekovnog uenja. Iz srednjovekovne knjievno
sti moderni pesnici ne poseu toliko za religioznim nadahnuima koliko
za osobenim doivljajima iskustva istorijskog. Istorijsko oseanje u poeziji
koje se javilo posle Drugog svetskog rata bilo je pod znakom ratnih raza
ranja, slino onome koje je proivljavala Srbija u vreme nadiranja Turaka.
U Pavlovievom prireivanju dela stare knjievnosti trae se proplamsaji
duhovnog ivota i svedoenje istorijske drame u kojoj se on odvijao. Otud
i njihov fragmentaran vid. Kao i zapisi dijaka na marginama knjiga, iz vre
mena prodiranja Turaka, o kojima Dereti u svojoj Istoriji srpske knjiev
nosti veli da su to potresna svedoanstva o tekim vremenima, a u nekim
sluajevima i duboki izlivi misli i oseanja njihovih autora19, takav utisak
ostavljaju i fragmenti u Pavlovievoj Antologiji. Ali i vie od toga takav
vid poetskog svedoenja, koji treperi kao traak svetlosti u svetskoj tami,
pesnici druge polovine XX veka usvajaju kao sopstvenu autopoetiku. Nji
hova poezija i vreme u kome ive stoje u slinom odnosu kao i ti zapisi iz
doba turskih nadiranja. Otud se moe govoriti o dijakoj poetici nove srp
ske knjievnosti koja u sebi podrazumeva dramatian susret istorijskog i
poetskog, i u kojoj do izraaja dolaze istoriozofska misaonost i oseajnost
poetskog svedoenja.20
Drugi postupak koji se upotrebljavao u radu na tekstovima srednjove
kovne knjievnosti, a koji se temelji na antologiarevom oseanju pesnitva,
te se moe razmatrati i u okviru autopoet ike, oslanja se na smisao fragmena
ta. Naime, uporeivanjem izdanja u kojima su fragmenti objavljeni u okviru
veih celina gde su se prvobitno nalazili, videemo da Pavlovi nije izdvajao
delove samo po rimtiko-melodijskoj razliitosti ili grafikoj osobenosti u
odnosu na ostali tekst, ve da je i sam fragmenat dodatno skraivao, birajui
18 Mada se ini da njemu takav zahtev i nije padao na um, ve kao da veruje da se

zaista radi o pesmama koje se mogu, bez ikakve tete po znaenje, posmatrati kao
autonomne od dela u kome su se izvorno javile.
19 Jovan Dereti, Kratka istorija srpske knjievnosti, BIGZ, Beograd 1987, 40.

20 Miodrag Pavlovi, Ljubomir Simovi i Ivan V. Lali su najizrazitiji predstavnici

ovakvog vida pevanja.

 o antologijama

i izdvajajui ono to bi po njegovim merilima bilo estetski najuspelije i naj 33

blie modernom shvatanju poezije i pojmu lirskog. Dakle ni slova, pohvale,
molitve i besede poto su izdvojeni iz celine nisu predstavljeni u integral
nom vidu, ve su dodatno skraivani, ime se ostvarivao sasvim nov estetski
i smisaoni kvalitet. Naime, Pavlovi je izdvajanjem fragmenata i njihovim
ukljuivanjem u Antologiju isticao duhovnu dramu teksta, pokuavao da
pojaa lirinost situacije ili istakne i oseni oseanje koje je u osnovi pesme.
Vraeni u prvobitni okvir, izdvojeni fragmenti ive drugim ivotom, estetski
i semantiki akcenti padaju drugaije. Uporedimo odlomak iz Pavlovieve
Antologije pod naslovom Slovo o mukama sa mestom iz ivota Stefana
Nemanje od Svetog Save, u prenosu Milivoja Baia, gde se on javlja u celo
vitoj verziji:

Slovo o mukama
Pomeah se sa stokom nerazumnom
i izjednaih se s njom,
bivajui ubog dobrim delima,
a bogat strastima,
ispunjen sramom,
lien Boje slobode,
osuen od Boga,
oplakan od anela,
bivajui na smeh besovima,
obliavan svojom saveu,
posramljen zlim svojim delima.
I pre smrti bivam mrtav,
i pre Suda sam se osuujem,
pre beskrajnje muke
sobom sam muen od oajanja.21

U ivotu Stefana Nemanje od Svetog Save itamo:

Mnogih i velikih darova nau ivah se od tebe, blaeni gospodine moj Simeone, pa
se pokazah ja, bedni i neblagodetni, da se ne seam svega, pomeah se sa stokom
nerazumnom, i izjednaih se s njom, bivajui ubog dobrim delima, a bogat stra
stima, ispunjen sramom, lien boje slobode, osuen od Boga, oplakan od anela,
bivajui na smeh besovima, obliavan svojom saveu, posramljen zlim svojim
delima. I pre smrti bivam mrtav, i pre Suda sam se osuujem, pre beskrajne muke
sam sebe muim od oajanja. Jer toga radi padam k preasnim nogama tvojim,
21 Antologija, 3.
 trei program ZIMA 2012.

34 klanjajui se, ne bih li ja, neispravljeni, radi tvojih preasnih molitava, dobio neko
malo olakanje o onom stranom dolasku Gospoda naega Isusa Hrista.22
Moemo uoiti da je u ukljuenim odlomcima potencirana duhov
na napetost, sumnja, egzistencijalni bol, zapitanost, a ne uteha, za koju je
Pavlovi verovatno smatrao da spada u konvencionalno ispovedanje vere i
opte mesto crkvenog pesnitva. Naravno, ovo nije uvek sluaj, ali javlja se
dovoljno puta da se vidi kao jedan od naina da se staro pesnitvo povee
sa modernim i da se, u skladu sa savremenim izrazima, nazove poezi
jom smrti i enje za njenim prevazilaenjem, poezijom smene oajanja
i nade.23 Kada se, naime, molitva koja se sastoji od toposa samounienja
i toposa obraanja Bogu sa nadom u spasenje, svede samo na topos samo
unienja, pri emu se naslovom izdvoji sugestivna pesnika slika24, onda
srednjovekovni tekst postaje moderniji, duhovno napetiji, priljubljuje se uz
iskustvo savremenog oveka i sraa se s njegovim duhovnim dramama. No,
ovo je i nain da se deo teksta koji je u staroj knjievnosti postojao kao opte
mesto drugaijim osvetljenjem dodatno dramatizuje, ime se jasnije sagle
davaju ive duhovne energije koje su ga tvorile. Iako se za neke fragmente iz
Antologije moe rei da vraeni u sistem srednjovekovne poetike postaju tek
opta mesta i dobijaju estetski i emocionalno neutralnija znaenja, Pavlovi
na ovaj nain, izdvajanjem, upravo osveava poetiku opteg mesta, otkri
vajui dinamiku i dramatiku duha koji tvori topos, pri emu jasno nagove
tava da se opte mesto nije doivljavalo kao duhovno utrnulo mesto, a ne
mora se doivljavati ni kao estetski neutralno mesto. Pavlovi takve pasae
prikazuje kao autentine izraze ljudskog duha, uprkos njihovoj okamenje
nosti. To je svojevrsni prilog prouavanju toposa u knjievnosti.
Pesme u kojima se kajanje i duhovno pogruenje posebno istiu imaju
jo jednu osobenu vrednost. U vremenu kada se Antologija pojavila ovakvi
izlivi iskrenog pokajanja bili su koliko strani vladajuem duhu epohe toliko i
bliski egzistenciji pojedinca. Kao da epoha srednjeg veka iz dubina podsvesti
progovara jasnim glasom kajanja i pogruenja u vremenu kada novi ovek
veruje u svetlu budunost i progres. Taj glas se javlja kao intimni priziv pre
daka i u njemu se prepoznaje sopstveni udes i svoja, neponovljiva sudbina.
22 ivot Stefana Nemanje od Svetog Save, u: Stara srpska knjievnost, I, Matica

srpska SKZ, Novi Sad 1970, 6061. Zbog ogranienog prostora nismo u prilici da
odlomke i njihove celovite verzije navodimo u celosti. Primera radi, uputiemo na
poreenje sledeih mesta: u Antologiji Arhiepiskop Danilo: Molitva pred tvrdima
sunca; Molitva pred anelima ljutim; Molitva u malovremenoj krasoti sa ivot kra
ljice Jelene od arhiepiskopa Danila Drugog, u prevodu Lazara Mirkovia (Stara srpska
knjievnost, II, Matica srpska SKZ, Novi Sad 1970, 311,313 i 319)
23 Antologija, str. XXIII.

24Na primer Slovo o mukama, Molitva pred anelima ljutim, Nedokuivost

je odasvud.
 o antologijama

No, pored svega navedenog, valja rei da u ovakvom vidu fragmenti 35

nisu postojali u srednjem veku. Kao molitve, oni su nezamislivi bez obraa
nja Gospodu Isusu Hristu ili svetitelju radi spasenja due; tek tada dobijaju
pun smisao i ine svedoanstvo duha. Obraanje Bogu jeste uvek slino,
odreeno jezikim formulama, ali upravo zato ono svedoi o duhovnim
visinama na koje je molitveniku potrebno da se uznese i gde e se Bogu
obraati odabranim reima koje su za to od Gospoda date i koje nee on,
ovek, uniziti svojom svetskom mucavou. Ovo su visoki dometi srednjo
vekovnog duha, mesta na kojima naa estetika originalnosti i stvaralake
individualnosti prestaje da vai. Samo zajedno sa toposima samounienja
i toposima obraanja Bogu moemo autentino razumeti molitvu i samim
tim srednjovekovni duh koji se u nju unosio. Svaki ovek mogao je izgo
varati ove molitve i samo je od njegovog iskrenog religioznog nadahnua
zavisilo hoe li one zvuati autentino i neponovljivo ili lano i namete
no. Dakle, ne raspored rei, ve religiozna snaga ljudske sudbine koja se u
te rei unosi omoguava neponovljivost i autentinost molitve, to bi bilo
najblie naem pojmu stvaralake individualnosti. Govorei o osobinama
vizantijskog duhovnog pesnitva Dimitrije Bogdanovi istie ulogu tradi
cije, predanja:
Osvetano crkvenom upotrebom, to je predanje i samo postalo jedan vid opteg
crkvenog predanja, u kome pesnik trai sadrinu i oblik, obezbedivi se tim svo
jim ugledanjem od svakog novaenja i od svega to bi potvrivanjem indivi
dualnih, autorskih vrednosti ilo ka odvajanju od vrednosti optih, univerzalnih,
i u tom smislu eklisiolokih.25
Naravno, Pavlovi u molitvama prvenstveno trai poetske elemente,
ali moramo da budemo svesni da samo preko poetskog nikada ne moemo
dokuiti smisao srednjovekovnih pisanih spomenika u njihovoj celovitosti
niti naslutiti irinu i dubinu srednjovekovnog duha.
Prireivanju odlomaka doprinosi i njihovo naslovljavanje. U izdvaja
nju i pripremanju tekstova za Antologiju, postupak davanja naslova, osim
neutralnog pojanjavanja onoga o emu tekst govori, moe igrati i estet
sku ulogu. Kao naslov obino stoji pojam kojim se poblie odreuje anr:
molitva, slovo, pla, i sintagma koja potom uvodi istorijski kontekst datog
fragmenta. U nekoliko primera iskoriene su poetske sintagme iz samog
odlomka, pri emu nije re, kako to obino biva u ovakvim postupcima, o
poetnim strofama. Upravo ovi poslednji sluajevi govore o estetskoj funk
ciji koju naslov moe zadobiti u ovakvom prireivanju. Naim e, ako se u
prvom sluaju naslov javlja kao relativno estetski neutralan, u poslednjem
sluaju on je bitno odreujui za smisao pesme. Na taj nain, izdvajanjem
odgovarajue sintagme koja se obino bira po svojoj poetskoj lepoti, suge
25 Dimitrije Bogdanovi, Istorija stare srpske knjievnosti, SKZ, Beog rad 1991, 78.
 trei program ZIMA 2012.

36 stivnosti ili snazi slike, pesma se dodatno fragmentizuje, zapravo, jasno se

potencira jedno njeno znanje u odnosu na druga.
injenica da se uz odlomak ne navodi delo iz koga je preuzet svedoi
o relativizaciji konteksta. Naime, Pavloviu nije stalo da italac prizove u
seanje itije, ve je dovoljno da na osnovu naslova evocira u sebi istorij
sko znanje vezano za period o kome se radi. Dakle, trostruka je promena
konteksta kojoj podlee stara knjievnost: prva je kada se izdvaja iz tki
va duhovnog bia u kome je prvobitno egzistirala; potom kada se stavlja
u poetsku vertikalu sa ostalim pesnitvom Antologije; i trei put kada se
kontekstualizuje neodreenim italakim znanjem o istoriji srednjeg veka.
Naim e, da bi se srednjovekovni tekstovi uinili dovoljno komunikativnim i
postali odista knjievni, morala se izvriti hotimina relativizacija njihovog
konteksta. Jo jedna promena konteksta, koja nema znaaja za prireivanje
kao ranije navedene i koja pripada sekularnoj kulturi, a ne antologiarevim
zahvatima, ali koja nosi snagu kulturno-istorijske specifinosti, te ostavlja i
posledice na autentino razum evanje srednjeg veka u itavoj humanistikoj
kulturi, jeste promena koja se odnosi na nain itanja. Naime, dela srednjo
vekovne knjievnosti uglavnom su se itala javno. Bilo da je re o itanju u
trpezariji za vreme obeda ili pojanju na slubi, tekst je bio ostvarivan u rei
i doivljavan u zajednici, te je samo itanje bilo deo slube i imalo sveani
karakter. Dakle, ova promena konteksta plod je kretanja od hrianske ka
sekularnoj civilizaciji, a na planu knjievnosti ostvaruje se kao kretanje od
itanja kao sluanja, itanja kao pojanja, dakle, itanja kao sakralnog ina,
do itanja u sebi kao individualnog podviga.
Ovakvi Pavlovievi postupci u prireivanju srednjovekovne grae,
prirodno, otvaraju pitanje o autentinosti stare knjievnosti koja nam je
u ovom vidu prezentovana, ega je i sam sastavlja Antologije bio svestan.
Ne samo da se o autentinom srednjem veku u nauci nije mogao postii
jasan uvid, ve se ovo pitanje pokazalo znatno sloenijim. Naime, ukoliko
smo eleli da srednjovekovna knjievnost postane inspiracija za moderne
stvaraoce i da se vremenom javi kao integralni deo savremenog duhovnog
iskustva, moralo se ii na selekciju i prilagoavanje njenih estetskih kvali
teta, to je u prvom redu podrazumevalo, koliko se to moglo, emancipaciju
estetskog od religioznog. Pritom je pitanje autentinosti ostajalo otvoreno:
Dakle osim pitanja na koji nain i do koje granice izdvajati pesnike celine iz
srednjovekovnih itija i hronika, postoji, namee se i pitanje: ta dobijamo sla
ganjem tih ekstrapoliranih celina u novu celinu jednog pesnikog zbornika. Da
li kroz ove pesnike nizove stiemo do brzopisa duevnog ivota naeg hrian
skog srednjeg veka, ili uspostavljamo jedan fantastian knjievni anr kojeg u
tom vidu zapravo nije ni bilo? Ili smo doli do novootkrivenog ostrva nae stare
jezike umetnosti?26
26Radojii, Staro srpsko pesnitvo, 6.
 o antologijama

Bez obzira na odgovore na ova pitanja, prireivanje srednjovekovnih 37

pesama pokazalo se poslom daleko vie stvaralakim nego to je to pri
reivanje pesama ostalih perioda. Svi znamo koliko filolokog nezadovolj
stva moe da izazove ovakav postupak, ali neemo se ovde na to osvrtati.
Pokuaemo da ukaemo na dublje razloge za ovakav izbor; nastojimo da
sagledamo njegove rezultate, procenimo koliko nam on oduzima od auten
tinosti srednjovekovne poezije, a koliko je, naprotiv, afirmie27 i, napokon,
ta postupak ukljuivanja srednjovekovnog naslea u srpsku kulturu znai
u periodu posle Drugog svetskog rata, pod kojim se pretpostavkama odvija
i protiv kakvih se strujanja bori.
ta je Pavlovi postizao ovakvim prireivanjem srednjovekovnih tek
stova u okviru svoje Antologije srpskog pesnitva? On je, naprosto, pokua
vao da u skladu sa vertikalnim principom, za koji istie da je presudan u
Antologiji, tekstove srednjeg veka prikae u onom aspektu u kome se oni
javljaju kao bliski naem savremenom poimanju poezije, u kome se njiho
vi motivi, duhovni drhtaji i misaoni napori ine najbliim, najsrodnijim
sumnjama i traganjima modernog oveka. Drugim reima, Pavlovi traga
za duhovnim konstantama prisutnim u svim vremenima i epohama, a iji
su izvori u kolektivnim mitovima. Ovakav postupak u skladu je ne samo
sa Pavlovievom autopoetikom, nego i sa eliotovskim poimanjem tradicije,
koje mu je bilo blisko. Na nekoliko mesta u predgovoru Antologiji Pavlovi
tradiciju definie u eliotovskom kljuu. No, to nije sluaj samo sa Pavlovi
em, ve i sa itavom neomodernom pesnikom epohom. Kljune priloge
definisanju i poim anju tradicije u srpskoj poeziji posle Drugog svetskog
rata dao je Zoran Mii u svojom esejima. Pored odbacivanja uvreenog i
malograanskog shvatanja tradicije kao neeg konzervativnog i statinog,
Mii je traganje za linijama kontinuiteta bitno odredio kada je seanje
nazvao podzemnim suncem, a otkrivanje tradicije u svojoj sutini jereti
kim. I upravo jeretiko jeste zastava pod kojom se srpska kultura bori da
osvoji privremeno izgubljene, na silu potiskivane oblasti svoga prostiranja.
Sama tradicija sija sjajem podzemnog sunca. Pri tom hereza ima dvostruki
vid, lice i nalije. Ona je, s jedne strane, usmerena protiv savremene teh
noloke civilizacije u kojoj su i kultura i poezija postvarene i svedene na
vid robe, a moderna umetnost u opasnosti da postane rob tehnike. Tada
tradicija titi od zaborava, otima (umetnost) iz bezdunih ruku tehno
kratije i hladnih eljusti maine, i preobraava je u sve savremenije, sve
drevnije ovekolike oblike.28 S druge strane, ona je okrenuta protiv nove
komunistike ideologije, koja ne samo da brie seanje na prolost, nego i
27 Pojam autentinosti ovde moramo zasnovati ire nego to to podrazumeva
konvencionalno shvatanje toga pojma za koje se zalae stroga filologija.
28 Zoran Mii, Poezija i tradicija, Kritika pesnikog iskustva, SKZ, Beograd

1976, 252.
 trei program ZIMA 2012.

38 grubo spreava svako sraanje sa nacionalnim identitetom. Upravo seanje

i napor da se nacionalni identitet ne preda zaboravu, nego da se stvarala
kom snagom preobrazi i ugradi u visine univerzalnog, jeste ono to odli
kuje srpsku poeziju druge polovine XX veka. Epoha posle Drugog svetskog
rata bila je epoha odsustva. Odavno evropski ovek vie nije bio hrianski
ovek; humanizam, odnosno ovekobog koji je zamenio Bogooveka, posle
dva svetska rata, konano je poraen. U trenutku kada se inilo da se uas
praznine sve vie potvruje kao konstanta modernog iskustva, u srpskoj
poeziji javlja se pokret ponovnog otkrivanja i borbe za tradiciju. Kontinui
tet, stvaranje, mit, ine stoere nove vere, vere u trajanje, vere u stalne pro
mene i veno vraanje, vere u neprekidnu smenu Stvaranja i Nitavila. To
je, pre svega, poetsko vjeruju poraene i pobunjene graanske kulture.
Aktualizacija mitova uslovila je i pristup hrianskom nasleu. Naime,
i kada otkrivaju srednjovekovne tekstove autori u njima trae potvrde pre
hrianskog trajanja; i kada sagledavaju religiozne duhovne uzlete srednjo
vekovnog oveka, oni i njih, opet, svode na zajedniki imenilac sa mitovima
prehrianskog perioda. U prolom oni trae visoka svedoanstva kulture i
univerzalne simbole ovekove duhovne borbe u kosmosu. Drugim reima,
linija kontinuiteta povlai se od praistorijskih doba do savremene civili
zacije, uz pokuaj pomirenja svih protivrenosti i diskontinuiteta. U tom
smislu i nacionalni simboli postaju u metaforikim opisima univerzalni.
elja za kontinuitetom i univerzalnou glavna je odlika stvaralakih preo
kupacija i stremljenja toga doba, i po tome se to vreme moe oznaiti epo
hom novog srednjovekovlja. Nova poetska vera efektno je saeta u Miie
vom eseju Poezija i tradicija, gde ovaj veliki kritiar kae:
Tradicija je ona linija duhovnog i pesnikog opredeljenja, ne odve popularna i
ne uvek spasonosna, esto i pogibeljna, u svakom sluaju nekanonska, katkad i
ponorna, jeretika i infernalna, ali i uznesena i unutranjim spokojstvom ozare
na, koja se prua od praistoka naeg seanja do praga budunosti koju pesnici
slute.29
Sve dublje i dublje poniranje u prolost istovremeno znai oslobaanje
od vremenskih uslovljenosti i istorijskih posebnosti zarad osvajanja sve
vremenosti i univerzalnosti, ne bi li se pribliavanjem iskonskom u ove
ku postigla postojanost klasinih i arhainih oblika30: Ta linija ini nam
se sve istija i sve zranija to se vie udaljuje od nas, jer se, osloboena
svih bliih vremenskih oznaka, svih usputnih priseanja, sve vie pribliuje
onome to je elementarno, iskonsko u oveku.31 Kao to je tradicija neka
nonska, ona je iva i stvaralaka, kakvom je vidi Pavlovi: U prirodi ive
29 Isto, 251.
30 Isto.
31 Isto.
 o antologijama

tradicije lee nedovrenost i menjanje. Pesnika tradicija moe da se razvije 39

u svoju suprotnost, a da ipak ostane istovetna sa sobom.32 Vraanje poe
cima bilo je ujedno i kretanje u budunost. Arhetipovi i mitovi bili su s obe
strane iskustva, rudimentarni u obliku i totalni u znaenju, dok se iza njih
pruao svet Nitavila. Povratak tradiciji i njenoj stvaralakoj punoi tesno je
povezan sa oseanjem kosmikog Nitavila. Upravo u igri Stvaranja i Niega
konstituisala se tradicija kao projekcija tenje za beskonanou.33
Ne samo u antologiarskom radu, nego i u esejistikoj misli, a ponaj
vie u poeziji, Miodrag Pavlovi javlja se kao ispovednik vrste i nepokole
bljive vere u tradiciju. Ispod svih faza i mena, esto otro suprotstavljenih,
pronai i predoiti trajanje i istovetnost, a pritom sauvati oseaj za bogat
stvo i raznolikost kontinuiteta, jeste visok zahtev stvaralakog odnosa pre
ma tradiciji. Dva ideala se postavljaju pred jednu tradiciju: univerzalnost i
ivo trajanje njenih simbola. Parohijalni i privatni tonovi, kako ih naziva
Miodrag Pavlovi, ne mogu nai mesto u vertikali vrednosti. Kada je re o
trajanju, ono je kadro da svojim prostiranjem u vremenu nadoknadi pri
rodnu uskraenost prostiranja tradicije u prostoru:
No ako jedna pesnika tradicija ima svoja jasna ogranienja u prostoru sadanjo
sti, njoj niko nije postavio granice u prostiranju u budunost. Ona svojim traja
njem moe da nadoknadi gubitak koji joj nanosi prostiranje. Pesnika tradicija
je po definiciji svojoj okrenuta budunosti: stvarajui vrednosti, ona odrie da
stvara samo za svoj trenutak...34
U skladu sa sopstvenim shvatanjem pamenja i okrenutosti ka mitu
kao praizvoru i praliku, te oslanjajui se na Miievo afirmisanje vano
sti tradicije za savremenog pesnika, delei sa ovim kritiarem traganje za
univerzalnim vrednostima u simbolima nacionalne kulture, Pavlovi je i
srednjovekovnu poeziju uvrstio u svoju Antologiju. Osim u predgovoru,
gde iskazuje svoje vienje srednjovekovnog pesnitva, o emu smo govo
rili ranije, Pavloviev odnos prema staroj knjievnosti najbolje se vidi u
vrsnim esejima koje je napisao o razliitim delima srpskog srednjeg veka.
U tim analizama zapaa se intuitivno razdvajanje religijskih od estetskih
vrednosti stare knjievnosti. Prouavajui tekst, Pavlovi je najosetljivi
ji za ona mesta gde zahvaljujui snazi poetske rei ispod hrianske slike
otkriva dubinu mitskog, a ispod konkretne istorijske uslovnosti univerzal
ne simbole i znaenja. Bilo bi pogreno kada bismo na osnovu toga tvr
dili da Pavlovi nema sluha za vrednosti hrianske religije ili za poetski
znaaj istorijskog. Esejima i pre svega svojom poezijom on to demantuje.
Prema tome, Pavloviu je iznad svega stalo do kontinuiteta vertikale na
32 Antologija srpskog pesnitva, LXXXV.
33 Zoran Mii, Poezija i tradicija, 253.
34 Antologija srpskog pesnitva, LXXXIVLXXXV.
 trei program ZIMA 2012.

40 kojoj nema prekida i koja svojom dinamikom miri razliitosti, a trajanjem

nadrasta konkretnost, ugraujui se u univerzalno. U skladu s tim, on vidi
neprekinuti niz od praistorije do dananjice, a svojim pesnikim, esejisti
kim i antologiarskim radom eli da uspostavi stub seanja koji e pre
mostiti sve ponore, zaleiti rane diskontinuiteta. Kod Miodraga Pavlovia,
otkrivanje prolosti u sebi i sebe u prolosti svedoanstvo je moderne vere
u pesmu i njeno trajanje. Sve je upitno, civilizacije, kulture, narodi, a samo
pesma pretrajava, vrsto uklopljena u vertikalu svog postojanja:
Dok se karakterne i mentalne osobine naroda iz epohe u epohu menjaju u tolikoj
meri da se moe pitati da li na jednom tlu ivi onaj isti narod koji je iveo pre
nekoliko vekova, literatura udaljenih vekova ostaje vrsto u istom lancu, ostaje
fiziki prisutna, postaje savremenik svakog novog knjievnog dogaaja.35
Pokret poezije u dubine istorijskog i mitskog ogleda se u sve veem
estetizovanju religioznih elemenata, kako istorijskih religija, tako i starih
paganskih kultova, to istovremeno dovodi do poetizovane religioznosti i
sakralizovane poetike.
Sa Zoranom Miiem kao kritiarem, na elu sa Pavloviem i Popom
artikulie se u srpskoj poeziji druge polovine XX veka pevanje koje se osla
nja na Rastka Petrovia i Momila Nastasijevia, koje od potrage za tradici
jom stvara novu pesniku veru. Izvorna hrianska religioznost u njihovoj
poeziji je sadraj koji se estetizuje, a poezija pritom zadobija sakralni oblik.
Meutim, bilo je prirodno da estetizovana religioznost ugraena u poetike
ovih pesnika na kraju progovori glasom isto religioznog i da samu poezi
ju izmeni iznutra. Estetizujui religijske elemente, poezija se istovremeno
sakralizuje, te se tako na koncu njenog puta javljaju isto religiozne elje i
udnje koje svedoe o ivotvornosti poetskog, sada iskazanog u sve prisni
jem okretanju molitvi, i to ne samo kao anru, nego molitvi kao nasunoj
duhovnoj potrebi ljudskog bia. Poetska religioznost modernog pesnika
iskazuje se, takoe, u prevazilaenju artizma i u udnji za epifanijom. Ova
kva poetska religioznost snano je prisutna upravo u pesnitvu Miodraga
Pavlovia. Elementi koji su imali da, preobraeni, poslue kao materijal,
preobraavaju poeziju iz nje same, i privode je religijskom. Estetizovanje
religije i religiozna metamorfoza umetnosti jesu dva pola izmeu kojih se
kree jedan znaajan tok srpskog pesnitva.
Epoha druge polovine XX veka, koja je zapoela otkrivanjem srednjo
vekovnih pesnikih vrednosti, sa sveu o razdvajanju religijskog i poet
skog, zavrava se ne samo sa sveu o nunoj povezanosti ova dva vida
ovekovog duhovnog bia, nego i sa sveu o nadmoi religijskog nad
poetskim. U tom smislu i lei put za novo otkrivanje srednjovekovlja. Na
planu poezije taj novi odnos mogao bi da se ogleda u pronalaenju zavetne
35 Isto, LXXXV.
 o antologijama

poruke srednjeg veka i mogunosti njenog prenoenja u savremeno isku 41

stvo, dok bi na planu knjievnog miljenja bio plodan utoliko to bi pruio
neoekivana reenja na neka pitanja moderne nauke o knjievnosti.
Iako su teili da prevladaju Skerlievo razdvajanje, Pavlovi i pesnici
koji su se bavili srednjim vekom na izvestan nain su potvrdili Skerliev
stav. Oni su ga demantovali tamo gde je on odbijao postojanje bilo kakvih
veza srednjovekovne knjievnosti sa novom, sekularnom knjievnou. No,
kada je u pitanju njegov sud da stara pismenost i nije knjievnost, ukupno
uzev, oni Skerlia nisu mogli da demantuju jer nisu ni bili sposobni da u
celini prihvate i razumeju srednji vek, ve su iz njega birali one fragmen
te i delove za koje im se inilo da su knjievni tekstovi. Posegli su za
nekad izraenijim, nekad prikrivenijim razdvajanjem knjievnih od reli
gioznih kvaliteta srednjovekovnih tekstova, za ta se u naunom pristupu
staroj knjievnosti zalagao i Svetozar Petrovi. Takav pristup omoguio je
ponovno ukljuivanje srednjovekovne knjievnosti u savremenu kulturu,
ali je ipak ostavio otvorenim pitanje autentinosti, mogunosti za celovito
spoznavanje srednjovekovnog duhovnog iskustva. Skerlieva ocena odno
si se na celinu knjievnosti, Pavlovi i drugi prouavaoci bave se njenim
fragmentima. Pod uticajem eliotovskog pojma tradicije njih nije zanimala
prolost kao takva ve veze sa prolou. Umesto Hirovog verovatnog zna
enja izabrano je Gadamerovo stapanje horizonata.36 No, i pored nesum
njivo plodotvornih rezultata ovakvog uvida, ostaje otvoreno pitanje moe
li srednji vek da govori za sebe, odnosno moemo li da se prema njemu
najpre odredimo kao prema celini religioznih, estetskih, filozofskih pogle
da i duhovnih iskustava? Imamo li snage da pretpostavimo mogunost da
stara knjievnost zaista nije knjievnost, pa jo da dozvolimo misao da je
kao takva neto vie od knjievnosti? Mogu li takvi uvidi da obogate nae
moderno iskustvo? Da li je humanistika, sekularna koncepcija kulture
sposobna da pojmi ideju stvaranja koja se ne temelji na stvaralakoj indivi
dualnosti, tj. Originalnosti; ideju stvaranja koje ak ne izvire iz kolektiva
to je termin sekularnog humanizma ve iz zavetne zajednice? Imamo li
snage da ujemo autentian zavet srednjovekovlja, pa makar ga i ne sledili?
Jer nisu bitne veze same po sebi, ve ono sa ime nas one veu.

36Kritikujui Gadamerov stav da ono to tuma razume niti je u celini rezultat

njegove perspektive niti je u celini rezultat izvorne perspektive, nego proizvod stapanja
njih dveju Hir pita: Kako tuma moe da stopi dve perspektive sopstvenu per
spektivu i perspektivu teksta ako na neki nain ne posvoji izvornu perspektivu i
zdrui je sa sopstvenom? Kako moe da doe do nekog stapanja ako se stvari koje valja
stopiti ne aktualizuju, odnosno ako se ne razume izvorni smisao teksta? (E. D. Hir,
Naela tumaenja, Nolit, Beograd 1983, 286.)
 trei program ZIMA 2012.

42 Literatura
Bogdanovi, Dimitrije, Istorija stare srpske knjievnosti, SKZ, Beograd 1991.
Jovan Dereti, Kratka istorija srpske knjievnosti, BIGZ, Beograd 1987.
Dragan Hamovi, Pavlovieva knjiga srpskog pesnitva, Pesnitvo i knjievna misao Miodraga
Pavlovia Zbornik radova, Institut za knjievnost i umetnost i Uiteljski fakultet,
Beograd 2010.
E. D. Hir, Naela tumaenja, Nolit, Beograd 1983.
Zoran Mii, Poezija i tradicija, Kritika pesnikog iskustva, SKZ, Beograd 1976.
Miodrag Pavlovi, Rokovi poezije, Beograd 1958.
Miodrag Pavlovi, Antologija srpskog pesnitva (XIIIXX vek), SKZ, Beograd 1978.
ore Sp. Radojii, Staro srpsko pesnitvo, Bagdala, Kruevac 1988.

Marko M. Radulovi
Medieval Serbian literature in Miodrag Pavlovic`s
AntHology of Serbian poetry
Summary
This paper discusses the anthologist principles that determined the choice of medieval
texts and their inclusion in the vertical axis of Serbian poetry, established by Pavlovi in
his Antologija srpskog pesnitva. The article registers the ambivalent nature of those
principles. They are simultaneously scientifically grounded and poetically creative. In
accordance with that, their importance is double: on one hand, they are a response to
the spirit of the epoch when Antologija first appeared, and on the other hand, they are a
reliable signpost towards the understanding of Miodrag Pavlovis poetics and contain
unequivocal auto-poetic value. By admitting the undeniable importance of the Middle
Age, rediscovered and reintegrated into modern Serbian culture in this way, we also
pose the question of the authenticity of medieval heritage presented like this, and the
possibility of new views on literary history.
Key words: Key words: new mediavality, dijak poetics, modernity, anthology, tradi-
tion, vertical principle.
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
43
AUTOR: , , 1970-
UDK: 821.163.41.09-1(082.2)
821.163.41.09 .

Izvorni nauni rad

DRAGAN HAMOVI*

POEZIJA I TRADICIJA: SKRAJNUTA ANTOLOGIJA

BOGDANA A. POPOVIA**

U radu se razmatra koncept problemske antologije Bogdana A. Popovia Poezija i

tradicija (1971) u knjievnoistorijskom kontekstu postavangardne rehabilitacije
pojma tradicije.
Kljune rei: Srpska poezija dvadesetog veka, antologije, modernizam i tradicija

Sluajna je podudarnost da na ezdesetogodinjicu od pojave Antologije

novije srpske lirike (1911) Bogdana Popovia do danas najuticajnije knji
ge te vrste u srpskoj knjievnosti mladi kritiar istog imena i prezimena
(s razlikom samo u srednjem slovu), objavi u okviru tematske sveske beo
gradskog asopisa Savremenik antologiju iji je koncepcijski okvir dozna
en naslovom Poezija i tradicija, a vremenski odreen rasponom od 1951.
do 1971. godine (Popovi 1971a: 228). Antologija Bogdana Popovia obu
hvata period dui od pola veka i znaila je pogled na dotadanji razvoj nae
umetnike lirike, razum e se sa kritiko-teorijske pozicije srpske moder
ne. Ona je, ve po statusu sastavljaa i njegovom realnom uticaju ali ne
samo po tome kanonizovala glavnu lirsku tradicijsku liniju, od prekret
ne polovine XIX veka do upravo nadolazeih pesnikih imena. Primljena
kao takva, doivela je, ubrzo nakon Prvog svetskog nakon rata, viekratnu
parodijsku repliku u vidu Vinaverovih Pantologija, u kojima e antologi
areva profesorska polazita biti podvrgnuta avangardistikoj kritici i

* Institut za knjievnost i umetnost (Beograd), e-mail: d.l.hamovic@gmail.com

** Tekst je rezultat rada na projektu Instituta za knjievnost i umetnost Smena
poetikih paradigmi u srpskoj knjievnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski kon
tekst (178016), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
 trei program ZIMA 2012.

44 izvrgavana vinaverovskoj proveri u opitima izgubljene ravnotee, ali e se

tako, nehotice i neizbeno, dalje i potvrivati njen znaaj.
Po analogiji sa uslovnim preteom, povodom asopisne antologije Bog
dana A. Popovia izraen je i (dovoljno uspeo) saet parodijski komentar
Jovana Zivlaka, objavljen est godina godina kasnije u posebnoj knjiici,
pod signalnim naslovom Pantologija (Zivlak 1977). I tu skoro da je kraj
poreenjima izmeu antologiarskih radova dvojice decenijama udaljenih
Bogdana Popovia. Antologija Poezija i tradicija, koja je u vreme kad je
objavljena bila i podravana i osporavana1, ostala je, ipak, bez dugoronijeg
odjeka, premda po ukupnoj utemeljenosti i pojedinim rezultatima zasluu
je daleko veu panju gledano ak i sa vremenske distance od pune etiri
decenije. Neemo se zadravati na pohvali poslovine ozbiljnosti s kojom
je ovaj istrajni i umni pratilac srpske poezije druge polovine proteklog veka
opisivao i procenjivao tekuu produkciju, osim to emo primetiti da su
ton, teorijski renik i kritiki pristup, pokazani u propratnim tekstovima uz
njegov etvorodelni antologijski izbor, u asu pisanja imali snagu naglae
nog otklona od tada pretene, nazoviimpresionistike ili starokolske proiz
voljnosti i skuenosti diskursa srpske knjievne kritike. Ne samo da Popovi
upuuje na razna istaknuta imena iz savremenog horizonta ideja, nego i, po
nauku iz lektire anglosaksonskih novokritiara, pristupa pesnikoj materiji
koliko sistematino toliko i angaovano, ne klonei se ni odsenih sudova ni
hrabrih sinteza, tavie, hrlei im gdekad u susret kao izazovu i kritiarskoj
obavezi. Pri razvijenoj teorijskoj samosvesti, u tekstu Naela, Bogdan A.
Popovi (1971a: 119) jasno razluuje estetski, teorijski i knjievnoistorijski
aspekt svog poduhvata , a prema takvim naelima i razlae poglede na ovaj
izabrani, uistinu iroko postavljen problem, s jo neizvesnijom znaenjskom
rezonancom pojma tradicije u oblasti modernih poetika. Isto tako, za razli
ku od tolikih neproduktivnih i neintuitivnih znalaca nauke o knjievnosti,
koji knjievnost uzimaju iskljuivo kao predloak za ispoljavanje usvojenih
teorijsko-metodolokih postavki (za koje je knjievnost u slubi teorije, a ne
obratno), Popovi se opredeljuje za ovaj trostrano postavljeni problem, sa
deklarisanom sveu da je u tom teko odredivom odnosu izmeu skorijeg,
postavangardnog talasa moderne poezije (na strani kao i kod nas) sadran
najvaniji iskorak novije pesnike epohe. Saglasno razvojnom asovniku
srpske poezije, epoha je locirana u pedesete i ezdesete godine, koje nam
i sa dananje take izgledaju bogate po utemeljujuim iskustvima i bitne za
potonji pesniki razvoj, tanije, po autorskim linostima i delima ostvare
nim u tome periodu. Neposredno pre pojave svoga antologiarskog dela, a
1Imali smo u vidu povoljne prikaze Srbe Ignjatovia (Ignjatovi 1971) i Rajka
Petrova Noga (Nogo 1971), ali i, pored autorovog usmenog svedoenja o kritikama s
mnogih strana, negativni prikaz izvesnog Mileta Nedeljkovia (Nedeljkovi 1971) pod
neuvijenim naslovom Antologija, sva nikakva.
 o antologijama

svakako u jeku rada na njegovom sastavljanju, Bogdan A. Popovi, u maj 45

skoj svesci Savremenika, u finalu priloga za redakcijski temat Srpska knji
evnost danas poezija istie sledei uvid, ponovljen, iako drukije sroen,
i na poetku izlaganja svojih sastavljakih naela2:
Jedan grandiozan pokret, u kome su uzeli uee maltene predstavnici svih posle
rata stasalih generacija, razvija se pred naim oima sa potpuno neizvesnim rezul
tatima. Pitanje, presudno znaajno pitanje dananje poez ije: kakav je smisao
pesnikog fundiranja na tradiciji i ta tradicija znai za dobrog pesnika dobija
veoma razliite odgovore (Popovi 1971b: 407).
Odgovor koji je pisac navedenih redaka uskoro ponudio bila je pro
blemski zasnovana antologija. Na problemskoj naravi svoga posla Popovi
je, s dobrim razlogom, izriito insistirao, znajui da u naoj sredini preovla
uju antologije mahom hronoloki, anrovski ili usko tematski definisane.
Imao je, svakako, na umu i drugostepeni problemski prilaz primenjen
u klasinoj antologiji svoga imenjaka i prezimenjaka, pri kojem se, unu
tar triju hronoloki razvrstanih celina, reaju pesme razliitih pesnika tako
da se, preutno, ocrtava putanja razvoja lirskog anra. Miieva Antologija
srpske poezije (1956) i Pavlovieva Antologija srpskog pesnitva (1964), u
izabranim pesnikoistorijskim rasponima od jednog veka, odnosno osam
vekova, svakako su bile programskog karaktera, s polemikim nabojem u
odnosu na zateeni vrednosni poredak i njih je, pored ostalog, nosio i pret
hodno steeni autoritet i knjievna pozicija. U vremenskoj blizini antologi
je Poezija i tradicija donekle bliska i po korpusu iz kojeg bira dela bila
je antologija pesnika Milana Komnenia Novije srpsko pesnitvo (tampana
prvo u asopisu Delo, januara 1970), ali koncepcijska razlika vidi se ve
u ovlanom poreenju: Komnenievom hronolokom poretku autora i
Popovievoj problemskoj, etvorodelnoj postavci, ija je problemska teita
delova u osnovi verno opisao Rajko Petrov Nogo u prikazu antologije Poe
zija i tradicija: 1. odnos prema mitu, 2. odnos prema stilizacijama narod
nih predanja, 3. odnos prema istoriji i 4. demistifikacija tradicije kriti
ki odnos prema njoj (Nogo 1971: 16). U vidokrug moemo prizvati jo
jednu, donekle samerljivu, tematsku antologiju Zorana Gluevia, u kojoj
nalazimo izbor poezije inspirisane freskama pod naslovom U vreme nesi
gurno, u ijem predgovoru autor pribegava pomalo nezgrapnom intelektu
alnom dovijanju da zanimanje za freske neko ne dovede u opasnu vezu sa
javno nepoeljnom, religijskom slikom sveta. U emu je mo ivopisnog
sveta fresaka, pita se retoriki Gluevi i pokuava da odmah obazrivo
odgovori: ili su to samo nai pokuaji da uspostavimo dodir sa neim od
2 B. A. Popovi, na reenom mestu, slino pie: Re je o jednom velikom, spon
tanom pokretu bez jedinstvenog teorijskog ili estetskog programa, ali zato o pokretu
iji su motivi poznati i objanjivi, a posledice dalekosene (Popovi 1971a: 119).
 trei program ZIMA 2012.

46 ega smo se potpuno otuili ali ija nas poetska magija utoliko vie privlai
ukoliko manje nalazimo racionalnog opravdanja da joj podlegnemo (Glu
evi 1969: 5). Na vie mesta, antologiar u uvodu knjige dosledno kori
sti nespornu re magija, izbegavajui, u svoje vreme nesigurno, riskantan
izraz duhovnost jer taj izraz povlai pitanje na emu je ona zasnovana. S
druge strane, u predgovoru Poezije i tradicije Bogdan A. Popovi ne zaobi
lazi re duhovno i ne posee za retorikim zamagljenjima, niti se obazire na
ideoloke zakoljice kada tumai razloge usmerenosti pesnikih savreme
nika prema gradivu prolosti:
Ali, jedno je izvesno: zamoreni razliitim okretima i preokretima, disperzivnim
traganjima, evropeizacijom i kosmopolitizacijom, srpski pesnici evidentno trae
jedan pouzdano svoj duhovni prostor, stvaralaku sferu koja e im obezbeivati
kontinuitet sa prolou, sa njenim proverenim vrednostima (Popovi 1971a:
110111).
Znatna prireivaka ambicija i kritika odvanost Bogdana A. Popo
via pokazana je i posredno i direktno, na suptilan nain, po vie merila.
Antologiar je u svome nastojanju koje teorijski nije ni moglo da bude
posve izvedeno na istinu jer je, pored ostalog, i samo problemsko polje
odvie razueno, te ga je trebalo svoditi imao pred sobom opsenu pro
dukciju dve prethodne, dinamine i raznovrsne decenije. Autor izbora
posegao je, bez suvie opreza, ne samo za pesnikim primerima odavno
potvrenih autora prvog i drugog talasa moderne poezije pedesetih, nego
je istaknuto mesto dao i sasvim novim, ilustrativnim pesmama autora tek
prispelih u knjievnost, kao to je, na primer, bio dvadesetogodinji Zvo
nimir Kosti sa svojim debitantskim delom Rodoslov (1970), ijim dekla
rativnim stihovima i okonava niz primera svog analitinog predgovora.
Ako tim ravnopravnim prisustvom mladih pesnika i jueranjih dela i nije
svom izboru doprineo na prosejanom kvalitetu, Popovi je ovaj problemski
predoeni niz uinio raznovrsnijim a sliku produkcije poetiki i vrednosno
reljefnijom. Dovoljno analitiki udaljen od sopstvenih polazita i njihove
konkretne realizacije, Popovi ne proputa da ih, u ime buduih kritiara,
gdekad i sam problematizuje, da prepozna pukotine u konceptu i naslu
ti pretpostavljena protivna stanovita, potcrtavajui vlastite prireivake
prioritete, kao i pratee nedoum
ice u radu. Svestan da se bavi trenutkom
jednog kretanja u toku, sastavlja antologije Poezija i tradicija zapada u
opasnosti koje takvim poduhvatima sleduju, tako da je neumesno, sa sta
novita naknadne pameti, ukazivati na oscilacije unutar antologizovanog
korpusa, kada znamo za iskazanu potrebu da se izborom pokae repertoar
pesnikih postupaka i odnosa prema razliitim takama raskriljenog tradi
cijskog prostora. Dosledno tome, Popovi ne uvaava aktuelnu hijerarhiju
knjievnoistorijskog statusa, mada verodostojno i istanano opisuje poje
dinane doprinose modernistikih predvodnika i Popin, i Pavloviev, i
 o antologijama

Miljkoviev ali povlaeno mesto, ipak, u razmatranju zadobija Ivan V. 47

Lali, jer su neke njegove pesme (poput 1804 ili Plaa letopisca) napro
sto pokazni primeri primenjenih modernih sredstava kojima se istorij
ski predloak pesniki tumai i povezuje sa savremenom i univerzalnom
perspektivom. Iako jedan od prikazivaa ove antologije svoj impulsivni i
neopozivi kritiki napad poinje reima da nije teko sastaviti antologiju,
teko ju je opravdati (Nedeljkovi 1971), nikako ne moemo prenebregnu
ti postupnost i obzirnost Bogdana A. Popovia makar i ne delili sva izne
ta stanovita da tradicijsko pitanje, markantno na epohalnoj poet ikoj
sceni, to tanije odredi s obzirom na njegovo mnogoglasje i viestrukost,
kao i da paljivo razlui tenje u optem, a posebno u nacionalnom knjiev
nom kontekstu. Na tom planu, pogled antologiara dovoljno je izmaknut iz
matice toka u kojem se nalazi da bi ga bolje sagledao. U red takvih iskaza
svrstavamo i ovaj, iz uvodnog dela predgovora Moderna poezija i tradi
cija: Kvalitativno najbolji deo dananje, i ne samo dananje, umetnosti
okrenut je sintezama, a nae sklonosti ka parcelisanju nikako da se iscrpu
(Popovi 1971a: 108). Reenini deo i ne samo dananje sadri odreenje
kojim se moe, preicom, naelno objasniti dalekosenost pesnikog perio
da to je predmet Popovieve problemske antologije. U okolnostima nakon
avangardistikog potresa, tektonskog poremeaja koji je zahvatio evropsku
knjievnost i kulturu uopte, strastvenog ruilakog udara na zdanje zate
ene knjievne tradicije nita nije ostalo na preanjem mestu i u ranijem
znaenju. Period radikalnog osporavanja, izvrtanja i ogledanja redefinisao
je i usloio, u vodeem toku moderne knjievnosti, pitanje odnosa prema
tradiciji, prelazei putanju od potpune negacije do meusobnog dijaloga i
stalnog ukrtanja raznorodnih planova. Uvidelo se, pritom, da postoje raz
liite, potisnute tradicijske linije i neiskoriena uporita kao mogunost
individualnog izbora u okrilju modernog pesnikog izraza, kojem je bio
potreban pouzdaniji oslonac za dalje korake.
Razmotriemo, napokon, na kakve italake zakljuke mogu uputiti
nizovi u okviru Popovieve antologije, u domenu prepoznatih problemskih
taaka. Ako moderni lirski odnos prema istoriji, dominantan u treem seg
mentu, ili prema nacionalnoj predanjskoj osnovici u drugom delu, moe
mo same po sebi, bez suvinih tekoa, razabrati itajui antologiju Poezija
i tradicija, zadraemo se, s razlogom, na prvom i poslednjem odeljku. Ako
itamo prvi odeljak kao ciklus a na takvo itanje smo navedeni onda
moemo da vidimo kako Popa postie bazino magijsko aranje koristei
govorne obrasce, kratke usmene forme i model igre, dok Vito Markovi
ili Alek Vukadinovi, u basmovne melodijske kalupe, opet sa infantilnim
i neretko humornim nanosom, uvode sadraje koji pripadaju modernoj
egzistencijalnoj situaciji. Reju, kod sve trojice, uporedivih a dovoljno oso
benih autora, progovara osnovnost jezikog, pesnikog i mitotvornog ina.
 trei program ZIMA 2012.

48 Slian uvid, ovako gledano, otkriva i itanje pesama Miljkovieve Utve

zlatokrile, u kojima se itav predanjski sie najpre razara a zatim iznova
nepredvidljivo sastavlja. Upravo je sputanje do izvorita, do arhetipskih
slojeva, meu najdelotvornijim prodorima itave poezije XX veka, srpske
pogotovo, to je belodano na pesnikom materijalu dostupnom poetkom
sedamdesetih (u meuvremenu dosta uveanom), a to ubedljivo ocrtava
Popoviev prvi antologijski deo, bez obzira na vrednosne neravnine u okvi
ru ire zahvaene pesnike aktuelnosti. S druge strane, nasuprot preten
cioznim razarakim poetikama iza kojih ne ostane nita, ovde iitavamo
pesme koje razgrauju okotale tradicijske strukture tvorei vitalnije, zna
enjski potentnije. Na svoj nain, epski ekstenzivan i, naravno, humoran,
ini to rani Bekovi, ruei utvrdu epskog patosa; slino (iako sutinski
drugaije) predaki prostor reinterpretiraju Branko V. Radievi i Brani
slav Petrovi, a nalazimo i detronizovanu, grotesknu verziju kosovske teme
kod Miodraga Pavlovia, koji je pribegavao i repatetizujuim postupcima u
tretmanu istorijske i legendarne tematike.
Stvaranje velike sinteze, odnosno mnogih pojedinanih sinteza, bilo je
veliki knjievni i kulturni zadatak, kako istie Bogdan A. Popovi, koji je
bio reavan ne samo za tadanji generacijski kontekst, nego i za dalje toko
ve, a naroito je od znaaja za dananje prilike, obeleene globalistikim
antikulturnim tendencijama koje okupiraju u doslovnom znaenju rei
ne samo srpsku kulturu. Pretpostavke za prepoznavanje toga velikog kul
turnog zadatka izgradila je, upravo svojim ruilakim nagonom, avangar
da u prvoj polovini XX veka i time je njen istorijski zadatak (slobodno to
moemo rei) uglavnom ispunjen. Posle postavangardnog naelnog reenja
pitanja modernog pesnikog odnosa prema tradiciji, ovo se pitanje reava
na pojedinanom autorskom planu u procesu prepoznavanja i ostvarenja
linog duhovnog izbora. Tako razumevamo Popovievu zavrnu primedbu
da ne sme da izbledi svest o tome da su opisani moderni narataji reili
pitanje odnosa prema tradiciji. Ovaj nauk, meutim, kao da ne vai, te se,
u knjievnom miljeu, iznova otvaraju odavno i zasvagda zatvorena opta
pitanja nanovo se ubeujemo o raspravljenim i dokazanim stvarima na
popritu kulturnog rata, to uvezenog to potpirivanog na tetu nae, inae
nestabilne i nepostojane, knjievne i kulturne samosvesti.
 o antologijama

Literatura 49
Gluevi, Zoran. 1969. U vreme nesigurno: Poezija inspirisana freskama. Beograd.
Ignjatovi, Srba. 1971. Estetika i tradicija. Politika, 25. septembar. Beograd.
Nedeljkovi, Mile. 1971. Antologija, sva nikakva. Ekspres, 26. septembar. Beograd.
Petrov Nogo, Rajko. 1971. Ozbiljan poduhvat. Odjek, br. 21, 115. novembar. Sarajevo.
Popovi, Bogdan A. 1971a. Poezija i tradicija: Antologija 19511971. Savremenik, 34(8/9).
Beograd.
1971b. Evolucija i kontinuiteti. Savremenik, 33(5). Beograd.
Zivlak, Jovan. 1976. Pantologija. Novi Sad.

Dragan Hamovi
Poetry and Tradition: the Neglected Anthology of
Bogdan A. Popovi
Summary
This article discusses the concept of a problem-oriented anthology, Poezija i tradicija by
Bogdan A. Popovi, published in 1971 as a separate issue of the Belgrade magazine
Savremenik. This anthology included poets who emerged between 1951 and 1971 and
who displayed a creative attitude to the literary and cultural heritage. In the four-part
composition of his choice, the anthologist presents and offers a theoretical description
of various auctorial approaches to themes and methods from different domains of the
poetic heritage, from the leaders of postwar modernism (Popa, Pavlovi, Miljkovi,
Lali) to very young authors. We have tried to show apart from all possible objections
to the selection itself how well-grounded and relevant Popovis work was, both at the
time of the anthologys appearance, when the new stance of the modernists on the
resources of tradition (after the anti-traditionalism of avant-garde) was a first-rate chal-
lenge, and today, with renewed and similarly based antagonisms in our literary and cul-
tural space.
Key words: Key words: serbian poetry of XXth century, anthologies, tradition.
 Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
50
AUTOR: ,
UDK: 821.163.41.09-7 .
821.163.41.09 .
821.163.41.09-1(082.2)

Izvorni nauni rad

DUNJA RANI*

ANTO-LOGIKA U OGLEDALU DVOJNIKA IZ

NEGATIVNE DIMENZIJE: PANTOLOGIJE
STANISLAVA VINAVERA KAO PREISPITIVANJE
MODELA ANTOLOGIJE NOVIJE SRPSKE LIRIKE
BOGDANA POPOVIA

U radu se analizira odnos Pantologija Stanislava Vinavera prema Popovievoj Anto

logiji, kao preispitivanje narativa knjievnoistorijske vizije na kojoj poiva jedin
stvo najvanije antologije srpske knjievnosti. Uz podrazumevano formalno preo
blikovanje parodijskog uzora, od posebnog interesa je njeno povratno dejstvo na
model, koje izokretanjem principa Popovievog izbora, u sopstvenom vremenskom
razvoju, uz ogranienja i nedostatke, razotkriva i njihovu nunost. Time se Panto
logije ukljuuju u niz antologijskog predstavljanja srpskog pesnitva u XX veku,
kao specifian vid promiljanja ovog anra, ali i kao najsistemskiji zahvat srpske
avangarde u sopstvenu knjievnu prolost.
Kljune rei: pripovedna knjievna istorija, antologizacija, kanon, parodija, knji
evna kritika, recepcija, knjievni sistem

Pojava Antologije novije srpske lirike Bogdana Popovia (Zagreb, 1911),

dogaaj je koji je znaajno izmenio srpsku knjievnost. Ve su je prvi kriti
ari gotovo jednoglasno ocenili kao delo koje ini ast srpskoj kritici koli
ko i srpskoj poeziji (Skerli 1912: 91), jedn(u) od najboljih knjiga svo
je vrste (Pandurovi 1979: 287), ali je bila veoma popularna i kod iroke
italake publike (postala je ubrzo pomona kolska knjiga bez zvaninih
naredaba). Doivela je preko dvadeset izdanja (drugo ve naredne godine
u Beog radu), i ostvarivala uticaj mnogo due nego kritiki stavovi njenog
sastavljaa, te postala knjiga veka, koja 2011. proslavlja stogodinjicu, a
* dunja85@yahoo.com
 o antologijama

da mogunosti njenog prouavanja jo nisu iscrpene. Kritika je uoila njen 51

status prve savesno izraene, umetniki sklopljene i ukusom protkane
(Pandurovi 1979: 287) antologije, Popovievu pozvanost za ovakav posao,
koherenciju izbora i organizacije grae, a ak i kada je upuivala zamerke
konkretnim naelima sastavljanja, odnosno u kasnijem razvoju knjievno
sti uoljivijem, neopravdanom izostavljanju konkretnih pesnika (Njego,
Kosti, Dis) i pesama, nije osporavala vrednost knjige u celosti kao kriti
kog sumiranja jednog veka srpske knjievnosti (Lali 1997a: 244). Izuzet
no mesto ima i Popoviev predgovor, jedan od najvanijih dokumenata
koje mi imamo o naoj novoj peziji (Skerli 1912: 91), koji stoji kao potvr
da samosvesti antologiara, obrazloenje kriterijuma izbora i kompozicije
kojima se objanjava njena trajna vrednost.
Iako u svojoj knjizi o tampanim antologijama poezije u anglosakson
skim knjievnostima istie da je zbog nerestriktivnosti zahteva dovoljnih
da jednu knjigu moemo nazvati antologijom, kao i zbog mnotva pre
klapajuih, donekle sinonimnih, a esto kontradiktornih naziva kojima
se oznaavala ova vrsta knjige, nemogue govoriti o progresu, evoluciji ili
razvoju ovog anra u smislu linearno usmerenog kretanja kroz vekove, En
Feri kao konstantu izdvaja osobinu da su takve knjige zahtevale neku vrstu
autodefinisanja, objanjenja, opravdanja (Ferry 2001: 14). Prouavanjem
konkretnih sluajeva pokazuje da je pojam antologije kontaminirao funk
cije koje su ovakve knjige kroz praksu dobijale, te se antologija oblikovala
kao posebna vrsta dela iji uspeh umnogome zavisi od ispunjenja ciljeva
koje pred autora postavlja ne samo on sam, ve i horizont italaca kojima
je namenjena. U drugoj polovini XIX veka akcenat se s pitanja ta knjiga
sadri prenosi na pitanje kako je graa u njoj organizovana; naglaavanjem
uloge antologiara dolazi do prestanka identifikacije celine knjige s prostim
zbirom onoga to se u njoj nalazi, te do sticanja statusa umetnikog dela.
Kljuni dogaaj ovog procesa Ferijeva vidi u pojavi Zlatne riznice engleske
poezije (Golden Treasury of the Best Songs and Lyrical Poems in the English
Language, 1861) Frensisa Pelgrejva, iji e uspeh u narednih stotinak godi
na antologiarima biti referentna taka u odnosu na koju treba opravdati
sastavljanje novog izbora, a njegovo ime metonimijska zamenu za ovu knji
gu, ali i anr uopte (Ferry 2001: 40).1
1 U predgovoru kojim otvara svoj izbor poezije Pelgrejv je jasno iskazao svest o

specifinosti antologiarskog posla: s jedne strane, u odnosu na posao urednika zbirke

pesama jednog pesnika (u vezi sa slobodama koje antologiar ima kada je u pitanju
potovanje hronologije, naslovljavanja i statusa teksta koji u knjigu unosi [Ferry 2001:
38]) i, s druge, izborom iskljuivo estetskih kriterijuma prilikom ukljuivanja pesama,
pa je antologiju odredio kao zbirku najboljih, i nieg osim najboljih pesama (Ferry
2001: 42). Pelgrejv svoje odluke opravdava ne subjektivnim izborom, ve namerom da
prui zadovoljstvo u itanju irokom krugu italaca, od onih najobrazovanijih kojima
 trei program ZIMA 2012.

52 Takav ugaoni kamen, od koga poinje sastavljanje antologija uz samo

svest o poziciji sastavljaa, u srpskoj knjievnosti predstavlja Antologija
novije srpske lirike, i njen predgovor, tampan i posebno u Srpskom knji
evnom glasniku istovremeno s objavljivanjem prvog izdanja u Zagrebu a
pre pojave Antologije u Beogradu. Popovi takoe otvara svoj predgovor
tvrdnjom da se u sastavljanju Antologije vodio u cilju i po merilima isto
estetikim (Popovi 2000: 1). Izbor estetikih, a ne istorijskih ili nekih dru
gih kriterijuma (kojima priznaje jednaku opravdanost), objanjava name
rom da d knjigu ije bi itanje bilo praeno oseajem sigurnosti, kojim
se udvaja zadovoljstvo od stalnog, neuznemirenog boravka na visinama
(str. 3), ali uz svest o pedagokoj koristi ovakve knjige, iskazanu pozivanjem
na Getea: nesavreno pesnitvo samo razvija nae mane, time to zarazne
pesnikove slabosti i mi primamo (str. 16). U etvrtom delu svog predgo
vora on te kriterijume i eksplicitno izlae, zahtevajui da pesma bude cela
lepa, da ima intenzitet emocije i da bude jasna, uz priznanje da to nisu svi
uslovi da pesma bude lepa, ali da su to glavni uslovi postavljeni za ovu pri
liku jer u tome srpski pesnici najee gree (str. 5). Slino Pelgrejvu, on
odbacuje balade, satirine, humoristine, politike i prigodne pesme, osim
ako ne zadovoljavaju prethodne zahteve u tolikoj meri da ih treba doivlja
vati prevashodno kao lirske. Popoviu je stalo do toga da ova merila poka
e samorazumljivim, a njihovu primenu objektivnom, te u petom poglavlju
predgovora (str. 11) govori o izbegnutim opasnostima zbog kojih se pesma
moe uiniti lepom nego to jeste (vezivanje teksta za melodiju uz koju se
peva, izvorni poloaj unutar niza pesama ili zbirke, savrenstvo postignuto
oponaanjem, itaoevo poznavanje okolnosti u kojima je pesma nastala),
istie svoje nepripadanje nijednoj pesnikoj koli (str. 8), i naglaava da je
traio kontrolu za svoj izbor u teorijsko-knjievnoj analizi pesama, za iju
e veina pesama biti poznata, do onih kojima e biti poznato malo njih, ili nijedna.
Tako pedagoke namere nisu iskljuene, ali je fokus s njih pomeren na uivanje u knji
zi koja treba da prui pre organsko jedinstvo nego linije pojedinanog razvoja pesni
ka ili anra (Ferry 2001: 56). Na isti nain je opravdana i vrsta pesama koje su u anto
logiju ukljuene iako se u tom trenutku ve ustalilo da antologije donose lirske pesme
(pri emu ne treba zanemariti ni pitanje duine potreba da ovakva knjiga donese to
vie pesama na prostoru ogranienom cenom izrade, ali i formatom privlanim za
upotrebu, nametnula je dugom praksom razum evanje kratke, lirske pesme kao anto
logijskog komada) Pelgrejv duinu unetih pesama, u skladu s vladajuim estetikim
pravilima, opravdava kao najefektivniju kada je u pitanju uivanje italaca, te istie
zamah, brzinu pokreta, odnosno intenzitet ljudske strasti (passion) koji vode do lir
skog jedinstva pesme, i izbacuje narativne, deskriptivne i didaktike pesme, osim ako
ne ispunjavaju ove uslove (Ferry 2001: 114). Ve na ovom mestu prepoznajemo stavo
ve koje e kasnije i Popovi eksplicitno navesti u svom predgovoru, iako on Pelgrejva
navodi kao uzor iskljuivo kada je u pitanju raspored, odnosno organizacija vremen
sko-poetikih razdoblja i pesama unutar njih, o emu e jo biti rei.
 o antologijama

valjanost kao zalog navodi svoj petnaestogodinji profesorski rad (str. 10). 53
Estetika naela razlog su i za specifian raspored grae: podelu na tri vre
menska odeljka, unutar kojih su pesme slobodno2 reane tako to su sla
gane u akorde i vezivane u neprekidnu melodiju, [...] tako kako e svaka
najskladnije stajati jedna pored druge, da bi i sama antologija bila zaokru
gljeno umetniko delo. Ovako uspeno sprovedenu umetniku orkestra
ciju moderne poezije srpske (Skerli 1912: 91), tj. injenicu da gotovo da
je primenjen strukturalistiki metod, jer se nijedna pesma ne moe izbaciti
a da to ne izazove izmenu percepcije delova jednog dugog niza pesama
(Stojanovi-Pantovi 2009: 302), kritika je istakla kao najvaniji izvor kon
zistencije izbora, odnosno kao razlog za nepromenjeno postojanje Antolo
gije tokom jednog veka, te potvrdu vrednosti trajnou, kakva je ovakvoj
knjizi dvostruko vana. Potvrdu ovakvog stava kritika pronalazi u Popo
vievoj Napomeni ka sedmom izdanju (1936) povodom zahteva da
uvrsti i posleratne i hrvatske pesnike preciznije, u odluci da Antologija
ostane neizmenjena, jer bi promene, pored imena, konkretno izmenile i
njen sklop i njen cilj, poremetile njeno jedinstvo, i otetile jednu organsku,
istorijski zaokrugljenu celinu (Popovi 2000: 17), opet uz pozivanje na Pel
grejva, koji u kasnijim svojim izdanjima nije unosio bitnije izmene (Stoja
novi-Pantovi 2009: 302).
Ali, da li je zaista sasvim tako? Ako i zanemarimo razlike ve izmeu
prvog i drugog izdanja, kao i injenicu da je Pelgrejvova Riznica doive
la mnogo vee promene3 od nekoliko novih pesama ranijih doba (Popo
vi 2000: 18), upravo je izdanje iz 1936. godine ono koje ovakvu tvrdnju
ozbiljno ugroava: umesto dve pesme Sime Pandurovia, Popovi je uneo
jo po dve pesme Veljka Petrovia i Velimira Rajia, te izmenio redosled
pesama treeg doba, kao i neke tvrdnje u predgovoru. Iako na prvi pogled
sitne prema mogunosti da Antologija postane antologija nove i najnovije
jugoslovenske lirike, ovakve intervencije upuuju na to da muziki kompo
zicioni princip ipak nije nenaruiv, te da poreklo jedinstva, odnosno (rela
tivne) nepromenljivosti izbora treba traiti na drugoj strani, ba u onome
to omoguuje da iz takve kompozicije ispadne Pandurovi, ili da budu
dodate pojedinane pesme (ali koje!), a da celina ostane stalna.
2 Naela sklada i kontrasta, motivi, ukupan utisak svih osobina pesme, stil, vrlo
esto oseajan ton, pogdekod metrika, duina, prikladnost za poetak ili kraj pojedi
nih doba sve su to elementi koji su kako u kom sluaju uticali na red kojim su pesme
sloene (Popovi 2000: 14)
3Nakon tri revizije koje je Pelgrejv uinio (1883, 1890, 1891), konana verzija

imala je ak ezdeset novih unosa, dok je desetak pesama iz prvog izdanja izbaeno, a
novodonete pesme su u drugoj i treoj reviziji date ne u dodatku, ve unutar postoje
eg rasporeda, utiui na prvobitnu kompoziciju unutar etiri perioda koja je Pelgrejv
izdvojio (Ferry 2001: 42).
 trei program ZIMA 2012.

54 U tom smeru upuuje nas i predgovor, a naroito njegova radna ski

ca, pronaena u Popovievoj zaostavtini. Iako insistira na ekskluzivnosti
estetikih naela i naglaava da ga knjievnoistorijski i slini kriterijumi
nisu zanimali, problemi s kojima se susreo na poslu sastavljanja antolo
gije pitanja klasifikacije, razvoja i njegovog izlaganja pitanja su koja
pred sebe postavlja knjievni istoriar. Poto je odredio ta podrazumeva
pod antologijom i lirikom, u treem odeljku predgovora Popovi obra
zlae ta podrazumeva pod novijom srpskom lirskom poezijom. Izbor
da se ogranii na period od Branka do svog vremena opravdava time to
ga odreuje kao zaokrugljenu, organsku celinu, koju ne bi bilo uputno
cepati na delove (Popovi 2000: 4) zato to ostavljajui stranputiare na
stranu, [...] pokazuje izvanredno pravilan, upravo tipian razvoj jedne lir
ske cvasti, ogledan kroz pesniku oseajnost (uz navoenje najtipinijih
predstavnika), formalne osobine (stiha, dikcije i rime) i smenu stranih uti
caja. Smetanjem poetka u poeziju Branka Radievia, odnosno vreme od
Vukove reforme, Popovi za integrativni faktor uzima kriterijum jezika na
kom je poezija pisana, a ne drave kojoj su autori pripadali4, a nedeljivost
i zaokrugljenost celine nastale takvim izborom potvruje razvojem koji se
poezijom na tom jeziku izraava, prikazanim nizom pesnika ija pojava
predstavlja dogaaj koji je istovremeno i posledica prethodnog i taka koja
usmerava budui tok razvoja. Ovakvo razumevanje postojanja knjievno
sti, izraeno metaforama koje slikaju njene promene nalik onima kroz koje
prolazi ivi organizam (lirska cvast, dikcija koja je gola kao drvo zimi
ili uti obiljem svoga belog i sjajnog cvea), otkriva zasnovanost tog
doivljaja na istim temeljima na kojima poiva tradicionalna, nacionalna
knjievna istorija XIX veka, ije je postojanje obeleeno narativnou kao
kljunom osobinom5. Na taj nain, izbor i redosled pesama koji e usledi
4Takvo odreenje nije otvorilo problem koji proistie iz toga to i Hrvati govore

tim istim jezikom upravo zbog toga to je Antologija, barem zvanino, sastavljena da
prvi put prikae srpsko pesnitvo saplemenicima hrvatskim, ali to nee biti tako
samorazumljivo i 1928, odnosno 1936, kada Popovi i eksplicitno mora da izrazi razu
mevanje razliitosti ove dve knjievnosti, upravo nemogunou da se hrvatsko pesni
tvo uklopi u antologiju, a da se ne poremeti njena struktura, zasnovana na razvoju.
5 Sve najvanije istorije knjievnosti devetnaes
tog veka bile su narativi, i posta
vljale su faze ili ponekad raanje i/ili smrt nekog nadpersonalnog entiteta. Takav enti
tet mogao je biti anr, kao to je poezija; duh doba, kao klasicizam ili romantizam, ili
karakter odnosno duh rase, regije, naroda ili nacije onako kako se on ispoljava u lite
raturi. [...] Oni postoje kroz pojedince, ali se proteu izvan njih, i sadrajem, vredno
u, svrhom koja se ostvaruje u njima, poseduju nezavisnu egzistenciju i sopstveni raz
voj. Na taj nain, oni su idealni subjekti. Izvesno znanje o realnosti je u njima, svrhe se
ostvaruju u njima, i u meupovezanom realmu spiritualnog sveta imaju znaaj i potvr
uju ga (Diltaj). Istoriari su u vezi sa njima koristili glagole koji ih iskazuju kao da su
individue, tvrdei da se raaju, rastu, bore se, cvetaju, ire uticaj i tako dalje, a Pol
 o antologijama

ti u Antologiji ilustracija su i potvrda narativa o razvoju srpskog pesnitva 55

iznetog u Predgovoru6, u kom se zaplet gradi oko pesnike oseajnosti,
formalnih osobina i stranog uticaja (nemogueg za prikazivanje u anto
logiji samo srpskog pesnitva i, zapravo, bez interesa za priu, osim kao
potvrda jedinstva razvoja, te se na njemu Popovi i najmanje zadrava, a
o posledicama koje iz takve smene proistiu ne kae nita), u kome doga
aji koji ine narativ ilustruju rast, uslonjavanje, vrhunac i degeneraciju
osobina srpskog pesnitva koje u takvoj prii zauzima ulogu njenog logi
kog subjekta (V. Diltaj), suprapersonalnog entiteta (R. Perkins), glav
nog junaka (P. Riker).7 Zato je za Popovia najpogodniji Pelgrejvov model
rasporeda grae on ne moe sasvim da se odrekne vremenske raspodele
pesnitva (ija se fiktivnost ipak osea, naroito kada je u pitanju razdvaja
nje drugog i treeg doba), jer se pria i odvija kroz vreme, ali upravo zaplet
prie o razvoju zahteva/dozvoljava da hronologiju na razliite naine pore
meti, stvarajui tako nizanjem pesama srodnih ili kontrastnih motiva vrstu
unutranjeg psiholokog narativa (Ferry 2001: 60) koji odrava interes
za priu. Upravo takva pripovedna zasnovanost razvoja Antologije omogu
ava da se u njoj ne nau pesnici iju je vrednost kasnija knjievna kritika
potvrdila, ili da se nain na koji se zastupljeni pesnici percipiraju promeni
a da vrednost Antologije ostane nenaruena, jer zaplet narativa prve ne pre
poznaje kao dogaaje u toj i takvoj prii, a drugi moda mogu van nje da
postoje i na drugaiji nain, ali jedino ovakvo njihovo postojanje omogua
va ovu i ovakvu priu. Trajnost Popovieve Antologije, za razliku od drugih
antologija sastavljenih po ugledu na nju, poiva na njenoj zatvorenosti u
sebe, jer prikazujui ono to tvrdi da prikazuje (a to i ne postoji samo
po sebi, van vizije kojom se oblikuje kao takvo), ona zapravo stvara ono
to eli da prikae, pripisujui mu smisao time to ga oblikuje kao priu.
Upravo je ova osobina dala nacionalni znaaj Popovievoj knjizi jer, kako
uoava Mario Valdes,
Riker objanjava ovu praksu, iako uz kvalifikacije, poreenjem ovakvih logikih subje
kata sa junacima romana. [...] Sa razotkrivanjem ideje, principom, nadpersonalnim
entitetom, ili Duhom (Geist) kao subjektom, knjievna istorija postala je teleoloka.
Potrebovala je zaplet, mogla je pretpostaviti taku gledita, i mogla je stvarati znaajan
narativni interes (Perkins 1992: 35).
6I na ovom mestu vano je primetiti razliku u odnosu na Pelgrejva, koji je svoja

odreenja knjievnoistorijskih perioda i kljunih osobina razvoja poezije koji se kroz

njihovu smenu ukazuje smestio na kraj knjige, meu napomenama u kojima je dao
tekstoloke podatke o unetim pesmama. Takvim pozicioniranjem, bez naznaka u sadr
aju, omoguio je da italac do ove knjievnoistorijske vizije doe tek nakon itanja
pesama.
7 Uporedi: Perkins 1992: 4.
 trei program ZIMA 2012.

