SEMINARSKI RAD

SAOBRAAJNI SISTEMI

Saobraajna sredstva

UVOD

Saobraajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi,stvari ili

saoptenja.Saobraajna delatnost je postala znaajna za oveka,sa pojavom prvih ljudskih
naseobina (mlae kameno doba). Naime,tada se pojavila potreba da se svakodnevno
promeni mesto znaajne koliine hrane,znaajnog broja ljudi,odnosno saoptenja.

1
 Pojavila se potreba za saobraanjemza saobraajnom delatnou.
Zato se pojava saobraajne delatnosti vezuje za mlae kameno dobaneolit.
Saobraaj nije isto to i saobraajna delatnost i moe se definisati na razliite naine.

Saobraaj je samostalna ljudska delatnost iji je cilj promena poloaja ljudi,stvari ili
saoptenja. Saobraaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru tree velike podele
rada. Izdvojio se iz trgovine. Danas se sve ee govori o transportnoj (saobraajnoj)
industriji odnosno privredi,ime se skree panja na ekonomski smisao saobraaja.
Saobraaj je organizovano kretanje saobraajnih jedinica saobraajnim putevima. U ovoj
definiciji sadrani su osnovni elementi saobraaja: saobraajni put,saobraajna sredstva i
organizovanost (ureenost). Saobraajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobraaj.
U drumskom saobraaju to su drumska prevozna sredstva vozila,u eleznikom saobraaju
to su lokomotive i eleznika kola vagoni,u vazdunom saobraaju to su avioni, letelice i
baloni,a u vodnom saobraaju to su brodovi,amci i druga plovila. Saobraajni put je deo
prostora koji se,prvenstveno,koristi za kretanje saobraajnih sredstava.

Dakle,saobraaj je egzistencijalna funkcija. Bez saobraaja nije mogue

funkcionisanje i trajan opstanak ivotnog prostora. Saobraaj nije sam sebi cilj.
Smisao saobraaja se odnosi na uspeno povezivanje ostalih funkcija. Konano, u
definiciji saobraaja pominju se i odreeni uslovi ogranienja:uz to manje negativnih
efekata.

1. DRUMSKA SAOBRAAJNA SREDSTVA

Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona
(bilo prikljuna ili pokretana nekim drugim izvorom - snagom vozaa, vetra, itd.). Po pravilu imaju

2
tokove.1 Mada se ovi skupovi vozila samo delimino preklapaju, u praksi se umesto drumska vozila
mnogo vie koristi termin motorna vozila ili ak automobili.
Osim oigledne razlike da motorna vozila imaju motor, razlika je i u tome to ona mogu biti
projektovana za kretanje po bespuu, tj. u terenu i mogu umesto tokova imati i gusenice. Takoe u
ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori, buldoeri i sl. samohodne maine) i dr. vozila koja nisu
namenjena kretanju po putu (ve npr. u zatvorenom prostoru).
U grupu drumskih vozila spadaju:
Drumska vozila na miini pogon (bicikli i tricikli), pod kojima se podrazumevaju vozila na dva
ili tri toka sa pedalama za noni pogon, koja se voze u jahaem poloaju i koja su namenjena za
prevoz lica i stvari.
Drumska vozila na motorni pogon, vozila koja se pokreu snagom sopstvenog motora.
Drumska vozila sa pomonim motorom (bicikli i tricikli).
Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureajima i opremi
opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vrenje odreenog rada
Drumska motorna vozila sa dva toka u istom tragu (mopedi, skuteri i motocikli).
Drumska motorna vozila sa tri toka i sa tri traga. Ova podgrupa ima dalje podele prema obliku i
nameni.
Automobili, pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje etiri
toka. Prema konstrukciji i nameni, a samim tim i po opremi namenjen je za prevoz:
tereta i putnika (teretna, putnika ili kombinovana - kombi vozila),
samo odreenih tereta (specijalni automobili),
za vrenje odreenih radova (radni automobili),
za vuu prikljunih vozila (vuni automobili).
Prema nainu razvoenja pogona na tokove, dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:
automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2; 6x4; 8x2; 8x4,
automobili poviene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6; 8x8, uobiajeno nazvani
terenski automobili.
Svaka od gore navedenih grupa automobila moe dalje da se podeli u podgrupe.

