You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Tokovi istorije

Currents of History

Location: Serbia
Author(s): Aleksej Timofejev
Title: SAVREMENA RUSKA ISTORIOGRAFIJA O SRBIJI
Contemporary Russian Histography on Serbia
Issue: 3/2006
Citation Aleksej Timofejev. "SAVREMENA RUSKA ISTORIOGRAFIJA O SRBIJI". Tokovi istorije
style: 3:200-213.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=62117
CEEOL copyright 2017

TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

SAVREMENA RUSKA ISTORIOGRAFIJA O SRBIJI

Mr Aleksej TIMOFEJEV
Institut za noviju istoriju Srbije

Posle pada Sovjetskog Saveza i neslavnog kraja komunistikog opita na

podruju istone, centralne i jugoistone Evrope dolazi do raspada etnofederal-
nih zajednica. Taj dogaaj je bio povezan i sa privremenim padom standarda i
naunim nazadovanjem regiona usled nedovoljnog finansiranja fundamentalnih
nauka. Ipak neke naune grane (pre svega drutvene nauke) su odmah dobile
podsticaj u svom radu. Otvaranje brojne arhivske grae (naalost isto privreme-
no), likvidacija partijske cenzure (uz preivelu autocenzuru) i nestanak unifici-
rane ideologije omoguili su strunjacima drutvenih nauka da udahnu vazduh
demokratskih promena punim pluima. Mora da se naglasi da su i drutvene
nauke doivele odreene potrese dolazi do slabljenja (da ne kaemo nestanka)
dravnog finansiranja uz potrebu snalaenja u brojnim nevladinim organizaci-
jama (NVO) koje su pojurile na prostor otvoren posle pada gvozdene zavese.
Normalno da je veina tih NVO finansirala samo odreene pravce istraivanja i
znaajan deo fundamentalne nauke je ostao van mogunosti realnog finansira-
nja. Entuzijazam i oslonac na bogatu istoriografsku tradiciju su omoguili ruskoj
koli istorije Srbije preivljavanje u ta teka vremena. Situacija je poela da se
prelama tek od kraja 90-ih, kada je opta finansijska stabilizacija bila praena
stabilizacijom izdavakih kua, irenjem mree potencijalnih finansijera naj-
razliitijih naunoistraivakih projekata, kao i prirodnom selekcijom u kojoj su
u nauci ostali (ili u nauku doli) samo oni koji su znali i prihvatili nova pravila
igre. Od poetka novog milenijuma sve veu ulogu u finansiranju istorijskih (pa
i balkanolokih) studija dobijaju dravne fondacije koje su uspeno preuzele
metodoloki pristup NVO, ali su znatno proirile lepezu naunih pravaca i
metoda koje su dobrodole u borbi za izdavaki ili istraivaki grant.
Istorija Srbije se prouava u savremenoj Rusiji u specijalizovanoj insti-
tuciji Institutu za slavistiku1 Ruske akademije nauka. Uz znaajne nauno-
1
U ruskom jeziku re slavistika se koristi kao naziv za zbir istorijskih, filolokih i lingvistikih
studija posveenih svim stranim slovenskim narodima od nastanka do naeg doba.

200

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji

-izdavake poduhvate (na primer 2004. saradnici su ukupno objavili oko 1.092
tabaka naunih izdanja) deo svojih kapaciteta Institut odvaja na istoriju Srbije.
O znaaju koji istorija srpskog naroda ima na Institutu svedoi injenica da su
direktor Instituta dr K. Nikiforov i njegov zamenik dr A. emjakin specijalisti
za srpsku istoriju. Na Institutu postoji niz odeljenja u okviru kojih se sprovodi
prouavanje istorije srpskog naroda. To su Odsek za noviju istoriju slovenskih
naroda jugoistone Evrope (rukovodilac dr A. Karasev),2 Odsek za istoriju slo-
venskih naroda iz razdoblja svetskih ratova (rukovodilac dr A. emjakin) i Cen-
tar za prouavanje savremene balkanske krize (rukovodilac dr J. Guskova).
Institut izdaje i asopis Slavjanovedenije. Ovo nauno izdanje izlazi est puta
godinje i bavi se junoslovenskom i zapadnoslovenskom istorijom i filologi-
jom, s tim da svaki broj asopisa sadri jedan ili vie lanaka, priloga ili prikaza
vezanih za najnovije domete onog dela istorijske nauke koji se bavi srpskim
narodom.
Veina specijalista koji se bave istorijom Srbije se priprema na Istorij-
skom fakultetu Moskovskog dravnog univerziteta M. V. Lomonosov. Na fa-
kultetu postoji Katedra za istoriju Junih i Zapadnih Slovena koja ima tri pro-
fesora za istoriju naroda srpsko-hrvatskog jezikog prostora: doc. dr V. B. Pro-
zorov (do XVII veka), doc. dr L. V. Kuzmieva (XVIIIXIX vek), doc. dr V. A.
Tesemnikov (XX vek). Katedra ima redovne diplomske, postdiplomske i
doktorske studije, kao i predavanja u tri semestra Istorija Junih i Zapadnih
Slovena koja su obavezna za sve studente fakulteta u okviru koga je velika
panja posveena istoriji srpskog naroda. Osim toga istoriari koji se bave isto-
rijom Srbije rade i dre predavanja o srpskoj istoriji i u nekim drugim usta-
novama ruske visoke kole: Univerzitet Ministarstva inostranih poslova Rusije
(doc. dr J. Vinjakov), Kaliningradski univerzitet (prof. dr J. Kostjuov), Uni-
verzitet Ninjeg Novgoroda (doc. dr M. Belov) itd.
Nastava istorije Srbije se odvija uz korienje niza udbenika koje su
pripremili ruski autori pratei novija saznanja svoje i srpske istorijske nauke.
Uglavnom se ove knjige pojavljuju na Moskovskom univerzitetu,3 iako su neka
izdanja izala van zidina ovog najstarijeg ruskog univerziteta.4 Osim udbenika,

