BOLESTI I NEPRIJATELJI PELA1

1. BOLESTI LEGLA
1.1 Amerika trule legla
Svaki pelar, i onaj koji misli da se bavi pelarstvom kao hobijem ili profesionalnim
zanimanjem, treba da bude naisto sa tim da je amerika trule legla najopasnija pelinja
bolest u svetu. Ovo je izrazito zarazna bolest koja, ako se ne suzbija, moe unititi
pelinje drutvo i proiriti se na druge konice u istom i drugim pelinjacima. to je
najgore, sa pojavom zaraze u pelinjem drutvu dolazi do inficiranja opreme i svih
pelinjih proizvoda. Uzrok ovome je to izaziva amerike trulei, bakterija poznata po
latinskom imenu Bacillus larvae, u procesu svoga razmnoavanja formira spore koje se
mogu godinama i decenijama odravati na opremi i u pelinjim proizvodima. Zbog svega
ovog, amerika trule legla je kod nas uvrena u one zaraze domaih ivotinja koje se po
zakonu obavezno suzbijaju.

1.1.1 Rairenost amerike trulei

Ovu pelinju bolest, sreemo u svim krajevima nae zemlje. U poslednje vreme sve
je vei broj sluajeva ove bolesti. Ranije se smatralo, posebno su to isticali nemaki
naunici, da je kraljska pela u Jugoslaviji manje podloena amerikoj trulei legla. Iako
je poznato da sva pelinja drutva nisu u istom stepenu osetljiva na bolesti, ipak je uzrok
ovoj pretpostavci bio to, do nedavno, kod nas faktori koji utiu na brzo irenje amerike
trulei, nisu u tolikoj meri bili prisutni. Uglavnom se pelarilo stacionarno, tako da je
postojala manja mogunost irenja bolesti. To sada ve nije sluaj, jer se seoba pelinjih
drutva na razliite pae nairoko upranjava.

1.1.2 Otkrivanje bolesti

Prvi i najvaniji korak za uspeno suzbijanje amerike trulei legla je rano otkrivanje
bolesti od strane pelara. Neophndno je u regularnim razmacima detaljnije vriti pregled
satova sa leglom. Onde gde ranije nije bilo pojave bolesti, detaljan pregled treba izvriti u
prolee, pre nego doe do naglog razvoja i jaanja pelihjih drutava i unosa velikih
koliina nektara. Istina, ovaj pregled se moe obaviti i kasnije u prolee onde gde glavna

1
U obradi ove strane korien je tekst iz knjige " PELARSTVO " , autora dr. Jovana Kulinevia i Rajice
Gaia, III izdanje, BIGZ, Beograd 1991. godine.
paa nije bagrem ili uljana repica. Ako je u okolini otkrivena amerika trule legla,
preglede radi otkrivanja ove zaraze treba vriti ee i paljivije. Ako se u jednom
drutvu na pelinjaku otkrije trule, onda se mora izvriti pregled svih ostalih pelinjih
drutava u polupreniku od 3-4 km. Amerika trule je oboljenje koje se uglavnom
manifestuje na poklopljenom pelinjem leglu. Nasuprot tome, evropska trule je u
najveem broju sluajeva bolest otklopljenog legla.

Onde gde je u pitanju poetak zaraze obino se nae samo nekoliko elija sa uginulim
larvama. Poto larva uginjava u uspravnom poloaju, elija je u tom stadijumu ve
prekrivena votanim poklopcom. Takve elije zaostanu posle izvenja pela iz zdravih
elija i ti poklopci su najee malo ugnuti, uz prisustvo rupice nepravilnog oblika. Boja
takvih poklopaca je tamnija i daje izgled na ru. Ponekad su ti votani poklopci
delimino ili sasvim uklonjeni od pela pa se odmah moe zapaziti ve deformisana i
promenjena boja larve koja lei na donjoj strani elije.

Larve koje su uginule od amerike trulei pretvorene su u kaastu masu, zatvoreno

sive boje koja se otee ako se u nju stavi i povue akalica ili palidrvce. Ovaj ostatak od
larve otee se vie od 2,5 cm. Uginulo leglo ima miris na tutkalo i ukvarenu ribu.Ako
tako uginule larve ostanu due od mesec dana, u eliji saa dolazi do sasuivanja i
pretvaranja u tamnu ljuspu koja je vrsto prilepljena za donju stranu elije.
Najkarekteristiniji znak je jeziak lutke koji se protee prema centru elije. Ovo je iako
ne svagda, esto vidljivo na uginuloj lutki i ostacima u vidu ljuspa.