Automobili za prevoz putnika

Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije u:
limuzine, kupe, karavan, specijalni putniki automobil i slino. U ovu grupu vozila za prevoz
putnika svrstavaju se i autobusi, kao posebna podgrupa, koji se pak dalje razvrstavaju u male,
meugradske, turistike, specijalne autobuse, zglobne autobuse i trolejbuse.

Automobili za prevoz tereta

I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i
vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk, furgon, platforma za kontejnere, damperi i slino).
Ukoliko je tovarni prostor namenjen prevozu odreenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju
specijalnim automobilima (hladnjaa, cisterna, mealica za beton, odvoz smea, automobil radionica
1
Skripta: Drumska transportna sredstva, Univerzitet u Beogradu, Saobraajni Fakultet, Beograd 2005.

3
i slino). Ova podgrupa vozila nije ograniena, s obzirom da su specijalni tereti takoe neogranieni
po nameni.

Automobili za vuu prikljunih vozila (tegljai)

I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljae opremljene vunim sedlima za vuu
poluprikolica i specijalne tegljae opremljene poteznicom i dodatim teretom radi poveanja
athezione sile, namenjenih vui velikih i vangabaritnih tereta.

Automobili za vrenje rada

Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureaje
za vrenje odreenog rada (automobil dizalica, vatrogasna vozila, automobili cisterne za pranje
ulica, automobil ista snega, kompresorski ili elektro agregati i slina). Ova grupa vozila nije
ograniena s obzirom da su specijalni ureaji i oprema na vozilima ne ogranieni po nameni.
Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni
broj.

Drumska prikljuna vozila

Ovom podvrstom vozila su obuhvaena drumska vozila bez motornog pogona koja su po
konstrukciji ureajima i opremi sposobna da se prikljue za vuno vozilo i namenjena prevozu lica
ili tereta ili vrenju odreenog rada. Podela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je
konstrukcija istih, ureaji i oprema koja se moe nalaziti na njima je ograniena, na primer:
prikolice, sa jednom, dve ili vie osovina, konstruisana tako da samo delom svoje mase optereuju
vuno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putnikih i prikolice teretnih
automobila, autobusa, specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vrenje rada.
poluprikolice, kojima se podrazumevaju vozila sa jednom, dve ili vie zadnjih osovina (dakle bez
prednje upravljajue osovine) i sa vie tragova, konstruisana tako da samo svojim prednjim delom
optereuju vuno vozilo posredstvom specijalnog vunog sedla, preko koga se znatan deo mase
poluprikolice prenosi na vuno vozilo teglja. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolice
putnikih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne poluprikolice za prevoz tereta i
poluprikolice za vrenje rada.
specijalna prikljuna vozila, koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije,
namenjena specijalnim transportnim namenama (niskonosee platforme, spratne platforme. Ovom
podvrstom nije decidirano navedeno, ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice.

Drumska transportna vozila

Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoai razvijaju su usmerene ka sve veoj
prilagodljivosti vozila da bi pokrila to iri spektar robe, pa do specijalizovanih vozila za odreene
vrste tereta. Rezultat svega je sve vei broj razliitih i specijalizovanih vozila koja se kreu i
zadovoljavaju zahteve trita za prevozom. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreu u

4
saobraaju, moraju biti proizvedena po standardima, koji zadovoljavaju opte tehnike propise i
propise iz oblasti bezbednosti saobraaja.2
Vozila svojim tehniko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove
da bi mogla da se kreu saobraajnicama vieg ranga. Jer u suprotnom bi dolo do opadanja
propusne moi saobraajnica. Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje
postoji ogranie nje do koje maksimalne veliine mogu da se proizvode), da bi mogla da se kreu
saobraajnicama, kao i minimalne snage za odreene kategorije vozila i vozila za specijalne
namene.

2. INSKA SAOBRAAJNA SREDSTVA

Podela vozila moe da se izvri na nekoliko naina.