2
Sistem naunih zvanja savremena Rusija je nasledila iz biveg SSSR-a i zato se reformisanje
prema standardima Bolonjske unije nije zavrilo potpunom unifikacijom. Osim zvanja specija-
liste i magistra (prvog naunog zvanja za sticanje koga je potreban obiman samostalan nauni
rad) postoje i dva zvanja istovetna zvanju Ph.D. kandidat istorijskih nauka i doktor istorijskih
nauka. Kandidat moe da bude docent, moe drati predavanja i samostalno ocenjivati
studente na ispitu, moe ak biti ef katedre ili odeljenja na Institutu. Ipak, samo doktor moe
da stekne titulu profesora i da postane ef naune ustanove.
3
: 2 . .1: ; .2. -
: , (. . . . . a), 1- . , 1998; 2-
, 2001.
4
- XX , (. . . ),
, 1997.

201

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

izala je i nastavna zbirka izvora posveena jednom od najbitnijih dogaaja

srpske istorije Prvom srpskom ustanku. Ova zbirka sadri ne samo niz dobro
odabranih izvora propraenih obimnim komentarima, no i niz naunih lanaka
autora koji se bave prouavanjem Prvog srpskog ustanka, to daje studentima
primer metodoloki ispravnog korienja istorijskih izvora.5 Specifikum pisanih
istorijskih izvora slovenskih naroda iz doba srednjeg veka i novog vremena
ruski studenti prouavaju uz korienje posebnog udbenika koji sadri vie
stranica posveenih izvorima o istoriji srpskog naroda VIXVIII veka.6
Poetkom devedesetih godina minulog veka veliku panju ruskih nau-
nika je privukao raspad Jugoslavije i dogaaji usledili nakon toga. Ve 1992.
godine iz tampe je izaao zbornik dokumenata Jugoslavija u vatri 19901992.7
Odgovorni urednik knjige je bila J. Guskova, osim nje u radu na zborniku su
uestvovali A. Karasev, A. Sliva, L. Tjagunnjenko, A. emjakin, N. Kulikova,
A. Klimenko i L. Ablazova. Osim vrsnih komentara, izvori su bili propraeni
lancima vezanim za pojedine kljune teme po kojima je grupisan materijal:
politike promene i raspored politikih snaga u SFRJ poetkom 90-ih, kriza
federacije i razliiti prilazi prevazilaenju krize, meunacionalni sudari i rat u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, meunarodna zajednica i internacionalizacija
jugoslovenske krize, stvaranje nezavisnih jugoslovenskih drava.
Ve sledee godine je usledio i drugi zbornik Jugoslovenska kriza i
Rusija.8 Ova knjiga se bavila reakcijama zvanine i nezvanine Rusije i doga-
ajima na Balkanu. Osim brojne izvorske grae, knjiga je imala uvodne lanke
prof. dr S. Terzia, dr J. Guskove i dr A. Karaseva koji su u razliitim aspekti-
ma sagledavali dinamiku razvoja srpskog pitanja izmeu Rusije i zapadnih sna-
ga u XIX i XX veku.
Ova dva zbornika, iako su postala dva vredna izvora istorijskih svedo-
anstava, ipak su balansirala na ivici moderne istorije i dnevne politike. Za
razliku od njih sredinom devedesetih pojavljuju se i monografije potpuno isto-
riografske dimenzije. Pre svega to je knjiga dr A. emjakina Radikalski pokret u
Srbiji.9 Knjiga se bavi prouavanjem multilinearnih procesa koji su se odvijali u
okvirima srpskog socijalistikog pokreta nakon smrti Svetozara Markovia i

5
, 18041813 . . , -
, , . , 1999.
6
( ), (. . .
), , 1999.
7
: , , (19901992). -
. .1, (. . . ), , 1992.
8
: , , (19901993). -
. .2, (. . . ), , 1992.
9
, . , ,
(18751883), , 1993.