Dobro upuen pelar - pregleda ili inspektor za pelinje bolesti moe neposredno
utvrditi dijagnozu na samom pelinjaku. I pored toga, kod nas su obino merodnvne one
dijagnoze koje se vre u za to ovlaenim ustanovama (regionalni veterinarski zavodi,
veterinarski fakulteti i veterinarski instituti).

1.1.3 Holstov test za otkrivanje trulei

Jedan brz i prost test za dokazivanje prisustva amerike trulei zasniva se na osobini
Bacillas larvae da proizvodi proteolitine enzime. Ovaj test se moe izvesti na pelinjaku
ako se sumnjiva ljuspa ili trula larva otopi u tri do etiri mililitra vode kojoj je dodat
jedan procenat obranog mleka u prahu. Epruveta se dri na temperaturi od 37o C. ukoliko
se spore Bacillus larvae prisutne rastvor se izbistri nakon 10 do 20 minuta. Ako je u
pitanju uginula larva od evropske trulei ili neke bolesti legla, rastvor ostaje mutan. Ima
jo niz laboratorijskih metoda koje se mogu primeniti u dijagnostici amerike trulei
legla, ali ne vrlo esto zahtevaju veu strunost i odgovarajuu opremu. Otkrivanje spora
vri se mikroskopskom analizom uginulih larvi.

1.1.4 Otkrivanje amerike trulei bez otvaranja konice

Za pelare i one koji se bave dijagnostikom i suzbijanjem amerike trulei, pregled uz

otvaranje pelinjih drutava predstavlja ogroman posao uz veliki utroak vremena. Da bi
se to izbeglo, ve due vremena se pokuava sa nekim metodama koje bi osigurale rano
otkrivanje bolesti bez otvaranja konica.
 U Kaliforniji se radilo na konstruisanju specijalnog elektronskog aparata koji bi osetio
i najmanje prisustvo amerike trulei u konici. Doskora ovaj nain nije bio toliko
usavren da bi se praktino primenjivao uz visok stepen sigurnosti.

Poznato je da se neke rase pasa mogu obuiti da otkrijzu krijumarene droge,

ukradene predmete, zatrpane ljude u snegu i dr. za ovakve i sline zadatke naroito j
epogodan nemaki ovar. Jedan ameriki pelar iz drave Miigen posle treniranja od
800 asova uspeo je da obui jednog nemakog ovara da za samo etiri minuta pregleda
pelinjak od 25 konica na ameriku trule legla. Preciznost otkrivanja je posle dueg
angaovanja ovog psa bila preko 99%. Ovakav nain inspekcije bio je naroito uspean
na velikim komercijalnim pelinjacima. U jednom sluaju je za dva i po asa pregledano
285 konica i otkriveno pet zaraenih drutava sa amerikom trulei legla.

1.1.5 Putevi prenoenja zaraze

Spore amerike trulei najee se prenose iz jedne konice u drugu putem grabei i
naletanja pela. Pored toga, sami pelari to esto ine prenoenjem okvira iz zaraenih
konica u zdrave ili prihranjivanjem drutava zaraenim medom.

Nedezinfikovane konice, u kojima su uginula pelinja drutva od amerike trulei

mogu biti izvor zaraze i zbog toga treba izbegavati kupovinu takvih konica i druge
opreme. Spore se mogu prenositi na rukama i sitnom alatu prilikom pregleda, kao i preko
vetakih satnih osnova koje su izraene od nedezinfikovanog voska. Dokazano je da
rojevi mogu prenositi ameriku trule ukoliko potiu iz zaraenih pelinjih drutava.

1.1.6 Kako dolazi do zaraze larvi?

Samo u mladim larvama dolazi do klijanja spora. Poveanjem starosti larve, smanjuje
se procenat klijanja. Nakon 53 asa posle izvoenja larve, iz jajeta spora amerike trulei
nije u stanju da izazove infekciju. Kada spora proklija, dobijamo vegetativni oblik
bakterije kojim se zaraza ne prenosi.

Spora Bacillus larvae klija priblino za jedan dan poto je sa hranom dospela u
organizam larve. Posle toga bakterija se umnoava u srednjem crevu i kroz zid debelog
creva dospeva u telesnu upljinu larve. Nakon toga vrlo brzo dolazi do njenog
uginjavanja. Spore ne mogu klijati u crevima odraslih pela. Ukoliko se ubrizgaju
direktno u krvotok, spore proklijaju i nakon 60 asova i domain ugine.

