Definicija poreza i njegove karakteristike

Porezi predstavljaju rashode kojima se umanjuje konacan finansijski rezultat svake korporacije.
Umanjuju pozitivne finansijske efekte investitora, ali istovremeno formirajuprihode,odnosno
prilive novcanih sredstava za javni sektor.Porez predstavlja obavezna novcana davanja fizickih i
pravnih lica ili prisilom ostvaren prihod drave i u celom poreskom sistemu najvaniji i
najizdaniji javni prihod.

Karakteristike poreza:
-Derivatnost
-Prisilnost
-Porezima se finansiraju javni rashodi
-Porez je novcano davanje
-Odsustvo neposredne protivnaknade

Podela poreza:
Osnovna podela poreza je na posredne i neposredne.Neposredni porezi su oni koje placaju
poreski obveznici koji ih snose (porez na dohodak gradana, dobit preduzeca), dok se
kodposrednih poreza (porezi na promet, carine) unapred zna da ce ih poreski obveznik
(trgovinsko preduzece ili uvoznik) prebaciti na nekog drugog (potroaca).

Osnovni porezi su:

- Porez na dobit
-Porez na dohodak
-porez na dodatnu vrednost
-porez na imovine
-akcize
 Istorija poreza

Od kada postoji drava postoji i potreba da se ona finansira. U starija vremena porezi su bili
manje vani nego danas, a drava i vladalac vie su se oslanjali na prihode odkrunske zemlje i
rudnika plemenitih metala. Vladalac je, kao vlasnik svega postojeceg, koristio i rad podanika za
svoje i dravne potrebe, a bez oporezivanja. Snanije dravesu naplacivale tribut od pokorenih
drava.
Ipak, i tada su postajali izvesni porezi, odnosno dabine. U Egiptu se pominju porez na ulje za
kuvanje i glavarina, u Grckoj carina i glavarina na robove i strance, u Rimu glavarina u ranijem
periodu, a kasnije porez na naslede i na promet (ito, so), kao i carina. I u srednjem veku prihodi
od krunskih domena ostaju vaan izvor prihoda vladaoca idrave, ali se ire porezi u obliku
glavarine, poreza na zemlju i naslede i raznih drugih dabina. Deo poreza placa se u naturi, kao
deo etve ili u stoci. Crkva stice velike prihode kroz razne dabine. Pojava i rast mnogih poreza
cvrsto je vezana za ratove i potrebu koju oni donose da se u kratkom roku znatno poveca dravni
prihod. Tako je prvi porez na dohodak gradana uveden u Engleskoj 1799. godine kako bi se
finansirao rat sa Napoleonom. I kasnije su skokovi u oporezivanju rezultat ratova (na primer, I i
II svetskog),posle kojih poreski teret nije u potpunosti vracan na predanji nivo.

Progresivan porez na dohodak uveden je prvi put u Pruskoj 1853, a zatim u drugim zemljama
(Britanija 1907, SAD 1913, Francuska 1917).
U Engleskoj je u srednjem veku naplacivan porez i za svaki prozor na zgradi. Poreski obveznici
su zato zazidivali prozore da bi placali manji porez. Posledica takve poreske politike se i danas
moe videti na nekim zgradama u Londonu. Tokom ropstva pod Turcima, Turci su naplacivali
cak i porez koji se zvao vakalica. Zbog ropstva pod Turcima, i dani danas mnogi Crnogorci
ne placaju potrebne poreze dravi, jer poistovjecuju placanje poreza sa placanjem danka, koje
smatraju za veliku sramotu.
 POREZ NA DOBIT

Sve korporacije su u obavezi da obracunaju i plate porez na dobit ili profit koji ostvare u jednoj
godini, koji se tretira kao razlika izmedu ukupnih prihoda i trokova poslovanja, uz moguca i
dodatna umanjenja (izvrene investicije, ubrzanu amortizaciju).
U domicilnom privrednom sistemu dobit se utvrduje u bilansu uspeha u izvetajnom periodu,a
stopa poreza na dobit je uvek proporcionalna i jednoobrazna, znaci da se primenjuje na sve
oblike pravnih lica bez obzira na njihovu velicinu i obim poslovanja.
Ovaj poreski oblik pripada kategoriji realnih poreza jer pogada dobit prema njegovim
objektivnim elementima.