202

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji

koji su vodili stvaranju srpske radikalne stranke. Detaljno je sagledano for-

miranje stubova radikalske ideologije i uloga ovih pogleda u politikoj borbi u
Srbiji poetkom osamdesetih godina XIX veka. Mora de se kae da ova knjiga
osim istoriografskog ima i oiti istorijski znaaj. Sama monografija je uteme-
ljena na prouavanju brojnih ruskih arhiva i predstavlja vredan prilog izua-
vanju razvoja drutvenih ideja u Srbiji u drugoj polovini XIX veka, a u isto
vreme (ne)kvalitetom papira, tampe i poveza belei dubinu finansijske krize u
kojoj se u to doba nala ruska nauka, i na taj nain dodatno poveava zaslueno
potovanje prema ljudima koji su mogli sauvati svoje naune interese u tako
krizna vremena.
Zapravo u prvim godinama posle 1991. cenzura u razvoju drutvenih
nauka nije bila toliko oigledna zahvaljujui starijim naunicima koji su poeli
svoj istraivaki vek pre nekoliko decenija i poetkom devedesetih su privodili
kraju svoja stara istraivanja. U tradicijama ovog pravca 1994. pojavljuje se
knjiga I. Lesilovske ija je prva knjiga izala 1968. godine.10 Knjiga iz 1994. je
posveena razvoju srpske kulture u XVIII veku i postavlja tradicionalna pitanja
vezana za sekularizaciju srpske kulture tog doba.11
Jo jedna monografija koja je potvrdila postojanje ruske kole srpske
istoriografije u ta teka i krizna vremena je bila Srbija sredinom XIX veka od K.
Nikiforova.12 Ovaj rad se bavi spoljnopolitikim planom I. Garaanina i po-
etkom srpske akcije usmerene na ostvarivanje ovog plana u kontekstu politike
velikih sila na Balkanu sredinom XIX veka. Autor je detaljno sagledao doga-
aje srpske politike krize 18421843. koje su prethodile pojavi Naertanija.
Posebnu panju K. Nikiforovu su privukle spoljnopolitike aspiracije ekih i
poljskih savetnika koji su uestvovali u stvaranju spoljnopolitikih planova I.
Garaanina. Politika Srbije za vreme revolucije 18481849. i uoi Krimskog
rata je uveliko ispoljavala praksu Naertanija. Autor rezimira da su sredinom
XIX veka u Srbiji postojala tri ideoloka koncepta daljeg razvoja srpske drave:
uskosrpski (T. Vui-Perii), velikosrpski (I. Garaanin) i junoslovenski (tajni
demokratski panslovenski klub). Na osnovu brojne arhivske grae arhiva Mi-
nistarstva inostranih poslova Ruske carevine K. Nikiforov je sagledao rezultate
debakla politike I. Garaanina, koji je uzaludno oekivao podrku svojim
spoljnopolitikim ciljevima od Francuske, Engleske i Austrije. S druge strane
autor nije zanemario ni detaljnu analizu ruske diplomatske aktivnosti u Srbiji
40-ih i poetkom 50-ih godina XIX veka, kada su grube politike metode

10
, . ,
, 1968.
11
, XVIII , , 1994.
12
, XIX . ( -
), , 1995.

203

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

Nikole I uveliko izazvale pogoravanje rusko-srpskih odnosa, to je kasnije bio

jedan od brojnih razloga krize Krimskog rata.
Sledee godine pojavljuje se monografija S. Danenko Razvoj srpske
dravnosti i Rusija 18781903.13 Na osnovu brojnih izvetaja predstavnika
Ministarstva inostranih poslova i vojno-obavetajnih agenata Ruske carevine
autorka je sagledala niz kljunih pitanja drutveno-politike istorije tog doba:
ustavna reforma, nastanak i razvoj politikih stranaka, uticaj kralja, vojske, stra-
naka i naroda na tok dogaaja i na formiranje nezavisne srpske drave. Izuzetno
su zanimljivi prikazi pojedinih bitnih linosti srpske istorije tog doba, bazirani
na ruskoj diplomatskoj grai. Autor sagledava sve dogaaje u kontekstu rusko-
-srpskih veza i dolazi do zakljuka da, iako je ruska podrka uglavnom vodila
jaanju nezavisnosti srpske drave, Rusija ipak nije koristila sve mogunosti za
jaanje i razvoj meudravnih veza. Plemenska i verska srodnost nije bila
dovoljna u uslovima slabih ekonomskih i drutvenih veza koje nisu imale izra-
enu dravnu podrku.
Prvi zbornik radova ruskih naunika koji se uveliko tie istorije srpskog
naroda pojavljuje se 1997. godine. Zbornik je nosio polemian naziv Na pute-
vima prema Jugoslaviji: za i protiv, a imao je i izrazito polemiki karakter.14 I.
V. urkina je pokuala da pronae izvore nacionalnog preporoda jugosloven-
skih naroda Habsburke carevine i ulogu revolucije 18481849. u ovom proce-
su. I. S. Dostjan je rezimirala poglede starije sovjetske istoriografije na stva-
ranje srpske i crnogorske drave prve treine XIX veka. U svom poglavlju A.
V. Karasev na osnovu arhivske i memoarske grae je potraio nain da izdvoji
srpske nacionalne programe i naine ostvarivanja srpskih spoljnopolitikih ci-
ljeva 18561878. i za vreme balkanskih ratova. A. L. emjakin u prirodnom
nastavku prethodnog razdoblja 18781903. je video doba velikog razoaranja i
preispitivanja. E. K. Vjazemska je sagledala trnoviti put Bosne i Hercegovine
izmeu Istoka i Zapada do 1878. godine i pretvaranje ovog kraja u balkansko
bure baruta u razdoblju od 18781914. godine. Pitanje jugoslovenskih planova i
velikih ideja kod Hrvata uz prirodni osvrt na poloaj Srba u ovim planovima
krajem XIX i poetkom XX veka je dao V. I. Frejdzon. Posebnu otrinu je
dobio rad V. I. Kosika o makedonskom pitanju od sredine XIX veka do kraja
Prvog svetskog rata napisan na osnovu arhivskih materijala Ministarstva ino-
stranih dela Ruske carevine. Zanimljiv je i zakljuni lanak zbornika koji je
napisao A. L. emjakin, uz korienje materijala V. I. Frejdzona i I. V. urkine,
u kome se izvodi zakljuak da je stvaranje Jugoslavije bilo ne samo varijanta

13
, 18781903,
, 1996.
14
: . -
. XIX XX , , 1997.

