1st International Conference

ECOLOGICAL SAFETY IN
POST-MODERN ENVIRONMENT
26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH

PESTICIDI I IZVORI ZAGAENJA U IVOTNOJ SREDINI

I ZNAAJ REMEDIJACIJE U SANACIJI KONTAMINACIJE

Mr Jugoslav Stajkovac1, primarijus Dr sc med. Branka Amidi2, Jelena Bioanin2, dipl.farm.tehn.

1- Skuptina optine Aleksandrovac, 2-Zdravstveni centar Kruevac

Rezime: Pesticidi su hemijskih jedinjenja ili smee, koji se koriste za otklanjanje, suzbijanje i unitavanje
biljnih i drugih tetoina. Za razliku od ve ine zagauju ih materija koje se u ivotnu sredinu unose
bez odreenog cilja, pesticidi se unose sa namerom da pomognu oveku, poveanjem prinosa u ishrani,
zatiti ivotne sredine u borbi protiv tetnih mikroorganizama i brojnih tetoina. Delovanje pesticida
na biocenoze i ivotnu sredinu u celini je veoma sloen i raznovrstan, a u ovom radu razmatramo
uticajne faktore na ljudsko zdravlje uz nau no-stru ni prilaz u pronalaenju adekvatnih mera prevencije,
hemijske zatite i otklanjanja posledica u sklopu remedijacije..

Kljune rei: pesticidi, ivotna sredina, izvori zagaenja, kontaminacija, hemijska zatita, remedijacija,
bezbednost i zdravlje na radu

PESTICIDES AND POLLUTION IN ENVIRONMENT AND

INFLUENCE REMEDIATION IN SANATION OF CONTAMINATION

Abstract: Pesticides are chemical compound, which are used for destroying plants and other pests.
Pesticides are used to help human to arise income in feeding, protect environment in fight against
harmful pests. Pesticides influence on eco system and environment in whole is very complex process, and
in this work we are take into consideration factors oh human health with adequate measures for
prevention, chemical protection from remediation.

Key words: pesticides, environment, pollution, contamination, chemical protection, remediation,

protection and work health

Uvod

Pesticidi su nastali kao potreba za veom koliinom zdrave hrane i potrebe da se iskorene
mnoge bolesti u kojima tetoine imaju ulogu prenosioca. Koriste se u poljoprivredi i umarstvu
(90%), a znatno manje u veterinarstvu i zdravstvu. Za razliku od veine zagaujuih materija
koje se u radnu i ivotnu sredinu unose bez odreenog cilja (osim ako se ciljem ne smatra
oslobaanje od nepotrebnih otpadnih materija), pesticidi se unose sa namerom da pomognu
oveku, poveanjem prinosa u poljoprivredi, voarstvu, vinogradarstvu i umarstvu suzbijanjem
tetnih mikroorganizama. Uticaj pesticida na biocenoze je veoma sloen i raznovrstan.
 U svakoj biocenozi polaznu grupu predstavljaju fitofage (organizami koji se hrane biljkama).
Brojnost insekata-fitofaga regulie se sitomofagama njihove grabljivice i parazita. Zbog toga,
dolazi do eksplozivnog razmnoavanja tetoina za ije je unitavanje neophodno primeniti
pesticide. Sistematska primena pesticida predstavlja neposredno dejstvo na biocenozu i vodi do
deliminog unitavanja korisnih insekata-opraivaa, mrava, negativno deliju na ribe,
beskimenjake i ptice, a efekti dejstva zapaauje se na ivotinjama i kod oveka. S druge strane,
smanjivanje ili prestanak upotrebe pesticida moe dovesti do naglog razmnoavanja onih
tetoina, koje su se due vreme nalazile pod njihovim dejstvom ali su uspele da preive.
Znaajnija naruavanja u biocenozama registruju se pri sistematskoj primeni visokotoskinih
pesticida, uglavnom organohlornih jedinjenja. Ovi preparati se slabo razlau u vodi i zemljitu,
poseduju sposobnost akumulaacije u organizmima biljaka i ivotinja, pa njihova dugotrajna
primena u neograninim koliinama ispoljava znaajna dejstva na biocenoze. Veliku opasnost
predstavlja prisustvo pesticida u lancu ishrane. Postepeno akumulirani u jednim organizmima,
ovim putem ishrane lako se predaju drugim.
Veina pesticida (meu njima i organohlorni) poseduju izrazitu sposobnost koncentrovanja i
ispoljavaju aktivno bioloko dejstvo na toplokrvne ivotinje.
Brojni su podaci o delovanja pesticida na ptice, posebno one vrste koje se hrane ribom i ptice
grabljivice, tj. one vrste koje se nalaze na kraju lanca ishrane.Unitavanje korisnih insekata je
najzapaenije pri upotrebi insekticida u umama i vonjacima, koji igraju znaajnu ulogu u
regulisanju tetoina. Opasnost unitavanja populacije korisnih insekata pri hemijskoj obradi
velikih povrina znatno je vea, nego pri obradi malih, gde je zamena uginulih jedinki mogua
njihovim preseljavanjem iz susednih istih oblasti. Veliki uticaj na posledice primene pesticida
ima i vreme upotrebe. Rana obrada uma, pre formiranja travnatog pokrivaa, znatno smanjuje
opasnost po etnosmofage. Veliki znaaj pripada i ostacima pesticida u umama posle obrade
odreenim preparatima a ostaci mogu u dugom vremenskom periodu ispoljavati tetno dejstvo na
biocenozu. Kod prolenih obrada vonjaka unitavaju se tetoine koje prezimljavaju na
biljkama, dok se tetno dejstvo na korisne insekte ne ispoljava, poto se oni u to vreme nalaze u
zemljitu.
Epidemioloko-toksikoloka znaajnost sredstava za zatitu bilja je naroito izraena u proce-
su proizvodnje i jo vie u primeni. Ona su meutim znaajna i sa stanovita zatite zdravlja sta-
novnitva zbog zagaenosti prehrambenih artikala i eventualno kumulativnih efekata. Sredstva za
zatitu bilja su prvenstveno hemijska jedinjenja koja slue za unitavanje tetoina ivotinjskog,
biljnog i gljivinog porekla. Njihova glavna primena je u poljoprivredi, mada se koriste i u okviru
drugih aktivnosti (profesionalne i amaterske dezinsekcije i deratizacija, drvna industrija-impreg-
nacija, bioloko oruje i bioterorizam). U njih se ubrajaju defolijanti (unitavaju lie) i desikanti
( vre suenje biljaka), kao i sredstva za odbijanje i privlaenje tetoina (repolanti i atrakanti).
Prema nekim podacima bez primene pesticida dobijalo bi se samo do 30% dananjeg prinosa ve-
likog broja hranljivih produkata. Posledice delovanja pesticida zavise od karaktera dela ili celog
ekosistema i od fiziko-hemijskih osobina upotrebljenih preparata. Toksinost se izraava u LD
-50 dozom koja je smrtonosna za 50% eksperimentalnih ivotinja u kratkom razdoblju (obino
24 asa). Doza se izraava brojem mg/kg TT odreene putem primene: per os, perkutano ili
ingestijom.

1. Podela i karakteristike pesticida

Postoji klasifikacije pesticida na osnovu objekata njihovog dejstva, prema nainu ulaska u or-
ganizam, prema dejstvu u organizmu na osnovu toksinosti i prema hemijskom sastavu. Na osno-
vu objekta delovanja nastala je uobiajena podela na insekticide, akaricide, baktericide, virocide,
fungicide, herbicide i zoocide. Iz grupe zoocida izdvajaju se rodenticidi (unitavaju glodare), ne-
matocidi (za nematode), korvicidi (za ptice) i limacidi (za pueve). Prema nainu prodiranja i
dejstvu pesticidi se dele na kontaktne ( unitavaju tetoine dodirom), digestivne (prodiru preko
eludano-crevnog trakta) i sistemske (pogaaju ili unitavaju tetoinu preko nekog od njegovih
sistema). Na isti nain se herbicidi dele na kontaktne, sistemske, orenske i semenske. Glavna za-
merka podeli herbicida prema nainu prodiranja u organizam i delovanju je u tome to veina
ovih vrsta pesticida prodire u organizam i deluje u njemu istovremeno na vie naina.
Prema dejstvu u organizmu na osnovu toksinosti, pesticidi se dele na toksine (kontaktni, si-
stemski, digestivni, funigentni) i fiziotropne (stimulansi, inhibitori).Prema hemijskom sastavu
pesticidi mogu delovati mehaniko-hemijski (repelanti, straktanti).Sa stanovita zatite ljudi,
pesticidi se dele na bezopasne, opasne, vrlo opasne i najopasnije. U tom pravcu se u nekim
zemljama otilo jo dalje. Ustanovljene su etiri grupe pesticida na osnovu stepena toksinosti,
koje su date u tabeli 1. Nedostatak podele na etiri grupe toksinosti je u tome, to uzima u obzir
samo direktnu toksinost bez faktora kao to su fiziko-hemijske osobine jedinjenja, njegov meta-
bolizam, kumulacija, depozicija i postojanost u spoljanjoj sredini.
Hemijski klasifikovani pesticidi se uglavnom dele na neorganske i organske. Zbog nedostatka
pesticida neorganskog porekla, kao to su visoke doze, postojanost u spoljnoj sredini, odsustvo
selektivnog dejstva, mogunost trovanja ljudi i ivotinja, u poslednje vreme njih sve vie zame-
njuju pesticidi organskog porekla.
Tabela 1. Klasifikacija pesticida preme stepenu toksinosti

Svetska zdravstvena LD 50
organizacija (WHO) Rusija
(mg/kg)
Bezopasni niskotoksini vea od 1000
Opasni srednje-toksini 2001000
Vrlo opasni jae- toksini 50200
Najopasniji visoko- toksini manje od 50

Detaljnom hemijskom klasifikacijom svi pesticidi bi se mogli podeliti na halogene, derivate

ugljovodonika, homoloze i derivate benzola, fosforna jedinjenja (neorganska i organska), deriva-
te karbaminske kiseline, triazinske preparate, dipiridile, nikotinske, kumarinske, arsenate, jedi-
njenja ive i ostalih metala.
Postoji hemijska klasifikacija pesticida na est grupa i to:
- pesticidi halogeni derivati ugljovodonika (insekticidi- DDT i homolozi, cikloheksanska je-
dinjenja, derivati lindana , doksafaen i polihorkamfen i dr),
- homolozi i derivati benzola (insekticidi- fungicidi, baktericidi i herbicidi),
- jedinjenja fosfora (neorganski -Zn 3P2, organski insekticidi, akaricidi, nematocidi, fungicidi,
herbicidi i dr.),
- karbomidi: fungicidi, insekticidi, herbicidi (sebin, cinet, maneb, ciram, karbam, dokarban, ti-
oura),
- triazinski preparati (herbicidi-atrezin, alnezin, atramet, prometrin, simazin, amitrol, totacid,
kamalor).
- dipiridili (herbicidi-parakvat, gramokson),
- ostala jedinjenja ( kumarinski preparati-rodenti, nikotinski-(insekticid, organska jedinjenja
ive-fungicidi, Na-fluoroacetat jedinjenja fenoksisiretne, fenoksibuterne, propionske kiseline,
derivati anilina, jedinjenja bakra i sumpora -fungicidi).
 2. Opasnost u procesu proizvodnje i primene

