O studijama medicine se tradicionalno govori kao o posebnom vidu izazova za fiziko i mentalno

zdravlje. esto moemo uti ponosnu rodbinu kako se hvali da njihov budui doktor provodi dane i noi
nad knjigom. Nebrojeno tekstova, anegdota i viceva je ispriano o ivotu studenata medicine, a i sami
studenti vole da istiu, pomalo mazohistiki, koliko su kafa popili tokom dana ili sati spavali tokom
nedelje. Istina, dobar deo ovih pria jeste neverovatan ili komian, meutim da li je vreme da ove
injenice ponovo razmotrimo i shvatimo na jedan ozbiljniji nain?

Krajem prole godine Journal of the American Medical Association objavio je meta analizu koja je
obuhvatila vie od 116 000 studenata medicine iz 43 drave. Procenjeno je da je prevalenca depresije i
depresivnih simptoma meu studentima medicine 27,2%, dok je suicidalne misli prijavilo 11,1%
studenata. Meu studentima kod kojih su utvreni simptomi depresije, samo 15,7% je potrailo
psihijatrijsku pomo. Iako je poznato da visoko obrazovanje nosi sa sobom povean nivo stresa,
iznenadilo je da studenti medicine praktino ine rizinu grupu za oboljevanje od depresije. Ono to
dalje zabrinjava jeste da veina studenata ne trai lekarsku pomo, iako 11,1% prijavljuje suicidalne
misli.

Redakcija Medicinara je anketirala ukupno 565 studenata svih godina Medicinskog fakulteta i dobili smo
sledee rezultate.

grafici

Izmeu ostalog, polovina studenata prijavljuje da ih stres ometa u uenju i svakodnevnim aktivnostima.
Stres ometa studentkinje vie nego studente, a veina anketiranih odgovara da je pod veim stresom u
odnosu na svoje prijatelje. Ohrabrujue je da broj anketiranih na koje stres znaajno utie opada tokom
studija. Meutim, ono to zabrinjava jeste da ak etvrtina anketiranih prijavljuje da je uzimala neki
anksiolitiki lek kako bi se izborila sa stresom, a procenat takvih studenata raste tokom godina. Isto vai i
za beta-blokatore koje studenti ipak uzmaju u manjoj meri. Studentima su lekovi dostupni preko lana
porodice koji ih inae pije, a tek treina ima recept lekara ili psihijatra. Na kraju, studenti prijavljuju
nezdrave ivotne navike, na prvom mestu puenje. Vie od treine studenata ine puai bez tendencije
rasta ili smanjenja tokom godina studija.

Namee se pitanje da li studije medicine mogu biti manje stresne? To naravno zavisi od brojnih faktora.
Najvie od samog psiholokog i socioekonomskog profila studenta, uzimajui u obzir uslove studiranja,
finansijsku sigurnost, mogunost zaposlenja itd. Meutim, sistemski korak napred mogu napraviti
nadlene institucije poput fakulteta i univerziteta.

Interesantna je inicijativa amerikih medicinskih fakulteta. Prepoznato je da najvei stres studenti

prijavljuju u prve dve godine studija kada se i dalje navikavaju na akademski tempo ivota. Amerika
organizacija studenata medicine je 2012. godine predloila da upravo u toku prve dve godine umesto
klasinog ocenjivanja uinka, studenti budu ocenjeni samo preko sistema poloio-pao. Danas vie od
40% svih Medicinskih fakulteta u SAD koristi ovaj sistem, kako bi olakali svojim studentima prelaz na
sasvim drugaiji nain ivota.
Sa druge strane, u Francuskoj, studenti na klinikim godinama studija dobijaju nadoknade za rad koji
obave u bolnici tokom staa. Iznos za tamonji standard nije veliki (izmeu sto i trista evra meseno u
zavisnosti od godine i vrste posla), ali pomae studentima da grade samopouzdanje i cene sopstveni rad.

Ipak, ako uzmemo da je stres nuna posledica studiranja, da li postoji nain da se studentima pomogne u
prihvatanju zdravih navika i ispravnih mehanizama odbrane ? Reenje moda ponovo lei u amerikom
modelu univerziteta gde vei fakulteti pruaju pomou u vidu student wellness programa, svojevrsnih
multidisciplinarnih centara koji nude razliite usluge u cilju oslobaanja od stresa, poevi od sporta,
plesa, joge, pa sve do ozbiljnih savetovalita i pomoi lekara. U sluaju da se student oseti depresivnim ili
preoptereenim, na raspolaganju mu je itav niz mogunosti koje potencijalno mogu da mu pomognu, u
skladu sa njegovim vremenom i interesovanjima.

Na kraju, zato je sve ovo vano ?

ivotne navike koje stiemo u ranom detinjstvu, a zatim i tokom kolovanja su osobine koje nas definiu
i u mnogome odreuju kvalitet naeg ivota. Nemogunost da se izborimo sa stresom, anksioznost, a
zatim i loa ishrana, puenje, zloupotreba supstanci i sedetaran nain ivota su faktori koji znaajno utiu
na nae zdravlje i radnu sposobnost. Dokazano je da su studenti medicine ugroena grupa u toku, ali i
nakon studija, te je vrlo je vano iriti svest da posle est ili deset napornih godina visokog obrazovanja
dolazi jo etrdeset godina rada i usavravanja. Kako bismo bili odgovorni prema sebi, ali i prema
pacijentima, bitno je da se i sami drimo saveta koje preporuujemo. Meutim, tu bitku ne moemo
voditi sami od najvee je vanosti da potekoe sa kojima se susreu studenti medicine prepoznaju
odgovarajue institucije i da kroz meusobnu saradnju zajedno napravimo odrivi model studiranja koji
e za proizvod imati vrhunske specijaliste, ali i zdrave pojedince.

A.S.

Reference:

Rotenstein LS, Ramos MA, Torre M, Segal JB, Peluso MJ, Guille C, Sen S, Mata DA. Prevalence of
Depression, Depressive Symptoms, and Suicidal Ideation Among Medical StudentsA Systematic Review
and Meta-Analysis. JAMA. 2016;316(21):2214-2236. doi:10.1001/jama.2016.17324

http://healthaffairs.org/blog/2016/05/17/the-untreated-epidemic-of-medical-student-depression/

http://education.med.ufl.edu/files/2010/10/Relationship-of-Pass-Fail-Grading-and-Curriculum-
Structure-With-Well-Being-Among-Preclinical-Medical-Students.pdf

https://www.emploi-collectivites.fr/grille-indiciaire-hospitaliere-etudiant-medecine-pharmacie-
odontologie/6/6200.htm
http://www.kevinmd.com/blog/2016/08/pass-fail-stay-medical-schools-thats-good-thing.html