Porez na dobit placa Kompanija, a ne pojedinac. Ovaj porez placaju:

-Akcionarsko drutvo,drutvo sa ogranicenom odgovornocu, ortacko drutvo, komanditno
drutvo, drutveno preduzece i javno preduzece
Porez na dobit u Srbiji je 10% i to je izuzetno niska stopa. Prosecna stopa u EU je 24% a u
SAD i vedskoj se krece i 30%-50%.

Najmanji porez na dobit u svetu:

To su off-shore zone (ostrva Kipar, Malta, Sejeli, Delavare) Tu je porez na dobit 0% ili 1%.
Koliko god profita naprave, ostaje njima.
 POREZ NA DOHODAK

Porez na dohodak gradana spada u najznacajnije i najsloenije oblike javnih prihoda. Izdaan je,
bilansno predvidiv i pogodan za realizaciju fiksnih i ekstrafiskalnih ciljevaoporezivanja.
Porez na dohodak gradana placaju fizicka lica koja ostvaruju prihode po vie osnova. Porez na
dohodak gradana fizicka lica obracunavaju i placaju na: zarade, prihode od poljoprivrede i
umarstva, od samostalne delatnosti, autorskih prava, prihoda od kapitala, nepokretnosti...
Pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, a osnovicu poreza na
zarade cini isplacena, odnosno ostvarena zarada. Zarada se oporezuje po stopi od 10% koja je
ista za sve zaposlene u bilo kojoj delatnosti.
Ne placa se porez na dohodak gradana na primanja ostvarena po osnovu:
- propisa o pravima ratnih invalida
- roditeljskog i decijeg dodatka
- naknada za tudu pomoc i negu i naknada za telesno otecenje
- naknada za vreme nezaposlenosti
- materijalnog obezbedenja u skladu sa zakonom
- pomoci zbog unitenja ili otecenja imovine usleg nepogoda
- organizovane socijalne i humanitarne pomoci
- stipendija i kredita ucenika i studenata

Godinji porez na dohodak gradana placaju fizicka lica- rezidenti, koji su u kalendarskoj godini
ostvarili dohodak veci od trostrukog iznosa prosecne godinje zarade po zaposlenom isplacene u
Republici u godini za koju se utvrduje porez, prema podacima republickog organa nadlenog za
poslove statistike.
Osnovica godinjeg poreza na dohodak gradana je oporezivi dohodak, koji cini razlika izmedu
dohotka za oporezivanje i licnih odbitaka.

Godinji porez na dohodak gradana placa se na osnovicu, po sledecim stopama:

- na iznos do estostruke prosecne godinje zarade - 10%
- na iznos preko testostruke prosecne godinje zarade - 10%
- na iznos do estostruke prosecne godinje zarade +15%
 POREZ NA DODATU VREDNOST (PDV)

PDV je opti porez na potronju koji se obracunava i placa na isporuku dobara i pruanja usluga,
u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara.Iz perspektive kupca,
to je taksa na placenu cenu, a iz perspektive prodavca, to je porez samo na dodatnu vrednost
proizvoda, materije ili usluge; iz racunovodstvene tacke gledita, to je deo faze proizvodnje ili
distrubucije. PDV je izumeo francuski ekonomista Moris Lore 1954. godine. On je bio direktor
francuske poreske slube koja je 10. aprila 1954.uvela porez na dodatu vrednost.Prvi put je i
primenjen u Francuskoj, a danas ga koristi velika vecina zemalja u svetu. Srbija ga je uvela 1.
januara 2005. godine. Opta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara je
20% ( od 1. oktobra 2012. godine). Posebna stopa PDV-a za promet dobara i usluga je 10%.

POREZ NA IMOVINU
placa se na svojinu nad zemljitem, stambenim i poslovnim zgradama, stanovima, poslovnim
prostorijama, garaama, zgradama i prostorijama za odmor i rekreaciju i drugim gradevinskim
objektima. Porez na imovinu placa se i na pravo svojine na nepokretnosti.Obicno pripada
lokalnim vlastima. Obveznik poreza na imovinu na pravo svojine na nepokretnostima je pravno i
fizicko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalazi na teritoriji Republike
Srbije.Ovaj porez placa se i na prava zakupa i koricenja gradevinskog zemljita u javnoj svojini
i pravo zakupa poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini ( za placeve vece od 10ari).Osnovica
za placanje ovog poreza jeste vrednost nekretnine koja je navedena u poslovnim knjigama. Ako
se ne vode poslovne knjige, vrednost utvrduje nadleni organ. Porez na imovinu je trajnog
karaktera, njegova visina se utvrduje na godinjem nivou, a placa se kvartalno. Obaveza poreza
na imovinu nastaje danom sticanja prava, odnosno danompocetka koricenja, danom
osposobljavanja.