204

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji

reavanja srpskog nacionalnog pitanja koju je promovisala veina srpske elite,

no i jedini u tim uslovima nain reavanja hrvatskog i slovenakog nacionalnog
pitanja, bez obzira na kasnije fatalne pukotine u zajednikoj dravi.
ivot srpskog naroda u carevini Habsburga u XVIII veku je postala
tema istraivanja J. V. Kostjaova.15 Zanimljivo je da je autor profesor Istorij-
skog fakulteta Kaliningradskog univerziteta, a knjiga je napisana i objavljena u
Kaliningradu bivem nemakom Kenigsbergu, ruskoj poluenklavi duboko u
srednjoevropskom kulturnom, politikom, a sada i dravnom okruenju. Moda
ba zato izuzetno toplo zvui predgovor autora o Srbima u Austriji je-
dinstvenom (...) komadiu pravoslavnog sveta, koji je imao sudbinu da se vie
od dva i po stolea razvija u toku centralno-evropske socijalne, politike i
kulturne tradicije.16 Pitanje formiranja srpske nacije i uloge u tom procesu
habsburkih Srba u XVIII veku autor sagledava u razliitim aspektima.
Formiranje linosti i prva polovina ivota Nikole Paia je dobila de-
taljnu analizu u obimnom radu A. emjakina Ideologija Nikole Paia. Formi-
ranje i evolucija (18681891).17 Autor je dao iroku sliku drutveno-politikog
ivota Srbije tog doba i pokuao da odredi izvore ideologije N. Paia, izmeu
kojih A. emjakin vidi ne samo delo Svetozara Markovia nego i intelektualni
milje ruskih narodnjaka, slovenofila i evropskih socijalista. A. emjakin je do-
ao do zakljuka o postojanju kod N. Paia jednog zavrenog i izbalansiranog
sistema shvatanja o budunosti socijalno-ekonomskog i nacionalno-dravnog
razvoja Srbije. A. emjakin vidi u N. Paiu dobar primer te take prelamanja
izmeu tradicionalnog i modernog u kojoj se naao srpski narod u drugoj po-
lovini XIX veka. U knjizi je kombinovan detaljan faktografski pristup zasnovan
na perfektnom poznavanju ruske i srpske arhivske grae i odluna kritika sta-
vova ranije istoriografije bazirana na metodolokom pristupu teorije moderni-
zacije. Stranice knjige vrve od ideomatski tanih i otrih citata ne samo Paia i
njegovih srpskih i ruskih saradnika no i ruskih filozofa i publicista kraja XIX i
prve polovine XX veka. Ova knjiga predstavlja jedan od najviih dometa ruske
kole srpske istoriografije.
Jedan deo svog aktivnog politikog ivota Izmeu Kremlja i Republike
Srpske opisao je K. V. Nikiforov.18 Ova knjiga predstavlja uspenu sintezu
linog iskustva autora (biveg spirajtera predsednika B. Jeljcina) i njegovih
znanja naunika koji se bavi srpskom istorijom. Period rata u Bosni 19921995.

15
, XVIII , , 1997.
16
Isto, str. 3.
17
, . (18681891),
, 1998.
18
, ( :
), , 1999.

205

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

godine daje pogled autora na poetak i rani tok jugoslovenske krize, na planove
meunarodne zajednice u vezi sa reavanjem jugoslovenske krize, na razliite
grupacije unutar establimenta demokratske Rusije i njihove prilaze srpskom
pitanju, najzad na miljenje SAD i kreaciju novog Balkana po Dejtonu. Ko-
sovska kriza prema miljenju K. V. Nikiforova bila je metodoloki slina do-
gaajima u Bosni. Autor je rezimirao da su neaktivnost i prekomerna popu-
stljivost spoljnopolitikog kursa Rusije urodili vanredno loim plodovima, i to
da su teke posledice jugoslovenske krize mogle da budu spreene da je bilo
aktivne i samostalne politike Rusije.19
Dogaaji 1999. godine na podruju Kosova i Metohije i operacija Mi-
losrdni aneo su izazvali pojavu jedne posebne istoriografske publikacije. To
je bio zbornik radova, objavljen u moskovskoj filijali amerikog fonda
Karnegi.20 Knjiga je bila napisana uurbano, polazei od odreenih veoma pro-
vidnih ciljeva i bila je epigon neslavnog rada N. Malkolma.21 Autori su tvrdili
da je znaaj Kosova i Metohije ne samo za Evropu no i za Balkan nitavan,22
pa bi prema tome Rusija trebala da bude neutralna prema suprotstavljenim
stranama na Kosovu.23 Veina autora nikad se nije direktno bavila istorijom
Srbije i zato je knjiga bila puna bisera poput tvrdnji da je centralizam u
SFRJ bio vei nego u SSSR ili tvrdnji o tome da je 1913. Kosovo bilo odvo-
jeno od Osmanskog carstva i podeljeno izmeu Srbije, Crne Gore i Albanije.24
Neki od autora nisu bili jaki ni u nacionalnoj istoriji i smatrali su za sinonime
slovenofilstvo i pravoslavlje.25 Vrhunac naunih postignua zbornika je bio
ostvaren u fusnoti sa navoenjem citata Karla Marksa kao krunskog dokaza o
etnikom sastavu vojske koja se sukobila sa Turcima na Kosovom polju
1389.26 Jedina svetla taka zbornika je lanak J. Guskove koja je dala objekti-
van prikaz srpsko-albanskog sukoba u pokrajini i vrsnu politikoloku prognozu
vezanu za budunost kosovskog pitanja.
Osim ovog zbornika 1999. godine u Moskvi je izala i knjiga autora
ovog prikaza na ruskom jeziku Izvori kosovske drame koja je sagledavala
problem srpsko-albanskih odnosa u istorijskom aspektu sa posebnim osvrtom

19
Isto, str. 259.
20
: , (. . . ), ,
1999.
21
Noel Malcolm, Kosovo. A Short history, New York, 1998.
22
: , (. . . ), ,
1999, str. 15.
23
Isto, str. 277.
24
Isto, str. 17.
25
Isto, str. 247.
26
Isto, str. 116.