Tehnoloki proces proizvodnje pesticida se moe podeliti u tri osnovne faze: sintezu aktivne
supstance, formulaciju i pakovanje gotovih proizvoda. Sinteza aktivnih supstancije manje ili vie
kontinuiran proces proizvodnje pri emu se kao sirovina koriste razna hemijska jedinjenja, od
kojih neka imaju toksino a neka nadraajno dejstvo. Formulacija je proces pri kome se pesticidi
melju i meaju kao jedna ili vie aktivnih supstanci sa punilima koja mogu biti u tenom ili vr-
stom agregatnom stanju, u cilju dobijanja finalnog proizvoda.
Rastvori i punila kojima se razrauju i formuliraju aktivne supstance takoe su opasni po zdra-
vlje radnika i mogu sa svoje strane doprineti toksinosti ovih sredstava. Za najvei deo svojih
proizvoda, preduzea uvode aktivne supstance i vre formulaciju i pakovanje u gotove proizvode
komercijalne preparate. U treoj fazi tehnolokog procesa vri se odmeravanje, punjenje i
pakovanje finalnih produkata. U zavisnosti od potranje trita, vri se formulacija i pakovanje
odreenih preparata tako da ove dve faze tehnolokog procesa imaju sezonski i diskontinuirani
karakter proizvodnje.
Pri procenjivanju opasnosti po zdravlje u ovoj vrsti proizvodnje treba poi od injenice da su
svi pesticidi toksini i da je u industrijskim uslovima rada najvaniji put ulaska otrova u organi-
zam - respiratorni sistem, a zatim digestivni trakt i koa. Opasnost po zdravlje proizvodnih rad-
nika potencirana je i fizikim naporima (usled nedostatka savremenih maina i mehanizacije),
kao i vremenskom izloenou (aktivno osmoasovno radno vreme). Da bi se mogla oceniti
opasnost po zdravlje od odreenih pesticida koji se proizvode, mora prethodno da se zna opta
otrovnost tog jedinjenja i mehanizam toksinog dejstva. Drugi veoma bitan faktor je poznavanje
ekspozicije otrova u odnosu na proces proizvodnje, jer je toksinost samo jedan od faktora od
kojih zavisi opasnost koju preparat predstavlja. Stalna kontrola radne sredine je naroito vana u
pogonima u kojima se obavlja formulacija i pakovanje, jer se esto menja vrsta proizvodnje i ak-
tivna supstanca, kao i rastvori i punila koja se dobijaju. Poznavanje promene u ekspoziciji odre-
enih grupa radnika je neophodno u cilju blagovremenog preduzimanja potrebnih mera medicin-
ske zatite u smislu kontrole ekspozicionim testovima holinesteraze, ive u urinu i sl.

Tabela 2. Vrsta i promet pesticida u svetu

P r o m e t p e stic id a u s v ije tu u 2 0 0 0 i 2 0 0 1 . g o d . (F r e d e r ic k M .
F is he r, U n iv e r s it y o f F lo r id a )

V rs ta P ro m e t u m i l io n i m a d o l a r a ( $ )
p e s tic id a 2 000. god 200 1.
H e r b i c id i 1 4 .3 1 9 14.118
I n se k t ic id i 9 .1 0 2 8 .7 6 3
F u n g ic id i 6 .3 8 4 6 .0 2 7
O s ta li 2 .9 6 4 2 .8 4 8
U ku pno 3 2 .7 6 9 3 1 ..77 5 6

Pri individualnoj primeni pesticida problem je vei. Uz neadekvatnu zatitu aplikacija ovih
sredstava je najee primitivna. Postoji mogunost i esto se deava zamena posuda i ingestija
sa relativno estim akcidetalnim ishodom. Ovakvi pacijenti se relativno kasno obraaju lekaru,pa
se dijagnoze ne postavlja blagovremeno a specifina terapija kasno poinje. Treba istai i to, da
svaka osoba moe u poljoprivrednoj apoteci da kupi pesticid od metasistoksa do gramoksona. U
prospektima i na ambalai ovako dostupnih pesticida iz komercijalnih razloga nije dovoljno na-
glaena njihova toksinost ni detaljni nain opte zatite. Najee trovani pacijenti ne znaju da
kau sa kojim pesticidom su bili u kontaktu, koliko vremena, a jo manje njihov hemijski sastav.
Epidemioloko-toksikoloki znaaj pesticida potie i od oblika, tj. stanja u kom se primenjuje.
Forme njihove primene su prakovi, rastvori, emulzije, suspenzije, aerosoli, fumigacije i vrsti
oblici. Zbog svoje ekonominosti i efikasnosti najee se koriste rastvori, suspenzije i emulzije.
Ove vrste pesticida imaju i najvei toksini znaaj koji proistie iz dopunske toksinosti rastvara-
a, opasnosti pri primanju i primeni i mogunosti ingestije zbog eventualne zamene posuda.
Najea trovanja su zbog frekvence teine trovanja i poosledice. Poseban problem predstavlja-
ju trovanja organofosfornim pesticidima, karbamatima i halogenim derivatima ugljovodonika,
benzola i homologa, dipiridilima, tiazinskim preparatima i dr.
Tabela 3. Pregled prometa herbicida sa najveim ueem u uvozu
g

Atrazi n
2,4- D
( 47.700 l ili12,7% (u 2002.) do 282.646 l ili 43,7% (u 2004.)
17.400 l ili 5,4% (2001.) do 72.576 l ili 11,2% (u 2004.)
Alahlor
( 8.116 l ili 1,6% (u 2000.) do 23.000 l ili 7,1% (u 2000.)
Acetohlor 3.000 l ili 0,5% (u 2004.) do 16.000 l ili 4,9% (u 2000.)
Acetohlor + AD- 67 ( 10.000 l ili 10,6% (u 2002.) do 123.000 l ili 18% (u 2003.)
Acetohlor+ Atrazin+ Di hlormid ( 61.608 l ili 9,0% (u 2003.)
Acetohlor + Di hlormid 25.608 l ili 3,9% (u 2004.) do 35.868 l ili 5,2% (u 2003.)
Trifluralin
Prometrin
( 7.814 l ili 1,1% (u 2003.) do 12.400 l ili 3,8% (u 2002.)
7.000 l ili 2,2% (u 2000.) do 31.381 l 9,8% (u 2001.)
Nikosulfuron 6.900 l ili 2,1% (u 2000.) do 21.320 l ili 3,3% (u 2004.)
Glifosat 44.227 l ili 6,5% (u 2003.)
Atrazi n + Met olahlor ( 7.280 l ili 2,2% (u 2000.) do 8.000 l ili 2,1% (u 2002.)
Alahlor + Linuron
( 65.000 l ili 17,3% (u 2002.)

Mekoprop + 2,4- D 15.000 l ili 4,7% (u 2001.) do 20.328 l ili 3,1% (u 2004.)

Sistematska primena pesticida predstavlja neposredno dejstvo na biocenozu i vodi do

deliminog unitavanja korisnih insekata-opraivaa, mrava, negativno deluju na ribe,
beskimenjake i ptice, a efekti dejstva zapaauju se na ivotinjama i kod oveka. S druge strane,
smanjivanje ili prestanak upotrebe pesticida moe dovesti do naglog razmnoavanja onih
tetoina, koje su se due vreme nalazile pod njihovim dejstvom ali su uspele da preive.
Znaajnija naruavanja u biocenozama registruju se pri sistematskoj primeni visokotoskinih
pesticida (organohlorna jedinjenja). Ovi preparati se slabo razlau u vodi i zemljitu, poseduju
sposobnost akumulacije u organizmima biljaka i ivotinja, pa njihova dugotrajna primena u
neograninim koliinama ispoljava znaajna dejstva na biocenoze. Veliku opasnost predstavlja
prisustvo pesticida u lancu ishrane. Postepeno akumulirani u jednim organizmima, putem lanca
ishrane lako se predaju drugim. Veina pesticida meu njima i organohlorni, poseduju izrazitu
sposobnost koncentrovanja i ispoljavaju aktivno bioloko dejstvo na toplokrvne ivotinje.
Veliki uticaj na posledice primene pesticida ima i vreme upotrebe. Rana obrada uma, pre
formiranja travnatog pokrivaa, znatno smanjuje opasnost po etnosmofage. Veliki znaaj pripada
i ostacima pesticida u umama posle njihove obrade odreenim preparatima, a ostaci mogu u
dugom vremenskom periodu ispoljavati tetno dejstvo na biocenozu ume.Kod prolenih obrada
vonjaka unitavaju se tetoine koje prezimljavaju na biljkama, dok se tetno dejstvo na korisne
insekte ne ispoljava, poto se oni u to vreme nalaze u zemljitu.

3. Uticaj pestiida na zdravlje ljudi

 Ovaj uticaj se moe se razmatrati kao trovanje radnika angaovanih na primeni pesticida, kao i
onih koji u kontakt sa pesticidima dolaze zbog nepanje i nedovoljne obavetenosti o njihovim
osobinama. Kao glavni uzroci profesionalnih trovanja u poljoprivredi mogu se navesti
nekvalitetna zatitna odea (44%), nepanja (10%) i neadekvatni radni uslovi (15%). Pri primeni
pesticida, mogui su incidenti kod ljudi koji se ne bave zatitom biljaka, ali dolaze u kontakt sa
veim koliinama pesticida, to dovodi do akutnih i hroninih trovanja. Brojni primeri ukazuju da
pesticidi dospeli u radnu i ivotnu sredinu, ugroavaju oveka i ostala iva bia u neposrednom
kontaktu, pri boravku u obraenim oblastima, unoenjem u organizam preko prskanih plodova i
sl).
Polihlorovani bifenili (piraleni) su organhlorna jedinjenja koja su nala iroku upotrebu
krajem 20. veka. To su vrlo stabilna jedinjenja sa niskim naponom pare, slabo zapaljiva, veliki su
elektroizolatori, poseduju visok toplotni kapacitet i dielektrinu konstantu.Ova jedinjena su na
alost izuzetno toksina i opasna po prirodu i oveka, pa se esto javlja problem kako izloene
polihlorovane bifenile ukloniti iz upotrebe. irenje polihlorovanih bifenila je mogue na dva
naina: tokom upotrebe sluajnim izlivanjem u zemljite ili vodu, ili nakon upotrebe, prilikom
odlaganja i termike dezintegracije.Ukoliko se izliju u zemlju ili vodu, oni u toj sredini zaostaju i
do 10 godina. U zemljitu se polihlorovani bifenili adsorbuju na sitnije estice ili se vezuju za
huminske sastojke. S druge strane, u vodi se manje rastvaraju i preti opasnost da se trajno zagade
ogromne koliine.Sagorevanjem polihlorovanih bifenila nastaje veoma toksino jedinjenje
dioksin (2,3,7,8-tetrahlor-dibenzo-dioksid).
Najvea upotreba polihlorovanih bifenila je bila u svetu u transformatorskim rashladnim
sistemima, ali kako je opasnost i teta koje izazivaju ova jedinjenja vea od koristi, njihova
upotreba je u veini razvijenih zemalja zabranjena. U vreme NATO bombardovanja SRJ, usled
gaanja trafo-stanica, dolo je do tekih oblika kontaminacije vode i zemljita piralenom. Kod
teko otrovanih ptica koje koristimo za ishranu, zapaa se premor, nakostreen izgled i gubitak
perja, a mogue je uveanje jetre i bubrega, umanjenje slezine, kreste i jaja. Bifenili se
akumuliraju u organizmima u jezerskim ribama, njihova koncentracija u tkivu se kree od 2-12
ppm.

