Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Diplomski - PLC+FR PDF

    Uploaded by

    Dejan Mihailovic
    98 views70 pages

    Original Title

    diplomski - plc+fr.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    98 views70 pages

    Diplomski - PLC+FR PDF

    Uploaded by

    Dejan Mihailovic

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 70
    UNIVERZITET U BEOGRADU ELEKTROTEHNICKI FAKULTET Katedra za energetske pretvaraée i pogone DIPLOMSKI RAD INTEGRACIJA FREKVENTNE REGULACJE BRZINE AM - a U UPRAVLJACKI SISTEM SA PLC -—om Stolié Peda Beograd, 2003. godina Diplomski rad SADRZAJ 1. Uvod : 2. Osnovne karakteristike programabilnog logi¢kog kontrolera CPM1 — 10CDR-A 3 2.1, Napajanje i radni uslovi 3 3 Z| 4 2.4, Memorijske ae 7 3. Povezivanje programabilnog logiékog kontrolera CPMI — 10 CDR -A sa spoljnim uredajima 9 4, Programiranje kontrolera 2 4.1. Program SYSWIN 3.2 12 4.2, Naredbe za ladder dijagram 15 4.3. Posebne tehnike programiranja 20 5. Osnovne karakteristike frekventnog pretvaraéa 3G3JV 24 5.1. Napajanje—radni uslovi 2 ZaStita i kontrolne karakteristike 21 Ulazi za napajanje invertora napajanje motora 2 Digitalni wlazi i izlazi 23 Analogni ulazi i izlazi 23 Digitalni displej i manipulacija frekventnog invertora 3G3JV 24 5.7. Osnovni parametri frekventnog invertora 26 6. Primeri aplikacija 30 6.1a.1. Ladder — dijagram 31 6.12.2. Obja’njenje programa 37 6.1b.1 Ladder - dijagram 39 6.1b.2 Objasnjenje programa 44 6.2.1 Ladder — dijagram 46 Obja8njenje programa 48 Ladder — dijagram 49 Obja’njenje programa 53 Ladder — dijagram 55 6.4.2, Objasnjenje programa 60 7. Zakljutak 63 8. Literatura 64 Diplomski rad 1. Uyod ‘Tema diplomskog zadatka je prosirenje postojeéeg upravijatkog sistema, baziranog na programibilnom logiékom Kontroleru i nadzornog ratunara, modulom za regulaciju brzine trofaznog asinhronog motora. Kompletna oprema je proizvodata Omron: postojeci mikrokontrolet CPMLA-I0CDR-A, analogni modul MADOI i regulator brzine-frekventni regulator 3G3JV. Frekventni invertor 3G3JV je pretvaraé, koji radi na principu PWM modulacije (Pulse Width Modulation). Zahvaljujuci PWM modulaeiji, omoguéeno je lako i efikasno upravijanje asinhronim motorima, i njihova sve veéa upotreba u industriji, Promena brzine se viii jednostavno, menjanjem frekveneije, pti uslovu U/ Frekventni invertor 3G31V omoguéava mek start, i meko zaustavijanje, pri emu su iabegnuti strujni udari pri polasku, takode ima moguénost programiranja devet brzina, izbor vremena trajanja ubrzanja do zadate brzine, kao i vremena trajanja zaustavijanja pogona, Frekventni invertor 3G3JV moze da upravlja motorima sa maksimalnom snagom od 3.7 kW. Referentna brzina se mo%e zadavati na vise navina; * Pomocu potenciometra koji se nalazi na prednjoj plot invertora + Programiranjem (zadavanjem vrednosti) invertora preko tastature na njemu *Preko strujnog i naponskog ulaza invertora, dovodenjem odgovarajuéeg ceksternog strujnog ili naponskog signala U okviru diplomskog rada, pored opisa veé postojeéeg sistema, odnosno navina povezivnja PLC-a sa perifernim uredajima, njihovih osnovnih karakteristika, komuniciranja sa PC radunatom, objainjene su funkcije pojedinih ulaza/izlaza frekventnog invertora, kao i nagin povezivanja ulaza/iziaza, sa izlazima PLC-a i ulazima/izlazima analognog modula MADO1, kao i natin povezivanja sa