56 ove knjievne istorije uspostavljaju i uesnike i predstavljanje svake nacionalne

batine, pa za korisnike knjievne istorije ovi radovi daju nacionalnu ili regio
nalnu legitimaciju batini koju predstavljaju i vremenom stvaraju pretpostavku
kulturnog identiteta. To je i razlog zato obilje radova koji se istorijski bave
potisnutim materijalom ne stvara znaajan korektiv tradicije, jer e ove protiv-
istorije biti puki dodaci zainteresovanom korisniku knjievne istorije, a nee biti
centralni za tradiciju... (Nikoli 2010: 324).
Ova dva procesa nisu meusobno iskljuiva (uostalom, i Pelgrejv je
zadovoljno konstatovao da je uspeo da d pravu nacionalnu antologiju),
i oba se mogu pripisati zahtevima vremena (estetska naela momentu
u razvoju anra antologije, knjievnoistorijska konceptualizacija procesu
stvaranja nacije, iji se simboliki aspekt odvija velikim delom na pod
ruju knjievnosti a zaokruenje doivljava upravo krajem XIX veka stva
ranjem ovakvih velikih sinteza), ali Popovievo insistiranje na jednom, a
poricanje prisustva drugog ukazuje na moguu svest o ogranienjima koja
pripovednost knjievnoistorijskog naela nosi. On uoava da taj razvoj nije
samorazumljiv: da bi se uspostavio (ili, prema njegovom miljenju, uinio
vidljivim), neophodno je izostaviti stranputiare. Problem stranputia
ra vraa nas na povezanost vizije razvoja i vrednovanja, tj. na jedan logi
ki paradoks: iako tvrdi da nema dobrih pesnika po sebi, ve samo dobrih
pesama, a da dobre pesnike nazivamo takvima po metonimiji, po koliini
dobrih pesama koje su dali, Popovi u Predgovoru ipak vie puta otro
odbija logian zakljuak da broj pesama kojima je jedan pesnik zastupljen
u Antologiji sastavljenoj od najlepih pesama upuuje na vrednost samog
pesnika. Duhovito uklanjajui ovaj paradoks u nacrtu predgovora pitanjem
za koju se zemlju narod moe rei da ima najlepe ene za onu koja
ima najvie lepih ena, ili za onu u kojoj je tip enske lepote dostigao naj
vie savrenstvo?(Popovi 2000: 328), Popovi, zapravo, razotkriva razlo
ge za potrebu da ukloni istorinost: sud o lepoti (enskoj ili nekoj drugoj)
zavisi od trenutka u kome se definie. Uslovljenost vremenitou on pri
znaje kada je re o razvoju osobina (jer je vreme neophodno da se on i
prepozna kao razvoj), ali ne i kada je re o pojmu lepog, na kome su zasno
vana naela izbora (kojim se razvoj ospoljava):
neizbeno je bilo voditi rauna o dobu u kojem je pesma postala. Urednikovo
je pravilo u svima tima sluajevima bilo: samo onda kad za manu ima dovoljno
naknade, drugim reima, kad nedostatak nije veliki, a vrline jesu, jo drugim
reima, kad se nedostaci izgube u sjaju vrlina, samo je onda pesma mogla ui
u Antologiju (Popovi 2000: 10).
Priznanjem vremenitosti kriterijuma kojima se jedna pesma utvruje
kao lepa razotkrila bi se njihova relativna proizvoljnost, a time i uslovljenost
vizije razvoja od pozicije onog ija je to vizija, koja pak slui da legitimizuje
ba takav izbor. Takva proizvoljnost ugrozila bi kanoninost Antologije jer
 o antologijama

bi na drugaiji nain problematizovala kriterijume prema kojima je sasta 57

vljena izbor ba tih kriterijuma, kao i nain njihove primene mogue je
odbraniti subjektivnom odlukom autora (to Popovi vie puta u predgo
voru i radi, ostavljajui mogunost da neko drugi sastavi drugaiju antolo
giju), a da njihova vrednost ne bude ugroena, ali pitanje njihove istorijske
uslovljenosti vodilo bi, u krajnjoj konsekvenci, do zapitanosti nad smislom
knjige: kakvu je to zbirku, ega i s kojom namerom mogue sastaviti ako su
sve vrednosti u jednaini unapred prepoznate kao proizvoljne; i emu?
Na slian nain suprotstavljenost estetikog i istorijskog naela vidljiva
je i u pogledu tretmana pesnika poslednjeg, treeg razdoblja, u vezi s kojim
je Antologiji upuivano najvie zamerki. Iako na prvi pogled konvencional
na8 i neproblematina, odluka o ukljuivanju najnovijih pesnika, iz aspekta
pripovedne zasnovanosti izbora postaje osetljivo mesto, jer zavretak, pored
formalnog (u smislu celovitosti), odreuje i teleoloko (u smislu odreeno
sti ciljem) jedinstvo naracije. Da bi se pria o razvoju formirala kao pria sa
smislom, neophodno je postaviti joj zavretak, koji bi potvrdio taj razvoj u
jednom odreenom znaenju. U etvrtom poglavlju, u kojem eksplikativ
no izlae merila, isto, lepo oseanje u suprotnosti je s odreenjima koji
ma definie oseajnost pesnitva treeg razdoblja. Zatim, stil nepravilan i
mutan (str. 4) koji konstatuje kao tipinu osobinu perioda a ne kao manu
pojedinanih pesama kao veita zagonetka koja se titra sa itaocem, oso
bina je antiestetina u najveem stepenu (str. 6). Konano, naruavanje
celovitosti isklizavanjem
u prozu, u apstraktne, nepesnike, ponekad prostake rei, u hladan ton, u
neskladne, neistinite pojedinosti, u drugu misao; raspu se u mnogoreivost, zaple
tu u nesiguran, muan jezik, u nasilne inverzije, elipse, katahreze, u rastoenu,
vrlo rogobatnu, nepravilnu, suvie naprednu versifikaciju (str. 7)
takoe je sasvim u skladu s onim kako je taj period definisao (iako, i
pored napomene da su ovakva ogreenja karakteristina za pesnike treeg
doba, kao ilustraciju navodi Miletu Jakia), te se s razlogom moemo
zapitati kako uopte pesnici treeg perioda mogu biti ukljueni u Antolo
giju. Sledei do kraja estetski kriterijum, njihovo ukljuivanje predstavljalo
bi viak u pripovedanju, ali je, s druge strane, upravo ovakvo njihovo pri
sustvo neophodno da bi pokazalo da linija razvoja zaista u tom trenutku
8 Zbog zvanine namene s kojom je ona i sastavljana kada opravdava svoje

ograniavanje novije srpske lirike, argument suvie male sveice se ipak prven
stveno odnosi na unoenje pesnika ranijeg doba, mada nije sasvim jasno ta na tom
mestu podrazumeva pod najnovije nae pesnitvo da li samo najmlae, ili pesnike
i drugog i treeg perioda. Ali ak i tada, moe se pretpostaviti da bi ta sveica, sa
visokim merilom po kome su pesme birane, bila jo manja zbog toga to bi iz nje
ispali najmlai pesnici, oni kod kojih, kao kod V. Ilia Mlaeg, gde je doputeno
zamiriti, doputeno je i izostaviti.
 trei program ZIMA 2012.

58 opisuje pad, te da je poetiko razdoblje koje joj je prethodilo bilo vrhu

nac. Tako je njihovo prisustvo u isto estetikom izboru mogue samo
na osnovu neistovetnosti s nainom na koji je njihovo postojanje potrebno
u viziji razvoja u kojoj je srpska knjievnost u pesnitvu Duia, antia
i Rakia dostigla pesnitvo s najviim umetnikim oblikom i uglaeno
u, s dikcijom punom i razgranatom, pesnitvo preim ustveno stilistiko,
pesnitvo virtuozno, a da je period koji je usledio dolazak primitiva u
kulturnu sredinu i meu visoko kulturne tekovine Neovarvarstvo. Iako
bi Popovi na osnovu puta kojim je srpska poezija u njegovoj viziji, kre
nuvi od primitivnog Brankovog pesnitva, stigla do neovarvarstva
mogao, poput Skerlia, da izvede zakljuak o spiralnom kretanju knjiev
ne evolucije9, i time pripovedanje razvoja ostavi otvorenim, takva postavka
razotkrila bi, pored uslovljenosti pozicije iz koje se uspostavlja vizija razvo
ja, i vremenitost estetikih merila koja uspostavljaju jednoznanost smera
razvoja, te on stoga ostaje pri istorijskoj zaokrugljenosti koju postulira
zavrenost prie.
U ovom sluaju, postoji jo jedan razlog za to da knjievnoistorijsku
zasnovanost svog izbora Popovi zakloni iza estetike: u trenutku kada
sastavlja Antologiju on nastupa s pozicije moi (uticajnog knjievnog kriti
ara i profesora uporedne knjievnosti na univerzitetu, kako e i potpisati
svoju knjigu), ali je ovo, ne raunamo li brouru O knjievnosti (1894), bila
njegova prva objavljena knjiga. Naglaavanje estetikog naela pri njenom
sastavljanju trebalo je da potvrdi da je poetiki horizont iz kojeg ta naela
proizlaze pravi, odnosno da odvajanjem od knjievnoistorijskog kriteriju
ma zatiti taj i takav izbor od vremenitosti, da stvori kanon. Popovi je
svestan ove opasnosti: ne treba zaboraviti da svaki kritiar svojom oce
nom ocenjuje na prvom mestu sebe. tavie, ako mu je ocena pogrena,
on onda ocenjuje samo sebe (Popovi 2000: 12); zato on na svaki nain
eli da iz osnovnih postavki iznesenih u predgovoru ukloni sebe kao knji
evnog istoriara i da estetske kriterijume istakne u prvi plan, sugeriui
njihovo veno vaenje. Paradoksalno, upravo je knjievnoistorijska vizija,
neodvojiva od estetikih i poetikih nazora onoga ko viziju daje, ono to
tom izboru omoguava jedinstvo smisla, ali ga i vraa u vreme, tj. ini ga
zavisnim od trenutka u kome nastaje. Zbog toga nije ni udo da je veina
prigovora koji su antologiji upueni bila izazvana onim njenim delom koji
zahvata poeziju koja nastaje posle perioda koji u Popovievoj viziji pred
stavlja vrhunac razvoja, i kod koje je pripisivanje smisla najoiglednije10.
9Iako ta nezavrivost ipak nije ostala nevidljiva niz epiteta kojim opisuje deka
denciju poslednjeg perioda zakljuuje se sa klicama obnove u sebi (Popovi 2000: 4)
10Iako o ovakvom pripisivanju smisla moemo govoriti i u vezi sa ostalim perio

dima, posebno najranijim, u tim se sluajevima otpor ovom procesu slabije osea, jer
se i Antologija nalazi u poziciji u kojoj su njeni kritiari koji svoj pristup predstavljaju
 o antologijama

Jer, vreme se menjalo i ve su se nazirali poetiki horizonti koje e doneti 59

Vinaverova generacija, ali bi uvaavanje tih promena za Popovievu viziju
bilo nemogue, jer bi pretpostavljalo iskoraenje upravo iz take iz koje se
smisao oblikuje.
Da su takvi novi horizonti bili i blii nego to se iz dananje perspek
tive moe uiniti, govori zanimljiv podatak da u istoj godini stogodinji
cu postojanja belei i prvi kritiki osvrt na Popovievu Antologiju. Pozna
to avangardno osporavanje poetike moderne i esteticizma iji je Popovi
bio zagovornik i tuma, koje je najdirektniju vezu s Antologijom ispoljilo
u parodijskoj delatnosti Stanislava Vinavera, zapoinje, zapravo, i pre izla
ska iz tampe svog modela, napisima u dnevnim listovima tampa i Pije
mont, kao i u celini Pesniki spisi Trajka iria (mlaeg), njegove knjige
Mjea (1911). Rana faza Vinaverovog bavljenja Antologijom razlikuje se od
meuratne, pantologijske, ne samo po nastupu mladog autora pod pseudo
nimom. Udvajanje autorstva uvoenjem stvaralake pozicije/akcije onog
drugog ja (Tei 1998: 72) pomera smisao parodijskih obrada srpske poe
zije u dubinu: Trajko iri je knjievni junak, poseduje fiktivne biograf
ske indikacije, iznosi svoje stavove o stvaranju, i moe mu se pripisati
odreeni pogled na svet i skup vrednosti koje utiu na njegova knjievna
merila. Rane parodije, koje su bile okosnica prve Pantologije, pripisane su
pojedinanim pesnicima, a ono to u ovakvoj viestrukoj igri autorstvom
svakako pripada Trajku iriu izbor pesnika, njihova podela koja znai i
vremensku razdeobu, izdavaeve primedbe i tipologizacija pesnikih poja
va razotkrivaju njegovo prisustvo kao antologiara, linosti iji su sta
vovi unapred podriveni prirodom njenog miljenja, neodvojivom od njene
fiktivne biog rafske podloge. Pantologije Stanislava Vinavera, kao sistema
tino organizovana kritika Antologije posle Prvog svetskog rata, i dalje u
parodijskom kritikom kljuu, omoguile su parodijskim preoblikovanjem
pesama da, sada bez maske ereta Trajka, govore za sebe, pomerajui izvor
provokacije iz linosti koja govori u sadrinu i smisao njenih rei11.
zamerkama zbog izostavljanja ovog ili onog pesnika: poziciji protiv-istorije, koja iako
na drugaiji (suprotan) nain vrednuje ono to moe biti unos, ipak ostaje korektiv u
okviru (na istim osnovama) uspostavljenog narativa. Bilo je potrebno da se radikalno
izmeni razum evanje postojanja srpske knjievnosti, da bi se status L. Kostia ili B.
Radievia, odnosno Zmaja, ili Duia sutinski izmenio.
11 Da je rani period Vinaverovog parodijskog bavljenja Popovievom Antologi

jom obeleen kritikom line jednaine koja neizbeno utie na njeno oblikovanje
pokazuju i pitanja 1912, u Pijemontu pokrenute Ankete g. Trajka iria u kojoj on
poziva na pretresanje onoga ime se Popovi rukovodio pri odabiranju grae njego
vog linog ukusa. Problem s Antologijom Trajko vidi u tome to lino obeleje njeno
vodi do toga da ona ne moe da ostane delo od trajne vrednosti, niti pak delo doku
mentarno koje e domoroce i strane [sic!] obavestiti o drugom emu do o merodav
nom ali usamljenom miljenju naeg najpriznatijeg estete, i pitanje o Antologiji onda
 trei program ZIMA 2012.

60 Koliko, zapravo, ima Pantologija? Iako su poznate tri knjige pod ovim
naslovom Pantologija novije srpske pelengirike (1920), Nova pantologija
pelengirike (1922) i Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengi
rike (1938) ve pogled u biblioteki katalog stvara nedoum ice: izdanje
iz 1938. nosi i napomenu drugo, dopunjeno i zaslaeno izdanje. Drugo
izdanje ega? Najnovija pantologija donosi sadraj obe prethodne, nasta
vljene jedna na drugu u gotovo neizmenjenom rasporedu, te je to drugo
izdanje knjige s dva prva izdanja, to upuuje na to da meuratno panto
logijsko delanje Stanislava Vinavera treba sagledavati kao celinu, kako je to
i injeno prilikom kasnijeg njihovog objavljivanja. S druge strane, zasla
de i dopune, iako nevelike brojem (pet dodatih i est izostavljenih teksto
va, uz predgovor novom izdanju), pokazuju da se u osamnaestogodinjem
postojanju Pantologija ipak dogodila izvesna promena, te da je neophodno
paljivije potraiti razloge zbog kojih su 1938. izostavljene ne neke slabije
uspele parodije, ve smisaono vani tekstovi: poziciono i aluzivno markira
na Uvodna pesma J. Duia, ili beleka o Zavrnoj Milete Jakia, kriti
ka etiri veeri grupe umetnika Jovana Skerlia kojom se zakljuuje tre
e doba Pantologije iz 1920, odnosno Parergone i prolagomone Branka
Lazarevia iz izdanja 1922. godine.
Pantologija novije srpske pelengirike donela je gotovo sve parodije iz
Mjee, ali ne samo proirene novim unosima, ve i u sasvim drugom raspo
redu. Razlog tome je to je u meuvremenu objavljivanje Antologije Bogda
na Popovia uinilo njen oblik i sadraj poznatim i Vinaveru, kao i njenim
itaocima, te su i veze s ovom knjigom postale lako oitljive iz niza naglae
nih formalnih podudarnosti. Ve parodijska izvrtanja kljunih rei naslova
antologije i lirike ukazivala su na povezanost s ovom knjigom, koja je
neokrnjena isplivala nakon ratnih potresa (tree i etvrto izdanje usledi
lo je odmah nakon rata 1919. i 1920), uz izvrnutu optiku: pantologija
jeste parodijska antologija (Seljaki-Mirkovi 2009: 67), ali ne ba sasvim
jednoznano: etimoloki, ona je i parodijska teorija svega, barem kada je
knjievnost u pitanju (to pokazuje i svojom sadrinom), a upravo je ostva
rena sveobuhvatnost zahvata u srpsku poeziju osobina koja je razlikovala
Popovievu od drugih, nakon nje, a do tog trenutka, sastavljanih antolo
gija. Slino je i s pelengirikom: moguim aluzijama12 koje uoava Milica
postavlja kao pitanje o g. Bogdanu Popoviu?, o njegovom ukusu?, o pronicljivosti
koju je pokazao svojim najnovijim delom, uz zapitanost i o postojanju mogueg dru
gog merila s kojim bi antologija mogla biti sastavljena.
12 Re pelengirika, koja nesumnjivo aludira na liriku, svojim prvim segmentom

budi asocijaciju i na re pelen koja oznaava biljku gorkog ukusa, ali figurativno i gor
inu, jad, emer, to bi moglo biti aluzija na, prema Vinaverovoj proceni, gorko, jadno
stanje nae tadanje lirike reprezentovane Popovievom antologijom. No, koren te rei
mogao bi biti i pelngr, mali stub o koji je pre batinanja vezan kakav zloinac da ga
 o antologijama

Seljaki-Mirkovi zajedniko je svojevrsno izokretanje vrednosti, sniava 61

nje ideje lirike kao najsublimnijeg, najumetnikijeg oblika knjievnosti,
kojom Popovi ograuje prostor svog bavljenja srpskom poezijom. Unutra
nja naslovna stranica donosi jo jedno ovakvo ponavljanje sa promenom:
ona je vizuelni blizanac one iz Popovieve Antologije, ali je sastavlja pot
pisan bez imena (sa tri asteriska), a kao profesor Uredne Knjievnosti, dok
ime Stanislava Vinavera koje stoji iznad naslova dodaje naslovnoj stranici
i intermedijalno parodijsko poigravanje (individualnim) autorstvom, nalik
onom iz Mjee. Tri asteriska javie se i u potpisu parodijskog predgovora
(ime Bogdana Popovia nigde nee biti spomenuto u prvoj Pantologiji), koji
takoe preoblikuje, u tom trenutku ve uveni, Popoviev: podelom na eti
ri stava, merilima: Spis mora biti napisan, / Ne sme biti prepisan / I mora
biti potpisan, idejom antologije pesama, a ne pesnika: nema klavira,
ve postoje samo zvukovi, nema pesnika, ve postoje samo pesme, i nema
meseca, ve postoji samo meseina, izlaganjem istorijskog razvoja: naj
pre varvarizam, pa pitomizam, pa neovarvarizam i najzad neopitomizam,
to jest novo, pitomo gledanje na svet, te datiranjem na Detinjce, 1919.
(Vinaver 1920: 3). Zanimljiv je prvi stav, koji nepotpunom reenicom isto
vremeno doziva i Popoviev predgovor, i Trajkovu anketu: najznaajnija
osobina ove Pantologije, koja je stavlja ispred svih slinih radova ove vrste,
engleskih, portugalskih i islandskih, jeste, da je njen sastavlja, a o linosti
urednika govori i etvrti: on misli da je Bergson jedan pacer, iako je profe
sor, koji dvoznanim iskazom nastavlja niz apsurdnih merila, istovremeno
uspostavlja i dijametralnu poetiku suprotnost VinaverPopovi oko Berg
sona, ali zakljunom reenicom, da to dodue, nema veze sa Pantologijom,
ali je ivot, kao i maka (str. 3), aludirajui na pasa iz Popovieve Jedne
kritike analize, odmah i obesmiljava takvo suprotstavljanje linosti, inei
ga kominim.
Prva pesma Pantologije, Uvodna pesma, ponavlja prvu strofu Uvod
ne u Antologiji, Hajdmo, o muzo Jovana Duia, s promenom u samo
jednom slovu (...amo milu muku), dok Zavrna pesma pripada Mile
svi vide, i u tom bi sluaju Vinaverova zbirka bila svojevrstan stub srama kako za srp
sku liriku tako i za njenog antologiara. Moguno tumaenje, meutim, prua i re
pelengiri, to jest pelngae, iroke muke gae, akire od grubog sukna do nie kolena,
to u spoju sa reju lirika svodi ovaj literarni pojam na niski telesni plan, umanjujui
mu znaaj, prizivajui podsmeljive asocijacije i proizvodei humorni efekat (S.-M.
2009: 6768). Treba, meutim, napomenuti i da se u samoj Pantologiji ova re javlja
iskljuivo u poslednjem znaenju, u parodiji Razoarenje Miloa Crnjanskog (Moja
je dua ukleti knez / Sa paorskim manirima / U dronjavim pelengirima / Sa zakrpom
na turu), obeleenoj upravo sniavanjem (banalizacijom i svoenjem na telesno)
kljunih motiva Crnjanskove Lirike Itake, i u parodiji romana Rastka Petrovia, Sapo
ge Divke-Tivke, u Novoj pantologiji (govori Divka-Tivka svome bratu Dinu-Tinu da
navue pelengire kako se ne bi videlo).
 trei program ZIMA 2012.

62 ti Jakiu, ali ne donosi parodiju Pesnika i pesme kojom se zakljuuje

Antologija, ve niza Popovievih pominjanja ovog pesnika u predgovoru13.
Konano, formalnu vezu Pantologija ostvaruje i preuzimanjem podele na
tri doba, ali ve ovde spoljanje slinosti prestaju: iako postoji hronoloki
redosled izlaganja grae, granice meu periodima ne poklapaju se s Popo
vievim, ne korespondiraju ni sa smenom pravaca iz parodijskog predgo
vora, a njihovo naruavanje bilo poremeajima vremenskog niza (V. Ili
dolazi posle J. Duia, M. Rakia i S. Pandurovia) bilo ukljuivanjem jed
nog pesnika u vie perioda (V. Petrovi, S. Pandurovi) dodatno otea
va prepoznavanje bilo kakvog principa njihove zasnovanosti. Iako je pred
govor Pantologije nastao parodijskim izoblienjem Popovievog, izmeu
sadraja koji ini (p)antoloki niz i njega ne postoji odnos potvrde iznese
nih stavova kakav smo uoili u Antologiji, a potiskivanje linosti Bogdana
Popovia u pozadinu pomera i metu parodijske kritike. Za razliku od Spi
sa Trajka iria, sada to nije linost antologiara, pa ak ni njegova meri
la o iznesena u parodijskom predgovoru ogreie se unoenjem pesme
Bezimenog, odnosno jo nenapisane dobre pesme Milete Jakia.
Ovakvo kidanje formalnih veza s parodijskim uzorom/metom oitava
se i u izboru pesnika. Pored onih iz Spisa Trajka iria koji se nisu nali
u Popovievom izboru (B. Puri, M. Boji, V. Stanimirovi, V. Petkovi Dis,
M. Mitrinovi, M. Petrovi, A. Dival i M. Miloevi), ali ih je Vinaver zadr
ao i u Pantologiji, meu novodonesenim pesnicima veina ih se nije ni
mogla nai u Antologiji14. Uz to, za razliku od lirike, u pelengiriku spa
daju i prozni tekstovi, drama, knjievna i muzika kritika. Ovakva izne
veravanja vremenskih i anrovskih granica Antologije jo su jae izraena
u Novoj pantologiji pelengirike (1922). Pored tri knjievna roda, kritike,
beleke o neprepoznatoj Pesmi g. Krkleca, odnosno komike parafraze
namesto pesme A. B. imia, u njoj se nala i parodija knjievnog manife
sta, pseudofilozofskih fragmenata, istoriografskog priloga, novinskog felj
tona i reportae, pisma i operskog libreta. Ve prva Pantologija problema
tizuje samorazumljivost jezike granice srpske lirike, ali se odustajanje
13 Posebno onog da urednik, iako se vrlo dugo lomio, po pet-est puta reavao i
odustajao od svoga reenja, nije mogao doneti nijednu pesmu Milete Jakia u kojoj bi
se jedna njegova sitnija, ali vrlo simpatina osobina, bila pokazana njegov dar zapa
anja ivopisnih konkretnih pojedinosti u polju, u umi, u selu (Popovi 2000: 8). U
Pantologiji, problem karakteristine pesme M. Jakia postaje uopte dobra pesma,
i dobar spis koji ni pesnik ni sastavlja ne mogu da pronau.
14Iako donosi dve pesme V. Petrovia (O, zato? i Zato zato), te jednu M.

Korolije i V. Ilia Mlaeg, a dodaje i jo po jednu S. Pandurovia i M. urina, isto je

toliko parodija (a vie novodonetih pesnika) pesama nastalih za vreme i posle Prvog
svetskog rata M. Crnjanskog, J. Kosora, S. Miliia, S. Vinavera, D. Filipovia i M.
Jelia (poslednja dvojica su u Pantologiji prisutni rodoljubivim pesmama, kojima su
najzastupljeniji pesnici krfskog Zabavnika) koje se u Antologiji nisu ni mogle nai.
 o antologijama

od nje jasno prepoznaje u drugoj: ako se nacionalnost pesnika kao to su 63

Ivo Vojinovi, Josip Kosor ili Sibe Milii, ili Tin Ujevi, moe i ne pre
poznati kao problemski postavljena, jer su ili etniki bili Srbi, ili delovali
unutar srpskog kulturnog kruga, Nova pantologija donosi i pesnike koje
bez dvojbe odreujemo kao hrvatske, kakvi su Vladimir Nazor, Vladimir
Vidri ili Miroslav Krlea15. Najvea su ogreenja o hronologiju: Nova Pan
tologija, koja e u poslednjem, celokupnom izdanju predstavljati etvrto,
Novo doba, poinje Narodnim blagom koje je sakupio Vuk Karadi, a
zatim preko Njegoa, ure Jakia i Laze Kostia ponavlja vremenski tok
do Tonkine udbe Bore Stankovia i parodija pesnika moderne, ali njen
glavni deo ine parodije generacije koju nazivamo avangardnom, unutar
kojih su inkongruentno smetene i dve Duieve pesme, ponavljajui moti
viku dekorativne Vizantije, kojom je ovaj pesnik zastupljen u Novoj pan
tologiji. Ovakva formalna izneveravanja naela Popovievog izbora kritika
je prepoznavala kao odustajanje od prvobitnog modela, i irenje namere
parodiranja jedne odreene knjige do sveukupne parodijske istorijske vizi
je knjievnosti posle Prvog svetskog rata, ali injenica da ovakve odluke
prepoznajemo kao ogreenja upravo u odnosu na principe kojima je obli
kovan model, uspostavljaju vezu s Antologijom na drugaiji nain, ne for
malni, ve smisaoni.
Popoviev izbor lirike kao vrste kojom se bavi omoguio mu je da
na jednostavan nain iskljui pesnitvo stvarano sa ne iskljuivo knjiev
nim namerama, koje je do esteticizma poetkom XX veka imalo punopra
van status umetnikog dela, ali je svest o problematinosti takve odluke
prisutna ve i u Antologiji: lirika, pod kojom se podrazumeva estetski
autonoman knjievni tekst, postoji i unutar dramskog (te otud odlomci iz
Maksima Crnojevia Laze Kostia), ne mora da znai samo lirsku pesmu
(odlomci akog rastanka Branka Radievia, ili nastankom ipak pri
godna pesma Svetli grobovi J. J. Zmaja), niti samo stihovano pesnitvo (dve
prozaide Jovana Duia). Odluka Stanislava Vinavera da parodijama obu
hvati ire polje knjievnosti otrije ukazuje na posledice ovakvog ograni
avanja, koje u avangardnoj optici, s razgradnjom sistema anrova i hije
rarhizacije kao posledice formalnog odreenja anrovske pripadnosti dela,
predstavlja ogreenje o knjievnost kao umetnost. S druge strane, unoenje
i neknjievnih tekstova, vidljivo posebno u Novoj pantologiji, izokrenu
tom logikom skree panju upravo na znaaj i neophodnost uspostavljanja
15 Prelaenje ovako uspostavljene granice se, ipak, ne pokazuje kao jednostavna
zamena idejom o jedinstvu dve kulture. tavie, nizom komentara koji na razliite
naine predstavljaju kritiku prema oblicima uobiajenog njenog ospoljenja, ukljuiva
nje hrvatskih knjievnika u Pantologiju pokazuje se kao problematizovanje ne samo
granica meu kulturama, nego i uspostavljanja nacionalnog identiteta koji je mogue
tako proizvoljno ograditi.
 trei program ZIMA 2012.

64 takve granice16, upuujui i na neodvojivost knjievnosti od drutvenog

konteksta u kome nastaje, te na uslovnost iluzije potpunog esteticistikog
apstrahovanja umetnosti od ivota.
Kada je u pitanju vremenska razdeoba, na kojoj poiva vizija koja kod
Popovia predstavlja zalog celovitosti prikaza, ali i potvrdu sistema vred
novanja, pored zagrebanja u razumevanje razvoja pesnitva kao smene
pokreta, i problema odabira osobine prema kojoj se oni imenuju (pitomi
zamvarvarizam), nizanje pesnika u Pantologiji, s granicama doba ije je
postavljanje proizvoljno, ukazuje ne samo da hronologija i klasifikacija ne
znae jo i istoriju (to je prisutno ve i u Antologiji, potrebom da se vre
menska razdeoba potvrdi priom o razvoju), ve i da je za smetanje jednog
pesnika u zacrtani vremensko-knjievni niz neophodno i svoenje njego
vog pesnitva na izbor koji se u niz uklapa. Na taj je nain parodijski Velj
ko Petrovi mogu i u prvom (uslovno: pitomom) i drugom (varvarskom)
dobu na isto vajkanje (O! zato smo se! zato smo se! sreli!) u prvom
e sluaju prieljkivano reenje biti mimoilaenje (Ko dve lae! Na sred
okeana!), a u drugom (Zato su se sreli nai prsti / Na klaviru tmulom
seanja i varke) skidanje cipela, i sviranje klavira nogama. Istorija kao
apstrahovanje stvaralatva pesnika i uklapanje tako dobijenih slika u pri
u o razvoju poezije postoji, parodijski, i u Pantologiji Biografski podat
ci na njenom kraju donose upravo to. Skice gotovo svih pesnika koji se u
Pantologiji javljaju, stvorene, naravno, izvrnutom logikom koja biografiju
linosti esto gradi uzimajui naslove, teme i motive pesnika kao dogaaje
njihovih ivota, sadre, pored kritikih osvrta na pojedinano stvaralatvo i
jedan mali narativ, koji govori o smeni vlasti u Carstvu poezije. Posle abdi
kacije Kralja pesnika, Jokanaana I, premorenog manikiranjem svojih sti
hova, i seenjem uljeva na svojim rimama (str. 73) (istovremeno aluzija i
na teki posao rime i ritma, ali i dozivanje ruke/muke iz uvodne pesme),
Jovana Duia, presto je zauzeo Regent Pesnika Simeon I, Pesimisimus,
a uz borbu s pretendentima Milanom Rakiem, liferantom svea i gasa
(str. 71) (bukvalizacijom stihova Jefimije) i andarskim narednikom
Jovanom Skerliem, uzurpatorom koji je prognao Prvosvetenika Disa iz
drave Poezije, a ija je nevinost utvrivana u parnici nalik Drajfusovoj
(str. 73). Ovakva zaista urnebesna slika smene pesnikih generacija, iako ne
izneverava injenice o odnosima meu linostima, nita zapravo ne govori
o njihovoj poeziji, niti o njenom razvoju, ali ukazuje na neto drugo: rea
16Meu oglasima koje donosi Nova pantologija nai e se i nekoliko pravih,
meu kojima je i onaj kojim se reklamira Pantologija iz 1920, ali nakon prethodnih ni
oni ne izgledaju ba sasvim ozbiljni: poslednji, kojim se reklamira izdavaka knjiara
Osvit, pored najveeg izbora muzikalija, knjiga i slika-originala i reprodukcija,
oglaavae (krupnijim slogom) i stovarite klavira, i generalno zastupnitvo Ultaj
novih modnih urnala.
 o antologijama

lizacijom metafore carstva poezije do posledine slike dinastikih suko 65

ba u njoj otkriva vezu vizije razvoja s razumevanjem prirode onoga to se
razvija. Time se prva Pantologija na svom kraju opet vraa na Predgovor
Bogdana Popovia, na ono to je u parodijskom predgovoru izostalo: pita
nju smisla prie o razvoju poezije sprovedenog i oblikom njenog prisustva
u antologiji. Odnos tvrdnje i primera koji je potkrepljuju uspostavlja se na
kraju Pantologije, ali obrnutim redosledom u odnosu na Popoviev: umesto
antologijskog nizanja koje treba da potvrdi razvoj iznesen pre samih pesa
ma, ovde niz fragmenata prevodi u iaenu viziju ono to je ve reeno
parodijama, koje italac prepoznaje kao esenciju pesnika o kojima je re,
tanije naina na koje je knjievni razvoj oblikovao njihovo doivljanje.
Ono to preos taje nakon ovakvog poig ravanja s itaoevom percepcijom
najavljeno je ve u prvoj pesmi/parodiji, koja i pripada i ne pripada Panto
logiji: Kubistiki odnos Stanislava Vinavera, koji stoji pre Uvodne pesme
parodijskog Jovana Duia, i nije numerisan kao ostali unosi, jeste i parodija
pesnikog izraza samog autora Pantologije, ali je, u paralelizmu s kubisti
kom apstrakcijom s korica knjige, i uvodni komentar skrivenog ozbiljnog
autora koji bira parodijski modus govora, i pesnikom zagonetkom naja
vljuje ono to sledi: Okovani Crtom trae se i spleu, / Ko nesvesni svodi
miljenih zvukova, / I nad Jadom mranim (stegnutih) Lukova / Idu, Jezom
Mirnom, u Veliku Sreu!... Ta okivaka crta, bergsonovska mehanizovanost
percepcije koja se otkriva u parodijskoj sublimaciji individualnosti pesni
ka, predstavlja objedinjavajuu nit Pantologija, a svest o njenom dejstvu,
koja pretekne nakon dosledne primene igrive logike pojedinanih parodija
i na diskurzivno sagledavanje celokupnog niza, svest je o procesu antologi
zovanja. Uspeh parodija, sloiemo se s Ivanom V. Laliem, poiva upravo
na pogoenoj karakteristinoj osobini parodiranog pesnika, na izrazitosti
parodiranog modela (Lali 1997b: 257), a Pantologija tu osobinu preuzima
od Antologije, odnosno ire uspostavljenog sistematinog sagledavanja srp
ske knjievnosti u trenutku iji je ona proizvod. Na taj je nain Pantologija
dvostruko dvostruko kodirana: s jedne strane, u svakom pojedinanom
preoblikovanju ukrta se stilistiki glas parodiranog autora i kritiko-raz
graujui glas parodiara, ali je ovaj drugi, na nivou celine knjige, ukrten i
s glasom antologiara, ije granice (izbora ne samo ta, ve i kako ukljuiti,
a zatim smisaono organizovati i vezati u celinu prema odreenom kriteriju
mu), i posledice tog ograniavanja parodijski preispituje.
Da Pantologije u celinu vezuje upravo ovakva taka iz koje se sagleda
va pesnitvo, govori i zakljuni tekst antolokog dela Pantologije iz 1920:
kritika etiri veeri Grupe umetnika razvija golicavu misao kako bi
Jovan Skerli mislio o generaciji avangardista, 1920. godine a Nova Pan
tologija veim svojim delom donosi uklapanje Vinaverovih savremenika u
poetiki niz nastao parodijskim izvrtanjem niza nastalog u trenutku obli
 trei program ZIMA 2012.

66 kovanom Skerlievim koliko i delovanjem naeg antologiara. Ukljuivanje

parodija pisaca koji stoje na istom poetikom stanovitu kao i S. Vinaver
vano je ne samo kao irenje Popovievih granica (od kritike prepoznato
kao prevazilaenje modela Antologije u Novoj pantologiji), ve je na nji
ma uoavana i dvojna priroda parodiarevog stava, odnosno mogunosti
kritikog dejstva: naklonjenost kritiara koji parodira saborce oitava se
u afirmativnoj parodiji, koju odlikuje znatno blai kritiki ton, usmeren
pre svega na komino razobliavanje stilskih i poetskih postupaka i obra
zaca specifinih za pojedine pisce, koji su postali ve prepoznatljivi i, u
izvesnom smislu i pesniki manir, a ne na negaciju ideja i poetikih nae
la tih autora (Seljaki-Mirkovi 2009: 119120). Ali, zar se isto ne moe
rei i za parodiju Bela zora Branka Radievia, ili ak i arenu duu
Jovana Duia? Moe li se Vinaveru pripisati ovakva vrsta partizanstva, i
ima li, zaista, pozitivne parodije? Izjednaavanje mete parodiara i poeti
ke pozicije knjievnog kritiara Vinavera zavodljivo pozicionira Pantologije
unutar polemikih borbi avangardnog prevrata ije su Vinaver i happy few
centralne linosti, ali takva vizura nije bez pukotina: kako u takvo binarno
sagledavanje uklopiti Lazu Kostia, Simu Pandurovia17, ili Boru Stanko
via? Ima neeg istinski maginog u slici mladog Rastka Petrovia koji u
noi odlazi ak iz Ratarske u Sarajevsku, da mi [Vinaveru] objasni svo
je razloge, i da zatrai moje: pisca je odjedared uvrebao u tesnacu stila,
u neizbenom padu ili sklizaju slogova u reenici (Vinaver 1975: 391), i
treba bez cinizma itati priseanja na intimne potrese koje su u Vinaveru
izazivale reakcije na objavljivanje Burleske Gospodina Peruna, boga groma,
kao i priznanje da ga je Dnevnik o arnojeviu porazio svojom lepotom,
mladalakom zrelou, neim razoarano poetskim to mi se uinilo ras
konije i od Floberovog Novembra koji mi je u to doba izgledao vrhunac
razoarane poezije (str. 379) toliko da joj je prepustio prednost prve knjige
Albatrosa umesto Gromobrana svemira, ali se struktura parodijskog tret
mana ovih pisaca ne razlikuje od ostalih parodija, a drugaiji stav parodi
ara (koji bi znaio i skrhavanje jedinstva zbirke), nije ba sasvim mogue
dosledno potvrditi na knjizi u celosti.
17Iako se status Regenta Simeona I znaajno promenio u biografskom delu

Nove pantologije, u kom se on vraa svom starom zanatu pogrebnika (bukvalizaci

jom naslova Posmrtnih poasti, spevanih na reklamu zavoda Palestina), te sada
pokopava i sahranjuje sve svoje nesretne podanike (M. Krleu, M. Crnjanskog, S.
Vinavera i R. Petrovia, te Celu Modernu Umetnost), naravno, neuspeno, jer nasil
no pogrebeni ustaju iz groba, a Simeon abdicira, i nastavlja ivot u Umetnikom Ode
ljenju, pored Metrovievog Seanja, takva promena nije oitljiva i u parodijama.
Hiperbolisanje Pandurovieve sklonosti ka leksici latinskih osnova iz naunog diskur
sa, na kome poiva parodijski efekat Metafizike, postoji ve u parodijama iz 1920.
(Poslednji pogreb i Emocija mrana), samo donekle ublaeno kombinovanjem sa
(izokrenutim) motivima prolaznosti, pesimizma i smrti ideala.
 o antologijama

Milo Crnjanski je najzastupljeniji autor u Pantologijama: u prvoj (u 67

drugom dobu) pesmom Razoarenje (parodirajui Liriku Itake), u dru
goj pesmama Veze (parodirajui Sumatru) i S puta po Lombardiji (koja
spaja putopise, objavljene tek 1930, i Strailovo), prozom Notes o Beliu
(Dnevnik o arnojeviu), i pesnikim prevodima Iz kineske lirike (koje
je Crnjanski objavio sledee, 1923. godine) u tom trenutku, izuzmemo
li dramu Maska, to je sve to je Crnjanski objavio18. Ovakva zastupljenost
daje mu status koji u Antologiji ima Jovan Dui, i uzbudljiva je misao o
vezi ovakve neinstitucionalizovane antologizacije sa, barem na asocija
tivnom nivou postojeem, centralnim poloajem ovog pisca unutar knji
evnosti avangarde. No, ta izobliavaju ove parodije? Tema melanholije i
defetizma nakon Velikog rata, razoarenja u nacionalni Panteon iz Lirike
Itake banalizovana je inkongruentnim zamenama objekata, ali ono to ovoj
zameni obezbeuje posebnu boju komikog efekta jeste patetika istupa u
prvom licu, koje se u drugoj strofi otkriva, slinim zamenama, kao ukleti
knez / Sa paorskim manirima / U dronjavim pelengirima / Sa zakrpom na
turu / I veno zagledan u jedan sveti vez / Na svom ukuru (Vinaver 1920:
30). Demoliranje sumatraiz ma Crnjanskog, ideje o tajnoj povezanosti sve
ga na svetu, lirinosti anrovski kompleksnog proznog izraza postignuto
je hiperbolisanjem njegove sintakse (do paroksizma, uz izostanak seman
tikog dejstva segmentacije i parataksine strukture reenice), leksikih
i gramatikih izneveravanja norme knjievnog jezika, refrenskog pona
vljanja iskaza (banalnih, te lirizacija izostaje), motiva telesnog (Vinaveru
posebno drag motiv kicoenja banatskih paora) i erotskog koje se pre
nosi i na biljni svet i pejza (koji bukvalizacijom prerasta i u oglas obja
vu mladog pesnika [biveg oveka] da je u duhu svoje poezije odluio
da postane drvo, te prijateljima javlja novu adresu: Topider, 7-ma bukva,
levo [Vinaver 1922: 168]). Ponavljajui motivske i formalne inovacije koje
Crnjanski unosi u srpsku knjievnost, ali bez dejstva koje one imaju na
smisao ovog izraza, Vinaverove parodije ne samo da sublimiraju njegove
osobine na nain koji je dugo predstavljao analogon za pesnitvo Crnjan
skog, ve tim izostavljanjem i ponavljaju, samo u parodijskom kljuu, prve
reakcije kritike na pojavu ovih dela. Ali, u razigravanju njegovih formalnih
osobina on ne ide do kraja: parodijske intervencije iz Lirike Itake, koje ne
vrhune u obnavljajuem, igrivom smehu, ve u crnom humoru i groteski,
nee biti vidljive za pantologijsko izoblienje, kao to ni razoarana poe
18 Prie o mukom, kao i Maska postoje u parodijskoj biografiji Crnjanskog,
sa suptilnim komentarom o njihovoj neto boljoj recepciji od strane prve kritike
Poto je stalno govorio kako treba skinuti masku i biti muko, pravo muko, a ne iz
nekih pria o mukom, to se sa Sumatre vratio na Itaku, i postao drvo. Zato ga hvale i
neki drveni filozofi iz konzervativnog tabora: poto su se oni uabonosili, to im je svako
drvo simbol njihove kulture (Vinaver 1922: 135)
 trei program ZIMA 2012.

68 zija Dnevnika o arnojeviu ne postoji, ako se panja zadrava samo na

uoavanju elemenata kojima ova proza odstupa od ustaljene pripovedne
fakture, odnosno na reakciji na najvidljivije, ime je mogue prenebregnuti
znaenje groblja starih romana i slobodno ga zameniti zavrnom slikom
na kojoj jedan starinski, prepotopski, slomljeni krst pokazivao je Bogu
i nebesima neku smenu pretnju krajikom svog trulog nakislog drveta
(Vinaver 1920: 33). Drugi kd Pantologije na ovom se mestu razotkriva i u
oblikovanju pojedinane parodije kritika otrica nije usmerena ka paro
diranom piscu (o kakvom se to maniru moe govoriti u trenutku kada je
kontinent Crnjanski jo uvek bio sasvim nov?), ve ka antologizovanom
Crnjanskom, tj. ka granicama vizure oblikovane zaokruenim prethod
nim razvojem.
Jo je zanimljiviji sluaj Rastka Petrovia, u Pantologiji prisutnog
samo jednim tekstom (i bez unosa meu neknjievne parodije): kljuna
osobina Burleske gospodina Peruna boga groma enciklopedijski oblik
romana, koji je i parodijski pregled gotovo svih postojeih anrova, odno
sno tipova diskursa nae usmene i pisane knjievnosti od jednostavnih
oblika, zatim predanja, mitova, legendi, bajki, epskih pesama, potom sred
njovekovnih itija i apokrifa, autobiografske proze, seoske pripovetke do
ekspresionistike ratne proze i konstruktivistike poezije (Petrovi 2008:
227) zajednika je i Pantologiji: ako bismo pripovednost antolokog
nizanja (uz izokretanje logike) pripisali i Pantologiji, te o njoj mislili kao
o romanesknom ostvarenju, gornje odreenje bi sasvim dobro poslui
lo i za opis anrovskog aspekta Vinaverove knjige. Sapoge Divke-Tivke
saimanjem donose ba to: narativ koji zahvata dugaak period, od mit
skih Slovena do prvih decenija XX veka, utkane stihove na narodnu, bio
grafsku i autobiografsku prozu, do mitskog preokretanja i ponavljanja
vremena, koje u parodiji izrasta u ekstatino finale aloginih usklika, uz
pretapanje proze u stihove. Meutim, uvodne didaskalije signaliziraju dru
gi cilj ovakvog metaparodijskog poigravanja: Ovo sve treba itati brzo i
veoma tankim glasom. Samo kraj treba itati iz basa: ko nema bas, bolje da
ne ita kraj (Vinaver 1922: 34), a takvim je komentarom i grafiki odvo
jen zavrni zamah u tekstu (ovo to dolazi treba itati debelim glasom, po
mogustvu kontrabasom [str. 38]). Usmerenost na itanje, koje naglaa
va komike efekte izazvane zamenama koje iz Rastkovog teksta uklanjaju
mitologiju sporednog neba svodei je na grotesku telesnog, daje sliku prvo
bitnog percipiranja Burleske, o kome svedoi sam Vinaver: ne samo da su
slovoslagai odbili da nastave posao posle ezdesete stranice (njima se sve
to uinilo takvo nagvadanje, takve jalove besposlice, kvake i burgije, da
su smatrali: da im je prosto dunost da prekinu posao, i da obaveste poslo
davca o upljem bezumlju dela, koje im je bilo povereno [Vinaver 1975:
385]), ve i sav Beograd. Kupovali su knjigu da se smeju i da vrite. Knji
 o antologijama

ga je lagano odmicala naravno, donosei vie uspeh sablazni, no uspeh 69

koji sam ja oekivao. [...] Bila je kao jeres u svetu dobronamernih vernika
(str. 386). Sapoge Divke-Tivke ne razobliavaju roman Rastka Petrovia
(gotovo da se mogu neprimetno ukrstiti reenice Vinaverove parodije i ori
ginala, to ovaj tekst ini najpreciznijom stilizacijom meu pantologijskim
preoblikovanjima), ve granice italakog horizonta, njegovu okotalost u
sistem koji u razbijanju tradicionalnog pripovednog postupka ne vidi dru
go do nesuvislo buncanje. Smejati se Sapogama Divke-Tivke, ako je to
uopte bilo mogue za prvobitnu publiku Pantologija, znailo je smejati se
razotkrivenoj sopstvenoj ogradi u percepciji, i time je bar donekle oslabiti,
i na taj nain jeste mogua tvrdnja o Vinaverovoj afirmativnoj parodiji ne
u stavu parodiara prema autoru ili delu koje preoblikuje, ve u krajnjoj
nameri njegovoj.
Moda najinteresantnije o ovome govori problem nepostojanja, a
zapravo skrivena figura Momila Nastasijevia u Pantologiji. Izostanak
parodije njegovih tekstova tumaen je kao krajnji izraz jednakosti paro
diarevog i Vinaverovog kritikog stava prema tom svecu srpskoga jezi
ka i srpskoga knjievnog izraza (Seljaki-Mirkovi 2009: 128). Meutim,
Nastasijevi ipak postoji u Pantologiji, onoj iz 1938, biografskom skicom:
Poinio velike zloine i odmetnuo se u tamni vilajet. Sa svojim bratom
Semom opljakao Meuluko blago i tada su obadvojica oglaeni za hajdu
ke. Da ne bi prodrli u Operu banduri sa pukama brane danju i nou ulaz
brai Nastasijevi, pred samom zgradom Narodnog pozorita (Vinaver
1938: 191). Ovakvo ukljuivanje za Vinavera intimno moda najznaajni
jeg srpskog pesnika, ne parodijom, ve biografijom koja govori o recep
ciji (odbijanju) vie nego o pesnikoj pojavi, moe biti gest koji ukazuje na
krajnju taku antologizovanja koje zahteva zatvoren, zaokruen put kojim
iskazuje razvoj kao uslov svog postojanja: i kada iz vizure ne moe da uklo
ni pesnika, svetlost poezije tunela koji se ne kopaju samo u saobraajne
svrhe pada na njenu slepu mrlju, njoj naprosto nedostaju ula kojim bi
mogla da je sagleda.
Iz ovakve vizure na drugi nam se nain pokazuje odnos izmeu Panto
logije i Nove pantologije. Prva zaista ima zaokrueniji sistem, vre je veza
na za formu uzora, a kritika otrica deluje gorkije, vie negatorski usme
rena. Pored prividnog haosa, eksplozija izvrtanja, i do ekstrema dovedenog
izokretanja principa konstrukcije modela, drugu Pantologiju odlikuje i
mnogoznaniji smeh, iz vie izvora: komentari parodijskog antologiara
uz gotovo svaku od parodija umnoavaju njenu metu, kao u igri ogledali
ma uz na parodijsku probu stavljen konkretni tekst koji je parodiran,
odmah je za njim na isti nain razobliena i figura njegovog itaoca, bilo
da su u pitanju tumai i komentatori, kakvi su prireivai Vukove zao
stavtine i Vuk Karadi kao prireiva narodnog blaga, Pavle Popovi
 trei program ZIMA 2012.

70 kao tuma teih i stranih rei Njegoeve poezije, ili sam Bogdan Popo
vi zbog ijeg se genijalno prostog pronalaska (Ne treba prepriavati!)
nekoliko velikih francuskih kritiara [...] ubilo iz zavisti (Vinaver 1922:
73), ili sam italac Pantologije, koji u otkriu istovetnosti parodije sa
uzorom (uslovu da je kao parodiju i prepozna) zapravo otkriva sopstvenu
srodnost s onim emu se smeje. I na ovom mestu moe se uoiti analogija s
naslovnom stranicom knjige: skrivene oi koje na koricama prve Pantologi
je proviruju iza mirnih trapeza i strasnih rombova zamenio je klovn koji
iskae iz kutije, osloboeni avo na opruzi, mehanizam kojim komika
Pantologija deluje, razotkrivajui do kraja posledice okotalosti percepcije,
a umnoavanje komentara, kao i Maturska pitanja prikazuju napor savla
davanja sveta koji oslobaanjem percepcije (uoavanjem sopstvenih gra
nica) izmie granicama koje mu se nameu. Komiko razoblienje nemoi
takvog napora predstavlja parodija kritike Branka Lazarevia, koja donosi
beskrajno zaplitanje u sopstveni jeziki i pojmovni aparat, u pokuaju da
odgovori na pitanje jesu li ili nisu Moderni pravi pesnici, a rastaui se
neadekvacijom te previe glomazne aparature, koja poinje raunom godi
na postojanja prave umetnosti, u jednu od sopstvenih referenci: Gggg,
Lllll, Uuuuu, Ppppp, Oooooo, Sssss, Ttttt (Vinaver 1922: 81). Godina 1922.
je vana godina za srpsku avangardu19, i mogue je novo doba razumeti
ne samo kao periodizacijsko odreenje koje iznova uzdrmava Popovievu
podelu, ve i kao pobedni izraz vere u novo doba postojanja knjievnosti,
o kakvom govori zavrna slika izmenjenog narativa o Regentu Simeonu
I: Novim Ustavom, Poezija vie nije kraljevina no jedna vrsta bogumilske
Republike. Pesnici propovedaju pravu veru oveanstva, veru due, lepote i
mistike, i s toga su oni duhoborci i bogumili, a parodiarev stav u novom
dobu kao radost, beskrajnu radost razglobljavanja, nekristalisanja i oslo
boenja duhova. Ipak, i ta je revizija Ustava uinjena iz straha da novi
kraljevi ne postanu tirani, a novo postojanje je i dalje u starom svetu, u
kome, iako
Svetislav II [Stefanovi] izabran je za Velikoga Dedu. Druga dva velikodostojnika
bogumilske sekte: Gost i Starac jo nisu izabrani. Starac nee da bude niko, a to
se tie gosta, u ovoj tek poinjuoj i tako jo nesmeloj kulturi Jugoslavije, svi se
umetnici oseaju jo samo kao gosti, i to gosti kojima se domain malo ili nimalo
ne raduje, pa ih doekuje motkom novinarske klevete (Vinaver 1922: 137138).
Domain s motkom figura je iji pogled s korica prve Pantologije
uspostavlja okivaku crtu koja vodi Jezom Mirnom, u [ironinu] Veli
ku Sreu, iji su komentari koji uokviruju tekstove u antolokom delu,
19Vanost 1922. kao prelomne godine srpske avangarde istakao je G. Tei, kao
kljune dogaaje izdvajajui upravo pojavu Otkrovenja Rastka Petrovia i Nove panto
logije Vinaverove (up. Tei 1987).
 o antologijama

odnosno onaj koji postavlja srpsku knjievnost kao niz profesorskih pita 71
nja s tanim odgovorima, ili niz biografija, ali se njegova nemo rastvara ne
samo u izokrenutoj logici kojom se parodira pokuaj sistematizacije, ve i u
kratkovidosti njegovog pogleda u srpsku knjievnost, najuoljivijoj, kao i u
Antologiji, kada je u pitanju iva knjievnost, ona koja uvek postoji na vie
naina nego to je mogue opisati, i ako jeste poezija, onda je i nesvodiva
na kategorije kojima operie sistemska prolost, ili njima nesamerljiva.
Kakva se, onda, promena dogodila 1938. godine? Objedinjavanje dve
knjige, gotovo istim sadrajem ponavlja, osamnaest godina kasnije, ono to
su one imale da kau 1920. i 1922, uz novi, dodatni predgovor, koji sada
potpisuje Stanislav Vinaver. U generaciji sinova koja se udruila s oe
vima kritika je prepoznavala neargumentovanu identifikaciju literarnih
pozicija (Zori 1976: 113) generacije nadrealista, Velibora Gligoria i pisa
ca socijalne literature s generacijom Bogdana Popovia i Jovana Skerlia,
te Predgovor novom izdanju sagledavala u kontekstu Vinaverove inten
zivne polemike aktivnosti tridesetih godina (te otud i vezivanje za knjigu
ardak ni na nebu ni na zemlji [1938], u koju su mnogi od ovih napisa
ukljueni), a Najnoviju pantologiju videla obeleenu setom neuspeha, ose
anjem potcenjenosti i usamljenosti u poziciji izmeu dve generacije (str.
113). Prisustvo sinova najvidljivije je u ne-antolokom delu knjige. Naj
vanije, u jo jednom promenjenoj prii o carstvu srpske knjievnosti,
koja i pomeranjem zapleta narativa u jo davniju istorijsku prolost (pad
srednjovekovnog carstva i borbe s Turcima) potvruje neveselo tumaenje
predgovora: Simeon Prvi se u tekim danima poezije postrigao, povu
kao i dobio ime optinsko dete, a dravu poeziju napala su
mnogobrojna tatarska i islamska plemena [...] predvoena ahom Milanom Bog
danoviem i hanom Veliborom Gligoriem, kao i nekim drugim poglavicama.
Ispod kopita njihovih konja knjievna trava nije rasla. Bilo je zabranjeno baviti
se poezijom i svaki koji je to pokuao bio bi iv sahranjen, po naroitom dekre
tu aha Milana Bogdanovia. Na drumovima su podignuta veala za knjievnike
koja su nazvata Naa stvarnost. Za svaku gramatiki pravilnu reenicu vreno
je skalpiranje glave i deranje koe. Ustanovljen je sud ravih ljudi pod nazivom
nad-sud, sa hodom Markom Ristiem, dizdarom Vuom i koprivarom Dua
nom Matiem na elu. (Ovaj poslednji, ne mogui da pali, reio je bar da ari.)
Za sintaksu se ilo u zatoenje, a za interpunkciju se nabijalo na kolac. Ova var
varska perioda omoguena je izdajstvom itavog niza starih funkcionera koji su
i ranije bili veleizdajnici poezije. Oni su prili neprijatelju i irom mu otvorili
vrata svojih ustanova, zadruga, univerziteta, redakcija i talenata. Meu njima su
naroito poznati Pavle Popovi, Milan Grol, Svetislav Petrovi i drugi rezervisti,
i treepozivci kao i precvetala lepotica i socialna namigua Cvijeta Zuzori.
Ni budunost ne izgleda nita svetlije: malena aka vernika poezi
je povukla se na zimovnik u nepristupane klance Srbije oekujui bolje
dane i urev danak knjievnosti. ef tih legitimista i pesnikih oajnika,
 trei program ZIMA 2012.

72 poet-baa njihov je Milan Rai [Raki?], nekadanji trubadur sa pesnikog

dvorca despotice Jefimije (Vinaver 1938: 192193). Slinim je narativom
predstavljena smena generacija u Maturskim pitanjima knjievne dahi
je (Bogdan Popovi, Pavle Popovi, Milan Grol, Milan Bogdanovi u ime
svog proroka Jovana Skerlia) i kabadahije (Marko Risti, Velibor Gligo
ri, ika Milievi, Boa Kovaevi, Pavle Stevanovi i itav niz poturica, to
jest bivih vernika kulture i knjievnosti, koji su s dvostrukim arom krenu
li da pale ono to su nekad oboavali) naredili su seu knezova (Krlee,
Andria, Crnjanskog, Miliia, Manojlovia, Ujevia, Nastasijevia, Vina
vera, Kosora, Rastka Petrovia, Drainca, Desimira Blagojevia, Ranka Mla
denovia, Sinie Kordia). Odluka o tome donoena je u dve kule antik
njievnosti, Univerzitetu i Kolarevoj zadubini (Maturska pitanja 1938.
uglavnom i donose komentare na stanje u institucijama kulture), a ustanak
potlaene knjievnosti se tek oekuje jer ni jedno znamenje nije izgleda
lo dovoljno ubedljivo da se brani [...] jer je feljton iz zemlje provreo
(str. 182), ime se u jedno vezuju Predgovor novom izdanju i ovakav osvrt
na drutvene prilike na kraju Najnovije pantologije. Meutim, i od ovakve
pesimistike slike nainjen je otklon njenom stilizacijom diskursa ispitnog
pitanja, odnosno knjievnih parafernalija, a odmah je zatim i humorom
(istina, neto gorkim) razblaena u Oglasima. Meu novounetim knjiev
nim parodijama nema pripadnika ove generacije, i jedina parodija poezije
nadrealista ostaje Zatije slomljenih visoravni Milana Dedinca, s aluzi
jom ne na nadrealistiku angaovanost, ve na jeziki eksperiment. Neu
kljuivanje ovih pesnika u antoloki deo Najnovije pantologije moe biti
znak za neto slino onome to se dogodilo s Momilom Nastasijeviem,
ali uz razliitu nijansu neizrazitosti samih tekstova, zbog koje je za pan
tologiara vidljivije drutveno postojanje dobro uklopljenih autora, nego
samo stvaralatvo.
S druge strane, pomeranje na obode knjige ini ovo pitanje tek delom
konteksta u koji je u novom vremenskom trenutku smeten antoloki niz,
koji sada i sam postoji na drugaiji nain u odnosu na prva izdanja.
Dobijena je knjiga koja umesto tri ima etiri perioda, unutar kojih postoji
dvostruko vreme, i njegovi poremeaji; umesto lirike donosi sve knjiev
ne i neknjievne anrove, a uz srpske autore i hrvatske, a osvre se i na
knjievnost u Bosni, suptilno problematizujui odnos kultura koje raz
dvaja isti jezik. Konano, uklanjanjem uvodne i zavrne pesme, prepozna
vanje modela Antologije novije srpske lirike dodatno je potisnuto u poza
dinu, te je postalo mogue potpisati Predgovor prvom izdanju imenom
Bogdana Popovia, a da to ne izazove laku misao o razraunavanju s lino
u antologiara. Stavljanje jedne uz drugu dve Pantologije jasnije ukazuje
na ogranienosti pokuaja sistematskog sagledavanja vremenskog trajanja
knjievnosti, ali sada prenosei posledice spoznaje granica i na tretman
 o antologijama

poezije ranijih doba: na isti nain na koji meta parodije Crnjanskog nije 73
sam Crnjanski, ve njegova antologizacija, moemo se zapitati i o nainu
na koji su Laza Kosti, ili Jovan Dui prisutni u Pantologiji. Kod Kostia
(iji je dosluh s Vinaverom intuitivno prepoznavan jo u kritikim napisi
ma povodom Mjee (Raji 1911: 134), i o kome je Vinaver napisao mono
grafiju kojom maestralno rekapitulira ne samo epohu i pojavu Kostievu,
ve i sopstvenu avanturu duha, do konane sinteze svoje ivotne estetike
vizije), u pantolokoj verziji je (u Novom dobu) ekstremnom hiperboli
zacijom izraza (onog najvidljivijeg kod Kostia kalamburskog ukrtaja),
uinjen gotovo potpuno nevidljivim poetski narativ koji doziva i poreme
enu ravnoteu nalik onoj iz Gromobrana svemira, ali i razoblienje udo
vita lepote iz Kubistikog odnosa.
Slino je i s itavim periodima: uklonimo li iz drugog doba iskuava
nja Popovievih granica prozu M. Jankovi i muziku kritiku M. Miloje
via, pesnitvo patriotizma M. Miloevia, M. Jelia i D. Filipovia, odno
sno avangardiste Crnjanskog, Miliia, Kosora pesnici koji preostanu,
bilo da su ukljueni u Antologiju ili ne, postoje motivima neovarvarstva
(repetitivnom hiperbolizacijom Bojieve sklonosti ka grubim naturalisti
kim slikama, bukvalizovanom varvarskom pojavom M. urina Opet na
balu, ili ve pomenutim muziciranjem Veljka Petrovia), na nain u kom
doputeno je i izos taviti (bilo kao nedonoenje kakljivog dela ljubavne
trilogije B. Puria, ili, suprotno, kao odreenje pesme D. Markovi kao jed
ne od 27 napisanih istog dana), odnosno jeziki rogobatnim pesmizmom
S. Pandurovia upravo kako je Popovi unapred odredio osobine perioda
koji treba da predstavi, ak i s klicama obnove, ovako izokrenutim, U
olujnom mirisu / Gromkoga: Kukureku! Mirka Korolije.
Jovan Dui, koji posle Crnjanskog ima najvie parodija, u Pantologiji
je prisutan kao uvodni i zakljuni pesnik prvog doba, ija se, u Uvod
noj pesmi najavljena, muka na tekom poslu rime i ritma ubrzo rastva
ra kao virtuozno, ali isprazno divljanje tehnikom pesme u Mojoj (arenoj)
dui (treba se setiti primedbe Ivana V. Lalia o tome kako se posle stiha
Od ume elenki bleti bumbumada Duieva poezija vie ne moe ita
ti na isti nain), a potom i kao elava estetizacija banalnosti (parodijom
Male princeze, pri emu ne treba smetati s uma da je na drugoj unesenoj
prozaidi Popovi dokazivao estetiku prirodu svog izbora verzije unete u
Antologiju), a u Novom dobu reklamnom Vizantijom koja se, zajedno
sa samoreklamerskim feljtonom Miodraga Ibrovca (Poseta kod Lava Tol
stoja) nala izmeu refleksivne lirske proze Ive Andria (Iz knjige Lenji
ri) i ratne proze Dragie Vasia (Kod komandanta mesta), demolirajui
naelo skladnog komponovanja, ali predstavljajui i odjek glasa poeti
ke prolosti koja ponavljanjem tei da istrajava. Nain na koji abdicirali
Kralj poezije postoji 1938. nije vie istovetan s nainom na koji postoji
 trei program ZIMA 2012.

74 Jovan Dui, ali zapravo to nikada nije ni bio: ve u vreme prve Pantolo
gije Dui objavljuje pesme u kraem metru i iskorauje iz formalne ugla
enosti parnasovstva zahvatajui simbolizam, ali e se dugo o njemu kao
pesniku misliti iskljuivo nad korpusom kojim je zastupljen u Antologiji, i
samo takav on postoji i za Pantologiju. Nezavisno od Vinaverovog kriti
kog stava prema ovom pesniku (koji ni sam nije neambivalentan, i treba
paljivo itati ve uvene navode iz eseja Skerli i Boji da se u isticano jed
noznano odbacivanje posumnja), u parodijskom Jovanu Duiu, kao cen
tralnom pesniku Antologije, smeteno je i krajnje njeno cepanje ne vie
samo pitanjem objektivnog uspostavljanja knjievnog niza, niti o posledica
ma ograniavanja horizonta recepcije, ve mogunostima postojanja pesni
ka nakon antologizovanja.
Izokreui svaki kriterijum koji antologiaru slui da vremensko tra
janje poezije vee u niz, Vinaverova Pantologija dospeva i do krajnje mete
njenog parodijskog preispitivanja ne samih kriterijuma za uspostavljanje
sistema, ve posledica sistematizacije, ne Antologije Bogdana Popovia, ve
antologije uopte. Ono to otkriva, na kraju, nije alosno stanje u srpskoj
knjievnosti, ve injenica da se antologizovanjem, uspostavljanjem siste
ma, neto obavezno gubi. I tu se otvara poslednji problem, pred kojim Pan
tologija staje, ne nudei odgovor: pitanje na koji je drugi nain postojanje
Drave Poezije mogue. Oseaj poraza od generacije koja se udruila s
onom od koje je Vinaverova osvajala slobodu, ako uopte postoji, poraz je
jer i vremenskim trajanjem potvruje ne neoborivost Popovievog modela
i poetike pozicije (zato slabost vremenitosti kritike pozicije, oliena u
parodijskom Branku Lazareviu, nije ni potrebna Najnovijoj pantologiji),
ve nemogunost konanog prevazilaenja ontolokog modela u kome je
nekakav (makar i pantoloki) okvir za postojanje knjievnosti nuan, a ono
to pretekne gorko nakon smehovnog razoblienja temelja ovakve vizije
istorije srpske knjievnosti nije samo nepronaeni drugi nain na koji bi
bilo mogue sauvati knjievnost od naih sopstvenih granica, ali i od pre
vie slobode ugroene naom slabou, ve i to da se u tom uokviravanju,
ma i nevoljno, uestvovalo i postalo njegovim delom. Sistem jeste fatum,
naa osuenost na njega ne ukida se prokazivanjem njegovih nedostata
ka, i ako knjievna naela i knjievni izraz ne mogu da opstanu u borbi s
ukalupljivanjem, bez sistema se ne mogu ni pojmiti kao takva, van njega ih
ne moe ni biti. Zbog toga Kubistiki odnos stoji i na poetku Najnovije
pantologije, odmah nakon predgovora: prezent upotrebljen u drugoj strofi
(Okovani Crtom, trae se i spleu) jeste apsolutan, stanje veite sadanjo
sti knjievnosti, koje u pokuaju umirenja u sistem predstavlja (jezivo)
osipanje, koje se ini Sreom savladavanja materije.
 o antologijama

Literatura i izvori 75
Popovi, Bogdan. 2000 [1911]. Antologija novije srpske lirike. Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Vinaver, Stanislav. 1920. Pantologija novije srpske pelengirike. Beograd: Napredak.
Vinaver, Stanislav. 1922. Nova pantologija pelengirike. Beograd: tamparija Mirotoivi (Izdanje
biblioteke Misao).
Vinaver, Stanislav. 1938. Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelenirike. Beograd:
Francusko-srpska knjiara A. M. Popovi.
Vinaver, Stanislav. 1975. Rastko Petrovi, lelujav lik sa freske (1954), u: Kritiki radovi
Stanislava Vinavera, priredio dr Pavle Zori, str. 379401. Novi Sad i Beograd: Matica
srpska i Institut za knjievnost i umetnost.
Zori, Pavle. 1976 Stanislav Vinaver kao knjievni kritiar. Beograd: Institut za knjievnost i
umetnost.
Lali, Ivan V. 1997 [1971]. Dostignua prvog antologiara, u: O poeziji, priredio Aleksandar
Jovanovi, str. 244248. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Lali, Ivan V. 1997 [1968]. O parodijama, u: O poeziji, priredio Aleksandar Jovanovi, str. 256
261. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Nikoli, Nenad. 2010. Knjievna istorija danas, Godinjak katedre za srpsku knjievnost sa
junoslovenskim knjievnostima, god. 5 (2009/2010): 309374. Beograd: Filoloki
fakultet.
Pandurovi, Sima. 1979 [1913]. Bogdan Popovi: Antologija novije srpske lirike, u: Pisci kao
kritiari pre Prvog svetskog rata, priredio Predrag Proti. Novi Sad i Beograd: Matica
srpska i Institut za knjievnost i umetnost.
Perkins, David. 1992. Is literary history possible? Baltimore and London: Johns Hopkins
University Press.
Petrovi, Predrag. 2008. Avangardni roman bez romana: poetika kratkog romana srpske avan
garde. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost.
Raji, Velimir J. 1911. Mjea: Knjiga stihova Stanislava Vinavera, Slovenski jug, VIII(39): 134.
Seljaki-Mirkovi, Milica. 2009. Parodije Stanislava Vinavera kao kritiki govor. Beograd:
Slubeni glasnik.
Skerli, Jovan. 1912. Antologija novije srpske lirike, Letopis Matice srpske, god. 87, knj. 285, sv.
1: 8791. Novi Sad: Matica srpska.
Stojanovi-Pantovi, Bojana. 2009. Tipologija i vrednovanje pesnike tradicije u antologijama
srpske poezije XX veka, Zbornik Matice srpske za knjievnost i jezik, 57(2): 297316
(Novi Sad).
Tei, Gojko. 1987. Srpska avangarda 1922, poetsko-poetiki radikalizam (u Rastkovom
krugu). Polja: asopis za kulturu, umetnost i drutvena pitanja, XXXIII (342343): 353
355 (Novi Sad).
Tei, Gojko. 1998. Parodijski kritiko-dijaloko-teorijski spisi Trajka iria, u: Prkosi i zanosi
Stanislava Vinavera. Prilozi za monografiju, sveska prva, str. 72129. Beograd:
Prosveta.
Ferry, Anne. 2001. Tradition and the Individual Poem: An Inquiry into Anthologies. Stanford:
Stanford University Press.
 trei program ZIMA 2012.