180
160
160
140
120
milion dolara

100
80
60
40 45

20 1,2 2,9 3,4 4,1 5,5

10
0
1956 1964 1967 1969 1970 1972 1984 2004
 Slika 1. Pregled trokova ispitivanja jedne vrste pesticida u svetu

Razliiti pesticidi poseduju brojne fizioloke aktivnosti u odnosu na biljke. Otpornost biljaka
prema njihovom delovanju odreena je hemijskim sastavom, dozama i oblicima preparata,
nainom i vremenom obrade, fazama rasta, anatomskom i morfolokom graom biljke, njenih
organa i tkiva. U osnovi otpornosti raznih vrsta biljaka prema pesticidima, lee njihove
biohemijske razlike u razmeni materije u fiziolokoj reakciji na ova jedinjenja.
Uticaj pesticida na biljke poinje od momenta kontakta i prodora kroz lie, stablo i korenje.
Veina herbicida i insekticida sistematskog delovanja, akaricidi i neki fungicidi dosta brzo
prodiru i kreu se po biljci, ispoljavajui opti uticaj na ceo biljni organizam. Neki preparati koji
nisu sposobni da se kreu, lokalizuju se na mestima prvobitnog prodora ispoljavajui lokalno
dejstvo. Pri obradi biljaka u razvoju, pesticidi u biljni organizam prodiru uglavnom kroz lie
(kutikule i pore) u obliku tenosti i pare. Pri nedostatku vlage u biljci, pesticidi prodiru lipoidnim
putem, kroz masne koponente elijskog zida.
Pesticidi uneti u zemljite, mogu u zavisnosti od primenjene doze i vrste preparata promeniti
sastav zemljine mikroflore. Organohloridni insekticidi, u dozama koje se preporuuju u borbi
protiv zemljinih tetoina, ne ispoljavaju negativno dejstvo na brojnost zemljinih
mikroorganizama. Oni tada stimuliu razvoj pojedinih grupa mikroorganizama, pri veim
dozama u poetku izazivaju suzbijanje, a zatim stimulaciju mikroflore zemljita. Zemljini
fungicidi i dumiganti, po pravilu dejstvuju negativno na mikrofloru zemljita. Opti pokazatelj
dejstva pesticida na mikrofloru jeste bioloka aktivnost zemljita, ili intenzitet zemljinog disanja
(sorpcija O2, oslobaanje CO2). Herbicidi se relativno brzo razlau u zemljitu i njihova primena
u preporuenim dozama ne odraava se negativno na zemljinu mikrofloru. Pri unoenju u
zemljite u poveanim dozama, dolazi do privremenog pregrupisavanja sastava mikroflore.
Karakter i stepen dejstva na faunu uslovljeni su osobinama preparata, njihovim sadrajem u
zemljitu, sastavom faune i zemljino-klimatskim uslovima.

4. Uticaj pesticida na biocenoze

Pri razmatranju dejstva zagaujuih supstanci na vodene biocenoze, neophodno je imati u vidu
mehaniko i toksino dejstvo. Od sveukupnog dejstva na organizme, toksine supstance utiu oko
25% sluajeva, dok ostali uticaji dolaze zbog naglog smanjenja rastvorenog kiseonika u vodi.
Najveu opasnost predstavljaju otpaci hemijske industrije, (baze, kiseline, fenoli), naroito u
priobalnoj zoni gde je koncentracija najvea. Organizmi se u vodenoj sredini unitavaju u
preniku od 30 - 100 m od mesta isputanja otpada hemijskih industrija. Vodena biocenoza
izloena je i delovanju nafte i njenih derivata, naroito pri havarijskom dospevanju u morsku
sredinu kao i pesticidima koji u vodenu sredinu dospevaju iz vie izvora.
Dejstvo tekih metala na vodene biljke su razliite, a glavne reakcije su suavanje
raznovrsnosti i gustine populacije. Mnoge biljke poseduju sposobnost adaptacije na dejstvo tekih
metala, u jako zagaenim vodama moe upravo odraavati njihovu adaptaciju na izmenjene
uslove vodene sredine. Dospevanje otpadnih voda moe prouzrokovati i promenu fizikih uslova
u prirodnim vodenim sistemima. Ovo se naroito ispoljava u pogledu dimenzija vrstih estica i
sadraja organske materije u suspenzijama, a takoe i promeni pH vrednosti vode. Toksinost
metala za vieelijske beskimenjake zavisi od takvih inilaca kao to su uzrast, dimenzije, pol i
status ishrane. Treba imati u vidu, da ribe za ishranu koriste beskimenjake koji obuhvataju u
jako zagaenim sedimnetima, u vreme kada je koncentracija metala u vodi mala..
Arsen bitnije ne zagauje biljna tkiva osim u blizini isputanja otpadnih voda. I ako u
organizam beskimenjaka dospeva hranom i vodom, za veinu vrsta bioakumulacija nije
zapaena. Toksinost se menja u zavisnosti od vitalnosti, a kod vodenih organizama i
beskimenjaka opada sa poveanjem pH sredine, to dovodi do prelaska u vie oksidaciono
(manje toksino) stanje. Slino tome, dodavanje fosfata spreava toksino dejstvo arsena na
vodene biljke. Ovo se objanjava uticajem fosfata na inhibiciju biotransformacije jedinjenja
arsena u toksinije oblike. Arsen se ne akumulira u slatkovodnim u morskim ribama, a shodno
tome, ne ugroava ribolov izuzev u uslovima veeg zagaenja.
Kadmijum se u sladkovodnim biljkama nalazi u granicama od 0,15-342 mg na 1 kg suve
materije, uz postojanje dobre korelacije sa ukupnim koncentracijama u vodi i biljnim tkivima.
Prisustvo mangana i gvoa u vodi inhibira sorpciju kadmijuma, dok cink i kobalt ne utiu.
Kadmijum je za biljke manje toksian od metil-ive i bakra i po toksinosti je ravan sa olovom,
niklom i trovalentnim hromom. Toksinost se moe objasniti sposobnou da zamenjuje cink
vezan za proteine, obzirom da dodavanje cinka znaajno smanjuje povrede elija. Selen moe
pojaati delovanje kadmijuma dok kadmijum inhibira toksinost bakra. Prvenstveno akumulira u
tkivima glavnih unutranjih organa, a ne u miiima. Riblja mla je osetljivija od polno zrelih
primeraka ili ikre.
Hrom ne dovodi do znaajnijeg zagaivanja biljnih tkiva, sa izuzetkom specifinih oblasti
isputanja otpadnih voda bogatih metalom. Obino se ne akumulira u ribama, a one su manje
osetljive na toksino dejstvo hroma od beskiemnjaka.
Bakar je visokotoskian metal za veinu vodenih biljaka. Inhibicija rasta zapaa se po pravilu
pri koncentracijama 0,1 mg/dm3. Submetalni efekat bakarne intoksikacije ispoljava se u poetnom
gubitku kalijuma, to je povezano sa poveanjem propustljivosti elija. Ovo moe dovesti do
umanjenog oslobaanja kiseonika i asimilacije ugljenika. Prisustvo supstanci u vodi agenasa koji
obrazuju komplekse, znaajno sniava toksinost bakra. Pri kombinovanom delovanju bakra i
olova, kao i bakra i kadmijuma prisutan je antagonizam u delovanju na biljke. Bakar je za
slatkovodne ribe obino toksiniji nego drugi teki metali, izuzev ive.
Visoki sadraji olova naeni su u biljkama koje ive u zagaenim vodama. Obzirom da
izmeu sadraja u vodi i u tkivima biljaka esto postoji dobra korelacija, neke vrste biljaka
koriste se u biolokom monitoringu. Brzina sorpcije zavisi od vrste vode i poveava se sa
porastom koncentracije olova u vodi. Neorgansko olovo je manje toksino za vodene biljke od
bakra i jedinjenja ive. Usled niske rastvorljivosti i visoke isparljivosti tetraetilolova brzo
izezava i ne moe se smatrati opasnim za alge. Njegovim razlaganjem nastaju visokotoksini
produkti - radikali, koji su relativno stabilni, u vodi rastvorni i neisparljivi. Olovo je za
beksimenjake manje toksino od bakra, kadmijuma cinka i ive ali je toksinije od nikla,
kobalsta i mangana.
Najvii nivoi sadraja ive karakteristini su za morske vrste starije od godinu dana. Po pravilu
sadraj je vii u starom osnovnom tkivu privrenih biljaka nego u mladim listovima. Sva
jedinjenja ive su visokotoksina za vodene biljke. Tako, na primer, koncentracija ive-hlorida od
0,002-0,25 mg/dm3 prouzrokuje zaustavljanje rasta, organska jedinjenja ive po pravilu su
toksinija od neorganskih. Relativna koliina organskih jedinjenja ive u morskim i slatkovodnim
beskimenjacima veoma je promenljiva. Metil-ivu beskimenjaci sorbuju sa hranom ili
neposredno iz vode, intenzivnije nego neorganska jedinjenja. Tempo akumulacije poveava se
porastom temperature vode, a tempo eliminacije iz organizama je nii od eliminacije neorganskih
oblika. Akutna toksinost ive-hlorida za morske i sltakovodne beskimenjake zavisi od vrste,
stadijuma razvoja i uslova ivotne sredine. Poveanje tvrdoe vode smanjuje akutno toksinost
jedinjenja ive za slatkovodne beskimenjake mada je antagonizam iva/tvrdoa vode znaajno
nii nego za mnoge druge metale.
Bez obzira na iroku rasprostranjenost nikla, sadraj u vodenim biljkama je relativno nizak.
Nikl je manje toksian za vodene biljke od ive, bakra, kadmijuma ali je toksiniji od olova i
cinka. Znaajno smanjivanje intenziteta fotosinteze i tempa rasta biljaka zapaa se pri
koncentraciji od 0,1-0,5 mg/dm3. Dospevanje nikla u organizam u osnovi se odvija preko hrane ili
neposredno iz vode, to zavisi od vrste organizma, usled izmene temperature vode. Hronino
delovanje subletalnih koncentracija nikla, uglavnom dovodi do snienja tempa rasta organizama.
Nikl je po pravilu manje toksian za ribe od bakra, ive, olova, cinka, kadmijuma, hroma i arsena.
Akutna toksinost nikla se sutinski sniava u morskoj vodi usled prisustva katjona
mikroelemenata. Toksinost se poveava pri kombinovanom dejstvu nikla, bakra i cinka.
Sadraj cinka u biljkama (koje ive u zagaenim slatkovodnim sistemima) obino se kree u
granicama od 100-500 mg/kg suve teine. Vii nivoi sadraja zapaaju se u biljkama niza
evropskih reka, zagaenih otpadnim rudnikim vodama. Sadraj cinka u morskim biljkama je po
pravilu nii nego u sltakovodnim, to svedoi o visokom nivou zagaenja kontinentalnih
voda.Toksinost cinka za vodene biljke je veoma razliita, to je uslovljeno sposobnou biljaka
da se adaptiraju na visoke koncentraicje. Sadraj cinka u slatkovodnim i morskim ribama je nii
nego u algama i beskimenjacima.
Mangan toksino dejstvo ispoljava pri koncentracijama veim od 75 mg/dm3. Simptomi
trovanja su uznemirenost i svetle nijanse trupa ribe. Jedinjenja mangana i gvoa kao dva
najmanje toksina metala (gvoe-hidroksid i hidratisani MnO2) ispoljavaju neke pozitivne
osobine, jer aktivno sorbuju ivu, cink, bakar, olovo i nikl, ime znatno doprinose
samopreiavanju voda.
Najee posledice od zagaivanja naftom oseaju se u hidrosferi (naftna mrlja). Nafta i
derivati ispoljavaju tetno dejstvo na ive organizme i pogubno utiu na sve karike biolokog
lanca. Naftne mrlje na povrini mora i okeana naruavaju razmenu toplote, vlage i gasova izmeu
okeana i atmosfere. Prisustvo moe uticati ne samo na fiziko-hemijske i hidrobioloke uslove u
okeanu, ve i na klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi. Mrlja ne proputa Sunevo
zraenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi. Kao rezultat toga prestaje razmnoavanje
planktona, osnovne hrane morskih organizama. Poto se nafta u veim koliina nalazi na povrini
mora, a riba ivi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, moe se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagaenja samo u lagunama plimske zone ili u drugim
zatvorenim vodama. Ogroman broj ptica postaje rtva zagaivanja naftom, pri emu od hroninog
zagaivanja godinje ugine vie ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.Uzroci uginua su u
tome to nafta koja im natapa perje liava ptice letenja (zbog poveane teine), a istovremeno im
paralie i plivanje. Ribe su veoma osetljive na prisustvo pesticida. Zbog disanja preko krga, oni
mogu dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose poveane
koncentracije pesticida sadrane u organizmima kojima se hrane.