1.1.7 Otpornost i osetljivost pelirijih drutava na ameriku trule legla

Jo tridesetih godina ovoga veka dolo se do zakljuka da sva pelinja drutva nisu u
istoj meri osetljiva na zarazu amerike trulei legla. To znai da ipak sva drutva nee
uginuti ako su izloena sporama i infekciji. Na ovoj injenici se proteklih decenija
zasnivao rad na selekciji pela na otpornost na ameriku trule u SAD koji je konano
doveo do komercijalne proizvodnje otpornog soja matica u Kaliforniji.
 Ova vrsta selekcije zasniva se na bigijenskom ponaanju pela, odnosno na
sposobnosti pela radilica da brzo uklone uginule larve iz elija i time eliminiu izvor
zaraze: Ova vrsta selekcije, predstavlja dug i dosta skup proces i u naan uslovima mi
emo se i dalje morati oslanjati na druge metode suzbijanja ove opasne bakterijske zaraze
pelinjeg legla.

1.1.8 Suzbijanje-amerike trulei u Srbiji i Jugoslaviji

Kao to smo ve napomenuli, u Srbiji je zakonom regulisano suzbijanje amerike

trulei uz primenu radikalnog unitavanja legla i pela spaljivanjem. Upotrebljive konice
i druga oprema se dezinfekuju pomou plamena let-lampe i rastvorom dvoprocentne ive
sode. Drutva se tretiraju antibiotikom oksitetraciklinom (Geomicin) pod nadzorom
veterinarskih organa. Umesto antibiotika u eernom sirupu, bolju i dugotrajniju zatitu
daju eerno-uljane pogae sa geomicinom. Druge republike u Jugoslaviji takoe imaju
svoje propise o suzbijanju pelinjih bolesti koji su uglavnom slini ovim u Srbiji.

1.2 Evropska trule legla

Veina pelara ne smatra evropsku trule ili kugu legla posebno opasnom iako to nije
ba sasvim tako. Ova zaraza nije jo dobro objanjena iako je opisana pre amerike
trulei. U uginulim larvama mogu se nai nekoliko vrsta bakterija, ali sve govori u prilog
tome da naunik L. Bejli (L. Bailey) sugerisao novo ime Streptococus pluton.

Evropska trule ima sezonski karakter i javlja se uglavnom u prolee a ree u drugoj
polovini leta. Nekada nanese znatne tete pelinjem drutvu uzrokujui gubitak veeg
procenta larvi. Ovo pelar moe primetiti, a ponekad zbog brzog uklanjanja uginulih larvi
od strane pela, bolest ostane nezapatena.

Ovo oboljenje je takoe zarazno, ali izgleda da dolazi samo do izraaja pri
nepovoljnim uslovima za opstanak pelinjeg drutva. To se dogaa u prolee kada u
okvirima ima dosta otvorenog legla a malo pela koje proizvode hranu za larve. Isto se
moe dogoditi ako su pele i leglo izloeni nekoj vrsti stresa, kao to je seoba pela na
opraivanje nekih kultura (sluaj u SAD) ili kod velikog prisustva u pelinjem gnezdu
parazita Varroa jacobsoni.

1.2.1 Kako prepoznati evropsku trule legla?

Evropska trule je oboljenje otklopljenog legla, ali se mogu nai i uginule larve u
poklopljenom leglu. Zaraavanje larvi traje do starosti od 48 asova. Mlada larva sa
hranom unosi prouzrokovaa bolesti u srednje crevo gde se bakterija umnoava i zauzima
prostor izmeu hrane i peritrofine membrane. Kada je larva stara pet dana, prostor
srednjeg creva u kome treba da je hrana ispunjen je masom bakterija Streptococus pluton
koje razaraju membranu i zbog toga larva zahteva sve vie hrane. Zbog tako abnormalnog
ponaanja, pele izbacuju takve larve iz elija ili one tu ostanu, gube belu sedefastu boju,
postepeno se srozaju u eliji da bi na kraju dolo do pojave karakteristinog kiselog
mirisa. Zbog toga ovu vrstu pelinje bolesti Nemci nazivaju kiselo leglo.

Ako pele poklope elije sa obolelim larvama od evropske trulei, onda poklopii
ubrzo postaju ugnuti i na njima se mogu pojaviti rupice. Kada se skine poklopac sa elije
unutra e biti uginula larva koja se, za razliku od maerike trulei, sasvim malo otee i
nije vrsto prilepljena za donju stranu elije. Sasueni ostaci lave nemaju ljuspastu
strukturu i pele ih mnogo lake uklanjaju nego to je to sluaj kod amerike trulei.