76 Dunja Rani
ANTHO-LOGIC IN THE MIRROR OF A DOUBLE FROM A
NEGATIVE DIMENSION: STANISLAV VINAVERS PANTOLOGIES
AS A REEXAMINATION OF BOGDAN POPOVIS ANTOLOGIJA
NOVIJE SRPSKE LIRIKE AS A MODEL
Summary
This article analyses the relationship of Stanislav Vinavers Pantologijas towards Popovis
Antologija, as a reexamination of the literary-historical visions narrative that serves as
the basis for the most important anthology of Serbian literature. Together with the
inherent formal reshaping of the parodys model, its returning influence on the model is
particularly interesting. By reversing the principles of Popovis selection in its own tem-
poral development, the model unmasks limits and failings of this selection, as well as
their inevitability. This is how the Pantologijas became a link in the 20th-century antho-
logical representation of Serbian poetry, as a singular form of this genres interpretation
and the most systematic intervention of the Serbian avant-garde in its own literary his-
tory.
Key words: narative literary history, anthologisation, canon, parody, literary critics,
reception, literary system.
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012

77
AUTOR: -, , 1975-
UDK: 821.163.41.09 .
Izvorni nauni rad

SVETLANA EATOVI DIMITRIJEVI*

ANTOLOGIJE VASKA POPE**

U radu se analiziraju antologije Od zlata jabuka, Ponono sunce, Urnebesnik i Jutro

misleno kao oblici antologiarskog rada Vaska Pope koji su u skladu s pesnikovim
poetikim razvojem. Tekst u optim poetikim kategorijama ukazuje na srodnost i
sveobuhvatnost Popinog umetnikog dela, s posebnim osvrtom na ideju ciklizacije
pesnikih knjiga.
Kljune rei: antologija, poetika, ciklizacija, narodna knjievnost, srednjovekovna
knjievnost.

Kada govorimo o antologijama naih kritiara i istoriara knjievnosti

onda pred nama uvek kao nesumnjivo najvei autoritet iskrsava lik Bogda
na Popovia i Antologija novije srpske lirike. Meutim, ako meu pesnici
ma traimo antologiare onda e nam tri pesnika biti sigurni izvori, Vasko
Popa sa etiri antologije nacionalne knjievnosti, Miodrag Pavlovi i Ivan
V. Lali s tri antologije, francuske, nemake i amerike poezije kao prevo
dilac i antologiar.
U jednom od svojih poslednjih tekstova Ivan V. Lali je piui o Vasku
Popi primetio da je Popa u predgovorima trima antologijama/zbornicima
ipak odkrinuo vrata u prostor u kojem naziremo obrise nekih autopo
etikih svedoanstava: Skreem panju na injenicu da je sve to uinio
do svoje etrdesete godine; posle toga koljka se potpuno zatvara... Osam
godina posle Pononog sunca Popa objavljuje svoju treu, po mom oseanju

* Institut za knjievnost i umetnost (Beograd); svetlana.seatovic@gmail.com

** Rad je nastao u okviru istraivanja na naunom projektu Smena poetikih para
digmi u srpskoj knjievnosti XX veka: nacionalni i evropski kontekst (178016) u Institutu
za knjievnost i umetnost, a uz finansijsku pomo Ministarstva nauke i prosvete Repu
blike Srbije
 trei program ZIMA 2012.

78 magistralnu knjigu pesama: Sporedno nebo (Lali 1997: 5152). Na tragu

ovog uvida i na osnovu ostalih oblika istraivanja smatramo da o Popinom
antologiarskom radu treba pisati iz ugla njegove poet ike, ali i iz aspek
ta knjievnoistorijskih tokova. Vasko Popa je priredio antologiju narodnih
umotvorina Od zlata jabuka (1958), Urnebesnik, zbornik pesnikog humo
ra (1960) i Ponono sunce, antologiju pesnikih snovienja 1962. godine.
etvrtu antologiju/zbornik srpske srednjovekovne poezije Jutro misleno
Vasko Popa je sastavio poetkom sedamdesetih godina, ali je posthum
no objavljena tek 2008. godine. Predgovor je napisao Aleksandar Petrov
u ijem domu je vie od trideset godina uvan ovaj neobjavljeni rukopis.
Sudbina ove, poslednje antologije je pratila i razliite politike i knjievne
rasprave, pa je njeno publikovanje rezultat razliitih okolnosti, a najvero
vatnije i pesnikove autocenzure.
U svakom sluaju Popin antologiarski rad bio je u najblioj vezi s
oblicima knjievnog i kulturnog naslea koje je kasnije ugraeno u njegov
pesniki opus.
U kratkom eseju Tajna pesme Vasko Popa je jo 1966. indirektno
objasnio kako je besmisleno da pesnici piu eksplicitnu poetiku, kao i da
je svaki napor da se prodre u tajnu pesme, njenog uoblienja, verzija, pro
cesa i postupaka jalov i a priori rizian posao. Vasko Popa je jedan od ret
kih modernih pesnika koji je veoma malo pisao o drugim pesnicima, a jo
manje o svom pesnitvu. Rukopise nam nije ostavio tako da pred tumai
ma njegovog dela ostaju enigme, prazni prostori u kojima nema velikih i
jasnih uporita, koja bi potvrdio i sam pesnik, na direktan ili indirektan
nain, eksplicitno ili implicitno. Meutim, upravo Popin antologiarski rad
krije mogue odgovore iz oblasti njegove poetike jer gotovo uporedo nasta
ju pesnike knjige i antologije, a ak i iz posthumno objavljene antologije
Jutro misleno moemo naslutiti mogue podsticaje koje je ovaj pesnik pro
naao u naoj staroj knjievnosti i ugradio je u Uspravnu zemlju i Vuju so.
U Sabranim pesmama Vaska Pope prireiva tog izdanja, Borislav
Radovi, takoe pesnik i prevodilac, priredio nam je pod poglavljem
Kalem niz kratkih Popinih tekstova o poeziji i pesnicima i predgovore za
tri antologije (Od zlata jabuka, Urnebesnik, Ponono sunce), koji bi mogli
biti neka vrsta malog vodia kroz pesnikovu volebnu kovanicu. Tako se
iz aspekta poet ike Popine poezije i iz knjievnoistorijskog ugla moe sagle
dati meusobna veza antologiarskog rada i poetikih postupaka; od nivoa
organizacije pesnikih knjiga u cikluse do tematskih i motivskih korpusa.
Vasko Popa je svoje antologije nazivao pesnikim zbornicima. U napo
menama na kraju antologije Od zlata jabuka (1958) Popa kae:
Nije ovde postojala namera da se naini antologija nae narodne knjievnosti
(sveobuhvatni izbor svih njenih raznovrsnih, sloenih, bogatih tokova), ve jedi
 o antologijama

no, kao to je to u samom podnaslovu knjige istaknuto, da se prikae jedna, sasta 79

vljau najdraa, rukovet narodnih umotvorina (Popa 1979: 271).
U nastavku pogovora ili napomene Popa objanjava svoje vrednosne
kriterijume:
Neprocenjivo blago naih umotvorina sagledano i odabrano pogledom savre
menog ljubitelja i istraivaa poezije, osloboenog svih preivelih skolastikih
predrasuda o tome ta od tvorevina narodnog genija spada u poeziju, a ta ne.
Ne samo pesme, nego i druge narodne umotvorine; zagonetke, poslovice, vrad
bine, brzalice, kletve i brojanice otkrile su svoju ivu, delotvornu pesniku snagu
i lepotu (Popa 1979: 271).
Veoma je zanimljivo da Popa nije u svoj izbor ukljuio epske narod
ne pesme i to je pojasnio iskazom iz istog teksta gde je kazao da su takve
pesme delovi naeg velianstvenog narodnog eposa, koji se ne moe i ne
sme rasparavati. Posebno je zanimljiva Popina odluka da pesme raspo
redi po kolima, koja obuhvataju jedan tekst ili grupu istiui kako je i sam
rekao samostalnu poetsku vrednost svakog pojedinog teksta. Vasko Popa
to naziva ciklinim rasporedom jer su pesme grupisane po tematskoj,
ritmikoj ili sintaksikoj srodnosti. Procesu ciklizacije i rasporeivanju po
kolima Popa je pristupio verovatno pod uticajem organizacije prethodnih
pesnikih antologija narodne knjievnosti, ali je veoma znaajno da ovaj
pesnik konanu ciklizaciju svoje prve dve pesnike knjige Kora i Nepoin
polje obavlja posle rada na ovom zborniku narodnih rukoveti i kasnije pri
likom prireivanja pet tj. Sedam lirskih krugova Momila Nastasijevia. Od
zlata jabuku ine narodne umotvorine koje pripadaju srpskoj knjievno
sti i knjievnostima drugih jugoslovenskih naroda. Takoe, ova antologija
ima ilustracije s narodnih ilima. Istu vrstu pikturalnosti Popa e koristiti
u svojim zbirkama pesama. U uvodnom tekstu Popa visoko vrednuje nau
narodnu poeziju:
Naa narodna poezija cvetala je i sazrevala u samom srcu stoletnih noi. U toku
tamnih vekova stvoren je zlatni vek nae knjievnosti. Naa klasika jedina i pra
va... Narodni pesnik kao da jo ini jedno s prirodom oko sebe, jo uje kako
cvee raste, kako se pile lee iz jajeta, kako se zvezde mnoe... Njegovi ritmovi
izraavaju i samu igru sunevih zrakova i vetrova i grana... Ta svemirska mera
kojom su merene, izmerene i date stvari u naoj narodnoj poeziji, bilo da je re o
oveku ili o mravu i zvezdi, daju narodnom pesnikom govoru jednu opinjujuu
dra kojoj nijedno nae pokolenje ne moe odoleti. To prisustvo itavog svemira
u svakoj stvari ini od narodne poezije neku vrstu tablica po kojima je stvoren
svet, bolje i tanije reeno tablica po kojima bi ovek stvorio svet, takav da on
u njemu moe da ivi. Da ivi onako kako bi on jedino eleo: oveno. Praslike
toga sveta blistaju tu pred nama, basnoslovne i neponovljive (Popa 1979: 78).
Popa je u najveem broju u svoju antologiju uneo zagonetke, poslovi
ce, vradbine, kletve i bajke. U Kori i Nepoin polju vidimo da se Popa obi
 trei program ZIMA 2012.

80 lato sluio tim materijalom iz nae narodne poezije u leksikom i stilskom

pogledu. Tako se sasvim jasno vidi da je veza izmeu antologiarskog rada
i pojedinih pesnikih faza tj. pojedinih zbirki u veoma dubokoj korelaciji.
Popularnost ove antologije bila je vrlo velika na naim prostorima, a iz pisa
ma En Penigton vidimo kakva su sve bila interesovanja engleskih pesnika i
prevodilaca. Tako se pesnik i prevodilac Ted Hjuz obratio En Penigton da
mu pomogne oko prevoda 1969, potom je to uradio i Piter Dej, a u pismu
od 9. marta 1978. En Penigton pie Popi da je na veeri u Oksfordu srela
Josifa Brodskog koji je toplo govorio o geniju u Srbiji. Od zlata jabuka obja
vljena je na engleskom jeziku u Anvil presu 1980. godine. U predgovoru
za englesko izdanje En Penigton e napisati: Popa u celini mnogo dugu
je narodnoj tradiciji: njegova poezija poseduje ulnu neposrednost, duho
vitost i nepristrasnu, bogatu ozraenost, to sve proizlazi iz dugotrajnog i
temeljnog bavljenja tom tradicijom (Penington 2010: 225).
Predgovori Popinim antologijama su jedan od izvora za tumaenje
njegove implicitne poetike. Meu retke eksplicitne poetike stavove ide i
jedan sasvim precizan podatak i svedoanstvo ora Trifunovia1, prija
telja i izuzetnog poznavaoca srpske srednjovekovne knjievnosti. Princi
pu ciklizacije Popa je teio od prve zbirke Kora, koja je doivela veliki broj
verzija da bi stigao do konanog oblika. Unapred precizniju ciklizaciju ili
raspored pesama po ciklusima Popa je izveo od druge zbirke Nepoin polje
(1956). Veina kritiara je do sada isticala veliki uticaj Momila Nastasijevi
a na Popino odreenje ka ciklizaciji pesnikog opusa. Sasvim je mogue da
je Popa naao uzor u Nastasijevievih Pet lirskih krugova, koje je prireivao
za tampu, ali je tokom rada na prireivanju pronaao i dva ciklusa pesama
iz rukopisne zaostavtine. Popa ih je i objavio kao Sedam lirskih krugova.
ore Trifunovi svedoi da je Popa u sveskama iz zaostavtine Momi
la Nastasijevia pronaao jo dva ciklusa Magnovenja i Odjeke, pa ih je
sam nazvao estim i sedmim lirskim krugom. Meutim, za Popinu poetiku
je jo vaniji podatak da je u to vreme pripremao antologiju Ponono sunce
(1962). Pesnikov prijatelj, profesor Trifunovi svedoi: U Vasku se upravo u
ovo vreme, vreme rada na Pononom suncu i Momilovim pesmama, raala
i sazrevala misao da prekomponuje tadanje svoje dve zbirke, Koru i Nepo
in polje. Vasko mi je vie puta govorio da je Momilova zbirka jedinstvena
zbirka srpske poezije uopte, da se najvre dri u kompoziciji (Trifunovi
2001: 18). Dragoceno je ovo svedoanstvo. Popa je veto unitavao sve svoje
rukopise, pa smo tako uskraeni za mogue verzije, neku vrstu autorskog
rada, prevrednovanja ili nekih drugih tragova.
1Videti svedoanstvo profesora ora Trifunovia o periodu nastanka pojedi
nih Popinih zbirki pesama, prireivanju Sedam lirskih krugova Momila Nastasijevia
i antologija, kao i o celokupnoj atmosferi u vreme pripremanja i objavljivanja etiri
knjige Srbljaka (Trifunovi 2001: 923).
 o antologijama

U zaos tavtini profesora Miodraga Popovia, Stania Vojinovi je 2006. 81

pronaao pesmu kola Svetog Save iz zbirke Uspravna zemlja, ciklu
sa Savin izvor, pa su najnovije analize pokazale znaajne razlike izmeu
onoga to pripada jednoj od verzija i onoga to je objavljeno u konanom
izdanju. Miodrag Maticki2 je u tekstu Kujundiluk Vaska Pope pokazao
kolike su razlike izmeu ove sluajno sauvane rukopisne verzije i onoga
to je konano objavljeno u Uspravnoj zemlji. Maticki je bio dugogodinji
prijatelj i dobar poznavalac Popinog dela, ali i on svedoi o pesnikovom
stavu prema rukopisnim verzijama:
Vasko Popa je unitavao rukopisne verzije pesama. Teio je da iza sebe ostavi
samo pesme u zavrnom, autorski potvrenom kodifikovanom obliku. esto
mi je ponavljao da nee dozvoliti istoriarima knjievnosti da eprkaju po nje
govim crevima (papirima): Eto vam gotove pesme. To je dovoljno. Njih treba
tumaiti (Maticki 2006: 455).
Nedavno otkrivena verzija3 pesme kola Svetoga Save, prema tuma
enju Matickog svedoi ne samo o Popinoj implicitnoj poetici, nego i o vre
menu u kome se Popa intenzivno druio s profesorima Filolokog fakulteta,
Vladanom Nediem, Miodragom Popoviem i orem Trifunoviem. ezde
setih godina Popa se interesovao za mitoloke osnove naeg naroda i njego
ve kulture, posebno mitskih slojeva u predanju o Svetom Savi, kae Maticki.
Interesovanja Vaska Pope i znanja koja je tom prilikom sticao uspeno su se
unedrila u Uspravnu zemlju (1972) i Vuju so (1975). Maticki se sea:
Bilo je to vreme kada je postavljen zahtev da se objasni kosovski mit, da se istaknu
mitski slojevi u predanju o Svetom Savi... Novo itanje prolosti naeg naroda u
literaturi bio je ideoloki zahtev tog vremena. Popa je, takoe, veoma zasluan
kao tadanji asnik Srpske knjievne zadruge to je, u godinama prijateljevanja sa
profesorom orem Trifunoviem, priklonio ovog vrsnog istoriara knjievno
sti kapitalnom poslu, prireivanju Srbljaka, koji je na savremen nain itaocima
pribliio srednjovekovnu srpsku knjievnost (Maticki 2006: 461462).
Tek kada smo pre dve godine videli Popinu antologiju srednjovekov
ne poezije Jutro misleno moemo s pravom rei da je antologiarski rad,
intenzivno upoznavanje s naim srednjovekovnim knjievnim nasleem u
2Videti: Maticki 2006: 455466. Na kraju teksta prvi put je publikovan i autograf
pesme kola Svetoga Save (isto: 465).
3 Miodrag Maticki o verziji, poreklu i okolnostima pod kojima se pesma kola

Svetoga Save nala u zaostavtini profesora Miodraga Popovia objanjava: Verzija

koju je sauvao Miodrag Popovi (1. v.) nastala je, verovatno, u godinama kada su se
Popa i profesor Popovi vie druili (autobiografske beleke Miodraga Popovia), kada
su se svake nedelje nalazili na Kalemegdanu, kada je Popa nastojao da pronikne u
mitoloke osnove naeg naroda i kada je lino uticao, kao urednik pre svega, da sa izu
avaocima srpske knjievnosti okrenu istraivanja u tom pravcu (isto: 460461).
 trei program ZIMA 2012.

82 najdubljoj korelaciji sa sluajno sauvanim verzijama pesme kola Svetog

Save koja je potom objavljena u zbirci Uspravna zemlja i tokovima, kako
kae Maticki ideolokim zahtevima u naoj literaturi poetkom sedam
desetih godina. Ovako sada iz ugla Popine poetike i s knjievnoistorijskog
aspekta sasvim razumemo merila i podsticaje kojima se rukovodio antolo
giar, i pesnik istovremeno.
Sravnjujui dve verzije iste pesme Maticki potvruje da je re o starijoj
verziji pesme koja je pod istim naslovom objavljena u Uspravnoj zemlji i
da su prva i druga verzija identine samo u prva dva i poslednja dva sti
ha. Re je o pesnikoj slici Svetoga Save, poetnoj slici, od koje po pravilu
razvija pesmu i koja ukazuje na mitoloku osnovu lika Svetoga Save jer
se vezuje za mitsku sliku drveta kruke. Time se pokazuje koliko je dubo
ko proimanje pravoslavlja, svetosavlja i slovenske mitologije. Ne sasvim
sluajno sada znamo da je u to vreme Popa intenzivno radio na antologiji
srednjovekovne srpske poezije, Jutro misleno. U periodu ranih sedamde
setih i vremenu objavljivanja Srbljaka moemo s pravom govoriti o jednoj
novoj etapi u srpskoj modernoj poeziji. Nedavno nam je i jedan zapis, bele
ka Nikole Grdinia koji se poziva na svedoenje Ivana V. Lalia, doka
zao da su objavljivanje Srbljaka i tekst Svetozara Petrovia o toj knjizi bili
kljuni podsticaj za Lalia da se upozna s formom kanona, koju je ostvario
tek dvadesetak godina kasnije u etiri kanona. Duboke su veze antologi
arskog rada i italakih iskustava modernih pesnika koji su se formirali
tih godina. Bili su to pesnici Miodrag Pavlovi, Vasko Popa, Ivan V. Lali
inovativni pesnici koji su znali da e njihova dela samo dobijati na inter
tekstualnosti, semantikoj, leksikoj i ritmikoj sloenosti. Jutro misleno je
najvee iznenaenje, ali i logina odluka pesnika da se ta antologija ostavi
za neka druga vremena, jer je Popa ve dovoljno bio izloen udarima poli
tike reimske kritike koja je otro polemisala o objavljivanju Srbljaka, koji
je objavio SKZ na zalaganje upravo ovog pesnika. Potom je Popa objavio
Kosovo polje u Knjievnosti 1971, ciklus Savin izvor u Letopisu Matice
srpske i Hodoaa u Savremeniku. Razlozi za odustajanje od tampanja
antologije su mnogobrojni, ali svest o znaaju srednjovekovnog naslea je
sasvim jasna jer se tih nekoliko godina u Popinom opusu reaju ciklusi
pesama i zbirke podstaknuti srpskom srednjovekovnom istorijom, mitovi
ma, legendama koji se otkrivaju na semantikom i leksikom planu. Ume
sto predgovora i za ovu poslednju antologiju, Popi bismo kao autopoetiki
stav za ovaj zbornik mogli pripisati reenicu iz rukoveti Od zlata jabuka:
Preporoenim slovom letopisaca i zemljodelaca obdelavao je uklete par
loge na koje se odavno niko nije usudio da stupi. Aleksandar Petrov je u
predgovoru antologiji pomno analizirao uticaj srednjovekovnog pesnitva
na Popinu poeziju i ovim povodom skreemo panju na samo nekoliko
naelnih stavova:
 o antologijama

Vasko Popa je stihire, tropare, pohvale i molitve uvrstio kao antologiar u jutro 83
misleno a zatim je neke od oblika te verske poezije obnovio kao pesnik, meu
prvima u srp[skoj] knj[ievnosti] posle [D]rugog svetskog rata... Moderne moli
tve i stihire se od svojih srednjovekovnih uzora razlikuju gotovo po svemu, a
naroito po profanom jeziku, osim po potovanju iskazanom prema kulturnoj i,
posebno, pesnikoj tradiciji (Petrov 2008: 57).
U celini kada pogledamo Jutro misleno vidimo da je najvei broj pesa
ma pripadao Savi Nemanjiu, kao i da je kult Sv. Save apsolutno najee
prizivan u pesmama ostalih pesnika. Nema sumnje Sveti Sava je kao pesnik
ili kao onaj kome su stihovi posveeni centralna linost Popine antologi
je. U kontekstu Popine poetike sasvim je, dakle, jasno opredeljenje i ute
meljenje kulta Svetog Save. Nije sluajno ni na za prvu pesmu antologije
Jutro misleno odabrano Slovo o mukama. Uticaje ove antologije i pesama
nastalih poetkom sedamdesetih godina tek treba otkrivati.

Popa Nastasijevi Ponono Sunce

Namee nam se i jedna knjievnoistorijska paralela, Vasko Popa Mom
ilo Nastasijevi Ponono Sunce. Mislimo da je odnos ova dva pesnika
veoma znaajan za analizu odnosa Popinog antologiarskog rada, prirei
vanja pesnikog opusa pojedinih pesnika i poetikih postupaka ciklizacije
s kompozicionog, strukturnog i jezikog nivoa. Do sada je u literaturi4 ve
bilo upuivanja na ovaj poetiki i knjievnotradicijski odnos, ali je bilo vrlo
malo istraivanja postupaka ciklizacije i organizacije pojedinanih pesa
ma u zbirke, a potom i zbirki u veu, koherentniju celinu pesnika-pretka i
pesnika-potomka. Novica Petkovi je u radu posveenom Popinoj poet ici
kao vrstan poznavalac Nastasijevievog dela primetio da su se pesnici XX
veka sve vie bavili putevima kojima e uneti staro slikovno gradivo u svo
je pesme:
Prvi na u tom smislu veliki pesnik nesumnjivo je Momilo Nastasijevi. Popa
nema ni blieg ni znaajnijeg prethodnika. I kao to je Nastasijevi dosezao vrlo
duboko, i Popa idui za jezikom dopire do veoma starih slojeva u kulturnom
pamenju... Prazna soba to rei svakako je slika preteeg opustoenog sveta,
okrenutog protiv oveka... Uostalom, nitavilo je protkano s kraja na kraj Popinog
4Videti: Maks Erenrajh-Ostoji 1991. [1961], Ostoji 1998. [1962], Miloevi

2008, Cidilko 2008. Vesna Cidilko vrlo malo panje poklanja istraivanju odnosa Pope
i Nastasijevia, ali u zakljuku svoje izvrsne studije kae: U odnosu prema starijoj
knjievnoj tradiciji, upotrebi jezikih mogunosti i u poimanju strofe, u smislu mogu
nosti dekomponovanja i preoblikovanja, treba traiti zajednike osobine Vaska Pope i
1938. godine preminulog Momila Nastasijevia. Tu bi se svakako moglo doi do
novih saznanja o literarnoj individualnosti Vaska Pope i o kontinuitetu knjievnih
tokova i razvoja (2008: 287).
 trei program ZIMA 2012.

84 pesnitva: ponegde se imenuje, a ponegde uzima i oblik zasebnog bia (Petkovi

1997: 24).5
Petkovi je uputio na staro slikovno gradivo, mislei i na jezike dubi
ne, ali izvesnih slinosti meu ovim pesnicima ima i na nivou strukture
njihovih krugova i ciklusa.
Prema svedoenju profesora ora Trifunovia o periodu u kome
je Popa prireivao Nastasijevieve pesme, pronaao estu i sedmu knjigu
pesama i odmah je sam imenovao kao esti i sedmi lirski krug, te je tako
objavio po prvi put, Sedam lirskih krugova. Tada je Popa, prema Trifunovi
evom svedoenju odluio da prekomponuje svoje prve dve zbirke pesama
Koru i Nepoin polje i priredio zbornik snovienja Ponono sunce (1962).
Popa je oito bio veoma inspirisan Nastasijevievom kompozicijom jer je,
prema Trifunovievom svedoenju, smatrao da Nastasijevieve zbirke ima
ju najvru kompoziciju u srpskom pesnitvu.
U isto vreme dok se intenzivno bavio Nastasijevievom poezijom Popa
je prireivao Ponono sunce i u predgovoru ove antologije autor nas poziva
da pesnika snovienja moemo videti samo oima koje su odustale od
dnevnog pogleda na stvari. U tom zborniku govori nam se, kae pesnik,
jezikom svemoguih preobraavanja. Pa, nisu li to upravo Popine Igre,
Kost kosti, Belutak, napokon celo Sporedno nebo. Nizovi preobraaja,
udesnih, metafizikih, kosmikih bia/nebia koje zavodi modri svod
i ukazuju nam se kao tajanstveni, zaudni oblici transformacija. Tako u
pesmi Na kraju u ciklusu Kost kosti nalazimo paradoksalni preobraaj,
apsurdnu situac iju kotanog pozorja, beketovske drame:
Kost ja kost ti
Zato si me progutala
Ne vidim se vie
ta ja tebi
Progutala si ti mene
Ne vidim ni ja sebe
Gde sam ja sad
Sad se vie ne zna
Ni ko je gde ni ko je ko
Sve je ruan san praine

5 Petkovi je jo 1978. analizirao Popino pesnitvo, koje je jo bilo u fazi formira

nja celine i kao glavnu karakteristiku pesnikovog jezika istakao slikovnost ili slikovi
tost njegove poezije u radu Slikovna podloga Popinog stiha (u: Slovenske pele u Gra
anici, Zavod za udbenike, Beog rad 2007, 127154).
 o antologijama

uje li me 85
ujem i tebe i sebe
Kukurie iz nas kukurek

U pesmi San belutka nalazimo jo jedan izvanredan primer udesnih

preobraaja bia sasvim nejasnog porekla:

Ruka se iz zemlje javila

U vazduh hitnula belutak
Gde je belutak
Na zemlju se nije vratio
Na nebo se nije popeo
ta je s belutkom
Jesu li ga visine pojele
Je li se u pticu pretvorio
Eno belutka
Ostao je tvrdoglav u sebi
Ni na nebu ni na zemlji
Samog sebe slua
Meu svetovima svet

Tako belutak meu svetovima svet postaje sinonim Popinog pesni

tva, savreno izmatanog, nestvarnog bia kosmikog, metafizikog, neja
snog porekla. Belutak ili dve kosti proistiu iz naslea Pononog sunca,
vanrednih snohvatica i snovienja. Napokon, lik Zvezdoznanca nam otvara
ceo spektar takvih bia s ivice egzistencije, ili sasvim s druge strane svako
dnevnog bivstvovanja (zaboravan broj, mudar trougao, zev, krilata svirala),
i napokon ceo ciklus Podraavanje Sunca donosi elemente tih snohvatica
i sasvim je sigurno da pesma Ponono sunce iz istog ciklusa predstavlja
Popinu sliku fantastinog sveta preobraaja:

Iz golemog crnog jajeta

Izleglo nam se neko sunce
Sijalo nam je na rebrima
Otvorilo je nebo irom
U grudima naim sirotim
Zahodilo nije uopte
Ali ni ishodilo nije
 trei program ZIMA 2012.

86 Pozlatilo je u nama sve

Ozelenilo nije nita
Oko nas oko toga zlata
U nadgrobni nam se kamen
Na ivom srcu pretvorilo

Primera je mnogo koji pokazuju koliko su bliske i meusobno zavisne

poetike odlike Popine poezije i rada na prireivanju pojedinih antologija.
Predgovor Pononom suncu u treem delu predstavlja iskaz u prvom
licu, koje je deo pesnikog naloga, motiva za prireivanje antologije, preo
kupacija, ali i svedoanstva o pesnikovom odnosu prema ovoj vrsti pesni
kog materijala:
Sanjao sam davno jednu knjigu snova, jednu knjigu nainjenu od najlepih (za
mene najlepih) snova srpskih pesnika. Sanjao sam sanovnik u kome sami pesnici
tumae svoje snove i svoja vienja. Sanjao sam arobnu kutiju u kojoj su skriveni
kljuevi snovidovlja. Ko eli da naui kako se tim kljuevima barata, neka kutiju
otvori. Najbolje je da se to uradi oko ponoi (Popa 1997: 597).
Tako se snovi i snovienja Popinih stihova napajaju tradicijom snova
srpskih pesnika, iracionalnih, zaudnih pesnikih slika i glasova.
U ovom radu smo neto vie panje posvetili paralelama s Pononim
suncem (1962) jer je re o antologiji koja je po elementima iracionalnog,
nedohvatnog najblia poetici Nastasijevieve poezije. Nije, dakle, sluajno
Popa u isto vreme, poetkom ezdesetih godina prireivao ovu antologi
ju i Nastasijevievu poeziju (1962), a potom priredio konane verzije Kore
(1969) i Nepoin polja (1963), da bi tu vrstu poetikog modela nastavio naj
upeatljivije u Sporednom nebu (1968). Izmene koje je Popa vrio u svoje
prve dve zbirke bile su strukturne, konceptualne prirode, a kada je dosegao
izvestan matematiki, aritmetiki red u komponovanju pesama u cikluse i
ciklusa u zbirke, a potom u jedinstvenu pesniku celinu propraenu likov
nim simbolima tada je uspostavio pravila svoje ciklizacije i principe cikli
zacije. Jedan od najsloenijih postupaka u Popinoj poetici povezan je sa
ciklizacijom i taj aspekt se najbolje moe sagledati u komparativnom odno
su s njegovim radom na prireivanju antologija, Nastasijevievih Sedam
lirskih krugova i kroz knjievnoistorijski aspekt, jer se Kora, Nepoin polje,
Uspravna zemlja i Vuja so pojavljuju u prelomnim etapama u srpskom
pesnitvu. Prireivanje sve etiri antologije uporedo s formiranjem pesni
kog opusa predstavlja sabirnu taku Popinog sveobuhvatnog umetnikog
opusa, koji je uvek imao oblike inovativnosti i specifinog senzibiliteta koji
je na knjievnom nasleu gradio zidanicu na vrstom temelju.
 o antologijama

Literatura 87
Erenrajh-Ostoji, Maks. 1991 [1961]. Popa, nadrealizam, Nastasijevi. Knjievnost, 3: 334
343
Lali, Ivan V. 1997. Proirena beleka o jednom traganju za poetikom Vaska Pope, u: Poezija
Vaska Pope, prir. Novica Petkovi, str. 4957. Beograd: Institut za knjievnost i umet-
nost, Drutvo Vrac lepa varo.
Maticki, Miodrag. 2006. Kujundiluk Vaska Pope, u: Zbornik u ast akademika Radovana
Vukovia, str. 455466. Banja Luka: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske.
Miloevi, Petar. 2008. Popa i Nastasijevi, u: Poezija apsurda, str. 6970. Beograd: Slubeni
glasnik.
Ostoji, Karlo. 1998 [1962]. Izmeu stvari i nitavila. Gradac, 128/129/130: 179183.
Penington, En. 2010. Pisma Vasku Popi, prir. Ankica Vasi. Novi Sad: Akademska knjiga.
Petkovi, Novica. 1997. Uvod u tumaenje Popine poetike, u: Poezija Vaska Pope, prir. Novica
Petkovi. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, Drutvo Vrac lepa varo.
Petrov, Aleksandar. 2008. Vasko Popa i neuutna poezija zlatokrilih himnografa, predgovor
u: Vasko Popa, Jutro misleno, str. 566. Novi Sad: Akademska knjiga.
Popa, Vasko. 1979. Od zlata jabuka (Napomene i predgovor Od zlata jabuka). Beograd:
Nolit.
Popa, Vasko. 1997. Ponono sunce, Sabrane pesme, prir. Borislav Radovi, str. 597. Vrac:
Drutvo Vrac lepa varo.
Popa, Vasko. 1960. Urnebesnik. Beograd: Nolit.
Popa, Vasko. 1962. Ponono sunce. Beograd: Nolit.
Trifunovi, ore. 2001. Poneto od seanja uz stare fotografije. Poezija, 15: 923.

Svetlana eatovi Dimitrijevi

VASKO POPAS ANTHOLOGIES
Summary
This text analyses the conception of Popas anthologies Od zlata jabuka (1958),
Urnebesnik (1960), Ponono sunce (1962) and the posthumously published anthology of
medieval literature, Jutro misleno (2008). This analysis of Popas anthologies is linked to
the development of his poetic opus, to the introduction of motifs from folk literature,
beliefs and customs into his poetry, as well as humorous elements. Particular attention is
devoted to the analysis of cycles in his poetry collections, and to motifs originating from
medieval literature. Popa discovered an important corpus of medieval literatures themes,
motifs and poetic forms while working on the anthology Jutro misleno, which he edited
during the seventies. However, political reasons prompted him to decide that this anthol-
ogy should be published only after his death, in accordance with the decision and resolve
of his editor Aleksandar Petrov. Thus, the fate of Popas anthologies is analyzed from a
poetic, literary-historical and social aspect.
Key words: anthology, poetics, cyclisation, folk literature, medieval literature.
 .
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
88
AUTOR: , , 1984-
UDK: 821.163.41.09-3(082.2)
Izvorni nauni rad

MARKO AVRAMOVI*

ANTOLOGIJE PROZE U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI**

U radu se daje pregled antologija srpske proze. Najvie panje posveeno je inte
gralnim antologijama, tj. onima koje daju izbor iz celine proznog (ili pripovednog)
stvaralatva u naoj knjievnosti, kao i kulturnim, ideolokim i istorijskim okolno
stima koje su uticale na kreiranje odreenog izbora. Antologiji Srpska proza Veli
bora Gligoria, kao prvom integralnom izboru iz nae knjievnosti, posvetili smo
najvie prostora u naem radu.
Kljune rei: antologija, proza, pripovetka, nova srpska knjievnost, kulturna politika.

Nije lako s antologijama proze. Vrlo su retki osvrti na njihovu prirodu, i

u nekim irim okvirima od naih. Poznati A pamphlet against anthologies
Roberta Grejvsa (Robert Graves) i Laure Riding (Laura Riding), bavi se
iskljuivo antologijama poezije. Slina situacija je i s dragocenom knjigom
En Feri (Anne Ferry) Tradition and Individual Poem: An Inquiry into Ant
hologies, retkim irim teorijskim osvrtom na ovu problematiku i na svet
skom nivou. U naoj knjievnoj kritici o antologijama su u skorije vreme
pisale Bojana Stojanovi Pantovi i Zlata Bojovi. Tekst Bojane Stojanovi
Pantovi iz 2009. Tipologija i vrednovanje pesnike tradicije u antologi
jama srpske poezije XX veka posveen je iskljuivo trima najznaajni
jim antologijama poezije u srpskoj knjievnosti (Popovievoj, Miievoj i
Pavlovievoj). Rad Zlate Bojovi iz 2008. nosi naslov Antologije u srpskoj
knjievnosti i predstavlja opti pogled na ovu pojavu u naoj literaturi,

* Institut za knjievnost i umetnost (Beograd), mrkavramovic@yahoo.com

** Tekst je rezultat rada na projektu Instituta za knjievnost i umetnost, Beo
grad, Smena poetikih paradigmi u srpskoj knjievnosti dvadesetog veka: nacionalni i
evropski kontekst (178016) koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike
Srbije.
 o antologijama

meutim, i u njemu su antologije poezije dobile nemerljivo vie prostora. 89

Antologijama proze se u ovom saetom pregledu ne posveuje vie od jedne
strane. Ova zapostavljenost proznih antologija proizilazi svakako i iz toga
to se antologija u prvom redu odnosila na lirsku poeziju... a s vremenom
znaenje se irilo i postajalo opte i tada oznaava izbor najlepeg tiva pre
ma raznim odreenjima i namenama (Bojovi 2008: 369370). U svakom
sluaju, antologija je kao i pre vie od dve hiljade godina, i sada zbornik
najlepih stihova (nova poetika e rei najboljih jer ona vie ne poznaje
znaenje lepog u izvornom smislu savrenog sklada odnosa u jednom delu,
univerzalno lepog) a tek potom i proznih vrsta (Bojovi 2008: 369).
Pored ove podreenosti u odnosu na poeziju, i dosta kasnijeg poetka
datuma sastavljanja ovog tipa antologija, prireiva proznih izbora mora
da razrei. Naim e, on uvek mora da napravi prilino teku odluku: da li e
se prikloniti antologiji proze i na taj nain otvoriti stranice svoje knjige za
vei broj proznih anrova (naravno, i dalje nema ni govora da e se u anto
logiji nai i danas najpopularniji prozni anr roman, mogu biti uneseni
samo njegovi odlomci) ili e sastaviti iskljuivo antologiju pripovedaka, to
je ei sluaj. Dilema s kojom se suoava sastavlja pesnike antologije je
mnogo manja iz razloga to su danas poezija i lirika postale sinonimi. Ovo
dvoumljenje izmeu antologija proze i antologija pripovedaka prisutno je i
u kratkoj istoriji sastavljanja ovog tipa knjievnog izbora u srpskoj literatu
ri. Ovu ne previe dugu istoriju, uz nekoliko zastajanja na njenim kljunim
mestima, pokuaemo da predstavimo u ovom radu.
Prilikom pisanja ovog lanka dvoumili smo se da li da panju obra
timo iskljuivo na antologije srpske proze ili da u krug naih razmatranja
uu i one koje su naslovljene kao jugoslovenske. Odluili smo se za ovu
drugu mogunost iz razloga to bismo njihovim iskljuivanjem napravili
jo jedno skraenje istorije proznih antologija kod nas, upravo zato to su
neke od prvih antologija nae proze izdate kao jugoslovenske, poto je u
periodima u kojima su nastale jugoslovenski dravni okvir bio i knjievni.
Iako je postojanje ovog okvira kasnije odbaeno, mislimo da ove antologije
treba posmatrati i u okviru antologija srpske proze, poto, ako nita drugo,
svaka od njih sadri (izmeu ostalih) i odabrane stranice srpske proze.

1.
U istoriji srpske knjievnosti Antologija novije srpske lirike Bogdana Popo
via, koja se pre tano jednog veka pojavila u Zagrebu a zatim imala jo
dvadesetak izdanja (poslednje u godini jubileja), oznaena je kao prva
moderna antologija poezije u naoj literaturi. Kao presudni razlog za njeno
povlaeno mesto u srpskoj knjievnosti, uzima se kriterijum odabira pesa
ma. A on je prevashodno estetski. Ova okrenutost estetskom Popovieve
 trei program ZIMA 2012.

90 antologije oznaena je kao zalog njene modernosti, ili moda bolje rei nje
ne pripadnosti modernizmu, koji je kao umetniki pravac bio prvenstveno
esteticistiki.
Meutim, odrediti tano koliko je prolo od prve moderne antologi
je nae proze, znatno je tee. Ova vrsta antologija ostala je tamno mesto
nae knjievne istorije. Ako se izuzme knjiga Niz starijih pripovedaka koju
je 1895. priredio Andra Gavrilovi (izdanje Srpske knjievne zadruge), i
koja predstavlja izbor pripovedaka nekolicine rano preminulih pisaca iz
perioda naeg romantizma, tradicija sastavljanja antologija umetnike pro
ze u naoj knjievnosti nije previe duga. U stvari, njeni poeci datiraju
tek s kraja etvrte decenije XX veka, kada je danas nepoznata Darinka A.
Stojanovi 1938. uredila Antologiju jugoslovenske pripovetke u dva toma
(izdanje Gece Kona), za kolsku upotrebu, za trei i etvrti razred srednje
kole. Pionirski poduhvat Darinke A. Stojanovi nije urodio reprezentativ
nom knjigom nae proze. Ova dvotomna antologija pojavila se s namerom
da bude kolski prirunik, i ova joj je namena postavila brojna ogranie
nja. Zbog toga u njoj nisu bile zastupljene neke od najboljih pripoveda
ka iz nae dotadanje proze, poto ih autorka ocenjuje kao neprimerene
za uzrast kome je knjiga namenjena. Isto tako antologiji nedostaju i neki
precizni kriterijumi prilikom unoenja i razvrstavanja pripovedaka (ini se
da je kriterijum kojim se sastavlja rukovodi u prvom tomu vie tematski,
dok se u drugom kombinuju tematski i periodizacijski). Pored svega toga
u ovoj knjizi su predstavljeni, izmeu ostalih, i srpski pisci od romantizma
sve do moderne, to predstavlja prvi izbor ireg zahvata iz nae literature.
Jednu od zanimljivosti ove knjige predstavlja i njena viejezinost. Naime,
u antologiju su uvrtene i pripovetke slovenakih pisaca, ali one nisu preve
dene na srpski (ili srpskohrvatski), ve se na kraju svakog toma daje i jedan
mali renik slovenakih rei, radi lakeg itanja. Ovo ostavljanje nepreve
denih tekstova svakako se moe objasniti tadanjom jezikom politikom,
koja je srpski, hrvatski i slovenaki tretirala kao jedan jezik: hrvatsko-slo
venako-srpski1. Istovetni razlozi mogu da objasne i naslov ove antologije.
Ova napomena moe biti i dobar pokazatelj raznolikosti faktora koji su uti
cali na izgled antologija nae proze. Tako za reprezentativan izbor nije bila
dovoljna samo kompetencija i dobar nos sastavljaa, ve je bilo potrebno
da se steknu i povoljne kulturno-istorijske okolnosti.
Uticaj kulturnog i istorijskog konteksta bie veoma vidljiv i u izborima
iz nae proze u narednoj deceniji. Dve godine posle Antologije jugosloven
ske proze, pred sam rat, pojavio se tematski koncipiran zbornik srpske pro
ze, donosei iz pera najpoznatijih tadanjih pisaca izbor pria o ratovima
za osloboenje od 19121920. godine. Antologiju Iz velikih dana priredio
1Podsetimo ovde i da je prema tzv. Oktroisanom ili Septembarskom ustavu iz
1931. godine zvanini jezik u Kraljevini Jugoslaviji bio srpsko-hrvatsko-slovenaki.
 o antologijama

je Dragoslav Ili (1940). ini se da je ovakav izbor bio potreban da bi se 91

pred dolazei rat italatvo i na ovaj nain ohrabrilo i podsetilo na slavne
pobede iz prethodnog svetskog sukoba.
Tokom ratnih godina Srpska knjievna zadruga izdaje knjigu Savreme
na srpska pripovetka prireivaa Mladena St. uriia i Borivoja Jevtia,
koja predstavlja antologiju srpske proze izmeu dva rata, od 1918. do 1941.
godine. U kratkom predgovoru prireivai napominju da su se za antolo
giju savremene srpske pripovetke odluili usled nemogunosti da daju,
iz mnogih razloga, potpun izbor srpske pripovetke, neku vrstu antologije
srpske pripovedne proze (uri i Jevti 1943: 6). Okolnosti su, ako ih
tako smemo nazvati, takoe uticale i na to da izbor meuratne prie koji
je u njoj napravljen ne bude reprezentativan. Brojni autori, ije bi ratno
angaovanje moglo da ne bude po volji tadanjih okupacionih vlasti, nisu
se nali u ovom izboru pripovedaka. U antologiju tako nisu uli Ivo Andri
i Dragia Vasi, izmeu ostalih.
U kratkom predgovoru sastavljai su se osvrnuli i na kriterijume pre
ma kojima su vrili odabir: Sastavljajui ovaj zbornik srpske pripovetke
[...] urednici su nastojali da se oslobode svakog knjievnog dogmatizma,
estetsko-teorijskih programa, programa po kalupu, ili kalupa koji su srp
skoj italakoj publici bili godinama nametani prolaznom modom vreme
na (uri i Jevti 1943: 7). U ovim reima prireivaa kao da se ose
a oponiranje antologiarskim, jasno iznesenim, kriterijumima Bogdana
Popovia. Jedina elja sastavljaa je da dadu ivu knjigu koja dovoljno i
izrazito karakterie srpski stvaralaki potencijal (isto: 7). Prema njihovom
miljenju u pripoveci se taj stvaralaki potencijal najbolje iskazuje. Isto
tako, nasuprot stavovima Bogdana Popovia prema kome lirska poezija
izaziva zadovoljstvo iskljuivo zbog oseanja, lepote i savrenstva oblika
koje donosi, za Borivoja Jevtia i Mladena St. uriia pripovetka je neto
kroz ta e knjievni i kulturni istoriari utvrditi duhovne oblike srpskog
naroda i njegovih stvaralakih mogunosti, ali e se njime obilno koristiti
i sociolozi, i istoriari i etiari, i politiki pisci, i utoliko pre to su srpski
pripovedai [...] neposredno oslukivali i na licu mesta beleili treperenja
i otkucaje srpske due (isto: 7). Njihova shvatanja su romantiarska, pa je
tako knjievnost mesto za ispoljavanje osobenog duha naroda, koji oni ele
ovim svojim izborom da predstave.

2.
Okolnosti o kojima smo govorili i koje su vrlo esto krojile sudbinu i sastav
proznih antologija, ini se da su po ovu vrstu knjiga konano postale neto
povoljnije tek 1955, kada se i pojavljuje prva integralna antologija srpske
proze. Ovu dvotomnu antologiju sastavio je, za znamenitu posleratnu edi
 trei program ZIMA 2012.

92 ciju Antologija jugoslovenske knjievnosti, Velibor Gligori.2 Da bismo

na najbolji mogui nain mogli da osvetlimo njenu ulogu i znaaj, mora
mo obratiti panju i na jednu knjigu slinog tipa, koja joj neposredno pret
hodi. Re je o zborniku Jugoslovenska proza u izdanju Saveza knjievnika
Jugoslavije iz 1949. godine. Prema ovom zborniku se Gligorieva antologija
polemiki odnosi, to emo u nastavku teksta i videti. Zbornik Saveza knji
evnika bio je u stvari najbolji izraz one kulturne politike koja se u istoriji
nae kulture oznaava kao agitpropovska. Anonimni prireivai zbornika
na vie mesta u kratkom predgovoru istiu kriterijume kojima su se ruko
vodili prilikom izbora, ali isto tako i namenu koju ova knjiga ima. Esteti
ka kojom se oni rukovode oslonjena je na principe socijalistikog realizma.
Zato je u zbornik ula ona proza gde je ivot naih naroda izbijao najizra
zitije u knjievnoj obradi, gde je pisac zahvatio umetnikom knjievnou
stvarnost svog doba i pri tom najpunije ispoljio svoju knjievnu individual
nost... (Jugoslovenska proza 1949: 5). Potrebno je da do izraaja doe dru
tveni karakter doba u kome je pisac stvarao (isto). Ono to zborniku daje
jedinstvo ispoljava se u borbenoj otrini protiv svega to je lano, ropski
runo i stidno (isto). Dakle, anonimnom autoru (ili autorima zbornika)
vana je i kreativna energija stvaraoca, ali je ona tek drugostepena u odnosu
na prikazivanje drutvene stvarnosti i okolnosti u kojima je pisac stvarao.
Ovakvo stanovite najbolje se vidi u reenici da su pri izboru u sastavu
ovog zbornika morali pored umetnikog kvaliteta odluivati i sadrajnost
problematike i odnos pisca prema problematici, pa tako izbor nije mogao
da se zadri na onim knjievnim radovima u kojima je dominantna predra
suda pisca u odnosu na drutveni napredak i na onima kojima je radi doku
mentacije takvih predrasuda izopaena slika drutvene stvarnosti (isto: 6).
Odbaene su tako sve dekadentne i morbidne pojave u naoj knjievno
sti (isto: 7), kao i one koje su iz snobizma traili bizarne teme van ivota
(isto). Na kraju ovog kratkog predgovora govori se i o nameni samoga zbor
nika, kao i o itaocu kome je ova knjiga namenjena. Ona je tako upuena
naprednom itaocu i istie se njen vaspitni karakter (isto). Zanimljiva je
ovde i dvostruka okrenutost ovog zbornika, s jedne strane, on eli da ita
oca upozna s knjievnim nasleem (prvenstveno onim koje je prema oceni
sastavljaa blisko savremenom itaocu), ali isto tako on upoznaje itaoca
sa radovima pisaca koji su bliski njegovoj savremenosti i sa radovima pisa
ca koji danas aktivno uestvuju u izgradnji socijalistike kulture (isto). Iz
svega navedenog bi se moglo zakljuiti da zbornik ima za cilj da predsta
vi jednu vanknjievnu istoriju. Njegov cilj jeste da prikae razvoj klasnih
2Interesantno je da se ovaj Gligoriev antologiarski poduhvat vrlo retko pomi
nje u pregledima njegovog rada. Tako ga ne pominje ni Hatida Krnjevi u svom tek
stu Od pamfleta do monografije, najpotpunijem pregledu Gligorieve kritiarske
delatnosti (v. o tome u: Krnjevi 1983).
 o antologijama

odnosa i svesti u naoj prolosti i nain na koji se oni u knjievnosti repre 93

zentuju. Ovaj narativ koji zbornik oblikuje zavrava se tako u prikazivanju
revolucije na samom kraju knjige, koja istovremeno znai i trijumf ove
nosti, i kompletan drutveni preobraaj, svojevrsni kraj istorije. U zborniku
zato i zauzima znaajno mesto doprinos pisaca u revolucionarnoj borbi
naih naroda, borbeno kritiki odnos pisaca u realistiki istinitom prika
zu klasnih sukoba, prikazu odraza revolucije na preporod oveka, prikazu
dubokih promena nastalih u ivotu naroda pod dejstvom revolucije (isto).
Ovakva zbornika koncepcija i te kako je uticala na njegov sadraj pa je
srpska knjievnost sagledana u rasponu od protorealizma (Ljubiin Kanjo
Macedonovi)3, s naglaskom na naim realistikim piscima i autorima
socijalnog realizma (tako je u ovaj zbornik ula jedna pripovetka Milova
na ilasa, autora koji e kasnije ostati van svih antologija srpske proze, tu
su takoe i prie edomira Minderovia, Mihaila Lalia i Branka opia).
Najgore je u ovom zborniku prola meuratna literature, iji su zastupnici
Jovan Popovi, Isak Samokovlija i Ivo Andri (iz ijeg je obimnog pripo
vedakog opusa za ovaj zbornik izabrana samo pria Veletovci), dok je
itava lepeza knjievnog stvaralatva koje obuhvatamo imenom avangarda
izos tavljena iz zbornika.
Iako kreirana svega nekoliko godina nakon zbornika Jugoslovenska
proza, Gligorieva antologija pojavljuje se u drastino izmenjenim kultur
nim okolnostima. Ona nam moe posluiti kao svojevrsni pokazatelj da se
stupilo u postdogmatsko, ili moda preciznije i ispravnije reeno umereno
dogmatsko doba u kulturnoj politici, radikalni dogmatizam i teorija odraza
ostali su nepovratno iza.
Razlika izmeu knjige Jugoslovenska proza i Gligorieve Antologije srp
ske proze uspostavlja se najpre na planu izbora grae iz koje e se praviti
odabir za antologiju. U Gligorievoj antologiji napravljena je promena, i
udaljavanje od onog meuratnog shvatanja o troimenom narodu i jeziku i
jednoj zajednikoj knjievnosti. Gligori pravi antologiju iskljuivo srpske
proze, a iri jugoslovenski okvir se obeleava samo imenom biblioteke u
kojoj se knjiga pojavljuje. Ipak, najdrastiniji, i prema naem miljenju naj
vaniji, pomak izmeu ova dva posleratna izbora uspostavlja se na planu
kriterijuma. Gligori istie da se sluio samo jednim kriterijumom esteti
kom. Gligori tako u svom predgovoru kae da je u svoju Antologiju eleo
da uvrsti ono to je najbolje u literarnom kvalitetu, ono to se u njoj nalazi
u vrhovima (Gligori 1955: 7, kurziv M. A.). Ovaj Gligoriev kriterijum
mogao bi da predstavlja znak da ovu njegovu knjigu moemo da oznaimo
kao prvu modernu antologiju srpske proze. Potrebno je, meutim, da se
ovo naelo proveri na grai koja je u knjigu uvedena.
3 Primetno je odsustvo romantiarske literature ija ideologija sasvim sigurno
nije odgovarala potrebama prireivaa.
 trei program ZIMA 2012.

94 Gligori srpsku prozu razmatra u rasponu neto manjem od jednog

veka, tanije od Stefana Mitrova Ljubie4 sve do 1941. godine. U svom
predgovoru Gligori naglaava da njegova knjiga, ipak, nije nikakav pregled
dotadanjeg srpskog pripovedanja:
Ulazei u ovaj rad ja sam stalno imao na umu da treba sastaviti antologiju, a
ne zbornik srpske proze. [] Bio je jo jedan put: ii za istorijskim razvitkom
srpske proze i njega odraziti u ovoj vrsti knjige. Na takvom putu nailo bi se na
vei broj proznih pisaca koji bi bili zastupljeni u ovoj knjizi, no svrha koju sam
sebi postavio nije bila, kao to rekoh, da sastavljam hrestomatiju za istoriju srp
ske knjievnosti, da reprezentujem prozne pisce i odlike njihovog knjievnog
ostvarenja, niti da u ulozi knjievnog istoriara demonstriram talasasto kretanje
razvitka srpske proze (Gligori 1955: 7).
Gligorieve namere su srodne onima Bogdana Popovia, skoro pola
veka ranije. I Popovi je (1956: 5) isto tako eleo samo da d zbirku cvea
novije srpske lirike. Meutim, iako mu to nije bila deklarativna intencija,
Popovi je, u velikoj meri, svojom podelom na tri doba, uspeo da nam d
i jednu ubedljivu sliku razvoja (novije) srpske poezije5. Gligori nam sliku
razvitka naeg proznog stvaralatva ne daje, njegov jedini cilj ostaje najui
i najstroi izbor srpske proze6.
Poto insistira na strogosti izbora Gligori u svoju antologiju, iako
razmatra vek stvaralatva na srpskom jeziku, ukljuuje prilino mali broj
pisaca. Iz XIX veka u antologiju su ukljuena samo petorica pripovedaa:
Stjepan Mitrov Ljubia, Laza Lazarevi, Stevan Sremac, Radoje Domanovi
i Simo Matavulj; dok se iz XX veka u njoj nalo deset autora, od kojih tro
jica koji su stvarali u epohi moderne (Borisav Stankovi, Petar Koi i Ivo
ipiko), zatim Veljko Petrovi i Isidora Sekuli iji stvaralaki period traje
i tokom moderne i posle Prvog svetskog rata, i petoro meuratnih (Ivo
Andri, Rastko Petrovi, Isak Samokovlija, Branko opi i Jovan Popo
vi). Iako prilino suen i jednostran, ovaj Gligoriev izbor ni do danas
nije osporen. Jedini od unetih autora do ijeg je radikalnog prevrednovanja
dolo jeste Jovan Popovi. Svi ostali ovde uvrteni pisci i danas stoje na naj
4Autori naeg romantizma opet su izostavljeni.
5Koliko ova njegova slika razvoja i danas aktuelna moe se videti i kada se u
samo nekoliko crta izneseni Popovievi stavovi uporede sa shvatanjima savremenog
tumaa knjievnog razvoja nae poezije Novice Petkovia. Iako su Petkovievi pogledi
mnogo razvijeniji i teorijski potkrepljeniji, podudarnost izmeu njegovih i razmilja
nja Bogdana Popovia velika je.
6O razlozima zbog kojih Gligori, bar u naznakama, ne daje jedan prikaz kreta

nja u srpskoj prozi, moglo bi se raspravljati. Da li je u pitanju samo njegova vrsta volja
da se ne bavi niim drugim osim aksiologijom, ili bi se razlozi moda mogli traiti
negde drugde, ostaje otvoreno pitanje. Sam Gligori je tu dosta krt i ne ostavlja nam
dovoljno materijala za konane zakljuke bilo koje vrste.
 o antologijama

viim mestima u naoj proznoj tradiciji. Teite je, ini se, na prvom tomu 95
Antologije gde su autori i pisci moderne XIX veka. Iza ovog izbora i sam
autor, ini se, vre stoji:
Izbor proze devetnaestog veka pruao je neke olakice. Proza srpske knjievnosti
devetnaestog veka je prou ena, knjievno ispitana i kritiki pretresena. [] For
mirana su miljenja o srpskoj prozi devetnaestog veka i njenim kvalitetima, pa i
pored nekih otvorenih, spornih pitanja, sudovi o njoj su se staloili u sigurnosti
i objektivnosti (Gligori 1955: 8).
Prilikom svog izbora nae proze do Prvog svetskog rata Gligori se
oslanjao na dotadanja izuavanja i studije, kao i na sopstveno akadem
sko istraivanje pisaca tog perioda koje je izneo u knjizi Srpski realisti. On
nije bio dovoljno smeo, niti je imao toliko istanan ukus i pouzdan kritiki
nerv, da poput Zorana Miia, prie potpuno ist ponovnom iitavanju
nae proze.7 Gligori svoju opreznost i sam priznaje: nisam iao za nekom
originalnou, bizarnou, za nekakvom tenjom da iznenadim otkriima
(Gligori 1955: 17). Ipak, ovakav stav je rezultirao prilino dobrim izborom
pria uvrtenih autora. Veina pripovedaka nastalih pre Prvog svetskog rata
koje su ule u Gligorievu Antologiju i danas su nezaobilazne. Tako je Laza
revi predstavljen priama Prvi put s ocem na jutrenje i Sve e to narod
pozlatiti, od Domanovievih satira tu su se nale Voa i Danga, a od
Stankovievih pria tu je Pokojnikova ena koju skoro nijedan sledei
antologiar nije preskoio, kao ni Ljubiinog Kanjoa Macedonovia.
to se meuratnog perioda tie literatura izmeu dva rata jo je uvek
u ivoj diskusiji, vie usmenoj, nego javnoj pismenoj (Gligori 1955: 13).
Gligori se zato i od svog izbora blago ograuje poto izbor prozne lite
rature izmeu dva rata dolazi, dakle, pre nego to je ona kritiki prouena
i ispitana (isto). Kada se radi o izboru literature dvadesetih i tridesetih
godina, tu se vidi redukcija koju u svom izboru napravio Gligori, i ograni
enja njegovog senzibiliteta, tj. naklonost u zrelim kritiarskim godinama
ka tradicionalnijim proznim formama. U stvari, itav izbor koji Gligori
pravi u XX veku osenen je ovom naklonou ka realistikom tipu pripove
danja, pa je tako Petar Koi zastupljen s tri pripovetke (isto kao i Andri
i Stankovi), kao i Veljko Petrovi. Tako je Gligorieva Antologija u velikoj
meri reprezent knjievnog ukusa koji je on zastupao u polemikama realista
i modernista iz sredine pedesetih godina. Gligorieva Antologija srpske pro
ze, kao i ostale nae znamenite antologije, moe se staviti u kontekst odre
enog programa koji je njen autor zastupao. Objavljivanje ove antologije se
tako poklapa sa osnivanjem glavnog glasila realista, asopisa Savremenik,
iji je Gligori bio jedan od pokretaa. Ova pozicija antologije, u odnosu
7 Hatida Krnjevi u svom ve pominjanom tekstu navodi zamaan broj njegovih
loih procena.
 trei program ZIMA 2012.

96 na trenutak u kom je nastala, isto tako delom moe objasniti njenu kasni
ju zanemarenost. Reprezentovanje stavova strane koja je na kraju ostala u
manjini, svakako je uticalo na irinu njene recepcije.
Zanimljivo je to Gligori svoju knjigu oznaava kao antologiju proze,
a ne pripovetke. Moe se naslutiti da je ovo uinio i zbog toga to se pripo
vetka u literaturi dvadesetog veka, a pogotovo u vremenu neposredno posle
Prvog svetskog rata odvajala od slinih uzora, uzimala ak i oblik memoar
ske literature i reportae, da bi se u njima izrazio to slobodnije subjektivni
odraz nemira uzvitlalih burnih ratnih vremena (Gligori 1955: 15). Iako
je svoju Antologiju koncepcijski otvorio za oblike ovakvog proznog izraza
oni u ovoj knjizi upadljivo izostaju. Od moderne literature koja se stvarala
izmeu dva rata, kako je sam Gligori naziva, meu koricama antologi
je se nala jedino anrovski hibridna knjiga Rastka Petrovia Ljudi govore,
koju dananja kritika esto svrstava meu romane. Prireiva napominje
da je jo razmiljao o unoenju Dnevnika o arnojeviu, ali je od toga odu
stao zbog prvenstveno romanesknog oblika ovog tiva. Od drugih tekstova
koji izlaze iz tradicionalnog anra pripovetke u antologiji se nalazi samo
Gospa Nola Isidore Sekuli, pripovetka hronika kako je Gligori krsti.
I u ovom izboru se ogleda izvesni pripovedni konzervativizam Velibora
Gligoria, da ga tako nazovemo, poto Gospa Nola svakako spada u one
prozne radove Isidorine koji su mnogo blii tradicionalnom modelu pri
povedanja. Iz Saputnika, proze mnogo blie modernim literarnim tokovi
ma, Gligori nije u antologiju uvrstio nijedan odlomak. Naravno, nije bilo
ni mogue oekivati da se u antologiji nau pripovedai koji su se tokom
rata nali na suprotnoj ideolokoj strani: Dragia Vasi, Grigorije Boovi,
Stanislav Krakov. A primetno je i odsustvo Momila Nastasijevia, koje se
moe tumaiti slinim razlozima.8
Kao to smo ve rekli Gligorieva antologija je diskretno polemiki
postavljena prema zborniku Jugoslovenska proza iz 1949. koji on navodi
kao jedinu prethodnicu njegove antologije. Kriterijumi prema kojima su
birani tekstovi za ovaj zbornik Gligori u svom predgovoru naziva jed
nostranim, ali ih ipak i opravdava prigodnom svrhom u koju je zbornik
koncipiran (Gligori 1955: 17). Ovakav jednostran kriterijum je doveo do
toga da je prema Veliboru Gligoriu u tom izboru objavljena jedna od
8 Zanimljivo je pratiti koliki je prostor dat meuratnim, avangardnim piscima u

izborima iz srpske proze posle Drugog svetskog rata. Od takorei potpunog odsustva u
zborniku Jugoslovenska proza, preko diskretnog povratka kod Gligoria, da bi celokup
na naa meuratna pripovedna knjievnost bila predstavljena tek u nekolicini antolo
gija i izbora koje je krajem devete decenije XX veka priredio Gojko Tei. Najpre u
knjizi Antologija srpske avangardne pripovetke (Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad 1989), a
zatim u knjizi Utuljena batina (Dositej, Beograd 1990), antologiji cenzurisanih pripo
vedaka i autora zabranjenih u komunistiko doba.
 o antologijama

skromnijih Lazarevievih pripovedaka kao najbolja (isto). Takoe mi taj 97

zbornik, nastavlja dalje Gligori, nije mogao pomoi ni u orijentaciji u
izboru proze iz literature blie naoj savremenosti (isto). Kao primer on
navodi Ivu Andria, ije najvrednije pripovetke u zbornik iz 1949. isto tako
nisu uvrtene.
Da mu je ideoloka potka drugostepena u odnosu na umetniku vred
nost teksta Gligori dokazuje i kada se odluuje da izostavi prozu koja je
nastajala za vreme revolucije, pa svoj izbor ograniava na 1941. godinu.
Od pripovedaa iz socijalne literature koja se tek stvarala i koja e pro
imanjem pisaca sa narodnom revolucijom u njenim bitkama i njenom
graenju nove stvarnosti dobiti posle osloboenja svoj rascvet (Gligori
1955: 16) Gligori je uvrstio Jovana Popovia i Branka opia. Uvrtava
nje Jovana Popovia bi se tako moglo protumaiti kao jedno od mesta gde
je antologiar dao prevlast ideolokim kriterijumima nad estetskim. Ipak,
na jo jednom mestu svog predgovora, Gligori dokazuje da je ovo bio
samo minimalni ustupak koji je ovim drugim kriterijumima zbog vreme
na u kome se ivelo morao da uini, pa tako kae: esto pak pisci koji su
pisali ovakvu literaturu, zauzeti zadacima revolucionarne borbe, nisu ni
stizali da prozu na jednom viem, trajnijem literarnom stupnju obrade, a
esto su pribegavali i onim literarnim oblicima koji su direktnije govorili
itaocima o eksploataciji oveka (isto). Na ovaj nain Gligori se ograu
je od literature koja je vulgarno didaktika, i pokazuje da sadrina jednog
dela nije dovoljan uslov za njegovu knjievnu uspelost i pretendovanje na
trajnost.
Da kriterijumi kojima se rukovodi nisu vanknjievni Gligori eli da
pokae i na izostavljanju iz svoje Antologije Milovana Gliia tj. njego
ve uvene pripovetke Glava eera. Ova pripovetka je izostavljena zbog
nesavrenosti Gliieve knjievne vetine, ona je sirova u kompoziciji, u
voenju radnje, rasplinuta u digresijama anegdotskog pripovedanja, pa
iako Glava eera, koja je inae uvrtena u zbornik Jugoslovenska proza,
daje u kritikom preseku nalije drutvenih odnosa na selu, korupciju vla
sti, drutvenu fizionomiju eksploatisanog sela, vernu sliku ivota (isto: 9),
ona, ipak, ostaje van ove antologije. Moda se na ovom primeru moe vide
ti i pravi odnos forme i sadrine u shvatanjima Velibora Gligoria prilikom
sastavljanja ove antologije. Ono to je sadrina on uvaava i respektuje, ali
ne dozvoljava da ona bude plasirana bez odreenog formalnog pokria. Na
osnovu ove mogunosti, da se estetskom d prednost u odnosu na ideolo
ko, vidi se razlika koja je nastupila u naem kulturnom ivotu posle 1952.
godine.
Kada se govori o uticaju Gligorieve Antologije ini se da je ona u veli
koj meri postavila okvir za viedecenijsku recepciju nekih naih znaajnih
pisaca. Tako je Gospa Nola dugo u irim krugovima bilo najpoznatije
 trei program ZIMA 2012.

98 delo Isidore Sekuli, dok je delo Rastka Petrovia, tokom godina u kojima
se njegov lik nalazio u dravnoj nemilosti, bilo redukovano ba na hibrid
no prozno delo Ljudi govore. Izbor i ukus njenog sastavljaa u narednim
godinama najotvorenije je osporavao Petar Dadi, o emu emo govoriti
kasnije u tekstu. Izgleda da je ovaj Gligoriev izbor imao na umu i Pavle
Zori kada je u predgovoru svoje antologije ustao protiv anegdotske, opi
sne pripovetke i zaloio se za jednu novu estetiku nae proze.

3.
Dominantne antologije proze u drugoj polovini XX veka bile su publikaci
je kojima se predstavljala savremena prozna scena ili najpreciznije reeno:
generacijske antologije. U prethodnih pola veka pojavilo se bar est zna
ajnih antologija ovog tipa. Najpre izbor Petra Dadia Posleratna srpska
pripovetka iz 1960. godine. Ova zapaena antologija predstavlja neku vrstu
antipoda Gligorievoj knjizi srpske proze. Predvodnik Gligoriu i Savre
meniku suprotne struje u polemikama pedesetih, urednik asopisa Delo,
Petar Dadi je napravio izbor iz savremene srpske pripovetke koji je pot
puno odgovarao modernistikom programu iz polemika. U svom pred
govoru, kao glavne odlike srpske posleratne pripovetke, Dadi navodi
odsustvo spoljne tendencioznosti, koncentraciju na umetniki oblik,
na artificijelnost izraza i svest o estetskom (Dadi 1960: 60). Ovde
Dadi odlazi jo dalje od Velibora Gligoria, ija je antologija, kao to
smo videli, bila okrenuta isto tako estetskom, ali onom koje je ostvareno
u tradicionalnim pripovednim oblicima. Dadi pak u svom predgovoru
ocrtava i afirmie tradiciju u srpskoj prozi bitno razliitu od one koju je
Gligori dao. Pripovetke koje u svoju antologiju Dadi uvruje imaju
svoju prethodnicu u Saputnicima Isidore Sekuli, Priama koje su izgubile
ravnoteu Stanislava Vinavera, prozi Momila Nastasijevia i u poetsko
proznim slikama hipnagogikog sjaja Miloa Crnjanskog, kao i u boljim
trenucima socijalnog i gradskog lirizma Branimira osia (isto: 14). U
ovoj prozi moemo traiti izvesne genetike odraze daljeg kretanja nae
moderne, to znai i nae savremene pripovetke (isto). Pored prozne linije
koju afirmie, Dadi pominje i kvantitativno jaku struju, statino nego
vanu na mari tradicije, ija reprezentativna imena, poznatom tehnikom
i metodama, nameu ukus prolosti (isto). Ta reprezentativna imena su
Veljko Petrovi i Branko opi, autori koji su u Gligorievoj antologiji
dobili vano mesto. Tradicija koju Dadi afirmie u dobroj meri je opo
zitna knjievnom ukusu iji je reprezent Jovan Skerli. Pominjanje Skerlia
ima veze i s aktuelnim trenutkom i sigurno predstavlja jo jednu aluziju na
Velibora Gligoria, koji je prema mnogima u svom poznom dobu bio na
 o antologijama

skerlievskim pozicijama9. Centralni pisci Dadieve antologije i posle 99

ratne proze su Miodrag Pavlovi, zaetnik posleratnog modernizma, ija se
pria Povratak iz njegove jedine knjige pripovedaka Most bez obala nala
u antologiji, i Miodrag Bulatovi, pisac koga je Gligori napao u otrom
tekstu veoma indikativnog naslova Tue, objavljenom u Savremeniku
1956, u jeku polemike modernista i realista.
Nakon Dadieve, pojavilo se jo nekoliko antologija koje su uini
le mnogo da se afirmiu odreena poetika usmerenja. Tako je Ljubia
Jeremi u knjizi Nova srpska pripovetka10 nastojao da afirmie stvarnosnu
prozu s kraja ezdesetih i poetka sedamdesetih godina. Za neto dis
kretniju afirmaciju proze novog stila zaloio se Radivoje Miki u izboru
Srpska pripovetka 1950198211, dok je Aleksandar Jerkov u svojoj Anto
logiji srpske proze postmodernog doba pokuao da predstavi postmoder
nu tradiciju u naoj knjievnosti, pronalazei njene zaetke kod Andria,
Crnjanskog i Desnice. Jerkovljeva knjiga je isto tako polemiki nastroje
na prema nekim prethodnim izborima pripovedaka, prvenstveno prema
onom Ljubie Jeremia. Kao znaajne antologije savremene proze, vie
panoramskog tipa, izdvajaju se u ovom periodu i Savremena srpska pri
povetka Pavla Zoria12 i Antologija srpske pripovetke (19451995) Mihajla
Pantia13. Na osnovu ovog velikog broja znaajnih antologija proze, moe
mo rei da je tek druga polovina XX veka vreme proznih antologija kod
nas. Tada se pojavljuju i razne druge antologije. One koje obuhvataju samo
jedan period iz istorije srpske pripovetke (takva je, recimo, ve pominja
na antologija avangardne pripovetke Gojka Teia) ili jedan anr (brojne
antologije fantastine prie14). Tu su i raznovrsni tematski izbori, od anto
9Ovo uoava i Hatida Krnjevi koja kae: Gligorieva borba protiv tradicije u
ime slobode umetnosti i linosti, zavrila se povratkom glavnoj struji te tradicije, Sker
lievoj pozitivistikoj, socijalnoj kritici, a u ime jedne bitno drugaije realne i duhovne
zbilje nego to je bila ona koja je rukovodila Skerlia u njegovoj borbi za ili protiv
(Krnjevi 1975: 28). Petar Dadi je takoe u svom poznatom tekstu Velibor Gligori
ili identifikacija sa agresorom, njegovim konanim obraunom s ovim kritiarem,
istakao slinost poznog Gligoria sa Skerliem (v. Dadi 1987: 267295).
10Knjievna omladina Srbije, Beograd 1972.

11Knjievna omladina Srbije, Beograd 1984.

12 Slovo ljubve, Beog rad 1983.

13 Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997.