Slika 2. Eko-produkti su ansa Srbije

5. Pesticidi u ivotnim namirnicama

Pod ivotnim namirnicama podrazumeva se sve to se upotrebljava za hranu i pie u

preraenom i nepreraenom obliku, kao i zaini, boje i druge materije, koje se dodaju zbog
konzerviranja, popravke izgleda, ukusa ili mirisa, obogaivanja ili postizavanjima drugoih
svojstva. Zagaujue supstance se izmeu razliitih organizama prenose sistemom lanca ishrane
nezavisno od naina dospevanja u ivotne namirnice. Druga osobenost prenosa zagaujuih
supstanci je mesto ukljuivanja u lanac ishrane. Kao bioloki nosioci hemijskih supstanci mogu
se navesti kukolj, itna glavica, gljive, cijanogentske, glikozidne i alkaloidne biljke, kao i razne
ribe i koljke. Meutim, danas se meu supstancama biolokog porekla najvei znaaj pridaje
mikotoksinima, koje su i pored tetnog dejstva koje dosee u daleku prolost, hemijski i
toksikoloki definisane tek u 20. veku.
Toksini metali u ivotnu sredinu dospevaju razliitim putevima, a njihovi najznaajniji izvori
su industrije, metalurke i rudnike otpadne vode, hemizacija poljoprivrede, saobraaj i
energetika. Iz ivotne sredine (re je o stabilnim elementima), oni su, ugradivi se u razne jestive
organizme (biljne i ivotinjske), ukljuuju u lanac ishrane. Osim toga, u namirnice mogu dospeti
iz ambalaa (konzerve) ili metalne oreme, u toku proizvodnje ili skladitenja. U toksine metale
ubrajaju se iva, olovo, kadmijum, arsen, selen i berilijum, a potencijalni otrovi u veim
koliinama mogu biti kalaj, nikal, bakar, cink i kobalt.
Kada se govori o izvorima zagaivanja ivotnih namirnica ivom, koja je osnovna
komponenta u mnogim preparatima namenjenim za zatitu setvenog materijala. Zbog toga se
iva, osim u jestivim morskim i sltkovodnim organizmima, moe nai u mesu domaih ivotinja,
kao rezultat ishrane ribljim branom ili itaricama, zatienim preparatima na bazi ive. Takoe,
zemljite zagaeno ivom u blizini metalurkih postrojenja, uslovljava povean sadraj u
gomoljastim biljkama (argarepa i krompir).
Trovanje ivom, jedinim tenim metalom, bilo je poznato jo starim Rimljanima. Danas se
procenjuje da na povrinu Zemlje padne godinje 100.000 t ive, od ega 200 t nastaje
sagorevanjem naftnih derivata (sadri od 0,1 mg/kg), a 3.000 t sagorevanjem uglja, sadri ivu u
koncentraciji od 1 mg/kg. Organska jedinjenja ive su za ljude neuporedivo toksinija od metala,
pa samim tim ostavljaju i tee posledice. Dospevi u organizam metil-iva se prenosi krvotokom i
akumulira se u jetri, bubrezima i mozgu. Poluverme eliminacije iz organizma u proseku iznosi 70
dana.
Olovo je tipian otrov koji u organizam oveka dospeva preko respiratornog i
gastroinetinalnog trakta. Svakodnevno unoenje ovog metala u koliini od 2 mg moe za
nekoliko meseci dovesti do trovanja. Mnoga ekoloki vana jedinjenja olova, (halogenidi, sulfati,
fosfati i hidroksidi) su slabo rastvorna i zbog toga poseduju relativno nisku toksinost u odnosu
na vodene organizme. Naprotiv, rastvarena jedinjenja olova, zauzimajui mesto izmeu slabih i
jakih kiselina, po karakteru svoje interakcije sa kiseoninim i sumpornim ligandima, su vie
toksina. Toksino dejstvo olova u prvom redu objaanjava se injenicom da joni 2-valentnog
olova grade sa sulfhidrilnim grupama enzime, stabilne merkaptide, to dovodi do blokiranja
enzimskih sistema. U organizmu oveka olova se ponaa slino kalcijumu, to ujedno uslovljava
visoke koncentracije u skeletu. Naime, ak 90 do 95% olova se deponuje u kostima, odakle
brzim izdvajanjem u krvotok moe izazvati trovanja (uporedo sa rizikom akutnih trovanja je
opasnost zbog pojava hrninih intoksinacija). U zavisnosti od stepena idustrijalizacije,
meteorolokih i topografskih uslova i frekvencije saobraaja, koliina olova u vazduhu kreu se
od 1-3 g/m3. Olovo se iz vazduha taloi na zemljite tako da se od 8- 20 mg/kg u
nekultivisanom zemljitu moe govoriti o 10.000 mg/kg u zemljitu u blizini industrijskog izvora
zagaivanja i 403 mg/kg olova u zemljitu u blizini frekventne saobraajnice. Iz zemljita,
korenovim sistemom, olovo dospeva do delova biljaka, iz kojih razloga se danas smatra da
koliina olova koja dospeva u organizam oveka hranom prevazilazi onu, koja neposredno
dospeva preko respiratnornih organa.
Metalni kadmijum i njegove soli predstavljaju visokotoksine supstance koje poednako
ugroavaju ljude i ivotinje. Oko 15 mg kadmijuma po kilogramu namirnice ispoljava toksino
dejstvo, pri emu je od posebnog znaaja njegov antagonistiki odnos prema cinku i drugim
esencijalnim katjonima. Kadmijum nije naen u organizmu novoroeneta, ali se u telu 50-to
godinjaka nalazi izmeu 20 i 30mg. Ova koliina se postepeno unosi uglavnom namirnicama.
Srednji sadraj kadmijuma u zemljitu iznosi 0,1 g/kg . Razliita mineralna ubriva sadre
relativno velike koliine kadmijuma to se naroito odnosi na fosforna ubriva.
U elementarnom obliku arsen je otrovan samo pri visokim koncentracijama, ali su zato,
njegova jedinjenja (arsentrioksid, arseniti i arsenati) neobino toksina. Srednji sadraj arsena u
travi i senu iz okoline termoelektrana na mrki ugalj iznosi oko 10 mg/kg. Pri ishrani stada ovim
senom za relativno kratak vremenski period dolo je do pojave simptoma koji su se karakterisali
gubitkom apetita, smanjivanjem teine i prinosa mleka. U mesu ptica u blizini termoelektrana
sadraj arsena iznosio je 0,14 mg/kg. Arsenati ne vezuju sulfhidralne i hidroksilne grupe i iz tih
razliga ne inhibiraju enzimske sisteme. Arseniti interaguju sa sulfhidrilnim grupama i proteinima
tkiva, na primer, sa keratinom koe, noktiju i kose, pa se zbog toga ujedno koristi za odreivanje
nivoa sadraja arsena u telu oveka. Simptomi hroninog trovanja kod sisara su pogoranje
koordinacije kretanja, nervni poremeaji, oteano disanje, paruavnje funckije bubrega i gornjih
disajnih puteva.
Toksino dejstvo selena utvreno je kod domaih ivotinja, pri ishrani biljkama koje rastu na
zemljitu bogatom ovim elementom. Zabeleen je sluaj akutnog trovanja stada ovaca koje se
nalaziolo na ispai na prostoru sa selenovim biljkama, koje je uginulo za jednu no. Sadraj
selena u biljkama koje rastu na zemljitu bogatom ovim elementom moe dostii u ovsu 10, u
kukuruzu do 15, u luku do 18 mg/kg.
Nikl je malo toksian element i u mikrokoliinama neophodan za oveka.
Bakar spada u mikroelemente neophodne za skladno odvijanje vanih ivotnih procesa. U
organizmu odraslog oveka nalazi se u koliini od 100-150 mg, a nedostatak bakra u ishrani
prouzorkuje anemiju. Zbog deficita bakra dolazi do naruavanja, sinteze fosfatida i do smanjenja
aktivnosti citohromoksidaze.
Cink je metal niske toksinosti, a sluajna akutna trovanja vezana su za nepravilnu upotrebu
pocinkovanih posuda za pripremanje hrane. Cink je ivotno vaan element, a on obrazuje
metalofermente i uestuvje u biohemijskim procesima, naroito u sintezi nukleinskih kiselina i
polipeptida. Toksinost cinka u mnogome zavisi od njegovog sinergizma ili antagonizma sa
drugim tekim metalima, naroito sa kadmijumom. Poveana akumulacija tekih metala moe
dovesti do nedostatka cinka u organizmu oveka, to za posledicu ima smanjenu aktivnost
fermenata i imunolokih reakcija, a takoe i sporije zarastanje rana.
Zagaivanje ivotnih namirnica pesticidima predstavlja znaajan problem. U literaturi je
opisano blizu 3.000 sluajeva neprofesionalnog trovanja nastalih posle upotrebe biljaka obraenih
organohlornim i organofosfornim preparatima kao i onim na bazi arsena i ive. Polovina ovih
sluajeva vezana je za upotrebu itarica obraenih pesticidima, a ostali za upotrebu biljnih
proizvoda koji su bili prskani tiofosom, adrinom, dieldrinom, polihlorkamfenom, arsenom i dr.
Zbog visoke stabilnosti, organohlorni pesticidi se ugrauju u trofiku mreu i ostaju dugo u
ivotnoj sredini u skoro nepromenjenom hemijskom obliku i nagomilavaju se u tkivima ljudi i
ivotinja ispoljavajui nepoeljne efekte na organizme.
Svakako najznaajniji predstavnik organohlornih pesticida DDT je termiki izuzetno stabilan,
tako da se skoro uopte ne razlae prilikom pripremanja hrane od namirnice zagaenih
organohlornim pesticidima. Posledice delovanja pesticida na ljudski organizam su razliite.
Pojedini od njih, (DDT), akumuliraju se u organizmu u masnom tkivu, delujui kao kancerogena
supstanca.
U grupi organohlornih jedinjenja visokom toksinou odlikuju se aldrin, dieldrin, endrin i
drugi. Neka od akutnih trovanja usledila su zbog upotrebe hleba umeenog od brana zagaenog
endrinom. Posle 3-5 minuta zapaena se munina, povraanje, hiper-refleksija, razdraljivost,
koma. Hronina trovanja karakteriu se oteenjima nervnog, eludano-crevnog i
kardioviskularnog sistema i krvotvornih organa. Organofosforni pesticidi su manje opasni, budui
da nisu tako stabilni kao organohlorni. Pod uticajem vode i sunca oni se u toku mesec dana
razlau na malotoksine supstance.
Organofosforna jedinjenja su jaki inhibitori i pseudoholinesteraze. Prava holinesteraza je kod
oveka lokalizaovana u nervnom tkivu i eritrocitima, a u plazmi i jetri se nalazi
pseudoholinesteraza. Farmakoloko i toksikoloko dejstvo organofosfornih jedinjenja sastoji se u
sniavanju aktivnosti acetilholinesteraze u nrevnom sistemu, usled ega u sinapsama dolazi do
nagmilavanja acetilholina. Naglo poveanje sadraja acetilholina, koji se zbog blokiranosti
acetilholinesteraze ne razlae, u poetku stimulie, a zatim paralie prenos nervnih impulsa u
holinerginim sinapsama koncetrisanih u centralnom nervnom sistemu, somatskim nervnim
vlaknima, u sinapsama ganglija motornih nerava i zavrecima parasimpatikusa (simpatikusa).
Efekti trovanja nagomilanim acetilholinom, mogu biti muskarinski (suenje vida, pojaano
izluivanje lezda sa luenjem, oteano i nepravilno disanje, munina, prolivi i nepovoljno
uriniranje i defekcija), nikotinski (kratkotrajni porast krvnog pritiska, opta fizika slabost, veoma
brzo zamaranje) i centralni efekti (vrtoglavica, nervoza, premor, opta slabost, koma, prestanak
disanja).
Meu organofosfornim pesticidima, paration je svakako jedan od najopasnijih. On poseduje
visoku toksinost i trovanja njime se esto zavravaju fatalno, zbog injenice da se simptomi
javljaju tek poto je uneta vea doza. Hronino dejstvo organofosfornih preparata moe dovesti
do naruavanja centralnog nervnog sistema, poveanja vremena reakcija, gubitka pamenja i
razdraljivosti.
Treu naroito znaajnu grupu pesticida sa stanovita trovanja ivotnim namirnicama
predstavljaju preparati na bazi ive, namenjeni za zatitu semena.