Bakterija, u vreme kada nema legla u konici, moe preiveti na unutranjim zidovima
elija i u votanim otpacima na podnjai. Infekcija se na niskom nivou moe odrati
godinama u konici i doi do izraaja samo onda kada se pojavi ekstremno velika
koliina otvorenog legla n amali broj pela koje hran eleglo. U stvari, nedovoljno
hranjeno leglo postaje brzo rtva infekcije Streptococus pluton i drugih bakterija kao to
su Bacillus alvei i Bacterium curydice. Fekalne bakterije, koj epele donose sa vodom,
mogu se takoe nai zajedno sa evropskom trulei.

Evropska trule legla se javlja u pojaanom obliku ako se iznenada pojavi jaka paa
koja okupira visok procenat pela tako da poveana koliina legla prestaje da dobija
dovoljnu koliinu hrane. U tom sluaju pele su naklonjene izbacivanju obolelih larvi jer
su im elije potrebne za smetaj nektara. To doprinosi i iznenadnom prestanku bolesti. Sa
druge strane, primeeno je da pelinja drutva koja su ostala bez hrane ili skoro da
gladuju, brzo prestaju d apokazuju znake bolesti, jer zaraene larve najbre izgladnjuju pa
ih pele odmah otkrivaju i uklanjaju tako da i tu simptomi bolesti brzo nestaju.

Ako se namerno smanjuje koliina otvorenog legla, kao to je to sluaj pri proizvodnji
matica, mlea i formiranja nukleusa, pele proizvode izuzetno veliku koliinu hrane to
moe podstai razvoj evropske trulei legla. To je osobito izraeno kod inbred linija pri
selekciji pela.

1.2.2 Suzbijanje evropske trulei

Ako se ovo oboljenje javi u lakoj formi, veina pelara ne preduzima posebn emere
leenja jer bolest, ostane neprimeena, simptomi obino brzo nestaju. Taj posao obavi
dobra i dua pelinja paa. Treba napomenuti da kod pela postoje razlike u pogledu
osetljivosti na evropsku trule legla, kako izmeu pojedinih rasa pela tako i u okviru iste
rase. Tamna severno-evropska rasa je zbog toga potisnuta iz Severne Amerike od strane
ute italijanske pele.

1.2.2.1 Terapija antibioticima

Nekoliko vrsta antibiotika mogu uspeno suzbiti evropsku trole legla, ali esto se
dogaa da i posle toga u istim pelinjim drutvima ponovo doe do pojave ove bolesti.
Izgleda da antibiotici zaista doprinose preivljavanju ve obolelih larvi, ali izluevine iz
zadnjeg creva starijih larvi sa bakterijama ostaju na elijama u veoj meri nego ako pele
izbace zaraene larve iz konice. Da bi se dobio najbolji efekat, antibiotike, ako se ve
koriste, trebalo bi primeniti to ranije u prolee, odnosno pre pojave simptoma. Ovo e
spreiti umnoavanje uzronika bolesti.

Od antibiotika nai pelari za tretiranje evropske trulei najee koriste streptomicin

0,5 g na 1 l. eernog sirupa. Isto tako se moe primeniti teramicin. Ovaj antibiotik u
koliini od 0,5 do 1 g se rastvara u malo vode i doda na 500 ml eernog sirupa. Najbolje
je raspriti ovaj sirup preko okvira to ranije u prolee. Inae, ovakav sirup pelari dodaju
u vidu prihrane i to vrlo esto i drutvima koja nikada nisu pokazivala simptome
evropske trulei. Ovo nije dobro i sa korienjem antibiotika u pelarstvu treba biti vrlo
obatriv. Po pravilu, o tome odluuju veterinarski organi jer je tako zakonom regulisano.
U praksi, pelari najee odluuju o tome.

U svakom sluaju, u primeni antibiotika pelari moraju po svaku cenu izbei da

antibiotici dospeju u med. Za razgraivanje antibiotika neophodno je oko 8 nedelja pa
prema tome treba podesiti primenu. Sem toga, njihovo stalno dodavanje moe izazvati
pojavu rezistentnih bakterija za ije suzbijanje e biti potrebna sve veu koliina aktivne
supstance ili e se jednog dana pojaviti sasvim otporni mikroorganizmi koje nee biti
mogue na ovaj nain suzbijati. Ova pretpostavka se zasniva na slinim pojavama koje su
zapaene kod drugih mikroorganizama.

1.2.3 Preventiva

Pored optih higijenskih mera koje treba sprovoditi na pelinjaku, neophodno je

odravati uvek samo jaka pelinja drutva koja su snabdevena dovoljnom koliinom
kvalitetne hrane (med i polen). Ne treba dozvoliti da se odlae sa zamenom starog saa u
konici jer u takvom sau uvek ima vie uzronika evropske kao i amerike trulei, koji
ekaju pogodne uslove za pojavu bolesti. U prolee kao prevetivu, treba koristiti i
suavanje pelinjeg gnezda prema jaini drutva. To je sluaj samo sa onim drutvima
koja su nedovoljno jaka ili se nalaze u izuzetno velikim konicama.