Zakon o porezima na imovinu razlikuje:

-porez na imovinu
-porez na naslede i poklon
-porez na prenos apsolutnih prava
 POREZ NA NASLEE I POKLON

Ideja sa ovim porezom je da se makar povremeno, u trenutku smrti vlasnika, oporezuje ukupan
kapital pojedica ili porodice. U Srbiji su nasledstva najbliih rodaka izuzeta od poreza.
Obveznici koji se u odnosu na ostavioca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu
nasledivanja, porez na naslede i poklon placaju po stopi od 1,5%.
Obveznici koji se u odnosu na ostavioca, nalaze u trecem i daljem naslednom redu, odnosno ako
nisu u srodstvu sa ostaviocem , porez na naslede i poklon placaju po stopi od 2,5%.
Stope poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5%.

AKCIZE
Akciza je poseban oblik poreza na promet i jedan od najstarijih poreznih oblika kojim se
oporezuje odredeni proizvodi kao to su na primer: derivati nafte, duvan i duvanske preradevine,
alkoholna pica i odredene vrste osveavajucih bezalkolnih pica, etil alkohol, kafa i luksuzni
proizvodi.Akcizama se oporezuju proizvodi sa neelasticnom potranjom,a porezni obveznici su
proizvodaci i uvoznici Za odredene predmete akciznog oporezivanja, akciza se placa prema
kolicini, odnosno utvrduje se dinarski iznos akcize na jedinicu mere, koji se tromesecno
uskladuje na bazi rasta cena na malo. Tako se akciza placa u dinarskom iznosu za tonu, barel,
kilogram, paklicu...
 POREZ NA UPOTREBU, DRANJE I NOENJE DOBARA
Oporezuje se upotreba, dranje i noenje:
-motornih vozila
-mobilnih telefona
-plovecih objekata
-vazduhoplova
-registrovanog oruja

NEPLACANJE POREZA

Izbegavanje placanja poreza se deli na:

-zakonitu (doputenu) poresku evaziju obuhvata postupke poreskog dunika kojim se izbegava
placanje poreza (u potpunosti ili delimicno) koji ne predstavljaju povredu zakona
-nezakonitu poresku evaziju obuhvata postupke poreskog dunika usmerene na izbegavanje
placanja poreza kojim se kri zakon.Ti se postupci svode bilo na sam cin neplacanja poreza, bilo
na proputanje da se postupi u skladu sa zahtevima iz poreskog upravnog odnosa.
 ZANIMLJIVOSTI

Prusi su placali velik porez ukoliko su nosili cizme.

Da cizme su u ono vreme bile velika retkost i luksuz. No danas je situacija drugacija pa svi mi
placamo velike poreze i na posve banalne i krajnje neophodne stvari koje su potreba i nisu luksuz
recimo sapun ili cetkice za zube.
Italijani su krajem 19. Veka morali placati porez na vonju biciklom od 10 lira za odravanje
puteva koje su "unitavali".
Iz tog poreza nastala je i dananja putarina koju placate prilikom registracije vozila, vonje
autoputem, kupovine benzina i ko zna gde drugde.
U Francuskoj se u srednjem veku kartanje smatralo velikim grehom. Da bi vlast suzbila tu strast,
kupci karata za igru placali su velik porez.A danas takav ili slican porez placaju puaci. I nije
samo zato jer se neko dosetio da bi i puenje moglo biti tetno.Za vreme vladavine Petra Velikog
mukarci su u Rusiji morali placati porez na bradu. Ruskog je cara naime ljutio njihov obicaj
noenja duge brade.Druga verzija iste te price govori da je jedan od prijatelja Petra Velikog bio
vlasnik tvornice britva (pribor za brijanje) i da je kralj nakon uvodenja tog poreza bio bogato
nagraden.