6. Kancerogeni u ivotnm namirnicama

U dananje vreme oko 200 predstavnika kancerogenih ugljovodonika ukljuujui i njihove

derivate, predstavlja najveu grupu kancerogena. Benzo(a)piren kao najznaajniji predstavnik u
organizam oveka dospeva u ivotnim namirnicama, stie iz zemljita, vode, vazduha, ambalae,
tokom prerade i pripreme hrane i sintezom u namirnicama (endogeno stvaranje kancerogena).
Zagaivanje zemljita benzo(a)pirenom danas u mnogim zemljama smatra se indikatorom opteg
zagaenja. Uzorci itarica gajenih daleko od industrijskih postrojenja i fabrikih dimnjaka sadre
oko 0,13 g/kg benzo(a)pirena, a oni iz industrijskih bazena od 2,2 g/kg. U povru i vou ovaj
se kancerogen nalazi u koncentracijama od 0,2-150 g/kg suve materije.
Osim iz zemljita, policiklini aromatini ugljovodonici u namirnice mogu dospeti i iz vode,
obzirom da ih podzemne vode sadre u koncentraciji od 1-10 g/m3, rene i jezerske 10- 25 g
g/m3, a vrlo zagaene povrinske vode i vie od 100 g g/m3. Znaajna koliina
benzo(a)pirena stvara se u procesu prerade i prirpema namirnica. Posebno im je visoka
koncentracija u dimljenom mesu, kobasicama i ribi, pri emu se, u zavosnosti od naina, vremena
izloenosti dimu i drugih parametara, sadraj kree u grasnicama od 0,5 do g/kg. U nagoreloj
kori hleba se nalazi u kolini od 0,5 g/kg. Za nae podneblje je posebno interesantan sadraj
kancerogena u specijalitetima sa rotilja. Pri pripremanju specijaliteta sa rotilja, benzo(a)piren se
obrazuje pirolizom masti koja kaplje na ar, a zatim sa dimom zagauje mesto koje se pee.
Nitrozamini takoe pripadaju grupi, obzirom da je od 100 ispitanih jedinjenja iz ove klase ak
80 proglaeno tetnim. Hitrozamini su tokom kasnijih istraivanja otkriveni u peninom branu,
zelenoj stabljici itarica i zrnu u toku itavog vegetacionog period, a naeni su u pasterizovanom
mleku i siru. Nitrozodimetilamin se nalazi u sojinom ulju u koliini od 380 do 450 g/kg, a u
dimljenim kobasciama do 300 g/kg. Pored unoenja u ivotnim namirnicama, ta jedinjenja
nastaju u elucu iz nekancerogenih prethodnika koji se nalaze u hrani (nitrati, nitriti, amini,
amidi).Nitriti se u mnogim zemljama koriste za konzerviranje i ouvanje prvobitnih boja
proizvoda, kao to su meso, kobasice i riba, a koristnost nitrit/nitratne prezervacije se ogleda u
efikasnom kontrolisanju kvarenja hrane i bakterijama Clostridum botulinum. Nitriti mogu nastati i
redukcijom nitrata koji u biljni organizam dospevaju iz zemljita, u kome se nalaze kao
komponenta mineralnih azotnih ubriva.
Antibiotici i hormoni mogu prodreti u lanac ishrane preko ivotinjskog mesa (koriste se za
leenje ivotinja), kao dodatak stonoj hrani (antibiotici) ili kao stimulansi i sredstva za jaanje
otpornosti organizma, za skraenje vremena tova, poboljanje odnosa u strukturi miino-masnog
tkiva i smirivanje polen-aktivnosti (hormoni). Antibiotici se ponekad koriste i za konzeviranje,
tako to se meso pripremljeno za trite dri u rastvoru antibiotika, ili se antibiotici unose u
organizam stoke neposredno pre klanja.U ivotnim namirnicama se mogu nai antibiotici
prirodnog porekla, nastali u procesu pripremanja ivotnih namirnica, kao rezultata veterinarskih
mera koji se koriste kao biostimulatori i konzervansi.
Pojava ostatka antibiotika u mleku posledica je, pre svega, terapetuskih mera preduzetih u
toku leenja mastitisa, pa je stroga kontrola u tim sluajevima veoma znaajna. Budui da
antibiotici, delovanjem na mikrofloru menjaju kvalitet mleka, mora se obratiti panja u sluaju
nepotovanja rokova od zavretka leenja do prve mue.
Pored terapeutske i profilaktike primene u borbi sa uzronicima raznih bolesti antibiotici se
dodaju u hranu radi stimulisanja i poboljanja prirasta stoke i peradi. U neeljene posledice
dejstva antibiotika ubrajaju se alergijske reakcije izimene mirkoflore. Akutna trovanja
antibioticima veoma su retka. Od organskih biokatalizatora (hormoni) najznaajniji su sintetiki
estrogeni (uglavnom derivati stibena - stilbestrol) i tireostatiki preparati.
Trankvilizatori (sredstva za umirenje) primenjuju se radi spreavanja stresova ivotinja za
vreme transporta do klanica ili za vreme ekanja za klanje. Ista jedinjenja se primenjuju i za
smanjenje polne aktivnosti mladih bikova.
Aditivi su supstance koje se svesno, u malim koliinama, dodaju namirnicama zbog
poboljanja njihovog izgleda, mirisa ili ukusa, zbog produavanja veka upotrebljivosti, ili zbog
obogaivanja neophodnim sastojcima. U ovu grupu jedinjenja ubrajaju se konzervansi, boje,
antiokdianti i vitamini. Aditivi su dvostruki zagaivai supstanci i namirnica.
Kada se posmatraju posledice unoenja prekomernih koliina mineralnih ubriva u zemljite,
efekti njihovih delovanja (kao zagaivai) mogu biti sledei:
- poveanje koliine azotnih ubriva u zemljitu, zbog lake pokretljivosti, dovodi do
poveanja sadraja u podzemnim i povrinskim vodama, zbog ega je danas praktino niz bunara
iskljuen iz upotrebe u poljoprivrednim regionima;
- korienjem nitrata kao mineralnog ubriva, neprekidno se poveava sadraj nitrata u
vodama, zbog svoje pokretljivosti;
- korienje vode sa poveanim sadrajem nitrata moe da dovede do njihove redukcije u
elucu do nitrata koji, naroito kod dece, dovode do methemoglobinemije;
- drugi vid negativnog delovanja mineralnih ubriva je njihovo skupljanje u biljkama, koje
zavisi od vrste biljke i od koncentracije primenjenog ubriva;
- posledica nakupljanja komponenata mineralnih ubriva u biljkama ostavlja posledice ne
samo na kvalitet i zagaenost proizvoda prerade, nego nekad njihovu preradu i onemoguava
(izrazit sluaj kod eerne repe).
Poseban problem se javlja kod fosfornih mineralnih ubriva. Naime, stepen njihovog
korienja od strane biljaka kree se oko 60-70%. Obzirom da fosfor nije pokretan u onoj meri
kao azotna ubriva, to ostaje u zemljitu poveavajui ukupan sadraj mineralnih materija, to
dovodi do opadanja kvaliteta zemljita.
Pored nabrojanih posledica korienja mineralnih ubriva, dolazi do deliminog iscrpljivanja.
Naime, nitratna ubriva se ukljuuju u ciklus azota, koji inae postoji u prirodi. Azot iz azotnih
ubriva vraa se u atmosferu, proces je povratan. Korieni fosfor tokom ovih procesa se rastura
u litosferi i hidrosferi, bez mogunosti da se reverzibilno vrati u odgovarajue mineralne sirovine.

7. Zdravstvene posledice zbog primene pesticida

 Pored rasprostiranja pesticida u sve sfere Zemlje, oni se ukljuuju i u lanac ishrane, pri emu
dolazi do nakupljanja u pojedinim tkivima. Na prvom mestu dolazi do nakupljanja u biljkama, u
ije organizme dolazi uglavnom preko korenovog sistema, prodirui u njega iz vode u tlu, u kojoj
su rastvoreni. Meutim, nakon ulaenja pesticida u biljku, on se rasporeuje u delove tako da mu
je zastupljenost razliita. Koncentracija u pojedinim delovima biljke zavisi od niza inilaca. Sem
prodiranja pesticida u biljne organizme preko korena, moe da se vri i preko lista.
Primena pesticida i zagaenje dovodi do uticaja na floru i faunu. Delujui na insekte, ili
uklanjajui nepoeljne biljne vrste herbicidima, menja se broj i vrsta insekata. Ova izmena dalje
prouzrokuje izmenu u brojnosti i vrstama ptica, to dovodi i do izmena sastava biocenoze.
Mokra i suva depozicija predstavljaju dva glavna puta kojima se zagaujue supstance
atmosfere vraaju na Zemlju, gde posredno ili neposredno degradiraju fizike i bioloke sisteme.
Kisela depozicija se definie kao ukupan iznos H+ jona na datu povrinu za odreeno vreme.
Ukupno deponovanje vodonikovih jona rezultat je kiselih kia, snega, magle, aerosola i kiselih
gasova. Delovanje herbicida zasniva se na vezivanju ili interakciji molekula herbicida sa jednim
ili vie proteina iz ega proistie negativan uticaj na metabolizam i rast biljke
Sumpor je jedan od vanih hranljivih elementa za biljke. On preko korenovog sistema u obliku
sulfata dolazi do lia, gde se redukuje uz pomo enzima i koristi za izgradnju amino-kiselina.
Postoje jasni dokazi da kada je zemljite siromano sumporom, tada sumpor iz atmosfere moe
nadoknaditi deficit. Sumpor moe u biljke doi i neposredno preko lista. Pri izbacivanju velikih
koliina sumpordioksida u atmosferu moe doi do unitavanja biljki. Za razliku od SO2 i ozona,
azotovi oksidi dospevaju u biljke preko otvorenih puteva i prodiranjem kroz epidermalni sloj. U
sunom periodu (kada su stome zatvorene zbog uvanje vlage), azotovi oksidi, ako su prisutni u
dovoljnim koncentracijama, mogu tetno delovati na vegetaciju. Inae, u drugim sluajevima,
azotovi oksidi usporavaju rast i prinos i ostavljaju vidljiva oteenja na listu. Sve padavine sa pH
vrednou niom od naznaene, nazivaju se kisele kie.
Pojava rezistentnosti izuskuje stalnu potrebu za iznalaenje novih aktivnih materija i posebnu
panju pri hemijskom tretmanu biljaka