1.3 Prehlaeno leglo 2

v blst nstj n lglu k s n ndvljn zgrv ili s ngl i izl

hldni. Jvlj s nj
u prl kd iznnd zhldni plp mrju d
brzuju klub. U srdini klubt lgl j pkrivn lm
p i dbr s zgrv.
Mutim, izvn klubt, gd pl nm, lrv su izln hldni i uginjvju. Uginul
lgl j p prvilu bz miris. Kd s pgld rm, u srdini s vidi nprmnjn i
dbr rzvijn lgl, n krjvim uginul lrv. D prhlng lgl dlzi i nd
kd strd vliki brj pl. Mli brj pl n m dvljn d hrni i zgrv lgl

2
U obradi naslova Prehlaeno leglo, korien je tekst iz knjige " PRAKTINO PELARSTVO " , autora
Vojina Todorovia i dr. Duana Todorovia, sedmo dopunjeno izdanje, Nolit, Beograd 1990. godine.
p n zbg tg strd. Uklik prhln lgl nij psldic nk drug blsti
(nzmz, mrik kug lgl), im tpli, stnj s u plinjm drutvu nrmlizuj.
Rdi t brg prvk drutv ptrbn j suziti pldit i prihrnjivti pl.

2. Gljivina oboljenja
Na sau se esto, pogotovu pri veoj vlazi u konici, mogu nai razne vrste gljivica.
Pelari ovu pojavu nazivaju budanjem. Dobrom ventilacijom se porast gljivica moe
izbei. Meutim, pored obine budi, koja moe naneti vee tete rezervama polena, ako
se ona nalazi u okvirima blie zidovima konice, za pelare su od daleko veeg znaaja
dve vrste gljivinih oboljenja koja ugrozavaju razvojne stadijume pela. Te su bolesti
poznate pod imenom kreno i kameno leglo. Ovo prvo oboljenje koje napada pelinje
larve od nedavno sve vie ugroava pelarsku proizvodnju i u naoj Republici.

2.1 Kreno leglo

Ovo oboljenje pelinjeg legla izaziva gljivice Ascosphera apis koja predstavlja
organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore samo onda kada doe do
spajanja sa micelijom suprotnog pola.

Micelije su dugi konasti organizmi bele boje i zbog toga uginula larva pele ili truta
lii na kreno belo grudvicu. Telaca u kojima se formiraju spore i slute za irenje bolesti
imaju sivo zelenkastu boju. Zbog toga se u konici javljaju dve vrste mumificiranih larvi:
bele i sivo-zelene.

Poto gljivicama napadnute larve postaju mumificirane, postepeno se sasuuju i kao

takve ih pele toleriu u elijama ili izbacuju na podnjau i izvan konice. Uvid u
intenzitet zaraze zavisi i od ponaanja pela radilica. Ako pele brzo uklanjaju uginule
larve, onda se i izvor zaraze smanjuje sa jedne strane a sa druge strane pelaru je tee da
proceni negativan uticaj bolesti.

Interesantno je napomenuti da do pre dvadesetak goina kreno leglo nije

predstavljalo neku veu opasnost za pelinja drutva ili su tete bile sporadine. U
meuvremenu se bolest poela javljati u veoj meri prvo u Japanu a potom Severnoj
Americi i Skandinaviji. Osamdesetih godina u naoj zemlji kreno leglo je poelo
nanositi vee tete pelarstvu u Dalmaciji i Slavoniji a od pre 2-3 godine i kod nas u
Srbiji.

2.1.1 Zaraavanje pelinjeg legla gljivicama krenog legla

Pelinje i trutovske larve su najosetljivije na zaraavanje sporama Ascosphera apis,

kada se ove inficiraju hranom kod starosti od tri do etiri dana, a potom u periodu od dva
dana po poklapanju elija sa larvama ako doe do prehladenja. Poto je mogunost
prehlaenja vea na periferiji pelinjeg gnezda, tu se uglavnom nalazi i najvei broj elija
sa krenim leglom. Zbog ovoga se ranije verovalo da od krenog legla propadaju samo
trutovske larve jer se one obino mogu nai izvan centralnog dela sa leglom. Meutim, u
sluaju jake zaraze i ako je pelinje drutvo osetljivo na kreno leglo, to pravilo mnogo
ne vredi.

U prvo vreme nakon inficiranja larva postane prekrivena konastim micelijama.