14Na primer: Boo Vukadinovi, Antologija srpske fantastike, Zamak kulture,

Vrnjaka Banja 1980; Predrag Palavestra. Knjiga srpske fantastike XIIXX vek, III,
SKZ, Beograd 1989; Boban Kneevi, Nova (alternativna) srpska fantastika i Sava
Damjanov, Nova (postmoderna) srpska fantastika, Studentski izdavaki centar, Beo
grad 1994.
 trei program ZIMA 2012.

100 logija beogradskih pria15, preko izbora iz erotske proze16 sve do pria o
ribolovu17.
Meutim, s integralnim antologijama je stvar stajala drugaije. Od Gli
gorieve Antologije srpske proze sve do izlaska sledee sveobuhvatne kolek
cije domae prie prolo je vie od etrdeset godina. Naime, tek 1999. poja
vila su se dva izbora: Antologija srpskih pripovedaa XIX i XX veka koju
je sastavio Miroslav Josi Vinji18 i Najlepe srpske prie iji je prireiva
Milisav Savi19.
Knjiga koju je sastavio Milisav Savi tei da predstavi najlepe srpske
prie, nastale u irokom vremenskom rasponu, od XIII do druge polovine
XX veka (Savi 1999: 5). Vremenski period iz koga Savi u svojoj antologiji
odabira prie, nesumnjivo priziva uvenu Antologiju srpske poezije Miodraga
Pavlovia, koja je u svojih nekoliko prvih izdanja, takoe, teila da obuhvati
identian vremenski raspon20. Tako Savi, po ugledu na Pavlovia, nastoji da
srpsku srednjovekovnu prozu povee s modernim dobom, pa njene poet
ke vidi u starim zapisima i natpisima. Opravdanje za ovo povezivanje Savi,
ini se, eli da nae u hibridnosti i neistosti proznih vrsta u savreme
noj knjievnosti, poev od moderne. Milisav Savi zato za osnovnu jedinicu
svoje antologije uzima priu, koju on shvata kao termin koji pokriva vie
pripovednih anrova (novinsku priu, kratku priu, kratku proznu formu,
pripovetku, povest, novelu, skicu, zapis, crticu, memoare, dnevnike, pisma,
istorijske zapise). Ovakva nepreciznost u odreivanju osnovnog gradivnog
elementa ini, reklo bi se, i osnovnu slabost Savieve antologije, jer je kod
njega differentia specifica prie as fikcionalnost, as narativnost. Tako su se
u njoj nali srednjovekovni zapisi i natpisi, kratki zapisi Gavrila Stefanovia
Venclovia, nekoliko novinskih lanaka, kao i komentari i seanja Miloa
Crnjanskog uz Liriku Itake, kojima se ova antologija i zavrava.
Milisav Savi je u svojoj antologiji teio da napravi izbor najlepih pri
a, tj. najuspenijih ostvarenja prema ukusu samog autora, ali i na osnovu
ocena merodavne kritike. Savi isto tako eli da u knjigu uvrsti i najznaaj
nije pisce i predstavi istorijski razvoj srpske prie. Prema broju pria najza
stupljeniji autor je Vuk Karadi s tri teksta, dok Stevan Sremac i Borisav
Stankovi imaju po dva teksta u antologiji (dva kratka zapisa takoe ima
15 Mitko Mandukov i Jasmina Rackovi, Pripovetke o Beogradu 12, Narodna

knjiga i Biblioteka grada Beograda, Beograd 1978; Aleksandar Jerkov, Antologija beo
gradske prie 12, Vreme knjige, Beograd 1994.
16Vasa Pavkovi i Dejan Ili, arobna uma, Radio B92, Beog rad 1996.
17 Mihajlo Panti, itanje vode, Stubovi kulture, Beograd 1998.

18Filip Vinji, Beograd 1999.

19Raka kola, Beograd 1999.

20 U kasnijim izdanjima poeci Pavlovievog izbora pomereni su u jo dublju sta

rinu, u XI vek.
 o antologijama

i Gavril Stefanovi Venclovi), dok su svi ostali zastupljeni sa po jednom 101

priom (ukljuujui i Ivu Andria). Iz ovoga proizilazi da su najvrednija
prozna ostvarenja u srpskoj knjievnosti nastala u trenutku raanja moder
nog proznog izraza s Vukom Stefanoviem Karadiem, i u drugoj polovini
XIX i na samom poetku XX veka, to je veoma teko odrivo stanovite. U
loije strane Savieve antologije idu i prilino neujednaeni komentari uz
tekstove svakog pisca koji je u knjizi zastupljen.
Ono pak to ovu antologiju ini interesantnom i izdvaja je od ostalih
slinih poduhvata, jeste veoma nekonvencionalan, pa ak i zauuju izbor
uvrtenih autora. Kao pisci narativne proze u njoj se afirmiu Dimitrije
Mita Petrovi, ekonomski istoriar i otac Rastka Petrovia, zatim pesnik
Vojislav Ili Mlai, kao i jo dva pisca mnogo ostvarenija u drugim rodo
vima: Branislav Nui i Rade Drainac. Savi pokuava da revalorizuje i
malo poznate pripovedae: Iliju Ognjanovia Abukazema, Milicu Jankovi
i Anelka M. Krstia, pripovedaa iz Makedonije, iji je opus u prethodnih
pola veka zadesila neobina i nimalo vesela sudbina. Iako je pitanje koliko
je unoenje svih ovih autora opravdano, svakako je za pohvalu Savieva
otkrivalaka elja i pokuaj da se neki zaboravljeni i skrajnuti pisci ponovo
otkriju.
Antologija srpskih pripovedaa XIX i XX veka Miroslava Josia Vinjia
u odnosu na knjigu Milisava Savia mnogo je pedantnije sastavljena. Pored
toga ona predstavlja i pravu enciklopedijsku tvorevinu. U sebi sadri dve
naporedne antologije pripovedaka, ali i bibliografiju dotadanjih antologija
srpske proze21. Ova Josieva knjiga predstavlja vrednovanje ne samo pripo
vedne, ve i antologiarske tradicije kod nas. O ovome nedvosmisleno svedoi
ve prva reenica predgovora, u kojoj Josi Vinji kae: Znam da svi oni koji
bolje od mene poznaju srpsku knjievnost mogu da kau da postoji nekoliko
dobrih antologija srpske lirike (Popovieva ili Pavlovieva, na primer), ali da
niko do danas jo nije napravio hvale vrednu antologiju srpske pripovetke
(ili proze) (isto). Ovaj nedostatak proznih antologija Miroslav Josi Vinji
posebno vidi u grupi onih koje pokrivaju jedan dui period u razvoju srpske
prie. Od antologiarskih ostvarenja koja su prethodila njegovoj knjizi Josi
Vinji ipak istie da nekoliko antologija srpskih pripovedaka, a na prvom
mestu Jeremieva i Gligorieva, Teieva i Palavestrina, Mikieva i Pantieva,
imaju znaaj koji se iri i izvan korica u kojima su (isto: 19).
Imajui na umu dosadanju istoriju antologija proze kod nas, Miroslav
Josi Vinji samouvereno pie: Ova antologija je prva kod Srba koja, bez
ikakvih ogranienja, pokriva jedan dug period srpske pripovetke (1999:
13). Josi Vinji pritom misli na izostanak bilo kakvog spoljanjeg ideo
lokog pritiska na sastavljanje njegove antologije, koji je, kako smo videli
21
Bibliografija koja se nalazi na kraju antologije Miroslava Josia Vinjia, veo
ma nam je pomogla prilikom pisanja ovog teksta.
 trei program ZIMA 2012.

102 ranije u tekstu, u velikoj meri uticao na ranijih izgled izbora proze. O ovo
me nam govori i sam Josi Vinji: O tome da u velik broj antologija nisu
uvrteni najbolji radovi, pa ni najbolji autori (vodei pisci svog doba), sve
doi i porazna istina da su mnogi izbori pali u zaborav, da su mnogi i pre
utani odmah posle prvog i jedinog objavljivanja (isto: 11)
Antologija srpskih pripovedaa XIX i XX veka donosi nam sliku
moderne, savremene (u najirem smislu rei) srpske pripovedake umet
nosti: od sredine prolog veka do naih dana. (isto: 13) Pripovetke za svoju
knjigu Miroslav Josi Vinji je birao kako bi jedan stari estetiar i antolo
giar rekao, po njihovoj lepoti (isto: 14). Ovo ugledanje na Bogdana Popo
via osea se i u izdvajanju tri zlatna doba srpske pripovetke: prvog u
poslednjoj etvrtini XIX veka, drugog u prvoj deceniji posle Prvog svet
skog rata, dok tree obuhvata sedmu i osmu deceniju XX veka. Ovaj izbor
po lepoti podeljen je, meutim, u dve zasebne antologije koje su u knji
gu ukljuene. Prva predstavlja lini izbor Miroslava Josia Vinjia, dok je
druga antologija antologija tj. Josiev Vinjiev izbor najboljih pria iz
izbora proze koji su prethodili njegovoj antologiji. Ovo pomalo neobino
reenje dalo je, ipak, mogunost Josiu Vinjiu da ne zanemari i ne prene
bregne antologiare prethodnike, ali da prvu antologiju otvori za slobodu
linog izbora. Ona je prilino strog izbor od samo 16 najboljih pripoveda
ka srpske knjievnosti od Bogoboja Atanackovia do Danila Kia, Vidosava
Stevanovia i samog Miroslava Josia Vinjia. Iz ove prve antologije, izo
staju prie velikog broja znaajnih srpskih pisaca, od Petra Koia, Isido
re Sekuli, Momila Nastasijevia, Miloa Crnjanskog sve do Aleksandra
Time, Milorada Pavia i Borislava Pekia. Tako se na osnovu ovog prvog
dela ipak moe uoiti Josiev Vinjiev afinitet ka tradicionalnijim pripo
vednim formama.
Druga antologija, Josiev Vinjiev izbor pria koje su se pojavljivale u
ranijim antologijama, predstavlja znatno iri izbor pripovedaka, s tim to
se u njoj nalaze samo pripovedai XX veka (izuzev Sime Matavulja), vero
vatno zbog procene Josia Vinjia da su autori XX veka ve zastupljeni
svojim najfrekventnijim priama u prvom delu njegove knjige. Tako su u
nju sada uli neki od gorepomenutih autora, ali su Momilo Nastasijevi
i Isidora Sekuli, kao i Petar Koi i dalje ostali van Josieve Vinjieve
knjige. Drugim delom knjige Srpski pripovedai XIX i XX veka dominira
ju autori iz druge polovine XX veka, oni zauzimaju dve treine prostora.
Meu njima najzastupljeniji su pisci tradicionalnijih poetikih usmerenja i
autori proze novog stila, ali su tu i pisci prvog talasa posleratnog moder
nizma (Pavle Ugrinov), kao i postmoderne proze (David Albahari, Sveti
slav Basara, Nemanja Mitrovi, Mihajlo Panti).
Poslednja, za sada, integralna antologija srpske pripovetke pojavila
se 2005. godine. Njen sastavlja je pripoveda i knjievni kritiar Mihaj
 o antologijama

lo Panti. Ova trotomna antologija (prvi tom je posveen pripoveci XIX a 103
drugi i trei XX veka) predstavlja do sada najpotpuniji prikaz razvoja pri
povetke kod nas. Iako ne kree kao Milisav Savi od srednjeg veka, ve vri
izbor samo iz nove srpske knjievnosti, Panti uvodnim tekstovima anto
logije, narodne prie Tamni vilajet i itija ajduk Veljka Petrovia Vuka
Stefanovia Karadia, ukazuje na poreklo i naslee koje za sobom ima
moderna srpska pripovetka. Ovakvim promiljenim otvaranjem antologije
jasno je ukazano na njenu vrstu vezu s narodnim pripovedanjem, ali i na
postojanje srednjovekovne prozne tradicije na srpskom jeziku, preko rei
itije iz naslova Vukovog spisa. Ovu vanost usmene prie i kljunu Vuko
vu poziciju za razvoj pisanog pripovedanja Panti istie i u predgovoru. Na
kraju ovog obimnog teksta, u kome daje krai pregled istorije srpske pripo
vetke, Panti navodi i kriterijume kojima se rukovodio prilikom izbora pri
a za svoju antologiju. Kao prvi on navodi kriterijum individualnog ita
lakog iskustva, to jest, afiniteta i ukusa formiranog na tom iskustvu. Takav
kriterijum ne treba tajiti, nego ga treba neprestano obrazlagati, budui da
svaki kritiarski uvid, naroito u poslovima nareene vrste, nije nita dru
go nego racionalizacija i retorika artikulacija subjektivnog stava (Panti
2005: XLVI). Drugo naelo Mihajla Pantia nalazi se u nastojanju da se, u
optimalno moguim granicama, usaglase kategorije pripovetke i pripove
daa, pa je ova antologija istovremene i antologija pripovedaka i antologija
pripovedaa (isto: XLVII). U svoju antologiju Panti je nastojao da uvrsti i
pripovetke velike estetske vrednosti, ali se isto tako vodilo rauna o tome
da i njihovi autori budu reprezentativni za nacionalnu knjievnost, re
ju, da budu prevashodno formatirani kao pripovedai, da imaju ne samo
vredne prie nego i znaajan pripovedaki opus i potvrenu pripovednu
vokaciju (isto). Trei kriterijum koji Panti ima prilikom izbora zasniva
se na objektivizovanoj slici do koje se dolo pregledom knjiga sline name
ne, prirode ili problemskog sadraja, dakle, ne samo antologija, zbornika
i panorama srpske pripovetke, ve i kritikih studija i knjievnoistorijskih
pregleda zabavljenih istom temom (isto). Mihajlo Panti je u svom izbo
ru srpskih pripovedaka i pripovedaa nastojao, u stvari, da, s jedne strane,
izvri sintezu linog ukusa i izbora i dotadanjeg kritikog vrednovanja i
procenjivanja srpske prie, a s druge, da pronae ravnoteu izmeu izbora
najboljih pripovedaka i najznaajnijih i reprezentativnih pisaca. Ono to je
Miroslav Josi Vinji u svojoj knjizi podelio na dva posebna izbora, Pan
ti je nastojao da sintetie u jedan. Da pronae, kako sam lalievski kae,
strasnu meru i pokua da d objektivnu sliku razvoja i vrednosti srpske
pripovetke.
U svom izboru Panti predstavlja 81 izabranu priu i 60 autora. Pored
ve pomenutih pria kojima antologiju otvara, ovaj antologiar se u svom
izboru drao proverenih vrednosti. Iznenaenja mogu predstavljati jedino
 trei program ZIMA 2012.

104 uvrtavanje proze Petra Petrovia Njegoa itije Mrena Nesretnikovia

i Jovana Sterije Popovia Janko i Aganlija. Ulazak ovih proznih ostvarenja
u skladu je s Pantievim naelom da u svoju antologiju uvrsti reprezenta
tivne autore. Meutim, Panti nalazi u ovim tekstovima i evolutivne poma
ke u odnosu na prozu koja im je prethodila, prvenstveno u pravcu fikci
onalizacije i stilizacije svakodnevnog iskustva, to je, istovremeno, i jedna
od kljunih osobina pripovedanja koje e potom uslediti (2005: 382). Ovaj
Pantiev zakljuak otuda predstavlja znaajan pomak u osvetljavanju gene
ze modernog proznog izraza kod nas. Panti u svom izboru ne preskae
ni autore srpskog romantizma, do tada vrlo slabo prisutne u antologijama
nae pripovetke. Na najistaknutije mesto meu naim pripovedaima XIX
veka Panti stavlja Sremaca, Matavulja i Lazarevia. Kao i Josi Vinji i
Panti je osloboen ideolokih pritisaka, pa moe u svojoj antologiji da d
istaknuto mesto Dragii Vasiu i da u nju uvrsti Grigorija Boovia, Stani
slava Krakova i neke druge, ranije nepodobne autore. Pantieva antologija
je na najbolji nain eklektika, on mirnim pogledom unazad s vremenske
distance odabira ono najbolje potpomaui se dotadanjim vrednovanjem
srpske proze. U svom izboru ne daje prevagu nijednom tipu proze, ni
modernistikom ni tradicionalistikom. Kljuni autori itave ove antologi
je su, naravno nimalo iznenaujue, Ivo Andri i Borisav Stankovi. Prvi je
zastupljen s etiri pripovetke (najvie u antologiji), a drugi s tri. Novinu u
Pantievoj antologiji, u odnosu na prethodne, predstavlja i unoenje prie
Milana Kaanina, koji je poslednjih decenija doiveo ponovnu afirmaciju
kao kritiar i istoriar knjievnosti, pa je moda unoenje ove prie i najava
prevrednovanja njegovog pripovedakog opusa. Takoe, prvi put se u jed
noj znaajnoj antologiji nala i proza Danice Markovi, autorke iji je status
u srpskoj knjievnosti danas mnogo povoljniji nego pre nekoliko decenija.
Na osnovu svega izreenog, jasno je da je Antologija srpske pripovetke
Mihajla Pantia sa uspehom ispunila prazninu koja je u naoj knjievnosti
postojala, i zauz ela mesto reprezentativnog i vie nego pouzdanog prikaza
nae pripovetke. Jedina zamerka koja bi se Pantiu mogla uputiti, jeste to
je u svoju knjigu propustio da uvrsti dve poslednje decenije XX veka, zavr
avajui svoj izbor priom Nema pesma Davida Albaharija. Ovo izosta
vljanje se moe razum eti u skladu s autorovim naelom da jedna od osnova
izbora bude i knjievnokritika literatura o knjievnicima. Shodno tome
moe se smatrati da Panti nije eleo da razmatra knjievni period koji jo
nije pomno kritiki istraen pa bi to moglo doprineti gubljenju ravnotee
(ne zaboravimo da se put ka objektivnosti u Pantievoj antologiji sastoji u
sintezi linog afiniteta i dotadanjih knjievnokritikih i istorijskih ocena),
pogotovo to se radi o generaciji pisaca i poetikim naelima kojima i Pan
ti kao pripoveda pripada.
 o antologijama

4. 105

Gligorieva antologija je dugo ostala jedina prozna antologija koja se trudila

da predstavi najbolje iz celokupnog proznog stvaralatva kod Srba. Narav
no, zbog dogmatinosti doba u kome je nastala, ali i svojevrsne ogranie
nosti prireivaevog ukusa, ona nije mogla da bude kanonska knjiga, na
nain na koji je to u svoje vreme bila Antologija novije srpske lirike Bogdana
Popovia. U stvari, nijedna antologija srpske proze (ili pripovetke) nije odi
grala onu ulogu koju su u naem knjievnom ivotu imale knjige Bogdana
Popovia, Zorana Miia i Miodraga Pavlovia22. Prema naem miljenju
ove antologije su ostvarile znaaj i uticaj zbog njihove dvostruke uloge ili
zbog njihova dva lica. S jedne strane, svaka od ove tri antologije je osve
tljavala skoro itav luk razvoja srpske poezije, dok je, s druge, vrednovala i
savremeni pesniki trenutak. Sve tri antologije su okrenute ka preispitiva
nju knjievnog naslea, ali su isto tako i fokusirane na ono sada u srpskoj
poeziji, na vrednovanje aktuelnog pesnikog trenutka. Pored nesumnjive
vetine i lucidnosti njihovih prireivaa, na snagu njihove recepcije uticalo
je i vreme u kome su se pojavile. Bogdan Popovi je svoju antologiju sasta
vljao u jednom nedogmatskom vremenu, pa je njegov izbor mogao da bude
prilino slobodan. Miieva knjiga je odig rala znatnu ulogu u polemikama,
u kojima se jedna normativna poetika prethodnog doba ve slamala, dok je
Pavlovieva knjiga nastojala da d odgovore na dileme koje su muile itavu
jednu kulturu.
Meu antologijama proze knjiga koja bi istovremeno sabirala knjiev
nu tradiciju i ocenjivala savremenu proznu produkciju nikada se nije poja
22Naime, ove antologije su uinile velike korake u formiranju i preoblikovanju
tadanje pesnikog, ali i celokupnog kulturnog polja. Popovieva antologija uinila je
kljunu stvar za kanonizaciju nekih savremenih pesnika (kao to su Dui i Raki), a
istovremeno je na najbolji nain predstavila estetika shvatanja naeg parnasosimboli
zma i dala jednu od prvih slika unutranjeg razvoja nae poezije. Miieva antologija je
dala bitan doprinos modernistikoj pobedi u raspravi koja se pedesetih godina u naoj
knjievnosti vodila, afirmisanjem mladih pesnika modernista, ali je isto tako postavila
na istaknuto mesto u naem kanonu neke pisce ranijih perioda (Dis, Laza Kosti).
Pavlovieva antologija je uinila kljuan napor ka uspostavljanju kontinuiteta u naoj
poeziji (ali i knjievnosti uopte) i rehabilitaciji nae srednjovekovne knjievnosti (u
stvari tek je on ponovo uspeo da naoj tradiciji vrati ono to joj je Skerli svojom peri
odizacijom nae knjievnosti oduzeo a to je ponovno uspostavljanje veze s naim
srednjovekovnim kulturnim nasleem. Za ovaj proces naravno nije zasluan samo
Pavlovi; tome su mnogo doprineli i Vasko Popa svojom Uspravnom zemljom, zatim
Ivan V. Lali svojim vizantinizmom, kao i akademska kritika izdavanjem nekoliko
tomova Srbljaka). Ovako vana uloga antologija poezije potpuno potvruje rei
Jovana Hristia da su se u naoj, kao i u veini drugih knjievnosti, neke odlune
stvari odigrale prvo u poeziji, i Svete Lukia da je poezija teren gde su se lomila glav
na koplja oko slobode stvaralatva.
 trei program ZIMA 2012.

106 vila. Gligori je bio ovek prolog vremena i suvie ideoloki usmeren, to
se po glavnoj oblasti njegovog interesovanja i vidi, da bi mogao da na dobro
odabranu prozu iz epoha realizma i moderne doda i savremeni pripoveda
ki trenutak. Za razliku od Gligorieve, antologije Josia Vinjia i Mihajla
Pantia nastale su u trenutku kada je celokupno knjievno prozno naslee
u velikoj meri istraeno. Tako njima ostaje da izvre sumiranje dotadanje
prozne tradicije kod Srba, ali ne i da znatnije revalorizuju kanone23. Njiho
vi autori nisu ni imali nameru da izvre uticaj na savremenu pripovedaku
scenu kanonizovanjem nove pripovedake generacije. Ove antologije takoe
su nastale u trenutku kada je knjievnost prestala da bude ina taka naeg
knjievnog polja, to je isto tako znaajno za irinu njihove recepcije. Otuda
nije ni udo to su sve pomenute pesnike antologije imale po vie izdanja
(Popovieva je do sada imala dvadeset, Miieva etiri a Pavlovieva deset),
a od proznih koje smo do sada analizirali nijedna nije imala ponovljeno
izdanje24. Ipak, antologije proze i pripovetke su bitne za nau knjievnost
jer se tek preko njih u ire knjievno polje upisuju granice, i vrednosti nae
proze. ta bi se bez njih desilo, moda nam najbolje svedoe sudbine nekih
naih drugih knjievnih vrsta, poput eseja, koji jo uvek nemaju dobrih
izbora, i za koje jo uvek ne znamo koja su im najvea dostignua, a jo
manje koji su im pravci prostiranja u vremenu.
Na samom kraju teksta, ostaje nam samo da ponovimo ono to smo na
poetku rekli s antologijama uopte nije lako. U prilog tome ini nam se i
pria koju Mihajlo Panti stavlja na elno mesto svoje Antologije srpske pri
povetke u pitanju je Tamni vilajet, koja se d razum eti i kao moto ita
ve knjige. Naime, ova kratka narodna pria, u kontekstu u kome se nala,
moe se shvatiti i kao alegorija antologiarskog posla: ko ponese kajae se,
a ko ne ponese kajae se!

Literatura i izvori:
uri, Milivoje St. i Jevti, Borivoje. 1943. Savremena srpska pripovetka. Beograd: SKZ.
Dadi, Petar. 1960. Posleratna srpska pripovetka. Novi Sad: Progres.
Dadi, Petar. 1987. Homo Balcanicus, Homo Heroicus. Beograd: BIGZ.
Gligori, Velibor. 1955. Antologija srpske proze 12. Beograd: Nolit.
Josi Vinji, Miroslav. 1999. Antologija srpskih pripovedaa XIX i XX veka. Beograd: Filip
Vinji.
Jugoslovenska proza. 1949. Beograd: Savez knjievnika Jugoslavije.
Krnjevi, Hatida. 1983. Od pamfleta do monografije, u: Kritiki radovi Velibora Gligoria.
Novi Sad i Beograd: Matica srpska i Institut za knjievnost i umetnost.

23To je jedino svojom antologijom pokuao Milisav Savi, ali poto je sama nje
gova knjiga nedovoljno dobro sastavljena, njen uticaj nije mogao da bude znatan.
24Od proznih antologija vie izdanja je imala jedino Mala kutija Mihajla Pantia,

izbor najboljih srpskih mikro-pria, ije je prvo izdanje objavila 2001. Jugoslovenska
knjiga iz Beograda.
 o antologijama

Panti, Mihajlo. 2005. Antologija srpske pripovetke 13. Beograd: Istonik. 107
Popovi, Bogdan. 1956. Antologija novije srpske lirike. Beograd: SKZ.
Savi, Milisav. 1999. Najlepe srpske prie. Beograd: Raka kola.

Marko Avramovi
PROSE ANTHOLOGIES IN SERBIAN LITERATURE
Summary
This article presents an overview of prose anthologies in Serbian literature. After a ret-
rospect of our first prose anthologies, we concentrate on integral anthologies, i.e. those
that offer a selection from the entirety of prose (or narrative) Serbian literature. The first
such book in our literature is Velibor Gligoris Srpska proza, from 1955, and the largest
part of this paper is devoted to this anthology. We also discuss other integral anthologies
of our literature, those that appeared in late 20th and early 21st century: Miroslav Josi
Vinjis Antologija srpskih pripovedaa 19. i 20. veka, Milisav Savis Najlepe srpske prie
and Mihajlo Pantis Antologija srpske pripovetke. Our paper deals with the choices made
in these anthologies, as well as with cultural, ideological and historical circumstances
that influenced the creation of certain selections.
Key words: anthology, prose, new serbian literature, cultural policy.
 trei program ZIMA 2012.

108
teorije
zavere
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
AUTOR: , 111
UDK: 061-021.453:165.43
061-25:165.43

Prevod

BRAJAN KILI

O TEORIJAMA ZAVERE*

Namera autora lanka je da pokae da prouavanje teorija zavera moe da osvetli

prirodu teorijskog objanjenja. Definie se teorija zavere. Navodi se skup objanje
nja koja se nazivaju neosnovanim teorijama zavere.
Kljune rei: teorija zavere, objanjenje, teorija saznanja..

Jedina misao koju filozofija ima tome, u odnosu na istoriju, jeste

jednostavna miso o umu misao da um vlada svetom, i da je,
prema tome, svetska istorija racionalna u svom razvoju.
(Hegel, The Philosophy of History)

Sranja se deavaju.
(Popularni slogan sa tampanih nalepnica)

Milenijum je pred nama, i kako koja godina prolazi, amerika svest sve vie
pada u zagrljaj konspirativnog miljenja.1 Pojedine teorije zavere su ispu

* Naslov originala: Brian L. Keely, Of Conspircy Theories, The Journal of Philo

sophy, vol. 96, no. 3, mart 1999, 109126. Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske
opreme teksta.
elim da se zahvalim svojim kolegama filozofima s Vaingtonskog univerziteta (u
Sent Luisu), gde je ovaj tekst prvi put predstavljen. Posebno se zahvaljujem Dvidu
Hildiu i Pimu Haselageru za korisne komentare i diskusije.
1Na teoriju zavere filozofi nisu obratili mnogo panje. U stvari, poznato mi je

samo nekoliko rasprava: na primer, Karl Popper, The Open Society and Its Enimies,
drugi tom: The High Tide of Prophecy: Hegel, Marx, and the Aftermath, Rotledge (peto
izdanje, London 1966, 9499); Charles Pigden, Popper Revisited, or, What is Wrong
with Conspiracy Theories?, Philosophy of the Social Sciences, XXV, 1993, 334. Veru
 trei program ZIMA 2012.

112 njene legendom. Svake godine najbolje prodavane knjige, filmovi koji se
snimaju, najgledaniji televizijski i najsluaniji radio-programi pokuavaju
da nas uvere da Li Harvi Osvlad (Lee Harvey Oswald) nije delovao sam u
atentatu na Dona Kenedija; da se 1947. svemirski brod sruio u neposred
noj blizini Rouzvela u Novom Meksiku; da je vlada Sjedinjenih Amerikih
Drava pronala letelicu i njenu posadu, a onda to prikrila priom o padu
meteorolokog balona; da su nagli priliv kokaina u amerike urbane cen
tre krajem osamdesetih godina XX veka obezbedili nikaragvanski kontrai
koje je podrala CIA. Ovaj savez bio je koristan i za CIA (obezbeujui
novac kontraima poto je upravo pre toga pukovnik Oliver Nort otkriven
u vercu naoruanja u Iranu), kao i da bi se odrao status quo u potrazi
za podrkom (usmeravajui ekonomsku i kulturnu panju na crnu Ame
riku).
Pred vama je test o zaverenikoj pismenosti. Koliko ste teorija zavere
od nabrojanih ve ranije uli? Koje od njih, prema vaem uverenju, imaju
smisla?
1) HIV (Humani imunodeficijentni virus), virus koji izaziva AIDS (sin
drom gubitka imuniteta), pre nego to je osloboen (namerno ili nena
merno), nastao je kao proizvod amerikih ili sovjetskih biolokih istra
ivanja.
2) Vanzemaljci redovno poseuju nau planetu, ostavljajui unakaenu sto
ku i kidnapujui ljude (ije seanje posle toga briu). Naa vlada je sve
sna ove situacije.
3) Los Aneles je nekada imao efikasan sistem javnog prevoza tramvajima,
ali su se tokom tridesetih i etrdesetih godina prolog veka proizvoai
automobila, guma i vlasnici naftnih kompanija tajno dogovorili s pred
stavnicima gradskih vlasti da ovaj sistem razore kako bi Los Aneles
postao model grada u kojem je prevoz zasnovan na privatnim automo
bilima.
4) Letelicu amerikog avio-prevoznika TWA broj 800 grekom je oborila
amerika mornarika raketa; to je injenica koju je amerika vlada pri
krila u strahu od loeg odjeka u tampi u vremenu kada je dolo do sma
njenja naoruanja u posthladnoratovskom periodu.
5) Sve transatlantske razgovore prislukuje i snima amerika Nacionalna
agencija za bezbednost.
jem da je razlog za ovakav pristup to to veina akademskih filozofa smatra da su teo
rije zavere glupe, da nemaju mere i da su jednostavno deo popularne kulture. Meu
tim, verujem da je zadatak filozofa da analiziraju greke koje se pojavljuju u zajednikim
zabludama, ukoliko one zaista postoje. Ovaj tekst posveujem radu Filipa Kiera na
filozofskim problemima naunog kreacionizma About Science agains Creationism
(MIT, Cambridge 1982).
 teorije zavere

6) Znaajan deo svetske ekonomije je pod kontrolom male grupe pojedi 113
naca, bez obzira na to da li je re o masonima, trilateralnoj komisiji ili
tajnoj organizaciji jevrejskih bankara.
Mogu i dalje da nabrajam. Svrha ove liste jeste da jasno pokae koliko
su dananje teorije zavere nastrane. Predvianje je nezahvalan posao, ali
ipak predviam da e kulturni kritiari i sociolozi imati isto toliko mnogo
da kau o naoj dananjoj opsesiji zaverama, kao to govore o razlozima
zbog kojih su Amerikanci bili toliko fascinirani neid
entifikovanim leteim
objektima (NLO) i invazijom vanzemaljaca tokom pedesetih godina.

I
Meutim, ovaj esej je epistemoloki, a ne socioloki. Uveren sam da e
prouavanje teorija zavere osvetliti prirodu teorijskog objanjenja. Teorije
zavere, kao opta kategorija, ne moraju nuno biti pogrene. U stvari, kao
to to ilustruju sluajevi afera Votergejt i Iran-kontrai, male grupe monih
pojedinaca zaista povremeno pokuavaju da utiu na tok istorije, ponekad
s uspehom. tavie, druga objanjenja i zvanina i nezvanina esto
predstavljaju konkurentsku teoriju zavere, kao to emo to videti u sluaju
podmetanja bombe u Oklahoma Sitiju.
Definisanje teorije zavere nailazi na neoekivane tekoe. Izgleda da
postoji snana intuicija koja je u stanju da proizvede niz objanjenja
nazovimo ih nezasnovanim teorijama zavere (NTZ).2 Smatra se da se ova
grupa objanjenja moe analitiki razlikovati od onih teorija koje zasluuju
nau panju. Ideja je da s teorijama zavere moemo da postupamo kao to
je Dejvid Hjum (David Hume)3 postupao s udima: pokazao je da postoji
grupa objanjenja kojima ne moemo pristupiti, po definiciji. Jasna pouka
iz ovog eseja jeste da taj zadatak nije tako jednostavan kao to bismo mogli
da pomislimo.
Pre nego to nastavimo, hteo bih da naglasim da ni u kom sluaju ita
lac ne bi trebalo da zakljui da dajem argumente za ili protiv istinitosti bilo
kog datog objanjenja. Stvar nije u tome da li su vanzemaljci zaista posetili
nau planetu, ili da li je Osvald delovao sam. Konano, o ovim sluajevima
postoje istorijske injenice. Meutim, ove injenice nisu oigledne, te stoga
moramo da teoretiemo i spekuliemo o tome ta se desilo. Ovde je re o
potvrdi verovanja. Drugim reima, bilo bi korektno rei da je istina tamo
2 Drugi, manje zahtevni itaoci predlagali su, izmeu ostalih, nazive kao to su
zakuvana, zamaijana. Iako su ti nazivi ivopisni, smatram da nisu prikladni za
ozbiljno razmatranje.
3 Of Miracles (X odeljak u Enquiries concerning Human Understanding, 1748),

ponovo objavljeno u: S. Tweyman (prir.), Hume on Miracles, Thoemmes, Bristol 1966,

120.
 trei program ZIMA 2012.

114 negde, ali polazei od date epistemoloke situacije, ne moramo nuno da

verujemo u sve to je, u stvari, istinito. U tom smislu, nalazimo se u istoj
situaciji kao i Hjum. Kao to je primetio Tomas Haksli (Thomas Huxley),4
Hjum nije mogao da kae da se uda nikada nisu dogaala, ve jedino,
ukoliko jesu, da nema nikakvih osnova da u njih verujemo. On nije imao
naina da utvrdi, sa izvesnou, da li je Hristos pretvorio kamen u hleb i
da li je njime nahranio masu. Moda je Gospod to uinio, a moda i nije.
Meutim, Hjum jeste bio u poziciji da kae da li treba da verujemo u udo
zavisi od injenica koje su nam na raspolaganju (ili od moguih injenica).
Razumevanje zato nemamo osnova da verujemo u odreene teori
je zavere moe da nam razjasni zbog ega treba da verujemo u stvari u
koje verujemo. Predlaem da analiziramo nezasnovane teorije zavere i
kada utvrdimo gde one gree, da pokuamo da ispriamo priu o pravil
nom objanjenju. U sledeem odeljku, osvrnuu se na nedavni dogaaj koji
je proizveo mnoge teorije zavere: podmetanje bombe u Oklahoma Sitiju.
Ova rasprava o istinitom dogaaju i o teorijama zavere (zasnovanim, ili
ne) pomoi e mi da ilustrujem analizu koja sledi. U treem odeljku, ras
pravljau o problemu pokuaja definisanja nezasnovanih teorija zavere i
ukazau na greke u pronalaenju analitikog kriterijuma za razlikovanje
dobrih od loih teorija zavere. Osvrnuu se i na navodne prednosti neza
snovanih teorija zavere u etvrtom odeljku kako bih objasnio njihovu tre
nutnu popularnost, kao i osnove pomou kojih ih moemo trajno objasni
ti. Takva objanjenja imaju odreeni stepen eksplanatorne irine i po svojoj
prirodi nisu neporeciva. Ali trajno verovanje u nezasnovane teorije zavera
zahteva sve vei nastrani skepticizam prema ljudima i javnim institucija
ma. Ovo me u petom odeljku vodi ka raspravi o konspirativnom miljenju
u kontekstu suprotstavljenih vizija o prirodi sveta. Ukazujem na to da nas
suprotstavljene nezasnovane teorije zavera primoravaju da biramo izmeu
skepticizma koji proizvode ove teorije i apsurdnog gledita o svetu koje
nastaje njihovim odbacivanjem. Zakljuujem ukazujui na to da je posao
filozofije da nam pokae izlaz iz ove dileme.

II
Da bismo pokazali kako deluje teorija zavere, nuno je da jednu od njih
razmotrimo detaljno. Detalji su bitni zbog toga to na osnovu njih nastaje
nezasnovana teorija zavere. Nadam se da e italac razumeti ovu diverziju.
Nekoliko minuta posle devet ujutru, u sredu 19. aprila 1995, Rajderov
kamion parkiran ispred devetospratne federalne zgrade Alfreda Mjura u
Oklahoma Sitiju, u dravi Oklahoma raznet je u paramparad snanom
4 The Order of Nature: Miracles (poglavlje VII u: T. Huxley, Hume, 1981).
Ponovo objavljeno u: Tweyman, op. cit., 161168.
 teorije zavere

eksplozijom. Tom prilikom 168 ljudi, ukljuujui to je i najtraginije i 115

dvanaestoro dece iz dnevnog centra za brigu o deci iz te zgrade, izgubilo je
ivot, to je oznaeno kao najgori pojedinani akt terorizma koji se ikada
desio na amerikom tlu.
im je spasilaka ekipa poela da spasava preivele iz ruevina, zapo
ela je i detaljna federalna istraga. Sumnja je pala na mogue teroriste s
Bliskog istoka, ali se to pokazalo kao orsokak.5 Poto je istraga utvrdila
da je uniteni kamion pre toga bio u Eliotovoj radion ici u Dankn sitiju
u Kanzasu, panja je usmerena na dva bela mukarca dvadesetih godina.
Foto-skica Dona Dua broj 1 i Dona Dua broj 2 objavljena je u medi
jima sledeeg dana. Poeo je opti nacionalni lov na njih.
U meuvremenu se dogodilo da je u 10.20 pre podne, onog jutra kada
se desila eksplozija, policajac arls Hanger (Charles Hanger) iz nacional
ne garde Oklahome, primetio Merkjuri markiz iz 1977. na meudrav
nom putu broj 35, priblino na osamdeset milja severno od Oklahoma
Sitija. Kola su se kretala preko osamdeset milja na sat i nisu imala istak
nute tablice. Policajac Hanger zaustavio je vozilo, ali kada je priao vozau
koji je bio sam u kolima, primetio je neto sumnjivo ispod njegove jakne.
Voza je priznao da je naoruan, na ta je policajac izvadio vlastito oruje
i uperio ga u glavu vozaa, oduzeo mu napunjeni pitolj i no duine pet
ina. Timoti Mekvej (Thimothy McVeigh), dvadesetestogodinji veteran
iz Zalivskog rata, bio je uhapen po optubi da je nosio napunjeno oru
je, zatim za posedovanje hladnog oruja i za upravljanje vozilom koje nije
imalo tablice. Mekvej je dva dana kasnije jo uvek bio u pritvoru kada je
identifikovan kao Don Du broj 1 osumnjieni za podmetanje bombe
u Oklahoma Sitiju.
Istraga je nastavljena i, oko dve godine kasnije, Mekvej je zajedno s
Terijem Nikolsom (Terry Nichols) i Majklom Fortijerom (Mishael Forti
er) bio osuen u ovom procesu. Mekveju i Nikolsu je sueno za upotrebu
oruja za masovno unitenje i za jo nekoliko stvari, ukljuujui i ubistvo
prvog stepena jedanaest federalnih agenata koji su poginuli u eksploziji.
(Drava je tvrdila da su se optueni namerno udruili da pobiju federalne
agente.) Fortijer je proglaen krivim za lake zloine poinjene u eksploziji,
zbog toga to je prihvatio da svedoi protiv Mekveja i Nikolsa. Nikols je bio
osuen za ubistva i za kovanje zavere, ali porota nije htela da ga proglasi
krivim i za ubistvo prvog stepena. Mekvej je proglaen krivim po svim ta
kama i osuen je na smrt.
U procesu protiv Mekveja i Nikolsa dravni tuilac je tvrdio da su
Mekvej, Nikols i Fortijer eksploziju ispred federalne zgrade u Oklahoma
5 Mada do tada nije bio stanovnik Oklahome niti je bio ameriki graanin, Abra
him Ahmad je uhapen u Londonu, detaljno pretraen i vraen u Sjedinjene Drave u
okovima. Brzo je iskljuen kao osumnjieni i puten je na slobodu.
 trei program ZIMA 2012.

116 Sitiju planirali kao akt terorizma protiv onoga to su smatrali monim i
opasnim dravnim entitetom. (Dravni tuilac je izjavio da su Mekvej i
njegovi sauesnici delimino bili inspirisani knjigom A. Mekdonalda Tar
nerovi dnevnici6, romanom u kojem se opisuje rasna revolucija u Americi,
koja poinje tako to mala grupa podie u vazduh sedite Federalnog biroa
za istraivanje u Arlingtonu u Virdiniji.) Mekvej je bio posebno pogo
en zbog napada federalaca na Davidijance iz Vaka u Teksasu, gde je bilo
i mrtvih, te je hteo da se osveti federalcima za njihovu smrt. (Eksplozija
u Oklahoma Sitiju izvedena je na drugu godinjicu stravinog kraja ver
ske sekte Davidijanaca u blizini grada Vako u Teksasu.) Tako je Mekvej
(obuen za upotrebu eksploziva u amerikoj vojsci) zajedno s Nikolsom
napravio monu amonijum-nitratnu bombu koju su postavili u iznajmljeni
kamion i aktivirali je ispred federalne zgrade u Oklahoma Sitiju.
Ova eksplozija daje nam dobar primer dinamike teorije zavere. Samo
nekoliko dana posle ovog dogaaja, postavljana su pitanja o zvaninom
objanjenju eksplozije (koje je i samo zasnovano na zaveri): Da li su Mekvej,
Nikols i Fortijer delovali sami, ili su oni samo deo brojnog tima? Da li im
je nameteno kao rtvenim jarcima da na sebe preuz mu zloin, kao to
je to Osvald (Oswald) tvrdio pre nego to ga je Rubi ubio? Da li su eksplo
zijom posredno ili neposredno upravljali neki elementi iz vlade Sjedinjenih
Drava koji su eleli da u javnosti izazovu oseaj da zakonodavstvo treba
da bude stroe, kao i da okrenu javnost protiv ideologija krajnje desnice
koje su se vidno suprotstavljale federalnim vlastima? Mnoga takva pitanja
postavljana su godinama posle ove eksplozije.
Osnove za ovakve teorije zavere istraivane su u knjizi Ok bomba!
Zavera i prikrivanje Dimija Kita (moda najpoznatijeg po knjizi Crni heli
kopteri nad Amerikom iz 1995. godine).7 Kit nema neki poseban, alterna
tivni pristup, ve umesto toga postavlja mnogobrojna pitanja zvaninom
objanjenju. Na primer, on dovodi u sumnju krivicu prvooptuenog navo
dei jedanaest zapanjujuih protivrenosti u ponaanju Timotija Mekveja
kako pre, tako i posle hapenja, ukljuujui i ove:
1) Skoro je neverovatna injenica da je Mekvej, iako je utvreno da je
koristio lani identitet [drugo ime], odluio da kae svoje pravo ime i adre
su vlasniku Drimlend motela gde je odseo u Dankn Sitiju [neposredno
pred podmetanje bombe]. Malo je verovatno da se tako ponaa ovek koji
planira da izvri teak zloin u Oklahoma Sitiju (str. 2829). Trebalo bi da
verujemo da je Mekvej pobegao s mesta zloina u kolima koja nisu imale
6A. MacDonald, The Turner Diaries, National Alliance, Washington 1978; drugo
izdanje Barricade, New York 1996. kasnije ovde citirano.
7 Jim Keith, Ok Bomb! Conspiracy and Cover-up, IllumiNet, Lilbern 1996; Black

Helikopters over America: Strikeforce for the New World Order, IllumiNet, Lilbern
1995.
 teorije zavere

tablice: Sva kola koja imaju neki oigledni nedostatak nose znak Uhapsi 117
me! (str. 23)
2) Ukoliko je Mekvej upravo uestvovao u podmetanju bombe ispred
federalne zgrade [...] malo je verovatno da bi, naoruan pitoljem, dozvolio
policajcu da se priblii njegovim kolima, a da ne prui otpor. Kao ovek koji
je obuen za upotrebu lakog naoruanja, Mekvej bi bez problema mogao da
puca na policajca, zatien u svojim kolima, i da ga obori (str. 30).
3) Kada je Mekvej uhapen, on je kao svoju dao adresu kue Dej
msa Nikolsa (James Nichols), brata Terija Nikolsa, koja je bila nesumnjivo
mesto gde se uvao materijal za izradu bombe: Da li ima bilo kakvog smi
sla da Mekvej ukae FBI na svoje sauesnike u zloinu... (str. 31).
Kit prethodnim pitanjima dodaje i sledeu zagonetku: prve vesti o
dogaaju ukazivale su na to da je Biro za alkohol, duvan i vatreno oruje
dobio prethodno upozorenje o podmetanju bombe tvrdnja koja je pot
krepljena injenicom da nijedan slubenik ovog Biroa nije bio u zgradi u
trenutku eksplozije, a stigli su na mesto dogaaja za nekoliko minuta. Biro
je ustro demantovao da je dobio upozorenje, ali nikada nije objanjeno
kako su se pojavili prvi izvetaji. I postojanje tajanstvenog Dona Dua broj
2, koji nikada nije uhvaen, ostalo je neobjanjeno u zvaninom tumae
nju dogaaja koje je prihvaeno u osudi Mekveja i Nikolsa.
Odgovori na ova i druga pitanja postavljena u Kitovoj knjizi smilje
ni su da navedu itaoce na zakljuak da nije sve onako kao to su verovali.
Istraivanje ispod povrine ovog procesa, na osnovu injenica koje su bile
predstavljene u glavnim medijima, ukazuje na realnu mogunost da pod
metanje bombe u Oklahoma Sitiju moda i nije bio samo in usamljene
grupice politiki motivisanih kriminalaca, ve pre ukazuje na neto mnogo
vee i znatno opasnije. Jedna popularna teorija zavere koja se odnosi na
ovo podmetanje bombe glasi otprilike ovako: grupa desniarskih ideologa
(ukljuujui Mekveja, Nikolsa, Fortijera i tajanstvenog Dona Dua broj 2)
urotila se da podmetne bombu ispred federalne zgrade. Meutim, njiho
vo delovanje pratio je Biro za alkohol, duvan i vatreno oruje. (U drugoj
verziji, njihovo delovanje bilo je pod uticajem Biroa. Don Du broj 2 je
zapravo bio dounik Biroa, a prema drugima, ak i agent. Biro se nadao
da e raspirivanjem i ubacivanjem u grupu opasnih desniarskih terori
sta u poslednjem trenutku postii da se u javnosti izbrie slika o njima
kao o nekompetentnoj organizaciji, koja je nastala posle fijaska u Vaku.)
U svakom sluaju, Mekvej je pomogao u sklapanju bombe, ali mu nije bilo
poznato kako e ona biti upotrebljena, ili je namerno pogreno obaveten.
U poslednjem trenutku, Biro je podbacio, tako to je ili izgubio kontakt s
grupom ili ga je ona nadmudrila i teroristi su uspeno sproveli svoj zadatak.
Mekveja je poto nije znao da je bomba eksplodirala uhapsila policija.
Biro je shvatio da se suoava s nonom morom u vidu reakcije javnosti
 trei program ZIMA 2012.

118 oni su znali za podmetanje bombe, ali zbog svoje nekompetentnosti i elje
za uspehom, nisu uspeli da spree eksploziju. Kada je Mekvej uhapen iz
sasvim drugih razloga, to je bila ansa da prikriju svoje uee i injenicu da
su znali za podmetanje bombe. On je bio odlian rtveni jarac zato to je u
ovom dogaaju imao odreenu ulogu, ali mu nije bila poznata cela pria.
Moete primetiti da ovaj pristup nije ba neuverljiv. U javnosti zai
sta vlada miljenje da je Biro nekompetentan i institucionalno nebezbe
dan. Veina objanjenja pokazuje da su prvobitni plan za napad na ogranak
Davidijanaca upropastili zato to su bili mnogo zainteresovaniji za to ta
prikazuje nacionalna televizija nego za kompetentnu zakonsku proceduru.
Ima smisla tvrdnja da oni pokuavaju da promene takav imid. Sem toga,
ovo ne bi bio prvi put da je ubaeni federalni agent podstakao ne ba tako
nedune graane da izvre zloine koje bez njegovog uplitanja ne bi izvr
ili. Konano, sigurno ne bi bio prvi put da je neka agencija koja treba da
brine o sprovoenju zakona prikrila injenicu da je zbog sopstvene nekom
petentnosti dozvolila da doe do zloina.

III
ta je teorija zavere? Teorija zavere je predloeno objanjenje nekog isto
rijskog dogaaja za koji se smatra da je nastao delovanjem pokretake sile
relativno male grupe ljudi zaverenika koji deluju prikriveno. Zapazi
te nekoliko stvari u ovoj definiciji. Prvo, teorija zavere zasluuje apelaci
onu teoriju zbog toga to nudi objanjenje datog dogaaja. Ona navodi
razloge zato se dogaaj desio. Drugo, teorija zavere ne mora da tvrdi da
su zaverenici svemoni, ve samo da je za odig ravanje dogaaja njihova
uloga bila odluujua. Oni se mogu posmatrati kao pokretai deavanja.
Zapravo, poto zaverenici nisu svemoni oni su prinueni da deluju u taj
nosti jer ukoliko bi delovali javno drugi bi ih u tome spreili. Tree, grupa
zaverenika mora da bude mala, mada je gornja granica prilino neodree
na. Tehniki govorei, zavera od samo jednog lana uopte nije zavera, ve
delovanje usamljenog inioca.
Ovo bi onda moglo da predstavlja kostur definicije teorije zavere, bila
ona zasnovana ili ne. Nezasnovane teorije zavere bar one koje razmatram
u ovom eseju imaju odreene dodatne karakteristike:
1) Nezasnovana teorija zavere je takvo objanjenje koje se suprotstavlja pri
hvaenim, oficijelnim ili oiglednim objanjenjima.
Sutinsko za svaku nezasnovanu teoriju zavere jeste da ona potkopava
zvaninu verziju i da je dovodi u sumnju. Dalje, postojanje prikrivene ver
zije esto se posmatra kao deo dokaza koji pretee u svakoj datoj zaveri;
injenica da je neko otiao tako daleko da je dao lano objanjenje ukazuje
na svestan napor prikrivanja.
 teorije zavere

2) Istinske namere koje stoje iza zavere, bez sumnje su zle. 119
Nije mi poznata nijedna popularna teorija zavere prema kojoj grupa
monih pojedinaca tajno radi dobro, a bezuspeno se nada da njihovo delo
vanje nee biti otkriveno.
3) Tipino je za nezasnovane teorije zavere da pokuavaju da poveu oi
gledno nepovezane dogaaje.
Moete pomisliti da podmetanje bombe u Oklahoma Sitiju nema nikakve
veze s napadom gasom sarin u tokijskoj podzemnoj eleznici. Meutim, ta
ako bih vam rekao da prava godinjica nije pala na dan federalnog napada
na versku sektu Davidijanaca u Vaku (koji se odigrao dve godine ranije)
ve zapravo sledeeg dana, mesec dana posle napada gasom u Tokiju? Veza
je u tome to je napadom u Tokiju rukovodila CIA, kako bi sprovela odma
zdu za japansko postavljanje prislunih ureaja u Klintonovu Belu kuu,
to je sve bilo deo eskalirajueg japansko-amerikog trgovinskog rata. Tako
je podmetanje bombe u Oklahoma Sitiju vraanje milo za drago od stra
ne Japanaca...8 Kao to emo pokazati kasnije, ujedinjujui aspekt teorija
zavere predstavlja sutinu njihove oigledne moi objanjavanja.
4) Kao to je reeno, istine koje objanjavaju teorije zavere jesu, tipino,
dobro uvane tajne, ak i u sluaju kada su krajnji izvrioci poznate jav
ne linosti.
Ono to pokree mnoge teoretiare zavere jeste njihovo duboko uvere
nje da, samo kad bi se istina mogla javno izneti (kao to su to Bob Vudvord
i Karl Berntajn uradili u sluaju Votergejt), zavereniki pakleni plan bi
propao. Prema tome, interes zaverenika je da se istina ne otkrije ili, ukoliko
se otkrije, da je veina ne prihvati.
5) Najvanije orue teoretiara zavere jeste ono to ja nazivam izokrenuti
podatak.
Postoje dve vrste izokrenutog podatka: a) neuoeni podatak i b) pro
tivreni podatak. Neuoeni podatak ne protivrei zvaninoj verziji, ve je
to pre podatak koji je isputen u zvaninom objanjenju. Postoje podaci
koji ostaju neobjanjeni u zvaninoj verziji. Na primer, prvi izvetaji prema
kojima je Biro za alkohol, duvan i vatreno oruje bio unapred obaveten
o podmetanju bombe u Oklahoma Sitiju i injenica da nijedan pripadnik
ovog Biroa nije bio u zgradi u trenutku eksplozije predstavlja neuoene
podatke u odnosu na zvaninu verziju o podmetanju bombe. Protivreni
podaci su oni, ukoliko su istiniti, koji protivree zvaninoj verziji. Oigled
8 Dozvolite mi da kaem da ovo nisam sam izmislio. U lanku su svi primeri koje
navodim iz drugih izvora, a ne iz mojih. Na primer, vidi Kejtovu OK Bomb, 21. pogla
vlje, gde ima jo podataka o japanskoj vezi s podmetanjem bombe u Oklahoma Siti
ju.
 trei program ZIMA 2012.

120 no iracionalan postupak Mekveja da bei s lica mesta u kolima koja nemaju
tablice predstavlja protivreni podatak u odnosu na zvaninu verziju, pre
ma kojoj je on glavni voa zavere, sposoban da planira i izvri jednu takvu
teroristiku operaciju. (Uloga izokrenutih podataka e se kasnije detaljnije
razmatrati.)
Ovi kriterijumi izdvajaju nezasnovane teorije zavere od konspirativnih
objanjenja koja su epistemiki manje problematina. Mene ovde ne inte
resuju takve zavere kao to su roendanske zabave iznenaenja ili pokuaji
roditelja da ubede decu da udnovata bia postoje.9 Takve svakodnevne
zavere ne ispunjavaju ove dodatne kriterijume. Roendanske zabave izne
naenja ne organizuju se iz zle namere, niti postoji namera da se tajna
sauva. Meutim, ovi kriterijumi ne izdvajaju nezasnovane teorije zave
re od onih u koje s pravom verujemo. I afera Votergejt i afera s iranskim
kontraima ispunjavaju ove kriterijume; ipak uverenost u ove zavere ima
prvorazrednu potvrdu.10 Ne postoji kriterijum, niti skup kriterijuma koji
bi apriori obezbedili osnov za razlikovanje zasnovanih od nezasnovanih
teorija zavere. Filozofski problemi nezasnovanih teorija zavere zahtevaju
dublju analizu, koju u sprovesti u sledeem odlomku.

IV
Teorije zavere su atraktivne, to je injenica koju dokazuje njihova popu
larnost. Ali njihove navodne vrline su spretno prikrivene. Pokazau da
odreeni elementi teorije zavere izgledaju kao i oni koji pripadaju legitim
nom teorijskom objanjenju, ali kada ih detaljnije analizirate uoava se da
ne pripadaju. Stoga u pokuati da uradim dve stvari: 1) da objasnim zato
su nezasnovane teorije zavere tako popularne i 2) da objasnim zato ipak
ne uspevamo da verujemo u njih. One su popularne, tvrdim, zbog toga
to poseduju nekoliko dobro poznatih eksplanatornih vrlina. Ali su ipak
nezasnovane zbog toga to te vrline iskazuju na takav nain da potkopavaju
mo tih vrlina.
9 Mogu samo da se pitam da li zavereniku stegu koja stee zapadnu misao treba
kriviti, bar delimino, zbog broja zavera s kojima se susreemo jo kao deca. Kako
rastemo tako postepeno saznajemo koliko je stvari za koje su nas odrasli sistematski
lagali: Deda Mraz, Uskrnji Zeka, Dobra vila za zube, odakle deca dolaze i tako dalje.
10 Nekome mogu smetati ti kriterijumi koji nisu iz zle namere. Pre svega, Nort i

njegove kolege bili su uvereni da slue vrhovnom dobru zato to su pokuali da izig ra
ju odluku Kongresa o ukidanju novane pomoi nikaragvanskim kontraima. Ne elim
da se ukljuim u semantiku raspravu o delovanju ne iz zle namere u makijavelisti
kom konceptu politike. Dovoljno je da kaem da bez obzira na to kako se karakterie
ono to se deavalo u aferama Votergejt i iranskim kontrama, one nisu bile u potpuno
sti javne. Da jesu, onda tajnost ne bi bila potrebna.
 teorije zavere

Prva i najznaajnija vrlina koju pokazuju teorije zavere, i zahvaljujui 121

kojoj imaju mo, jeste sveobuhvatno objanjenje ili eksplanatorno bogat
stvo. Prema ovom kriterijumu, bolja je ona teorija koja prua jedinstveno
objanjenje za vie pojava od konkurentnih objanjenja. Jedinstveno obja
njenje je sine qua non teorija zavere. Teorije zavere objanjavaju uvek vie
nego konkurentne teorije, zbog toga to ukljuujui zaveru mogu da obja
sne kako zvanine, tako i isputene podatke koje zvanina verzija ne uspeva
da objasni. U naem sluaju o podmetanju bombe u Oklahoma Sitiju, na
primer, teorija zavere objanjava podatke zvanine verzije. Prema objanje
nju o kojem smo prethodno raspravljali, bombu su podmetnuli teroristi za
ije delovanje su Biro i neke druge agencije znali, ali nisu uspeli da ih spre
e. Ova teorija objanjava zato je i kako podmetnuta bomba ispred fede
ralne zgrade. Sem toga, ona objanjava i mnogobrojne isputene podat
ke zato nijedan pripadnik Biroa u tom trenutku nije bio u zgradi (bili
su unapred upozoreni), kao i nepromiljeno ponaanje Mekveja (koji nije
znao za taj akt tako da nije oekivao da e ga federalni agenti iskoristiti kao
rtvenog jarca).
To je sva lepota teorije zavere. Ona prua primamljivo jedinstveno
objanjenje svih raspoloivih injenica, kako onih koje je zvanina verzija
ve objasnila, tako i onih udnih, previenih i isputenih. Meutim, kao
to u sada pokuati da objasnim, nezasnovane teorije zavere postiu jedin
stveno objanjenje po vrlo visokoj ceni.
Uloga isputenih podataka u teorijama zavere je kljuna. Tipina logi
ka jedne nezasnovane teorije zavere izgleda otprilike ovako. Poinje se sa
isputenim podacima, kao to su: nijedan slubenik Biroa nije ranjen u eks
ploziji podmetnute bombe u Oklahoma Sitiju i u prvobitnim izvetajima
navedeno je da je postojalo prethodno upozorenje. Zvanina verzija u pot
punosti ignorie ove podatke. Kako se moe objasniti preutkivanje onih
koji iznose zvaninu verziju kada se suoe s ovim, kao i s drugim nespor
nim dokazima? Da li je mogue da su oni toliko glupi ili slepi? Naravno
da nisu; oni su prinueni da ih ignoriu. Najbolje objanjenje je da postoji
neka vrsta zavere, namerni pokuaj da se od oiju javnosti sakrije istina.
Pozivajui se na hipotezu o zaveri, mnogobrojni dokazi se dovode
u pitanje. To je jedna od najneobinijih osobina ovih teorija: prema mom
saznanju, teorije zavere su jedine teorije kod kojih se dokazi koji govore
protiv pretvaraju u dokaze u njihovu korist. to vie dokaza koji govore
u prilog zvaninoj verziji vlast prikupi, to vie teoretiari zavere tvrde da
oni mora da su u tako stranom poloaju kad im je potrebno da je jo
jae potkrepljuju.
Dozvolite mi da sada ukaem na dve stvari. Prvo, teorije zavere nisu
usamljene kada je re o pridavanju velikog znaaja isputenim podacima.
Istorija nauke je prepuna primera teorijskih inovacija koje su zasnovane
 trei program ZIMA 2012.

122 na istraivanju podataka koji se nisu uklapali u standardni obrazac. Dobra

je ona pragmatika istraivaka metoda u nauci koja moe da se proiri i
na isputene podatke, s nadom da ove izgubljene veze mogu voditi ka ras
plitanju postojeih pogrenih teorija. Meutim, ono u emu gree teorije
zavere jeste to da samo postojanje isputenih podataka nije dovoljan raz
log za nastajanje teorije. Polazei od nesavrene prirode naeg razumevanja
sveta, trebalo bi da oekujemo da ak ni najbolja mogua teorija ne moe da
objasni sve podatke koji su nam na raspolaganju, jer, izmeu ostalog, nisu
svi raspoloivi podaci istiniti.11 Neka naa merenja, neka naa tumaenja i
druge teorije govore i poneto pogreno o prirodi sveta.
Drugo, problematika teorija zavera prevazilazi jednostavne pogrene
podatke. Ukoliko bi jedini problem nezasnovanih teorija zavera bio to one
preveliki znaaj pridaju malom broju podataka koji odstupaju od zvanine
verzije, onda ih to ne bi inilo tako interesantnim fenomenom. Meutim,
teorije zavere se od veine drugih teorija razlikuju na jedan vrlo zanimljiv
nain. Teoretiari zavere pravilno ukazuju na to da se naunici ne sreu
s problemom kao to je njihov. Prema hipotezi, teoretiar zavere pokua
va da objasni fenomen koji drugi, uglavnom moni, inioci pokuavaju da
sakriju. Za razliku od nauke, gde se priroda smatra pasivnom i nezaintere
sovanom stranom u odnosu na ljudsku tenju ka poveanju znanja, teoreti
ar zavere deluje u oblasti gde onaj koji je predmet istraivanja pokuava da
sprei istraivanje. Teko je detektovati neutrino, a zamislite koliko bi tee
bilo da on aktivno pokuava da sprei detekciju! To je situacija s kojim se
susree teoretiar zavere u sluajevima koje pokuava da objasni. Zato pro
tivreni podaci i nedostatak podataka moraju da se istaknu kako bi podr
ali njihove teorije.
Ovo me dovodi do uobiajeno najglasnijeg prigovora nezasnovanim
teorijama zavere, naime do toga da se one jednostavno ne mogu porei.
Problem se sastoji u tome da se u datoj situac iji svi podaci koji bi je poten
cijalno poricali mogu preobraziti u podrku teoriji, ili u najgorem slua
ju u neutralne podatke, tako da su teorije zavere po definiciji neporecive.
U prilog njima, treba istai da ova neporecivost nije ad hoc kao to je na
poetku izgledalo da se tvrdi, usled aktivne prirode onog to se istrauje.
Ne moe se ad hoc pretpostaviti da e pogreni i obmanjujui podaci biti
podmetnuti na va put samo zato to se pretpostavlja da postoji neko ko
vam aktivno podmee te podatke. Upitajte Keneta Stara (Kenneth Starr).
Kao to se pokazalo u mnogim sluajevima u XX veku, u aktivnostima koje
sponzorie vlada Sjedinjenih Drava (izaberite sluaj koji god hoete), s
puno razloga moe se verovati da postoje snage koje imaju i motive i spo
sobnosti da sprovedu uspenu kampanju dezinformisanja.
11 uo sam da se ovaj stav pripisuje Fransisu Kriku.
 teorije zavere

Ovde tvrdim da je neporecivost razuman kriterijum jedino u sluaje 123

vima kada nema razloga da verujemo da postoje moni inioci koji poku
avaju da usmere naa istraivanja u pravcu suprotnom od istine. Poreci
vost, falsifijabilnost, savreno je dobar kriterijum u sluaju nauke, kada je
predmet istraivanja neutralan u odnosu na nae nedoumice, ali je mno
go nepovoljniji za sluajeve kojima se bave teorije zavera. Riard Nikson
i Nort su pokuavali da aktivno utiu na istraivanja njihovih aktivnosti i
obojica su imali mogunosti da koriste mnogobrojne resurse kako bi pri
krili svoje zavere. Oni su gledali da ometu istraitelje na razne naine u
njihovim prvim pokuajima da otkriju ta se zaista deava. Striktno se pri
dravati dogme porecivosti u ovim sluajevima vodilo bi ka odbacivanju
teorije zavere na samom poetku istraivanja i moglo bi dovesti do toga da
zaverenici ostanu neotkriveni.
Ne, problem nezasnovanih teorija zavere nije njihova neporecivost,
ve je to pre povean stepen skepticizma koji zahtevaju ove teorije, kao
pozitivan dokaz da sprovoenje zavera nije uspelo. Ove teorije sumnjaju u
institucije koje su uspostavljene da bi pruale pouzdane podatke i dokaze.
Kada to ine, otkrivaju koliku ulogu poverenje kako u institucije, tako i
u pojedince igra u opravdavanju naih uverenja. Problem je u tome to
veina nas ukljuujui i naunike koji obavljaju posao u naunim labo
ratorijama prepunim skupe opreme nikada nisu izveli eksperiment niti
izvrili empirijsko istraivanje koje bi potvrdilo neku od dananjih naunih
teorija. Ukoliko ne elimo da zakljuimo da veina meu nama nije ube
ena da je zlato jedan od elemenata, onda nam je potrebna procedura po
kojoj bi nam se pruila garancija da ono to su drugi dokazali moe da vai
i za nas. U modernoj nauc i, ova procedura ukljuuje mehanizme objavlji
vanja, kvalifikovane kritike, profesionalne reputacije, univerziteske akredi
tacije i tako dalje. Prema tome, mi smo uvereni u tvrdnje nauke zbog toga
to su ove tvrdnje rezultat drutvenog mehanizma koji proizvodi pouz dana
uverenja.12
U javnoj sferi gde deluju teorije zavere, postoje odgovarajui meha
nizmi za proizvodnju zajemenih uverenja. Postoji slobodna tampa, koju
ine reporteri, urednici, i vlasnici koji se takmie da objave neki dogaaj
12 Vie o kljunoj ulozi svedoenja u epistemikom procesu, videti u C. A. J.

Coady, Testimony: A Philosophical Study, Oxford, New York 1992. Vie o aspektima
drutvene konstrukcije zajemenih uverenja videti u Helen Longino, Values and
Objectivity in Scientific Inquiry (University Press, Princeton, 1990) i The Fate of
Knowledge in Social Theories of Science, u: Frederick F. Schmitt (prir.), Socializing
Epistemology: The Social Dimensions of Knowledge, Rowan & Littlefield, Lanham 1994,
135157; Kitcher, Socializing Knowledge, u ovom asopisu, broj LXXXVIII, od 11.
novembra 1991, 675676 i lanak Contrasting Conceptions of Social Epistemology,
u: mitovom zborniku, str. 111134.
 trei program ZIMA 2012.

124 pre ostalih. Postoje vladine agencije zaduene za istraivanje incidenata,

utvrivanje podataka i objavljivanje sopstvenih nalaza. I, naravno, postoje
i slobodni inioci (ukljuujui tu i same teoretiare zavere), koji su pri
padnici javnosti. U tvrdnji da navodni dokaz protiv teorije treba pretvoriti
u dokaz u prilog teoriji sadran je izopaeni skepticizam prema delova
nju javnosti, institucijama koje prikupljaju podatke i pojedincima koji u
njima rade. Stoga, to vreme vie prolazi, pokuaji da se poreknu teorije
zavera izgleda da imaju sve vie uspeha, i ovaj oigledni proces ne moe se
objasniti kao zlo delovanje zaverenika. Kao rezultat ovog procesa, poet
na tvrdnja da mala grupa ljudi kuje zaveru otvara put ka tvrdnjama o sve
veim i veim zaverama.
U sluaju podmetanja bombe u Oklahoma Sitiju, poetna zavera je
ukljuivala samo agente Biroa i njihove neposredne rukovodioce. U istrai
vanjima su uestvovale FBI i druge federalne agencije, ali ipak nisu izvestile
o zaveri koju je skovao Biro. Prema tome, mora da su i one bile uvuene
u zaveru. Isto vai i za odreene pripadnike tampe, koji su sigurno naili
na dokaze o zaveri ali ih jo nisu objavili u glavnim medijima. Ono to je
poelo kao mala zavera nekoliko lanova paramilitarne amerike federal
ne agencije nepovratno se preobrazilo u zaveru ogromnih razmera, koju
pozitivni dokazi o navodnoj zaveri nisu uspeli da obuhvate. Ali, to se vie
ljudi mora uvui u zaveru kako bi se objasnilo uestvovanje sve veeg broja
javnih institucija, to teorija postaje manje uverljiva.
Upravo ovaj nastrani skepticizam prema ljudima i javnim institucija
ma, koji pretpostavljaju pojedine ve stare teorije zavere, jeste ono na osno
vu ega ove teorije identifikujemo kao neprihvatljive. Nije to izostanak fal
sifijabilnosti per se, ve je to stalno pojaavanje skepticizma neophodnog
da bi se odralo poverenje u istinitost teorije zavere ako u meuvremenu
zavera nije otkrivena na uverljiv nain. to skepticizam postaje snaniji i
ukljuuje sve vie ljudi i institucija, to zavera postaje sve manje uverljiva.
Razmotrimo drugu uvenu nezasnovanu teoriju zavere, kojom se tvrdi
da se holokaust nikada nije desio i da je to obina fabrikacija Jevreja i nji
hovih simpatizera. Robert Anton Vilson (Robert Anton Wilson) ispravno
zapaa da zavera koja nas moe razuveriti u postojanje 6.000.000 ubije
nih moe nas razuveriti u postojanje bilo ega, i onda bi bila potrebna sna
na vera revizionista holokausta da poveruju da je Drugi svetski rat uopte
postojao, ili da je Franklin Ruzvelt bio predsednik od 1933. do 1945, ili da
je Merlin Monro stvarnija nego King Kong i Paja Patak.13 U odreenom
trenutku, biemo prinueni da priznamo da je priroda teorije zavere takva
da se ne moe potvrditi.

13Beyond True and False: A Sneaky Quiz with Subversive Commentary, u: Ted
Schulz (prir.), The Fringers of Reason, Harmony, New York 1989, 170173.
 teorije zavere

V 125
Nainiu korak unazad i usmeriu se na ira filozofska pitanja koja posta
vljaju teorije zavere i na implikacije njihovog sadanjeg talasa popularnosti.
Tvrdim da teorije zavere imaju u potpunosti prevazieno gledite na svet,
shvatanje znaenja ivota koje vie odgovara XIX veku. Meutim, uoava
nje ovog anahronog elementa zaverenike misli je korisno, ukoliko otkri
va neto o savremenom Zeitgeistu. Sem toga, sadanja popularnost teorija
zavere ukazuje i na to da se trenutno nalazimo u sreditu sukoba izmeu
razliitih pogleda na svet.
Teoretiari zavere su, mislim, jedni od poslednjih koji veruju u sreeni
univerzum. Pretpostavljajui da su tekui dogaaji pod kontrolom zlih sila,
teorije zavere impliciraju da se takvi dogaaji mogu kontrolisati. U neka
ranija vremena, bilo je prirodno da se veruje u ureeni svet, u kojem Bog
i drugi natprirodni inioci imaju uticaj i kontrolu. Sa usponom materijali
stikih nauka i kapitalistikih privreda koje su dostigle vrhunac u XVIII
i XIX veku pojam ureenog univerzuma jo uvek se odravao, ali ulo
ga natprirodnog je bila ili u velikoj meri umanjena (kao kod deizma) ili
eliminisana (kao kod marksizma). Kao to to istie Hegel u pasusu koji
smo naveli kao moto, svetska istorija je... racionalna u svom toku. Prema
ovom gleditu, postoji odreena nada da ljudi mogu razumeti, predvideti i
u odreenoj meri kontrolisati tok ljudske povesti. U to veruju i teoretiari
zavere, samo to oni misle da su na kormilu pogreni ljudi.
Takva uverenja nisu bila deo verovanja koja su preovladavala krajem
XX veka. Odbacivanje zaverenikog naina miljenja nije zasnovano samo
na uverenju da su teorije zavere pogrene. Koren problema je mnogo dublji.
Svet je sastavljen od izuzetno velikog broja meusobno povezanih inila
ca, od kojih svaki ima sopstveno nesavreno gledite o svetu i vlastiti skup
ciljeva. Takav sistem se ne moe kontrolisati jer jednostavno postoji previe
inilaca kojima bi trebalo da manipulie neka malobrojna grupa. Postoji
previe nezavisnih stupnjeva slobode. Ovo je istinito za privredu, politiki
izborni sistem i drutvene institucije koje prikupljaju injenice koje bi teo
retiari zavere morali da dovedu u sumnju. ak i ako je Biro bio deo velike
zavere da se prikrije njegova nekompetentnost u sluaju podmetanja bom
be u Oklahoma Sitiju, teko se moe poverovati da nijedan pripadnik Biroa
stacioniran u Oklahoma Sitiju ne bi zbog oseanja krivice, linog interesa
ili nekog drugog razloga otkrio kakva je bila uloga agencije u toj tragediji,
ako ne tampi, a ono ljubavnici ili nekom lanu porodice. Vladine agencije,
ak i one koje su ustrojene i regulisane kao vojne ili obavetajne agencije,
zaraene su glasinama ili mestima odakle cure informacije. Tvrditi da se
jedna takva eksplozivna tajna moe sauvati u duem periodu znai poka
zati nedostatak razumevanja prirode moderne birokratije. Kao i sam svet,
i nju sainjava previe ljudi s previe razliitim interesima da bi se mogla
lako kontrolisati.
 trei program ZIMA 2012.