7.1. Posledice zagaivanja kiselim oksidima

Mokra i suva depozicija predstavljaju dva glavna puta kojima se zagaujue supstance
atmosfere vraaju na Zemlju, gde posredno ili neposredno degradiraju fizike i bioloke sisteme.
Kisela depozicija se definie kao ukupan iznos H+ jona na datu povrinu za odreeno vreme.
Ukupno deponovanje vodonikovih jona rezultat je kiselih kia, snega, magle, aerosola i kiselih
gasova.
Sumpor je jedan od vanih hranljivih elementa za biljke. On preko korenovog sistema u
obliku sulfata dolazi do lia, gde se redukuje uz pomo enzima i koristi za izgradnju amino-
kiselina. Postoje jasni dokazi da kada je zemljite siromano sumporom, tada sumpor iz atmosfere
moe nadoknaditi deficit. Sumpor moe u biljke doi i neposredno preko lista.
Pri izbacivanju velikih koliina sumpordioksida u atmosferu moe doi do unitavanja biljki.
U okolini zagaivaa koje emituje oko 6.000 t SO2 dnevno, povrina u preniku od 30 km liena
je biljnog pokrivaa. Sumpordioksid i njegovi derivati znatno se razlikuju od oksida azota po
tome to izazivaju jaku iritaciju i oiju i disajnih puteva. Ovaj nadraaj ima zatitnu prirodu.
Naroito je izraeno takvo delovanje SO2, jer odmah u dodiru sa vlagom stvara sumpornu
kiselinu.
Za razliku od SO2 i ozona, azotovi oksidi dospevaju u biljke preko otvorenih puteva i
prodiranjem kroz epidermalni sloj. U sunom periodu (kada su stome zatvorene zbog uvanje
vlage), azotovi oksidi, ako su prisutni u dovoljnim koncentracijama, mogu tetno delovati na
vegetaciju. Inae, u drugim sluajevima, azotovi oksidi usporavaju rast i prinos i ostavljaju
vidljiva oteenja na listu. Sve padavine sa pH vrednou niom od naznaene, nazivaju se kisele
kie. Kada se kiseli oksidi sumpora i azota konano nau u kontaktu sa vodom u oblaku, brzo se
rastvaraju poveavajui koncentraciju vodonikovih jona, usled ega dolazi do smanjivanja pH
vrednosti. Ovo rastvaranje u vodi odluka je efikasnih naina za uklanjanje zagaujuih supstanci
iz atmosfere.

7.2. Trovanja organofosfornim jedinjenjima

Ova trovanja i ako nisu najea, istiu se teinom krajnjeg ishoda iji se dijapazon kree od
ozdravljenja, preko teih oteenja do egzitusa. Smrtni ishodi zapaaju se najee pri akcidental-
noj ingestiji, a ree kao posledica inhalacije. u oba sluaja neposredan uzrok smrti su prestanak
funkcije vitalnih centara u vidu paralize centara za disanje, asistolije i edema plua.
Klinikom slikom bez obzira na put ulaska u poetku dominiraju respiratorni, digestivni i neu-
roloki poremeaji. Svi ovi efekti posledica su direktnog dejstva acetil holina u vidu muskarin-
skih i nikotinskih efekata, a zbog inhibicije enzima holinesteraze ija je osobina da razlae acetil
holin, hipersalivacija, lakrimacija, bronhoreja, bronhospazam, vomitus, dijareja, crevne kolike su
posledice parasimpatomimetikih muskarinskih dejstava poviene koncentracije acetil holina. Ni-
kotinski efekti manifestuju se cafaleom, nauzeom, fibrilacijom vakualizacijom glatke i prugaste
muskulature.
U inicijalnom stadijumu perakutnog trovanja se ponekad javlja i uta atrofija jetre koja se ta-
koe moe zavriti letalno. Po prolaenju inicijalne faze trovanja organofornim jedinjenjima u
okvirima akutnog trovanja u sluaju preivljavanja javlja se drugi stadijum bolesti u vidu oliguri-
je (ree anurije), zbog akutne bubrene insuficijencije nefrotoksinog karaktera koja je praena
nekada akutnim toksinim hepatitisom. Ovaj nekada akutni, a nekada subakutni nefrohepatski
sindrom najee se zavrava relativno brzo, restitucijom bubrene funkcije dok hepatini sin-
drom moe da pree u hronini tok. U sluajevima prelaska u subakutni i hronini tok neuroloki
ispadi u vidu fascikulacija miia jezika, dijafragme i meurebarnih miia, paralize akomodacije,
hipo i arefleksije slabe i u potpunosti se gube.
Za postavljanje dijagnoze je pored karakteristine klinike slike i radne anamneze vano odre-
ivanje aktivnosti holinesteraze. Preporuuje se odreivanje holinesteraze svakoj osobi pre eks-
pozicije. Ova biohemijska analiza prati i koristi u cilju odreivanja stepena prognoze trovanja.
Ostali dijagnostiki metodi su nespecifini mada su od vitalnog znaaja. Zbog evidentiranja akut-
ne bubrene insuficijencije, neophodno je uspostaviti merenje diureze u vie navrata i odrediti
Na, K, Ca, kreatinin, ureu, mokranu kiselinu i alkalnu rezervu. Takoe treba pratiti laboratorij-
ske pokazatelje stanja funkcije jetre i jetrinog parenhima. Neuroloki pregled i praenje teih slu-
ajeva trovanja su takoe neophodni.

7.3. Trovanje karbamatima

Karbamati su selektivni herbicidi i insekticidi koji se u poslednje vreme sve vie koriste. Sam
naziv trovanje karbamatima je uopteno jer se radi o razliitim jedinjenjima koja daju razliite
toksine efekte. Glavni put ulaska u organizam je kroz digestivni trakt, a ree preko respirator-
nog sistema. Oni inhibiu enzimske sisteme sa CH grupom, prema rezultatima eksperimentalnih
radova oni: koe aktivnost Krabsovog ciklusa naroito u elijama jetre bubrega i velikog mozga
dovodei do teke hipoksije sa poremeajem el. metabolizma. Za dejstvo karbomata karakteri-
stini su svi iritativni efekti na koi, sluzokoi, naroito respiratornog trakta a u teih trovanih ko-
matozno stanje i paraliza centra za disanje koji se mogu zavriti letalno. Inae kliniku sliku tro-
vanja diokarbamatima karakteriu alergijske reakcije u vidu edema i ree oka, povremeno se
mogu zapaziti kateralne promene gornjih delova respiratornog trakta. O kancerogenim efektima
ditiokarbamata jo se diskutuje. Dijagnoza trovanja karbamatima se postavlja na osnovu radne
anamneze i klinike slike.

Tabela 4 .Morbiditet radnika u proizvodnji pesticida

Grupa Vrsta bolesti Mukarci % ene % Ukupno
I Zarazne i parazitne - - - - -
 II Tumori - - 1 2,3 1
III Krvi i imunitet 1 2,3 2 4,5 3
IV Ishrane i metabol. 13 29,5 5 11,4 18
V Duevni poremeaji 2 4,5 2 4,5 4
VI Nervnog sistema 1 2,3 1 2,3 2
VII Oiju i pripojaka - - 1 2,3 1
VIII Uva i mast. nastavka 3 6,8 1 2,3 4
IX Sistema krvotoka 9 20,4 16 36,4 25
X Sistema za disanje 4 9,1 3 6,8 7
XI Sistema za varenje 2 4,5 2 4,5 4
XII Koe i potk. Tkiva - - - - -
XIII Mi. i kot. sistema 1 1 5 11,4 6
XIV Mokrano-pol.organa 8 18,2 5 11,4 13

7.4. Trovanje halogenim derivatima ugljovodinika

Najvaniji predstavnik ove grupe su heksahlorbenzol, tetra i pentahlornitrobenzol, trihlor ini-
tro, i trihlornitrobenzol (fungicidi) dinitrifnol, dinitriortkrezol, i drugi supstituisani dinitrofenoli i
krezoli (herbicidi, insekticidi), anilini i nefralini), insekticidi. Karakteristike ovih jedinjenja je da
pored respiratornog i digestivnog uta u organizam prodiru i kroz inaktnu kou. Za nitrofenile i
krezole je karakteristino jo i pojava hipertireoze bez egzoftalmusa i hiperalikemije, a za krezole
uta prebojenost koe.
Nova jedinjenja koja su pored ostale in. upotrebe poznata i kao insekticidi i askaricidi u po-
slednje vreme dobijaju sve vei toksikoloko-epidemioloki znaaj. U organizam dopiru preko re-
spiratornog, digestivnog trakta i koe. Njihova eliminacija se obavlja uglavnom preko bubrega.
Zbog svoje lipotropnosti deponuju se u elijama i tkivima bogatim lipoidima kao to su CNS, je-
tra, bubrezi, miokard, kotana sr. Posledice ovog tropizma je i specifinost klinike slike trova-
nja halogenim derivatima ugljovodonika.
Akutna trovanja: poetni simptomi su gastrointestinalnog tipa u vidu muke, povraanja, dijare-
je i kolika. Pri inhalaciji otrova pacijenti se ale na bol iza sternuma, grebanje u grlu, kaalj i
dispneu. Cerebralni znaci su glavobolja, gubitak svesti i ataksija. Kasnije se javlja tremor musku-
lature lica koji se iri nishodno zahvatajui celo telo. U teim sluajevima dominiraju fascikulaci-
je i tonino-kloniki grevi pojedinih miinih grupa i javljaju se i znaci bulbarne paralize (vazo-
motorni centri i centar za disanje). Relativno je esta pojava toksinog hepatitisa nefropatije. U
izvesnih pacijenata se moe javiti protrahovani polineurit, anemija, trombocitopenija i hemoragi-
na dijateza.
Hronino trovanje: posledica dueg profesionalnog izlaganja ovim preparatima. Njegovu kl.
sliku karakteriu cerebralni znaci (parestezije usana, jezika, delova lica, poremeaj ravnotee, vr-
toglavica, nesvestica), polimorfne neuroastenine smetnje, hronini toksini hepatitis, nefropatije,
leukocizopenija, trombocitopenija i anemija. U toku hroninog trovanja esto se javljaju i alergij-
ske manifestacije. Dijagnoza trovanja halogenim derivatima ugljovodonika se postavlja na osno-
vu radne anamneze, odreivanjem metabolita u urinu, dokazivanje ovih jedinjenja u bioptikom
materijalu potkonog masnog tkiva i na osnovu kl. slike.
Akutna trovanja traju nekoliko dana, a u sluaju oteenja parenhimskih organa i nekoliko
sedmica. Trajanje hroninog trovanja je daleko due. Oba vida intoksikacije imaju dobru progno-
zu u sluaju blagovremenog prekidanja izloenosti i adekvatna terapija. Terapija akutnog trovanja
se sastoji u ispiranju eludca vodenom suspenzijom medicinskog uglja, parenteralnim davanjem
barbiturata, infuzijama glukoze sa vitaminima i fiziolokog rastvora, hepatoprotektivnoj terapiji u
leenju ABI. Leenje hroninog trovanja je opte detoksikacioni (glikoza, vitamini, simptomatsko
i antialergijsko).

7.5. Trovanje triazimskim jedinjenjima

 Glavni predstavnici ove grupe herbicida su: atrazin, amozin, atromat prometrin, simazin, ami-
trol, totacid i komarol. Ove se materije nalaze u kristalnom stanju, slabo su rastvorljive itporne su
na razblaene kis. iz ega proistie njihov poljoprivredni znaaj. Naini prodiranja u organizam i
kl. slika akutnih i hroninih trovanja su sl. kao kod halogenih derivata ugljovodonika. Njihova
specifinost je u tome to u eksperimentalnim uslovima (aminotriazol) pokazuju kancerogena
svojstva. Postojanje ovakvih efekata se pojavljuju i kod hroninog trovanja ljudi. Osim navede-
nog u hronino trovanih se viaju i poremeaji titne lezde. Dijagnoza se postavlja na osnovu
radne anamneze i klinike slike. Prognoza je dobra u sluaju blagovremenog prekidanja ekspo-
zicije i adekvatnog leenja koje se sastoji i iz optih detoksikacionih mera i simptomatske terapije
ukljuujui reanimaciju i dijalizu.