1. Po nainu napajanja energijom razlikuju se:
a) autonomna vozila;
(Rezervoar energije koji je potreban za kretanje imaju sa sobom, to predstavlja izvesnu
nepraktinost, ili na sebi imaju zamajac, to znai da je vozilo uslovno autonomno.)
b) napajana vozila.
(Na sebi nemaju nikakav izvor elektrine energije pa se napajanje obezbeuje preko provodnika.)
2. Po nainu oslanjanja na podlogu, tj. po ogibljenju, razlikuju se:
a) drumska vozila; (Toak je od pneumatika sa relativno velikim ugibanjem.)
b) inska vozila; (Toak je od elika, podloga je tvrda, ugibanje je mnogo manje.)
c) vozila sa levitacijom. (Nema kontakta sa podlogom, to znai da nema te vrste trenja. Ispod vozila
moe da bude nadpritisak pri emu su vozila na vazdunom jastuku, ili moe da se koristi
magnetna levitacija pri emu se indukuje magnetno polje u podlozi najee preko
namotaja u samom vozilu.

Prva elektrina vua ostvarena je 1812. godine u Rusiji, u Petrogradu, na reci Nevi, elektrinim
pokretanjem jednog brodia. Kao vuni motor korien je redni motor jednosmerne struje, a kao
napajanje jedan akumulator - izvor jednosmernog napona.

Motorni vozovi

Prva motorna kola sa parnim pogonom nabavljena su za SD 1903. godine, jer je postojala elja da
se poveca frekvencija izletnickih vozova izmedu Beograda i Mladenovca. Dalja razmiljanja o
motornim kolima kao i nabavka usledeli su tek posle I Svetskog rata kada je generalna direkcija
JD-a 1928. dobila od GANZ-a dvoje motornih kola sa benziskim motorom na testiranje. Bila su

2
Skripta: Drumska transportna sredstva, Univerzitet u Beogradu, Saobraajni Fakultet, Beograd 2005.

5
ukljucena u sobracaj u okolini Osijeka. U periodu izmedu 1930. i 1934. godine nastavljena su
ispitivanja sa motorni kolima i u te svrhe su narucena iz danske dva tipa i to: D120 za potrebe
lokalnog saobracaja i D261 za potrebe brzovoznog daljinskog saobracaja. Prva motorna kola uskog
koloseka 760mm takode je isporucio GANZ 1937. godine i bila su namenjena za brzovozni daljinski
saobracaj izmedu Beograda i Sarajeva.
Posle II svetskog rata ostala je jedna arenolika meavina motornih vozova na teritoriji Jugoslavije.
Vecina njih je posle kratkog vemena ili vracena vlasnicima ili izbacena iz saobracaja. Prva
posleratna nabavka je pocela 1953. sa kupovinom inobusa.

3. VAZDUNA SAOBRAAJNA SREDSTVA

Letelica ili vazduhoplov, kao sredstvo prevoza, je svaki objekat ili maina koji se moe odrati
svojim vlastitim sredstvima u vazduhu, bilo da lebdi ili da se krece. U uem smislu, letelica je svaki
ureaj koji se moe bezbedno podii u vazduh, leteti ili se kretati kroz vazduni prostor, a potom se
bezbedno spustiti na zemlju. Saobraajna sredstva u vazdunom saobraaju delimo u tri grue, a to
su:aerostati, aerodini i ostala prevozna sredstva.

Aerostati su vazduhoplovi koji svoje kretanje ili lebdenje ostvaruju pomou statike sile uzgona.
Masa ovih letilica je manja od yapremine istisnutog vazduha tih istih letelica. Razlika u masi letelica
dovodi do pojave statike sile. U ovu grupu spadaju baloni i cepelini.

Aerodini su letelice kojie svoje kretanje ili lebdenje postiu stvaranjem aerodinamke sile uzgona na
pojedinim delovima svoga oblika, a ona se onda suprostavlja dejstvu sopstvene mase letelice.
Aerodinamika sila se stvara ili relativnim kretanjem letelice kroz vazduh ili kretanjem samog
noseeg sastava. U ovu grupu spadaju avioni, helikopteri, hidroavioni, amfibije, jedrilice.

Letelice koje svoje kretanje ostvaruju silom pritiska, tj. snagom reakcije samo se u optem smislu
smatraju aerodinima. Tu spadaju rakete, hoverkrafti, kao i dinamini VTOL avioni.
Pod vrstom pogona podrazmeva se nain na koji se ostvaruje vuna, odnosno potisna sila, kako bi se
letelica mogla nekom brzinom kretati kroz vazduh. Osim mgue prirodne sile, koja se koristi kod
aerostata i jedrilica, postoji nekoliko vrsta pogona za druge tipove, a to su:
-klipni motor sa elisom,
-mlazni motor sa elison(elisno-mlazni pogon),
mlazni motori, ventilatorsko-mlazni, turbo mlazni,
-aerodinamiki motori(aerotermodinamiki),
-raketni motori.