AM-om, u cilju ostvarenja odredenih redima rada pogona. Takode, prikazani su svi parametri frekventnog invertora, koji se mogu zadavati. Karakteristi¢ni parametri, koji su koriSéeni u ovom diplomskom radu, objainjeni su detaljnije. Diplomski rad 2. Osnovne karakteristike programabilnog logitkog kontrolera CPMI — 1OCDR-A 2.1, Napajanje ~ radni uslovi Programabilni logitki kontroler CPMI ~ 10CDR — A spada u grupu mikro PLC-a. ‘Njegove osnovne karakteristike su date u sledeoj tabeli: ‘Napon /utestanost napajanja 100 do 240 VAG, 30760 Fiz Dozvoljeniraduinapon |). | 85 do264.VAC Potroinja snage e 5 Struja proboja ~~] 60.A max. Spoljainji izvor | naponski izvor | 24 VDC napajanja © fmax. talazna struja | 500mA Radna temperatura ambijenta 0 do5e°C Viatnost vazduhia (radna) [10% do 90% Dozvoljena temperatura ambijenta 2 do TC Programabilni logiéki kontroler CPM1-10CDR-A ima 10 digitalnih ulazno — izlaznih taéaka (6 ulaza i 4 izlaza) koje se nalaze na adresama (memorijskim lokacijama): * Ulazi (6): adrese od 00000 do 00005; © Izlazi (4): adrese od 01000 do 01003. Osnovne karakteristike ulaznih i izlaznih digitalnih kola su date u slede¢im tabelama: Ulazno kolo: Ulazui napon ] 24 VDC C10%-15%) Ulazna, otpornost IN0000 do IN0002: 2 kQ; ostali: 4.7 kQ. Ulazna struja (tipitna) ON napon . 14.4 VDC min. OFF napon” 5.0 VDC max ‘ON ianjenje : ms max. (pode8eno) OFF kainjenje 8 ms max, (pode¥eno) Diplomski rad Izlazno kolo: Kapacitet prekidanja | 250 VAC/2 A (cos §=1) (maksimalni) | |24VDC/2 A (4 AJ zajedno) ‘Kapacitet prekidanja | 5 VDC, 10 mA (minimatni) ON katnjenje 15 ms max. OFF kainjenje 15 ms max. Pored osnovnih ulazno-izlaznih digitalnih jedinica, kod ovog progtamabilnog logitkog ontrolera postoji moguénost provirivanja pomoéu dodatnog ekspanzionog modula 2OEDR, koji ima 20 digitalnih ulazno-ilaznih jedinica (12 wlaza i 8 izlaza). Adrese ulaznih i izlaznih taéaka progtamabilnog logi¢kog kontrolera sa modulom za prosirivanje su: © Ulazi (18); adrese od 00000 do 00005 i od 00100 do 00111; + Izlazi (12): adrese od 01000 do 01003 i od 01100 do 01107. Ulazne i izlazne karakteristike modula za prosirivanje (20EDR) su sliéne kao kod osnovnog modula (CPMI), Jedina razlika je kod ulazne otpornosti modula za pro8irivanje, koja je fiksna i iznosi 4,7 kQ, tako da je ulazna struja 5 mA. Analogni ulazi i izla: Programabilni logitki Kontroler CPMI-10CDR-A podréava rad i sa analognim ulazima i izlazima, Ovakav rad omoguéava moduo za analogno ~ digitalnu konveraiju CPM1A-MADO1, Pre nego Sto se potne analogno — digitalna konverzija, moduo CPM1A- MADOI mora da se konfigurige. Nakon startovanja moramo da podesimo opsege ulazno — izlamih analognih signala. Na adresu 11 upisujemo jedan od sledegih kodova, u Zavisnosti fod toga 3ta Yelimo da dovedemo na ulaz kao analogni signal, i Sta hoGemo da odvedemo prema periferiji Kod za ts Talaz ‘Ulaz 1 3 Ulaz 2 podedavanje opsega | : Egon 5 ‘FROO fs Odo 10V 0dol0V 0do10V 4 do 20 mA. FFOL -10 do 10 V Odo 10V Odo 10V 4 do 20 mA FrO2 Odo 10V 1d05V Odo 10V 4 do 20 mA 4 do 20 mA. EROS “10 do 10V Tdo5V Odo 10V Sees 4 do 20 mA 4.do 20 mA. FFO4 Odo10V 0do10V Tdo5V 4-do 20 mA, 4.do.20 mA, Diplomski rad -10 do 10V 1do5V 4do 20 mA 4do 20 mA Odo 10V 1do5V 4 do 20 mA 4 do 20 mA =10 do 10 V 1do5V 4 do 20 mA 4 do20mA Raspodela memorjskih lokacija u koje se upisuje i sa kojih se dita prilikom analogno — digitalne