7.6. Trovanje dipiridilima

To su herbicidi koji se upotrebljavaju za zatitu kultura pirina, krompira, kukuruza, deteline i
dr. Njihovi glavni predstavnici su: gramakson (hemijski naziv je parakvat) i region iji je hemij-
ski naziv dikvat. Ova jedinjenja su vrlo jaki otrovi za oveka. U organizam prodiru preko dige-
stivnog trakta, respiratornog i koe. Metabolizuju se u jetri, a delimino putem plua i bubrega.
Oni daju lokalne destruktivne promene na koi i sluzokoama i iritativne promene na istim orga-
nima kao i pluima i bubrezima. Njihovi toksini efekti se manifestuju gnojno-hemoraginim tra-
geitom, bronhitom i bronhopneumoniama koje se zavravaju bujanjem veziva. Promene u jetri,
miokardu, bubrezima, CNS, koji ovi herbicidi izazivaju distrofine su prirode. U titnjai se ja-
vlja i makro i mikrofolikularna struma. Ova jedinjenja dovode i do oteenja kotane sri. Odmah
nakon kontakta sa otrovom javljaju se bolovi u ustima, drelu i grlu i povraanje. Nakon 2-3 dana
latencije zapaaju se simptomi bubrenog i jetrinog oteenja koja mogu da se prodube u akutnu
hepastorenalnu insuficijenciju. Posle 10-15 dana latencije javlja se edem plua, respiratorna insu-
ficijencija i postepeno napredovanje. Ovaj pluni sindrom je karakteristian za sluajeve teeg
trovanja bez obzira na vrstu otrova. U teem trovanju se pojavljuju simptomi cerebralnog otee-
nja u vidu delirijuma, greva i kome. Na koi i noktima direktni kontakti sa ovim jedinjenjima
izaziva kaustine i distrofine promene.

Tabela 5. tetno dejstvo i distribucija toksina u organizmu

Vitalni Vrsta toksine materije
organi Cijanid Arsenik iva Olovo Kadmijum Hrom
Srce * * * *
Plua * * * * *
eludac * * * *
Bubrezi * * * * *
Jetra * * *
Creva * *
Koa * * *
Ner. sistem * *
Fetus * *
Kosti * *

Osnovni kriterijumi za utvrivanje vrednosti MDK zagaujuih supstanci atmosfere mogu se

svesti na sledee:
- dozvoljenom koncetracijom se smatra ona, koja na oveka ne ispoljava, neposredno ili
posredno tetna neprijatna dejstva, ne sniava radnu sposobnost i ne utie na subjektivno oseanje
i raspoloenje;
- privikavanje na tetne sustance mora se razmatrati kao nepovoljan inilac i dokaz
nepodobnosti utvrene koncentracije;
 - nedozvoljene su takve koncentracije tetnih supstanci koje nepovoljno utiu na biljke, klimu
sredine, prozranost atmosfere i ivotne uslove naselja.
Jednokratna MDK hemijskih supstanci u ivotnoj sredini predstavlja koncentraciju (mg/m3)
koja udisanjem u toku 30 minuta ne sme izazvati reflektorne (ukljuujui subsenzorne) reakcije u
organizmu oveka. Dozvoljene norme zagaivanja vazduha sumpordioksidom, amonijakom i
formaldehidom za biljke odreene su uticajem ovih supstanci na intenzivnost fotosinteze.
Utvrivanjem MDK zagaujuih supstanci u vodi slino kao i u sluaju vazduha, centralna je
karika u sistemu zatite voda. MDK hemijske supstance u vodi je koncentracija (mg/dm3) koja
ne sme ispoljavati neposredan ili posredan tetan uticaj na organizam oveka u toku ivota i na
zdravlje narednih generacija i ne sme pogoravati higijenske uslove korienja vode.
Hemijske supstance dospele u zemljite u organizam oveka dospevaju preko vazduha, vode i
biljaka koje su u kontaktu s njim. Zbog toga se pri normiranju hemijskih supstanci u zemljitu ne
uzima u obzir samo opasnost koju predstavlja zemlja pri neposrednom kontaktu, ve uglavnom
posledice sekundarnog zagaivanja sredina. Pri tome se u obzir uzimaju i drugi inioci, koji u
prirodnim uslovima utiu na kvantitativni sadraj i nanoenje hemijskih supstanci u zemljitu (tip
zemljita, mehaniki sastav, morfologija, mikrobiocenoza, pH, temperatura, vlanost). Pored
normiranja sadraja pesticida, teorijski je opravdana neophodnost normiranja sadraja takvih
stabilnih supstanci kao to su soli metala (olovo, arsen, bakar, iva), mikroelemenata (molibden,
cink, bor, vanadijum), odnosno onih supstanci koje mogu migrirati u atmosferski vazduh,
podzemne vode i sniziti rod ili kvalitet poljoprivredne produkcije.
U poaru veih koliina pesticida nastaju otrovni gasovi i pare. Kao produkti sagorevanja
pesticida nastaju veoma otrovne i tetne hemijske materije i pare ili aerosoli pesticida i njihovih
rastvaraa. Tu spadaju: CO, CO2, Nox, Sox, HCl, PH3, HCN, HF, fozgen (COCl2), pare i aerosoli
pesticida itd. Ukoliko nema protivpoarnih zidova objekti skladitenja treba da budu odvojeni
objekti

8. Otpad od pesticide

Pesticidni otpad zbog svog porekla, sastava i/ili koncentracije opasnih materija ima opasne
karakteristike (toksinost, ekotoksinost, zapaljivost...), tetan je za zdravlje i ivote ljudi, kao i
ivotnu sredinu. Prema propisima koji vae i u naoj zemlji, pesticidni otpad se karakterie kao
opasan otpad.
Kada pesticid postaje otpad ?
Neutroeni pesticidi, ostaci rastvora pesticida i rastvor od ispiranja opreme i/ili ambalae,
mogu se primeniti na poljima prema uputstvu za primenu pesticida. Ukoliko se ne primene, oni
postaju otpad, a tu spada:
- Neutroeni pesticidi,
- Neutroeni rastvor pesticida,
- Vodeni rastvori pesticida poreklom iz procesa ispiranja ambalae i ureaja za primenu,
- Ambalaa id pesticida,
- Otpad koji nastaje pri udesu,
- Ostale materija zaprljane pesticidima i sl.
Odreivanje MDK u ivotnim namirnicama se uglavnom odnosi na pesticide. Za normiranje
prisustva pesticida i njihovih metabolita neophodno je poznavati toksine osobine i odrediti
koliine koje mogu da izazovu patoloki efekat. Na ovo osnovi moe se nauno utemeljiti
prognoza o njihovoj potencijalnoj opasnosti za zdravlje stanovnitva i poznim posledicama,
uzimajui u obzir specifine osobine preparata. Vana je takoe i vrsta proizvoda (zrnasta hrana,
povre, voe), mogunost prodiranja kroz elijske membrane, aktivnost fermentnih sistema, pH
elijskog soka i dr.
Osim MDK, kao preventina mera propisan je i prihvatljiv dnevni unos aditiva, boja i
zagaujuih supstanci u ivotnim namirnicama. On podrazumeva onu koliinu dnevno unete
supstance, koja unoenjem tokom ljudskog veka ne povlai za sobom poveanje rizika po
zdravlju. Pri prenoenju dobijenih eksperimentalnih podataka sa ivotinja na ljude neophodno je
primeniti faktor sigurnosti.
Za razliku od prethodnih sluajeva, fosforna jedinjenja uneta u zemljite rastvaraju se u vodi, a
zatim joni dobijeni cisocijacijom reaguju sa prisutnim jedinjenjima metala, gradei nerastvorna
jedinjenja. Npr. reakcija sa Al(OH)3 iz zemljita:

Al(OH)3 + H2PO4 = Al (OH)2H2O4 + OH

Ova reakcija daje teko rastvorno jedinjenje ali je povratna. Vremenom dolazi do prodiranja
fosfata u dublje slojeve i prelaenja u termodinamiki najstabilnija jedinjenja. Nitrati ne grade
slabo rastvorna jedinjenja i veoma su pokretni. Pri tome deluje "azotna pumpa", kojom se azotna
jedinjenja u poljoprivredi, kao i prirodno nastala, prebacuju u hidrosferu, ime se vri
zagaivanje.
Zakljuak je, zagaivanje pesticidima je rezultat tenje za poveanjem proizvodnje hrane,
odnosno suzbijanjem tetnih delovanja razliitih organizama koji umanjuju prinose.
Izvori zagaivanja su poljoprivredne i nepoljoprivredne povrine, na kojima se primenjuju
zbog razliitih potreba. Takoe se pesticidima obrauju razliite biljne kulture, pri emu se ovaj
postupak ne vri na otvorenim prostorima. Bez obzira to su primarni izvori zagaenja ureaji za
njihovo neposredno raspraivanje, sve sredine do kojih dospeju pesticidi postaju svojevrsni i
sekundarni izvor zagaenja. Druga bitna karakteristika pesticida je njihova postojanost u
zemljitu, to utie na sadraj ovih supstanci. Pri dovoljno dugoj i ravnomernoj primeni pesticida,
njihov sadraj u zemljitu postaje konstantan.

Tabela 6. Najee bolesti radnika u proizvodnji pesticida

Red. Broj
Vrste bolesti %
broj radnika
1. Hyperlipoproteinemija 20 32
2. Microhaematurija 13 21
3. Varices cruris 10 16
4. Hipertensio arterialis 8 13
5. Laesio n. Cochleris 6 10
6. Bronchitis chronicum 5 8
7. Lumbalni sindrom 5 8
8. Neuroze 4 6
9. Anaemia 3 5
10. Hepatitis chronicum 3 5
11. Struma diffusa 2 3
12. Diabetes mellitus 1 2