U odnosu na druge grane saobraaja, vazduni saobraaj ne poznaje podele na putnike i teretne
letelice. Teretne letelice po svojim osobinama se uglavnom ne razlikuju od putnikih. esto se
dogaa da se jedna letelica jedanput koristi za prevoz putnika, a drugi put za prevoz tereta, to se
postie skidanjem i postavljanjem sedita za putnike.
Meutim, ukoliko je re o posebno namenjenom tipu letelice, onda je to putnika letelica sa
poveanim otvorima za utovar i istovar tereta. Letelica za utovar tereta koristi posebne rampe koje
se nalaze na aerodromima.
Kod aviona, podele se kreu u pravcu duine leta, veliine potrebne poletno-sletne staze, po broju
sedita, tj.koliini tereta. Najuoljivija je podela aviona prema broju putnika koji prevozi, i to:

6
-mali avioni(do 60 putnika)
srednji avioni(do 250 putnika)
-veliki avioni(preko 250 putnika).

Avion je vazduhoplov, vrste konstrukcije i krila, sa motorom. Izumitelji aviona su braa Vilbur i
Orvil Rajt Wright, koji su prvi ljudi koji su uspeli da polete avionom. Masovno korienje aviona je
zapoeto krajem Prvog svetskog rata. Brojana nadmo avijacije se pogotovo odrazila na ishod
Drugog svetskog rata, jer ko kontrolie nebo taj kontrolie i bitku... Avioni se koriste u civilne i
vojne svrhe. U civilne svrhe oni slue za prevoz robe i putnika, dok za vojne svrhe slue za odbranu
teritorije i za napad i/ili bombardovanje neke zemlje.
Dve najpoznatije fabrike aviona u svetu su Erbas i Boing. Naravno, postoji jo fabrika aviona
(Foker, Daglas, ATR, Sab, Cesna itd.), ali ove dve su fabrike sa najveim brojem prodatih aviona. Za
sada, Boing nadmauje Erbas u broju prodatih aviona, ali to je zato to je Boing poeo da se bavi
prodajom aviona poetkom 20. veka, a Erbas tek krajem 70-ih. Meutim, vei rast prodaje aviona
belei Erbas od Boinga, pre svega jer je bezbedniji, a ima i -{Fly-by-wire}- tehnologiju.

Erbas je proizvoa aviona Evropske unije. Akcije kompanije dre vie raznih firmi EU. Erbas je
kompanija koja je napravila najvei putniki avion na svetu - -{Airbus A380 Super Jumbo}-. Radi se
o avionu koji ima dve "palube" itavom duinom trupa i u stanju je da primi preko 550 putnika.
Erbas je ponosni vlasnik -{Fly-by-wire}- tehnologije koja donosi interaktivni kokpit i znaajno
olakava pilotov posao.

Rakete su sprave koje svoj let ostvaruju po zakonu akcije i reakcije i kreu se zahvaljujui brzom
izlasku gasova iz motora rakete.

Helikopteri su letelice tei od vazduha koje stvaraju uzgon i porivnu silu preko jednog ili vie
horizontalnih noseih rotora, od kojih svaki ima dva ili vie krakova (lopatica). Helikopter spada u
red rotokoptera, podvrstu letelica koje uzgonsku silu ne proizvode pomou krila, ve pomou rotora.

Hidroavioni su posebna grupa letelica koje kao poletno-sletnu stazu koriste vodenu povrinu. Avion
je predvien za sletanje na nepripremljene terene a njegovim STOL osobinama doprinose dodatno
ugraena podkrilca i zakrilca.

Amfibije su univerzalni tip letelice sline hidroavionima, prilagoene sletanju na kopnu i vodi.
Umesto stajnog trapa imaju plovke za sletanje na vodu. U plovke su ugraeni tokovi na uvlaenje
koji se pri sletanju na kopno uvlae.

Jedrilica je letelica koja moe sama da uzleti, ali kada je u vazduhu ima mogunost upravljanja i
dugog odravanja u vazduhu. To je letelica tea od vazduha, bez motora, koja uzgon u letu dobija
iskljuivo zbog aerodinamikih reakcija na povrinama koje u odreenim uslovima leta ostaju
nepokretne.