126 Meutim, odbacivanje zaverenikog naina gledanja na svet nije neto

to me posebno interesuje. Ukoliko bi teorije zavere bile pogrene, onda
se bojim da nam je preostala oigledno apsurdna slika sveta. Usamljeni
atentator moe promeniti tok istorije ukoliko se ameriki predsednik nae
ba ispred njegovog radnog mesta dok je na pauzi za ruak. Konspirativni
pogled na svet prua nam mogunost da saznamo da se tragini dogaaji
deavaju s razlogom i da to je dogaaj znaajniji, to je znaajniji i razlog.
Na dananji pogled na svet, koji teoretiari zavere odbijaju da prihvate,
jeste takav da niko ni Bog, ni mi, ak ni odreeni pojedinci meu nama
nema kontrolu. tavie, svet je (ukljuujui i ljude u njemu) izvan kontrole,
neracionalan i apsurdan kao u delima Eena Joneskoa (Eugen Ionesco) i
Samjuela Beketa (Samuel Beckett).
Odbacivanje konspirativnog miljenja ne implicira da je svet ista slu
ajnost, ve samo to da nema vrsto znaenje i znaaj. Mogu se odbaci
ti zavere oko Kenedijevog ubistva, a da se i dalje misli da je Osvaldovo
ponaanje bilo striktno kauzalno i u potpunosti determinisano na nain
na koji to govori nauka. Meutim, takvo nauno razum evanje Osvaldovog
ponaanja je apsurdno u onom smislu u kojem ja ovde govorim. Ne postoji
nikakav ljudski ili emotivni inilac koji je odgovoran za njegovo ponaa
nje u tom smislu, ve se samo radi o prostom delovanju modane hemije i
emocionalnih trauma iz detinjstva. Dogaaji kao to su atentat na Kenedija
i podmetanje bombe u Oklahoma Sitiju imaju ogroman emocionalni uticaj
na na svet; zapravo, oni predstavljaju singularitete posle kojih amerika
kultura vie nikad nee biti ista. Teorije zavere imaju tu vrlinu da poku
avaju da sauvaju humano znaenje racionalni pristup za ove vidljive
promene, kako bi se one razumele u ljudskom smislu. Ukoliko su teorije
zavere pogrene, onda posmatrano iz ljudske perspektive, jedino to bismo
mogli da kaemo jeste Sranja se deavaju.
Posmatrano u ovom svetlu, izazov teorija zavera jeste u tome to nas
primoravaju da biramo izmeu skoro nihilistikog stupnja skepticizma i
apsurdnosti: teoretiar zavere bira hiperskepticizam svojstven pretposta
vljenoj disimilaciji na zaista globalnom nivou (nepoverenjem u tvrdnje
naih institucija) umesto apsurdnost iracionalnog i u sutini besmislenog
sveta. Sve dok se ne pojavi trea opcija a moda je to jedan od zadataka
filozofije oekivaemo da nezasnovane teorije zavera i dalje uivaju veli
ku popularnost.

VI
Koje pouke moemo izvui iz ovih razmatranja dinamike teorije zavere?
Pria koju sam ispriao ukazuje na tri pouke.
 teorije zavere

Prvo, ludost teorija zavere istie injenicu da ne bi trebalo previe da 127

brinemo kada nae teorije o drutvenim pitanjima ne daju nikakav smisao
odreenim podacima. Oigledno, nisu svi podaci istiniti. Sem toga, iraci
onalna i ranjiva priroda ljudi trebalo bi da nas pripremi na to da su poje
dini podaci koje dajemo pogreni. Svedoci se pogreno seaju prolosti ili
iskazuju podsvesne sklonosti. Reporteri i vladini agenti mogu pogreno da
shvate stvari u prvim trenucima krize, a posle e im biti teko da priznaju
greke. Iz ovih razloga, teorija, kojoj je glavna crta da objanjava sve razno
vrsne podatke i naizgled nepovezane pojave, mogla bi se dovesti u pitanje
samo po ovoj osnovi. Oekujemo da su naa objanjenja dobra, ali takoe
oekujemo da nisu savrena.
Drugo, trebalo bi da budemo paljivi i da ne racionalizujemo pretera
no ni svet ni ljude koji ive u njemu. Odbacivanje konspirativnog milje
nja implicira prihvatanje besmislenosti prirode ljudskog sveta. Ba kao i s
fizikim svetom, gde se uragani, tornada, ili neka druga dela Boja samo
dogaaju, isto vai i za drutveni svet. Neki ljudi samo rade odreene stva
ri. Oni izvode atentate na svetske voe, deluju na osnovu ogoljene misli
neke ideologije i ostavljaju tragove na mestu zloina. Previe snano vero
vanje u racionalnost ljudi, ili sveta uopte, upuuje nas da tragamo za obja
njenjima koja ne postoje.
Tree, pouka teorija zavera jeste da treba prihvatiti da takve teorije
ukljuuju skoro nihilistiki stepen skepticizma prema ponaanju i moti
vima drugih ljudi i drutvenih institucija koje oni predstavljaju. U onom
obimu u kojem se teorije zavere zasnivaju na globalnoj i optoj sumnji u
motive i dobru volju drugih, one su bliske globalnom filozofskom skepti
cizmu. S ovim ekstremno skeptikim stanovitima treba postupati na isti
nain. Trebalo bi da budemo obazrivi s teorijskim pristupima koji troe
mnogo vie energije na potkopavanje epistemike vrednosti konkurentskih
objanjenja nego to rade na novim, pozitivnim dokazima.
I, na kraju, ta mislim o teorijama zavere? Moj poetni motiv bio je
da predstavim i analiziram teorije zavere u duhu Hjumove analize uda.
Prema Hjumovom miljenju, uda su po definiciji objanjenja za koja nika
da nemamo potvrdu u verovanju. Meutim, ukoliko je moja analiza ovde
korektna, onda ne moemo rei isto to i za teorije zavere. One nisu po defi
niciji nepotvrdive. (Dobar primer je da hoemo da verujemo bar u neke
zavere na primer, Votergejt i iranske kontrae.) Umesto toga, ukazujem
na to da ne postoji nita striktno analitino to nam dozvoljava da pravimo
razliku izmeu dobrih i loih teorija zavere. Izgleda da nailazimo na spek
tar sluajeva, koji se rangiraju od onih u koje se moe verovati do onih u
koje se ne moe verovati. Najbolje to moemo da uinimo jeste da pratimo
vrednovanje datih teorija kroz vreme i postanemo saglasni u trenutku kada
verovanje u teoriju implicira vie skepticizma nego to na stomak moe da
 trei program ZIMA 2012.

128 podnese. Sem toga, pretpostavljam da je vei deo intuitivnog problema s

teorijama zavere problem s teoretiarem, a ne s proizvodom teorije. Najve
rovatnije je da je problem psiholoke prirode ne prepoznaje se trenutak
kada treba prestati s traganjem za skrivenim uzrocima. Ipak, smatram da
je prouavanje teorija zavere, ak i onih najluih, korisno, ako ni zbog ega
drugog onda zbog toga to nas prisiljava da jasno napravimo razliku izme
u dobrih i loih objanjenja.
S engleskog jezika preveo Rade Kalik
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
AUTOR: , , 1950- 129
UDK: 061.25:141.7
327.88
323.12(=411.16)

Prevod

JAKOB TANER

ZAVERA NEVIDLJIVE RUKE: ANONIMNI TRINI

MEHANIZMI I MRANE SILE*

Analizom ikonografije novanice od jednog dolara, simbolike 1776. godine (kada

je Adam Smit objavio svoje uveno delo o nevidljivoj ruci koja pokree trite;
kada je osnovano tajno drutvo Iluminata; kada su osnovane Sjedinjene Amerike
Drave) i, posebno, Fordove kampanje protiv jevrejske svetske zavere, autor poka
zuje kako se konstruiu konspirativni mehanizmi.
Kljune rei: teorija zavere, tajna drutva, svetska drava, Henri Ford, nacionalsoci
jalizam.

Popularnost zavera
Teorije zavere su istovremeno i jednostavne i izuzetno sofisticirane. S jedne
strane, one su jednostavne i proste zbog toga to su u potpunosti zasno
vane na sumnji i cilj im je da otkriju skrivenu istinu iza varljive, obma
njujue povrine. Sistematski izascenizam (behind-ism) u konstrukciji
zaverenikog poduhvata uvek ukljuuje istu operaciju pretvaranja nevidlji
vog u vidljivo. Izvlaenje na videlo stvarnih sila iz carstva tame u kojem
one pokuavaju da prikriju svoje moi da kontroliu i manipuliu gru
pom, zemljom ili itavim svetom: ovo je pouzdano obeanje. S druge stra
ne, neotkrivanje zavere se zasniva na izuzetno sofisticiranoj, neverovatno
sloenoj prii koja se moe i dalje uslonjavati. Iza scene nailazimo na
otvoreni, nepomueni prostor za fantastine urote i ujdurme, za bezbrojne
proizvoljne zakljuke, emocionalne identifikacije i afektivno delovanje. Ne
postoje nikakva formalna ogranienja niti materijalne prepreke na koje se

* Naslov originala: Jacob Tanner, The Conspiracy of the Invisible Hand:

Anonymous Market Mechanisms and Dark Power, New German Critique, 103, zima
2008, 5164.
 trei program ZIMA 2012.

130 moe naii. Svaki znak ili predmet moe se povezati s drugim tako da sve
bude potpuno smisleno i izuz etno lako. Intelektualni ulog u ovakvu umu
fikcija je prilino mali,1 tako da svako s malo mate moe da uestvuje i
predloi neto to moe da bude prikladno i to moe da izazove smislene
uvide kod drugih. U tom smislu, zavere su demokratske. I, one su efikasne
u obnavljanju elemenata tradicionalnih pria i njihovom smetanju u nove
i atraktivne objanjavajue okvire. I na kraju, ali ne manje vano, zavere su
zabavne.2
Ovo izvesno znai da najpoznatiji konspirativni mehanizmi nisu nasu
mice konstruisani. Oni ispunjavaju opta oekivanja; oni se uklapaju u
strukturirane duhovne dispozicije i mogu da ispune jaz u kolektivnoj ima
ginaciji drutva ili drutvene grupe. Svaka teorija zavere polazi od znaaj
nog i formativnog obrasca, koji kombinuje dva elementa: prvo, on uvo
di dihotomiju mranih sila i vidljivih poduhvata, i drugo, on pokazuje da
su dve odvojene sfere potajno povezane na nain na koji se otkriva da su
vidljive stvari i delovanja epifenomeni skrivenih paralelograma sila. Shod
no tome, mogu se otkriti mnogobrojni raznovrsni elementi koji povezu
ju osnovne tvrdnje zavere s raznim uoljivim komponentama, koji sadre
klju i naznake i koji pridodaju teoriji eventualno zauujue detalje od
kojih zastaje dah. Pravi primer ove detektivske operacije jeste novanica od
jednog dolara.
U gornjem desnom uglu, levo od broja jedan, nalazi se granica s listo
vima. Kada se ovaj deo uvelia, paljivi posmatra otkrie poluskrivenu
sovu. Za svakog ko veruje u zavere, ova sova prenosi poruku upuenima.
Moe se rei da slika na sredini novanice, koja na prvi pogled izgleda kao
prtret Dorda Vaingtona (George Washington), u stvari predstavlja
Adama Vajshaupta (Adam Weishaupt), legendarnog osnivaa tajnog reda
Iluminata.
Zavere ove vrste nisu puke mahinacije. Kulturni uticaji pedantno raz
raenih konspirativnih teorija i tvrdnji rastu s odjekom na koji nailaze u
svakodnevnoj komunikaciji i svesti. Na ovaj nain, teorije zavere su deo
drutvenog tkiva modernih drutava, a deo su i jedne vrste ekonomije
panje. One kanaliu emocionalnu energiju i ine je produktivnom. U tom
smislu, snovi nisu samo obine fikcije ve uestvuju u drutvenoj konstruk
ciji realnosti i kulturnom oblikovanju znaenja i subjektiviteta.

1 Umberto Eco, Im Wald der Fiktionene: Sechs Streifzge durch Literatur, Deutscher

Taschenbuch Verlag, Mnich 1994. Videti i Ekov roman Fukoovo klatno.

2 Katja Hrlimann, Henry McKean Taylor i Andreas Volk (prir.), Verschwrung!

Conspiration!, posebno izdanje asopisa Zeitschrift fr geschichte / Revue d histoire,

33, broj 3, 2004.
 teorije zavere

Superkonstelacija iz 1776. godine 131

Prosvetiteljstvo je bi period u kojem su se zainjali novi pojmovi i

novi svetonazori. Jedna od njih je bila i ideja o savrenstvu i pojedinaca
i celokupnog drutva. Korienjem razuma, ljudi su u stanju da uveaju
line sposobnosti i da poboljaju drutveno stanje. Ova sklonost ka pobolj
anju ljudi i drutvenopolitikih sistema esto je bila usmerena protiv usta
novljenih monih elita. Teko nas moe zauditi to su se snane linosti
borile protiv pokuaja emancipacije i pokuavale da povrate kontrolu nad
drutvenim pokretima koji su ugroavali legitimne strukture moi. Sko
ro istovremeno, ideja o nenamernim posledicama promiljenih ljudskih
akcija izneta je prvi put na sistematian nain. Ona nije bila usmerena ka
dobro poznatoj razlici izmeu znaenja inilaca i njihovih skrivenih moti
va, ve ka mnogo fundamentalnijim pojavama. Kad god bi grupa ljudi bila
razmatrana, pretpostavljene i uoene intencije ne bi odgovarale ukupnom
rezultatu. Ljudi mogu biti dobri i priljeni pod odreenim okolnostima,
a rezultat bi bio vrednovan kao izuz etno suboptimalan, pa ak i lo. Upra
vo na isti nain, posledice delovanja nekog pojedinca iz sebinih motiva
mogu da budu prihvatljive, ak i dobre. S etikog stanovita, ova hipoteza
se teko moe razumeti, a za moralne autoritete ancien rgime, ona je bila s
one strane granice prihvatljivosti ovakvog tipa inverzije.
Iz ove istovremenosti i naklonosti ka savrenstvu, i pojave nenamer
nih posledica, pojedini teoretiari posebno pristalice kritike teorije
zakljuili su da bi nesputani napor za poboljanje ljudi i oveanstva kao
celine mogao da se preobrati u katastrofini poduhvat. Maks Horkhajmer
(Max Horkheim er) i Teodor Adorno (Theodor W. Adorno) razvili su ovu
hipotezu u svojim filozofskim fragmentima u knjizi Dijalektika prosveti
teljstva (1944).3 Istoriari su takoe ukazali na to da ovi protivreni rezul
tati mogu da podstaknu uverljivost teorija zavere. U stvari, tajna drutva
i masonske loe procvetali su u poslednjim decenijama XVIII veka, kao
konstitutivni deo i dinamiki faktor prosvetiteljstva. Pored ovih nevidljivih
tela koja su se suprotstavila kraljevskim tajnama ancien rgime, pojavilo se
novo vienje koje je pospeivalo konspirativne udare skrivenih mahinaci
ja.4 Krajem XVIII veka pojedini pisci postali su popularni tako to su pove
zali nekoliko konspirativnih pria, kako bi demaskirali milenijumima staru
3 Max Horkhajmer i Theodor W. Adorno, Dijalektika prosvetiteljstva: filozofijski
fragmenti, Veselin Maslea, Sarajevo 1974.
4 Reinhart Koselleck, Kritik und Krise: Eine Studie zur Pathogenese der brgerlic

hen Welt, Suhrkamp, Frankfurt 1997. Ova hipoteza o novom tipu konspirativnih udara
kritikuje tvrdnju da se okultno znanje prenosi s generacije na generaciju jo od anti
kih vremena. Takav stav moe se sresti i kod Majkla Hauarda (Michael Howard, The
Ocult Conspiracy: The Dark Side of Politics from Ancient Egypt until Today, Rider, Lon
don 1989). Meutim, neke crte konspirativnih pria mogu se pratiti unazad do rene
 trei program ZIMA 2012.

132 zaveru koja je kulminirala u Francuskoj revoluciji. Meu njima su najistak

nutija dva pisca, Don Robinson (John Robinson, 17391805) sa svojom
knjigom Proofs of a Conspiracy against All the Religions and Governments
of Europe, Carried On in the Secret Meetings of Free Masons, Illuminati, and
Reading Societies (1798), i Ogisten de Bariel (Augustin de Barruel, 1741
1820), klasini autor u ovoj oblasti, koji je u etiri toma svojih Mmoires
pour servir lhistoire du jacobinisme (17971798) sintetizovao konzer
vativne teorije zavere i iroku lepezu revolucionarnih nedela, polazei od
persijskog osnivaa takozvane manihejske religije i zavravajui s mrskom
Francuskom revolucijom.5
Iz konspirativne perspektive, 1776. je bila posebna godina, poto su tri
znaajna dogaaja vodila ka superkonstalaciji za dolazak novih mranih
sila na svet. Prvo je Adam Smit (Adam Smith) objavio svoja Istraivanja o
prirodi i uzrocima bogatstva naroda (Inquiery into the Nature and Causes of
the Welth of Nations) u kojima je tvrdio:
Svaki pojedinac nuno radi kako bi ostvario to je mogue vei godinji prihod
za drutvo. On uglavnom niti ima nameru da promovie opti interes, niti zna u
kojoj meri ga promovie... On je usmeren samo na vlastiti dobitak, i on je ovde,
kao i u mnogim drugim sluajevima, voen nevidljivom rukom da promovie
odreeni cilj koji nije predstavljao deo njegove namere.6
Smit, poto je bio duboko religiozan, video je nevidljivu ruku ne samo
kao nenamernu posledicu i kao spontani poredak pojavljivanja u brojnim
trinim transakcijama ve kao mehanizam pomou kojeg je blagonakloni
Bog upravljao svetom u kojem bi se mogla maksimalizovati ljudska srea.
U svojim spisima jasno je pokazao da je neophodno da snana moral
na oseanja i vladavina zakona ve moraju da postoje kako bi nevidljiva
ruka mogla da deluje efikasno.7 Pored religijskog znaenja i pored naina
sanse. Videti: David S. Baker, The Ocult Tradition: From the Renessance to the Present
Day, Cape, London 2005.
5 John Robinson, Proofs of a Conspiracy against All the Religions and Government

of Europe, Carried On in the Secret Meetings of Free Masons, Illuminati and Reading
Societies, Edinburgh 1798; Augustin de Barruel [Abb Barruel], Mmoires pour servir
lhistoire du jacobinisme, 4 toma, London 17971798.
6 Adam Smith, An Inquiry into the Nauire and Causes of the Wealth of Nations,

The Glasgow Edition of the Works and Correspondence of Adam Smith, tom 4, Claren
don, Oxford 1979, 456. Metaforu o nevidljivoj ruci umereno je upotrebljavao Smit, ali
je ona postala jedan od najmonijih stavova u ekonomskoj teoriji. Videti: Duncan K.
Foley, Adams Fallacy: A Guide to Economic Theology, Harvard University Press, Cam
bridge (MA) 2006.
7 Adam Smith, The Theory of Moral Sentiments, prir. Knud Haakonssen, Cam

bridge University Press, Cambridge 2002; Margaret Schabas, The Natural Origins of
Economics, University of Chicago Press, Chicago 2005.
 teorije zavere

da opie samoregulatorni, autopoetiki drutveni sistem, nevidljiva ruka 133

je takoe i metafora koja moe da se tumai kao konspiratorna. U tradiciji
gotskih pria, nevidljiva ruka znai uplitanje natprirodnih sila u poslove
sveta.8 U svetu koji oblikuju sekularne tendencije, ova pojava je preobrae
na u pretpostavku da u svetu mora da postoji neka skrivena sila koja utie
na svakodnevni ivot. Kad god se ovo pitanje postavi, izuzetno je intere
santno zamiljati ija je to mona ruka nevidljivo umeana u Smitovu tri
nu igru. Pod maskom nekakvog ekonomskog zakona mogu se otkriti
brojne pojave i najverovatnije i kljuna finansijska sila koja igra veliku
i dobro organizovanu igru ovo su navodi iz teksta koji je sponzorisao i
objavio Henri Ford (Henry Ford) posle Prvog svetskog rata.
Drugi dogaaj je osnivanje Saveza perfektibilista (Bund der Perfekti
bilisten), u Ingoltatu, 1. maja 1776, koji je kasnije nazvan red Iluminata.
Kao protivnik jezuita, osniva reda, bavarski intelektualac Adam Vajshaupt
(Adam Weishaupt), postao je izuzetno liberalan u svojim religijskim i poli
tikim uverenjima. Tako su Iluminati ubrzo postali optepoznati kao pro
totip masonske zavere, a Vajshauptovo tajanstveno delovanje izgleda da je
pospeilo ove tvrdnje. I Robinson i Bariel razmatrali su Vajshauptove poku
aje da propagira ideje prosvetiteljstva preko svog tajnog drutva. Nedugo
zatim, iznete su tvrdnje da Iluminati nevidljivom rukom upravljaju tri
tem. Pomou sistematske kontrole rasta trgovine i finansijskih transakci
ja, oni su bukvalno ostvarili svetsku dominaciju. Kombinacija ekonomske
moi i liberalnog miljenja pruila je osnovu za ostvarivanje supermonih
aspiracija.
Trei znaajan dogaaj je proglaenje nezavisnosti od engleske matice
trinaest britanskih kolonija u Severnoj Americi, 4. jula 1776. godine. Drugi
kontinentalni kongres, koji se sastao u Filadelfiji, u Dravnom domu Pan
silvanije, proglasio je Deklaraciju o nezavisnosti. Njena svrha je bila da se
ustanovi po kojim principima Kongres treba da deluje kako bi uticao na
javno mnenje i dobio podrku od novih drava i iz inostranstva poseb
no Francuske, od koje je nova drava traila vojnu podrku. Ova optepri
hvaena deklaracija, kojom je trinaest kolonija transformisano u Sjedinjene
Amerike Drave, iznosi stav: Smatramo da su ove istine samooigledne,
da su svi ljudi roeni jednaki, da im je Stvoritelj dao odreena neotuiva
prava, i da su meu njima pravo na ivot, slobodu i stremljenje ka srei.
Deklaracija se zavrava sledeim stavom: I kao podrku ovoj deklaraci
ji, uz vrsto uzdanje u zatitu boanskog Provienja, zajedniki jemimo
naim ivotima, naom budunou i naom svetom au.9 Ovaj kratki
8 Stefan Andriopoulos, The Invisible Hand: Supennatural Agnecy in Political
Economy and Gothic Novel, English Literary History, 66, 1996, 739758.
9 The Deklaration of Indipendence. Transkript sa adrese, www.Archives.gov/natio

nal-archives-experience/chartes/declaration-transcript.html.
 trei program ZIMA 2012.

134 navod pokazuje da tekst Deklaracije predstavlja neverovatnu meavinu

ljudskih prava, manifesta sudbine i transcendentalne zatite.10
Lako se mogu sjediniti ove tri stvari nevidljiva ruka, sledbenik Vaj
shaupta i Sjedinjene Amerike Drave u jednu veliku zaveru.11 Argument
glasi ovako: Iluminati kao otelotvorenje avolske nevidljive ruke stvori
li su Sjedinjene Drave kao najuticajniju i najuspeniju silu, roenu i pred
odreenu da vlada sudbinom itavog sveta. Dord Vaington je u stvari
bio zamaskirani Adam Vajshaupt.

Veliki peat Sjedinjenih Drava

Polazei od posebne sklonosti posmatraa, ova zlokobna zavera moe se
otkriti na novanici od jednog dolara, kao i na metalnom apoenu. Kao
zakonito sredstvo plaanja u Sjedinjenim Dravama od Dana nezavisnosti,
dolar poseduje motive Velikog peata Sjedinjenih Amerikih Drava, koji
je od samog poetka prihvatila nacija a Kongres usvojio 1782. godine. Ve
od 1795. ovaj nacionalni amblem prenet je na novanice Sjedinjenih Ame
rikih Drava, a moto E Pluribus unum (Od mnogih, jedna), pojavljuje se
na metalnom novcu.
Kao sastavni deo zelene novanice, Veliki peat je uveden tokom veli
ke depresije. Henri Valas (Henry Wallace), dravni sekretar za poljopri
vredu, koji e uskoro postati potpredsednik Sjedinjenih Amerikih Drava
(19401944), i mason, predloio je 1934. predsedniku Ruzveltu (Roos e
velt) da iskuje novac na ijim stranama bi bile prednja i zadnja strana pea
ta. Ruzveltu se ova ideja svidela, ali je smatrao da prednju i zadnju stranu
peata treba staviti na dolarsku novanicu, tako da budu postavljene jed
na nasuprot drugoj i meusobno povezane tekstom U Boga verujemo.
Na uveanoj zadnjoj strani Velikog peata jasno se vidi moto Annuit coep
tis (On [Bog] podrava nae delo). Drugi moto je Novus Ordo Seclorum
(Novi poredak ovog doba). Interesantno je primetiti da se iznad nedovre
ne piramide nalazi oko provienja, a u njenoj osnovi ugraviran rimski broj
MDCCLXXVI (1776). Mnogi simboli su predstavljeni trinaestostruko, a
dva mota sadre tano trinaest slova. Hiljade stranica o zaveri napisane
su povodom ovih injenica i polaze od ovih neoborivih dokaza. Prvoborci
teorije zavere (kako bi ih moda nazvali Francuzi) doiveli bi potvrdu svoje
10 Videti Bernard Bailyn, The Idelogocal Origins of the American Revolution, Belk
nap Press of Harvard University Press, Cambridge (MA) 1971.
11 Paul Goodman, Toward a Christian Republic: Antimasonry and Great Transition

in New England, 18261836., Oxford University Press, New York 1988; David Brion
Davis (prir.), The Fear of Conspiracy: Images of Un-American Subversion from the Revo
lution to the Present, Cornell University Press, Ithaca 1971.
 teorije zavere

namere da otkriju prikrivenu istinu o novom svetskom poretku (kako se 135

esto novus ordo seclorum pogreno prevodi).
U Evropi, planetarna misija i prikriveni projekat Sjedinjenih Drava
o jednoj svetskoj dravi prihvaen je sa sumnjom i snanim antiameri
kim oseanjima. U mnogim zemljama, a posebno u staroj Evropi, razli
ite dimenzije izazova novog sveta doivljene su kao zavera. Ve u XVIII
veku, u praskozorje Francuske revolucije, konspirativna pria se zasnivala
na uoenoj skrivenoj vezi tajanstvenih trinih mehanizama i savrenog
delovanja ema pod upravom skrivenih elita koje su kontrolisale izabra
ne vlade. Uspon Sjedinjenih Drava, koje su postale dominantna sila na
Pacifiku oko 1900, izazvao je velike promene u planetarnoj istoriji. Sko
ro istovremeno, antisemitska teorija zavere naglo je ojaala, izraena kroz
uzreicu zlatna internacionala. Od samog poetka, antisemitizam je bio
povezan sa zaverom koja se oituje u jevrejskoj istoriji na drugi nain ova
ideologija ne bi imala smisla i kao pria o tajnim mranim silama, kasnije
je dopunjena iroko rasprostranjenim strahom i zaviu, te je na taj nain
transformisala ideoloke aspekte u mentalne dispozicije koje su se mogle
upotrebiti za politiku stigmatizacije, izoptavanja i proganjanja.
Tokom Prvog svetskog rata panja je bila usmerena ka Rusiji, gde su
boljevici doli na vlast revolucionarnim zbacivanjem monarhije. Od tog
trenutka bizarne konstrukcije kao to su jevrejsko-marksistika svetska
zavera i masonsko-komunistika zavera naile su na irok odjek i kona
no (i to ne samo u Nemakoj) dobile politiki kredibilitet. U meuratnom
periodu faisti i nacionalsocijalisti su se borili protiv Drutva naroda, koje
su doivljavali kao manifestaciju mranih internacionalistikih sila. Sjedi
njene Amerike Drave, iji je predsednik lansirao ovaj projekat 1919, na
kraju nisu ni ule u Drutvo naroda injenica koju istoriari smatraju
znaajnim faktorom za neuspeh pokuaja da se stvori kolektivni bezbedno
sni sistem sposoban da garantuje mir meu narodima. Za pristalice teorija
zavere, oigledni izostanak Amerike bio je apsolutno smislen.
Ali, i u Americi su teorije zavere naile na plodno tlo. Posle Prvog svet
skog rata takozvana crvena opasnost je eskalirala, pretvarajui se u uzne
mirenost i konfuziju. U ovom periodu, kada je parola Povratak u nor
malnost bila popularna, smatralo se da mrane sile ne deluju spolja ve
iznutra. Do tada je ameriko drutvo bilo pod pretnjom spoljnog zla; sada
je neprijatelj lociran u zvaninim institucijama. Ideja da se zlo infiltriralo u
Sjedinjene Drave bila je iroko prihvaena. U oima sve veeg broja ljudi
koji su verovali u teoriju zavere, zemljom je vladala tajna elita koja je bila u
stanju da uvede tajnu, izuzetno dobro prikrivenu strukturu sile od Atlan
tika do Pacifika i da koristi finansijske institucije, monetarni sistem i tri
te kapitala kako bi postigla cilj uspostavljanje svetske drave. Spontani
poredak trita postao je meunarodni plan kojim se upravljalo iza scene.
 trei program ZIMA 2012.

136 Strepnje su bile usmerene ka ogromnoj federalnoj administraciji u Vaing

tonu, koja je materijalizovala zaveru. Antiameriki nastrojeni Evropljani
koristili su iste argumente kako bi razotkrili vladu Sjedinjenih Drava kao
predvodnika meunarodnih monih mranih sila.

Masovna proizvodnja antisemitizma Henrija Forda

Henri Ford, izum itelj pokretne trake u proizvodnji automobila i osmoa
sovnog radnog vremena plaenog po pet dolara dnevno, bio je taj koji je
zapoeo agresivno promovisanje antisemitskih stereotipa. Ford je bio naj
monija linost novog talasa amerike tehnologije.12 Sa istom opsesivnom
odlunou i usmerenou s kojom je stvorio jedno od najinovativnijih
modernih preduz ea u svetu, on je pokrenuo, posle Prvog svetskog rata,
masovnu proizvodnju mrnje, kako je to rekao Nil Boldvin (Neil Bald
win) u svojoj izuzetnoj studiji o Henriju Fordu i Jevrejima.13
Fordova antipatija prema Jevrejima postala je oigledna tokom rata,
kada je verbalno napao jevrejske finansijere i industrijalce. Godine 1919.
kupio je vlastiti propagandni pogon, Dearborn Independent, mali nedeljnik
iz gradia blizu Detroita, i pretvorio ga u novi tip visokotiranog magazi
na. Od 22. maja do 2. oktobra 1920, Independent je pokrenuo antisemitsku
kampanju, navodno otkrivajui ulogu meunarodnih Jevreja u svetskim
poslovima. Dugaki lanci svaki od njih je imao od deset do dvadeset
stranica objavljeni su 1920. u prvoj knjizi, koju su kasnije sledila jo tri
toma 1921. i 1922. godine. Ova serija lanaka, objavljena pod program
skim naslovom Meunarodni Jevrejin: Najvei svetski problem (The Interna
tional Jew: The Worlds Foremost Problem), postigla je nezapameni uspeh
Ford je prodao vie od pola miliona primeraka u Evropi i Severnoj Ame
rici. irom Evrope prodavalo se izdanje Britona iz Londona.14 Iako Ford
nije bio autor tih lanaka, nedeljnik Dearborn Independent prenosio je nje
gove stavove. Nemaki prevod, izdavaa Hammer-Verlaga (kojim je ruko
12 Allan Nevins i Frank Ernest Hill, Ford: The Times, the Man, the Company, Scrib
ner, New York 1954; Steven Watts, The Peoples Tycoon: Henry Ford and the American
Century, Knopf, NewYork 2005); Richard Bak, Henry and Edsel: The Creation of Ford
Empire, Wiley, Hoboken 2003.
13 Neil Baldwin, Henry Ford and the Jews: The Mass Production of Hate, Public

Affairs, New York 2001. Videti i Jacob Tanner, Bankenmacht: Politischer Popanz,
antisemitischer Stereotyp oder analytische Kategorie?, Zeitschrift fr Unternehmen
sgeschichte, 43, br. 1, 1998, 1934.
14 The International Jew: The Worlds Foremost Problem, izd. Dearborn Indepen

dent, 4 toma, Briton, London 19201921. Kao novije izdanje videti Henry Ford, The
International Jew: The Worlds Foremost Problem, Kessinger, Whitefish 2003.
 teorije zavere

vodio antisemita Teodor Fri [Theodor Fritsch]), izaao je sa vidno istak 137
nutim Fordovim imenom na naslovnoj strani.15
Fordov pogled na svet bio je konstruisan na isti nain kao i njegov
uveni model automobila T. On je ugradio rezervne delove antisemiti
zma, strepnje i straha od nepoznatog trita u sugestivnu priu koja je ispu
njavala elju za sveobuhvatnim objanjenjem svih na prvi pogled nera
zumljivih pojava u sve komplikovanijem svetu. Ideja ekonomske snage
bila je izuzetno vana za politiku mo, a kulturni uticaj bio je kljuan za
njegov argument. Iako pojedini lanci istiu heterogenost jevrejske popu
lacije u Americi, osnovni inilac, moni svemogui subjekt u priama, bio
je Jevrejin (zajednika imenica u jednini). U prvom lanku Jevrejin po
svom karakteru i u biznisu, ovaj centar moi se naziva svetska enigma.
Nevelik po svojoj brojnosti, on ipak kontrolie svetske finansije. Rasut po
svetu bez svoje zemlje ili vlade, on ipak predstavlja jedinstveni rasni kon
tinuitet koji nije postigao nijedan drugi narod.16 Na osnovu takozvanih
Protokola sionskih mudraca, koji su se ve tada smatrali falsifikatom koji
je proizvela Ohrana, ruska carska tajna policija, The International Jew je
pretendovao da u potpunosti objasni najurgentnije svetske probleme.17
Ford se oslanjao na injenice i brojke: Mi navodimo podatke onako kako
smo na njih naili, to je, kako se kae u produetku reenice, dovoljno
obezbeenje protiv predrasuda ili emocija. Jedna od injenica bila je da
je Jevrejin jedini pravi meunarodni kapitalista, koji koristi nejevrejske
15 Henry Ford, Der Internationale Jude, 2 toma, Hammer, Leipzig 1922). Ham

mer-Verlag je za kasniju nedatiranu verziju isticao da je pogreno pripisana Henriju

Fordu. Ovakav pristup se preklopio sa rastuim antiamerikanizmom u nemakom
desniarskom pokretu. U istom smislu, mnoga izdanja su podgrevala teoriju zavere
posle Prvog svetskog rata. Videti na primer, Karl Heise, Die Entente-Feimaurere und
der Weltkrieg: Ein Beitrag zur Geschichte des Weltkrieges und zum Verstndnis der
wahren Freimaurerei, Finckh, Basel 1919; Friedrich Wichtl, Weltfreimaurerei, Weltre
volution, Weltrepublick: Eine Untersuchung ber Ursprung und Endziele des Weltkrieges,
Lehmann, Mnich 1919; Theodor Fritsch (prir.), Die Zionistischen Protokolle: Das Pro
gram der Internationalen Geheimregierung, Hammer, Leipzig 1920; Gottfried zur Beek
[Ludwig Mller], prir., Die Geheimnisse der Weisen von Zion, Verlag Auf Vorposten,
1920; Alfred Rosenberg, Die Protokolle der Weisen von Zion und die jdische Weltpoli
tik, Boepple, Mnich 1923; Erich Ludendorff, Vernichtung der Freimaurerei durch
Enthllung ihrer Geheimnisse, Fortschrittliche Buchhandlung, Mnich 1927.
16 International Jew, t. 1, 9.

17 Videti: Urs Lthi, Der Mythos von der Welt ver schwrung: Die Hetze der Schwe

izer Frontisten gegen Juden und Freimaurer am Beispiel des Berner Prozesen um die
Protokolle der Weisen von Zion, Helbing i Liechtenhahn, Basel 1992; Norman Cohn,
Die Protokolle der Weisen von Zion: Der Mythos der jdischen Weltverschwrung,
Elster, Baden-Baden 1998. Umeanost ruske tajne policije je moda pogrena pretpo
stavka. Videti lanak Mihaela Hagemajstera (Michael Hagemeister) u ovom tematu.
 trei program ZIMA 2012.

138 banke i finansijske institucije kao svoje instrumente. Iz ove pretpostavke

moe se izvesti sledei zakljuak: Oigledno je da danas u svetu postoji
centralna finansijska sila koja igra veliku i dobro organizovanu igru, gde joj
svet predstavlja ahovsku tablu a opta kontrola motku.18 Ovakve jevrejske
finansije, kao to je opisano, sistematski su delovale protiv amerike istin
ske i kreativne industrije.19
Trinaesto poglavlje prvog toma Jevrejski plan da se drutvo pode
li prema idejama posebno je interesantno. U drutvu koje su podelile
antagonistike ideje, pitanje ko je zainteresovan za takvu ideoloku borbu
samo se po sebi namee. Izvesno je da ideje poseduju stvarni razarajui
kapacitet. Poznato nam je kako tvrdi Gregori Bejtson (Gregory Bate
son) da je ideja razlika koja proizvodi razlike.20 Za one koji su eleli da
moderno drutvo bude harmonina zajednica, polarizacija ideja je pred
stavljala smrtnu opasnost. Prema Dearborn Independentu jevrejske mrane
sile teile su da razore drutvenu koheziju i ideoloku koherentnost uvoe
njem u drutvo maine za razlikovanje. Uvoenje novih razlika, s njiho
vim perfidnim korozivnim posledicama, irenje interesantnih ali opasnih
ideja, kao to su pogreno shvaene ideje liberalizma, neke labave ideje
tolerancije, trebalo je da ispune destruktivnu misiju dezintegracije drutve
nog tkiva. Ceo metod Protokola moe se opisati jednom reju, dezintegra
cija. Situacija je ve izgledala beznadeno: Konfuzija kojoj se teilo ve je
ovde... Zbunjenost karakterie celokupnu duhovnu klimu ljudi danas. Oni
ne znaju u ta da veruju.21
Po logici Fordove propagande, antisemitizam je bio protivotrov za
konfuziju i instrument za ideoloko ozdravljenje amerike politike. Iako se
tokom spora Sapiro vs. Ford iz 1927. izvinio za pogreke koje je nenamer
no uinio protiv Jevreja izvinjenje je napisao poznati pravnik i jevrejski
aktivista Luj Maral (Luis Marshall) Ford je nastavio da podrava rastu
ranje Jevrejskih protokola, a od tridesetih godina XX veka glasao je za naci
stiku politiku. U Nemakoj, Der Internationale Jude i dalje je bio popu
laran, i kada je u julu 1938. Ford primio najvie nemako odlikovanje za
strance Veliki krst za zasluge najvieg reda nemakog orla, koji je Adolf
Hitler uveo godinu dana pre toga ovo je takoe imalo nameru da podri
18 International Jew, t. 1, str. 15, 16 i 20.
19 O ovoj samoproklamovanoj uspenoj naciji videti: Thomas P. Hughes, Ameri
can Genesis: A History of the American Genius for Invention, Penguin, New York 1989;
David E. Nye, America as Second Creation: Technology and Narratives of New Begin
nings, MIT Press, Cambridge (MA) 2003.
20 Gregory Bateson, Steps to an Ecology of Mind: Collected Essays in Anthropology,

Psychiatry, Evolution and Epistemology, University of Chicago Press, Chicago 2000,

459.
21 International Jew, 1, br. 14, str. 142, 149.
 teorije zavere

ve uvreeno uverenje da meunarodno trite kapitala kojim upravljaju 139

Jevreji vlada svetom.22

Politike mitologije u prolosti i sadanjosti

Dekonstrukcija teorija zavera mora da se suoi sa problemom da se ona
moe preobratiti tako da osnai i uvrsti ove zavere. Ne postoji faktiki
dokaz koji moe da pokae kako su teorije zavere pogrene. Naprotiv, pobi
janje moe da im da novi zamah. To se pretvara u beskonanu igru potvr
ivanja i osporavanja. Vano je, za kulturnu istoriju politike, da se zavere
ne tretiraju kao izolovane pojave ve da se smeste u jedan iri okvir. Fran
cuski autor Raul irarde (Raoul Girardet) izneo je validan stav. On je inte
grisao zavere u duhovnu konstituciju modernih, industrijskih drutava.23
Uprkos korienju racionalnih strategija i prosveenih politika, ova dru
tva su proeta i nerazmrsivo zapletena u politike mitologije raznih vrsta.
irarde razlikuje etiri osnovna tipa: zaveru, zlatno doba, spasioca, i elju
za potpunou i jedinstvom. On istie da ovaj mitski recitativ zavisi od
kulturnog koda, koji je izvan sfere indivudualnog odluivanja i koji je sam
po sebi kao i svaka druga snana fikcija neverovatno otporan na nau
nu kritiku i kulturne promene.
irardeov pojam sadri tri uvida bitna za ispravno tumaenje znaenja
i sloenije razumevanje uloge mranih sila u istoriji. Prvo, teorije zavere
su deo ire zamisli dobrog sveta. Njihov poseban doprinos sastoji se u ex
negativo pristupu. Dok jedinstvo, iskupljenje i zlatno doba oznaavaju pozi
tivne inioce ili drave, teorija zavere opisuje neku vrstu krae ove opte
imovine od strane neke posebne, tajne grupe, koja konstantno iskrivljuje
i javno mnenje i masovnu svest i koja simulira jedinstvo drutva polaze
i od pogrenih htenja, tako da predstavlja sloeni oblik prevare. Fordova
propagandna kampanja je dobar primer koliko su blisko meusobno pove
zani zavereniko miljenje, tenja ka jedinstvu, utopijska elja za zlatnim
dobom i traganje za spasiocem. U Fordovom antisemitskom diskursu, ove
aspiracije su meusobno povezane. Umesto izolovanja naopakih mahinaci
ja, znaajno je da ih integriemo u iri eksplanatorni blok i da ih poveemo
s drugim politikim mitologijama.
22 Baldwin, Henry Ford and the Jews, 284. Videti: Max Wallace, The American
Axis: Henry Ford, Charles Lindbergh, and the Rise of the Third Reich, St. Martins, New
York 2003.
23 Raoul Girardet, Mythes et mythologies politiques, Seuil, Paris 1986. irarde je

istoriar koji pripada nacionalnoj tradiciji. Ovo je osnailo njegov uvid u relevantnost
mitoloke dimenzije politikog u okviru modernih demokratija. Relevantnost mitolo
gija za nacionalnu istoriju takoe pokazuje i Gerard D. Nash, Creating the West: Histo
rical Interpretations, 18901990, University of New Mexico Press, Albuquerque 1993.
 trei program ZIMA 2012.

140 Drugo, politike mitologije su najvanije sredstvo za simboliko samo

uveanje moi modernih vlada, i to ne samo u diktatorskim reimima
ve i u demokratijama. One zamenjuju traganje za sreom i modernom
ogromnom eljom za savrenou. Savrenost ljudskih bia nalazi se u sre
ditu prosvetiteljskog optimistikog stanovita. Sposobnost za uzdignue
lei u osnovi svih velikih politikih programa, koje vlade podravaju kako
bi mobilisale dobru volju graana i postigle politiki konsenzus i drutve
nu koheziju.24
Trea taka proizlazi iz druge. Nasuprot idejama jedinstva i projekcije
zlatnog doba, prema kojima politiki program moe pozitivno da se odno
si, zavere imaju negativnu konotaciju. Takve teorije su odbaene. Istovre
meno, u koncepcijama politikih elita, one predstavljaju iskuenje. Bilo bi
izuzetno atraktivno imati na raspolaganju sva sredstva iz samog sredita
zavera: kontrolu nad svetskim tritem, upravljanje nad privrednim resur
sima, oblikovanje elja graana, manipulisanje preferencijama potroaa,
upravljanje medijima, kanalisanje javnog mnenja, unitenje protivnika,
stvaranje bezbednog okruenja za celu zemlju. Svaka vlada kada se suoi
s krizom i raspadom politikih agenasa mora biti zavedena ovakvom per
spektivom.
Ovo ne znai da politika ne moe da bude racionalna, zasnovana na
realistikim pristupima i robusnim aktima kolektivnog pogaanja. Ali ona
vraa simboliku dimenziju u oblast politike i pokazuje da mitologije igra
ju znaajnu politiku ulogu; ne postoji drugi nain da se (ponovo) otkrije
izuzetno diferencirano i sloeno moderno drutvo kao politika zajedni
ca, nego da se stremi mitolokom samouveanju moi. Iza ovoga, oigled
na ili preutna identifikacija s likom velikog spasioca ili pozivanje na
zlatno doba moe proizvesti mnogo vie nematerijalnih zadovoljenja nego
usmerenje na teke i izuz etno dosadne projekte, kao to je reforma dravne
administracije, ili konfliktne zadatke, kao to su preoblikovanje drutvene
politike, zdravstvenog osiguranja i obrazovnog sistema. A iluzorna borba
protiv neogranienog delovanja i mogunosti mranih sila, koje predsta
vljaju pretnju dobroj misiji politike, mogu pruiti prilinu psihiku satis
fakciju ak i ako nema vidljivog uspeha u ovoj borbi, stvari bi mogle da
budu mnogo gore bez tog neustraivog ina.
Kada tumaimo Veliki peat na novanici od jednog dolara na ova
kav nain, moemo primetiti da sadri snanu viziju Amerike i da predsta
vlja skup mnogobrojnih znaajnih politikih mitologija koje su proiz ale
iz prosvetiteljstva; jedinstvo je izraeno i u jednom i u drugom motu i u
simbolima, kao i spasenje i iskupljenje. Grudi beloglavog orla su tit i pred
24 Videti Arjun Appadurai, The Capacity to aspire: Culture and the Terms of
Recognition, u Rao Vijayendra and Michael Walton (prir.), Culture and Publick Action,
Stanford University Press, Stanford 2004, 5984.
 teorije zavere

stavljaju nacionalni grb Sjedinjenih Drava. Ikonografija piramide i oko u 141

trouglu uokvirenom svetlim krugom uvodi ideju velike epohe, u kojoj e
oveanstvo postati svemono a ne kao dosad nesreno, rascepkano i raz
bijeno delovanjem nevidljive ruke i razdornih ideja.
Kada se upitamo koji je razlog za pojavljivanje Velikog peata na naj
uvenijoj svetskoj novanici (kao materijalni monetarni posrednik mehani
zma nevidljive ruke), najuverljivije objanjenje je da ono predstavlja vero
vanje da je Amerika dostigla prelomnu taku u svojoj istoriji i da nailaze
velike duhovne promene. Valas je bio duboko uveren da Nju dil predstavlja
trenutak u kojem veliko duhovno buenje prethodi stvaranju jedinstve
ne svetske drave.25 On je sanjao o preobraaju svemonih mranih sila u
jedan svetao i vidljiv projekat koji bi mogao da spase Amerikance i celo
kupno oveanstvo od rata, duhovne izgubljenosti i materijalnog osiroma
enja. On je pokuao da mobilie avetinjske energije kako bi postigao ove
ciljeve i kako bi deaktivirao razarajue potencijale industrijskog drutva.
Slino Fordu, on je bio apsolutno uveren da su politike mitologije pro
tivtea centrifugalnim i dezintegrativnim silama modernog drutva. Nasu
prot Fordu, koji je obelodanio zaveru mranih sila, Valas je vie voleo da se
osloni na pozitivnu konotaciju prie o svetloj budunosti.
Iz ugla kulturne istorije, Veliki peat Sjedinjenih Drava moe se pro
tumaiti kao neprekidno podseanje na plemenitu zamisao, tu vizionarsku
i u poreenju s papazjanijom realnog sveta u nekom smislu nadreal
nu tenju. On predstavlja tenju za sreom i stremljenje ka savrenstvu na
globalnom nivou koje se zasniva na univerzalnim vrednostima i ljudskim
pravima, kao ostvarenom nasleu prosvetiteljstva. U isto vreme, moe se
posmatrati i kao odjek dijalektike prosveene politike. Na ovaj nain, on
postaje ikonografski momento negativnih strukturalnih afiniteta, ideolo
kih analogija i recipronih imaginarnih homologija izmeu zaverenikog
opteg plana i ideje dobre vladavine nad itavim svetom pod okriljem
supersile, koja koristi vojnu mo kako bi razorila zavere koje dolaze kako
iznutra, tako i spolja. S analitikog stanovita, ovo najverovatnije znai da
problem s kojim se danas sukobljavamo nije ni postojanje teorija zavere ni
raireno verovanje u mrane sile, ve je to masovna proizvodnja mrnje
iskljuivanjem drugog. Meukulturna razmena i migracije sasvim sigur
no proizvode razliite vrste problema, koji su takoe proizvod ekonomskih
dispariteta i drutvene nejednakosti na svetskom nivou. Percepcija i rein
terpretacija ovih problema u duhu etniciteta i kulturne neuskladivosti skre
e argumentaciju s pravog puta.26 Opasna politika mitologija u XXI veku
25 Howard, Ocult Conspircy, 95.
26 Videti: Amartia K. Sen, Identity and Violence: The Illusion of destiny, Norton,
New York 2006; Kwame Anthony Appiah, The Ethics of Identity, Princeton University
Press, Princeton 2006.
 trei program ZIMA 2012.

142 jeste teorija o neizbenosti sukoba civilizacija, koji se moe izbei samo
preventivnim udarima i sistematskom simbolikom degradacijom pretpo
stavljenih neprijatelja.
S engleskog jezika preveo Rade Kalik
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
AUTOR: , , 1951- 143
UDK: 323.12(=411.16)
327.88(=411.16):141.7
061.251
Prevod

MIHAEL HAGEMAJSTER

PROTOKOLI SIONSKIH MUDRACA: IZMEU ISTORIJE

I FIKCIJE*

U radu se analizra kako se mit o jevrejskoj zaveri, navodno dokumentovanoj u spi

su Protokoli sionskih mudraca, preobrazio u svoj protivmit, tj. u priu o antisemit
skoj zaveri. Autor pokazuje da su ne samo Protokoli plod iste fikcije, ve da je
takva i literatura o njihovom poreklu.
Kljune rei: jevrejska zavera, antisemitizam, istorija, fikcija

U jesen 1999. senzacija je proletela meunarodnom tampom: Autor Pro

tokola sionskih mudraca je identifikovan. Konano kako nam kau fran
cuski nedeljnici Le Figaro Magazine i Lexpress Mihail Lepehin je otkrio
ko je stajao iza Protokola sionskih mudraca. Posle pet godina istraivanja u
dotada nedodirljivim i tajnim ruskim arhivima, on je identifikovao Matve
ja Golovinskog, reakcionarnog novinara i pisca, kao autora ozloglaenog
dokumenta koji je pretendovao da iznese tajni plan jevrejske zavere o
tome kako da ostvare dominaciju nad svetom.1
Gotovinski je, prema Lepehinu, sastavio Protokole na poetku XX
veka prema naredbi Pjotra Rakovskog, efa spoljnog ogranka Ruske taj
ne policije, ozloglaene Ohrane, sa seditem u Parizu. Otkrie se irilo kao
vatra. lanci su se pojavili u svim veim novinama i na internetu. Otkrie

* Naslov originala: Michael Hagemeister, The Protocols of Elders of Zion: Bet

ween History and Fiction, New German Critique, 103, tom 35, zima 2008, 8395.
Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske opreme teksta.
1 Victor Loupman, Laffaire des Protocoles des sages de Sion: Le faussair
e du sicle
dmasqu, Le Figaro Magazine, 7. avgust 1999, 2024; Eric Conan, Les secretes d'une
manipulation antismite: L'auteur des Protocoles des Sages de Sion enfin identifi, L'ex
press, 18-24, novembar 1999, 5663.
 trei program ZIMA 2012.

144 sanktpeterburkog istoriara moglo bi se s pravom nazvati senzacional

nim, objavio je Neue Zricher Zeitung, poto je reena, prema reima lista
Washington Times, poslednja tajna koja je obavijala Protokole.2
Gotovinski i njegov ef Rakovski vide se kako pripremaju falsifikat na
crteima grafike istorije Zavera: tajna povest Protokola sionskih mudra
ca (The Plot: The Secret Story of the Protocols of the Elders of Zion), iji je
autor Vil Ajzner (Will Eisner), legenda meu ljubiteljima stripa. Ovaj strip,
objavljen posthumno u Njujorku 2005, doiveo je neverovatan uspeh. Kri
tika ga je oboavala, i preveden je na brojne jezike. Nemako izdanje, Das
Komplott, imalo je podnaslov Istinita povest Protokola sionskih mudra
ca (Die Wahre Geschichte der Protokolle der Weisen von Zion). Obimni
komentari su se pojavili u svim boljim nemakim listovima. U svima se
isticalo da ovo vrhunsko delo nije nikakva fikcija da je to studija, bri
ljivo istraivanje, zasnovano na najnovijoj akademskoj literaturi, s opse
nim referencama i ekstenzivnom bibliografijom.3
Na drugom crteu iz Ajznerovog stripa, vidimo Sergeja Nilusa, pozna
tog izdavaa i komentatora Protokola. Ajzner ga prikazuje kao sedokosog
mistika koji je esto pozivan na dvor, kao suparnika Raspuina, profesora s
divljakim gestikulacijama, fanatinog antisemitu. Takoe saznajemo da je
Nilus imao tri ene i erku, koje je koristio kao medije u seansama.4
Meutim, prema Umbertu Eku (Umberto Eco), koji je pisao predgo
vor za Ajznerovo delo, Nilus nije bio profesor ve lutajui kaluer... pola
prorok a pola prevarant.5 Kaluer Nilus zapoeo je svoja lutanja jo poet
kom 1988, naim e, u 92. poglavlju Ekoovog romana Fukoovo klatno, koje
se moe posmatrati kao fikcionalizovana enciklopedija okultnih uenja i
teorija zavera. Eko je najverovatnije bio pod uticajem srpskog pisca Danila
Kia. U Kiovoj prii Knjiga o kraljevima i ludama Nilus se pojavljuje kao
udni isposnik, za one koji ga poznaju jednostavno otac Sergej. Na isti
2 Felix Philipp Ingold, Fabrikation eines Mythos: Neues zur Entstehung der Pro

tokolle der Weisen von Zion, Neue Zrcher Zeitung, 17. decembar 1999; Patrick Bishop,
Author of Zion Protocols Forgery Identified as Russian Propagandist, Washington
Times, 21. novembar 1999.
3 Videti, na primer, Fritz Gttler, Scheibtischtter: Das Komplott, Will Eisners

beklemmender Comic-roman ber die Weisen von Zion, Sddeutsche Zeitung, 12.
septembar 2005; Dietmar Dath, Mit der Zeichnerhand die Lge tten: Das Komplott,
Will Eisners meisterhafter Comic ber die Protokolle der Weisen von Zion, Frnakfurter
Allgemeine Zeitung, 8. oktobar 2005.
4 Will Eisner, The Plot: The Secret Story of the Protocols of the Elders of Zion, Nor

ton, New York 2005, 134.

5 Umberto Eco, Six Walks in the Fictional Woods, Harvard University Press, Cam

bridge (MA) 1994, 137; U. Eco, Serendipities: Language and Lunacy, Harcourt, Brace,
San Diego 1999, 17.
 teorije zavere

nain, Nilus se pojavljuje u knjigama gde teko moemo razlikovati matu i 145
injenice, na primer, okultna konspirativna pria Koplje sudbine (The Spear
of Destiny) Trevora Ravenskrofta (Trevor Ravenscroft), ili svetski bestseler
Sveta krv i sveti gral (The Holy Blood and the Holy Grail). U ovoj poslednjoj
izdava Protokola je opisan kao jedna prilino podla individua potomstvu
poznata pod pseudonimom Sergej Nilus.6 U toj knjizi, koja je inspirisa
la Dena Braun a (Dan Brown) da napie roman Da Vinijev kod (Da Vin
ci Code) Nilus i Protokoli bili su deo planetarne zavere tajnog reda Sion
ski priorat (Prieur de Sion), iji su uticajni lanovi (meu kojima su bili i
Isak Njutn [Isaak Newton], Viktor Igo [Victor Hugo] i Klod Debisi [Clode
Debussy]) pokuavali da merovinku dinastiju potomke Isusa Hrista i
Marije Magdalene dovedu ponovo na vlast.
Akademska literatura o Protokolima unosi jo veu zbrku. Zagonet
ni Nilus pokazao se kao jedna neverovatno promenljiva linost. On se ne
javlja samo kao profesor ili kaluer ve i kao svetenik Ruske pravoslav
ne crkve, kao orijentalist, dvorski plemi, novinar, poluludi lani plemi,
zoolog, osrednji pravnik, religijski filozof, agent tajne policije, pravoslavni
teolog, pa ak i bivi plejboj. Neki veruju da Nilus uopte nije njegovo pra
vo ime; drugi ga smatraju pravim autorom Protokola. A nita od ovog nije
tano.
U stvarnosti, Nilus nije bio ni kaluer ni profesor.7 Ne postoji ni naj
manji dokaz da je ikada bio pozvan na dvor. On nije bio nikakav suparnik
Raspuinu. U vreme kada je Raspuin obitavao na carskom dvoru, 1906
1916, Nilus je iveo daleko od Sankt Peterburga u provinciji. On nije imao
tri ene i erku, mada je imao jednog sina. Nilus je bio duboko posveen
pravoslavnom hrianstvu i bio je veliki protivnik spiritizma; on nikada
nije uestvovao u seansama. Protokoli nisu prvi put objavljeni 1905. ve
1903. godine. A pravi Nilus neposredno pre nego to je izdao Protokole
izgledao je potpuno drugaije.
Ajznera, briljantnog autora stripova, ne treba kriviti zbog rupa u nje
govom poznavanju istorije, na primer, da je njegov car stolovao u Moskvi a
ne u Sankt Peterburgu; ili to to on predstavlja Konstantina Pobedonosce
va, monog pravozastupnika Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve, kao
glupog, debelog pasioniranog puaa, kada je on zapravo bio mrav, izu
zetno inteligentni asketa (a ne doktrinarni antisemita); ili da su Rajhstag
6 Michael Baigent, Richard Leigh i Henry Linkoln, The Holy Blood anf the Holy
Grail, 16. izdanje, Corgi, London 1990, 198199.
rafiji videti moj lanak u Biographisch-Bibliographisches Kir
7 O Nilusovoj biog

chenlexikon, tom 21 Bautz, Nordhauzem 2003, 10631067. Kao krau verziju videti
Michael Hagemeister, Nilus, Sergei, u Richard E. Levy (prir.), Antisemitism: A Histo
rical Ecyclopedia of Prejudice and Persecution, , tom 2, ABCCLIO, Santa Barbara
2005, 508510.
 trei program ZIMA 2012.

146 zapalili [njegovi] sledbenici da bi doveli Hitlera na vlast u Nemakoj, kada

se hronoloki desilo upravo obrnuto.8 Kao to to pie novinar u Chicago
Sun-Timesu: Autentinost ovde nije bitna.9 Ali nuno se moraju kriti
kovati Ajznerovi savetnici, kao to je Stiven E. Broner (Stephen E. Bron
ner), profesor politikih nauka, koji, u svojoj knjizi o Protokolima, pogre
no navodi da je Nilus sin vajcarskog emigranta koji se naselio u Rusiju
tokom vladavine Petra I.10 Kada bi to bila istina, Nilus bi na poetku XX
veka imao preko dvesta godina.
Kako moemo objasniti da kada se doe do samih korena i do rastu
ranja Protokola sionskih mudraca, pravila briljivog istorijskog istraivanja
potpuno se zanemaruju i nama se po pravilu serviraju prie i to ne samo
kao romani u stripu koje imaju malo ega zajednikog sa istorijom, ali
toliko mnogo s matom?
Ovo ne predstavlja nikakvo iznenaenje ako pogledamo ko su bili
podravaoci Protokola: prema njima, ovaj tekst dokumentuje zaveru dele
gata prvog Cionistikog kongresa odranog u Bazelu 1897, ali i izuzetno
uticajnih francuskih masona, lanova Velike loe Misraim, tajne organi
zacije Bne Moe iz Odese, loe Bne-Brit, Izraelskog univerzalnog saveza,
Iluminata, Merovinga i tajnog drutva Sionski priorat ili Centralne cio
nistike kancelarije. Autorstvo je pripisivano Teodoru Herclu (Theodor
Herzl), Aeru Ginzbergu (Asher Ginzberg, poznat kao Ahad Haam), Ada
mu Vajshauptu ili dvanaestorici ili trinaestorici dobro prikrivenih mudra
ca iz Siona. Pretpostavljalo se da je originalni tekst napisan na francuskom
ili hebrejskom. Konano, postoji verzija po kojoj su Protokoli napisani dav
no, jo 929. godine pre Hrista u Solomonovom Jerusalimu.
Ali ta kau protivnici Protokola? Ovo je duga pria i kao to u
pokazati uzevi sve u obzir, pria je o zaveri.
Pria je poela 1920. godine. Protokoli koje su ruski emigranti doneli
u zapadnu Evropu i Sjedinjene Drave postali su svetska senzacija. Janu
ara 1920. prvo nemako izdanje pojavilo se pod naslovom Tajne Sionskih
mudraca (Die Geheimnisse der Weisen von Zion). Do kraja godine bilo je
rasprodato est izdanja ovog spisa, a Protokoli su prevedeni i objavljeni u
Engleskoj, Francuskoj, Poljskoj i Sjedinjenim Dravama, da bi se sledeih
godina pojavili bezbrojni drugi prevodi i izdanja.
Protokoli su ostavili posebno jak utisak u Engleskoj, gde je deo ugled
ne tampe, ukljuujui tu i londonski Times i Spectator, bio sklon da ovaj
8 John Klier, Pobedonoscev, Konstantin, u Levy, Antisemitism, 551; Eisner, Plot,
99.
9 Carlo Wolf, Eisners? The Plot? Speaks to History, Chicago Sun-Times, 1 maj
2005.
Stephen E. Bronner, A Rumor about the Jews: Ref lections on Antisemitism and
10

the Protocols of the Learned Elders of Zion, St. Martins, New York 2000, 77.
 teorije zavere

tekst prihvati kao autentian. Osmog maja 1920, Times je objavio izuzetno 147
citirani uvodnik pod naslovom Jevrejska opasnost: Uznemirujui pamflet.
Poziv na proveru: ta su ovi Protokoli? Da li su autentini? Ukoliko jesu,
kakav je to zlonamerni skup sastavio ove planove i naslaivao se zbog nje
govog sprovoenja? Da li je to falsifikat? Ukoliko jeste, otkud ta nezgrapna
proroka nota, proroanstva koje je ve delimino ispunjeno, a delimino
daleko odmaklo u svom ispunjenju [sic]? Nedelju dana kasnije Spectator
kae za Protokole da su briljantni u [svojoj] moralnoj bedi i intelektualnoj
iskvarenosti i da su zaista jedan od najboljih proizvoda svoje vrste.11
Polazei od ogromnog uspeha Protokola i velike zabrinutosti koju je
izazvao ovaj tekst, ak i za najumerenije, prosveene krugove, bio je impe
rativ da se brzo razrei tajna njegovog porekla. Ali to je bilo vreme samo
proglaenih svedoka i strunjaka, hvalisavaca i varalica.
Prva se na sceni pojavila ruska princeza poljskog porekla, Katarina Rad
zivil (Cathrene Radziwill), osoba da kaemo vrlo delikatno sa izuzetno
arenom prolou. Kao podstreka brojnih traeva o ruskom dvoru, bila
je nekoliko puta osuena zbog prevare i falsifikata. Francuski pisac Andre
Moroa (Andr Maur ois) smatrao ju je mitomanijakom; u njenom ivotu
sve je bilo samo prevara i la.12 U nekoliko senzacionalistikih lanaka,
koji su se pojavili u amerikoj i francuskoj tampi u februaru i martu 1921,
Radzivilova je opisala kako ju je tokom zime 1904/1905. u njenom stanu
na anzelizeu a gde drugde, mogli bismo se zapitati posetio jedan agent
spoljnog ogranka Ohrane u Parizu i sveano joj predao francuski rukopis
Protokola, koji je on upravo pripremio po nareenju Rakovskog.13 Taj agent
je bio Golovinski isti onaj ovek kojeg je senzacionalno otkrio Lepehin
osamdeset godina kasnije. Radzivilova je dala precizan opis spisa: razliiti
rukopisi, pouteli papir i velika mrlja od plavog mastila na prvoj stranici.
Meutim, ono to Radzivilova nije znala, to je da su Protokoli ve bili obja
vljeni 1903. u Rusiji i, naravno, ona nikada nije imala stan na anzelizeu.
Bilo bi najjednostavnije da se odbaci pria princeze Radzivil; zapravo,
ona se vie nikada nije vraala na nju (do svoje smrti u siromatvu 1941.
godine u Njujorku). Ovo je i objanjenje zato su ona i ime Golovinski brzo
bili zaboravljeni. Ali jedno vano ali njena pria posluila je kao osnova
11 Navedeno prema Norman Cohn, Warrant for Genocide: The Myth of the Jewish
World-Conspiracy and the Protocols of the Elders of Zion, Scholars, Chico (CA) 1981,
152153.
12 Andr Maurois, Prometheus oder das Leben Balzacs, preveo Ernst Sander, Auf

bau, Berlin 1981, 761, 763.

13 Protocols Forged in Paris, Says Peincess Radziwill in an Exclusive Interview

with Isaac Landman, American Hebrew and Jewish Messenger, 25. februar 1921, 422;
Catherine Radziwill, Les Protocoles des Sages de Sion, La revue mondial, 15. mart
1921, 151155.
 trei program ZIMA 2012.

148 za sve naredne pristupe koji su imenovali falsifikat koji je Rakovski napra
vio za Ohranu kao izvor Protokola.
Sledei svedok bio je francuski grof, Aleksandar Diejla (Alexandre du
Chayla). On je iveo u carskoj Rusiji 12 godina i sreo je Nilusa, izdavaa
Protokola. Po povratku u Francusku, maja 1921, Diejla je objavio svoje
memoare o Nilusu i Protokolima u francuskoj i amerikoj tampi.14 Pri
a grofa Diejlaa bila je u skladu s nekim od tvrdnji Radzivilove (koje je
on znao), ali je izostavio njene najoiglednije pogreke. Diejla nadugako
opisuje kako se sreo s Nilusom u manastiru Optina Pustin 1909. godine.
Nilus mu je pokazao originalni francuski rukopis Protokola koji se u svim
detaljima podudara s opisom koji je dala Radzivilova i tada mu je priznao
da ga je dobio od Rahkovskog. Diejlaov opis fanatinog Nilusa, podmu
klih mahinacija tajne policije i dvorskih intriga i zavera, to je dovelo do
fabrikacije Protokola, bio je tako koherentan i ubedljiv i pisan na tako
uzbudljiv i zanosan nain da je uskoro postao heroj u borbi protiv falsifi
kata i glavni svedok u prii o dokazivanju fabrikovanja tog falsifikata.15
Zapravo, Diejla je znao kako da pie. Tokom poznatog suenja Men
delu Beilisu u Kijevu, 1913, on je bio novinar koji je podravao optunicu i
pozivao tajne voe jevrejskog naroda (chef occultes de la nation juive) da se
pokaju.16 Sada, osam godina kasnije, on je prodavao svoje navodno znanje o
poreklu Protokola i pregovarao je tvrdokorno to smo videli iz prepiske s
predstavnicima jevrejskih organizacija kako bi dobio to bolju cenu.17
Ovde nije mesto da se ulazi u brojne injenine greke i nedosledno
sti u Diejlaovoj prii. Vana stvar je da je pria sada dobila svoju konanu
verziju, koja se vie ne moe dovoditi u pitanje ili menjati. Ona je postala
14 Alexandre du Chayla, Serge Alexandrovitsch Nilus et les Protocoles des Sages
de Sion (19091920), La tribune juive, 14. maj 1921,34; Nilus, Fanatic Author of
Zion Protocols, Admitted in 1909 they Were Tissue of Lies, New York Call, 13. jun
1921, 6; Nilus, Prepetrator of the Protocols, Exposed. A. M. Du Chayla, in La Tribune
Juive, Explains How Protocols Came into Possesion of Nilus, his Fanatic Belief in Them
and Their Origin, American Hebrew and Jewish Messenger, 17. jun 1921, 119, 121, 128,
129, 136.
15 ak je nedavno francuski ekspert za Protokole, Pjer-Andre Tagijef (Pierre-An

dr Taguie ff), rekao za Diejlaovo svedoenje o Nilusu i o poreklu Protokola da je

nesumnjivo najznaajnije i najpouz danije (Les Protocoles des Sages de Sion: Faux et
usage dun faux, Berg International Fayard, Paris 2004, 41).
16 Alexandre du Chayla, A propos du procs de Kieff , Revue contemporaine, 18.

oktobar 1913, 217218. Ovo je bio francuski mesenik koji je tampan u Sankt Peter
burgu i predstavljao je organ ruske propagande za zapadnu Evropu.
17 Prepiska je pohranjena zajedno sa spisima jevrejskog istoriara Ilje erikovera

(Elias Tscherikover) u Jevrejskom arhivu u Njujorku, i Henrik Baran je priprema za

objavljivanje. eleo bih da zahvalim profesoru Baranu to mi je dao ove informacije
kao i deo prepiske na uvid.
 teorije zavere

neto kraa od kanonske verzije iz vremena Bernskog suenja 19331935. 149

godine. Jevrejska zajednica u vajcarskoj podigla je optunicu protiv naci
stikih rasturaa Protokola. Meutim, njihov pravi cilj je bio da na sudu
dokau krivotvorenost Protokola. Na poetku dugog sudskog postupka,
koji je privukao panju itavog sveta, tuioci su se dogovorili da se strikt
no dre Diejlaove prie. Sam Diejla se pojavio kao svedok, ali tek kada je
uspeo da naduva svoju cenu (etiri hiljade vajcarskih franaka, veoma veli
ku sumu za to vreme).18
U stvarnosti, a to moemo videti iz neobjavljene prepiske izmeu tui
laca i njihovih eksperata, postojala je velika sumnja u integritet kljunog
svedoka i u pouz danost njegove verzije o poreklu Protokola.19 Istoriar
Boris Nikolajevski, koordinator Bernskog procesa i ekspert za caristiku
tajnu policiju, priznao je u jednom poverljivom pismu da ga je njegovo
vlastito istraivanje uverilo da Rakovski ni pod kakvim okolnostima nije
mogao da ima bilo ta s pripremom Protokola.20 Ipak, Nikolajevski nije na
suenju izneo podatke koje je otkrio, poto bi to, kako je kasnije pisao, bio
no u lea ruskim ekspertima i zapravo bi dezorganizovalo kampanju pro
tiv Hitlera.21 On je Diejlaa nazvao prevarantom (prokhodimet), koji nije
imao pojma o poreklu Protokola.22
Detaljna i koherentna pria o poreklu i prvom rasturanju Protokola
sada je sudski autorizovana. Jedino to je ostalo bilo je da se ova pria obja
vi i da se dalje iri svetom. Tada se ubacio Anri Rolin (Henri Rolin) svojom
knjigom Apokalipsa naeg vremena (Lapocalypse de notre temps) koja se
pojavila u Parizu 1939. godine.23 U njoj, francuski pisac i agent tajne slu
be iznosi svoje gledite o zaveri nemakih i ruskih antisemita, koji su, iz
svojih baza u Berlinu i Minhenu tokom dvadesetih i tridesetih godina pro
log veka, irili mit o jevrejsko-boljevikoj svetskoj zaveri i manje ili vie
svesno koristili se falsifikatima da bi to postigli. U osnovi, Rolin je proiz
veo kontramit, u kojem je nemako-ruska antisemitska zavera koju otkri
va identina jevrejskoj zaveri. Prema legendi koja jo uvek krui Rolinova
18 Diajla Sergeju Svatikovu, 7. juna 1934, Tscherikover Papers, YIVO Institute
Archives, New York.
19 Vei deo ove prepiske smeten je u Arhiv za savremenu istoriju (Archive fr

Zeitgeschichte) u Cirihu. Pripremam je za objavljivanje.