konverzije je data u sledeéoj tabeli: cru Talazni kanal’; P Ulani kanal 1 focpx |) it 1 20CDx in 1 30CDx 12 40CDx 12 Upozorenje: uvek prilikom startovanja _moramo pro da podesimo opsege, suprotnom CPM1A-MADOI neée konvertovati nti jedan ul ili zlaz. Konvertovanje analognih ulaza i izlaza u heksadecimalne brojeve koje su dostupne programabilnom logitkom kontroleru se vrli kao 3to je prikazano na sledecim graficima: Tzlazni napon/struja Tzlaz = 10V/20mA, Sv/2mA ov/AmA elazni podaci av (hicksadecimalno) -10V Diplomski rad E Ulazni napon/struja 10V/SV/20mA, SVBV/12mA, ov/IV/4mA, 00 80 FF Ulazni podaci (heksadecimalno) Osnovne karakteristike modula MADOI su dati u sledeéoj tabeli: Broj anatognih izlaza_| 1 ‘Opseg iziaznog signala | Naponski iziaz | OV do +10V;_-10V do +10V Strujniiziaz | 4 mA do 20 mA Rezolucija ‘Naponski izlaz | 1/256 (OV do +10V); 1/512 (-10V do +10V) Strujni 1/256 Preciznost (laénost) | Naponski izlaz | 1.0% max. (po celoj skali) Strujni ila. 1,0% max. (po celoj skali) Broj analognih ulaza | 2 ‘Opseg ulaznog signala | Naponski ulaz_ [OV do +10V;_-10V do +10V. Strujni ulaz 4mA do 20 mA, Rezolucija Naponski ulaz | 1/256 Strujni wlaz 17256 ‘Preciznast (laénosi) | Naponski ulaz | 1.0% max. (po celoj skali) 1,0% max. (po celoj skali) Dreme konverzije 10 ms, max. /jedinica Diplomski rad Memorijske lokacije Memoriiske lokacije koje moze da adresira programabilni logitki kontroler CPMI- 10CDR-A su dati u sledeéoj tabeli: Tne Bry | Ret Bit Funkeija” reti/biti é f Clan biti | 160 bita | 000 do 00000 do | Ove bitove se koriste za spoljainje VO, (10 resi) | 009 00915 | prikljutke. Broj bitova koji nisu iskori8éeni kao VO, mogu biti iskoriéeni kao radni biti Tela bili 160 bita | 010do | 01000 do (10 revi) |__ 019 01915 Radi bil GR) | 512 bita | IR 200 do | 1R 20000 do | Ove bitove mogu biti upotrebljeni za | @2rosy | 1R 231 | 1R23115 _| bilo kakve potrebe u programy ‘Special 384 bita | SR232 | SR 232000 do | Ovi bitovi su predvideni za specijalne pomoéni bitovi | (24 redi) | do SR 25515 | funkeie (Negovi i kontrolnibitovi) R255 Privremeni 8 bita TRO doTR7 ‘Ovi bitovi privremeno Guvaju ON/OFF bitovi (IR) status atke prananja u program Bilovi za 320 bita | HR 00 do | HR 0000 do | Ovi bitovi smeStaju podatke i Guvaju duvanje (HR). | (20 retiy | HR 19 HR 1915 | njihov ON/OFF status dok je napajanje iskijueno ‘Pomodat bitovi | 256 bita | AR 00 do | AR 0000 do | Ovi bitovi su predvideni za specijalne AR (16 revi) | AR 1S ‘AR 1515 _| fankeij (fegovi i kontroini bitovi) Biloviza | 256 bita | LR 00 do | LR0000 do | Koriste se kod veze 1:1 sa drugim PLC poverivanje | (16 rei) |_LR 1S LRISIS [om ‘Timier/Counter | 128 dita TIMICNT 000 do | Oni suza obeleZavanje timera ili (Ewen) TIMICNT 127 countera, Iste oznake se koriste za obs. ‘Memor | read’ | 1022 [DM 0000 do DM 0999 7a podatke se sastoji od refi Ya za |vrite| pei DM 1022 do DM 1023 ine strukture), u koje se smestaju podat- Vayror | 22 reli | DM 1000 do DM 1021 | Podatke i koje se Cuvaju i u sluéaju Ke | history nestanka napajanja, (DM). 