Postepeno, napadnuta larva se pretvara u belu kredu, ili slinu krenu masu. Ako se
obrazuju spore, uginula larva poprima sivo-crnu boju. Mnoge elije u jako zaraenim
drutvima ostaju poklopljene i sasuene. Mumije e zveckati ako se okvir protrese.
Mumije krenog legla se mogu isto tako nai i u elijama koje su otklopljene. U veini
sluajeva ovako uginule larve pele izbace iz elija koje se mogu nai u velikoj masi na
podnjai ili ispred konice.

Spore mogu preiveti u zemljitu dugo vremena i odatle dospeti sa vodom u hranu
koju pele daju larvama. Na sau i opremi spore ostaju atkivne i posle 15 godina. Med
dobijen od zaraenih drutva krenim leglom ne treba koristiti za prihranjivanje pela jer
se bolest tako moe iriti. Preko zime spore takoe mogu opstati na pelama i u njihovim
mednim voljkama. Prilikom razmene hrane meu pelama spore se prenose od pele do
pele. Postoje indikacije da i preko matica, pod odreenim okolnostima, moe doi do
prenoenja spora krenog legla. Do irenja spora krenog legla dolazi i prilikom naletanja
pela, naroito ako su konice suvie gusto postavljene na pelinjaku.

Slaba ventilacija u konici doprinosi pojavi krenog legla. Isto tako vlaga na
pelinjaku predstavlja dobru sredinu za klijanje spora Ascosphera apis. Ali, ni to ne mora
biti pravilo, jer se i pod uslovima niske vlanosti moe odravati jaka zaraza krenog
legla. Izgleda da u intenzitetu pojave krenog legla moe igrati ulogu i nasledni faktor.
Takoe, linije pela nastale gajenjem u bliskom krvnom srodstvu osetljive su na kreno
leglo.

Pretpostavlja se da i zagaena atmosfera i poveana kiselost kia doprinosi irenju

krenog legla. Ova bolest moe doi u zajednici sa drugim oboljenjima, kao to su
amerika i evropska trule, nozemoza, meinasto leglo i varoza. Pelinja drutva sa
starom maticom i bezmatci isto tako lake dobijaju kreno leglo. Poveana koliina legla
i smanjen broj pela u konici moe povoljno uticati na ekspanziju Ascosphera apis.

2.1.2 Suzbijanje krenog legla

U naoj zemlji nalaze se u prodaji neki lekovi namenjeni suzbijanju ovog gljivinog
oboljenja pelinjeg legla. Ova sredstva su uglavnom na bazi nistatina i nekih drugih
hemikalija. Efikasnost ovih lekova nije se pokazala kao najbolja, a sem toga pele burno
reaguju na prisustvo nekih od njih kao to su askocidin i jukolak.

Odrasle pele obino izbace mumificirane larve a bolest esto iezne i bez
intervencije pelara. To se osobito dogaa kod jakih pelinjih drutava. U svakom sluaju
nagomilane mumije ispred konice treba sakupiti i spaliti. To isto treba uiniti i sa jako
zaraenim saem.

Neka strana istraivanja ukazuju na to da izvesne hemikalije jo mogu biti od pomoi

u suzbijanju krenog legla. Ako se rastvorom od 0,7% timola isprskaju svi okviri i
unutranji zidovi konice, spreava se rast Ascosphera apis. Ovo je interesnntno jer se u
isto vreme deluje i na Varroa jacobsoni.

U SAD su dodavanjem sorbine kiseline i natrijum propionata eerno-polenskim

pogaama postigli da kreno leglo nestane iz zaraenih drutava nakon sedam dana.
Naravno, sve ovo bi trebalo blie ispitati u naim uslovima. Mogue je da neka sredstva
mogu delovati vie preventivno a ne kurativno. Interesantna su zapaanja iz SAD o
postojanju antagonistikih gljivica kojima same pele mogu spreiti pojavu ovog
oboljenja u konici.

2.1.3 Mogunost selekcije pela na otpornost prema krenom leglu

Istraivanja u Danskoj su pokazala da je kreno leglo nasledna bolest i da se

selekcijom mogu dobiti otpornije pele. Izgleda da je otpornost povezana sa higijenskim
ponaanjem pela radilica, odnosno sa njihovom naklonou da brzo iz elija uklone
uginulo leglo.

Zbog toga, u svaki selekcioni program treba obavezno ukljuiti i selekciju na

otpornost prema krenom leglu. Sami pelari mogu doprineti smanjenju prisustva
krenog legla na pelinjaku ako drutva kod kojih se ova bolest redovno javlja ne
umnoavaju ve to pre im zamene matice makar one bile i produktivne jer se neki put
dogodi da drutvo sa niskim intenzitetom oboljenja ne trpi vee tete, ali uprkos tome,
neizvesno je kako bi se pokazale kerke te iste matice.