20 Nikolajevski Borisu Lifitsu, 10. avgust 1937, SIG Papers, Box 57, Arhiv za

savremenu istoriju, Cirih.

21 Nikolajevski Veri Kon, 30. avgust 1964, Boris I. Nicolaevsky Collection, serija

11, box 20, folder 24, Hoover Institution, Stanford University.

22 Nikolajevski Veri Kon, 15. avgust 1964. godine.

23 Henri Rolin, Lapocalypse de notre temps: Les dessous de la propagande alleman

de dapres des documents indits, Gallimard, Paris 1939; nova izdanja, Allia, Paris 1991,
2005.
 trei program ZIMA 2012.

150 knjiga danas je retkost zbog toga to su je konfiskovali nacisti tokom oku
pacije Francuske i unitili. Knjiga je zapravo imala bar pet izdanja u 1939, i
bila je svima dostupna, a i danas se lako moe nai u antikvarnicama.
Sledei doprinos zaverenikoj prii koja obavija Protokole dolazi od
Konrada Hajdena (Konrad Heiden). Njegova uvena knjiga Firer: Hitlerov
dolazak na vlast (The Fuehrer: Hitlers Rise to Power) opisuje scenu u kojoj
Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg), kasnije vodei ideolog nacistikog
pokreta, prima Protokole.
Jednog dana u leto 1917. neki student je sedeo u svojoj sobi u Moskvi i itao.
Stranac je uao, stavio neku knjigu na sto, i neprimetno nestao. Na koricama
knjige bilo je ispisana na ruskom jedna reenica iz dvadeset etvrtog poglavlja po
Mateji: On je blizu, on je upravo pred vratima. Student je osetio ironiju viih sila
u ovom udnom dogaaju. One su mu poslale nemu poruku. Otvorio je knjigu,
i glas demona mu se obratio.24
Ova pria preobraa Rozenberga u orue antisemitske zavere to,
naravno, ne moe da se verifikuje. U stvari, to je parafraza prie u kojoj
dopisnik londonskog Timesa Filip Perseval Grejvs (Philip Perceval Graves)
pria o tajanstvenom gospodinu X, koji u Konstantinopolju avgusta 1921.
daje kopiju antinapoleonovskog pamfleta Morisa olija (Maurice Joly), to
mu omoguava da raskrinka Protokole kao knjievnu krau.25
Knjiga Normana Kona (Norman Kohn) Razlog za genocid (Warrant for
Genocide), koja je objavljena 1967, postala je za due vreme standardna refe
renca za Protokole. Kon, uglavnom, nije vrio samostalna istraivanja ve se
vie oslanjao na istraivanja drugih. Veinom na one Nikolajevskog. Mada
to nije sasvim jasno iz Konove knjige (koja je objavljena posle smrti Niko
lajevskog), to se jasno vidi iz prepiske voene u periodu 19641966. izme
u Nikolajevskog i Konove supruge Vere, koja je bila poreklom Ruskinja.
Podsetimo se: Nikolajevski je bio uveren da pojava Protokola nema nikakve
veze s Rakovskim i Ohranom i da je kljuni svedok te prie, Diejla, bio
prevarant. Ipak, Kon se drao grofa Diejlaa i njegove prie. Razlog zaslu
uje da se navede: Naravno, pisala je Vera Kon Nikolajevskom, Diejla
jeste bio prevarant, ali njegov opis je bio tako ivopisan da bi bilo teta
da se on izostavi.26 Pria se onda pojavljuje na kljunom mestu u Konovoj
knjizi i iznosi injenice, koje ak i danas striktno potvruju priu o pore
24 Konrad Heid en, The Fuehrer: Hitlers Rise to Power, prev. Ralph Manheim,
Houghton Mifflin, Boston 1944, 1.
25 Philip Perceval Graves, The Truth about The Protocols: A Literary Forgery;

From The Times of August 16, 17, and 18, 1921, London, 1921. Identitet gospodina
X Mihail Raslovljev (18921987), ruski plemi i monarhista bio je poznat ve
tuiocima na Bernskom procesu sredinom tridesetih, ali je uvan u tajnosti sve do
1977. godine.
26 Kon Nikolajevskom, 23. avgust 1964. godine.
 teorije zavere

klu Protokola. Zanosna i delotvorna kao to jeste, ostavlja malo sumnje da 151
ona nije doprinela mitu koji obavija Protokole i njihovom uspehu.
Vie od 30 godina posle pojave Konove knjige, Hadasa Ben-Ito (Hadas
sa Ben-Itto) objavio je knjigu La koja nee da umre (Lie That Wouldnt
Die).27 Autor, poznati sudija i diplomata iz Izraela, napisao je knjigu za
one koji ele da znaju ta se stvarno desilo.28 Rezultat je bila neobina
meavina injenica i izmiljotina, neka vrsta istorijskog romana sa izmi
ljenim epizodama, dijalozima i unutranjim monolozima. Knjiga je doi
vela neverovatan uspeh kod kritiara; uvrena je u akademske biblioteke
i prevedena na mnoge jezike. Kakva vrsta knjige je ona bila? Evo citata iz
pohvale izdavaa na omotu knjige nemakog izdanja:
Jevrejska svetska zavera se i danas jo uvek koristi da bi se objasnili ratovi i
revolucije, ekonomske krize i lomovi na berzi, terorizam i AIDS. Ponovo su sve
niti povezane u jednoj knjizi: u Protokolima sionskih mudraca. Hadasa Ben-Ito
dolazi do same osnove prie o ovim Protokolima posle sedam godina istraiva
nja. Rezultat je izvetaj podran injenicama koje ne bi mogle biti primamljivije
i zabavnije ni kada bi bile izmiljene, tako da bi se od ovog predmeta mogao
napraviti idealni krimi: zavera i ubistva, princeze i ruska carska porodica, tajne
slube i vodei industrijalci i virtuozni mladi advokat, koji sve ovo saima.29
Zaista nema se ta dodati ovom opisu. Sada smo daleko od svakog
istorijskog istraivanja, i kreemo se u oblasti mate: uzbudljivih, ivahnih
pria koje se lako mogu prevesti u roman u stripu. Kao to Lepehinovo
senzacionalno otkrie autora Protokola pokazuje, u ovom carstvu injeni
ca niko ne pita za dokaze i nema nijednog. Moe se stei i karijera; dota
da nepoznati Lepehin postaje preko noi vodei ruski istoriar.
Istraujui Protokole, esto se kreemo na granici izmeu fikcije i
injenica i moemo posmatrati kako se ova granica prelazi: Protokoli su
kompilacija niza matom proizvedenih tekstova i onda predstavljenih kao
autentini dokument o aktuelnoj zaveri. Ali literatura o Protokolima esto
ignorie ovu granicu, kada, na primer, opsene i (nesporno) zanimljive pri
e imaju prednost nad temeljnim istorijskim kazivanjem.30
27 Hadassa Ben-Itto, The Lie That Wouldnt Die: The Protocols of the Elders of

Zion, Vallentine Mitchel, London 2005. Nemako izdanje pojavilo se pod naslovom
Die Protokolle der Weisen von Zion: Anatomie einer Flschung, prev. Helmut Ettinger i
Juliane Lochner, Aufbau, Berlin 1998.
28 Ben-Itto, Protokolle, 10.

29 Propagandni tekst na izdanju Aufbau-Verlag, Berlin 1998.

30 Znaajno je da je pedantna istraivaka studija ezara De Mikelisa (Cesare De

Michelis), prvi put objavljena na italijanskom 1998, koja dovodi u pitanje verziju prin
ceze Radzivil i Diajlaa o poreklu Protokola, bila naveliko ignorisana od strane kritike
(The Non-existent Manuscript: A Study of the Protoicols od the Sages of Zion, prev.
Richard Newhouse, University of Nebraska Press, Lincoln 2004).
 trei program ZIMA 2012.

152 Mi ni danas jo uvek ne znamo ko je, kada, i u koju svrhu fabrikovao

Protokole. Ono to ujemo to su prie da budemo precizni, zaverenike
prie. Meutim, igrai ovog puta nisu Jevreji, ve podmukli strani agenti,
fanatini antisemiti i kvarni reakcionari. Mit o jevrejskoj zaveri preobra
zio se u svoj protivmit, koji nije nita manje tajanstven nego onaj kojem je
suprotstavljen.
Ovo pokazuje da kritiari mita o zaveri takoe vrlo lako podleu pri
vlanim silama koje pokuavaju da prevaziu. Kao to pokazuje ova istorija
Protokola, pojam zavere prua jasne odgovore gde su u stvarnosti odnosi
sloeni i prikriveni. Moda nikada neemo otkriti poreklo Protokola. Ali to
je poraavajue samo za aicu istoriara. Svi ostali vrlo dobro znaju u ta
ele da veruju.
S engleskog jezika preveo Rade Kalik
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
AUTOR: , 153
UDK: 821.112.2.09-32 .
061.25
Prevod

STEFAN ANDRIOPULOS

OKULTNE ZAVERE: DUHOVI I TAJNA DRUTVA U

ILEROVOM VIDOVNJAKU*

U tekstu se analizira ilerova novela Vidovnjak. Autor pokazuje bliskost teorije

zavere i teleolokog modela miljenja. Cilj tajnih drutava XVIII veka, kao to su
masoni i Iluminati, bio je izgradnja savrenog sveta, koji mogu izgraditi samo
pozvani.
Kljune rei: iler, tajna drutva, vidovnjak, teorija zavere.

Dvadesetak godina posle objavljivanja Snova jednog vidovnjaka (Trume

eines Geistersehers) Imanuela Kanta, u asopisu Thalia pojavio se 1787.
prvi nastavak ilerovog Vidovnjaka: iz spisa grofa Fon O. (Der Geister
seher, aus den Papiere des Grafen von O).1 Serija pria postigla je trenutni
uspeh i 1789. godine se pojavila knjiga.2 Prvi engleski prevod objavljen je
nekoliko godina kasnije pod naslovom Vidovnjak; ili, Priziva natprirodnih

* Naslov originala: Stefan Andriopoulos,, Occult Conspiracies: Spirits and Sec

ret Societies in Schiller s Ghost Seer, New German Critique, 103, tom 35, broj 1, zima
2008. Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske opreme teksta.
1 Immanuel Kant, Trume eines Geistersehers, erlutert durch Trume der

Metaphysik, u: Vorkritische Schriften bis 1768: Werkausgabe, priredio Wilhelm Wische

del, tom 2, Suhrkamp, Frankfurt 1997, 919989; Dreams of Spirit Seer, Elucidated by
Dreams of Metaphiysics, u: Immanuel Kant, Theoretical Philosophy, 17551770, prire
dio i preveo David Walford, Cambridge University Press, Cambridge 1992, 301359;
Friedrich Schiller, Der Geisterseher, aus den Papieren des Grafen von O, Thalia, 4,
1787, 6894. U narednim citatima ovog i drugih dela, broj stranice se odnosi na
nemaki original, a drugi na engleski prevod.
2 Friedrich Schiller, Der Geisterseher: Eine Geschichte aus den Memoires des Gra

fen von O, bei Georg Joachim Gschen, Leipzig 1789.

 trei program ZIMA 2012.

154 sila (The Gohst Seer; or, Appartitionist).3 Poto iler nije nikada napisao
najavljeni nastavak, brojni produeci i varijacije drugih autora nadmeta
li su se u ovoj uzornoj prii koja je sjedinila nauku, filozofiju i fikciju u
jedinstven, ali ipak hibridni tekst: u predstavljanju utvara i aveti, pria se
oslanjala na popularni anr gotskog romana (Schauerroman), iji je rodo
naelnik bio roman Horasa Valpola Otrantski zamak (Castle of Otranto) iz
1764. godine. Istovremeno, tekst pretvara jezik fantoma i duhova u opis
velike i skrivene intrige, te na taj nain uestvuje u nastanku romana o taj
nim drutvima (Geheimbundroman), koji se usredsreuje na tajanstveno
delovanje okultnih zavera. Pa, iako Vidovnjak sledi priu iz dva knjievna
anra, iler je svoj tekst najpre smatrao za Aufsatz esej koji usvaja raspra
ve s kraja XVIII veka u kojima se upozorava na opasnosti od predrasuda i
entuzijazma tokom istraivanja mogunosti komunikacije s duhovima pre
ma nepoznatim zakonima.4
Kazivanjem u prvom licu poinje pria Iz spisa grofa Fon O. o pri
povedau i jednom neimenovanom princu, koji boravi inkognito u Vene
ciji tokom karnevala. Jedne veeri su princ i grof krenuli u etnju po Trgu
Svetog Marka kada su primetili da ih sledi neki stranac: Taj ovek je bio
neki Jermenin i etao je sam.5 Kada su princ i grof seli na klupu, tajan
stveni stranac seo je pored njih, obratio se princu njegovim pravim ime
nom, i zloslutno objavio: estitam Vam, moj prine... on je umro u devet
(G 590/2). Posle ove udne objave Jermenin je nestao bez traga, iako su
grof i princ pretraili svaki kutak (G 590/3). est dana kasnije stiglo je
3 Friedrich Schiller, The Gohst Seer; or, Apparitionist: An Interesting Fragment,
Found among Papers of Count O, preveo Daniel Boileau, Vernor and Hood, London
1795.
4 O Der Geisterseher kao o Aufsatz videti ilerovo pismo Kristijanu Gotfridu

Kerneru (Christan Gottfried Krner) od 8. avgusta 1787, u kojem iler navodi svoj
razgovor sa Herderom: Govorio sam o Vidovnjaku i kako je ovaj esej (Aufsatz) doi
veo izvesnu slavu. Stvar mu se svidela i onda smo raspravljali o tome. On je i sam imao
plodne ideje o tome i naginjao je tvrdnji o meusobnoj interakciji duhova prema nepo
znatim zakonima... Moja iva misao mogla je da izazove slinu misao kod nekog ko mi
je blizak itd. (u: Lieselotte Blumenthal i Beno von Wiese (prir.), Schiller Werke: Nati
onalausgabe, Bhlau, Weimar 1989, 24: 124125. Videti i dva prikaza iz 1787. koji
govore o tekstu kao o Aufsatz, navedeno u: Friedrich Schiller, Historische Schriften
und Erzhlungen II, priredio Otto Dann, Deutscher Klassiker verlag, Frankfurt 2002,
1023, 1024; Michael Voges, Aufklrung und Geheimnis, Niemeyer, Tbingen 1987,
350351.
5 Die Maske war ein Armenier und ging allein. Friedrich Schiller, Der Geister

seher, aus den Papieren des Grafen von O, u: Historische Schriften und Erzhlungen II,
588725; The Gohst Seer; or, Apparitionist, priredio Jeffrey L. Sammons, preveo H.
Bohn, Camden House, Columbia 1992. U daljem tekstu citati oznaeni s G odnose
se na ovo izdanje.
 teorije zavere

zapeaeno pismo iz Nemake u kojem princa obavetavaju da je njegov 155

roak, koji je bio ispred njega u redu za nasledstvo krune, umro prethod
nog etvrtka u devet, samo minut pre Jermeninovog otkrovenja. Oigledno
neobjanjivu sluajnost prokomentarisao je princ hamletovskim reima:
Postoji daleko vie stvari na nebu i na zemlji / nego to moe da ih zami
sli u svojoj filozofiji (G 591/4).
Tokom sledee dve nedelje dva nova dogaaja ukazala su na meanje
nevidljivog bia (G 597/8) u prineve poslove.6 Naime, princ, melanho
lini entuzijasta, koji je oduvek sanjao da komunicira sa svetom duhova,
raspravlja tokom ruka u jednoj krmi o okultnim naukama.7 Veina gosti
ju gajila je prema ovome ili predrasude ili su imali odbojni pristup, dok je
nekolicina iz drutva, ukljuujui i princa, smatrala da treba biti suzdran u
prosuivanju ovih stvari.8 Princ je prema tome prihvatio stanovite ozbilj
nosti i neodlunosti, to se predlae u Kantovim istraivanjima o moguim
istinskim pojavljivanjima u Snovima jednog vidovnjaka.9 U svojim Filozof
skim istraivanjima o vezi ljudi s viim duhovima (1791), Jakob Fridrih Abel
(Jakob Friedrich Abel), ilerov uitelj s Vojne akademije (Hohe Karlsschule)
u tutgartu, koji je imao najvie uticaja na njega, tvrdio je slino:
Mi smo... previe vrsto uvereni u nae potpuno neznanje vis--vis prirode duho
va i njihovog odnosa prema nama, tako da bismo mogli, na osnovu filozofskih
razloga, da se usudimo da negiramo mogunost takvih veza; umesto da spremno
prihvatimo da zapravo nismo sposobni da reimo ovo pitanje.10
Meutim, u ilerovom knjievnom tekstu teorijski otvorenu raspravu
prekida jedan Sicilijanac koji se nudi da pokae svoju sposobnost da dozo
ve duhove. Princ, odluan da konano rei ovu vanu stvar, odgovara
ushieno: Dozvolite mi da vidim njihovo pojavljivanje (G 600/10).
Poto je primio poprilinu sumu novca, Sicilijanac, priziva duhova,
sloio se da prizove duh markiza De Lamoa, prinevog preminulog prija
telja koji nije u samrtnom asu zavrio svoju poslednju reenicu: U mana
6 Videti i Imam skrivenog uvara [verborgenen Aufsher] (G 594/6).
7 Schwrmerische Melancholie (G 588/1); [Mit der Geisterwelt in Verbindung
zu stehen] war jederzeit seine Liebligssvhwrmerei gewesen (G 599/10); geheime
Knste (G 597/8).
8 Weinige worunter der Prinz war, hielten dafr, da man sein Urteil in diesen

Dingen zurck halten msse (G 598/8).

9 Kant, Trume eines Geistersehers, 963/338.

10 So sin wir... von unserer gnzliche Unbekanntschaft mit der Natur der geister

und Ihrem Verhltnis gegen uns, zu sehr berzeugt, als da wir es wagen knnten,
auch schon die Mglichkeit derselben aus Grnden der Philosophie zu leugen, sonder
gestehen gerne, da wir hierber gar nicht entscheiden knnen. Jakob Friedrich Abel,
Philosophische Untersuchungen ber die Verbindung der Menschen mit hhoren Gei
stern, bei Johann Metzler, Stuttgart 1791, 105.
 trei program ZIMA 2012.

156 stiru na granici Flandrije ivi... (G 602/12). Priprema za prizivanje duhova

trajala je nekoliko sati. Konano, princ, grof Fon O., i jo nekolicina drugih,
bili su zamoljeni da uu u mranu sobu sa zatvorenim prozorima, koju je
jedva osvetljavala slaba vatra zapaljenog piritusa u maloj srebrnoj kapsuli.
Sicilijanac ih je ekao, obavijen oblacima dima, nosei neku amajliju i belu
kecelju s kabalistikim obelejima. U sredini sobe, na ilimu od crvenog
satena, stajao je oltar prekriven crnim aravom. Na njemu se nalazila ljud
ska lobanja i jedna otvorena haldejska Biblija, neposredno pored srebrnog
raspea privrenog za oltar. Priziva duhova poreao je princa, grofa Fon
O. i ostatak drutva u polukrug, traei od njih da se uhvate za ruke i uzdr
e se od neposrednog obraanja duhu. Onda je poeo da izgovara arobnu
formulu na nekom stranom jeziku pre nego to je pozvao duha markiza De
Lanoa da se pojavi. Posle treeg poziva, pruio je ruke ka oltaru. I kako se
grof Fon O. prisea:
Iznenada smo svi osetili u istom trenutku udar, kao udar groma, tako snaan da
su se nae ruke rastavile; strana grmljavina protresla je kuu, brave su zakri
pale; vrata su se zalupila; poklopac sa srebrne kutije je pao i svetlo se ugasilo, a
na suprotnom zidu, iznad odaka, pojavila se ljudska figura u krvavoj koulji,
smrtniki bledog lica.11
Mrtvac, koji je govorio potmulim, jedva razumljivim glasom,12 bio
je spreman da dovri svoju poslednju reenicu: U manastiru na granici s
Flandrijom ivi... (G 605/14). Iznenada druga utvara prekinula je akt pri
zivanja:
Kua se ponovo zatresla; zaula se strahovita grmljavina; bljesak svetlosti osve
tlio je sobu; vrata su se otvorila, i jedan drugi telesni oblik, krvav i bled kao i
prvi, ali jo jeziviji, pojavio se na pragu. piritus u kutiji poeo je da gori sam od
sebe i prostorija je bila osvetljena kao i pre... Figura se beumnim i gracioznim
koracima uputila neposredno ka oltaru, stala na satenski tepih nasuprot nama i
dodirnula raspee. Prvu pojavu vie nismo videli.13
11 Auf einmal empfanden wir alle zugleich einen Streich wie vom Blitze, da
unsere Hnde auseinander flogen, ein pltzlicher Donnerschlag erschtterte das Haus,
alle Schsser klangen, alle Tren schlugen zusammen, der Deckel an der Kapsel fiel zu,
das Licht lschte aus und an der entgegensetzen Wand, ber dem Kamine zeigte sich
eine menschliche Figur, in blutigen Hemde, bleich und mit sterbendem Gesicht (G
604/14).
12 Eine hohle, kaum hrbare Stimme (G 604/14).

13 Hier erzitterte das Haus von neum

en. Die Tre sprang freiwillig unter einem
heftigen Donner auf, ein Blitz erleuchtete das Zimmer und eine andere krperliche
Gestalt, blutig wie die erste aber schrecklicher, erschien an der Schwelle. Der Spiritus
fing von selbst wieder an zu brennen, und der Saal wrde hell wie zuvor. ...Die Gestalt
ging mit majesttischem Schritt gerade auf den Altar zu, stellte sich auf den Teppich
uns gegenber, und fate das Kruzifix. Die erste Figur war nicht mehr (G 605/14).
 teorije zavere

Zapanjeni priziva duhova uzaludno je pokuao da otera nezvanu dru 157

gu utvaru i onda se onesvestio. Princ je, suprotno tome, ostao miran i sada
je u drugoj utvari prepoznao pravi duh svog prijatelja. Posle toga, duh mar
kiza De Lanoa otkrio je da ima nezakonitu erku u manastiru u Flandriji.
Grmljavina je pratila nestajanje drugog, oigledno pravog duha.
Odmah zatim, ruski oficir, koji je posmatrao prizivanje duha kao sve
dok, ustao je i optuio Sicilijanca, prizivaa duhova, da je varalica i obma
njiva. Dotada neprimetan, Rus je izazivau duhova ulio strah slian onom
koji je izazvalo drugo pojavljivanje duha: Sicilijanac se okrenuo, pogledao
Rusa u lice, glasno uzviknuo, i bacio mu se pred noge (G 606/15). ak ni
grof ni princ nisu mogli da suzbiju zaprepaenje kada su briljivije osmo
trili svog kompanjona:
Pogledali smo svi odjednom u tog koji se predstavljao kao Rus. Princ je odmah
prepoznao lik Jermenina, i rei koje je hteo da izgovori zastale su mu na usnama.
Svi smo bili skamenjeni od straha i uzbuenja. Tiho i bez ikakvog pokreta, nae
oi su bile uprte u ovo misteriozno bie koje nas je posmatralo mirno, ali proi
majui nas svojom nadmonou i superiornou.14
Pojavila se venecijanska policija i uhapsila Sicilijanca, dok je u nastaloj
zbrci Jermenin opet nestao bez traga. U sledeem nastavku prie, uhap
eni Sicilijanac je objasnio kako je izveo prvo pojavljivanje duha pomo
u magine lampe, skrivene iza prozorskih okana, kojom je upravljao uz
pomo sauesnika (G 615/22). Fantazmagorina projekcija navodnog duha
postala je vidljiva im se svetlo u prostoriji ugasilo, a elektrini udar kao
munja koji je pratio pojavljivanje vidljivog duha izveden je pomou elek
trine maine, postavljene ispod poda prostorije i povezane sa srebrnim
raspeem koje je sluilo kao provodnik (G 617/24). Potmuli glas duha,
meutim, pripadao je drugom sauesniku Sicilijanca, koji je bio sakriven u
dimnjaku.15
14 Jezt sahen wir alle auf einmal den vermeintlichen Russen an. Der Prinz erkannte

in ihm ohne Mhedie Zge seines Armeniers wieder, und das Wort, das er eben hervor
stottern wollte, erstarb auf seinem Munde. Schrecken und berraschung hatte uns wie
versteinert. Lautlos und unbeweglich starrten wir dies es geheimnisvolle Wesen an, das
uns mit einem Blicke stiller Gewalt und Gre durchschaute (G 606/15). injenica da
je princ prepoznao lik Jermenina, koji je nosio masku na Trgu Svetog Marka, verovat
no je greka koja je nastala zbog brzine kojom je iler pisao ovu novelu; u isto vreme,
dubiozno prepoznavanje u ovom tekstu odgovara gotskom brisanju individualnosti, to
je analizirala Eva Kosofski Sedvik (Eve Kosofsky Sedgwick) u lanku The Character in
the Veil: Imagery of the Surface in the Gothic Novel, PMLA, 96, 1981, 255270.
15 Za analizu kako je projekcija avetinjske, fantazmagorine slike pomou magi

ne lampe postala kljuna za ivu naunu raspravu o prizivanju duhova i za filozofske

teorije nemakog idealizma videti: Stefan Andriopoulos, Die Lanterna Magica der
Philosophie: Gespenser bei Kant, Hegel und Schopenhauer, Deutsche Vierteljahrschrift
 trei program ZIMA 2012.

158 Nabrajanjem svakog detalja iz prvog pojavljivanja duha, preuzimaju

se brojni traktati s kraja XVIII veka o nainu kako optike varke i mata
entuzijaste mogu da prevare lakovernog posmatraa punog predrasuda.16
Ovi tekstovi su pokuavali da prosvetle svoje itaoce pruajui im prirodna
objanjenja pojava koje su na prvi pogled natprirodne, upozoravajui ih na
prevarante poput repfera (Schrpfer) i Kaljostra (Cagliostro), koji su bili
najpoznatiji prizivai duhova u nemakim dravama. Prema tome, ilerova
pria prua ono to je obeano u uvodu novele, kada grof Fon O. poredi
svoj izvetaj o prinevoj sudbini s ovim didaktikim tekstovima predsta
vljajui oigledno autentinu priu kao doprinos istoriji obmana i grea
ka ljudskog uma. U tom smislu tekst samo ponavlja naslov knjige Johana
Kristofa Adelunga (Johann Christoph Adelung) Istorija ljudske gluposti; ili,
Biografije uvenih crnih magova, alhemiara, prizivaa duhova, proroka,
entuzijasta i drugih filozofskih vilenjaka objavljene u pet tomova od 1785.
do 1789. godine.17
fr Literaturwissenschaf tund Geistesgeschichte, 80, 2006, 173211. Na tragu ilerovog
Vidovnjaka pojavili su se drugi tekstovi kao to je knjiga Kajetana inka (Cajetan
Tschink) Victim of Magical Delusion, Robinson, London, 1795. i Lorensa Flamenberga
(Lawrence Flammenberg) Necromancer (1792; Skoob, London 1989) u kojima se navo
de sline prie o prividno istinitim natprirodnim pojavljivanjima izvedenih pomou
magine lampe i optikih sredstava; Flamenberg zapravo spominje camera obscura
u pasusu u kojem jedino moe da se odnosi na maginu lampu. U predgovoru prevo
dioca za knjigu The Victim of magical Delusion, Piter Vil isitie da mnoge neobine
pojave koje, neobavetenima, izgledaju kao da su posledica natprirodnih uzroka, ili se
mogu stvoriti sredstvima prirodne magije, ili nastaju kao posledica neobuzdane i uspa
ljene mate.
16 Videti: Johan Wallberg, Sammlung Natrlicher Zauberknste oder aufrichtige

Entdekung verschiedener bewrhrter, lustiger und ntzlicher Geheimnsse, Mezler, Stut

tgart 1768; Ghristan August Crusius, Bedenken eines berhmten Gelehrten ber des
famosen Schrpfer Geister-Citieren, Frankfurt 1775; Johan Solomon Semler, Sammlun
gen von Briefen und Aufstzen ber die Ganerischen und Schrpferischen Geister
beschwrungen mit vielen eigenen Ammerkungen, Hemmerde, Halle 1776; Johan Peter
Eberhard, Abhandlungen vom physikalischen Aberglauben und der Magie, Renger, Hal
le 1778; Johan Christian Wiegleb, Die Natrliche Magie, aus allerhand belustigenden
und ntzlichen Kunststcken bestehen, Nikolai, Berlin 1780; Christlieb B. Funk,
Natrliche Magie oder Erklrung verschiedener Wahrsager und natrlicher Zau
berknste, Nikolai, Berlin 1783; Johan Sauel Halle, Magie; oder, die Zauberkrfte der
natur, so auf den Nutzen und die Belustigung angewandt worden, 4 toma, Joachim Pau
li, Berlin 17831786.
17 Ein Betrag zur Geschichte des Betrugs und der Verrungen des menschlichen

Geistes (G 1000/1). Johan Christof Adelung, Geschichte der menschlichen Narrheit;

oder, Lebensbescheibungen berhmter Schwarzknstler, Goldmacher, Teufelbanner, Zeic
hen- und Liniendeuter, Schwrmer, Wahrsager, und anderer philosophischer Unholden,
5 tomova, Weygand, Leipzig 17851789.
 teorije zavere

U okviru glavnog toka prie, lik Sicilijanca takoe daje svoj glas u 159
prilog osnovnom argumentu iz ovih prosvetiteljskih tekstova, otkrivajui
kako je on izveo nekoliko tajanstvenih dogaaja u danima koji su pretho
dili stvarnom prizivanju duhova, kako bi uspalio prinevu entuzijastiku
matu. Oslanjajui se na racionalistiku kritiku praznoverja, pripovedaev
uvod u drugi deo jo jae ocrtava prinev odgoj kao zatucano obrazova
nje koje je utisnulo uasne slike u njegov mozak preobraajui religijske
stvari u nekakav zaarani zamak u koji se ne moe kroiti nogom bez
straha.18 Ove primedbe, iako se odnose na brojne gotske novele koje su
bile pod uticajem Volpolovog Otrantskog zamka, istovremeno su uestvo
vale u zaokretu kasnog prosvetiteljstva protiv varljive moi uspaljene mate
i fanatinog entuzijazma.19
Ipak, umesto da oisti retoriku od duhova, prvi put uvedenu u priu
kada se predstavlja prizivanje duhova, tekst premeta svoje likove s nat
prirodnim moima od opisa fantoma na predstavljanje tajanstvenosti, oi
gledno sveprisutnih tajnih drutava. ilerova novela prua sveobuhvatan
opis kako fanatina mata i optiki posrednici mogu lakovernog posmatra
a navesti da pobrka fantazmagorinu sliku sa stvarnim duhom. Meutim,
ak i poto Sicilijanac otkrije svoje prevarantske trikove, jezik natprirodnog
igra kljunu ulogu u opisivanju dobro skrivene zavere, koju personalizuje
Jermeninov utvarni lik. Uprkos pozajmicama iz prosvetiteljskih rasprava,
pria ipak priziva spiritualistike pojmove na nain koji prevazilazi granice
racionalistikog diskursa. Kada se jednom Sicilijanac otkrije kao prevarant,
naglasak natprirodnih inilaca pomera se s literalnog na figurativni nivo,
ali ostaje stalno prisutan u tekstu, neprekidno na ivici da ponovo postane
bukvalno istinit.
Prema tome, nikada nam nije prueno bilo kakvo objanjenje za izne
nadno neshvatljivo pojavljivanje drugog duha (G 638/39). Princ, istina je,
daje kratko hipotetiko objanjenje kako su Sicilijanac i Jermenin u konspi
raciji izveli mnogo sloeniju simulaciju od one prve (G 642/41). Ali detalji
kako je ovo moglo da bude izvedeno ostaju prekriveni tamom koja povezu
je drugog duha s tajanstvenim biem Jermenina (G 606/15). Upravo ova
povezanost omoguava metonimijsko premetanje retorike o duhovima iz
uasa koji je izazvao najverovatnije autentini duh markiza Lanoa u uas
koji je izazvao Jermenin. Kao to to kae Sicilijanac kada ga je princ ispiti
vao: Ovaj nepoznati je jezivo bie.20

18 Eine bigotte Knechtische Erziehung... hatte sein

em Hirne Schreckbilder einge
drckt (G 648/46); ein bezaubertes Schlo, in das man nicht ohne Grauen sein en
Fu setzte (G 647/46).
19 Fanatische Begeisterung (G 630/33).

20 Dieser Unbekannte ist ein schreckliches Wesen (G 619/24).

 trei program ZIMA 2012.

160 Jermeninova bliskost s duhom se jo vie uveava kada se u tekst uvede

re Erscheinung u svom dvostrukom znaenju, i kao pojava i kao natpri
rodna pojava, u odnosu i na duh markiza Lanoa i na Jermenina. U jednom
ranijem pasusu koji objanjava zato je princ tako spremno prihvatio ponu
du Sicilijanca da prizove duha, pripoveda kae: Princ je oduvek sanjao da
komunicira sa svetom duhova. Njegovo poveano razumevanje je... za izve
sno vreme odstranilo bilo kakvu ideju ovakve vrste; ali natprirodna pojava
Jermenina ponovo ju je oivela.21
Slino prizivanje duhovnog bia moe se pronai u prii kada Sicilija
nac princu i grofu Fon O. pripoveda o susretima s Jermeninom koji su se
odigrali pet godina ranije, kada je takoe izvodio lano prizivanje duho
va pomou svoje optike mainerije (G 629/32). Nestrpljivi princ preki
nuo je Sicilijanevu rastegnutu priu reima: Gde je Jermenin?, i dobio je
odgovor: On e se ubrzo opet pojaviti. Sicilijanac je zatim nastavio svoj
izvetaj, opisujui kako je drugi, prividno autentian, duh prekinuo svad
beno slavlje nekog mladoenje koji je ubio vlastitog brata. Ali neposredno
pre nego to e se pojaviti duh ubijenog brata, Jermenin je, maskiran u
kaluera, stajao nepokretan usred svadbe: Njegovo natprirodno pojavlji
vanje izazvalo je opti uas.22
Sicilijanac je zavrio svoj izvetaj ukazivanjem na natprirodne moi
Jermenina, koji izgleda da nije imao prirodno telo, poto je neprekidno
menjao svoj fiziki izgled i nije podlegao procesu starenja:
On nije nita od onoga kakvim se pojavljuje. Malo je dogaaja, ili zemalja, kada
nije nosio masku. Niko ne zna ko je on, odakle dolazi, kuda ide. [...] Ovde ga
znamo jedino pod imenom Nedokuivi. [...] Postoji nekoliko osoba od poverenja
koje se seaju da su ga videle, svaka od njih u isto vreme na razliitom mestu.
Nema tog maa koji ga moe posei, nema otrova koji mu moe nauditi, nema
vatre u kojoj moe izgoreti; nijedan brod na koji se on ukrca nikada nee poto
nuti. I vreme smo izgleda da gubi mo nad njim.23
21 [Mit der Geisterwelt in Verbindung zu stehen] war jederzeit seine Lieblin
geswrmerei gewesen und seit jener ersten Erschein ung des Armeniers hatten sich alle
Ideen wieder bei ihm gemeldet, die sein e reifere Vernunft und eine bessere Lektre so
lange abgewiesen hatten (G 599/10).
22 Der Armenier wird nur zu zeitig erschein en (G 630/33); Einen jeden entset
ze diese Erscheinung (G 633/35).
23 [Er ist] Keines von allem, was er scheint. Er wird weniger Stnde und Natio

nen geben, davon er nicht sckon die Maske getragen. [...] Bei uns kennt man ihn nur
unter dem Namen des Unergrndlichen. [...] Es gibt Glaubwrdige Leute, die sich
erinnern, ihn in verschiedenen Weltgegenden zu gleicher Zeit gesehen zu haben. Kei
nes Degens Spotze kann ihn durchbohren, kein Feuer sengt ihm, kein Schiff geht unter,
worauf er sich befindet. Die Zeit selbst scheint un ihm ihre Macht zu verlieren, die
Jahre tricknen siene Sfte nicht aus und das Alter kann seine Harre nicht bleichen (G
619-20/20-25).
 teorije zavere

Brojna tumaenja su potvrdila da ilerov Vidovnjak prikazuje lik 161

Kaljostra, linost s kraja XVIII veka, koji je oko svojih godina i svoje naci
onalnosti obavio plat tajanstvenosti.24 Sem toga, orijentalni egzorcizam
nomadskog Nedokuivog moe odgovarati liku Lutajueg Jevrejina. Ali
mo Jermenina manje proizlazi iz njegove etnike drugosti, a vie iz njego
ve sposobnosti da se pojavljuje na razliitim mestima u isto vreme. Umesto
prostog izjednaavanja Jermenina s Kaljostrom,25 izgleda da ima vie smisla
tumaiti ovaj teko shvatljivi i natprirodni lik kao literarnu personifikaciju
korporativnog udruenja ili tajnog drutva koje je imuno na fizike napade
i bolesti: na isti nain kao to neunitivo telo Jermenina ne moe biti pose
eno maem niti moe stariti, korporativna tela kao to su Katolika crkva
ili Jezuitski red ne mogu umreti prirodnom smru.26 tavie, ove organiza
cije oigledno imaju natprirodne osobine da sprovode svoje aktivnosti na
raznim mestima, poto su one u pravom smislu bukvalno prisutne na raz
liitim mestima u isto vreme. U drugom delu novele, u kojem prinev novi
sluga Bjondelo (Biondello) zauzima mesto odsutnog Jermenina, Bjondelo
preuzima ove zapanjujue sposobnosti globalne organizacije ili udruenja;
Bjondelo, koji je u stvari deo tajanstvene zavere, moe izvesti neto kao da
ima hiljade oiju i kao da moe pokrenuti hiljadu ruku (G 658/54).
U svojim Filozofskim istraivanjima ilerov uitelj Abel, i sam lan reda
Iluminata, takoe je visoko cenio prividne magine ili natprirodne sposob
nosti tajnih udruenja:
Opasnost se poveava kada se prizivai duhova... ujedine u drutvo, a ujedinje
no udruenje tei da se iri. Ne samo to im tada postaje beskonano lake da
obmanjuju (nekoliko osoba, koje ive u razliitim mestima i koje se naizgled ne
poznaju, ili se ak ponaaju neprijateljski jedna prema drugoj, mogu napraviti
neverovatne stvari udruujui se s jedinstvenim ciljem) nego, sem toga, njihova
24 Tekst koji se esto navodi kao izvor za ilerovu novelu jeste knjiga: Charlotte
Elisabeth Konstantia von der Recke, Nachricht von des berchtigten Cagliostro
Aufenthalte in Mittau, im Jahre 1779, und von dessen dortigen magischen Operatio
nen, u: Klaus H. Kiefer (prir.), Cagliostro: Dokumente zu Okkultismus znd Aufklrung,
Beck, Mnich 1991 [1787], 20143. Povezanost ilerovog predstavljanja Kaljostra i
Jermenina ve je pokazana u knjizi: Adalbert von Hanstein, Wie enstand Schillers Gei
sterseher?, Duncker, Berlin 1903, 3450.
25 Ukoliko bi neko eleo da identifikuje knjievni sa istorijskim likom, onda bi

uverljivije bilo da se Kaljostro, ije je pravo sicilijansko ime bilo uzepe Balzamo (Giu
seppe Balsamo), povee sa Sicilijancem, prizivaem duhova, ija je pria o prethodnim
prevarantskim predstavama vrlo slina onoj u kojoj je Reke postala rtva Kaljostrove
predstave (v. fusnotu 24).
26 O predstavljanjima besmrtnih tela oko 1900. videti Stefan Andriopoulos, Besse

ne Krper: Hypnose, Krperschaften und die Erfindung des Kinos, Fink, Mnich 2000,
6166; Possessed: Hypnotic Crimes, Corporate Fiction, and Invention of Cinema, preveli
Peter Jansen i Stefan Andriopoulos, University of Chicago Press, u tampi.
 trei program ZIMA 2012.

162 svrha postaje jo sadrajnija, njihove moi rastu, i kao posledica toga nesrena
rtva se jo dublje uvlai u njihovu obmanu i ima daleko manje anse da se ikada
iz nje izvue.27
Abelova knjiga ovde nam pomae da istraimo mogunosti komuni
kacije s duhovima kako bi upozorila na moi tajnih veza prividno nepove
zanih pojedinaca. Prema Abelu, pojedinac s natprirodnim sposobnostima i
tajna udruenja, koja se uspostavljaju kako bi odreene ideje uinila svetu
uverljivim, uradie sve da njihovu obmanu ne vide, ak ni oni najmudri
ji.28
ilerova novela prati ovu dinamiku posebno u svom drugom delu, gde
se prinev prethodni religijski fanatizam privremeno zamenjuje skeptikim
agnosticizmom tako da princ sumnja u osnove hrianstva.29 Ovaj preokret
27 Grsser werden alle Gefahren, wenn die Geisterseher... sich in eine Gesellschaft

sammeln, und die verein igte Gesellschaft sich auszubreiten sucht. Nicht nur werd es
ihnen dann unendlich leichter zu betrgen (denn mehrere, an verschiedenen Orten
lebende und einander unbekannt, oder gar zuwider schein ede, Personen knnen durch
Vereinigung zu einem Zweck die unglaublichsten Dinge hervorbringen), sonder nun
wird auch ihre Absicht ausgebreiteter, ihre Macht grsser, und folglich der unglcklic
he Betrogene theils tiefer verstrickt, theils viel weniger fhig, sich jemals wieder zu
entziehen (Abel, Philosophische Untersuchungen, 215). O Abelovom lanstvu u Ilumi
natima videti Wofgang Riedel, Auklrung und macht: Schiller, Abel und die Illumi
naten, u: Walter Mller-Seid el i Wolfganf Riedel (prir.), Die Weimarer Klassik und ihre
Geheimbnde, Knigshausen und Neumann, Wrzburg 2002, 107125.
28 Ukoliko se pretpostavi da se u neko udruenje udrui nekoliko ljudi, koji pose

duju potpuno logiko, psiholoko i fiziko obrazovanje, koji su obdareni pameu,

okretnou, ambicijom i hrabrou, koji imaju, s pravom ili ne, reputaciju potenja i
mudrosti; ukoliko ovakvo udruenje ine ljudi iz potpuno razliitih mesta i koji ive u
potpuno razliitim situacijama, ija povezanost nikome nije poznata; ako su se udrui
li s ciljem predstavljanja odreenih ideja svetu; ukoliko koriste prie na osnovu vlasti
tog iskustva kao i drugih, onda ak i mudri ljudi teko da mogu izbei da ne nasednu
na njihovu prevaru, a da ne govorimo o iroj publici (Abel, Philosophische Untersuc
hungen, 110111).
29 Izgleda da ilerova novela ovde preuz ima iz njegovog ranijeg teksta ber die
Krankheit des Elven Grammont: Pietistische Schwrmerei schien den Grund zum
ganzen nachfolgenden bel gelegt zu haben. Sie schrfte sein Gewissen, und machte
ihn gegen alle Gegenstnde von Tugend und Religion uerst empfindlich, und verwi
rrte seine Begriffe. Das Studium der Metaphysik machte ihm zuletzt alle Wahrheit ver-
dchtig und ri ihm zum anderen Extremo ber, so da er , der die Religion vorhero
ber trieben hatte, durch skeptische Grbelein nicht selten dahin gebracht wurde an
ihren Grundpgeilern zu zweifeln (Izgleda da je pijetistiki fanatizam stvorio osnovu
za itav niz slabosti. Ovo je izotrilo njegovu svest, uinilo ga krajnje osetljivim na sva
moralna i religijska pitanja i pobrakalo njegovu sposobnost zakljuivanja. Prouavanje
metafizike konano ga je dovelo do toga da sumnja u svaku istinu i odvelo ga u jedan
drugi ekstrem skeptiko razmiljanje ga je odvelo od onoga koji je preterivao u reli
 teorije zavere

je uglavnom nastao pod uticajem privatnog drutva koje se zvalo Bucen 163
tauro, koje pod maskom plemenite i racionalne liberalnosti oseanja ohra
bruje najveu razuzdanost u ponaanju i miljenju (G 651/48). Slino redu
Iluminata, koji je 1776. osnovao Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt) kako
bi suzbio uticaj jezuitskog reda,30 Bucentauro je prividno propagirao optu
jednakost i na taj nain privukao princa dok je samo drutvo imalo
unutranji tajni red.31 Iako su njegovi lanovi tvrdili da se bore za slobo
du miljenja i sekularni skepticizam, skrivene veze izgleda da su poveziva
le ova tajna drutva s Katolikom crkvom i Jermeninom, koji u ilerovoj
noveli personifikuje natprirodne sposobnosti ovih prikrivenih, anonimnih
organizacija i konspiracija.
Bucentaurov lani sofizam, koji je zaveo [princa] (G 652/49), stvo
rio je duhovni i moralni vakuum, koji je ubrzo popunjen tako to je princ
postao rtva druge avetinjske vizije koju je briljivo izveo Jermenin: nat
prirodna pojava32 Grkinje, iako je to bio sasvim prirodan dogaaj, ipak
je opisan jezikom natprirodnog. Princ reaguje na svoje prvo vienje ove
enske osobe u praznoj kapeli, savreno osvetljenoj zracima zalazeeg sun
ca koji su prodirali kroz jedini prozor, tako to se uasava reakcija koja
vie odgovara neem nadljudskom nego neem lepom.33 Ali paralela izme
u opaanja Grkinje i vienja duha postaje jo naglaenija u prii koju je
ispriao prinev prijatelj, ivitela (Civitella), koji je pre toga posmatrao
ovu istu enu pomou dvogleda i koji ju je opisao kao natprirodno bie. 34
Meutim aneoska svetlost njenog pogleda gubi se kada ivitela primeti
Jermenina:
giji do take kada je posumnjao u sam njen temelj) (Theoretische Schriften: Werke und
Briefe, priredio Rolf-Peter Janz, 8 tomova, Deutscher Klassiker verlag, Frankfurt 1992,
59; Friedrich Schiller: Medecine, Psychology, and Literature, priredili i preveli Kenneth
Dewhurst i Nigel Reeves, University of California Press, Berkeley 1978, 181).
30 O osnivanju Iluminata 1776. videti: Jakob Tanner, Zavera nevidljive ruke:

Anonimni trini mehanizmi i mrane sile (u ovom tematu).

31 Universelle Gleichheit (G 652/49); geheim
e Grade (G 652/49).
32 Erscheinung (G 702/70, 703/70).

33 Schrecken (G 700/68); o teroru i uzvienom videti Edmunde Burke, A Phi

losophical Enquiry, u: Adam Philipps (prir.), Our Ideas of the Beautiful and the Subli
me, Oxford University Press, Oxford 1990, 36: Bilo ta... to je na bilo koji nain ua
sno, ili je blisko uasnim predmetima, ili deluje na nain na koji deluje teror, to je izvor
uzvienosti.
34 Ein berirdisches Wesen (G 720/78); slinost izmeu pojavljivanja duha u

prvom delu i pojavljivanja Grkinje u drugom, istaknuta je i u: Fridriech Kittler, Die

Laterna Magica der Literatur: Schillers und Hoffmanns Medienstrategien, Athenum:
Jahrbuch fr Romantik, 4, 1994, 228; Luliane Weissberg, Geistersprache: Philosophischer
und literarische Diskurs im spten achtzehnten Jahrhundert, Knigshausen und Neu
mann, Wrzburg 1990, 127.
 trei program ZIMA 2012.

164 Iznenada... bacio sam pogled na njenog pratioca, poto ni njena lepota nije bila
dovoljna da zadri moju panju. On je izgledao kao ovek u najboljim godina
ma, prilino vitke i visoke, plemenite figure. Nikada nisam video toliko duha,
toliko plemenitosti, toliko uzvienosti u ljudskom izgledu. [...] Odreeni izraz u
njegovom licu nije delovao kao evropski, dok su delovi njegove odee birani od
najrazliitijih nonji, ali s velikom panjom i dobrim ukusom. Sve je ovo stvaralo
posebnu atmosferu, to je nemalo doprinosilo izvanrednom utisku o celoj figuri.
Neto sumanuto u njegovom pogledu ukazivalo je na to da je on entuzijasta, ali
njegovo dranje i njegovi maniri ukazivali su na to da je on navikao da se kree
u drutvu. Z., koji kao to znate mora uvek da kae ono to misli, nije mogao
vie da se uzdrava. Na Jermenin, uzviknuo je on. Na Jermenin, i niko dru
gi. (G 720 21/78).
U iznoenju prinevog i ivitelinog vienja Grkinje, ilerov drugi deo
novele ponavlja narativnu strukturu prvog dela s dve prie o dva sluaja
natprirodnog pojavljivanja duhova, prvi koji je lani, i drugi koji je izgle
dao kao istinit. Sem toga, ivitelino vienje, pomou dvogleda, ponovo
uspostavlja vezu izmeu utvarnog, natprirodnog bia (G 720/78) i Jer
menina. Nasuprot tome, na prinevo vienje zapravo je uticao Jermenin
koji je, dok je stajao izvan domaaja pogleda, raspalio prineve strasti i
spreio ga da napusti Veneciju. Sicilijanevu skrivenu optiku maineri
ju (G 629/32), koja mu omoguava da simulira pojavljivanje duha mar
kiza Lanoa, pratile su tajanstvene mahinacije Jermenina, za ta se baron F.
naivno nadao da e ovo novo natprirodno pojavljivanje probuditi princa iz
njegovih metafizikih snova,35 meutim, suprotno je istinito. Smrt Grki
nje je, stvarna ili simulirana, to to je konano odvuklo princa u ruke
Jermenina (G 1007/92), i to je princa konano odvelo u preobraanje u
katolicizam i smrt.
Ve 1784. iler je objavio uveni komad Zavera Fijaska u enovi, a
na njegovu novelu moda je uticala i Istorija najuvenijih pobuna i zavera,
antologija koju su zajedniki izdali iler i Ludvig Huber i koja sadri i jedan
esej o zaverama u Veneciji.36 Ali u Vidovnjaku ilerovo interesovanje nije
bilo toliko usmereno na zaveru obino anonimnih pojedinaca koji se udru
uju kako bi postigli odreeni politiki cilj kao to je zbacivanje tiranina.
Umesto toga, novela je okrenuta ka tajnim organizacijama koje izgleda tee
univerzalnim ili, da pozajmim izraz iz Hegelove Filozofije istorije, svetsko
istorijskim ciljevima. U ilerovoj prii zavera je, prema tome, postala funk
cionalno ekvivalentna natprirodnim pojedinanim anonimnim silama koje
dejstvuju u okviru sloenih drutvenih i istorijskih procesa. Nasuprot tome,
35Metaphysischen Trumereien (G 707/73).
36Geschichte der merkwrdigste Rebellionen und Verschwrungen aus den mittle
ren und neueren Zeiten, priredio Friedrich Schiller (1788) (Zentralantiquriat der
Deutschen Demokratischen Republick, Leipzig 1969).
 teorije zavere

Hegel opisuje teleoloki progres istorije zasnovan na principu obmanjiva 165

ke manipulacije. Prema Hegelu, svetskoistorijskim pojedincem upravlja
ju strasti, on se bezrezervno predaje samo jednom cilju i zbog toga trpi
gubitak i povredu, dok univerzalna ideja koja se na taj nain potvruje
ostaje u pozadini... nedodirnuta i nepovreena. A Jevrejinovo tajno mani
pulisanje prinevim strastima, Hegel bi nazvao lukavstvo uma.37
Mrane sile Jermeninovog ratnog lukavstva takoe oblikuju struktu
ru Vidovnjaka. Pripoveda, grof Fon O., oevidac dogaaja iz prvog dela
novele, prisiljen je da napusti Veneciju i da ode u Nemaku kako bi spre
io jednu intrigu iza koje, kako se pretpostavlja, stoji skriveno delovanje
Nedokuivog (G 619/25). Stoga, umesto nastavljanja prie u prvom licu,
drugi deo se sastoji od pisama barona F. upuenih grofu Fon O.; sveprisut
na zavera ak optereuje pisma grofa Fon O. baronu F., te tako spreava
bilo kakvu spoljnu intervenciju koja bi pobrkala zamiljen cilj. Kada je re
o ovim skrivenim mahinacijama, u tekstu se istie da je iroka zavera pri
krivena od neposrednog posmatraa. Grof tek naknadno shvata da je to
bila Jermeninova skrivena ruka koja ga je prisilila da princa ostavi samog:
Upravo na poetku ovih dogaanja, jedan posao od izuzetne vanosti zahtevao
je moju prisutnost na sudu u mojoj dravi, to nisam mogao da odloim, ak ni
u ime najdraeg prijateljstva. Neka nevidljiva ruka, ije delovanje nisam dugo
posle toga otkrio, veto je poremetila moje poslove, i proirila je glasove o meni
koje sam samo svojom prisutnou mogao da osporim.38
ilerova novela uvodi ovde figuru nevidljiva ruka, koju je ranije upo
trebio Adam Smit (Adam Smith) kako bi opisao samoregulatornu sposob
nost trita, koja usmerava ekonomski proces ka ravnotei.39 U ilerovom
37 Nicht die allgemeine Idee ist es, welche sich in Gegensatz und Kamf begibt; sie
hlt sich unangegriffen und unbeschdigt in Hintergrund. Das ist die List der vernunft
zu nennen, da aie die Leidenschafen fr sich wirken lt, wobei das, durch was sie
sich in Erscheinung setzt, einb und Schaden leider (G. W. F. Hegel, Vorlesungen
ber die Philosophie der Geschichte, priredila Eva Moldenhauer, Suhrkamp, Frankfurt
1999, 49; Introduction to the Philosophy of History, preveo Leo Rauch, Hackett, India
napolis 1988, 35.
38 Schon in den ersten Zeiten dieser Epoche forderte mich eine wichtige Angele

genheit an den Hof meines Souverns, die ich auch dem feurigsten Interesse nicht nac
hsetzen durfte. Eine unsichtbare Hand, die sich mir erst lange nachher entdeckte, hatte
Mittel gefunden, meine Angelegenheiten dort zu verwirren, und Gerchte von mir
auszubreiten, die ich eilen mute durch mein e persnliche Gegenwart zu widerlegen
(G 655/51); u kontekstu Bucentariovog uticaja na prinev filozofski stav, u noveli se
pominje i zla ruka (Schlimme Hand) (G 650/48) koja usmerava princa ka slobodo
umnom skepticizmu u njegovom izboru knjiga.
39 Vezu izmeu ovog izraza i antisemitske teorije zavere podrobno je analizirao

Taner (op. cit.). Sem uloge u ekonomskim procesima, intervencija Provienja, nevidljive
 trei program ZIMA 2012.

166 Vidovnjaku ovaj izraz predstavlja pre negativnu nego pozitivnu nevidljivu
silu. Ali grofovo izjednaavanje nevidljive ruke s Jermeninovom zaverom
istie funkcionalnu ekvivalentnost ili meusobnu zamenljivost okultnih
zavera i apstraktnih, skrivenih sila u okviru teleolokog objanjenja sloe
nih drutvenih i istorijskih procesa. Dajui literarni smisao izrazima kao
to su lukavstvo uma i nevidljiva ruka, ilerova pria personifikuje ove
apstraktne sile u liku Jermenina, istovremeno ukidajui razliku izmeu
nevidljivosti i namerne skrivenosti. Spajanje neprovidnosti i svojevoljnog
skrivanja u noveli odgovara, prema tome, strukturalnom nacrtu pria i teo
rija o zaverama iz XX veka.40
Pored nevidljive ruke, u Vidovnjaku se aludira i na javno mnenje kao
sledeu instancu anonimne sile koja upravlja akcijama pojedinca i utie na
njegove namere. U filozofskom dijalogu izmeu princa i barona F., princ,
koji je bio prinuen da pozajmi novac kako bi odrao svoju poziciju u dru
tvu, naglaava dramatinim tonom u kojoj meri pripadnike njegovog sta
lea kontroliu impersonalne sile: Lako je tebi da prezire miljenje sve
ta... ja sam njegov proizvod, ja moram biti njegov rob. ta smo mi prinevi
drugo do mnenje? Sve u naem kneevstvu je mnenje... Princ koji se smeje
javnom mnenju unitava samog sebe, kao svetenik koji porie postojanje
Boga.41 Iako se u ovom pasusu ne pominje eksplicitno Jermenin, slinost
javnog mnenja i irenja glasina od strane nevidljive ruke ukazuje bar na
paralelu izmeu skrivenih sila i tajnog delovanja zavere, koja postaje klju
ni protagonist u noveli.
Na tragu ilerovog Vidovnjaka, knjievni tekstovi kao to su rtva
magine opsene (1795) Kajetana inka (Cajetan Tschink), Vilandova (C. M.
Wieland) knjiga Peregrinus Proteus (17911796), Nevidljiva koliba (1793)
ana Pola (Jean Paul) i Vilijam Lovel Ludviga Tika (Ludwig Tieck), na sli
an nain stavljaju u sredite tajanstvene mahinacije koje sasvim bukvalno
upravljaju zaverama u ovim knjigama, te stoga uspostavljaju novi anr koji
je zaokupljen tajnim drutvima, Geheimbundroman.42 Knjiga Karla Fridri
ruke, ima vanu ulogu u brojnim gotskim romanima, gde ona ponovo uspostavlja
naruenu genealoku ravnoteu; videti Stefan Andriopoulos, The Invisible Hand:
Supernatural Agency in political Theory and the Gothic Novel, English Literary
History, 66, 1999, 739758.
40 Videti: Timothy Melley, Empire of Conspircy: The Culture of Paranoia in Post

war America, Cornell University Press, New York 2000, 1516.

41 Wohl Ihnen, da Sie verachten knnen die Meinung der Welt! Ich bin ihr

Geschpf, ich mu ihr Sklave sein. Was sind wir anders als Meinung? Alles an uns
Frsten ist Meinung. ...Ein Frst, der die Meinung verachtet, hebt sich selbst auf, wie
der Priester, der das Dasein eines Gottes leugnet (G 668-69/72).
42 Cajetan Tschink, Geschichte eines Geistersehers: Aus den Papieren des Mannes

mit der eiserner Larve, 3 toma, Kaiserer, Vienna 17901793); The Victim of magical
 teorije zavere

ha Avgusta Grosea (Karl Friedrich August Grosse) Genije: Iz spisa markiza 167
Karlosa de Grandea (17911795) bila je jedan od najuspenijih knjievnih
tekstova u Nemakoj XVIII veka i objavljena je na engleskom u dve verzije:
The Genius: or, The Mysterious Adventure of Don Carlos de Grandez i Horrid
Mysteries: A Story (obe verzije su objavljene 1796).43 Drugi, vie senzacio
nalistiki naslov bio je deo liste knjiga koje treba proitati, koju je za Katari
nu napravila Izabela u parodiji Dejn Ostin (Jane Austin) na gotski roman,
Opatija Nortanger (1817).44 Katarina nije bila jedina koja je poela da via
duhove posle itanja veeg broja gotskih romana. Romantiki pisac Ludvig
Tik je 1792. doiveo nervni slom poto je grupi slualaca proitao prva dva
dela Groseove novele, to je trajalo od etiri po podne do dva ujutru (Tikovi
sluaoci su zapravo spavali dva poslednja sata). Kako je Tik napisao u pismu,
on je poeo da halucinira kada je zavrio s itanjem i tad je ak pomislio da
poinje da gubi pamet: Nekoliko sekundi sam bio zaista lud.45
Meutim, pored toga to izaziva italaku groznicu (Lesewuth) pre
ko svojih opisa uasnih utvara, Groseov tekst se, pre svega, usredsreuje na
tajanstvene intrige koje utiu na ivot njegovog glavnog lika, Don Karlosa.
Slino ilerovom Vidovnjaku, u tekstu se opisuje zavera kao neka nevi
dljiva ruka koja se skriva iza svih zapleta naizgled nesrenih sluajeva.46
tavie, Don Pedro, lan tajnog drutva koje, slino Iluminatima, eli da
Idelusion; or, The Mystery of the Revolution of p-L: Magico-political Tale, preveo Peter
Will, 3 toma, Roninson, London 1795; C. M. Wieland, Geheime Geschichte des Philo
sophen Peregrinus Proteus, Gschen, Leipzig 1791; Jean Paul, Die Untsichbare Loge:
Eine Biogrphie, 2 toma, Matzdorff, Berlin 1793; The Invisible Lodge, preveo Charles
Timothy, Books Holt, New York 1883; Ludwig Tieck, William Lovell, 3 toma, Carl
August Nikolai, Berlin 1795.
43 Carsl Friedrich August Grosse, Der Genius: Aus den Papieren des marquis C von

G, priredio Hanne Witte, Zweitausend eins, Frankfurt 1982; The Genius: or, The Myste
rious Adventures of Don Carlos de Grandez, preveo Joseph Trapp, 2 toma, Allen &
West, London 1796; Horrid Mysteries: A Story, preveo Peter Will, 3 toma, Lane, Lon
don 1796.
44 Kada je proitala knjigu En Redklif (Ann Redcliffe) Mysteries of Udolpho, Kata

rina je uzela da ita knjige The Italian, The Castle of Wolfenbach, Clermont, Mysterious
Warnings, Necromancer of the Black Forest, Midnight Bell, Orphan of the Rhine i Horrid
Mysteries; videti: Jane Austin, Northanger Abbey, priredio John Davie, Oxford Univer
sity Press, Oxford 1990, 2324.
45 Ich war auf einige Sekundenwirklich wahnsinnig; Ludwig Tieck, An Hein

rich Wackenroder, u: Walter Mnz (prir.), William Lovell, Reclam, Stuttgart 1986,
692.
46 Aus allen Verwickelungen von scheinbaren Zufllen blickt eine unsichbare

Hand hervor (Grosse, Der genius, 7). Nepouzdani prevod Pitera Vila pretvara nevi
dljivu ruku u vidljivu (sic) ruku, u: D. Parma (prir.), Horrid Mysteries: A story, Folio,
London 1968, 3.
 trei program ZIMA 2012.

168 usavri oveanstvo, u jednom trenutku ak i opravdava rtvovanje ljud

skog ivota kako bi se postigao taj cilj:
Provienje nije toliko zabrinuto koliko ste vi, Don Karlose. U stvorenoj priro
di... novi ivot nastaje posle svake smrti. Treba biti u potpunosti posveen planu
postizanja savrenijeg oveanstva, jer stvorena priroda ne brine za promene
koje e se tek desiti. Priroda zna kako da usmeri svaku stvar ka svojoj svrsi,
i obelodanjuje nove planove u samrtnom asu. [...] Pretpostavimo sada, da se
jedno sveobuhvatno udruenje ljudi, koje se vrsto dri ove ideje, ujedini; i to
udruenje ljudi, pomou dugotrajne nadmonosti nad drugim ljudima, pone
da neumorno sprovodi ovu ideju; pretpostavimo dalje da ovo udruenje prozre
tajne procese prirode i da bude na tragu sredstava koje koristi Stvoritelj kako bi
obrazovao i usavrio ljudsku rasu; i na kraju pretpostavimo da, sledei nit ovih
otkria, ovi ljudi ponu da deluju kao potinjeni slubenici Provienja, onako
kakvo ono jeste, i ne trudei se da poboljaju ve da ubrzaju tok Provienja; da li
bi ovi ljudi trebalo da se odreknu svojih velikih ciljeva radi manje neprijatnosti
u ovom ivotu?47
Groseov lik ovde eksplicitno ukazuje na funkcionalnu jednakovred
nost izmeu plana prirode ili istorije i zavere tajnog drutva, iji lanovi
sebe smatraju potinjenim slubenicima Provienja. Predstavljajui bes
pogovornu elju da se rtvuje ivot nekog pojedinca u korist viih ciljeva,
u romanu se insistira na strepnji zbog objavljivanja tajnih spisa Ilumina
ta o tome kako usavriti oveanstvo i kako postii svetsku dominaciju.48
47 Die Vorsehung ist nicht so bedenklich, als Sie, Don Karlos. In der Schpfung
drngt und pret sich alles. Aus jedem Tode entwickelt sich eines neues Daseyn. Einem
einzigen Plane der Menschenbildung hingegeben, kmmert sie sich nicht um die
neben ihr vorhergehenden Vernderungen. Alles wei sie zu ihrer Absicht zu stim
men, und den erlschenden letzten Punkt des Lebens entfaltet sie zu neuen Entwrfen
und Aussuchten. [...] Lassen Sie denn einmal eine ganze, weitumfassende Verbindung
von Mnner entstehen, die an diesem Gedanken fest hangend, im Gesicht einer lange
geprften ber legenheit ber alle anderem Glieder des Volkes ihm auch fest und
standhaft nachzugehen beschlien; welche das Gewebe der Natur und der menschen
bildung dem Schpfer abzulauren versuchen, und den entdeckten Fden derselben
nunfolgen; die, gleichsam Unterbeamte der Vorsehung, die Handlungen derselben
nicht vervollkommen, nur beschleunigen wollen, werden diese Mnner der kleinen
Bekmmernisse dieses Lebens achten, um nicht das groe Ziel zu verfehlen? (Grosse,
Der Genius, 8889; Horrid Mysteries, 4546).
48 Das Geheimni der Bosheit des Stifters des Illuminatismus in Baiern zur War

nung der Unvorsichtigen: Hell aufgedeckt von einem seiner alten Kenner und Freunde (to
jest, Benedikt Stattler) (Lentner, Minhen, 1787); Nachtrag von weitern Originalschrif
ten, welche die Illuminatensekte berhaupt, sonderbar aber den Stifter derselben Adam
Weishaupt... betreffen, und bey der auf dem Baron Bassusischen Schlo zu Sanderdorf,
einem bekannten Illuminaten-Neste vorgenommenen Visitation entdeckt, sofort auf
Churfrstlich hchsten Befehl gedruckt, und zum geheimen Archiv genommen worden
sind, um solche jedermann auf Verlangen zur Einsicht vorlegen zu lassen, 2 toma, Linda
 teorije zavere

Istovremeno, neki Don Pedrovi stavovi drugim reima iznose lenjinistike 169
teorije o avangardi koja ubrzava tok istorije usmeren ka odreenom cilju,
svedoei jo jednom postojanje neprijatne bliskosti teorija zavere i teleo
lokih modela miljenja. Nasuprot ilerovom Vidovnjaku, gde se okultna
zavera personalizuje u samo jednom liku u Jermeninu Groseov tekst
odnosi se na delovanje tajnih drutava u mnoini, kao o nekim nepozna
tim.49 Meutim, i Jermenin i neki nepoznati stoje namesto apstraktnih,
neshvatljivih sila kao to su Provienje i nevidljiva ruka.
U ilerovom tekstu, pripovedaev opis kako Sicilijanac priziva duha
markiza De Lanoa uvodi u novelu avetinjski, natprirodni inilac, to se
zatim pretvara u predstavljanje okultne zavere otelotvorene u liku tajan
stvenog Jermenina. Vezu izmeu naizgled natprirodnih moi i Jermeni
na takoe komentarie princ, koji na poetku novele saoptava grofu O.:
Nadmona sila obuz ela me je. Sveznajue je lebdelo oko mene. Neko
nevidljivo bie, kojem nisam mogao da se oduprem, posmatralo je svaki
moj korak. Morao sam da traim Jermenina, i da od njega dobijem pro
svetljenje.50 Ova izjava ne samo to istie paradoks traenja prosveenja
od tajnog drutva, ve govori i vie od toga. Polazei od tesne veze izmeu
natprirodnog inioca i Jermenina, moe se ak rei da je privianje Jerme
nina, pre nego privianje duha, ono to predstavlja pravu temu ilerovog
Vidovnjaka. Stoga, izgleda da je potpuno opravdano to se englesko izdanje
ilerove novele iz XVIII veka objavljuje pod potpuno drugim naslovom.
Dok se prvi prevod iz 1795. objavljuje pod naslovom Vidovnjak; ili, Pri
ziva natprirodnih sila (The Gohst Seer; or, Apparationist), novo izdanje iz
1800, koje je dominiralo engleskim i amerikim tritem, doivelo je broj
na ponovljena izdanja tokom celog XIX veka. Naslov ovog prevoda bio je
Jermenin; ili, Vidovnjak; Istorija zasnovana na injenicama (The Armenian;
or, The Gohst Seer; A History Founded on Fact).51
S engleskog jezika preveo Rade Kalik

uer, Mnich 1787; Adam Weishaupt, Apologie der Illuminaten, Grattenauer, Frankfurt
1786.
49 Diese entsetzlichen Unbekannten (Grosse, Der genius, 187; Horrid Mysteries,

96).
50 Eine hhere Gewalt jagt mich. Allwissenheit schwebt um mich. Ein unsichtba

res Wesen, dem ich nicht entfliehen kann, bewacht alle meine Schritte. Ich mu den
Armenier aufsuchen und mu Licht von ihn haben (G 597/8).
51 Friedrich Schiller, The Armenian: or, The Gohst Seer: A History Founded on

Fact, preveo W. Render, 2 toma, Symonds, London 1800. Tekst sadi i nastavak ilero
ve novele koji je napisao Ernst Fridrih Folenius, koji je objavljen u Lajpcigu 17971798.
godine.
 trei program ZIMA 2012.

170
studije
Trei program
Broj 153, ZIMA 2012
AUTOR: , , 1978- 173
UDK: 14 .
17.022.1 .
Prevod

ARNO FRANSOA*

ZATO PREOKRETANJE VREDNOSTI NIJE

POSTAVLJANJE NOVIH VREDNOSTI NA MESTO
STARIH**
Preokretanje vrednosti, jedna od najslavnijih Nieovih formula, ne znai postavlja
nje novih vrednosti na mesto starih, niti postavljanje niskih vrednosti na mesto
visokih, ve odbijanje onoga po sebi u vrednostima, odbijanje pretpostavljene vred
nosti same vrednosti. Procenjivanje vrednosti za Niea je stvaranje. Kretanje istori
je nije jednostavno njihanje klatna izmeu aristokratskih i hrianskih vrednosti,
nego dogaaj, to jest nov nain shvatanja samog pojma vrednosti.
Kljune rei: Nie, vrednost, preokretanje, hrianstvo, konzervativno, novo.

Preokretanje vrednosti jedna je od najpoznatijih Nieovih tema. Ipak, uvek

postoji opasnost da ona bude pogreno shvaena. Pod preokretanjem
vrednosti skloni smo, u stvari, da razum emo da je sada na ceni sve ono to
je bilo prezreno, da se kudi sve ono to je bilo hvaljeno, da se vrednuje
upravo sve ono to je bilo lieno vrednosti, da se ceni, potuje, procenjuje
tri glagola koja imaju dvostruko znaenje sve ono to je bilo potcenje
no, to nije bilo potovano, emu je vrednost bila umanjena; postavljanje
u pravoj revoluciji, u istinskom preokretu onoga to je bilo visoko, da
bude nisko, ukratko postavljanje novih vrednosti na mesto starih, kao i
postizanje sporazuma koji bi i drugi potovali. Ali ovakvo tumaenje Nie
ovog preokretanja vrednosti stvara brojne tekoe. Pre svega, moemo da
mu suprotstavimo argument zdravog razuma: ako je preokretanje zaista
ovo to je upravo reeno, kako bi ga Nie izveo in concreto? Ve je preokre
tanje vrednosti za sebe teko shvatljivo; na koji bi nain Nie mogao da se
nada da e proiriti svoje preokretanje na celo oveanstvo? Ovo tumaenje
* Arno Fransoa predaje na univerzitetu Toulouse II Mirail u Francuskoj. E mail:
arndfrncois@gmail.com.
** Arnaud Franois, Pourquoi inverser les valeurs, ce nest pas mettre de nou-
velles valeurs la place des anciennes. Tekst je preveden iz autorovog rukopisa; fran-
cuska verzija objavljena je u: Yannick Souladi (prir.), Nietzsche: L'inversion des valeurs,
Hildesheim, Olms, coll. Europaea memoria, 2007, 133167.
 trei program ZIMA 2012.