Hoverkrafti su letelice koje svoje kretanje kroz vazduh ostvaruju pomou vazdunog jastuka. i
posebnog pogona. Vazduni jastuk nastaje tako da se kompresorima vazduh velikom brzinom i
odreenom koliinom ubacuje ispod leteilce.

7
Baloni spadaju u grupu aerostata. To je letelica lopatastog oblika napunjena gasom lakim od
vazduha ili toplim vazduhom. Prevazien su tip vazdunog prevoza, a sad se koriste uglavnom u
sportske, meteoroloke i propagandne svrhe.

2. SAOBRAAJNA REDTVA VODNOG SAOBRAAJA

U svetu postoji oko 85000 brodova nosivosti preko 100t, pri emu polovina obavlja transport, a
polovina uslune funkcije (npr. tegljai). Protekli vek karakterie znaajan porast broja brodova kao
i njihove prosene veliine.
Danas su jedini ograniavajui faktor veliine brodova kapaciteti luka i postrojenja kao i kanala.
Postoji nekoliko velikih tehnikih inovacija vezanih za pomorski saobraaj koje se odnose na
poboljanje performansi brodova i pristupa lukim postrojenjima.

Meu njima su:

Veliina. Veliina broda razmatra se pre svega sa stanovita kapaciteta. Minimalna veliina broda
za rentabilnost transporta rasutih tereta se procenjuje na 1000 t . Najvei tankeri (ULCC) imaju oko
500,000 TN15 (tona nosivosti), ali su tankeri nosivosti 250,000 do 350,000 TN najee u
eksploataciji. Najvei nosai komadnog tereta su oko 350,000 TN, a
dominantni su izmedju 100,000 i 150,000 TN.

Brzina. Prosena brzina brodova je oko 15 vorova to je 28 km/h, to znai da brod moe dnevno
da predje 575 km. Savremeniji brodovi imaju brzinu od oko 25 do 39 vorova tj. 45 do 55 km/h.
Upravo zbog poveanja brzine razvoj pogona je iao od jedara, preko pare, dizela, gasnih turbina i
nuklearne energije (samo za vojne brodove; za civilne je ova ideja
naputena jo ranih osamdesetih godina). Od pronalaska (helikoda, zavojnica), pogon se znaajno
poboljao pogotovo korienjem duplih helikoda. Dostizanje veih brzina u vodnom saobraaju
ostaje izazov ije savladavanje predstavlja izuzetno skupu investiciju.

Specijalizacija brodova. Ekonominost prevoza je esto povezana sa specijalizacijom. Proces

specijalizacije doneo je raznovrsne brodove u zavisnosti od vrste tereta, kao tankere, brodove za
prevoz itarica, bare, brodove za prevoz minerala, rasutih tereta, metana, RO-RO brodove (roll on,
roll off, za vozila), i kontejnerske brodove.

Konstrukcija broda. Konstrukcija brodova je znaajno poboljavana poev od drvenih trupova,

preko drvenih trupova ojaanih elinom armaturom, preko eline konstrukcije (prvi ratni brodovi)
do eline , aluminijumske i strukture od kompozitnih materijala. Osnovni konstrukcijski zahtevi
uzimaju u obzir minimalnu potronja energije, trokove brodogradnje, i poboljanje bezbednosti. U
zavisnosti od kompleksnosti, izgradnja broda moe da traje izmedju 4 meseca (za kontejnerske
brodove i nosae sirove nafte ili mazuta), do 1 godine (brodovi za krstarenje).

Automatizacija. Razliite tehnologije automatizacije mogue je primeniti i u ovom vidu

saobraaja, na primer samoutovarni brodovi, kompjuterska navigacija koja smanjuje broj lanova
posade, a poveava bezbednost, kao i sistem za pozicioniranje (GPS). Osnovni cilj automatizacije se
svodi na mogunost da manji broj lanova posade upravlja veim brodovima.

8
Savremeni transportni zahtevi u vodnom saobraaju uticali su na profilisanje etiri osnovne vrste
brodova:

1. Putnika plovila koja se dalje mogu podeliti na feribote i brodove za krstarenje.

2. Plovila za tene i rasute terete su brodovi specijalizovani za prevoz razliitih tenosti (tankeri) i
brodovi za prevoz vrstih (rasutih) materijala.