426 reti | DM 6144 do DM 6599 36 re8i_| DM 6600 do DM 6655 Napomene: © sadr%aj HR memorije, memorija za brojate i tajmere, kao i memorija za podatke (read/write) se Suva pomoéu kondenzatora (back up). Na temperaturi od 25°C, kondenzator Ge Cuvati ove memorijske lokacije u roku od 20 dana, Neke najznatajnije memorijske lokacije éemo navesti u sledeéem tekstu: © SR 250 (00 do 15) — analogno podesavanje sadr%aja memorijske lokacije (analog, volume setting 0). Koristi se da bi upisali éetvorocifrenu BCD vrednost u opsegu od 0000 do 0200 sa analognog podeSavata 0 koji se nalazi na spoljnjoj strani PLC-a © SR 251 (00 do 15) ~ analogno podekavanje sadrZaja memorijske lokacije (analog volume setting 1). Objasnjenje je isto kao i za SR 250. © SR25313 —uvek ON fleg; © SR 25314 —uvek OFF fleg; Diplomski rad ® SR 25315 ~ (first cycle flag) ovo je fleg prvog ciklusa. Njegov sadrzaj je ON samo za vreme prvog ciklusa, © SR 25504 — (carry flag CY) fleg prenosa, Njegov sadrZaj je ON kada postoji prenos u rezultatu, prilikom izvrSavanje naredbi. © SR 25505 — (greater than flag GR) fleg “vesi od”. Njegov sadréaj je ON kada je prvi operand veéi od drugog prilikom njihovog uporedivanja. SR 25506 — (equals flag EQ) fleg “jednako”. Njegov sadr2aj je ON kada je prvi operand jednak drugom prilikom njihovog uporerdivanja, ili kada je rezultat izvSene instrukeije jednak nuli. «SR 25507 ~ (less than flag LE) fleg “manji od”. Njegov sadrZaj je ON kada je prvi operand manji od drugog prilikom njihovog uporedivanja. 3. Poverivanie programabilnog logitkog kontrolera CPM1-10CDR-A sa spoljnjim uredajima Digitalni Diplomski rad ulazi © Napajanje| 220 VAC Digitalni ulazi © Pomoéni izvor 24VDC 0.3 Diplomski rad detalino objaSnjeni u prethodnom poglaviju. Ukratko regeno ovaj uredaj pretstavlja neku vistu interfejsa, Si je zadatak da konvertuje analogne ulaze i izlaze u digitalnu formu, da bi procesor programabilnog logitkog kontrolera, mogao da prepozna veliginu ulaznog ili izlaznog signala, naravno sa odredenom rezolucijom (1/256 ili 1/512 u zavisnosti od toga kakav je opseg analognog signala). Unaem sluéaju na uredaj CPMIA-MADOI je prikjuden samo jedan analogan izlaz. na FR, FC ulaz.frekventnog invertora, i jedan analogni ulaz.na AM, AC izlaz. frekventnog invertora, Napajanje i pomoéni izvor: napajanje programabilnog logivkog Kontrolera je standardno (mreZno) 220 VAC. Vrlo pogodna moguénost je postojanje dodatnog (pomoénog) izvora napajanja jednosmere struje 24 VDC/ 0.3A, koji nam sluzi da bi napajali digitane ulaze i izlaze. Ovo napajanje je vrlo korisno, zato Sto ne moramo da pravimo poseban izvor za napajanje digitalnih ulaza i izlaza, Potrebno je da napomenemo da Je maksimalna izlazna struja pomoénog izvora 300 mA, CPMI-CIFOL: pretstavja serijski interfejs, koji omoguéava prenos podataka u oba smera (od ragunara ka PLC-u i obratno). On pretstavija neku vrstu postednika izmedu raéunara i PLC-a, Od interfejsa ka PLC-u ide 20-to pinska utiénica. Na samom interfejsu se nalazi kuéi8te za 9-to pinsku utignicu PC (Ragunar): da bi povezali raéunar sa PLC-jem potrebno je da podesimo ratunar. Prvo, u Control Panel direktorijumu treba da otvorimo ikonicu System. Nakon toga aktiviramo opcije: Device Manager -» Ports -» Communications Port (COM2) — Port Settings. Kada aktiviramo opeiju Port Settings treba da podesimo sledeée vrednosti: © Bits per second: 9600 © Data bits: 7 © Stop bits: 2 © Flow Control: Xon/Xoff Nakon podeSavanja u Control Panelu, povezujemo raéunar sa serijskim interfejsom - Poverivanje raéunara sa intefejsom se ostvaruje pomoéu kabla RS-232. Prikljutivanje kabla kod ratunara ide preko 25-to pinske utitnice DB-25, a kod serijskog, interfejsa preko 9-to