206

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji

na dogaaje s kraja XIX i poetkom XX veka.27 Osim ovog rada i gore nave-
denog zbornika, burne 1999. godine izaao je i niz malih broura nauno-po-
pularnog pravca.28
Najbolja sinteza pogleda ruske istoriografije na raspad Jugoslavije poja-
vljuje se 2001. godine od eminentnog autora Jelene Guskove. Ona se oslanjala
ne samo na veliko lino iskustvo steeno za vreme rada u meunarodnim
organizacijama koje su delovale na podruju bive Jugoslavije, nego i na iroki
krug ruskih, zapadnoevropskih, srpskih, hrvatskih i bosanskih izvora.29 Njena
knjiga je izala i u srpskom prevodu i zato je mi neemo detaljno analizirati
iako ona sigurno predstavlja jedan od najbitnijih doprinosa ruske istoriografije
prouavanja srpske istorije. Moramo da napomenemo to da J. Guskova stoji na
elu posebnog Centra za prouavanje balkanske krize (u okviru Instituta za
slavistiku Ruske akademije nauka), koji je spremio vie zbornika radova i
naunih publikacija dokumenata vezanih za meunarodne i unutranje aspekte
raspada bive Jugoslavije.
Poetkom novog milenijuma, kao to smo ve konstatovali, ruska
kola srpske istoriografije je doivela znaajnu aktivizaciju. Pojavljuje se vie
zbornika i novih naunih monografija. Izuzetno bitan je bio zbornik Jugoslo-
venska istorija u novo i novije vreme koji se pojavio kao uspomena na pro-
fesora V. G. Karaseva, direktnog ili indirektnog naunog mentora znaajnog
dela savremenih ruskih srbista.30 Ova knjiga je postala bitan korak u razvoju i
samoidentifikaciji ruske kole srpske istoriografije. U svom prilogu K. Niki-
forov je sproveo popis uspeha i praznina savremene ruske istorijske nauke o
Srbiji. On je konstatovao da su XIX vek i poetak XX veka (sa Prvim svetskim
ratom) proueni mnogo bolje nego istorija srpskog naroda i uopte Jugoslavije
posle 1918. i pogotovo posle 1945. godine. Skrenuo je panju i na to da u
postkomunistikoj ruskoj istoriografiji nema (a mora da se kae da se i do
kraja 2006. nije pojavio) kompilativni rad iz istorije Jugoslavije ili Srbije XX
veka. On je istakao i manjak prikaza i analiza ve postojeih radova, pogotovo
prikaza kritikog karaktera.31 U istom radu on je predloio svoj pogled na
periodizaciju srpske istorije. Po prvi put u ruskoj istoriografiji, otvoreno je
skrenuo panju na mehanizam etnikog ienja kao bitan elemenat kreiranja
drava na Balkanu u XIX veku i na oiglednu injenicu da je ovaj mehanizam
bio uspeno korien ne samo u XIX veku i ne samo na Balkanu. Osim njego-

27
, , , 1999.
28
, . , , 1999; .
-, : , , 1999 .
29
, (19902000), , 2001.
30
, (. . . . . -
), , 2002.
31
Isto, str. 2122.