174 se posebno vraa na pretpostavku da Nie ceni bilo ta. Razmislimo, ipak,
o tome: ukoliko je Nie eleo da promovie bilo kakve vrednosti, ta bi
sutinski razlikovalo njegov gest od ustanka robova u moralu1, od onoga
to on zove jevrejsko preokretanje vrednosti2, preokretanje koje su nasle
dili3 hriani? Hrianski crkveni ljudi su se posvetili, u stvari, tome da
ispremetaju sve vrednosti4. Ali sam Nie nas upozorava u uvenom tekstu
iz vremena kada je shvatio preokretanje vrednosti kao svoj glavni zada
tak5: u meni nema niega od osnivaa religije. [] Panino se bojim da e
me kanonizovati jednog dana. [] Ne elim da budem svetac, ve lakrdi
ja....6 Pristalica glavnog tumaenja e odgovoriti da se Nieovo preokreta
nje razlikuje od hrianskog preokretanja, kao to se vrednosti ivota raz
likuju od vrednosti smrti; i zaista, ovakvo tumaenje ima neosporne
osnove u tekstu.7 Ali pitanje da li Nie ceni ivot u tom smislu u kome bi
on kod njega bio predmet promovisanja koje je po prirodi identino promo
visanju hrianskih vrednosti kod svetenika ostaje netaknuto. I dublje,
tumaenje o kome je re ini teko shvatljivim odnos izmeu jevrejskog
preokretanja vrednosti i nieanskog preokretanja. Da li je kod Niea re o
povratku u stanje koje je prethodilo ovom preokretanju, o ponovnom uspo
stavljanju prava aristokratije grke8, rimske9, ak i varvarske10, sudei pre
ma tekstovima? Nieov bi gest neosporno bio reakcionaran. Ali uoptena
1 Genealogija morala, I, 7; upor. S one strane dobra i zla, 195. (U sluaju kada
postoji naglaena razlika u srpskom i francuskom prevodu Niea, ili kada je konstruk
ciju reenice valjalo prilagoditi francuskom tekstu, citate smo prevodili s francuskog
jezika. Upor. Fridrih Nie, S one strane dobra i zla i Genealogija morala, Srpska knji
evna zadruga, Beograd 1993, prevod Grigorije Ernjakovi. Prim. prev.)
2 Genealogija morala, I, 7.

3 Isto.

4 S one strana dobra i zla, 62.

5 Ecce homo, Zato sam tako pametan, 9 (Fridrih Nie, Ecce homo, Slubeni

glasnik, Beograd 2010, prevod Jovica Ain).

6 Ecce homo, Zato sam sudbina, 1; upor. Genealogija morala, II, 24: ta vi

zapravo radite: gradite ili razarate ideal?.

7 Genealogija morala I, 11; III, 11; Sluaj Vagner, Pogovor; Sumrak idola

Moral kao protivpriroda, 5, Brbljanje jednog neaktuelnog, 37; Antihrist, 52,

56, 57, 61, 62; Ecce homo, Zato sam tako pametan, 2, Roenje tragedije, 2, Slu
aj Vagner, 2, Zato sam sudbina, 4,7, 8. (Fridrih Nie, Sluaj Vagner, igoja,
Beograd 2005, prevod Mirjana Avramovi; Sumrak idola, Grafos, Beograd 1977, pre
vod Borivoje Jevti; Antihrist, Slubeni glasnik, Beog rad 2009, prevod Jovica Ain).
8 Sumrak idola, Na emu sam zahvalan starima, 4; Ecce homo Roenje trage

dije, 2.
9 Genealogija morala, I, 16, 17; Sumrak idola, Na emu sam zahvalan stari

ma, 2.
10 Genealogija morala, I, 11.
 studije

Nieova analiza reakcije11 i konzervacije12, njihovo podreivanje, naroito 175

bioloko, osvajanju i stvaranju, iskljuuje takvo shvatanje. Uostalom, da je
bio reakcionar Nie bi, zajedno s preokretanjem vrednosti, predloio pra
vu i zabrinjavajuu konzervativnu revoluciju. Ali, on je protivnik svakog
pokuaja ove vrste iz najmanje dva razloga: nesumnjivo je da je upravo hri
anstvo, da su hrianski vrednosni sudovi, ono to svaku revoluciju izvre
u krv i zloin13, od svega to jeste nema niega to bi moglo da se izostavi,
niega ega bismo mogli da se odreknemo14, hrianstva naroito, kao i
svih oblika dekadencije. Nasuprot tome, da li Nie u sopstvenom preokreta
nju vrednosti zapaa napredak koji bi moglo da ostvari ovean
stvo? Napredak je samo moderna ideja, to e rei lana ideja.15 Nije
mogue biti jezgrovitiji. Ostaje samo da se zamisli neka vrsta dijalektikog
prevazilaenja i prevladavanja koje se dogaa u doba preokretanja vredno
sti, a u odnosu na doba morala oveanstva i na njegovo doba pre morala,
to je jo manje verovatno.16 U nekoliko pravaca u kojima nastavljamo glav
no tumaenje preokretanja, spotiemo se o aporiju. Na taj bi nain ovo
tumaenje moglo da ukloni svaku istorijsku dimenziju problema preokreta
nja vrednosti i da se povue u isto lingvistiko shvatanje; tu bi, barem deli
mino, njegova zasnovanost bila opravdana. Mogue je, u stvari, pokazati da
moral poiva u lepim reima i da ga one prenose, da one, moda, jesu
moral: Upravo lepe rei, zvonke, zvune i pompezne17 moralni ljudi imaju
stalno na usnama i ako ivotinja stada zrai u sjaju najistije vrline, izuze
tan ovek nuno mora da bude sveden na nivo zlih18 navodnici ovde
signaliziraju lingvistiki izum koji ima moralnu primenu. Ali ova analiza,
primenjena na problem koji nas zaokuplja, samo premeta tekou na dru
go mesto: ukoliko je moralna vrednost samo odea kojom se kiti prezir pre
11 Genealogija morala, I, 10; Ecce homo, Genealogija morala, 1.
12 S one strane dobra i zla, 13; Radosna nauka, 349; Genealogija morala, II,
12 (upor. Fridrih Nie, Vesela nauka, Grafos, Beograd 1989, prevod Milan Tabakovi.
Smatramo da je prevod Nieovog dela Die Frliche Wissenschaft sa Vesela nauka gruba
omaka, te da je odgovarajui prevod upravo Radosna nauka. Prim. prev.).
13 Antihrist, 43.

14 Ecce homo, Roenje tragedije, 2.

15 Antihrist, 4; upor. S one strane dobra i zla, 242; 260; Sumrak idola , Brblja

nje jednog neaktuelnog, 43, 48.

16 Ecce homo, Sluaj Vagner, 2. Dodajmo da svi tekstovi ne prate model prema

kome su postojale dve epohe morala, aristokratska i hrianska; taj model savreno
slui analitikoj svrsi Genealogije morala, ali, na primer, aforizmi iz S one strane dobra
i zla, 32 ili ceo Antihrist predstavljaju, prema perspektivama koje bi trebalo uporedi
ti, mnoge epohe morala.
17 S one strane dobra i zla, 230.

18 Ecce homo, Zato sam sudbina, 5 (na kurziv).

 trei program ZIMA 2012.

176 ma sebi, kako bi se ovek uinio podnoljivim samome sebi i dostojan

potovanja drugih a ona je uistinu to onda moemo da zamislimo jezi
ki preokret kojim bi svako moralno preruavanje bilo ukinuto, u kojem bi
stvari blistale u svojoj naivnoj istinitosti i ne bi vie bile prekrivene velom
lai. Ali kako ne videti da ovo gledite implicira ideju adekvatnog oznaava
nja, to e rei prirodnog jezika ili izvorne i univerzalne institucije jezika,
to su problemi s kojima je mogao da se susretne Platon u Kratilu, ali sigur
no ne i Nie, upravo iz onih razloga koji ga udaljavaju od Platona?19 Reeno
na brutalniji nain, ali koji, verujemo, dobro prevodi sadrinu reenja koje
napreduje isto jezikim tumaenjem: sadrina preokretanja vrednosti ne
moe da bude samo u tome, kako se kae na francuskom, da se maka
nazove makom (appeler un chat un chat). Opasnost nedoputene replato
nizacije Niea postoji, uostalom, na drugim mestima u oblasti koja je ome
ena pitanjem preokretanja. Verujemo da Nie odbacuje neku vrednost
zbog onoga to ona jeste po sebi, zbog toga to ona nije u stanju, ponovimo
to, da napravi temeljnu razliku izmeu specifinog gesta ustanka robova u
moralu i preokretanja vrednosti; ovo je upravo sluaj kada vrednosti ivo
ta suprotstavljamo vrednostima smrti. Kao da Nie nije proterao sve po
sebi, kao da je afirmisao neto drugo, a ne odnose.20 Poimo jo dalje. Ohra
breni francuskim prevodom za preokretanje vrednosti inversion des vale
urs, obrtanje, preokretanje, izvrtanje ali i nekim Nieovim formulacijama
u kojima on potuje taan smisao preokretanje svih vrednosti, Umwertung
aller Werte21 skloni smo miljenju da bi preokretanje bilo zamena, u celini,
svega onoga to je visoko svime onim to je nisko i obrnuto. Ali koju zajed
niku taku bi imale vrednosti iz svake od ovih kategorija ako ne neku po
sebi ili neku sutinu u kojoj uestvuju, bilo da je re o dobru i zlu bilo ne
izraavajui se u moralnim terminima o ivotu i smrti, zdravlju i bolesti?
Jedini zadatak filozofa bi, u ovim uslovima, bio da razazna da li je odreena
vrednost vrednost ivota ili vrednost smrti, a procenjivati (Wertschtzung)
znailo bi ceniti, ocenjivati, u smislu merenja, donoenjem suda, o predme
tu koji ve postoji; a procenjivanje je za Niea stvaranje.22 Ova jednostavna
19 Zato nam se ini da Blondel ima razloga da tvrdi da ako preokretanje vredno

sti sadri lingvistiku dimenziju, ono ne moe da se na nju svede: Nieu se pripisuje
pogrena ideja da bi preokretanje vrednosti bilo jednostavno stvar jezikog prevrata
(ric Blondel, Nietzsche, le corps et la culture, Paris, PUF 1986, str. 239, beleka 237).
Blondel odbacuje svako neoidealistiko tumaenje Niea (ibid., str. 82).
20 S one strane dobra i zla, 22.

21 Sumrak idola, Predgovor, Popravljai oveanstva, 4, Na emu sam zahva

lan starima, 5; Antihrist, 13, 62; Ecce homo, Tog dana savrenstva, Ljudsko,
suvie ljudsko, 6.
22 Procenjivanje je stvaranje (Tako je govorio Zaratustra, O hiljadu i jednom

cilju); jo niko ne zna ta je dobro i zlo osim moda stvaraoca! (isto, O starim i
 studije

analiza nagovetava da preokretanje ne bi trebalo da se odnosi na sve vred 177

nosti odjednom, nego da e se obaviti, na distributivan nain, na svakoj od
vrednosti koja je ispitana u svojoj posebnosti pomalo kao to je na poet
ku Sumraka idola filozof zaduen da ispituje idole, jednog po jednog,
udarcima ekia.23 Ovako gledano, prevod preobraanje svih vrednosti ili
preobraaj svih vrednosti bio bi moda ispravniji. Potrebno je, dakle,
pomiriti se s tim: ako Nie osuuje neke vrednosti i, otuda, odluuje da pre
vrednuje sve vrednosti, to nije zbog njihovog sadraja, ve moe da bude
samo zbog neeg drugog, to emo privremeno zvati njihovom formom.
Nieovo preokretanje vrednosti se od ustanka robova u moralu razlikuje
po prirodi, a ne samo po vrednostima koje promovie; kretanje istorije nije
jednostavno njihanje klatna izmeu aristokratskih i hrianskih vrednosti,
nego je zaista dogaaj, to jest nov nain shvatanja samog pojma vrednosti,
koji se dogodio s Nieom;24 a ako Nie podigne veo morala koji se sastoji iz
rei, imena vrednosti, on to ne radi da bi se otkrilo neko po sebi dobrih
vrednosti, u smislu vrednosti koje bi on cenio. Stoga u tekstu u kome prvi
put suprotstavlja moral gospodara moralu robova, Nie moe da napie
da gospodar prema podreenima, prema svemu to je strano [] moe
da deluje po svojoj volji, kako mu srce nalae [] a zbog ega ne i sa
sauestvovanjem i drugim srodnim oseanjima?25.
Glavno tumaenje apsolutno ne moe da se opravda ovim tipom iska
za. Neophodno je, ipak, odrediti ovu formu vrednosti, ime bi se vredno
sti o ijem je ukidanju re razlikovale od ostalih. Drugim reima, radi se o
tome da se pristupi analizi Nieovog pojma vrednosti. Upravo bismo eleli
da se upustimo u ovakvu analizu, s nadom da emo doi do malo stroeg
shvatanja preokretanja vrednosti. Ova analiza, pre svega, moe leksiki da
napravi razliku izmeu vrednosti i vrline. Na primer, istinitost je vrednost,
istinoljubivost je vrlina. Vrlina se sastoji iz ponaanja u skladu sa vredno
u, a ona je, takorei, u oveku, nasuprot samoj vrednosti koja je izvan
oveka. Utoliko nema nikakvog smisla rei da bi napredak, korisnost,
prosperitet oveka uopte, sve vrednosti koje Nie pominje na poetku
Genealogije morala, bile vrline.26 Na drugom mestu poeljno je napravi
ti razliku izmeu vrednosti i cilja. Na primer, hrianstvo sebi postavlja
novim tablicama, 2); upor. S one strane dobra i zla, 211 (Fridrih Nie, Tako je govo
rio Zaratustra, BIGZ, Beograd 1989, prevod Branimir ivojinovi).
23 Sumrak idola, Predgovor.

24 Preokretanje vrednosti kao razotkrivanje hrianskog morala jeste jedin

stveni istorijski dogaaj, prava katastrofa. Onaj ko rasvetljava moral je via sila, fatum
on razbija istoriju oveanstva na dva dela. ivi se pre njega, ili posle njega (Ecce
homo, Zato sam sudbina, 8).
25 S one strane dobra i zla, 260

26 Genealogija morala, Predgovor, 6

 trei program ZIMA 2012.

178 za cilj, prema Nieovom miljenju, zagaivanje, ocrnjivanje, negiranje

ivota27: ne moemo rei da se tu radi o vrednostima, jo manje o vrli
nama; cilj je prava namera ponaanja ili bolje: njegova posledica i on
e, eventualno, nastojati da se prikrije upravo iza neke vrednosti.
Ako je prevod Umwertung der Werte s preokretanje vrednosti (inver
sion des valeurs, obrtanje, preokretanje vrednosti) doprineo da se povere
nje, velikim delom, ukae tumaenju o kom raspravljamo, onda bi trebalo
predloiti, u svakoj etapi nae argumentacije, kad god je to mogue, jed
no reenje. Osloniemo se na korpus koji ide od Zore (1881) tavie od
Radosne nauke (1882) do poslednjih Nieovih spisa, budui da je, kao
to bismo lako pokazali, vrednost problem koji se pojavljuje naroito od
Vesele nauke, a preokretanje vrednosti tema koja se razvija od Tako je
govorio Zaratustra (18831885), da bi postala zaista naglaena u Antihristu
i u Ecce homo (oba iz 1888).
Dva tumaa su pokuala da omee, makar negativno, ono to zovemo
forma vrednosti. Delez pie:
nije dovoljno da rob preuz me vlast da bi prestao da bude rob; to je ak zakon
svetskoga toka, odnosno njegove povrine, to, da njime upravljaju robovi. Razli
kovanje izmeu utvrenih vrednosti i stvaranja ne sme vie da se razume u smislu
nekog istorijskog relativizma, kao da su utvrene vrednosti bile novosti u svoje
doba, a novosti su morale da se utvruju kada za njih doe vreme. Tome nasu
prot, postoji prirodna razlika, kao to je razlika izmeu konzervativnog poretka
predstave i nekog stvaralakog nereda, nekog genijalnog haosa, koji uvek moe
samo da se poklapa sa nekim momentom istorije a da se ne stopi s njim.28
Veoma duboke rei. Prema Delezu, novina jedne vrednosti ne zavisi od
trenutka koji zauzima u vremenu, nego od neega drugog: postoje vred
nosti koje su stalno nove, kao to ima onih koje su stalno stare. Vrednosti
su ravnodune prema vremenu svog pojavljivanja. Ne radi se o postavlja
nju novih vrednosti na mesto starih, zato to postavljanje odreene vred
nosti na mesto neke druge nee uiniti da ona postane novija. Ili, nije (hro
noloka) starost ono to u oima Niea jednu vrednost izvrgava osudi to
bi bila revolucionarna opcija nego neto potpuno drugo. Preokretanje
vrednosti ne moe da znai revoluciju vrednosti. to znai da vreme nije
forma vrednosti. A ako nije tako, to je zbog toga to vreme nije u stanju
da bude forma. Vremenitost koju Delez, posle Niea, uskrauje vrednosti
ma, jeste vremenitost vremena shvaenog kao homogena sredine, stecita u
kome bi se vrednosti, ponekad, okupljale radi upisivanja. Vreme, naprotiv,
moe da pripada samo sadraju vrednosti, ili, da bi se izbegla pometnja,
njihovoj materiji ili njihovoj grai i pripada im kao postajanje. Samo ova
27 Antihrist, 56
28 il Delez, Razlika i ponavljanje, Fedon, Beograd 2009, str. 99, prevod Ivan
Milenkovi.
 studije

ko je ponovo izbegnuto da se Nie upie u Platonovu sferu uticaja. Potvri 179

vati da na vrednosti utie trenutak vremena koji one zauzimaju, pojmiti na
taj nain vreme kao homogenu sredinu, znai pretpostaviti da su vrednosti
vene. Ali one to ne mogu da budu, ak ni s paradoksalnog gledita njiho
ve novine ili njihove starine kao to bi mogao da poveruje onaj ko bi se
povrno upoznao s Delezovim zapaanjem. Ono, naprotiv, neobino dobro
rasvetljava Nieove tekstove. Veliki dogaaji su, najpre, izumi vrednosti.
Ali oni se odvijaju u tiini, daleko od buke onih koji preokreu sve: Ne
okree se svet oko pronalazaa nove buke, ve oko pronalazaa novih vred
nosti; okree se neujno.29 Isto tako, moemo da shvatimo ovaj paradoks
svojstven Sumraku idola: u ovoj knjizi su dodirnuti Ne samo veiti idoli,
ve i najnoviji, to jest najsenilniji.30 Na treem mestu, dobri ljudi razapinju
na krst onoga ko upisuje nove vrednosti na nove tablice31: ne samo da su
potrebne nove vrednosti, nego im je potrebno novo mesto, kao da one ne
bi mogle da uu u vremenski kontinuum sa starim vrednostima, kao da je
potrebno novo vreme za svaku vrednost, kao da je, na kraju, vreme pozvano
da se samo ponavlja. Ono to je u svemu ovome u igri, jeste pojam nesavre
menosti. Biti nesavremen za filozofa znai boriti se protiv svega onoga to
od njega ini dete svoga veka32 protiv svega onoga to je vezano za vre
me, to je saobrazno ukusu vremena33 kao bolesti to znai da filozof bude
neista savest svoga vremena34; ali ovo svakako ne znai ceniti prevratni
ko kao takvo, to bi ponovo dovelo do toga da bude podanik svog vremena.
Ova taka se ve pojavila u odeljku O velikim dogaajima; to je, ponovo,
naglaeno u jednom kasnijem tekstu, koji nekoliko meseci prethodi defini
cijama koje su upravo izloene:
ovek sline onostranosti [re je o tome da se postavi s one strane dobra i zla]
koji eli da razazna vrhovne procene svog vremena, mora prethodno da preva
zie duh ovog doba u samom sebi to je njegov ispit snage i sledstveno tome,
ne samo svoje doba, nego i svoje sopstvene odvratnosti koje je do tada oseao
prema ovom dobu, svoj sopstveni otpor protiv njega, svoju tekou da ivi u nje
mu, svoju nesavremenost, svoj romantizam35...
Nesavremenost jedne vrednosti ne lei u vremenskom odreenju, u
njenom suprotstavljanju datom vremenu, nego u njenoj novosti, u smislu u
29 Tako je govorio Zaratustra, O velikim dogaajima.
30 Ecce homo, Sumrak idola, 2. Na slian nain, openhauerstvo mora da se
razbije, iako ono ini novu tablicu: Mudrost zamara; nita ne vredi; ne treba eleti!
[] Razbijte, brao moja, razbijte mi i ovu novu tablicu!
31 Ecce homo, Zato sam sudbina, 4; upor. Tako je govorio Zaratustra, O sta

rim i novim tablicama, 26.

32 Sluaj Vagner, Predgovor.

33 Isto.

34 Isto; upor. S one strane dobra i zla, 212

35 Radosna nauka, 380.

 trei program ZIMA 2012.

180 kome novost, kao to smo videli, ne pripada nijednom vremenu, budui da
je vreme samo. Tako, bez sumnje, treba razumeti neobian kraj Prvog nesa
vremenog razmatranja: ovaj pridev, nesavremeno znai, precizira Nie,
ono to je uvek bilo savremeno36, naime rei istina37, Ono to je uvek
aktuelno svakako nije ono to je veno, nego ono to ne pripada nijednom
datom vremenu, to jest to je uvek novo. To nije ono to je za sva vremena,
nego ono to jeste vreme, ono ija je graa satkana od vremena.
U svojoj knjizi Nie i problem civilizacije, Votling pie povodom venog
vraanja:
Nie ne pravi prostu zamenu izmeu principa iste prirode, nego on preokree
perspektive iji je cilj odbacivanje same prirode prethodnog sredita obrtanja,
to jest idealizma: misli o venom vraanju nije namenjeno da zauzme mesto
mrtvog boga, nego da uniti samu mogunost da jedan ideal, koji god bio, zau
zme ovo mesto.38
Dok Delez pristupa problemu s obzirom na vreme, Votling se, takore
i, oslanja na prostor: problem s nekim vrednostima jeste upravo mesto
koje one zauzimaju. Razlog zbog kojeg vrednosti treba osuditi nije njihova
starost naprotiv: pre bismo mogli da prigovorimo Nieu, kao to smo na
to podsetili, da ceni odreene zastarele vrednosti nego ovo mesto. Pre
vrednovati vrednosti ne znai postaviti nove vrednosti na mesto starih,
ne samo zato to (hronoloka) novina nije u stanju da se ispituje kao takva,
nego zato to je upravo mesto starih vrednosti ono to zahteva da bude
ukinuto. Moglo bi se rei da su, parafrazirajui odeljak O starim i novim
tablicama, novim vrednostima potrebna nova mesta. Topoloka ili topo
grafska razmatranja svedoe o onome to smo nazivali forma vrednosti.
Ono to vrednosti jesu evo platonizma nije ono to one predstavljaju
ili ono to znae, ono to postavlja problem, nego je to, kao to je sluaj
sa svakim delom prostora, mrea odnosa u koje one ulaze. Ali mesto o
kojem je re jeste moral. injenica da ima vrednosti koje bi mogle da
zauzmu mesto u okviru jednog morala ini ih sumnjivima za Niea. Kao
to se esto dogaa, loe tumaenje je naglaeno u Tako je govorio Zaratu
stra: u ovoj knjizi svaka linost, svaki pojam ima svog negativnog dvojnika.
O tome se razmilja u uvenoj epizodi Magarei pir, gde potvrivanje u
venom vraanju postaje predmet liturgije koja izaziva najvei bes Zara
tustre, gde D-a (J-a) nije nita vie od njakanja magarca.39 Kako bi se
36 Nesavremena razmatranja, David traus, ispovednik i pisac, 12 (Fridrih
Nie, Nesavremena razmatranja, Plato, Beograd 2006, prevod Danilo Basta).
37 Isto.

38 Patrick Wotling, Nietzsche et le problme de la civilisation, PUF, Paris 1999, str.

355.
39 Tako je govorio Zaratustra, Buenje, Magarei pir.
 studije

odredila forma vrednosti, trebalo bi, dakle tako nam u svakom slua 181
ju izgleda Voltingovo uenje da se zapitamo o samom moralu, s tim da
se ovaj termin ovde koristi u iskljuivo omalovaavajuem smislu koji e
tek u nastavku moi da bude preciziran i, jo tanije, o specifinosti moral
nih vrednosti. Specifinost ovde mora da se shvati ne u smislu u kome bi
nasuprot moralnim vrednostima postojale estetske, naune itd. vred
nosti poto Nie pokazuje da su neke od njih, tavie veina, moralne
nego u onom smislu koji je upravo naznaen, u kom Nie omalovaava
moral. S ove poslednje take gledanja sasvim je mogue da sve vrednosti
nisu moralne. I samo bismo uspostavljanjem razlike u odnosu na moral
ne vrednosti mogli da shvatimo eventualne vrednosti koje su ne-moralne,
izvan moralne ili su s one strane dobra i zla.
Prvi aspekt moralne vrednosti koji je otkriven Nieovim istraiva
njem jeste taj da ona iziskuje ozbiljnost. Moralna vrednost je neto emu
ne moemo da se smejemo. Tako prvi aforizam Radosne nauke, naslovljen
Uitelji svrhe postojanja, kae:
Uitelj morala ulazi na scenu svojim uenjem o svrsi postojanja [...] Zaista! On
apsolutno nee da se smejemo postojanju, niti nama samima a jo manje njemu.
[...] Ma koliko mogle biti lude i mahnite njegove izmiljotine i njegove procene,
ma kako veliko bilo njegovo nerazumevanje toka prirode i negiranje njenih uslo
va: [] ipak! Svakim novim ulaskom junaka na scenu neto novo je steeno,
uasna nadoknada za smeh, ovaj duboki potres mnogih pojedinaca u ovoj misli:
Da, vredi iveti! Da, ja sam dostojan ivota!40
Zato to je ozbiljnost neophodna za odranje vrste:
ovek treba, s vremena na vreme, da veruje da zna zbog ega postoji, njegova vrsta
ne bi mogla da napreduje bez periodinog poverenja u ivot! Bez verovanja u
razlog u okviru ivota! I s vremena na vreme ljudski rod nee prestati da izjavljuje:
Postoji neto emu uopte vie nemamo prava da se smejemo!41
Kao to bi Hrist uzviknuo: Teko onima koji se ovde smeju42; ili jo,
asketski svetenik je pravi predstavnik ozbiljnosti uopte.43 Iz svega ovog
zakljuujemo da ne-moralne vrednosti, vrednosti preokretanja, imaju svoj
stvo povezano sa smehom, najmanje u tri smisla: one doputaju smejanje
drugim vrednostima, one doputaju da se smejemo njima samima i one
priznaju, meu sobom, smeh kao vrednost. Evo ta sadri aforizam posve
en velikom zdravlju koji se nalazi u Radosnoj nauci: idealu savremenog
oveka44 Nie suprotstavlja
40 Radosna nauka, 1.
41 Isto.
42Luka, VI, 25; upor. Tako je govorio Zaratustra, O viem oveku, 16.

43 Genealogija morala, III, 11.

44 Radosna nauka, 382.

 trei program ZIMA 2012.

182 Drugi ideal [], ideal posebno zavodljiv, pun rizika na koji ne bismo eleli nikoga
da ohrabrimo []: ideal duha koji se na naivan nain, to jest na nehotian nain
i vrstom izobilja i bujne moi, zabavlja svim onim to je dosad vailo za sveto,
dobro, nedodirljivo, boansko []; ideal blagostanja i blagonaklonosti, istovre
meno nadljudski, koji e esto delovati neljudski, na primer kada se bude pokazao
u odnosu na sve ozbiljno na zemlji to je dosad imalo prevagu u odnosu na sve
vrste sveanosti u gestu, rei, tonu, pogledu, moralu, kao njihova najkonkretnija
i najnehotinija parodija.45
Otuda pojam velike ozbiljnosti, koji e se umeati odmah posle:
Ideal poevi od koga bi se, uprkos svemu, moda stvarno objavila velika ozbilj
nost, od koga bi sutinski znak pitanja bio konano postavljen, dok se sudbina
due menja, dok se kazaljka pomera na satu, dok poinje tragedija...46
Velika ozbiljnost spaja u sebi obeleja smeha koja se ve pominju.
Kod Niea se pridev veliki vezuje za ime vrednosti, on znai da imamo
posla s prevrednovanom moralnom vrednou, on pokazuje, takorei aksi
oloki, koeficijent preokretanja. injenica da Nie ovako postupa dokaz
je da nove vrednosti ne treba da zamene stare: iste vrednosti mogu
da postoje, ali je nain na koji one postoje, njihova veliina, ono to se
menja. I nije uputno sve vrednosti prevrednovati odjednom, nego svaka,
uzeta posebno, treba da trpi preokretanje. I jo: velika ozbiljnost karakteri
e samo preokretanje vrednosti. To je, takorei, prva prilika u kojoj je ovo
objavljeno:
Preokretanje vrednosti, ovaj znak pitanja tako crn, tako zabrinjavajui, da baca
svoju senku na onoga koji ga postavlja zadatak tako teak od sudbonosnosti,
evo ta obavezuje na tranje u svakom trenutku prema suncu kako bi se zbacio
teak, preteak teret ozbiljnosti.47
Predmet velike ozbiljnosti je odreen u Ecce homo. Hrianski moral
je suprotstavio
Zastraujui nemar u odnosu na sve to, u ivotu, zasluuje bar minimalnu ozbilj
nost: pitanja ishrane, smetaja, intelektualnog reima, postupanja prema bolesni
ma, higijeni, meteorologiji!48
Dodeliti ovim pitanjima prvenstvo nad onima koja su navedena u
istom tekstu, vezana za spasenje due49, evo figure koja se vraa u Ecce
homo50, figure preokretanja. Sada shvatamo zato Nie u ovom delu trai,
45 Isto.
46 Isto.
47 Sumrak idola, Predgovor; upor. S one strane dobra i zla, 203.

48 Ecce homo, Zato sam sudbina, 8.

49 Isto.

50 Isto, 1
 studije

kao to bismo na to podsetili, da ga smatraju lakrdijaem, radije nego sve 183

cem:
Moda jesam lakrdija... I uprkos tome ili, tavie, ne uprkos tome jer dosad nije
bilo niega laljivijeg od sveca iz mene govori istina. Ali moja istina je strana:
jer la smo dosad krstili istinom. Preokretanje svih vrednosti.51
Moralna vrednost je, na drugom mestu, ono ije potovanje obezbeu
je istu savest, ono ijim preziranjem nastaje neista savest. Na primer,
modernost odudara od antike posebno po tome to je u njoj rad postao
vrednost, nautrb otiuma, dokolice:
Odsada je rad obezbedio celokupnu istu savest na svojoj strani [...]. Da, moglo bi
da doe dotle da se uopte ne poputa sklonosti ka vita contemplativa (to jest, da
se ide u etnju sa svojim mislima i svojim prijateljima) bez grie savesti i prezira
prema samom sebi. Pa dobro! Nekada je bilo potpuno suprotno: rad je bio taj
koji je nosio teret neiste savesti.52
Isto tako, neista savest je ono na ta nailazi Genealogija morala:
ta aktivna neista savest, prava matrica idealnih i izmiljenih pojava [...] samo
neista savest, samo elja za muenjem samog sebe, prua prvi uslov koji dozvo
ljava da se utvrdi vrednost nesebinosti.53
Odatle proizlazi, u istoj knjizi i nekoliko pasusa dalje, ideja pokuaja
da se
sa neistom saveu poveu sve sklonosti koje su protiv prirode, sve tenje ka
onostranom, sve tenje koje se suprotstavljaju ulima, instinktima, prirodi, ivo
tinjskoj prirodi, ideali koji su do sada postojali, a koji su svi neprijateljski prema
ivotu, ideali koji klevetaju svet.54
Trebalo bi dobro razumeti o emu je re: ne radi se o tome, ili ne pre
svega, da se deluje drugaije nego to se delovalo dosad, ve da se od delat
nosti apstrahuje neista savest koju ona moe da proizvede, kako bismo je
povezali s bitno drugaijim delatnostima i da se uini isto s istom save
u. Stvar je u tome uiniti sebe gospodarem iste i neiste savesti, a upravo
se preokretanje sastoji, prema jednoj od njegovih tenji, u tome da se napra
vi obrnut pokuaj55 od onoga to je do sada bilo ostvareno. Na taj nain
pravo preokretanje nije jednostavno preokretanje ili izvrtanje koje je prepu
teno pasivnom delovanju vremena, koje smo posmatrali izmeu rada i
otiuma; ono je zaista aktivno i prati ga odluivanje kako bi se prosudilo ta
51 Isto.
52 Radosna nauka, 329.
53 Genealogija morala, II, 18.

54 Isto, II, 24

55 Isto.
 trei program ZIMA 2012.

184 neista savest treba, a ta ne treba da prati. Ali kako je jedna takva interven
cija u ljudskoj savesti, koja moe da pripadne filozofu, uopte mogua?56
Neophodno je zapitati se o samim razlozima zbog kojih potovanje
moralnih vrednosti omoguava istu savest, dok njihov prezir uzrokuje
neistu savest. Upravo je to predmet druge rasprave u Genealogiji morala,
iji je naslov, znamo, Krivica, neista savest i tome slino; ali nain na
koji ova rasprava postavlja problem ne moe se shvatiti nezavisno od pret
hodnih tekstova.
Otuda trea taka zahvaljujui kojoj uspevamo da proniknemo dublje
u sutinu moralne vrednosti. Prezir prema moralnoj vrednosti prouzrokuje
neistu savest zato to je ona preskriptivna i zapovedna i zato to je uni
verzalna: svetenik zahteva da ga slede, on namee svuda gde moe svoje
vrednovanje postojanja57; ili jo,
zahtevati da svi postanu dobar ovek, ivotinja stada, bistrih oiju, pun dobre
volje, lepa dua ili, kao to bi to eleo gospodin Herbert Spenser altruista [...]
to je ono to je pokuano da se uini!... To je upravo ono to se nazvalo moral!58
Dva su aspekta koja idu zajedno. Onaj ko eli svima da nareuje u stva
ri propisuje: propis je jedini oblik govora koji izbegava obraanje svakome
posebno ali zato, upozorava Nie, ja se nikada ne obraam masama59.
A ako ima ljudi koji ele da se obraaju svima, to je zato to ima onih koji se
sutinski nalaze u opasnoj situac iji, to jest koji mogu samo da tee odranju,
prilagoavanju, reagovanju. To je ivotni zahtev koji je u osnovi moralne
vrednosti. ivotni ovde znai, uzimanje u obzir Nieove dvojnosti izme
u, podseamo, ivota kao osvajanja i ivota kao samoodranja: fiziolozi
moraju da razmisle pre nego to tvrde da, kod svih organskih bia, instinkt
za samoodranjem predstavlja glavni instinkt. ivo bie eli pre svega da
proiri svoju snagu. Sam ivot je volja za mo, a instinkt za samoodranjem
je samo njena indirektna i jedna od najeih posledica.60
Napustimo na trenutak hronoloko izlaganje zarad itanja teksta u
kojem, ini nam se, Nie sistematizuje svoja prethodna razmiljanja o pore
klu moralne vrednosti. Radi se o uvenom odlomku u Prvoj raspravi Gene
alogije morala. Onaj ko obrati panju na renik ovog teksta, primetie da
se on strukturira tano prema dvojnosti odranjeprilagoavanjereakcija
56 Da li Nie, uostalom, eli da sauva suprotstavljenost izmeu iste i neiste
savesti? Nita nije manje izvesno. Ona e, bez sumnje, nestati s razlikom izmeu
dobra i zla.
57 Genealogija morala, III, 11.

58 Ecce homo, Zato sam sudbina, 4.

59 Ecce homo, Zato sam sudbina, 1.

60 S one strane dobra i zla, 13; uporedi Radosna nauka, 349; Genealogija mora

la, II, 12. U poslednja dva teksta nalazimo isto pozivanje na volju za mo.
 studije

(dakle sredina) i osvajanjestvaranje, postavljene iznad dvojnosti trplje 185

nja i delanja. To je pitanje koje se odnosi na resantiman ovih bia koji
ma je prava reakcija, reakcija akcijom uskraena [...], moral robova kae ne
onome to je spolja, onome to je drugo, onome to je drugaije od njega
samog61.
Rob osea
potrebu da se okrene ka spolja, pre nego ka samom sebi [] moralu robova uvek
je i pre svega potrebno roenje neprijateljskog i spoljanjeg sveta, njemu su, fizi
oloki govorei, potrebni spoljanji podsticaji kako bi delovao njegova akcija je
potpuno reakcija. Vrednovanje aristokratskog tipa postupa potpuno suprotno:
ono deluje i raste spontano.62
to se tie aristokrata: kao potpuni ljudi, preplavljeni energijom i shod
no tome nuno aktivni, nisu znali da razdvoje delanje od sree63, nasuprot
robovima kod kojih je srea sutinski opojno sredstvo, obamrlost, odmor,
mir, sabat, spokoj due i oputanje tela, jednom reju pasivnost.64 O robu,
Nie pie da je
njegova dua razroka, njegov duh voli jazbine i tajne prolaze, sve ono to je priro
da sakrila dotie ga kao njegov sopstveni svet, njegova sigurnost, njegovo ohrabrenje
[...] Takva rasa ljudi resantimana neminovno e zavriti tako to e biti obazrivija
od bilo koje plemenite rase, ona e uvaavati obazrivost u jednoj potpuno dru
gaijoj meri: naime, kao uslov postojanja prvog reda.65
Procene roba imaju funkciju da ga uvaju od neprijateljske spoljanjo
sti, da ga zatvore u jazbine u kojima on nalazi svoj sopstveni svet, svoju
sigurnost, svoje ohrabrenje; zbog toga one moraju da se obrate celokupnoj
spoljanjosti: otuda njihov preskriptivni karakter. Preskriptivni karakter
moralne zapovesti izvodi se iz njenog univerzalnog karaktera, a ako se Nie
na trenutak i vraa na kantovski sled u dokazivanju uostalom, preokre
ui ga to radi kako bi mu dao potpuno drugaiji smisao: univerzalnost
i preskriptivni karakter moralne zapovesti idu zajedno zato to su i jedno i
drugo ukorenjeni u odreenom tipu ivota. Formulom vrtoglavog saima
nja, Nie navodi na to da se ponovo uoi mehanizam kojim se omalova
eni ivot odmah izraava kroz dvostruku formu propisa i univerzalnosti:
61 Genealogija morala, I, 10, na kurziv.
62 Isto. Na kurziv za sve termine, osim potreba.
63 Isto. Na kurziv za sve termine, osim nuno.

64 Isto. Na kurziv.

65 Genealogija morala, I, 10; na kurziv jazbine, njegov svet, sigurnost,

ohrabrenje i uslov postojanja. Ovaj odlomak je veoma poznat, ali verujemo da je

Delez, pravei od njega veliki sluaj u svojoj analizi reaktivnih sila, nedovoljno nagla
sio bioloku konotaciju njegovog renika, il Delez, Nie i filozofija, Plato, Beograd
1999, prevod Svetlana Stojanovi.
 trei program ZIMA 2012.

186 Moral odustajanja od sebe [...] to je konstatacija: Ja sam izgubljen preve

dena imperativom Propadnite svi!.66
Moralne vrednosti e, dakle, imati univerzalnost kao formu, a da bi se
ovo potvrdilo potrebno je samo nekoliko citata; ono to bi jo vie zaslu
ilo da se naglasi jeste to da Nie pokuava istim potezom, posredstvom
suprotnosti, da uini pojmljivim vrednosti koje nee imati formu univer
zalnosti, a koje e i dalje ostati vrednosti. Kako je to mogue? Ovo pitanje
se ve postavlja u sutinskom aforizmu Radosne nauke:
Ispitivati sopstveni sud kao univerzalni zakon je u stvari egoizam: to je slepi ego
izam, sitniarski i bez zahteva, zato to odaje da jo niste nali sebe, da jo uopte
niste stvorili zaista svoj sopstveni ideal koji nikada ne treba da bude ideal nekog
drugog, a da ne govorimo o tome da ne treba da bude ideal svih, svih drugih! Onaj
ko bi jo da sudi o tome da bi u tom sluaju svako trebalo da postupa ovako,
nije jo ni za korak napredovao u poznavanju samog sebe.67
Upravo istim potezom Nie odbacuje univerzalne i preskriptivne vred
nosti i najavljuje ideju individualnih vrednosti. U kojoj formi treba misliti
te vrednosti? Ograniimo se, dakle, na proiavanje naeg miljenja i na
stvaranje novih i sopstvenih tablica vrednosti.68 Evo jedne od prvih formu
la preokretanja u Nieovom delu. Na jedan jo uvek zagonetan nain, Nie
zahteva da se nove vrednosti predstave u formi stvaranja. Vrednost posta
je procena, u najaktivnijem i najstvaralakijem smislu te rei. A stvaranje
ini neophodnim postavljanje problema vrednosti u smislu volje za mo:
iva bia mnoge stvari mnogo vie cene nego ivot sam; ali kroz samo
procenjivanje se uje volja za mo!69 Dok je metafizika volja pristanak
na ve date vrednosti, volja za mo je stvaranje novih vrednosti. Moemo
da preciziramo da je ovo stvaranje istovremeno i saznanje: potrebno je da
budemo fiziari (fiziari due) da bismo mogli da budemo u ovom smi
slu stvaraoci.70 Najzad, povodom stvaranja individualnih vrednosti, Nie
izrie maksimu koja e se nametnuti velikoj sudbini: to se nas tie, mi
hoemo da postanemo oni koji jesmo novi, jedinstveni, neuporedivi, oni
koji su vlastiti zakonodavci, oni koji su vlastiti stvaraoci!71 Postani ono
66 Ecce homo, Zato sam sudbina, 7
67 Radosna nauka, 335.
68 Isto.

69 Tako je govorio Zaratustra, O samoprevladavanju.

70 Radosna nauka, 335. Ova teorija, jedanput radikalizovana, predstavie se u S

one strane dobra i zla: filozofi u pravom smislu rei su ljudi koji zapovedaju i stvaraju
zakone [] Njihovo saznanje je stvaranje, njihovo stvaranje je zakonodavstvo, njiho
va volja za istinom je volja za mo (S one strane dobra i zla, 211). Odreenje sazna
nja kao stvaranja koje se protee u dobrom delu Nieove teorije vrednosti, pretposta
vlja ponovno ocenjivanje pojma istine, koje e se izvriti, kao to emo videti, u S one
strane dobra i zla.
71 Radosna nauka, 335.
 studije

to jesi jeste, dakle nieanska ifra, budui da nije objanjenje, za stvara 187
nje sopstvenih vrednosti, to jest za preokretanje bar u jednom od njegovih
aspekata. Zaista, prvom sluaju Pindarove formule, u aforizmu 270 Rado
sne nauke, prethodila je sledea poenta : U ta ti veruje? U ovo: da treba
na nov nain odrediti teinu svih stvari.72 Nebrojeni su tekstovi u kojima
Nie suprotstavlja univerzalnost moralnih vrednosti individualnom stva
ranju vrednosti. Evo poetne Zaratustrine odluke, koji odustaje od obraa
nja narodu: Potrebni su mi ivi pratioci koji me slede zato to sami sebe
ele da slede73 da bi postali ono to jesu. I vraajui se na temu u Zori74:
Vidite ove dobre i pravedne ljude! Koga oni najvie mrze? Onoga ko razbi
ja njihove tablice vrednosti, razbijaa, zloinca: ali to je stvaralac75. I zatim:
Stvaralac trai sastvaraoce, one koji upisuju nove vrednosti na nove tabli
ce [], zvae ih unititeljima i klevetnicima dobra i zla.76 Dodirnuta je
vana taka: kod Niea je stvaranje povezano s unitavanjem. Teko pitanje
je znati da li je ono identino s njim. Izgleda da neki tekstovi to potvruju77
Zaratustrin eki u paramparad razbija ljudski omota oko natoveka78
a drugi negiraju79. Preostaje da je identifikacija izmeu stvaranja, dakle
preokretanja vrednosti, i unitavanja, jedan od uslova da bi preokretanje
postalo delatnost, a naroito politika delatnost: Donosim protivrenost,
kako to jo nikad nije uraeno, a uprkos svemu se protivim duhu negira
nja80; ipak, kada se bude dogodilo preokretanje vrednosti,
ideja politike e biti upijena u rat duhova, svi oblici vlasti starog drutva e nesta
ti jer svi poivaju na lai: bie ratova kakvih na zemlji nikada ranije nije bilo.
Tek poevi od mene postojae na zemlji velika politika.81
72 Isto, 269.
73 Tako je govorio Zaratustra, Zaratustrin predgovor, 9
74 Zora, 9, 14 (Fridrih Nie, Zora, Dereta, Beograd 2005, prevod Boidar

Zec).
75 Tako je govorio Zaratustra, Zaratustrin predgovor, 9; u sledeem stihu ver

nici svih vera zamenjuju dobre i pravedne.

76 Isto.

77 Tako je govorio Zaratustra, Zaratustrin predgovor, 9; O novom idolu; O

hiljadu i jednom cilju; O samoprevladavanju; O starim i novim tablicama, 7;

Genealogija morala, II, 24; Ecce homo, S one strane dobra i zla, 2.
78 Tako je govorio Zaratustra, Na ostrvima sree; upor. Ecce homo, Tako je

govorio Zaratustra, 8
79 Tako je govorio Zaratustra, O tri preobraaja; O hiljadu i jednom cilju; O

samoprevladavanju; Ecce homo, Zato sam sudbina, 4.

80 Ecce homo, Zato sam sudbina, 1.

81 Ecce homo, Zato sam sudbina, 1; upor. Antihrist, 13: mi, slobodni duho

vi, mi smo ve preokretanje svih vrednosti, jedna iva i pobedonosna objava rata sta
rim pojmovima istinitog i lanog Ili jo, kad tad, bie potrebne institucije u kojima
e se iveti i predavati onako kako ja poimam da treba iveti i predavati (Ecce homo,
 trei program ZIMA 2012.

188 Jedna varijanta O tri zla u Tako je govorio Zaratustra, u velikoj meri
rasvetljava suprotstavljenost izmeu univerzalnosti i stvaranja. Ovaj se
govor odnosi na tri poroka koja su oveanstvo najvie prokazali: na poho
tu, maniju za dominacijom i egoizam. Zaratustrina namera je da kae da su
ovi poroci to samo kod nekih i za neke, a da su drugima vrline. Pitanje za
koga? ovde je pitanje preokretanja vrednosti i eventualne Nieove reha
bilitacije egoizma i druga dva poroka. Ali, sve to taj blaeni egoiz am
naziva dobrim, za njega ima znaenje dobro za mene [a ne dobro za tebe];
on ne gleda sa udnjom vrline slabih i dobro za sve.82 U istom duhu e
Zaratustra rei, povodom gozbe koju zavrava tako to poziva vie ljude,
a koja odbija neke od njih: Ja sam zakon samo za svoje, za sve ja nisam
zakon.83 Grubo suprotstavljanje izmeu za sve i za mene, koje opa
sno dotie uvek prilino nerazgovetnu razliku izmeu morala i etike,
potrebno je, ipak, ispitati. Jer najzad, nije dovoljno biti dobro za mene, da
bi ono postalo vrednost. Govor koji sledi O tri zla, to jest O duhu teine
nam, pre svega, dozvoljava da postavimo ovo pitanje: samog je sebe otkrio
onaj koji kae: evo mog dobra i mog zla. Tako je uutkao ovu krticu, ovog
patuljka [duh teine], koji mu objavljuje: to je svima dobro, dobro je; to
je svima zlo, zlo je.84 I govor se zavrava: Evo sada mog puta; gde je
va?; tako sam odgovorio onima koji su me pitali za put. Jer jedan pravi
put ne postoji!85 Ovde ima svega osim trivijalnosti. Ako odreeni put
ne postoji, to je zato to se on ucrtava postepeno dok se njime sluimo; ne
postoje gotove mogunosti egzistencije koje bismo jednostavno ostvarili.
Put zahteva da bude stvoren, a upravo zato to je stvoren, on je indivi
dualan. Nie je, dakle, u potrazi za vrednostima koje ne bi bile univerzalne
ni preskriptivne, a koje, ma kako paradoksalno to delovalo, nastavljaju da
se povezuju s dunostima. To je ve jasno u prvom aforizmu o moralu
gospodara i moralu robova koji je ve citiran: moral gospodara je naj
Zato piem tako dobre knjige, 1); nee biti samo uiju, bie ruku koje su u stanju
da uhvate moje istine (ibid.). Pretposlednje rei iz Ecce homo su preuzete od Voltera:
crasez linfme!(Zgazite bestidnicu!) (Ecce homo, Zato sam sudbina, 8; u tek
stu je na francuskom jeziku).
82 Tako je govorio Zaratustra, O tri zla, 3. Suprotstavljenost izmeu egoiz ma i
altruizma jedan je od primera koji se najee ponavljaju u tekstovima koji se odnose
na preokretanje vrednosti (Tako je govorio Zaratustra, O dareljivoj vrlini, 1; O tri
zla; Genealogija morala, II, 18; Antihrist, 54; Ecce homo, Zato sam tako pametan,
2; Zato sam sudbina, 8). Nie poim a egoiz am na osnovu biolokih pojava samo
odranja (Sumrak idola, Brbljanje jednog nesavremenog, 35; Ecce homo, Zato
sam tako pametan, 9; Zora, 2; Zato sam sudbina, 7).
83 Tako je govorio Zaratustra, Veera.

84 Isto, O duhu teine, 2.

85 Isto.
 studije

vie stran savremenom ukusu i suprotstavlja mu se na najmuniji nain, 189

kada postavlja strogi princip da imamo dunosti samo prema sebi jednaki
ma86. Naroito,
znaci moralne plemenitosti: nikada ne pomiljati da se svoje dunosti unize kako
bi se od njih nainile dunosti za sve, ne odrei se vlastite odgovornosti, ne
eleti da se ona deli, ubrajati svoje privilegije i njihovo ostvarivanje meu svoje
dunosti.87
Jedna od velikih Nieovih antikantovskih teza je da moemo da poj
mimo zapovest koja se odnosi na moral, a nema formu univerzalnosti. On
isto toliko odbacuje univerzalnu zapovest, kao i nepostojanje svake zapo
vesti volja za mo bila bi, po svojoj sutini, odnos zapovedanja88 ista
greka se sastoji
u izvoenju zakljuka da su ovi [re je o odreenim moralnim propisima] apso
lutno obavezni za svakoga od nas; ili, potpuno suprotno, poto je shvaena ova
istina da se procene nuno razlikuju u zavisnosti od naroda, u izvoenju zakljuka
o odsustvu obaveze svakog morala: oba zakljuka su u istoj meri lakomislena.89
Preostaje nam da shvatimo u kom smislu vrednosti koje nemaju uni
verzalnost kao formu obavezuju.
To to je moralna vrednost u osnovi konzervativna i to ima preskrip
tivnu formu, doputa da se zakljui o drugim dvema njenim karakteristi
kama: njena funkcija je da kudi i ona je, u prvi mah, postavljanje ideala ili
onostranih svetova, poto prekor moe da se osloni samo na metafiziku
pretpostavku prema kojoj bi svet mogao da bude drugaiji. To nam dozvo
ljava da napravimo leksiku razliku izmeu vrednosti i ideala: jednakost je,
na primer, vrednost, a postojanje jednakosti za sve je ideal. Ideal je stanje
koje tei da postane svet u kome je ostvarena vrednost. Da bi bilo mogue
kuditi, kao uostalom i hvaliti, potrebno je izvagati svet, to jest postaviti
se izvan njega, prema stavu koji Zaratustra usvaja u jednom trenutku, na
poetku odeljka O tri zla i samo u snu: U snu, mom poslednjem jutar
njem snu, dananjeg dana, stajao sam na grebenu izvan sveta, drao sam
vagu i vagao svet.90 Sama mogunost ovog stava e biti dovedena u pitanje
uvenim tekstovima Sumraka idola:
Sudovi, vrednosni sudovi o ivotu, za ili protiv ivota, najzad ne mogu nikada
da budu istiniti: oni vrede samo kao simptomi, oni zasluuju da budu uzeti u
obzir samo kao simptomi, jer po sebi, takvi sudovi su samo gluposti. Potrebno
86 S one strane dobra i zla, 260 (na kurziv).
87 Isto, 272.
88 Isto, 19.

89 Radosna nauka, 345.

90 Tako je govorio Zaratustra, O tri zla, 1.

 trei program ZIMA 2012.

190 je potruditi se da se dodirne, pokuati da se uhvati ova zadivljujua finesse: nije

mogue proceniti vrednost ivota.91
To je reeno, u stvari, u poglavlju koje reito nosi naslov Moral kao
protivpriroda.
ovek treba da se postavi van ivota, a osim toga da ga upozna dobro kao bilo ko,
kao mnogi, kao svi oni koji su ga proiveli, kako bi imao pravo da pristupi proble
mu vrednosti ivota []. Kada govorimo o vrednostima, govorimo u nadahnuu,
u samoj optici ivota: upravo nas ivot tera da postavljamo vrednosti, ivot je taj
koji vrednuje preko nas svaki put kada postavljamo vrednosti92
Sledi da je openhauerovsko pitanje o vrednosti egzistencije, koje je
Nie prvo priznavao kao odluujue, u stvari pogreno pitanje:
to se tie ovog stava: ovek protiv sveta, ovek kao princip koji negira svet,
ovek kao mera vrednosti stvari, kao sudija svetova koji ide dotle da stavi samu
egzistenciju na tas svoje vage i procenjuje da je previe laka to se tie neobi
no loeg ukusa celog ovog stava, shvatili smo, on nam se gadi i mi praskamo u
smeh videvi oveka i svet smetene jednog pored drugog, koje odvaja uzvien
zahtev rece i!.93
U ovoj perspektivi se, uostalom, razumeju tekstovi u kojima izgleda da
Nie odbija stvaralaki karakter ivota, i sve pripisuje odranju; tako u afo
rizmu Uitelji svrhe postojanja:
Ne znam vie, o moj blinji, meni slini i dragi, da li bi mogao da ivi jedino
na raun vrste, to jest na nerazuman, lo nain; ono to je moglo da nakodi
vrsti, moda je mrtvo ve vekovima i od sada spada u stvari koje nisu pojmljive
ak ni Bogu.94
Koji god bio nain na koji se pojedinac ponaa i procenjuje, uvek
moe kasnije da se pokae da je ovo ponaanje i procenjivanje bilo u korist
odranja vrste, iz prostog razloga to vrsta nije propala! Otuda ova defi
nicija procenjivanja u S one strane dobra i zla95: fizioloki zahtevi koji
tee odranju odreenog naina ivota96. Ali nije re tome da poverujemo
kako Nie iznenada umanjuje vrednost stvaranju koje je itav ivot: re je o
tome da se objavi kako je ivot imanentan sebi samom; jer, ne moemo da
se izvuemo iz ivota, mi uvek sudimo polazei od ivota, u okviru ivota,
ivotom, ak i naroito onda kada mislimo da smo se iz njega izvukli a iz
toga to je ivot uvek odranje ne sledi da on nije i stvaranje. Ideal, sa svoje
91 Sumrak idola, Sokratov problem, 2.
92 Isto, Moral kao protivpriroda, 5.
93 Radosna nauka, 346.

94 Isto, 1.

95 S one strane dobra i zla, 3.

96 Isto.
 studije

strane, ima smisao, pa i funkciju, da negira ivot. Evo jedne od glavnih tema 191
Antihrista:
Da bi mogao da kae ne svemu to na zemlji predstavlja uzlazni pokret ivota,
fizikom uspehu, moi, lepoti, prihvatanju sebe, instinkt ressentimenta koji ovde
dodiruje genija, morao je da izmisli drugi svet, poevi od koga bi ovo prihvatanje
ivota delovalo kao zlo po sebi, to bi trebalo odbaciti.97
To je tana formula ustanka robova u moralu:
Oni su uzastopno preokrenuli, na nepopravljiv nain, religiju, kult, moral, istori
ju, psihologiju, u suprotnost njihovih prirodnih vrednosti. [...] ivotni interes ove
vrste ljudi je da ini oveanstvo bolesnim i da izvre kako bi bolje ugroavala
ivot i ocrnjivala svet pojmove dobro i zlo, istinito i lano.98
Stalna antiteza ideala u Antihristu jeste priroda. Ali minimalni smi
sao ove rei je: ono to ne moe da bude drugaije nego to jeste, i ono to
je opravdano samim tim prirodno (stvarnost!)99. Ne treba uriti s pro
glaavanjem Nieovog naturalizma. Sveteniku je potreban ideal: kazna
se pokazuje neophodnom; potrebna je mo koja vrednuje, koja time negira
prirodu i koja, samim tim, stvara vrednost...100. Najzad, pronalazimo jedna
inu, onostranost, volja da se negira svaka stvarnost, u tekstu koji se zavr
ava parolom preokretanje svih vrednosti! i zakljuuje Antihrista, bar u
verziji kojoj su se vratili Koli i Montinari (Colli i Montinari). Ako moralna
vrednost ima negativan oblik ili bi trebalo rei: negira onda e vred
nost koja nije moralna, na ovaj ili onaj nain, potvrivati stvarnost. Evo
nastavka teksta gde Nie misli da bi mogao da se napravi obrnut pokuaj
od onoga to je do sada bilo uinjeno u moralu: s neistom saveu e se
spajati
sve sklonosti koje su protiv prirode, sve tenje ka onostranom, sve tenje koje
se suprotstavljaju ulima, instinktima, prirodi, ivotinjskoj prirodi, ideali koji
su do sada postojali, a koji su svi neprijateljski prema ivotu, ideali koji kleveu
svet.101
A, s druge strane, gradi, ne odreujui ga tano, portret Zaratustre i
natoveka:
jednoga dana, u jednom vremenu snanijem od ove oteene sadanjosti koja
sumnja u sebe, bie potrebno da se pojavi ovek spasitelj velike ljubavi i velikog
prezira, stvaralaki duh koga njegova pokretaka snaga goni uvek dalje od svega
to je blizu i svega to je onostrano, iju samou nee shvatiti narod koji u njoj
97 Antihrist, 24.
98 Isto.
99 Isto, 15

100 Isto, 26

101 Genealogija morala, II, 24

 trei program ZIMA 2012.

192 vidi samo bekstvo pred stvarnou: dok je ona za njega nain da uroni, da se
zagnjuri, da utone u stvarnost, da bi nam doneo jednog dana, kada se bude vra
tio na svetlost, spasenje ove stvarnosti, ukidanje prokletstva koje je na nju bacio
ideal koji je vaio do danas.102
Ovde nastupa lingvistika tema. Ako je moralna vrednost u startu gle
dite onostranih svetova, onda je njena forma la, a la prenose rei, ili,
optije, sve ono to slui kao znak. Bitno je imati na umu da Nie prouava
moral kao filolog. Veliki tekst o lingvistikoj lai je onaj u kome, na kraju
prve rasprave u Genealogiji morala, autor vodi itaoca u tajanstvenu radi
onicu103 u kojoj se proizvode zemaljski ideali104. italac je primoran da
konstatuje: Lau, ini mi se; medena sladunjavost obavija svaki ton. ele
da predstave slabost kao zaslugu, nesumnjivo tako je kao to ste rekli.105
Isto tako, nemo postaje dobrota, niskost postaje smernost, pokornost
postaje poslunost, kukaviluk postaje strpljenje itd. Znaci navoda, koje
je stavio sam Nie, ovde su oigledno neophodni. Imamo posla s prvim pre
okretanjem vrednosti, i ono deluje koristei pravi jeziki prevrat: Nie ime
nuje ove maioniare koji prave belinu, mleko i nevinost od bilo kakvog
crnila.106 A nekoliko pasusa dalje, predloie se da filozofski fakultet raspie
konkurs za sledee pitanje, upueno pre svega filolozima: ta prua lingvi
stika, a naroito etimologija, za istoriju razvoja moralnih pojmova?107 Naj
zad, Nie opisuje sa estinom preokrenuti svet108 morala:
Kakvo razmetanje velikim reima i ponaanjem, kakvo razmetanje potenim
klevetanjem! Ovi neuspeli: kakva plemenita reitost tee s njihovih usana! Kakva
sladunjava, mlitava, preponizna potinjenost lije iz njihovog pogleda. ta oni ta
no hoe? Da bar predstavljaju pravdu, ljubav, mudrost, nadmonost eto ambicije
ovih podreenih, ovih bolesnih! A kako ova ambicija ini sposobnim! Divimo se
naroito vetini kovaa lanog novca s kojom se ovde falsifikuje kovanje vrline, a
do zveckanja, zveckanja zlata vrline. Oni su sada potpuno preuzeli monopol nad
vrlinom, ovi slabi, ovi neizleivo bolesni, bez sumnje []. Oni se kreu meu
nama kao ivi prekor namenjen da nas kudi [] Meu njima, nalazimo veliki
broj osvetoljubivih preruenih u sudije, koji kao otrovnu balu veito imaju re
pravda na usnama.109
Na osnovu ovoga razumemo zato Nie, posle svega, dovodi u vezu
dva odlomka iz O starim i novim tablicama, koje navodimo: Sve je, do
102 Isto.
103 Isto, I, 14.
104 Isto.

105 Isto.

106 Isto.

107 Isto, I, 17.

108 Isto, III, 14.

109 Isto.
 studije

dna, preinaeno i krivotvoreno laima dobrih ljudi []. Oni raspinju ono 193
ga ko upisuje nove vrednosti na nove tablice.110 Dva su preokretanja ovde
smetena kao antinomina, jedno u odnosu na drugo. Celu istoriju pokree
ovaj polaritet. Bitno je dobro razmotriti odlunost s kojom Nie pokree
pitanja moralne vrednosti i rei: svetenici se, kae Zaratustra, kreu meu
lanim vrednostima i mahnitim reima111; gotovo od kolevke smo daro
vani optereujuim reima i vrednostima, dobrim i zlim112; pre svega,
kae Zaratustrina senka onome ija je senka, s tobom sam se oduila od
toga da verujem u rei, vrednosti i u velika imena. Kada avo izgubi svo
ju kou, ne gubi li, takoe, svoje ime? [] Moda je sam avo koa.113
Promena morala se uvek ispoljava preoblikovanjem renika koji se upotre
bljava. Usvajaju su novi termini, a stari menjaju smisao. Tako su Jevreji, pre
ma Nieu, prvi pripisali sraman smisao rei svet114; takvo je bilo njihovo
preokretanje vrednosti.115 Evo licemerja morala116 koje se sastoji u tome
da izopai smisao rei117. Na taj nain filozof moe da iskusi ogranienost
renika koji mu jezik, od sada moralni, stavlja na raspolaganje; tako, on
definie volju za mo:
iveti, to sutinski znai ogoliti, povrediti, potiniti ono to je strano i slabije,
tlaiti ga, nemilosrdno mu nametati svoj sopstveni oblik, obuhvatiti ga i bar, u
najboljem sluaju, iskoriavati ga ali zato upotrebljavati uvek ove rei koje
oduvek izraavaju nameru da klevetaju?118
U odeljku 44 Antihrista jevanelja se itaju prema ovim principima.
Ovi tekstovi se karakteriu, prema Nieu, kao falsifikovanje rei i stavova,
uzdignuto na nivo umetnosti119, a stavovima se pridruuje gestikulacija120.
110 Ecce homo, Zato sam sudbina, 4; upor. Tako je govorio Zaratustra, O sta

rim i novim tablicama, 28 i 26

111 Tako je govorio Zaratustra, O svetenicima

112 Isto, O duhu teine, 2

113 Isto, Senka. Ipak, nije nevano to to je Zaratustrina senka, to jest, ono to

najvie lii na njega, sve bivajui njegova antiteza, jedna od figura nihilizma: O veno
Svuda, o veno Nigde, o veno uzalud!, narie ona (ibid.). Nihilista je, u stvari, onaj
kome nedostaje zaokret preokretanja, shvaen kao da je izmeu ustanovljenja odsu
stva svih vrednosti i povratka u bilo koju religiju loe tumaenje preokretanja: senka
uestvuje u magareem piru.
114 S one strane dobra i zla, 195.

115 Isto.

116 Isto, 24.

117 Isto.

118 Isto. 259.

119 Antihrist, 44.

120 Isto.
 trei program ZIMA 2012.

194 Hriani su prilagodili vrednosti sebi samima121, shvativi da se zahvalju

jui moralu, oveanstvo najbolje vue za nos122.Evo zato Zakon protiv
hrianstva, koji je jedan od prvih inova preokretanja vrednosti, posve
uje svoj poslednji pozitivan lan ponovnom definisanju smisla i upotrebe
rei koje je ova religija stavila na snagu123 iza najsvetijih imena potpuno
vladaju vrednosti dekadencije, nihilistike vrednosti124. Sve vrste znakova,
rekli bismo, prenose moralnu vrednost: tako, prema Ecce homo, patos stava
nema nita sa veliinom: kome god je potrebna gestikulacija, taj je neiskren...
uvati se ivopisnih likova!125 Prema Nieu, Jevreji su znali, sa non-plus
ultra teatralnog duha, da se postave na vrh svih dcadents pokreta (u obliku
hrianstva apostola Pavla)126. I zato e Nie ponoviti u svom poslednjem
tekstu, da je njegov temperament krajnje antiteatralan127, definitivno odu
stajui od svog divljenja Vagneru. Glumac i veliki ovek su, upravo, pie
u Tako je govorio Zaratustra, loe figure preokretanja128. Vagner se, prema
nieanskom kljuu, uvek povezivao s glumcem129. Ako se moralna vrednost
definie posredstvom lai, i ukoliko je la, pre svega, lingvistika, onda e
ustanovljenje vrednosti koje nisu moralne, preokretanje vrednosti, biti, naj
pre, stvaranje novog jezika koje je namenjeno tome da ostavi stvarnost
da bude takva kakva jeste130: novi jezik koji prvi put govori o novom poret
ku iskustava131, videli smo kako se Nie hvata ukotac sa obinim jezikom
121 Isto.
122 Isto.
123 Antihrist, Zakon protiv hrianstva, lan 6. Odeljak 8 poglavlja Ecce homo

Zato sam sudbina, odeljak koji na silu koristi znake navoda, najkompletnije nie ove
rei.
124 Isto, 6.

125 Ecce homo, Zato sam tako pametan, 9.

126 Antihrist, 24.

127 Nie contra Vagner, Gde imam primedbe; upor. Radosna nauka, 368

128 Tako je govorio Zaratustra, O sajamskim muvama.

129 Sluaj Vagner, 8; Ecce homo, Nesavremeni, 3. Meu sredstvima koja

moral koristi, mogli bismo da pomenemo i metaforu, shvatajui da e se njena upotre

ba duboko razlikovati od one koju nalazimo kod Niea nieanska metafora je upravo
srodna pokuaju da se skuje jedan jezik koji nije moralni: Slike su sva imena dobra i
zla; ona uopte ne izraavaju, ve samo oznaavaju (Tako je govorio Zaratustra, O
darelivoj vrlini, 1). I kao to vidimo, ova teorija se udvaja razlikom izmeu izraa
vanja i znaenja moderni renik je preokrenuo primenu ova dva termina.
130 Pod ifrom natoveka treba, pre svega, videti ljudsku rasu koja shvata

stvarnost takvom kakva jeste: ona je dovoljno jaka za to (Ecce homo, Zato sam sud
bina, 5).
131 Ecce homo, Zato piem tako dobre knjige, 1.
 studije

koji je procenjen kao previe ogranien.132 Neemo insistirati na ovoj taki 195
koja je u sri Voltingovog istraivanja.133 Meutim, teak problem koji je
ranije ve nagoveten, postavlja se s obzirom na novi jezik. Nie ga pone
kad predstavlja kao nain da se slepima vrati vid134. Da li ovo znai da je
re o tome da se, prvi put, pronae odgovarajui jezik koji bi teio tome da
izrazi stvarnost na nain na koji se ona ponaa, ukratko, istinit govor? Videli
smo da robovi prave belinu [...] od bilo kakvog crnila135: da li to znai da
Nie odreuje kao crne afekte koji se ovde preruavaju, odailjui na taj
nain moralni sud? Da li on daje apsolutni smisao reima kojima su prikri
veni crni afekti, zamerajui na taj nain moralu jednostavnu izopaenost
jezika? Kova lanog novca136 falsifikuje kovanje vrline, a do zveckanja,
zveckanja zlata vrline137: da li to znai rei da vrlina ima apsolutan smisao
po sebi, dok Nie, pokrenut svojom analizom jezika, nastavlja s problema
tikom koja je u najveoj meri platonovska? Stvar stoji potpuno drugaije,
a razvijanjem ove take verujemo da emo proniknuti u najdublji smisao
moralne vrednosti kod Niea, kao i da emo shvatiti pravi operacioni
nain preokretanja vrednosti.
Zaokret je u Nieovoj filozofiji obeleen delom S one strane dobra i
zla, i ve, u odreenoj meri, u Tako je govorio Zaratustra138 u tim delima
istina postaje vrednost i, kao takva, podlona je tome da bude eljena ili ne:
Budui da je prihvaeno da elimo istinito, zbog ega onda radije ne bismo
eleli neistinito?139, iznosi prvi aforizam u ovom delu. Kako je mogu
e napraviti vrednost od istine same? Drugi aforizam dodaje: Osnovno
verovanje metafiziara je verovanje u suprotstavljenost vrednosti.140 Vred
nosti ne idu u parovima, nasuprot onome u ta se uvek verovalo. Smestiti
se s one strane dobra i zla, znai odbaciti dobro i zlo kao suprotstavljene u
duelu.141 A upravo zbog toga to istinito predstavlja, kao primer, svojstvo da
132 S one strane dobra i zla, 259.
133 Patrick Wotling, op. cit., str. 23. Potvrdili bismo da je tekst u kome Nie zalazi
najdublje u probleme koje postavlja stvaranje njegovog novog jezika upravo Tako je
govorio Zaratustra, Povratak u zaviaj, koji je delimino preuzet u Ecce homo, Tako
je govorio Zaratustra, 3.
134 Antihrist, 62.

135 Genealogija morala, I, 14.

136 Isto, III, 14.

137 Isto.

138 Tako je govorio Zaratustra, O samoprevladavanju.

139 S one strane dobra i zla, 1; upor. Radosna nauka, 344; Genealogija morala,

III, 24, 27.

140 S one strane dobra i zla, 2.

141To je takoe smisao teme imoralista, koja se stvarno pojavljuje u S one strane

dobra i zla, 32, 226; Genealogija morala, Predgovor, 3; Ecce homo,Zato sam sud
 trei program ZIMA 2012.

196 moe da se suprotstavlja lanom, ono je vrednost.142 Nema binarnih suprot

stavljenosti, svuda treba videti nivoe, hijerarhiju.143 Ova poslednja teore
ma definitivno unitava tekue tumaenje preokretanja, koje pretpostavlja
jedno dole koje bi trebalo staviti namesto onog gore i ima ogromne
posledice za pitanje vrednosti uopte; ostaje nam da ih razvijemo, izlaui
filozofske uslove te teoreme.144
Odbacivanje dvojnosti vrednosti dozvoljava, najpre, razlikovanje dva
morala, morala gospodara i morala robova, ili, prema formulaciji koja
e kod Niea postati definitivna, aristokratskog morala i hrianskog
morala.145 Tu, meutim, nije re o dva morala koja bi se suprotstavljala
jedan drugome i izmeu kojih bi trebalo da se bira, poto suprotstavlje
nost, izbor, pripada moralu robova. Nije re o dva morala koja bi bila
postavljena jedan pored drugog i iji bi se sami sadraji razlikovali; re je
o dva tipa, ili bolje: o dve strukture morala i o dva naina shvatanja mora
la, o tome da se dodeli smisao rei moral dvostruka struktura morala
e se prepoznati u razlici koja je naznaena u Genealogiji morala, izmeu
dobrog i zlog, s jedne strane, i dobrog i loeg, s druge. Moral robova se
strukturira prema dvojnosti, moral gospodara se strukturira prema hijerar
hiji. To je, dakle, prirodno, odnosno: ne usvajamo jedan od dva morala da
bismo se pokorili propisu ili se poboljali, a prema mestu koje zauzima
mo u hijerarhiji hijerarhiji koju moral robova tei da prikrije, a iz ijeg se
priznavanja moral gospodara sastoji drugim reima, usvajamo jedan od
dva morala u zavisnosti od stepena svog zdravlja, to jest prema ivotnim
bina, 4, 7. Re imoralista, koja objanjava poslednji navedeni tekst, bila je potreb
na Nieu da izrazi svoj izazov upuen svakome, to jest preokretanje samo (upor. Ecce
homo, Predgovor, 1).
142Evo zato novi jezik nee teiti da iskae istinito, i u tom smislu, ali ni u jed

nom drugom, treba shvatiti vrlinu odanosti, potenja, iskrenosti, otvorenosti ili
istinoljubivosti, koja pripada onima koje Nie rehabilituje: istinoljubiv ovek
(Antihrist, 54) nasuprot verniku (ibid.), jeste onaj koji, upravo, ne veruje vie u
istinito i lano, to je ovek posle smrti Boga (Tako je govorio Zaratustra, O onima koji
veruju u zagrobni ivot; O viem oveku, 8; S one strane dobra i zla, 5, 230;
Genealogija morala, I, 10; Antihrist, 46). Iz ove perspektive Nie moe da kae da
postoji istinoljubivost stvarnosti (Ecce homo, Predgovor, 2).
143 S one strane dobra i zla, 62, 260, 268; Genealogija morala, I, 2; II, 20;

Antihrist, 57.
144 Prema Ecce homo, pravi Zaratustra je uveo suprotstavljenost izmeu dobra i

zla, ostvarujui tako, na svoj nain, ustanak robova u moralu; ostaje mu, dakle, da
ukine ovo suprotstavljanje (Ecce homo, Zato sam sudbina, 3). S moralne take gle
danja istorija oveanstva se mea s istorijom ove linosti.
145Videti, na primer, Antihrist, 37; Ecce homo, Genealogija morala, 1.
 studije

odreenjima.146 Ne bi trebalo teiti ka aristokratskim vrednostima: upravo 197

ova tenja je radikalno drugaija od potreba aristokratske due i predsta
vlja reit i opasan znak odsustva takve due147. Dok je moral robova moral
truda i tenje, zato to smeta dobro u onostrani svet, moral gospodara je
moral prirodno dobrog: Sve to je dobro je instinktivno: i prema tome,
lako, nuno, slobodno. Onaj ko mukotrpno radi, sumnjiv je148, pie Nie
u tekstu u kome predstavlja prvi primer svog preokretanja svih vredno
sti149. Tu vidimo da ako je preokretanje vrednosti in, ono nije stvar volun
taristike odluke; ono se zasniva, pre svega, na podseanju oveanstva da,
pored morala suprotstavljanja vrednosti, postoji moral hijerarhije koji je
uvek bio zaboravljan. I zbog toga je preokretanje vrednosti jedna knjiga
(Antihrist).150 Zato se, obrnuto, ova knjiga predstavlja kao radnja, namenje
na da proizvede posledice u svetu; otuda njen tako nasilan stil, i injenica
da pripada rodu kletve151. Najzad, ako je tako kao to smo upravo rekli,
onda izgleda da je transvaluacija najbolji prevod rei Umwertung: pre
fiks trans bi ovde znaio prelaz u doba posle moralnih vrednosti, to jest
u doba u kome bi vrednosti prestale da se suprotstavljaju u parovima i u
kome bi dopustile hijerarhiju koja bi, kao takva, stalno morala iznova da
se gradi.
Isto tako razumemo zbog ega aristokratski moral uva dunosti, iako
nije re o univerzalnim propisima, zbog ega treba praviti razliku izmeu
dobra za mene i dobra za sve, zato je aristokrata onaj ko postaje ono
to jeste. Ovde je, u analizi pojma dunosti, odnosno u filozofiji vrednosti
ili u filozofiji morala, Nie zaista najtemeljniji. Dunosti aristokrate poi
vaju na, moglo bi se rei, odravanju svog ranga, to jest svode se na dve
stvari: patos distance i samopotovanje. Pitanje ta je aristokratsko?,
koje se postavlja na kraju knjige S one strane dobra i zla, postaje jedino
moralno pitanje. Tano mesto upisivanja teme patosa distance, na koje
nieansko tumaenje tako esto nailazi, jeste odbacivanje binarnog modela
u korist modela stepenovanja ili stepenitosti. Povodom aristokrata i s obzi
rom na veoma problematine formulacije:
146 S one strane dobra i zla, 200; Sluaj Vagner, Epilog; Sumrak idola, Moral
kao protivpriroda, 5; Brbljanje jednog nesavremenog, 35, 37.
147 S one strane dobra i zla, 287.