2.2 Kameno leglo

Larve uginule od kamenog legla mogu biti poklopljene i nepoklopljene. U poetku,

obolela larva ima belu boju dok se kasnije pretvara u sivu ili zelenkasto utu boju i
postaje vrlo tvrda. Kameno leglo izaziva gljivica Aspergillus flavus a ponekad i jedna
druga vrsta Aspergillus fumigatus. One se donekle razlikuju jer A.f1avus ima zelenkasto-
uti izgled a A.fumigatus sivo-elen. Inae, ove gljivice mogu inficirati i neke druge
insekte a ponekad prouzrokovati disajne tegobe kod ivotinja kao i kod oveka.

2.2.1 Zaraavanje i irenje bolesti

Spore ovih gljivica mogu klijati na spoljnjem omotau pelinje larve, ali glavno
zaraavanje ide preko organa za varenje. Unutranji organi se brzo pune micelijama koje
probijaju kutikulu (kou) larve blizu zadnjeg dela tela da bi potom za 2-3 dana obuhvatile
celu povrinu larve.
 Gljivice mogu proklijati i u odrasloj peli i razviti se na slian nain kao u larvi.
Zaraene pele gube mo letenja i mogu se videti kako naputaju konicu milei po
zemlji. Trbuh inficirane pele nakon uginua postaje takoe tvrd i cela jedinka
mumificirana slino kamenom leglu. Smatra se da u nekim sluajevima odrasle pele
uginjavaju od toksina koje proizvode gljivice i to pre nego to se micelija toliko razvije.

Ne zna se neto odreeno o nainu irenja ove gljivice. Sigurno je da to pelari ine
prenoenjem zaraenih okvira iz jedne konice u drugu. Sasvim je mogue da i prihrana
sa medom koji potie iz zaraenih konica moe doprineti irenju kamenog legla. Neki
francuski autori smatraju da preterano korienje antibiotika u pelarstvu unitavanjem
normalne mikroflore kod pela doprinosi irenju gljivinih oboljenja pa i kamenog legla.
Preterana vlaga na pelinjaku i slaba ventilacija u konicama, kao i prihranjivanje
eernim sirupom koji sadri previe vode, moe doprineti razvoju gljivinih oboljena.

2.2.2 Leenje oboljenja kamenog legla

Nema nekog specifinog preparata za tretiranje pelinjih drutava koja su napadnuta

gljivicama ove vrste. Ako je bolest izrazito prisutna, preporuuje se spaljivanje okvira sa
napadnutim leglom i pelama dok se konica podvrgava dezinfekciji. Gde je zaraza tek u
poetnom stadijumu pele se mogu stresti u istu konicu, na zdravo sae. Dok se ovo
radi, treba atititi oi i disajne organe. Smatra se da ni med iz tako obolelih drutava nije
dobar za ljudsku upotrebu jer se zna da gljivica Aspergillus flavus moe klijati u nosnim
upljinama oveka. Nekoliko autom probalo je na pelama vie preparata namenjenih za
druga gljivina oboljenja. Rezultati su samo delimino zadovoljili.

I pored toga to je kameno leglo veoma retko na naim pelinjacima, nije loe da
pelari i o ovoj bolesti neto znaju, jer se lako moe desiti da slino krenom leglu i
kameno leglo postane pelarski problem.

2.2.3 Preventiva gljivinih oboljenja

Za spreavanje svih vrsta gljivinih infekcija kod pelinjeg legla, odraslih pela pa i
polena kao pelinjeg proizvoda, osnovno je obezbediti takve uslove koji nee povoljno
uticati na razmnoavanje gljivica:

1. Konice sa pelinjim drutvima treba da budu postavljene na sunanom i suvom

mestu gde hladan i vlaan vazduh ne lei.
2. U toku zimskog perioda treba obezbediti adekvatnu ventilaciju u konici tako da
se vlaga ne zadrava na sau.
3. Pelinja drutva treba da budu jaka i snabdevena kvalitetnom hranom.
4. Oko konica se mora odravati higijena i svaka jaa pojava krenog legla brzo
sanirati zamenom matice koja potie od drutva bez simptoma ovog oboljenja.
5. Tolerisanjem drugih pelinjih bolesti uvek e se stvarati uslovi za razvoj gljivica
pa prema tome puna zdravstvena zatita - onemoguie i pojavu gljivinih
oboljenja.
3. Virusne bolesti
Bolesti pela i pelinjeg legla sa simptomima koji odgovaraju paralizi i meinastom
leglu bile su poznate pelarima i pelarskim strunjacima jo od prolog veka. Izvesno je
da je i Aristotel zapazio i opisao paralitine pele. Langstrot je 1857. godine ukazao na
bolest pelinjeg legla koja odgovara meinastom leglu. Paraliza kao "crna bolest" ili
"umska crna bolest" opisane su u Francuskoj i Nemakoj pre mnogo godina.