207

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

vog rada u zborniku se pojavila itava lepeza ruskih istoriografskih intereso-

vanja vezanih za istoriju Srbije. Od srpskih siea kod A. S. Pukina (radovi L.
V. Kuzmieve, I. I. Leilovske) do dogaaja u Staroj Srbiji poetkom XX
veka (radovi A. J. Timofejeva, M. L. Jambajeva), od jugoslovenskog pokreta u
SAD za vreme Prvog svetskog rata (rad J. V. Lobaeve) do pogleda na Balkan
J. Gebelsa (rad V. I. Kosika). Nova generacija pokazala je svee (u okviru
ruskog slavjanovedenija) istoriografske pristupe: teoriju elita (V. S. Vi-
nokurova), probleme modernizacije (rad J. V. Vinjakova), rodnu istoriju (T. I.
Muradova), istoriju religije (A. I. Miina). Istorija XX veka takoe je bila
zastupljena sa irokim rasponom tema: o privatnom ivotu Nikole Paia (A.
L. emjakin), o slomu vidovdanske politike Beograda i partijskim koalicijama
u jugoslovenskom parlamentu meuratnog doba (A. A. Silkin), o ruskim pro-
fesorima Filozofskog fakulteta u Beogradu (V. A. Tesemnikov).
Tradiciju studioznog prouavanja rusko-srpskih veza XIX veka na
osnovu bogatih zbirki ruskih diplomatskih arhiva je nastavila knjiga E. P. Ku-
drjavceve Rusija i Srbija 3040-ih godina XIX veka.32 Politika Rusije prema
Srbiji je posmatrana u kontekstu politike pokroviteljstva u okviru koje se
izdvajaju pojedine bitne teme: stvaranje samostalne srpske kneevine, odnosi
izmeu ruskih diplomatskih agenata i srpske opozicije, diplomatska kriza kraja
30-ih godina XIX veka, Naertanije i revolucionarni dogaaji 18481849.
Posebnu zanimljivost predstavlja poglavlje Rusija i pravoslavni Sloveni
Osmanske carevine. Autorka monografije je dola do zakljuka da je ele-
ment spoljnopolitikih prioriteta naizmenino bio prisutan u crkvenom pokro-
viteljstvu koje je pruala carska Rusija.33
U temu rusko-srpskih veza se uklapa i istraivanje A. emjakina posve-
eno ruskom slavjanofilu, dobrovoljcu u srpsko-turskom ratu 1876. Rajevskom
realnom prethodniku grofa Vronskog, knjievnog junaka L. Tolstoja.34 Knjiga
je posveena 125. godinjici srpsko-turskog rata 1876. i uea u njemu ruskih
dobrovoljaca. Ovaj rad je napisan tako zanjimljivo i itko da, iako je opremljen
brojnim izvorima i ostalim naunoistraivakim aparatom, ostavlja utisak isto-
rijskog detektivskog romana. italac koji dri u rukama ovu knjigu zaboravlja
da je ovo nauno izdanje i vraa se zajedno sa autorom u junaka vremena
srpsko-ruskog saveznitva u borbi protiv Turaka. A. emjakin na osnovu novih
izvora dolazi do detaljnih saznanja o karakteru i spoljanosti Rajevskog i na
osnovu toga analizira popularnu i iroko poznatu priu o tome da je pukovnik
Rajevski bio opisan u romanu Ana Karenjina pod imenom grofa Vronskog.

32
, 30-40- XIX , , 2002.
33
Isto, str. 223.
34
, , , 2002.

208

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji

Primer konsolidacije ruske kole srpske istoriografije je tematski broj

istorijskog asopisa Rodina broj 10 za 2003. godinu. Osniva ovog asopisa je
Administracija predsednika i vlada Ruske Federacije; asopis izlazi na skupom i
kvalitetnom papiru i prepun je ilustracija u boji. Tematski broj ovog asopisa je
posveen odnosima izmeu Rusije i Srbije. U njega ulaze sledei radovi:
pregledni lanak akademika RAN V. Volkova, tadanjeg direktora Instituta za
slavistiku, lanak A. Turilova o Rastku Nemanjiu i ulozi ruskih monaha u
njegovom pretvaranju u stub srpskog pravoslavlja, lanak P. Rudjakova o
seljenju Srba u Rusiju na podruje Nove Srbije, lanci J. Kudrjavceve i M.
Belova o Prvom srpskom ustanku, lanci A. emjakina o putevima razvoja
srpskog knjievnog jezika krajem XVIII i poetkom XIX veka i o ruskim
odlikovanjima koja je dobio N. Pai, lanak K. Nikiforova o balkanskom
Bizmarku I. Garaaninu, lanak L. V. Kuzmieve o J. Ristiu, lanak J. Vi-
njakova o posledicama Majskog prevrata 1903. godine, lanak O. Ajrapetova o
Rusiji izmeu Srbije i Bugarske za vreme Prvog svetskog rata, lanci V. Kosika
i A. Arsenjeva o ruskoj emigraciji, baziran na linom iskustvu lanak o Hakom
tribunalu J. Guskove. U zborniku su se pojavili radovi ne samo ruskih ve i
srpskih autora: L. Perovi, J. Pejina, M. Jovanovia, O. uria, B. Kosti, M.
Miloevia, M. Ristovia, G. Miloradovia, S. Brajovia i Lj. Dimia.
Jo jedan prilog istoriji rusko-srpskih veza je dao V. P. Graev u svojoj
monografiji Srbi i Crnogorci u borbi za nacionalnu nezavisnost i Rusija (1805
1807).35 Dogaaje u beogradskom paaluku 18051807. godine autor posmatra
paralelno sa dogaajima u Boki Kotorskoj i Dalmaciji u kontekstu rusko-tur-
skog rata i rusko-francuskog rivalstva. Posebnu zanimljivost knjizi daje detaljna
analiza niza neostvarenih, zbog rusko-francuskih konflikata, ali izuzetno detaljno
kreiranih planova Rusije o budunosti Balkanskog poluostrva nakon uspenog
zavretka rusko-turskog rata 18061812.
Posmatranje istoriografskih pitanja srpske istorije je dobilo poseban
optebalkanski kontekst u zbornicima radova ovek na Balkanu.
Prvi zbornik se pojavio 2002. godine.36 On je posveen razdoblju kriza i
etnopolitikih konflikata na Balkanu u XX veku. Autori zbornika se bave
pitanjima mentalne, demografske i verske dinamike balkanskog stanovnitva u
XX veku. A. emjakin je postavio pitanje antropoloki orijentisanog istraiva-
nja srpskog drutva na prelomu XIX i XX veka sa osvrtom na borbu izmeu
tradicionalizma i modernizma. On je pokuao da izdvoji osnovne tendencije
drutvenog razvoja suverene Srbije i da odredi razliku izmeu ustava, zakona,

35
,
(18051807), , 2003.
36
XX , .-
, 2002.