pinske utiénice DB-9. Veza izmedu pojedinih pinova kod utiénica data je u sledeéoj tabel Uredaj \ Pin ‘CPM1-CIFOL Objasnjenje: T-transmit; R-receive; G-ground, Digitalni ulazi i izlazi: veé smo napomenuli da kod programabilnog logitkog kontrolera CPMI-10CDR-A postoje 6 (osnovnih) digitalnih ulaza i 4 (osnovna) digitalna izlaza, Raspored digitalnih ulaza: © Tavke 00 i 01 (adrese IR 00000 i IR 00001): dva graniéna prekidata; © Tatka 02 (adresa IR 00002): taster; © Tatka 03 (adresa IR 00003): foto optitki senzor; Tatke 04 i 05 (adresa IR 00004 i IR 00004): dva bistabilna prekidaéa. = 10- Diplomski rad Raspored digitalnih izlaza: * Tatke 00, 01, 02 i 03(adrese IR 01000, IR 01001, IR 01002 i IR 01003): povezani na digitalne ulaze frekventnog invertora SI, $2, $3 1$4. Natin povezivanja digitalnih ulaza i izlaza su dati na sledesoj Granitni levi prekida’ Granieni desni prokidat ‘Taster Foto optitki senzor HIN tour! com 1our2 Omron Sysmac CPMI 24DC + = com 00 com 01 com 02 03 ee SC sl $3 S284 Diplomski rad 4. Programiranje kontrolera 4.1, Program SYSWIN 3.2 Program SYSWIN 3.2 nam omoguéava: pisanje programa za programabilni logitki Kontroler, uvitavanje programa iz. raéunara u PLC, iStitavanje programa iz PLC-a u ratunar, promena statusa PLC-a (RUN, MONITOR, STOP/PROGRAMMING), praéenje vrednosti pojedinih promenljivih koje su kori8éene u program, monitoring programa itd. Progamibilni logiéki kontroler, moze se nalaziti u tri stanja: © monitor; run; + stop/programming MONITOR: kada se programibilni logitki kontroler nalazi u ovom stanju, program koji je upisan u unutragnju memoriju kontrolera, se izvrSava normalno. Razlika izmedju ovog stanja i RUN stanja je u tome 3to, kada se PLC nalazi u ovom stanju, preko uredaja za kontrolu i programiranje PLC-a, mogu se menjati vrednosti podataka koje su smestene u memorijskim lokacija kontrolera, Ovo stanje se koristi za monitoring ili debugging kontrolera. Vrednosti pojedinih bitova mogu se menjati na sledeci naéin: Ispod glavnog menija se nalazi ikonica Data Force. Aktiviranjem ove ikonice, pojavijuje se Prozor u kojem se upisuju adrese bitova, diji se status Zeli kontrolisati. Nakon toga se aktivira opeija Write. Status bit promenljive ée biti promenjen odmah nakon aktiviranja opeije Write, Mora da se napomene, da istovremeno mo%e da se promeni status nekoliko bit promenfjivih (maksimalno deset). Isto tako, postoji moguénost snimanja adresa svih promenljivih, &iji se status menja (Save data), naravno postoji i moguénost utitavanja vee snimljenih adresa promenljivih (Load data). Ove opeije su veoma korisne, tako da ne ‘moraju svaki put kada je potrebno, da se menjaju odredene vrednosti nekih promenfjivih, da se upisuju ponovo adrese promenljivih. Vrednosti pojedinih memorijskih Jokacija se menjaju tako Sto se aktivira ikonica Data Set, koja se nalazi ispod glvnog menija. Nakon aktiviranja pojavijuje se prozor za komunikaciju. Princip rada je vrlo sligan kao kod promene bit promenljive, Upisuje se adresa (memorijska lokacija) u koju se upisuje odredena vrednost, ili sa koje se oditava sadraj, Nakon toga se aktivira jedna od opeija Write ili Read, u zavisnosti od toga da li se upisuje u odredenu memorijsku lokacijy, ili se éita sadrZaj odredene memorijske lokacij Isto tako, ponudena je moguénost monitoringa (praéenje trenutnih vrednosti odredenih ‘memorijskih lokacija), kao