I pored toga to su ove bolesti pela bile poznate, razumevanje prirode uzronika
dolo je tek u godinama posle Drugog svetskog rata, kada je nastala prava ekspanzija
nauke o virusima. U meuvremenu je otkriveno i identifikovano 15 vrsta virusa kod
pela.

Pre toga strunjaci i inspektori za pelinje bolesti ograniavali su se uglavnom na

bakterijske bolesti, u prvom redu na ameriku trule legla koja se na prvi pogled moe
relativno lako dijagnostifikovati. Kod virusa je to sve mnogo tee jer su simptomi
sezonskog karaktera i mogu vrirati iz godine u godinu. Ove vrste bolesti pelari esto
shvataju kao prirodnu nepogodu slino bespanoj godini za pele. Samo onda kada doe
do veih gubitaka shvati se da je u pitanju neka epidemija.

Virusi pela su veoma sitne estice koje su daleko manje od bakterija i ne mogu se
videti bez velikog poveanja pomou elektronskog nakroskopa. Virusi se nalaze na
granici izmeu ive i neive materije i razlike izmeu pojedinih virusa, pored
morfolokih osobenosti, brzine sedimentacije i sl., odreuju se serolokim reakcijama.

3.1 Meinasto leglo

Do zaraavanja larvi dolazi u starosti do etiri dana. Virus se razmnoava sa

porastom larve tako da ona ugine poto se ispravila u eliji. elija sa naduvenom i
vodljivakom larvom koja je promenila boju od belo-sedefaste na sivo prljavu esto je
poluotklopljena. Promenom boje na crnu smanjuje se infektivnost virusa u vodljikavoj
masi. Izaziva ove bolesti legla je virus estougnone forme, veliine od 28 nm. Virus se
najvie nalazi u citoplazmi masnog tkiva larve. Zaraavanje larvi vri se preko hrane, jer
virus opstaje i u odrasloj peli koja zbog toga bre stari nego to je to sluaj sa zdravim
jedinkama.

Meinasto leglo je rasprostranjeno po celom svetu pa se s vremena na vreme javlja i

kod nas u Jugoslaviji. Ovde se ne smatra nekim veim problemom za napadnuta pelinja
drutva, iako moe dovesti do znaajnog slabljenja proizvodnih pelinjih zajednica,
naroito onda ako se pojavi u drutvu sa evrorskom a ponekad i amerikom trulei legla.
Zapneno je da gubitak legla moe ii i preko 50%.
3.1.1 Leenje infekcije meinastog legla

Poznato je da leenje virusnih oboljenja ide mnogo tee nego to je to sluaj sa

bolestima koje izazivaju bakterije i protozoe. Virus, u stvari, postaje deo elije koju
inficira tako da ga je teko unititi da se ne oteti ili uniti elija, odnosno itav
organizam ivotinje. Postoje izvetaji da su neki antibiotici pomogli u suzbijanju ove
bolesti. Na primer: aureomycin u SR i chloromycetin u Argentini, ali se ovo nije
potvrdilo u irim i bolje osnovanim iapitivanjima na pelinjim drutvima.

U osnovi izgleda da je najvanije povesti rauna o optim uslovima razvoja pelinjeg

drutva. Svaka nepovoljna okolnost moe hiti neka vrsta stresa to stvara povoljnu klimu
za razmnoavanje virusa. Zna se da je i virus meinastog legla vrlo esto latentno
prisutan u pelinjem drutvu.

Iako nije raeno na selekciji otpornijih linija pela na ovu bolest, postoje indikacije da
bi to bilo mogue ako bi se pokazalo ekonomski opravdano. Bejli (Bailey) u Engleskoj je
primetio da su uvezene pele neotpornije na bolest meinastog legla nego to je to sluaj
sa domaim pelinjim drutvima. Poto nema specifinog leka za ovu bolest najbolje je
promeniti maticu, odnosno proizvesti nove matice od drutva koje ne pokazuje simptome
meinastog legla.

Da meinasto leglo moe postati veliki problem pokazalo se proteklih godina u Junoj
Aziji gde je virus u kratkom periodu unitio najvei broj drutava indijske pele Apis
cerana. Nije iskljueno da ovaj virus, kao i varoa, jednog dana napadne i leglo nae
evropske pele.