209

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

stranakih programa i realnog drutvenog ivota, odnosno nivoa modernizacije

srpskog drutva poetkom XX veka. Pitanje istorije XX veka ima za savremenu
Rusiju jedan veoma bitan problem valorizacija SSSR-a kao totalitarne i
boljevistike, ali i jedne drave koja je veoma dugo postojala na ruskom
etnopolitikom podruju. Ovo pitanje izaziva niz diskusija ne samo politikog
nego i naunog karaktera na koje je ukazala N. Vasiljeva i koje se tiu uea
Rusije u Prvom svetskom ratu na Balkanu. Tu je i pitanje faktikog ponavljanja
starih stranica graanskog rata za vreme ulaska sovjetskih trupa u Srbiju kada
su se sa dve strane ratita ruski vojnici borili protiv faistikog ropstva ili
protiv boljevikih hordi. lanak I. urkine postavlja pitanje nacionalne
crkve na Balkanu kao faktora nacionalne konsolidacije kod Srba i Bugara.
Direktno se tiu srpskih istoriografskih pitanja lanci A. S. Stikalina o so-
vjetsko-jugoslovenskom zbliavanju 19541956. i maarskoj krizi, radovi K. V.
Nikiforova i A. V. Karaseva o izvorima jugoslovenske krize devedesetih godina
prolog veka.
Sledei nastavak zbornika ovek na Balkanu37 se bavi pitanjem trans-
formacije tradicionalnog drutva u industrijsko s obzirom na nedovoljan nivo
spremnosti za poetak ove modernizacije, kao i specifikum shvatanja sveta i
mentalnog sklopa balkanskih naroda. Autori (o Srbiji su pisali A. emjakin i A.
Silkin) su posmatrali pokuaje novostvorenih poluzavisnih agrarnih drava sa
nepunom socijalnom strukturom da se ukljue u opteevropski proces mo-
dernizacije u poslednjoj treini XIX veka. U istraivanju oni su se bazirali na
temelje opte teorije modernizacije i njene specifikacije u obliku teorije mo-
dernizacije druge Evrope. Autori su izneli svoje miljenje o radikalskoj demo-
kratiji Kraljevine Srbije i posleratnim godinama Kraljevine SHS Jugoslavije
kao o kvazi parlamentarnoj fasadi.38
Ovih dana izaao je i trei zbornik ovek na Balkanu koji se takoe bavi
pitanjem politike modernizacije Balkana krajem XIX poetkom XX veka.39
Zbornik postavlja pitanja formiranja novih drava na Balkanu, na osnovu
odluka Berlinskog kongresa, uz prebacivanje zapadnog politikog modela na
lokalno tle bez dovoljne drutveno-ekonomske pripreme terena. Prema miljenu
autora zbornika posledica ovog procesa je bila pojava paralelnih nelegitimnih,
ali snanih paradravnih centara moi u nizu balkanskih drava. I pored
vremenske odrednice u nazivu, zbornik sadri i radove iji hronoloki okviri
poinju i u XVIII i poetkom XIX veka i to mu daje neophodni background.

37
. -
( I .),.-, 2004.
38
Isto, str. 80.
39
. : -
( I .),.-,
2006

210

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji

M. V. Belov posmatra problem institucionalizacije i legitimizacije vlasti u Srbiji

18041830. L. V. Kuzmieva je analizirala poglede Jovana Ristia na probleme
izgradnje srpske drave. A. L. emjakin precizira svoje poglede na razvoj po-
litikih stranaka u nezavisnoj Srbiji 18811914. J. V. Vinjakov razotkriva
vanustavne faktore i specifikum razvoja srpske drave na prelazu XIX u XX
vek. V. S. Vinokurov posmatra politiku usmerenost srpskih oficira poetkom
XX veka. A. A. Silkin se vraa izvorima formiranja ustavnog i nacionalno-
-teritorijalnog ureenja Kraljevine SHS. Problemi srpske istorije se sagledavaju
u okviru optebalkanskih tendencija koje su bile uveliko sline srpskim i
posmatraju se na primeru istorije Bugarske, Crne Gore, Slovenije, Albanije,
Makedonije i Grke. Opta tendencija zbornika se najbolje vidi iz citata iz
jednog ruskog diplomatskog izvetaja koji navodi A. emjakin na kraju svog
rada: Balkanski narodi su (...) politika tela, opremljena svim ustavnim i
materijalnim alatima moderne civilizacije, ali je njima uskraen smirujui i
oplemenjujui moralni elemenat neprekidne istorije, trajnih predanja i samostal-
nog razvoja. Zato prema A. L. emjakinu balkanski narodi s obzirom na ne-
reena nacionalna pitanja nisu imali anse da stignu ostalu Evropu u procesu
modernizacije.40
Autori ovih zbornika prate paralelno savremene tokove srpske istorio-
grafije koja se bavi pitanjima Srbije u modernizacijskim procesima XIX i XX
veka.41
Zbornik ovek na Balkanu nije jedini novi projekat ruske kole srpske
istoriografije. Povodom dvestogodinjice Prvog srpskog ustanka izaao je
zbornik radova ruskih istoriara, koji se bavi formiranjem i evolucijom srpske
drave od Prvog srpskog ustanaka do poetka XXI veka.42 Ovaj zbornik je
zapoeo novu seriju Bibliotheca Serbica izdavake kue Aleteja posveenu
srpskoj tematici. U ovoj seriji 2006. je izala jo jedna knjiga ruske istoriarke I.
I. Leilovske Srpski narod i Rusija u XVIII veku.43 Ova monografija sadri
kompleksni pregled rusko-srpskih veza u vie dimenzija. Autorka detaljno sa-
gledava genezu i razvoj dravne politike Rusije prema Balkanu i definie mesto
srpskog naroda u ovoj politici. I. I. Leilovska posveuje posebnu panju
crkvenim i kulturnim vezama ruske i srpske pravoslavne crkve, kao i kulturnim
vezama ruskog i srpskog naroda u XVIII veku. Postavljena su i pitanja pogleda
na Rusiju Srba i Crnogoraca. Istraiva nije zaobiao ni pitanje pojedinanih

