knjige i tasopisi HLADENSE, TOPLOTA, KLIMA. (Godisnjak 1974) Gaheduch 1974) Verlag C. F. Miitler, Karlsruhe, 1974 Sadrai kalendar swh skupova 1974/75, godin! a svetu, Strueni deo obuhvaia teoreiske osnove klimat gacionih i greynn sistema, sa pod cima za projektovanje | dr UD2BENIK KLIMATIZACIONE. TEHNIKE (0, (Lebrbuch der Kir schol — 1) Verlag C, F. Miller, Karlsruhe, ce wna Dit 12 Kajiga sbuhvata_meteorolotke psiholoske osnove, viazan vazdub, Frrujanje.vazduha, ‘osnove “akusti ke, gradevinskafigike, fitriranic Verdun, osnove cashed ‘egulacionu tehnika | tabe Facune, Autosi su (profesor lasti iklimenivacicae tehaike Nemaéko} UD2BENIK IZ, RASHLADNE, TEHNIKE (¥ 1 11) (Lehrbuch der Kaltetechntk, 11), 1974; str, 1040, 209 tab, cena DAU 72 Autori ovog obimnog dela su_éla govi Struéne zajednice nemackos Saveza inzenjera 1 cehnicara Klima: Hzacione { rashiadne tehike. Claus thle PPOVETRAVANJE 1 VAZDUS GREJAND (Littung und Luftheizong) Werner-Verlag, Dilsseldort, 1973, str 216, si. 235, tab, 48, cona DM 40 One je jada i sesie knjen nod nazivern Der Hetzwagsngenteur Sa dai pregied sistema’ 24 provetra janie’ | Waxdusno grelanje, prom: Gane, orisna upatstva za” projek fovanje i montabu, kao i mz pri mera. za veabu. Ie’ sadrdaja” OPS4 deo. Presled postrojenia 2a. prove ravanje i vazduting. grejanje, Os jovt proraguna postrojenja, | prt meri 'peimenjenihy postrojenja. Ka- iPojihov proratun., Raspode vaaduha’u prostorijt. Vazdutoe Sethe. Venitiator:. Sivaranje Suma Thjedovo suzb janie ‘ODRZAVANJE CISTOCE VAZDUHA (Reinhaltung der Lutt) Verlag C.F. Miiller, Karlsruhe, 1973, str. 138, cena DM 15 Ovo je sbornik prodavanjas sinmporijima odriande povadom te Joabe UMWELT “72 juin 1972, No predavanja: Usiea) zagadeno stl varduha. na deavlle judi. © propisima 7a odrtavanje eisioce Sardahat sjihovo) primens. Emish jap v3 cajanje eves oh pre Guksta sagorevanja, Procesnotek niske mere ra odstraujivanye. um Dora. ie lob ulja. Nova saznanja 0 emisiji stotoih materia saoea Mt Tehnolosija sgodne. scedine ‘Ntomska eneeaija. Enersiia koja ne zagaduje colin PODACI ©. PADU PRITISKA U KANAL cee oe Heating ond Ventitaing Research Association, Great Britain, Brack well 3071, 1973, sr. 62 U knjizi se mogu naéi taéni_ po daci ov padu. pritska wu. lukoviea, prelazima t ostalim. kanalskim ele rentima. Sv! podaci su w jedinies ma Medunarcddog sistema (SI) me. Fa { sreden) su tabelarno, Elsner i Kraft PRIRUCNIK ZA GREJANIE, VENTILACIIU 1 KEIMATIZACHIU (Lehrbuch der Heizangs, Liftungs Und Klimatechnik) Deo i — Greja ane (Hlezungstechik) eee ree 63, dis 8, co wna DM 4730 Doo 11 — Ventiaeija i klimatizact ja Lilttangssand Kiimateehnil Str 30051 208, cab. 73, cena DM 525 (sPromotors, 15 Karlsruhe 21), 174, U dels se ialadu teoretske osnove rejanja, ventilacije. i kimatizac fe-'koje’ su potrebne studentima E praktigarimy Pov tom sadréi probleme vera ne iskljucivo” 2a, grojanje. gradevie shih objekata, Posebno. mesto 2a ama’ problematika. paneingg. gre anja, Noje se danas Sve Cesce bri imeniuje. Dat je 1 kratak prikas da Uinskog erejanja Drugi som sadrat_teoretske, osno- ve materijal. iz svakodnevne Prakse. Prinuénik sadrai aputstva fehnigacima za resavanje problema in svakoinevne prakse, kao | siste: matski prikaz kompletne problema tke’ grejanja, ventilacije i klimat pacije ©. N, Davies FILTRIRANJE VAZDUHA (Air Filtration) Academic Press Ine, Lid, 242 Oval Road, London! str, 171, sh. 35, tab. 25, cena USA'$ IT 1x, sadrtaja: ‘Teorija_mehaniekih filtera {toorja Langmnuiees) Otport Ofilrima: (dmenrona analiza, too Sia otpora, otpori fitra pri niskimn Peltisclma). "Modema » koncepe:ja aadusoih fitera (patie Ruwebare, ttle) guavitacje temperature t prt tiska), "Blekerieno polje u filtrima. Rotaciont. filtr!” Peoria. Supljina (pad prliska | poronivost, teorija Feometrije { obthea fupijne, teora Filtracije)" Adherija cesta. TERMOFIZICKE OSOBINE, RASHLADNIH FLUIDA (Thermophysicat properties of refrl serants) ASHARE, 3 East 47th Street, New York, sit. 287, tab. 38, cena USA 310 Publikaciia obuhvata tablice vree: nosti viskozitera, koeficifenata pro laza topiote 1 specifigne toplote sie docih Hulda. freona I, 12,13, 13B1, Uae 21, 22, 23, 40, 90, 113" 118, 115, 1i3p, 1520 1 rugih organskih i ne. organsiih. rashladnih Hulda Pred 74.0358" RAZMENA TOPLOTE 1 MASE U DVOFAZNOM TOKU, J. M. Chawla sChlodnictwoe; Poljska; okt, 1973 sees sh Za projektovanje nove ili rekon: stmakelja stare iastalacije t ‘slatejevima smenjivaca toplote kao sto Su isparivaci | kondenzators, neop: hhodno je znanje i oblast] dvotar hog toka nesavine pare i tedaost U"Sadasnjim uslovima jo8 uvek je neaphodno retavatt Kalla pad prt Uska prowarokovan otporom. dvo- famog’ toka, “ako i Koetieijentorn prelara toplote ‘eka Fesenja. koja bi mogla Koristit! pri Gimensionisanju izmenji te sa dvotarnim tokom, 740530 KONTROLA KLIME U_ BOLNICA- MA, I. Melman; Engleska; sHeatg Ale Condg, Retrign. sept. 1973; 15, 17, 20, 2324. sts Clanak daje iavode ie teorije i prakse. Mimatizacije bolnica.. Dati Su standardi ugodnostt, aeroin fekcije, elektrosiatickin fltera i dr Razvoj. treba da omogucl poveca je recitkulacije vazduha. dist. bbuciju varduha a kethicnim zonama, Prikarani si izvedeni eksperimenti u Holandisi i. SAD. Dvorane Kl nnikama su velitine 36 10 m. Fi frirani vazduh’ se Komprimaje na Sedam atmosfera sa. temperaturom od TO7SC, koja deluje kao steril zator. Posle filtracije do. preguika Sestice od tetiri mikrona, ‘privisak Se obara na tri atmosiere, Pro. vom pritisku. vazdulh” se propusta kroz Rladnjake i grejate, gde_ se \duje do-deljene temperature a zatim pusia w komo: 740824 VENTILACIJA,U STAIAMA I STA KLENIM BASTAMA, =Rev. prat Froxd Condit, Aire, Francuska; ‘nov ia Broj izmena varduha w stajama sa kravama | odgajalisima je oko 3S mujh za debelt tolad | prasice, 8 m/h za Krave, 180 n/ 2 peas ne kxmade a 8 mi/ ca fivinu, Uop- He rev, ota vrednost je 1 m'/h po 08 kg 2a male tivorinje sa mini sn 6 wanens vazduha a, Gas "Rko je prostorija, bez prozora, prethodna ‘rednost treba dase te Skostrac, Uae vazdaha treba da je 12 dm? na svakih 1000 1m/h po. Stavijen na. vebaprostorije.iznad zone udisanja divouia ‘Bro} izmena varduha w staklenim bastama treba da bude 40 puta ve eh od aapremine, w jednom cat Uae. vazduha treba_s. je lociran talkode na vrhu prostorie ber pro maje t visini biljaka, ieee BEOGRAD — ZEMUN Oe RCo eres CAST ZAVOD ZA TERMOTEHNIKU es reer etki ~~ garanciiska | Kontroina tspitivania ay See = atestirania Se ee nes Eeeren ne Cee ee Sets eo Pekan) eee Pore anc id Coe ore cd Nee ee Perit an Stee cneiern poorer ere ee ad eRe eee eee ed ree eens