i snimanje i usitavanje adrese memorijskih lokacija (isto kao i kod bit promenfjivih). RUN: kada se programibilni logitki kontroter nalazi u ovom stanju, izviSava se odredeni ciklus. Jedan ciklus se sastoji od sledesih aktivnosti: osveZava se status analognih i digitalnih ulaza i izlaza, izvrSava se program smeSten u unutrasnju memoriju (ladder- dijagram), i izdaju se izlazne velitine ka spoljnim uredajima. Nakon svakog izvrsenja ciklusa potinje se sa izvrSavanjem novog ciklusa itd. Duzina trajanja ciklusa zavisi od veligine programa koji se izvrSava. Treba da se napomene, da u RUN stanju, ne moze da se menja sadrZaj odredenih memorijskih lokacija, ali se mogu pratiti njihove trenutne vrednosti aktiviranjem opeije Monitoring, koja se nalazi ispod glavnog menija STOP/PROGRAMMING: kada je logitki kontroler u ovom stanju, ne reaguje na spoljne signale (digitalne i analogne ulaze). Ne izvrava se nikakav ciklus, i ne aktiviraju se digitalni i analogni izlazi. U ovom stanju se piSe program (ladder-dijagram). Elementi za vias Diplomski rad crtanje ladder-dijagrama, nalaze se sa leve strane aktivnog prozora programa SYSWIN 3.2. U nastavku su dati pojedini elementi sa objasinjenji —1 F— Otvoreni kontakt I— Zatvoreni kontakt Horizontalna veza Verti alna veza —CO) ovvoren itaz (Y) Zatvoren izlaz FUN: Funkeija TIM: Timer CNT: Counter (brojat) 7 (Negacija DELETE: __Brisanje Aktiviranjem. jedne od opcija Otvoreni/Zatvoreni-Ulaz/Izlaz pojavljuje se prozor za dijalog, u kojem se tra%i adresa bit promenljive, &iji status ée biti kontrolisan pomoéu jedne od ovih funkeija, Horizontalna i ve dijagrama, Aktiviranjem opeija TIM ili CNT pojavljuje se prozor za dijalog, u kojem treba da se upise redni broj tajmera ili brojaéa injegova vrednost. Pomoéu opcije DELETE, mogu da se obri8u pojedini blokovi ladder-dijagrama. Najpre se aktivira opeija DELETE, zatim pronademo blok u ladder.dijagramu kojeg hogemo da obri8emo, i pritiskom na levi taster mi8a, izbrisaéemo oznateni blok iz ladder-dijagrama. Da bi se upisala neka funkcija u ladder-dijagram, koristi se opejja FUN. Najpre se dode do mesta u ladder-dijagramu na kojem treba da se upi8e odredena funkcija, i oznati se, tako Sto se pritisne levi taster mia, kada strelica pokazuje gde treba da se upise neka funkeija. Nakon toga se aktivira opeija FUN i pritisne levi taster mi8a, kada se strelica nalazi na malopre odredenom mestu, pojaviée se prozor za dijalog, u kojem se upisuje naziv funkcije, ikalna veza sluze za povezivanje pojedinih blokova ladder 713- Diplomski rad koju hogemo da upiSemo. Ukoliko ne znamo taéan naziv funkeije koju hogemo da upi8emo, mozemo da izaberemo opeiju Select, nakon gega se pojavijuje novi prozor u kojem stu razvrstane funkcije u nekoliko kategorija. Izborom kategorije, pojaviée se sve funkeije koje spadaju u tu kategoriju, Funkeiju demo odabrati tako Sto éemo je oznatiti i pritisnuti opejju OK, ili dvaput pritisnemo levi taster mia, kada strelica pokazuje Zeljenu funkeju, Kod pisanja ladder-dijagrama, mogu da se koriste funkeije ispod glavnog menija, gde su date najkarakteristi¢nije funkeije koje se koriste pri pisanju programa. Najznaéajnije fimkeije su: Open project: otvaranje nekog prethodno uradenog projekta; Save project: snimanje tekuéeg projekta; Print project: stampanje tekuéeg projekta; Cut items: isecanje odredenog bloka ladder-dijagrama; Copy