40
Isto, str. 214.
41
To se najoitije vidi na primeru istoimenog programskog lanka L. Perovi u etvrtom zbor-
niku o modernizaciji Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, Beograd, 2006.
42
.
18041813 . .-, 2004. Videti detaljni prikaz Aleksandar R. Mileti,
..., Tokovi istorije, br. 34, 2005.
43
, XVIII ., .-, 2006.

211

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

seoba i grupnih migracija Srba i Crnogoraca u Rusiju, kao ni uee Srba i

Crnogoraca u rusko-turskim ratovima XVIII veka.
U okviru novijih istraivakih projekata 2005. godine se pojavio zbornik
grae ruskih autora o Srbiji u XIX i poetku XX veka.44 Pozamane dimenzije
zbornika i iroki zahvat grae su omoguili prireivaima da predstave pun uvid
u dinamiku ruskih pogleda na Srbiju u doba sticanja nezavisnosti i poetka
procesa izgradnje graanskog drutva. Zapravo taj zbir svedoanstava o Srbiji i
Srbima daje mogunost rekonstrukcije sociokulturnog konteksta modernizacije
prema izrazu urednika zbornika na srpski nain. Objektivan pogled na uspo-
mene ruskih putopisaca (koji su bili mahom naklonjeni Srbima) daje sjajan pri-
kaz uspene dravno-politike evolucije, kao i oigledne injenice da je srpsko
drutvo do Prvog srpskog rata uglavnom sauvalo svoju tradicionalistiku
prirodu. Tradicionalna shvatanja o narodu i dravi, o zajednici i pojedincu, o
svom i tuem su dominirala na svim nivoima srpskog drutva pa i u srpskoj
eliti. Patrijarhalni pristup je bio tipian ne samo za svakodnevni ivot nego i za
politiku pozornicu...
U ovom pregledu ruske istoriografije o Srbiji oigledno je da su slabo
zastupljeni radovi o jugoslovenskom dobu srpske istorije. Ovo nije sluajno. Sa-
vremena ruska istoriografija nije se do kraja opredelila o vrednostima minulog
XX veka. Iako su komunistiki teror i totalitarni nain vladanja naili na poli-
tiku osudu, istoriografske ocene o ulozi SSSR-a u dogaajima u jugoistonoj i
centralnoj Evropi su daleko od objektivnosti. Zapravo tu se radi samo o promeni
znaka (plus se menja na minus), sa manjim promenama u apsolutnoj vrednosti.
Bujica razliitih miljenja daje bogato tle za brojne pojedinane lanke, ali
jedinstveno istoriografsko miljenje ne postoji i zato faktiki nema radova mo-
nografskog karaktera. Jedini sreni izuzetak je knjiga A. S. Anikejeva o kon-
fliktu StaljinTito45 koja uravnoteuje objektivni pristup istorijskim izvorima
novim pogledima na dramatino razdoblje rusko-srpskih odnosa.46 Kao najveu
prazninu moemo da konstatujemo to da se dosad nije pojavio nijedan obiman
rad koji bi na objektivan nain prilazio pitanju graanskog rata u Srbiji i
Jugoslaviji 19411945. iako je ovo pitanje kljuno za razumevanje brojnih
dogaaja druge polovine XX veka na podruju jugozapadnog Balkana. Pitanje
hladnog rata i meunarodnih dogaaja vezanih za ovo razdoblje takoe ostaje
van granica ruske srbistike i ovde su interesantniji radovi globalnijeg zahvata,

44
, (. . . ), , 2005.
45
, : ,
(19451957), , 2002.
46
Iako su tradicionalno SSSR nazivali zvaninom Moskvom odnosno Rusijom, a merodavni sino-
nim za Jugoslaviju je bio glavni grad Srbije Beograd dosta je diskutabilno da li mi moemo
da govorimo o postojanju rusko-srpskih odnosa u to doba, ili su postajale samo sovjetsko-
-jugoslovenske veze, i da li su i Rusi i Srbi imali svoju nacionalnu dravu u to doba.

212

CEEOL copyright 2017

CEEOL copyright 2017

A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji

kao na primer zbornik dokumenata koji se bavi poetkom stvaranja blokovskog

sistema u Evropi i sigurno doprinosi interesovanju za prouavanje Jugoslavije i
Srbije u tom procesu.47
U svakom sluaju istorija XX veka sigurno ostaje plodno polje na kojem
niu nove generacije ruske srbistike koje daju nadu formiranju novog objek-
tivnog i savremenog pogleda kako na dogaaje minulog stolea tako i na svu
istoriju rusko-srpskih odnosa.

47
: 19441953 .: : 2 : . 1: 1944
1948 . . 2: 19491953 , (. a . . .), M,1999/2002.

213

CEEOL copyright 2017