148 Sumrak idola, etiri velike zablude, 2.

149 Isto, etiri velike zablude, 2.

150 Sumrak idola, Predgovor; Ecce homo, Tog dana savrenstva; Sumrak idola,

3.
151 Proklinjanje hrianstva je, podsetimo se, podnaslov Antihrista. Kako je

preokretanje vrednosti knjiga, Nie moe da navede godinu 1890. kada e proizve
sti svoje prve posledice (Ecce homo, Ljudsko, suvie ljudsko, 6; vidi Sluaj Vagner,
4)!
 trei program ZIMA 2012.

198 doprevi do ovog patosa distance oni su sebi prisvojili pravo da stvaraju vrednosti,
da daju imena vrednostima [] patos plemenitosti i distance, opti oseaj, tako
osnovan, tako odluujui, tako iv kod vie i gospodaree vrste u njenim odno
sima prema podreenoj vrsti, sa onima ispod, evo osnove suprotstavljenosti
izmeu dobrog i loeg.152
Zatim, protiv jednakosti: jaz izmeu dva oveka, izmeu dve klase,
mnotvo tipova, volja da se bude u potpunosti ono to jeste, da se razlikuje
ono to u zvati strau za distancom, eto ta mi izgleda svojstvenim sva
kom snanom vremenu153. Afekat koji izraava Tako je govorio Zaratustra
jeste, pre svega, oseanje distance154 i nita ne vrea vie nego dovesti do
toga da se iznenada oseti distanca155 zato je ova knjiga osudila svog auto
ra na usamljenost156. Nasuprot tome, za vreme svog bazelskog perioda,
Nie se zaboravio157, to dovodi do zaboravljanja distanci158. Najzad,
upravo u tekstu u kojem najavljuje zagluujui udar groma preokretanja
vrednosti159, Nie pie: prva stvar kojom sondiram jednog oveka je ispi
tivanje da li on u venama ima smisao za distancu, da li u svemu vidi rang,
stepene, hijerarhiju izmeu ljudi, ukratko da li uspostavlja razlike160.
A odmah potom, u vezi s Nemcima, nailazimo na sledee rei: Ne
mogu da podnesem tu rasu s kojom ste uvek u loem drutvu, koja nema
smisla za nijanse teko meni, koji sam nijansa!161. Malo je izjava koje for
muliu ideju nivoa s takvom preciznou, kao ova, prilino poznata: poje
dinac se smeta na neki nivo, ali na nivo koji nije nivo neega; pojedinac
je ist nivo, nijansa. Drugi nain da se problematizuje pojam patosa dis
tance jeste, kao to to radi Nie, suprotstavljanje dve take gledita koje je
mogue usvojiti o hijerarhiji vrednosti, odozgo i odozdo. Prava razlika
izmeu ezoterikih i egzoterikih filozofa je da ovaj gleda stvari odozdo
na gore, dok ih ezoteriki mislilac posmatra odozgo na dole162. On je u
152 Genealogija morala, I, 2.
153 Sumrak idola, Brbljanje jednog nesavremenog, 37. Re je o prvom tekstu
u kome Nie priznaje, u renesansi, u linosti Cezaru Bordije naroito, uzor preokreta
nja vrednosti (vidi Antihrist, 46, 61; Ecce homo, Zato piem tako dobre knjige,
1).
154 Ecce homo, Zato piem tako dobre knjige, 1.

155 Isto, Tako je govorio Zaratustra, 5.

156 Isto.

157 Isto, Zato sam tako pametan, 2.

158 Tamo sam se sputao na nivo bilo koga, zaboravljao se, zaboravljao razlike

(Ecce homo, Zato sam tako pametan, 2).

159 Isto, Sluaj Vagner, 4.

160 Isto; upor. Genealogija morala, II, 20.

161 Ecce homo, Sluaj Vagner, 4.

162 S one strane dobra i zla, 30; upor. S one strane dobra i zla, 211.
 studije

moralu, pie Nie u samom aforizmu u kome osporava suprotstavljenost 199

vrednosti, na nain ablje perspektive, da upotrebimo izraz blizak slikari
ma163. A to se tie ubeenja, on ih ne vidi dovoljno daleko, ne vidi odo
zgo; ali da bi moglo da se kae svoje miljenje o vrednosti ili ne-vrednosti,
treba videti pet stotina ubeenja ispod sebe, iza sebe...164. Jo tanije,
Poevi od bolesne perspektive, razmatrati zdravije pojmove i vrednosti, pa, obr
nuto, polazei od potpunosti i mirne sigurnosti bogatog ivota, gledati, na dole,
tajni rad instinkta dcadence [...]. Ako sad imam mo, to je mo preokretanja
perspektiva [...]. Prvi razlog zbog koga samo za mene preokretanje vrednosti
moe da bude izvodljivo...165
Zauzvrat, prilino malo naglaavamo to da Nie postavlja pitanje samo
potovanja: jednom plemenitom duhu166 tatina deluje kao nedostatak
ukusa i samopotovanja167. U samom aforizmu u kome odbacuje tenju
ka aristokratskim vrednostima, Nie govori o ne znam kojoj unutranjoj
sigurnosti svojstvenoj aristokratskoj dui, neemu to ne moe da se trai,
ni nae, niti, moda, izgubi. Aristokratska dua ima samopotovanje.168
Tako se zavrava aforizam. A, a contrario, nauka, prema Nieu,
danas radi na tome da u oveku uniti samopotovanje, kao da to potovanje nika
da nije bilo nita osim nerazumne umiljenosti; moglo bi ak da se kae da ona
ulae svu svoju gordost, svu strogost svoje stoike ataraksije u to da kod oveka
odri prezir prema sebi do koga se dolo po cenu toliko truda, predstavljajui ga
kao svoju poslednju, svoju najozbiljniju potvrdu samopotovanja.169
Samopotovanje, ipak, ne treba da se shvati kao solipsistika vrlina;
patos distance i samopotovanje, naprotiv, pretpostavljaju zajednicu jedna
kih koji neguju iste tenje. Jo jedanput, aristokratski moral ne pretposta
vlja da dunosti nema, nego da postoje samo dunosti prema sebi jedna
kima170, tvrdi se u tekstu u kome se uvodi razlika izmeu dva morala. A
Antihrist to ponavlja, u stilu aljenja: Niko danas vie nema hrabrosti da
prihvati posebne privilegije, prava gospodara, oseaj potovanja prema sebi
i svojim parovima, strast za distancom171. Pitanje odnosa s podreeni
163 Isto, 2.
164 Antihrist, 54; upor. Ecce homo, Predgovor, 3.
165 Ecce homo, Zato sam tako mudar, 1.

166 S one strane dobra i zla, 261.

167 Isto.

168 Isto, 287.

169 Genealogija morala, III, 25. O samopotovanju, oekujemo mnogo od rada

Valeri erar (Valrie Grard) (ATER, lcole normale suprieure), koji je dobrim
delom posveen ovom pojmu.
170 S one strane dobra i zla, 260.

171 Antihrist, 43.

 trei program ZIMA 2012.

200 ma zauzvrat se postavlja u terminima obilja, prepunog, to jest renikom

Zaratustre, dareljive vrline: kao to smo ve videli, prema podreeni
ma, prema svemu to je strano, moe da se deluje po svojoj volji, kao to
vam srce nalae, u svakom sluaju s one strane dobra i zla a zbog ega
ne i sauestvovanjem i drugim slinim oseanjima?172, nastavlja govor o
dunostima prema sebi jednakima. Patos distance i samopotovanje
su, dakle, dve vrednosti koje Nie podstie ili bolje, dve vrline i u tom
smislu preokretanje vrednosti tei tome da ih rehabilituje, da im dodeli
prednost nad hrianskim vrednostima. Ali, apsolutno nije re o tome da
se one postave na mesto ovih poslednjih, zato to su samopotovanje i
patos distance upravo nepojmljive bez ideje hijerarhije i zbog toga to je
hijerarhija antinomini termin svakom suprotstavljanju vrednosti, koje je,
naprotiv, uslov svakog gesta koji se sastoji u postavljanju odreenih vred
nosti na mesto drugih. Izmeu nieanskih vrednosti i hrianskih
vrednosti, re je o prednosti, odnosno o raspodeli po stepenima na jednoj
skali, najzad, o hijerarhiji. I evo zato Nie moe da kae da je istinski veliki
problem filozofa da odredi hijerarhiju vrednosti173.
Kritika suprotstavljenosti vrednosti dozvoljava da se ponovo postave
pitanja afirmacije i negacije. Aristokrata je uvek ovek onoga da, ovek
afirmacije.174 Isto tako, Nie esto predstavlja preokretanje vrednosti kao
gest afirmacije, nasuprot onome to bismo mogli da oekujemo, pa ak i
ako sadri jedan deo negacije. Gde e autor Zore traiti budunost koju
opisuje?
U preokretanju svih vrednosti, u potpunom oslobaanju od svih moralnih vred
nosti, u prihvatanju i poverenju u sve to je do tada bilo zabranjeno, prezreno,
prokleto.175
Zora je knjiga prihvatanja176, zato to prevrednujui vrednosti, to jest
odbacujui suprotstavljenost vrednosti, potkopavamo moral koji je princip
svake negacije na svetu oslobaamo ga se. Evo zato je poloaj s one
strane dobra i zla od poetka afirmativan, on koji sadri formulu preo
kretanja vrednosti. Ipak, povodom knjige S one strane dobra i zla: Kada
je jednom ispunjen deo ovog zadatka koji se sastojao u tome da se kae
da, ostaje onaj da se kae ne, da ini ne: preokretanje vrednosti koje su
vaile do tada, veliki rat namenjen stvaranju velikog dana konane odlu
172 S one strane dobra i zla, 260.
173 Genealogija morala, I, 17; upor. Predgovor, 3, 5, 6.
174 Genealogija morala, I, 11; Sluaj Vagner, Epilog; Antihrist, 56, 57, 61;

Ecce homo, Roenje tragedije, 2; S one strane dobra i zla, 2; Sluaj Vagner, 2;
Zato sam sudbina, 8.
175 Ecce homo, Zora, 1.

176 Isto.
 studije

ke177; evo jednog dela unitenja178. Potrebno je razumeti kako Nie moe 201
zajedno da odri ove dve vrste ciljeva, i zbog toga bi bilo potrebno sloiti
se o tanom tipu afirmacije o kome je ovde re. Afirmacija nije pohvala,
kao kada bi se hvalile neke stvari na raun drugih, kao kada bi se, pono
vo, preokretanje sastojalo samo u promeni mesta naih pohvala i poku
da, poto upravo preokretanjem poinjemo od odu avanja od pohvala i
pokuda. Tako kada se uzdignete s one strane pohvale i pokude i vaa volja
svim stvarima eli da zapoveda, kao volja onoga ko voli: tu je izvor vae
vrline179. Stvar je u tome da je pohvala jedna vrsta obrnute pokude; ako
u pokudi zameramo svetu to nije drugaiji, u pohvali mu estitamo to
je takav, nastavljajui da pretpostavljamo da bi mogao da bude drugaiji.
Ili, reeno na radikalniji nain, pohvala zavisi od dobra, kao to pokuda
zavisi od zla, i u pohvali i pokudi jo pronalazimo strukturu suprotsta
vljanja vrednosti. Prema tome, razum emo da Zaratustra moe da se ogradi
od onih koje naziva svezadovoljni i odbacuje ih daleko od sebe, u ve
citiranom govoru kojim osuuje to je svima dobro, dobro je; to je svima
zlo, zlo je180:
Zaista, ne mogu vie da shvatam one za koje je svaka stvar dobra, a ovaj svet je
najbolji od svih. Njih ja zovem svezadovoljnima. Svezadovoljstvo koje u svakoj
stvari zna da pronae ukus; uopte nije najbolji ukus. Potujem nepokorne jezike
i stomake, teke prilikom svog izbora, koji su nauili da kau Ja i Da i Ne.
Ali sve vakati i variti dobro je samo za svinju! Da govori uvek D-a to ui
samo magarac, i onaj ko je magareeg duha!181
Nie, dakle, postavlja kao alternativu moral koji je izricanje univer
zalnih propisa, i odreeni afirmativni stav koji je predstavljen njakanjem
magarca; ali ono to je bitno da se shvati jeste da tu postoji loa alterna
tiva i da je univerzalna afirmacija i sama moralni stav. Nie nema milosti
ni prema vrednostima koje vae za sve, ni prema onome ko prihvata sve
vrednosti; ili jo, on ne ini svojom ni univerzalnu osudu, koja je moral, ni
univerzalno odobravanje, koje je njakanje magarca.182

177 Isto, S one strane dobra i zla, 1.

178 Isto, S one strane dobra i zla, 1; upor. Zato sam sudbina, 4.
179 Tako je govorio Zaratustra, O dareljivoj vrlini, 1.

180 Isto, O duhu teine, 2.

181 Isto, O duhu teine, 2. Ili jo, rob se odlikuje plaljivou pred da ili ne

koje bi bilo iskreno (Antihrist, 61).

182Vidimo zato je Nie odluan protivnik optimizma (Ecce homo, Roenje

tragedije, 2, Zato sam sudbina, 4), jo vie nego pesimizma, pod uslovom da je
ovaj poslednji dionizijski pesimizam (Radosna nauka, 370; upor. Ljudsko, suvie
ljudsko, II, Uvod). Re je o odbacivanju alosnog brbljanja imbecila koji neprekidno
suprotstavljaju optimizam i pesimizam! (Ecce homo, Roenje tragedije, 2).
 trei program ZIMA 2012.

202 Radi se o tome da postoji hijerarhija vrednosti, i u okviru ove hijerar

hije, treba razlikovati ono emu se kae ne i ono emu se kae da. Hijerar
hija pretpostavlja, u stvari, visoko i nisko, veliko i malo, dobro i
loe nasuprot dobrom i zlom183; samo definitivna granica izmeu
njih postaje neodredljiva, i samo je moral onaj koji je postavlja. Moral je, u
celini, tako da kaemo, udvajanje sveta. U ovoj perspektivi shvatamo tek
stove u kojima Nie predstavlja svoj zadatak kao negativan, i injenicu da
preokretanje ostaje, vie od teorijskog gesta, stvarna radnja, prevratnika184,
koja tei tome da sastrue moralne vrednosti to su dosad vaile. Dakle,
kod Niea problem politikog delovanja ne moe, ini nam se, da se posta
vi nezavisno od pojmova afirmacije i negacije.
Ali ako postoji dobra i loa afirmacija, sopstvena nieanska afirmacija
mora da sadri, u svom pojmu, elemenat koji nedostaje obinom odobra
vanju: taj elemenat je to to je prava afirmacija shvaena pod reimom ve
nog vraanja. Vraajui se na Roenje tragedije Nie pie:
Prihvatanje ivota, sve do njegovih najudaljenijih i najteih problema; elja za
ivotom koja veselo rtvuje svoje najuspelije tipove svojoj sopstvenoj neiscrpnoj
plodnosti sve ovo sam nazvao dionizijskim [...]. Ovde ponovo pristupam taki
koja je nekada davno bila moja polazna taka: Roenje tragedije je bilo moje prvo
preokretanje svih vrednosti. Tamo se ponovo smetam na teren gde se razvila
moja volja i moja mo ja, poslednji uenik filozofa Dionisa ja koji u pod
uavati veno vraanje...185
U stvari, ako se sve vraa, pohvala i pokuda gube svako znaenje, poto
se sve vraa na nain nunosti; i zato je afirmacija amor fati, ljubav prema
sudbini. Upravo smo videli da onaj ko se postavlja s one strane pohvale i
pokude ima volju koja svim stvarima eli da zapoveda, [volja za mo]
kao volja onoga ko voli186. Prava afirmacija nije pohvala, nego je ljubav.
Preokretanje vrednosti kao unutranja reforma preobraanje i obuava
nje koje se sastoji u odvikavanju od toga da se eli da svet bude drugaiji
nego to jeste i u tome da se on voli: ovaj je aspekt predstavljen u jednom
od tekstova gde je Nie najemfatiniji kada govori o preokretanju. Re je
naroito o tome da se prednost d malim stvarima ishrani, prebivali
tu, klimi, razonodi187, nad svim onim pojmovima188 u kojima se traila
183Tako su loi degeneracija (Tako je govorio Zaratustra, O dareljivoj vrli

ni, 1), ciljevi hrianstva (Antihrist, 56), i sve to dolazi iz slabosti, zavisti, elje
za osvetom (Antihrist, 57; upor. Sumrak idola, etiri velike zablude, 2).
184 Ecce homo, Sumrak idola, 1.

185 Sumrak idola, Na emu sam zahvalan starima, 5.

186 Tako je govorio Zaratustra, O dareljivoj vrlini, 1, na dodatak.

187 Ecce homo, Zato sam tako pametan, 10.

188 Isto.
 studije

veliina ljudske prirode189: Bog, dua, vrlina, greh, onostranost, istina, 203
veni ivot...190 Nie misli da e to izazvati prevrat, ponovnu izgradnju
bez presedana191; on se osea odgovornim pred nastupajuim mileniju
mima192. Ali, o onome zaista velikom u ljudskoj prirodi, moe da se kae:
Moja formula za ono to je veliko u oveku, jeste amor fati: ne eleti nita
drugo nego ono to jeste, ni pred sobom, ni za sobom, ni vo vjeki vjeko
va. Ne biti zadovoljan trpljenjem neizbenog, i jo manje uljuljkivanjem
njime svaki idealizam je nain laganja sebe pred neizbenim nego ga
voleti...193
Meutim, nije re o rezignaciji, poto je prava afirmacija ona koja
se odvija u venom vraanju, uslov svake negacije u smislu u kome je ona
uslov svake hijerarhije; i u sluaju ljubavi prema sudbini, kao i bilo kakve
ljubavi. Jasno se vidi zato teorija venog vraanja ukida moralne vrednosti
kao preskriptivne: ako se sve vraa na nain nunosti onda nema nikakvog
smisla eleti da se bilo ta propie, eleti neto drugo od onoga to jeste,
to jest nevinost nastajanja194. Ali treba objasniti zato je teorija venog
vraanja isto ono to ini shvatljivim stvaranje vrednosti vrednosti koje
nisu moralne su, videli smo, stvorene i zato se Nieova filozofija ipak
razlikuje od obinog nesesitarizma. Stvar je u tome to je uenje o vraanju,
prema jednom od svojih glavnih temelja, kritika kategorije mogueg: rei
da se jedna stvar vraa, to znai rei da se ona ne ostvaruje kada se dogo
di, ona je ve bila tu, ve stvarna; a nieansko ponavljanje nije ponavljanje
istih dogaaja u okviru istog vremena, ono je ponavljanje vremena samog.
Prema tome, vreme moe da se shvati kao tvorac, ono ak mora tako da se
shvati: poricati da je jedna stvar mogua pre nego to postane stvarna, zna
i tvrditi da njeno dogaanje nije kopiranje uzora, nego da je ono, pravo
govorei, tvorevina195. Evo zato Zaratustra moe, u istom tekstu O isku
pljenju prvi put da skicira teoriju venog vraanja i da uzvikne: volja
je stvaralac!196. Isto tako se razumeju vremenitost koju smo otkrivali, u
poetku, u vrednostima, i injenica da neke vrednosti aristokratske vred
nosti mogu da budu nove, a da pritom ne budu nove u odnosu na druge
189 Isto.
190 Isto.
191 Isto.

192 Isto.

193 Isto.

194 Sumrak idola, etiri velike zablude, 8.

195Razvili smo ovo tumaenje venog vraanja u naoj doktorskoj tezi Bergson et

lontologie de la volont. Essai sur la structure du bergsonisme et sur sa relation aux phi
losophies de Schopenhauer et de Nietzsche, Univerzitet arl de Gol, Lil 3, 2005. Ono se
naroito zasniva na itanju Tako je govorio Zaratustra, O prikazi i zagonetki.
196 Tako je govorio Zaratustra, O iskupljenju.
 trei program ZIMA 2012.

204 vrednosti, koje su starije, na ije bi ih mesto trebalo postaviti: zato to

novost za njih nije koef icijent, nego zavisi od njihove forme, ili bolje, ovo
ga puta, od njihove sutine. One su nove, zato to su stvorene, zbog toga
to je njihova graa vreme i to se vreme prostire u venom vraanju. Evo
zato je, konano, pitanje vrednosti moglo stvarno da zaintrigira Niea tek
poevi od Radosne nauke: da bi ga bilo mogue postaviti, trebalo je ekati
na dogaaj iz avgusta 1881. misao o vraanju.197

S francuskog jezika prevela Jovana iri

Arnaud Franois
POURQUOI INVERSER LES VALEURS, CE NEST PAS METTRE DE
NOUVELLES VALEURS LA PLACE DES ANCIENNES

Rsum
On croit communment quinverser les valeurs, cest simplement mettre de nouvelles
valeurs la place des anciennes. Or, cette interprtation nous parat errone, parce
quelle repose sur une mcomprhension de la notion mme de valeur chez Nietzsche.
Seule une analyse de cette notion peut rvler le vritable sens du mot inversion, dans
inversion des valeurs. Il sagit donc de sinterroger sur la forme des valeurs, et non
seulement sur leur contenu. Deux lments principaux conduisent rformer linter-
prtation courante de linversion des valeurs: les valeurs font lobjet dune cration, et
leur rapport nest jamais dopposition, mais de hirarchie. Ainsi se dgage une nouvelle
thorie de laffirmation, elle-mme commande par celle de lternel retour.
Mots-cls: ternel retour; oppositions de valeurs; hirarchie; affirmation; cration

Summary
One commonly believes that inverting the values merely means putting new values in
the place of ancient ones. Now, that interpretation seems to be wrong, because it is
grounded on a misunderstanding of the very notion of value in the books of Nietzsche.
Nothing but an analysis of that notion can reveal the genuine meaning of the word
inversion, such as used in the phrase inversion of the values. Therefore, weve got to
wonder about the form of the values, and not only about their contents. Two chief
elements lead us to reform the common interpretation of the inversion of the values: the
values are an object of creation, and their mutual relation is never one of opposition, but
one of hierarchy. Thus stands out a new theory of affirmation, which is induced by the
one of the eternal return.
Key-words: Eternal return; oppositions of values; hierarchy; affirmation; creation

197 Ecce homo, Tako je govorio Zaratustra, 1.

 studije

Literatura: 205
ric Blondel, Nietzsche, le corps et la culture, PUF, Paris 1986.
Fridrih Nie, S one strane dobra i zla i Genealogija morala, prevod Grigorije Ernjakovi, Srpska
knjievna zadruga, Beograd 1993.
Fridrih Nie, Ecce homo, prevod Jovica Ain, Slubeni glasnik, Beograd 2010.
Fridrih Nie, Sluaj Vagner, prevod Mirjana Avramovi, igoja, Beograd 2005.
Fridrih Nie, Sumrak idola, prevod Borivoje Jevti, Grafos, Beograd 1977.
Fridrih Nie, Antihrist, prevod Jovica Ain, Slubeni glasnik, Beograd 2009.
Fridrih Nie, Vesela nauka, prevod Milan Tabakovi, Grafos, Beograd 1989.
Fridrih Nie, Tako je govorio Zaratustra, prevod Branimir ivojinovi, BIGZ, Beograd 1989.
Fridrih Nie, Nesavremena razmatranja, prevod Danilo Basta, Plato, Beograd 2006.
Fridrih Nie, Zora, Dereta, prevod Boidar Zec, Beograd 2005.
Patrick Wotling, Nietzsche et le problme de la civilisation, PUF, Paris 1999.
il Delez, Razlika i ponavljanje, prevod Ivan Milenkovi, Fedon, Beograd 2009.
il Delez, Nie i filozofija, prevod Svetlana Stojanovi, Plato, Beograd 1999.
 trei program ZIMA 2012.

206
hronika

KNJIGE
ARISTOTEL I ZAPADNO
POZORITE*
Florans Dipon, profesorka na univerzi
tetu Pariz 7 Deni Didro, strunjak je za
rimsku knjievnost. Objavila je vie stu
dija posveenih razmatranju pozorinih
problema u antikom Rimu, a njenu knji
gu Homer i Dalas, u kojoj Homerove epo
ve uporeuje s popularnom televizijskom
serijom a uspeh starog rimskog pozori
ta sa savremenom kulturom, poznavao
ci prilika u kulturnom ivotu Francuske
smatraju izuzetno provokativnom. Izve
sno je, dakle, da je re o autorki ija se
svaka nova studija doekuje s velikom
panjom jer na drugaiji nain sagledava
i tumai knjievne i pozorine injenice, najbolji nain scenski demonstrirao.
ime nedvosmisleno utie na uvreeno
miljenje o pojedinim teatarskim i lite
rarnim pitanjima, navodei itaoca da se
i sam upusti u istraivanje ne bi li pro
verio, potvrdio ili pak osporio saznanja
kojima je do sada raspolagao.
S istom namerom Florans Dipon je
krenula u dekonstrukciju Aristotelove
Poetike, temeljnog dela teorijske drama
turgije na kojem poiva celokupna evrop
ska pozorina tradicija. Njen poduhvat
ima za cilj da dokae da je vievekovno
oslanjanje teoretiara drame na Aristo
telov spis dovelo, u pozorinoj praksi, do
dominacije literature nad igrom, ime
je sam smisao teatarskog delanja dove
den u pitanje. Jer, prema miljenju Flo
rans Dipon, pozorite na gledaoca deluje
ukupnou glumake igre a ne knjiev
* Florans Dipon, Aristotel ili vampir zapad
nog pozorita, prevod s francuskog Mirjana
Momilovi, Clio, Beograd 2011. .
HRONIKA
209
nim spekulacijama. Da bi dokazala tezu
da je slepo pokoravanje dramskih pisaca,
reditelja i kritiara postulatima Poetike
proizvelo pozorite u kojem se gledalac
dosauje, Florans Dipon preduz ima opse
nu analizu evropske dramske tradicije
od XVIII veka i konstatuje da je od toga
doba do danas pozorite prolo kroz tri
aristotelovske revolucije. Prvu od njih
predvodili su spisatelji Goldoni i Didro,
kao i glumac Talma. Ovaj period odliku
je se konstituisanjem dramskog teksta u
vrstu graevinu, to je uinio Goldoni
suzbivi komediju del arte tako to je fiksi
rao dramski tekst. Didro je na teorijskom
planu obavezao glumce da se slepo poko
ravaju dramskom tekstu, a Talma je to na
Za drugu aristotelovsku revoluciju
zasluno je promovisanje reditelja u tvorca
predstave. Re je, dakle, o izdvajanju redi
telja iz glumakog ansambla i promeni nje
govog statusa u samom pozoritu. Reditelj,
naime, postaje ovlaeni tuma dramskog
teksta, ime se u prvi plan stavlja sluenje
ideji dramskog tiva, to za posledicu ima
neku vrstu divinizacije samoga teksta. U
tom kontekstu Florans Dipon vidi uee
znaajnih pozorinih prevratnika s kraja
XIX i poetka XX, Antoana i Stanislav
skog, i njima stavlja na teret literarizovanje
pozorita. Podredivi predstavu psiholo
giji, kauzalitetu i motivaciji postupaka
dramskih lica, reditelji su predstavi oduz eli
esenciju smisao teatarske igre.
Treu aristotelovsku revoluciju Florans
Dipon nalazi u delu Bertolta Brehta. Ovde
se susreemo s paradoksalnim stanovi
tem autorke jer Breht, u istoriji evropske
drame i pozorita, slovi kao autor koji se
 trei program ZIMA 2012.
210 stvaranjem epskog pozorita suprotstavio
aristotelovskom mimetikom teatru. Flo
rans Dipon, meutim, nalazi argumen
te kojima Brehtovo nastojanje svodi na
pokuaj od koga je i sam Breht odustao
kada je definisao ta je zadatak pozorita.
Autorka veli da se Breht zadovoljio time
to je smisao teatarske predstave katar
zu, dakle, proienje afekata stvorenih u
svesti gledalaca, zamenio zabavom. Svo
dei svoj program od nekada ambiciozno
zamiljene namere da principom oneobi
avanja, distancijacije, navede gledaoca na
razbijanje scenske iluzije i time ga usmeri
ka kritikom promiljanju pitanja koja se
u predstavi postavljaju, na skromni zah
tev za zabavom, Breht je, smatra Florans
Dipon, izneverio sopstveni naum koji je
mogao da bude delotvoran u praksi. Uz
Brehta, kao nosioce tree aristotelovske
revolucije, Diponova oznaava sociologa
Bernara Dorta, reditelja Antoana Vite
za, ali i pobornike najnovijih teorijskih
i praktinih pozorinih nastojanja, post
moderniste i post-postmoderniste, koji se
neprekidno kreu unutar kruga literarnog
pozorita i samo u tom prostoru tragaju
za novim scenskim mogunostima, ne
uviajui da je re o ponavljanju, dodue,
na drugaiji nain, aristotelovskih teza,
odnosno o preferenciji knjievnog pozo
rita nad teatrom otvorene igre.
Da bi dokazala da je u prolosti evrop
skog pozorita bilo mogue postojanje
nearistotelovskog teatra, Florans Dipon
se poziva na staru grku i rimsku dramu,
a potom i na deo Molijerovog stvaralatva.
Prema njenom miljenju, Eshil, Sofokle i
Euripid prevashodno su bili voe predsta
va u kojima je muzika izvoena na aulosu,
jednoj vrsti svirale slinoj klarinetu, a ne
pisci u dananjem poimanju te rei. Zvuk
aulosa, odnosno muzika, bila je domi
nanta koja je odreivala izgled predstave,
pri emu su dijalozi hora pevani. Prem
da ne moemo sa prevelikom sigurnou
da tvrdimo da znamo kako su izgledala
izvoenja starogrkih predstava, ipak je
zasnovana tvrdnja da su se one vie osla
njale na muziku nego na rei; ova pret
postavka, razume se, nije dokaziva ako
se pozivamo na Aristotelovu Poetiku u
kojoj je muzika samo jedan od est ini
laca predstave. Drugaije reeno, Florans
Dipon nas navodi da sa zdravom sum
njom osporimo pretpostavljen i u istoriji
pozorita naveden oblik predstava igranih
za vreme Velikih Dionisija i da uzmemo
kao korektiv injenicu da je pozorite i u
to doba bilo ivi organizam koji se menjao
i koji se neprekidno nalazio u procesu
preispitivanja sa stanovita kako drutve
nog i politikog, tako i religioznog zna
aja. Kada istie Molijera kao teat arskog
stvaraoca koji osporava literarnu osnovu
pozorita, Florans Dipon se poziva na nje
gove balete koje je pisao za dvor. Kao to
vidimo, autorka knjige ne moe da zamisli
izvoenje predstava bez muzike osnove,
a muzika osnova je u Molijerovim baleti
ma dominanta svakoga ina, koju skeevi
ma samo upotpunjavaju dramski likovi. U
tom smislu Florans Dipon prua preciznu
analizu komada Graanin plemi, doka
zujui da je bez muzike koja stvara kohe
zivnu strukturu predstave ovo delo samo
zbir malih duhovitih scena koje mogu da
stoje i izvan konteksta predstave.
Florans Dipon je svesna da je njena
studija o aristotelovskom okrilju u kojem
je stasalo evropsko pozorite jedna vrsta
uzalud upuenog poziva pozorinim stva
raocima da prave drugaiji teatar, to e
rei teatar u kojem igra dominira nad
knjievnom spekulacijom. Odbacujui
petrificirane oblike i forme raznih pozo
rinih pravaca koji su se pojavili u drugoj
polovini XX veka, ukljuujui tu i princip
dekonstrukcije i postmoderno pozorite
koje se bavi nastojanjem da objasni samo
sebe i definie i normativizuje sopstve
na ogranienja elei da ih predstavi kao

jedini ispravan put revitalizacije teatra,
Florans Dipon se zalae za neku vrstu
pozorine utopije koja se zasniva na igri
kao ritualnoj osnovi predstave. Ovako
zamiljenom igrom, meutim, kao da se
zaboravlja da se u osnovi svakog rituala
nalazi, kako kae Frensis Fergason, zajed
niki sistem verovanja bez kojeg je sam
ritual nejasan i nerazumljiv; prevedeno
na jezik evropske pozorine prakse, ovo
pitanje svodi se na utvrivanje i kodifika
ciju hrianstva kao dominantnog sistema
verovanja i iz njega proisteklih ritualnih
radnji koje slue za utvrivanje i dalju
afirmaciju postojeeg sistema verovanja.
Ove ritualne radnje, razume se, pona
vljaju se u okviru religioznih obreda kao
stereotipi, ali sasvim je izvesno da se mogu
posmatrati i kao mitska osnova za tvor
bu pozorinih predstava. To je jedan od
moguih puteva kojim pozorite moe
poi ako eli da se oslobodi okova Ari
stotelove Poetike i konstitutivnih prin
cipa na kojima se gradi predstava, kako
PAR AD OKS I METAFOR A*
Vie savremenih filozofa deli miljenje
da je bavljenje istorijom filozofije neka
vrsta duhovne rekreacije ili, jo gore,
ples sa mumijama. Za njih je iva jedi
no savremena filozofija jer samo ona,
navodno, pogaa u sredite problema
savremenosti. No, ostaje otvoreno pita
nje: ta je to savremenost? Zato bi neki
filozof bio savremeniji od drugog? Da
li se neiji filozofski metod moe bolje
primeniti na neke fenomene savremeno
* Povodom knjige Irine Dereti, Iz Platonove
filozofije, Plato, Beograd 2010.
HRONIKA
vele tumai Poetike. Drugi put je oznaio 211
Tadeu Kantor i taj put je bez Kantora
zatvoren, ali je znaajno to je otvorio jo
jednu scensku mogunost koja ne zavisi
od prevlasti dramskog teksta nad igrom.
Najzad, moe se zakljuiti, na osnovu
iskustva dugog stotinama godina, da e
pozorina umetnost, zahvaljujui svojoj
vitalnosti, uvek nai alternativu kojom
e se suprotstaviti aristotelovskom teatru.
Ostaje, meutim, nezaobilazno pitanje o
oportunosti stanovita za koje se zalae
Florans Dipon. Re je, naime, o injenici
da je aristotelovsko, dakle literarno pozo
rite, ostvarilo niz remek-dela ne samo u
formi dramskih tekstova nego i scenskih
ostvarenja. Iz toga se moe zakljuiti da
se budunost pozorita ne moe i ne sme
liiti ni svoje knjievne osnove, da ne bi
ostalo bez svojih misaonih, psiholokih i
afektivnih dometa.
Rad omir Putnik
sti ili neija filozofija moe biti zgodno
(zlo)upotrebljena za neposrednije razu
mevanje naeg vremena? Da li moemo
rei da je, na primer, openhauer savre
meniji Hegela zato to on govori o bez
umnoj slepoj volji, nasuprot Hegelovom
aksiomu o identitetu uma i zbilje? Danas
ivimo, kako nam se ini, u slomu stvar
nosti i uma i prestali smo da mudruje
mo o umnoj sutini svega to jeste. Da
li ta injenica osporava one filozofe koji
nastupaju pod zastavom logosa i uma?
Ipak, dogodilo se neto manje oekiva
no: filozofije koje su izgubile dijaloku
nit sa misliocima iz dubine vremene
 trei program ZIMA 2012.
212 ostale su bez tako uene savremenosti,
za volju ovog ili onog trenda. Po emu je
onda bavljenje Platonom uopte filozofi
ja, ukoliko je ona svoje vreme obuhva
eno mislima?
Zbirka tekstova o Platonovoj filozofi
ji, Irine Dereti, govori da filozofija ima
svoju unutranju dimenziju (po kojoj je
savremena), i to bez opasnosti da se ona
izjednai sa venom arhetipskom struktu
rom, sjajnom ali mrtvom. Dakle, ta unu
tranja dimenzija koja obezbeuje savre
menost postaje predmet razmatranja Irine
Dereti. Problemi o kojima ona govori su,
jednostavno, filozofski problemi. Obra
anje Platonu kao filozofskoj paradigmi
isplativo je ukoliko filozofi koji progova
raju iz dubine vremena jo imaju neto
vano da nam saopte i ukoliko smo kadri
da ih pitamo. Zato filozofi moraju imati
dah zagonetnog delfskog ronioca, jer biser
se ne nalazi u svakoj koljci.
Knjiga Iz Platonove filozofije nevelikog
je obima (zajedno sa indeksom i izvori
ma neznatno premauje 160 stranica), ali
ulazi u red znaajnih knjiga posveenih
Platonovoj filozofiji. Vei deo tekstova iz
knjige objavljen je u asopisima od svet
skog ugleda (na nemakom i engleskom
jeziku). Time je njen kvalitet potvren
recenzijama koje su nastale van domaih
koterija, a delo se samerilo sa aktuelnim
pristupima Platonu. Knjiga se bavi proble
mima koji su formulisani u drugoj polo
vini prolog veka (napisano i nenapisano
uenje), preko naizgled klasinih tema
(dvostruki paradoks, utemeljenje istorij
skog i politikog, eros), do tekstova koji
pogaaju fenomen aktuelnosti Platonove
teorije i prakse (problemi kognitivne dis
pozicije i bioetike u Platonovoj filozofiji).
Ispred nas je Platon u dijalogu sa filo
zofskim strujanjima s kraja dvadesetog i
poetka ovog veka.
Premda su knjige Irine Dereti pisane
skrupulozno, uz zavidnu naunu akribiju,
one se odlikuju lepotom stila i negovanim
jezikom. I kada govori o apstraktnim kate
gorijama, pojmovi koje autorka koristi
su ulni i opipljivi. Pitanje stila i jezika
daleko je od formalnog. Jo je sofist Gor
gija uoio nevolju sa argumentativnom
prirodom jezika, sa mogunou formi
ranja antitetikih iskaza i uoptavajuom
prirodom jezika koji klizi izvan stvari.
Na kraju, Gorgija nas je suoio i sa nemo
gunou saoptavanja. Jer, jezik je neto
erotino: kada se istina u jeziku otkrije,
ona nestaje. U tekstu Mo i nemo sla
bog logosa, Irina Dereti ispituje problem
jezika, ali zahvata misaonu situaciju u celi
ni. Premda sofisti u Platonovim dijalozi
ma nisu poneli argumentum palmarium
Platon ih nije potcenio. ak je njihovu
argumentaciju viestruko pojaao. Kao
da se istina vremena nalazi tamo gde se
ona inae manje oekuje u zabludama i
zloupotrebama, paradoksima i antinomi
jama. Zato je istina sofistike konstitutiv
na i obavezujua, ali promiljena na nain
koji je samim sofistima bio neprihvatljiv
(sav ljudski ivot preokrenut naopako
kako je to uz pomo Platona formulisao
nezaobilazni Gorgija). Smisao filozofskog
dijaloga ne lei u pobijanju protivnike
teze, ve u procenjivanju i odmeravanju
stanovita u raspravi, kako bi se vlastito
stanovite preciznije artikulisalo. Nije re
o utopijskoj komunikativnoj zajednici ve
o karakteru filozofskog dijaloga, koji je
upuen na unutranji, a ne spoljanji agon.
Platon iz sasvim nesofistikih razloga pre
uzima metodu sofista kada slabiju stvar
ini jaom. (Tome je suprotna eristika
(ne)kultura, u kojoj strasti imaju prevagu
na davanjem bilo kakvih, a kamoli valja
nih razloga). Dakle, iz problematinosti
jezika i tako bliskih granica pojmljivo
sti, ne mora da proizae i slabost logosa.
Naprotiv, snaga logosa je obrnuto pro
porcionalna sposobnou da se odredi
njegova nemo.

Granicu Platonove misli Irina Dereti
jezgrovito formulie: Platonov jezik je
sav okrenut biu, i usmeren je na saznaj
no ovladavanje njime. Snaga argumen
ta uesnika u Platonovim razgovorima
se upravo sastoji u njihovoj sposobnosti
da tano pogode stvarnost na koju se
odnose i koju nastoje da izraze (str. 35).
Ali to vodi oblikovanju samog karaktera
dijaloga: sagovornici se podreuju vo
stvu same stvari miljenja. Meutim,
logos nije svemoan ni inae, a pogotovo
ne za Platona. Irina Dereti insistira na
autentinom smislu nemoi logosa kao
racionalnog diskursa, koji se pokazuje na
odluujuim mestima, tamo gde njego
ve refleksije o idejama, posebno o ideji
Dobra, bivaju suoene sa granicama nji
hove saznatljivosti i saoptivosti. Platon,
istie autorka, svoje najznaajnije uenje
o ideji Dobra legitimie posredstvom vie
znanih poreenja, simbola i mita. Moda
se upravo najvea nemo logosa Platono
vih dijaloga sastoji u sagledavanju sopstve
ne nemoi, slabosti i konanosti, kada se
diskurzivno miljenje suoava sa granica
ma pojmljivosti i saoptivosti pie Irina
Dereti. Time se, zapravo, filozofija sme
ta na samu granicu pojmljivosti, odno
sno, ono to je stvar miljenja moda
e nam tu pomoi raselovska formulacija
postaje granica poznatog i nepoznatog,
pojmljivog i nepojmljivog. Zato paradok
soloka osa ini ono to filozofija jeste i
po kojoj moe biti savremena ili veno
nesavremena. Moe se, takoe, rei da je
misaona strategija Irine Dereti ono to
Platona ini savremenim, kao to je i Pla
ton u rukama svojih savremenika postao
nesavremen. Autorka Platonovom delu
pristupa ne kao dogmatskom tivu, ve
kao tivu proetom paradoksima, koje
izmie svakom unapred pripremljenom,
ematizovanom modelu itanja, to ne
implicira iskljuivanje mogunosti sumi
ranja sistematskih i meusobno usaglae
HRONIKA
nih zakljuaka na kraju itanja (str. 44). 213
U tekstu Dvostruki paradoks: Platon
o ideji dobra sagledavanje ideje dobra
autorka naziva drugom transcendencijom,
koja prua uvid iza granica usije. Nalazei
da diskurzivan opis nije primeren ovom
znanju, a mudro ostavljajui po strani
fenomenologiju mistinog znanja, Irina
Dereti nalazi da je ono vie slikovitog
nego analitikog karaktera. Re je o istu
panju iz vremena, o trenutku neposrednog
uvida koji kao da prekida lanac vremen
skog sleda. U opisu noesisa preovladava
jedan drugi logos, smatra Irina Dereti,
logos koji nije dokazno-racionalnog tipa,
ve je logos poreenja i metafora, kojim
to znanje postaje sagledljivije. Iskra
koja bljesne u ljudskoj dui prekida lanac
diskurzivnog rasuivanja i direktno nas
suoava sa istinom No, metafore nisu
samo slikovite, nego i opipljive. Time
se u drugoj transcendenciji, usuujemo
se rei, preokree Platonova pria o crti,
o saznajnoj hijerarhiji, jer onaj rezervoar
nesvesnog koji je, zahvaljujui metafori i
metonimiji, strukturiran kao jezik, poja
vljuje se mimo diskurzivne evidencije, ali
je njom proizveden ili izazvan, kao to se
moe rei i obratno, pa se pojmljivo i opi
pljivo slivaju u jedno. No, na operativnoj
ravni miljenja nalazimo se u paradok
sima, koje moemo reavati ili odbaci
vati kao paradokse. Napokon, Platonova
okrenutost ka biu nije dovela do teorije
adekvatnosti izmeu bia i jezika, nego
do isticanja paradoksa i metafore. A ta
se skriva iza njihovog vela nita, ili su
oni, naprotiv, konstitutivni za bie da li
to uopte moe biti odlueno?
Savremenost, dakle, ne proizlazi iz
fakticiteta istovremenosti, nego iz spo
sobnosti uspostavljanja dijaloga. Piui
skoro bez fusnota, Irina Dereti oslo
baa prostor za drugog, odnosno za ono
to nije uoblieno, argumentovano, a koje
sada moe da se pojavi sasvim izo treno
 trei program ZIMA 2012.

214 i samostalno. Re je o dijalokoj osobini dubine vremena izvire sposobnost da se

filozofije, koju je prvi promovisa Platon, filozofski misli, a to onda nije u koliziji sa
a koju svestrano i svesno neguje Irina aktuelnim primenama filozofske reflek
Dereti. U skladu sa filozofskim vjeruju sije. Naprotiv.
Nikolaja Berajeva, moe se formulisati
karakteristika ove vane i lepe knjige: iz Sran Damnjanovi

GRAANSKA njeni teorijski i empirijski uslovi razvoja

NEPOSLUNOST* ideje i kontroverznost termina graanska
neposlunost. Drugo poglavlje nosi naslov
Geneza modernog koncepta graanske
Problem graanske neposlunosti ni u
neposlunosti: predistorija i istorija ideje
teorijskom ni u praktikom smislu nije
i prakse. U ovom poglavlju data su poj
nov njegovi rani oblici seu dva mileni
movna razgranienja pojma graanska
juma unazad, u praksu antike demokra
neposlunost, prigovor savesti i pravo na
tije. Karakteristino je da se ovo pitanje
otpor tiraninu, uz navoenje modernih
ne postavlja u periodima globalnih suko
primera prakse u protekla dva veka. Tre
ba, kakvi su bili svetski ratovi, ali ni u
i deo knjige posveen je savremenim
periodima drutvenog i politikog uspo
shvatanjima graanske neposlunosti, s
na i razvoja, ve u periodima konflikata
posebnim osvrtom na shvatanja Dvor
i preispitivanja, onda kada se otvaraju i
kina i Habermasa. U etvrtom poglavlju
jaaju sumnje u delotvornost postojeeg
analizira se kriza legitimnosti i prestanak
dravnog i politikog ureenja, kada se
politike obligacije graanske neposluno
odreene drutvene grupe smatraju dis
sti, u petom graanska neposlunost kao
kriminisanim. U politikoj teoriji u pro
element civilne politike kulture, i najzad,
tekla tri veka nastala je bogata literatura
u estom poglavlju, obrauje se graanska
o ovom pitanju, pa se i saradnica Instituta
neposlunost na sluaju Srbije.
za politike studije u Beogradu, Aleksan
Najoptije odreenje pojma graan
dra Mirovi, zapitala o sutini i svrsi ovog
ska neposlunost autorka je navela u
fenomena u XXI veku. Ona je prezento
uvodu knjige, oznaavajui ga kao jed
vala najvanije teorije i primere praktine
nu evolutivnu strategiju promena, ime
graanske neposlunosti, da bi se na kra
je utvrdila distinkciju osnovnog pojma u
ju knjige bavila sluajem Srbije u periodu
odnosu na pojmove revolucije, pua i
19961997. i tokom 2000. godine.
drugih drutvenih dogaaja koji po svo
Knjiga Ogled o graanskoj neposlu
jim formalnim odlikama mogu biti slini
nosti sadri est poglavlja i bibliografiju
graanskoj neposlunosti.
korienih radova. Nakon predgovora sle
Aleksandra Mirovi je primenila vie
de uvodna razmatranja u kojima su obja
istraivakih metoda, a posebno evolu
* Aleksandra Mirovi, Ogled o graanskoj cionistiki, komparativni metod, koji je
neposlunosti: Redefinisanje savremenog koncepta omoguio najpotpuniji uvid u razliite
graanske neposlunosti i granica politike obliga oblike graanske neposlunosti u razli
cije sluaj Srbije, Slubeni glasnik Institut za itim istorijskim periodima i drutvima.
politike studije, Beograd 2011.

Sutina graanske neposlunosti je diho
tomna, ona podrazumeva ureeno dru
tvo i dravu, a ne stanje rata ili revolucije,
uz istovremeno postojanje odreenih obli
ka nezakonitosti, nelegitimnosti ili, bar, u
najirem smislu, nepravinosti poretka
sa stanovita jedne ue drutvene grupe.
Graanska neposlunost je specifina
civilna strategija, [...] posebna vrsta poli
tikog delovanja lanova civilnog drutva,
koja je ujedno i element njihove politike
kulture. Ve u antikoj grkoj demokratiji
postoje oblici borbe protiv podanikog
statusa, i isticanje prava, sloboda i dosto
janstva slobodnih graana, a to se u praksi
iskazivalo kao ubistvo tirana. Srednji vek,
zasnovan na hrianskom poimanju sve
ta, odbija ubistva oveka kao in nasilja,
mada su u tome periodu nastale i rasprave
protiv tiranije.
Istorijski procesi podele katolike i
protestantske crkve doveli su ne samo do
verskih ratova, ve i do nagovetaja onog
to e se u modernim drutvima ozna
avati kao ideoloka podela. Obe crkve
su u svojoj argumentaciji protiv tiranije
koristile uveni spis La Boetija Rasprava
o dobrovoljnom ropstvu (iz 1548. godine),
u kojem autor osuuje tiraniju jednog
vladara i podaniki mentalitet svih ostalih
stanovnika. Za razvoj svesti o graanskoj
neposlunosti vano je uenje ana Kal
vina, koje se zasniva na shvatanju ivo
ta kao vrednosti u buroaskom smislu
(pravo na slobodu, pravo na ivot, pra
vo na imovinu i pravo na mir graana).
U zatiti tog vrhovnog prava, pojedinac
ima pravo da se odupre bilo kojoj vlasti
ako mu ona ugroava opstanak. Istorijski
procesi u Evropi i Sjedinjenim Amerikim
Dravama, tokom XIX i XX veka uticali
su na teorije o graanskoj neposluno
sti, posebno u Americi (kako primeuje
Dejvid Toro).
S punim teorijskim opravdanjem
autorka se bavila teorijama Hobsa, Loka
HRONIKA
i Rusoa. Posebno je istakla paradoks 215
oslobaanja, koji se u praksi iskazuje u
smislu da se kroz tenju prema radikal
noj demokratiji razvijaju pretpostavke za
novu autoritarnu vladu. Rusoova teorija
sadri jedan paradoks, a to je prinuda na
slobodu, tj. stanje u kojem veina graana
moe prinuditi pojedinca da bude slobo
dan, da prestane da se pokorava odree
noj vlasti.
Graansko drutvo obnavljalo je na
sebi svojstven nain antiku demokratsku
tradiciju, koja podrazumeva uzajamnost
graanskih prava i obaveza, to Mirovi
eva posebno istie: Na zahtev za opte
pravo glasa (se) odmah odgovorilo zah
tevom za optu vojnu obavezu. Pacifi
zam, kao odbijanje vojne obaveze i uea
u ratu, dosledno je sproveden u hristijani
zovanom anarhizmu Lava Tolstoja, koji se
poziva na moralni integritet ljudi. Tolstoj
je prihvatio ideju o graanskoj neposlu
nosti od amerikog mislioca Dejvida
Toroa. Drugaiji pacifizam, ostvaren kao
uspena borba protiv kolonijalne vlada
vine, razvio je u Indiji Gandi, povezujui
indijsku filozofiju sa mirnim protesti
ma mase graana i direktno doprino
sei osloboenju Indije mirnim putem.
Ipak, Gandi, kao i drugi borac za ljudska
prava u SAD, Martin Luter King, bili su
rtve atentata onih protiv ije povrede
graanskih prava su se borili mirnim
sredstvima.
Rasprave o pacifizmu i ratu ponovo
su oivele u godinama pred Prvi svetski
rat, s naglaskom na dve vrste pacifizma:
prvi je egoistian i proistekao je iz straha
za ivot, a drugi je pacifizam iz ubee
nja, koji je Ernst Jinger nazvao junakim
pacifizmom. Praksa XX veka obeleena je
globalnim, svetskim ratovima, u kojima su
se pripadnici svih drutvenih klasa i itavi
narodi svrstali na nacionalistikim pozi
cijama, odnosno na pozicijama faizma/
antifaizma.
 trei program ZIMA 2012.
216 Neotuivost ljudskih prava, kao to je
pravo na borbu protiv tiranije, direktno
je inspirisalo ameriku Deklaraciju neza
visnosti iz 1776. i francusku Deklaraci
ju o pravima oveka i graanina iz 1789.
godine kao najvii politiki akt revolucije.
Pravo na otpor tiraniji nije sadrano samo
u ustavima demokratskih drava, ve je
uneto i u ustave onih drava koje su nede
mokratske. Takav je bio sluaj sa ustavom
bive Nemake demokratske republike.
Pravo na otpor tiraniji uneto je u Uni
verzalnu deklaraciju o ljudskim pravima
Organizacije ujedinjenih nacija od 10.
decembra 1948. godine, ali bez instrume
nata prinude protiv konkretnog poretka,
budui da meunarodno pravo to smatra
unutranjim pitanjem drava.
Sa stanovita meunarodnog i unutra
njeg prava otvara se, recimo, pitanje oce
ne pobuna u arapskim zemljama u prolee
2011. Da li je tu re samo o graanskoj
NAUNI SKUPOVI
KULTUR A VRTA*
Na Odseku drutvenih nauka Centra za
nauna istraivanja SANU na Univerzi
tetu u Niu krajem decembra 2011. godi
ne odran je meunarodni nauni sim
pozijum Tradicionalna estetska kultura
VII: vrt.
Na ovom odseku nikog Univerziteta,
u okviru rada na projektu Tradicional
* Meunarodni nauni skup Tradicionalna
estetska kultura: Vrt odran je 25. novembra
2011. godine na Odseku drutvenih nauka Cen
tra za nauna istraivanja Srpske akademija nau
ka i umetnosti na Univerzitetu u Niu.
neposlunosti ili su prisutni i elementi
revolucije? Kako se moe tumaiti uti
caj stranog faktora? Aleksandra Mirovi
smatra da to, ipak, jesu primeri graanske
neposlunosti.
Posebno poglavlje autorka je posve
tila protestima graana u Srbiji 1996/97.
i 2000. godine. Znaajno je upravo to da
jedan domai autor izvri analizu i da sa
vremenske distance ponudi ocenu ovih
dogaaja. Njeno stanovite dozvolja
va otvaranje dijaloga jer konana ocena
petooktobarskih dogaaja nije data ni u
politikoj nauci niti u istoriog rafiji.
Imajui sve ovo u vidu, moe se rei
da je knjiga Aleksandre Mirovi znaajno
politikoloko nauno delo u domaoj lite
raturi, koje otvara nova pitanja i podstie
na razmiljanje o mogunostima graan
ske neposlunosti u XXI veku.
Dubravka Staji
na estetska kultura, odrano je prethod
nih godina est meunarodnih skupova:
Tradicionalna estetska kultura: estetska
dimenzija kue (2005), Tradicionalna
estetska kultura: svakodnevlje i praznik
(2006), Tradicionalna estetska kultura: telo
i odevanje (2007), Tradicionalna estetska
kultura: hleb (2008), Tradicionalna estet
ska kultura: igra (2009) i Tradicionalna
estetska kultura: eros (2010). Zbornici
radova sa prvih pet simpozijuma obja
vljeni su 2006, 2007, 2009, 2010. i 2011.
godine. Rukovodilac projekta, organiza
tor konferencija i prireiva zbornika je
Dragan uni, zamenik naelnika Centra

za nauna istraivanja SANU na Univer
zitetu u Niu.
Poslednji simpozijum posveen je kul
turi vrta. Raznovrsnost izlaganja, nefor
malna prezentacija referata i slobodna
diskusija, veto moderirana od strane
domaina skupa, uinili su ovaj skup
dinaminim, a sama tematika obezbedila
je zanimljivost i aktuelnost. Razmatranju
probelematike vrta prilo se sa mitolo
kog, folklornog, estetskog, arhitekton
skog, lingvistikog i umetnikog aspekta.
Raznolikost pristupa ovoj temi omoguuje
bogata tradicija, ali i savremena modifi
kacija vrta, a referati su predstavljeni po
principu optosti.
Simpozijum je otvorio Bojan Jovano
vi izlaganjem Kultura vrta. On je zastu
pao tezu o vrtu kao nainu preoblikova
nja prirode, kojim ovek dobija najbitnije
obeleje svog identiteta. Stvarajui drugu
prirodu, ovek postaje bie kulture, koje
koristi kreativnu mo da uredi svoj svet
drugaije od prirodno datog. Preobliko
vanje date prostorne stvarnosti ima za cilj
drugaije strukturiranje vrtnog vremena.
Autor polazi od obrasca rajskog vrta kako
bi dokazao da u kulturi vrta ljudski duh
ide do svog cilja preko izmiljenih i fan
tastinih oblika.
O instituciji vrtova u ranim i antikim
civilizacijama govorila je Gordana Milo
evi. Kod Egipana, Meana, Persijanaca
i Vavilonaca vrtovi su predstavljali izvor
blagostanja i nain prikazivanja statusa
istonih oligarhija, a njihova osnovna
obeleja su zidovi i visoko rastinje, to ih
pribliava vie arhitektonskom izraava ekvivalente rajskom vrtu, obezbeujui
nju nego hortikulturi. U Grkoj su vrtovi
sastavni deo javnih objekata (hramova i
gimnaziona), dok se u Rimu transformiu
i razvijaju u dva pravca: kao javni gradski
vrtovi i kao privatni vrtovi. Istaknuta je
i institucija grobnih vrtova u antikom
svetu, koji su izgraivani na privatnim
imanjima i u gradskim nekropolima. Vrt
HRONIKA
no ureenje bilo je u funkciji olakavanja 217
onozemaljskog ivota. Pojavom hrian
stva, predstava raja na zidovima grobnica
oslanja se na pagansku tradiciju: vrt bogat
vegetacijom sa simbolima palme, vinove
loze itd. Posle pada Zapadnog rimskog
carstva opisano poimanje vrta nastavljeno
je na istoku, gde se vrlo brzo utemeljilo i
postalo sastavni deo svakodnevnog javnog
i privatnog ivota islamskog sveta.
Na prethodno izlaganje nadovezao se
referat Vrt u islamskoj umetnosti Draga
na alovia. S obzirom na to da je islam
ska umetnost vrsto povezana s religijom,
autor nije zanemario uticaj islamske esha
tologije, u kojoj se prihvata koncepcija raja
kao boanskog vrta. Na primeru mozaika
Velike damije u Damasku, koja pripada
najranijem (omajadskom) periodu u raz
voju islamske umetnosti, pokazan je nain
umetnikog promiljanja vrta, mogu
nosti njegove vizuelizacije i prostornog
koncipiranja. U kasnijem periodu prikazi
vrta se mogu pratiti u minijaturnom sli
karstvu. Reprezentativna je minijatura iz
ahnama iz XV veka, na kojoj se uoava
oslobaanje od naturalizma i preuzimanje
simbolino dekorativne osnove iz persij
skog slikarstva. Umetnik povezuje sklad
vrta, ritam i usklaenost raznovrsnog
bilja sa harmoninim skladom kosmo
sa, ali i sa redom koji vlada u svetu koji
je stvorio Bog, uskladivi suprotstavlje
ne elemente. Pored primera iz islamskog
slikarstva, autor navodi i klasina dela
islamske arhitekture, gde vrt takoe sim
bolie zemaljski sklad i blagostanje kao
vrstu integraciju oveka kako s prirodom
tako i sa Bogom.
Milo Mati pruio je interpretaci
ju vrta kao liminalnog prostora izmeu
dva sveta, sa analitikim osvrtom na dva
osnovna tradicijska koncepta prostora
linearnog i ciklinog. U ciklinoj orga
nizaciji prostora vrt ne postoji kao jasno
 trei program ZIMA 2012.
218 definisana celina, ve se pre javlja kao
cvetna dekoracija oko stanita i samim
tim se ne moe odrediti kao liminalna
zona izmeu stanita i drugih prostora. U
linearnom strukturiranju prostora doma
instva vrt je jasno definisan, ima utvre
no mesto i odnos prema ostalim segmen
tima domainstva (uvek je izmeu kue i
puta, odnosno ispred kue). Ovaj tip vrta
autor odreuje kao botaniki narativ o
kui i ukuanima i kao takav predstavlja
liminalnu zonu u kojoj se pripadnik tueg
prostora prilagoava domaem prostoru
(ak i ako se ne ulazi u kuu). Vrt oko
kue nije samo botaniko-estetska dimen
zija stanovanja u tradicijskoj kulturi, ve
je kompleksan kulturni konstrukt koji se
svojim skupom znaenja koristi za vie
slojnu komunikaciju ka drugima, nagla
eno je u izlaganju.
Izlaganje Marije Markove odnosilo
se na ovozemaljski i onozemaljski vrt u
tradicijskoj svesti Bugara. Tradicionalni
bugarski vrt nalazi se u dvoritu, u zoni
izmeu kultivisanog prostora (kua i njen
sakralni centar ognjite) i njegove gra
nice (ograde), koja ga deli od prirode,
odnosno tueg, stranog sveta. Predstava
o onostranom vrtu deo je ireg shvatanja
raja i pakla. Rajski vrt zamiljen je kao
prostranstvo naseljeno duama praved
nika i po nekim odlikama se udaljava od
koncepcije zemaljskog vrta: nije omeen
i ne zahteva ljudski trud. Specifine su
predstave vrta u kojem grenici obitavaju
na granici hronotopa, s tim to to mesto
nije konkretizovano u predstavama pakla.
Njegova mitoloka svojstva su poznata, ali
ne na nain karakteristian za zemaljski
ili rajski vrt.
O parku kao kulturnom prostoru
govorila je Stanka Janeva, ukazujui na
relativno kasni razvoj pejzane arhitektu
re u Bugarskoj. Prvi parkovi u Bugarskoj
nastajali su krajem XIX i poetkom XX
veka, pod uticajem zapadne arhitektu
re i sa ueem stranih inenjera. Dizajn
gradskih parkova i vrtova ne podrazume
va samo aleje sa cveem, ve je prilago
en sportskim, kulturnim, umetnikim
aktivnostima. Parkovi su vienamenski
i u funkciji su ostvarivanja rekreativnih,
estetskih, vaspitnih i obrazovnih ciljeva.
Ljiljana Gavrilovi razmatrala je kla
sifikaciju parkova i njihovu zatitu kao
spomenika prirode, uprkos injenici da
park nije prirodna nego kulturna tvorevi
na, jedan od naina preoblikovanja priro
de i uspostavljanja stalne i stroge kontrole
nad njom. Park je kontrolisan od strane
oveka i na taj nain predstavlja pandan
rajskom vrtu mestu koje kontrolie Bog.
Oblikujui park prema potrebama i aktu
elnim estetskim vrednostima, ovek vri
direktno nasilje nad prirodom, zakljuila
je autorka.
Pitanjem nacionalnih parkova kao
izdvojenih prostora bavila se Milina Iva
novi Barii. Izdvajanje jednog prostora
od slinih i njegovo svrstavanje u katego
riju prostora od nacionalnog znaaja vri
se u cilju zatite i ouvanja prirodnog i
kulturnog naslea, a pod zatienim sadr
ajem obino se podrazumeva posebnost
biljnog i ivotinjskog sveta. Nedoumice
koja se ovde nameu odnose se na nain
koncipiranja nacionalnih parkova, kao i
na budunost omeenog prostora i pred
stavljanja sadraja tako izdvojenih pro
stora.
Marko Stojanovi je za predmet istra
ivanja uzeo ukrasne vrtove, koje tretira
kao artefakte na osnovu kojih se vrtnim
povrinama/sadrajima uobliavaju intro
spektivne, interpersonalne i ire shvaene
drutvene relacije tvorca i posmatraa.
Artificijelni ukrasi, meu kojima se mogu
nai mitoloki heroji i junaci popularnih
bajki i stripova, figure domaih i divljih
ivotinja, materijalne memorate tradicio
nalne kulture, oslikavaju stavove, verova
nja, sisteme vrednosti i kulturne obrasce

kako individualnih stvaralaca tako i dru
tvenih zajednica, ukazujui na postojanje
simbolikog prelaza iz domena prirode u
domen kulture.
Izlaganjem Nikole Cekia Vrtne fasa
de u urbarhitekturi otvoreno je pitanje
estetske kulture oblikovanja fasadnih rav
ni u urbarhitekturi. Autor je panju foku
sirao na vertikalne fasadne ravni, koje
bi u urbanim anglomeracijama, prema
njegovom miljenju, trebalo radikalno
preurediti vegetacionim materijalom, vrt
nim floralnim, prirodnim strukturama.
Izlaganje je praeno bogatim ilustrativ
nim materijalom, kojim su predstavljena
najsavremenija reenja zapadne i istone
arhitekture.
Istorijat Centralnog parka u Sofiji od
kraja sedamdesetih godina XIX veka do
sredine XX veka izloila je Ivanka Petro
va. Referat Centralni park u staroj Sofi
ji socijalni parametri i javne funkcije
zasnovan je na podacima iz periodike toga
doba, kojima se oslikava mesto najstari
jeg parka u drutvenom ivotu bugarske
prestonice.
O mestu vrtlarstva u sistemu umet
nosti govorio je Dragan uni, navode
i Kantovu podelu umetnosti po kojoj
vrtlarstvo spada u likovne umetnosti, kao
jedna vrsta slikarstva. Danas je nekada
nja umetnost vrtlarstva izgubila svoju
posebnost i utopila se u iroko shvaeni
pojam arhitekture, delei sa njom dimen
zije funkcionalnog i estetskog, zakljuuje
autor.
Vrt je sagledan i sa lingvistikog, pre
vashodno dijalektolokog stanovita, s
akcentom na njegovoj estetskoj dimen
ziji. Polazei od semantike i etimologije
leksema sa osnovnim znaenjem vrt u
standardnom jeziku i dijalektu, potpisnica
ovog informativnog prikaza ukazala je da
se distinkcija cvetna/povrtna bata ne
uspostavlja upotrebom odreene lekseme
(vrt, bata, gradina), jer su one sinonim
HRONIKA
ne, ve se postie specifikacijom znaenja 219
(cvetnjak/cvenjak, ruinjak, ulistan),
upotrebom determinativa (ul-baa,
az-baa, bostanli-baa) ili opozicijom
osnovne rei i njenog deminutiva (gradi
na: gradine, gradinica, gradinka; bata:
batica; grun: grunka itd.). Dijalektoloka
obrada teme bila je prisutna i u radu Ane
Savi Gruji, koja se bavila ispitivanjem
leksike batenskog cvea u Crnotravskom
reniku Radosava Stojanovia, s ciljem da
utvrdi principe njihovog imenovanja i da
ukae u kojoj meri se leksika cvea uklapa
u ostalu leksiku ovog dijalekta, i da prove
ri da li ona, pored estetske, ima i obiajnu/
obrednu ili mitsku funkciju.
Simpozijum je tradicionalno zatvo
rio Nikos ausidis, koji na neuobiajen i
zanimljiv nain pristupa obradi i prezento
vanju teme. Njegovo izlaganje predstavlja
nastavak ranijih studija prezentovanih na
skupovima projekta Tradicionalna estet
ska kultura. Svoje interesovanje ausidis
je ovoga puta usmerio ka obraivanju i
plodnosti zemlje, koje dovodi u vezu sa
obrednim aspektima braka i, jo konkret
nije, koitusa. Na primerima iz balkanskog
i slovenskog folklora, koji su komparirani
sa primerima iz starijih epoha, obraeni
su razni obredni postupci koji se sastoje u
vrenju koitusa (ili njegove imitacije) na
raznim poljoprivrednim povrinama za
vreme kljunih agrarnih aktivnosti. Ovom
studijom autor je eleo da dokae da je
transpozicija libida (koja se ostvaruje u tri
pravca) bazini obredno-magijski meha
nizam koji stoji iza ovih postupaka i moti
vie njihovo stvaranje i odravanje.
Stavovi pojedinih uesnika isprovoci
rali su diskusiju, koja se uglavnom vodi
la tokom ili neposredno nakon izlaganja
spornih, drugaijih ili inspirativnih gle
dita.
Tanja Milosavljevi
 trei program ZIMA 2012.

220
 Uputstvo autorima i prevodiocima

Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti

dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da
se prilikom pripreme teksta pridr`avaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi{e
od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slov-
nih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno
slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea, dok }e o opremi
prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova
brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate unutar
citata apostrofe. Citate du`e od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban
blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predlo`ena
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime
autora, naslov (obele`iti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj
stranice/a (bez skra}enice str.). Na primer: Marc Aug, Non-Places: Introduc
tion to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso, Paris, 1995,
2324.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i
prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obele`iti italikom), naziv izdava~a,
mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Public Choice
versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.), The Idea of
Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993, 157173.
^lanak u ~asopisu treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora,
naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obele`iti italikom), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa,
mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj stranice/a. Na
primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 12, 1986, 13. Ili: Gream Garard,
Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program, 133134, III, Beograd
2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan 1986:
13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba razdvojiti
zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu poziva na
vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13; Hardin 1993).
Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo godina i broj stranice
(1986: 13).
222 U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati
na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Aug, Marc. 1995. Non-
Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora,
godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u italiku),
mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Russell. 1993.
Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.),
The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press, 157173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja,
naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja
(ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psihoanalize.
Theoria, 12: 325. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i njegovi neprija-
telji. Tre}i program, 133134 (III): 928.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo
slovo prezimena autora.
TRE]I PROGRAM
Broj 153, ZIMA 2012

Glavni i odgovorni urednik: mr Predrag [ar~evi}

Redakcija ~asopisa: dr Petar Bojani}, dr Slobodan Samard`i}, dr Karel
Turza
Redakcija Treeg programa Radio Beograda: Jovan Despotovi},
Vladimir Jovanovi}, Sanja Kunjadi}, Svetlana Matovi}, Tanja Mijovi,
mr Ivan Milenkovi}, Ivana Neimarevi}, Olivera Nu{i}, Ksenija
Stevanovi}, \ura Vojnovi
Operativni urednik: Du{an ]asi}
Spiker: Marica Mil~anovi} Jovanovi}
Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}, Ivana Petra{, Ljiljana Ceki}
Lektura i korektura: Milka Cani}
Likovno re{enje: Bole Miloradovi}
Izdava~: RDU Radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Tre}i program Radio Beograda, 11000 Beograd,
Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 47 157, 32 24 623,
faks: 32 42 648, centrala Radio Beograda 324 88 88, lokali: 265, 165,
109, 334, 156, 263
e mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs
@iro ra~un: 170-0000301031626-65, RDU Radio-televizija Srbije,
Beograd, Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program)
[tampa: Birograf, Zemun
[tampanje zavr{eno decembra 2012. godine
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TRE]I PROGRAM / glavni i odgovorni urednik Predrag [ar~evi}.
God. 1. br. 1 (juli 1969) . Beograd : Radio-televizija Srbije, 1969
(Zemun : Birograf). 24 cm
Tromese~no
ISSN 05647010 = Tre}i program Radio Beograd
COBISS.SRID 3311106
 ISSN 05647010
2012.

tre}i program
tre}i tre}i
program program
RADIO BEOGRAD ZIMA 2 012. BROJ 153 ZIMA 2012.