9. Hemijska zatita

Iz proirene primene pesticida proistie i poveanje broja ugroenih i trovanih ljudi i znaaj
ocene radne sposobnosti. U akutnom stadijumu bolesti, tokom rekonvalescencije i za vreme akut-
ne faze komplikacija postoji opta radna nesposobnost (bolovanje) koje traje relativno kratko.
Profesionalna radna nesposobnost je ograniena na due vreme i to u zavisnosti od prelaska u
hronicitet i od posledica trovanja. Velika je uloga medicinske rehabilitacije pacijenata i od zna-
aja za ouvanje radne sposobnosti. I ocena radne sposobnosti za obolele od optih neprofesio-
nalnih obolevanja organa i sistema osetljivih na pesticide delikatan je posao.
 U procesu proizvodnje pesticida radnici su zatieni upotrebom linih sredstava hemijske
zatite, hermetizacijom, automatizacijom i potovanjem ostalih mera zatite na radu. U veim fa-
brikama postoji sluba medicine rada, te su merenja zagaenja radne atmosfere, rana dijagnostika
i terapija uglavnom obezbeeni u proizvodnji. Tamo se ee mogu sresti hronina nego akutna
trovanja, a intoksikacija su posledica havarije, nemara ili loe primene mera ZNR i mera line
hemijske zatite.
Osnovni pristup prevenciji trovanja organofosfornim pesticidima je zamena toksinijih
jedinjenja ove grupe manje toksinim. Upotreba izvesnog broja OPP-a (TEPP, GETP, fosdrin,
guzation, demeton, OMPA, paration, ) nije odobrena u nekim razvijenim zemljama velike
toksinosti. Ova pravila zabranjuju upotrebu najopasnijih jedinjenja. Meutim, kako se OPP jo
uvek koriste u mnogim zemljama, mora se striktno primeniti izvestan broj pravila uraenih da
spree trovanje.
Na kontejnere za pesticide potrebno je staviti oznake koje indiciraju stepen toksinosti
proizvoda koga sadre. Natpisi moraju ne samo dati kratak opis kako se preparat koristi, ve
takoe i osnovne mere predostronosti koje treba primeniti kad se preparat koristi. Moraju se
upotrebiti specijalni sudovi sa dugom ipkom za meanje radi razblaivanja i suspendovanja
otrova da bi se runo rukovanje svelo na minimum. Striktno pridravanje pravila higijene - ne
puiti i ne jesti za vreme rada, temeljno kupanje posle rada, menjanje zatitnog odela pre odlaska
kui - je od najvee vanosti. Radi spreavanja oteenja na opremi za prskanje i prestanka
potrebe za njihovim ienjem za vreme rada, potrebno je koristiti samo dobro profiltriranu vodu.
Kontejneri sa smeom za prskanje prema tome moraju biti opremljeni sa filterima. Oni treba da se
iste suspenzijom praka za beljenje u vodi ili drugim alkalnim rastvorima posle potapanja, a
potom tuiranjem vrelom vodom. Posude se ne smeju koristiti za pripremu hrane za ljude i
ivotinje.
Za prskanje ili zapraivanje toksinim OPP-om potrebno je koristiti poljoprivedne avione.
Meutim, potrebno je imati na umu da vazduno prskanje ili zapraivanje prouzrokuje oblake,
koji se prostiru preko veih povrina, nego oblaci nastali primenom na zemlji. Prskanje prema
tome treba izvesti samo u dane kada nema vetra. Naseljene povrine kao i izvori snabdevanja
vodom moraju se izbei.
Lokalno stanovnitvo mora se informisati o mestu i vremenu povrinskog tretmana
pesticidom. Striktno se mora zabraniti pristup neovlaenim osobama, a posebno deci, povrini
koja se tretira. Prskanje na zemlji mora se vriti opremom za prskanje komprimovanim
vazduhom, koju vuku traktori sa zatvorenim kabinama. Velika panja se mora pokloniti kada se
primenjuje veoma toksian OPP sa portabl (runo ili u vidu ruksaka) opremom sa kontrolnim
ventilom za prskanje i kada se tretiraju usevi nemehanizovanom opremom. Posebno je opasan rad
sa koncentrovanim insekticidima koji izazivaju trovanje u dodiru sa koom.
Prskanje ili zapraivanje mora se izvriti ujutru ili uvee. Zabranjena je primena OPP-a u
vreme toplih dnevnih intervala. Tretirane povrine moraju biti van upotrebe u toku 3 - 7 dana (ve
prema tipu preparata i izvesnom broju ostalih faktora) posle primene pesticida. Ako mora da se
radi na tretiranim mestima, radnici, koji pristupaju takvim mestima, moraju da nose linu zatitnu
opremu.
Radnici, koji rukuju i primenjuju OPP, moraju biti podrobno informisani o propisanim
merama zatite ivota i zdravlja. Radnici koji rukuju sa pesticidima, ili ih primenjuju, moraju se
podvri godinjem lekarskom pregledu na poetku svake poljoprivredne sezone. Kontraindikacije
za rad sa OPP-om su organske bolesti centralnog nervnog sistema, mentalni poremeaji i
epilepsija, izraeni endokrini i vegetativni poremeaji, tuberkuloza plua, bronhijalna astma,
hronine respiratorne bolesti, kardiovaskularne bolesti i poremeaji cirkulacije, gastrointestinalne
bolesti (peptiki ulkus), gastroenterokolitis, bolesti jetre i bubrega, bolesti oiju (hronini
konjunktivitis i keratitis). Lica koja pokazuju pad u aktivnosti holinesteraze od 25% ili vie,
moraju se prebaciti na drugi posao, gde se ne izlau dejstvu OPP-a, sve dok se aktivnost potpuno
ne regenerie.

10. Pesticidi u budunosti?

znaajno pootrovanje toksikolokih i eko-toksikolokih zahteva koji pesticidi morati da
zadovolje, te zabrana prometa velikog broja aktvinih materija na teritoriju EU;
unapreenje postojeih aktivnih materija sintezom aktivnijih ili manje otrovnih
stereoizomernih oblika (npr. metalaksil u metalasksil-m);
sinteza novih aktivnih materija koji e biti selektivniji na korisne organizme u prirodi
(mandipropamid, boskalid, tritosulfuron);
nove formulacije i izrada nekih starih aktivnih materija u vidu novih formulacija;
formulisanje preparata sa sisteminom i kontaktnom aktivnom materijom;
- znaaj dijagnoze, prognoze i higijene;
oplemenjivanje na otpotnsot i tolerantnost;
transgene biljke.

Pesticidi kod nas?

Razvoj dravne legislative uz praenje evropskih standarda;
Razvoj prognozno-izvjetajne i strune slube;
Stalna edukacija poljoprivrednih proizvoaa;
Obezbjeivanje zakonskih i drutvenih okvira za rad fitosanitarne inspekcije;
Redovna primjena strategije borbe protiv stvaranja rezistetnosti;
Obezbjeivanje uslova za atestiranje poljoprivrednih maina;
Stvaranje tehnolokih uslova za uklanjanje iskoritene ambalae pesticida;
Razvoj integralne i organske poljoprivredne proizvodnje;
Uvoenje standarda GAP-a

PRIMARNA
PROIZVODNJA
INDUSTRIJSKA
MLE
MLENIH PRIZVODA OBRADA I
a) HRANA: PRERADA
- MIKOTOKSINI
- PESTICIDI
- TE
TEKI METALI
- R- IZOTOPI

b) OBJEKTI:
- KUBATURA
- OPREMLJENOST
MANIPULACIJA
- HIGIJENA SKLADI
SKLADITENJE
- MIKROKLIMA

NEPOSREDNA
POTRO
POTRONJA

IZLAGANJE I
PRODAJA

Slika 3. Pravilna upotreba pesticida u ratarstvu

 Zakljuak

Savremeni izazovi, rizici i pretnje, koji su po svojoj prirodi transacionalni i transteritorijalni,

zahtevaju globalni odgovor meunarodne i dravne zajednice ekolokoj bezbednosti u
postmodernom ambijentu. U tome, znanje predstavlja vrhunsku vrednost efikasno realizovanih i
definisanih ciljeva i postavljenih zadataka. Kada je u pitanju kvalitet ivota, zdravlja i ishrane,
misija ekoloke paradigme podrazumeva uspostavljanje sklada izmeu ljudskog bia i prirode
kroz radikalnu izmenu vladajueg sistema vrednosti i preoblikovonje antropocenrine svesti i
etike u ekocentrine forme i sadraje programa na svim nivoima eko-obrazovanja. Tradicionalni
koncept razvoja, fokusiran na proizvodnji materijalnih dobara i eksternoj eksplotaciji prirodnih
resursa pribliio se samom kraju. Njegov dalji podsticaj postaje apsurdan, jer je korist koju
omoguuje sve manja a posledice degradacije prirode sve vee. Da bi se realizovao koncept
odrzive zajednice, tj. obezbedila budunost i spreila planetarna katastrofa, koju produkuje
drutvo rizika, neophodno je izvriti dakle, duboki preobraaj svih polja na kojima poiva
dananji drutveni obrazac.
Proizvodnja i primena sredstava za zatitu bilja dobija u savremenom ivotu sve vei toksiko-
loko-epidemijski karakter. Sa stanovita zatite radne i ivotne sredine postoji jo dosta proble-
ma koje treba u skoro vreme reiti. Stvarna opasnost za celokupnu populaciju je manja nego to
se to istie, no zbog kumulacionih efekata pesticida bolje uveliati nego umanjiti. U cilju rane di-
jagnostike, blagovremene i adekvatne terapije neophodno je da osim lekara medicine rada i toksi-
kologa i drugi profili strunjaka budu detaljnije upoznati sa hemizmom i patofiziolokim dejstvi-
ma ovih jedinjenja kao i klinikom. slikom, prvom pomoi i optim principima leenja. Radna
mesta na kojima su ljudi izloeni pesticidima treba oznaiti kao mesta sa posebnim uslovima ra-
da, to povlai striktno pridravanje zakonskih propisa.
U procesu proizvodnje pesticida neophodno je organizovati i sprovoditi propisane mere
zatite na radu i adekvatnu hemijsku zatitu. Pored osposobljenog kadra i savremene tehnologije,
neophodna je hermetizacija procesa proizvodnje, kvalitetna filtroventilacija i korienje sredstava
za linu i kolektivnu hemijsku zatitu. Mere i postupci zatite moraju uvek biti zastupljene, uz
predhodni i periodini lekarski pregled i praenje zdravstvenog stanja radnika. Sa pesticidima ne
treba da rade maloletne osobe, trudnice, dojilje, kao i lica za koja je rad sa toksinim
hemikalijama kontraindikovan za stanje zdravlja.
Radnici koji rukuju sa pesticidima, ili ih primenjuju, moraju se podvri godinjem lekarskom
pregledu na poetku svake poljoprivredne sezone. U tom smislu, uz korienje saoptenih
rezultata, treba nastaviti istraivanja i osposobljavanja kadra.

Literatura

1. Rodrigues, RJ. Opportunities and Challenges in the Deployment of Global e-Health. Int J Healthcare
Technology and Management, 2003.
2. Radunovi M. i gr. autora: Kvalitet zdravstvene zatite u R. Crnoj Gori i metode za poboljanje,
KVALITET br. 7-8, Poslovna politika, Beograd, 2007.
3. Miti N. Pesticidi u poljoprivredi i umarstvu u Jugoslaviji, IK "Grme", Beograd, 1998.
4. Bioanin R., Amidi B. Zatita radne i ivotne sredine - Crne prognoze, Vojni informator br. 4-5,
"VOJSKA", Beograd, 2004.
5. Radmilovi V. Kancerogeni u radnoj i ivotnoj sredini, IP " VELARTA", Beograd, 2002.
6. Radojevi R. Upravljanje kvalitetom i zatitom ivotne sredine, Drutvo OPISJ, Beograd.2000.
7. Bioanin R, pijunovi K, Dobrii-evrljakovi N: U lavirintu rizinog drutva i put ka znanju, uz
praenje trendova u zatiti ivotne sredine, XXXIII Simpozijum o operacionim istraivanjima, 03-
06. 10. 2006. Beograd.
8. Zagorac M. Industriska toksikologija, FAKULTET ZATITE NA RADU, Ni, 1978.
9. Stankovi D. Medicina rada, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1986.
10. Bioanin R. Zatita radne i ivotne sredine u uslovima hemijske kontaminacije,PMF Univerziteta
Novi Sad, 1999.
11. Bioanin R., Amidi B., Bioanin I. Ekoloka etika u funkciji bezbednosti, Nauna konferencija
Modernizacija i izazovi bezbednosti, 06-08. jul 2007. Vrnjaka Banja.
12. Bioanin R. Zatita ivotne sredine pri hemijskim udesima, VII Simpozijum o zatiti bilja i
Savetovanje o primeni pesticida sa meunarodnim ueem, 25-29. novembar 2002. Zlatibor.
13. Bokovi B. Pesticidi, toksikologija i terapija trovanja, Institut zatite na radu, Beograd, 1995.
14. Bioanin R. Quantification of influences on environment in quality system exellence, VIII Balkan
Conference on Operational research (BALCOR-2007), 14-17. September 2007. Belgrade-Zlatibor.
15. Joldi V. Pravni aspekti zatite vazduha, XXXIV Savetovanje sa meunarodnim ueem
ZATITA VAZDUHA 2006, 24-25. 01. 2007. Beograd.
16. Bioanin R., Amidi B. Meunarodna zdravstvena organizacija-znaaj i pravac razvoja, VII
Meunarodna konferecija MEUNARODNE ORGANIZACIJE, Centar za strateka istraivanja
nacionalne bezbednosti, 18-20. jul 2008. Srebrno jezero.