3. Plovila za komadne terete su specijalizovani brodovi za prevoz vrstih komadnih tereta (teret koji
je upakovan u vree, kutije itd). Tradicionalno su bili manjih kapaciteta (do 10 000 tona) zbog
sporog utovara i istovara. Pojavom kontejnerskih brodova i automatizacije i mehanizacije
pretovarnih procesa kapaciteti tovarnog prostora su poveani na 80 000
tona . Rasuti tereti su inili 72,6% ukupnog teretnog vodnog saobraaja u 2000. god, ali uee
komadnog tereta raste pre svega zbog kontejnerizacije, koja je omoguila ekonominost prevoza ove
vrste tereta. Rasuti tereti se sjedinjuju na paletama i u kontejnerima. Na primer, transport itarica i
nafte mogue je izvriti specijalizovanim tank
kontejnerima. Uee kontejnerizovane robe se postepeno poveavalo sa 23% u 1980. do 50% od
ukupne koliine transportovane robe u 1995.

4. Roll on Roll off (RORO) plovila su dizajnirana tako da omoguavaju automobilima, kamionima
i vozovima da direktno ukrcavanje. Kao pogonska energija se koristi nafta ili elektrina energija.
Najvee kapacitete imaju feriboti (trajekti) za prevoz automobila. U Evropi postoji mrea linija
brzih feribota.

ZAKLJUAK

Izdvajanje saobraaja u samostalnu oblast proizvodnje bio je dug proces koji nije nastao odjedanput,
ve postepeno tokom razvitka, na odreenom stadijumu razvoja drutvene podele rada. Saobraaj je

9
postao samostalna oblast privrede tek onda kada je to bilo neophodno za obezbeenje daljih razvoja
ostalih privrednih delatnosti i samog saobraaja.
Zbog toga razvoj saobraaja treba istoriski posmatrati, jer su razliiti tipovi transporta, nivo i tempo
njegovog razvitka, tehnika opremljenost i organizacija rada u raznim drutvima.
Pojava eleznice i parobroda u prvoj etvrtini XIX veka oznaava tzv prvu saobraajnu revoluciju.
Njihov razvoj doprineo je da se sve vei deo proizvoda pretvara u robe, te je na taj nain podsticao
bri razvitak kapitalizma. Ova nova transportna sredstava traila su za svoju izgradnju i eksplataciju
ogromna novana sredstva. Zbog toga eleznica je u najveem broju zemalja graana od strane
drave ili krupnih akcionarskih kompanija.
To je uslovilo potrebu angaovanja posebnih kapitala u oblasti saobraaja, u izgradnju i formiranje
preduzea koja e se baviti transportom robe i putnika kao samostalnom profesionalnom
delatnou.
Razvoj proizvodnje i pobeda krupne mainske industrije stvorili su osnovne preduslove za
izdvajanje saobraaja u samostalnu oblast materijalne proizvodnje. Saobraaj je na taj nain postao
znaajna karika u procesu trinog privreivanja i jedan od bitnih stubova razvoja kapitalizma.
Masovna proizvodnja traila je iroko trite, a formiranje prostranog trita zahtevalo je jak i
masovan transport.
Pojava automobila i aviona transportnih sredstava zasnovanih na motorima sa unutranjim
sagorevanjem naziva se Drugom revolucijom u saobraaju. Automobilski i vazduni saobraaj
postali su postepeno sve znaajniji faktori u transportu robe i putnika.
Dalji razvoj saobraajne tehnike i tehnologije doveo je do znatnih poveanja brzina prevoza i
podizanja efikasnosti transportnog sistema, poboljanja kvaliteta usluga i podsticao zahteve za
stalnim usavravanjem transportnih sredstava i organizacije prevoza. Kao rezultat tehnikog
progresa dolazi i do tzv Tree revolucije u saobraaju sa razvojem integralnog transporta koji
omoguava kombinovano korienje razliitih transportnih sredstava u kontinuiranom procesu
transporta.
Na dananjem nivou razvitka savremene privrede i drutva saobraaj je postao jedna od tehniki i
ekonomski vrlo razvijenih privrednih oblasti, koja ima veliki privredni i drutveni znaaj.

LITERATURA

- M.Opsenica, Saobraajni sistemi, Visoka kola strukovnih studija za menadment u

saobraaju, Ni, 2008.

10
- Skripta: Drumska transportna sredstva, Univerzitet u Beogradu, Saobraajni Fakultet,
Beograd 2005
- Internet izvori.

11