items: kopiranje sadriaja odredenog blok dijagrama na Clipboard; Paste items: upis sadr¥aja Clipboarda u ladder-dijagram; Data Force B i Data Set: koriste se kada je kontroler u monitoring stanju. Njihovo objainjenje je dato u prethodnom poglaviju; Insert Network: ova funkeija se koristi da bi upisali novu mre%u u ladder-dijagram. Nakon njenog aktiviranja pojaviée se prozor za dijalog, u kojem trba da se upi’e mesto nove mreze (ispod ili iznad tekuée mreze); Delete Network: brisanje tekuée mreze; PLC Mode: aktiviranjom ove funkeije, pojavljuje se prozor za kommunikaciju u kojem treba da se upi8e Zeljeno stanje PLC-a (monitorin, run ili stop/programming); Monitoring: aktiviranje ove funkeije, podinje monitoring programa. Svaka aktivna linjja ée biti oznaéena ernom bojom; Overview Mode: ova funkcija se koristi kada ho¢emo veéu preglednost ladder- dijagrama. To se postize tako 8to se smanjuje veligina svih blokova ladder-dijagrama. ‘Odmah nakon startovanja programa, potrebno je da se uspostavi veza sa PLC-om. U glavnom meniju se aktiviraju opcije Online —» Connect, Nakon ispisivanja ladder- dijagrama, potrebno je da se isti udita u PLC. Da bi se utitao ladder-dijagram u PLC, potrebno je da se uradi sledede: iz. glavnog menija se aktivira podmeni Online > Mode > ‘Stop/Prg. PLC mora biti u Stop modu, da bi mogao da se uéite program u njega. Nakon toga aktiviraju se sledeée opcije: Online -» Download program to PLC..., i nakon uitavanja, treba da se dobije poruka, da je utitavanje zavr’eno uspesno. Isti je princip kod ‘8Gitavaja programa, samo Sto se u tom slutaju.aktiviraju opcije Upwaload program from PLC... Da b se pokrenuo program u PLC-u, isti mora da se dovede u RUN mode, Postupak je sledeti: Online -> Mode > RUN. Nakon startovanja programa u PLC.u, program SYSWIN 3.2 prua moguénost monitoringa, Aktiviranje monitoringa se vri aktiviranjem opcije Monitoring, koja se nalazi u meniju ispod glavnog menija, U nastavku su opisane najkarakteristignije naredbe za ladder-dijagram, Diplomski rad 4.2. Naredbe za Ladder dijagram LOAD i LOAD NOT: prvi uslov sa kojim zapoéinje bilo koji logi’ki blok unutar leder dijagrama podrazumeva upotrebu LOAD ili LOAD NOT naredbe. Primer upotrebe ovih Ako je ovo jedini uslov ispred naredbe, uslov za izyrSavanje naredbe (Koja se nalazi sa desne strane) ée biti ispunjen onda kada je vrednost Load ili Load Not ON. U nagem primeru, za LOAD naredbu 00 , uslov izvrSavanja ée biti ON kada je IR 00000 ON; za LOAD NOT naredbu uslov izyrSavanja ée biti ON ada je IR 00000 OFF. LOAD NOT naredba OUTPUT i OUTPUT NOT: ove instrukeije se Koriste kada hogemo da upitemo izlazni rezultat iz. nekog kombinovanog uslova izvrSavanja. Ove instrukeije se koriste da bi Kontrolisali status odredenog operanda (bita), u saglasnosti sa uslovom njihovog izvrSavanja, Sa OUTPUT instrukeijom, bit-operand se postavlja u ON stanje, toliko dugo koliko je uslov izvrSavanja ON, i biée postavijen u OFF stanje svo vreme dok je uslov izvrSavanja OFF. Sa OUTPUT NOT instrukeijom, bit-operand se postavlja u stanje ON dok je uslov izvrSavanja OFF. Ukoliko je uslov izvrSavanja ON, bit-operand se postavija u stanje OFF. Primer ove dve instrukeije: [coco] (0000 ‘0001 &) U gornjem primeru IR 10000 ée biti u stanju ON sve dok je IR 00000 ON i IR 10001 ée biti OFF dok je IR 00001 ON. Ovde, IR 00000 i IR 00001 pretstavijaju digitalne ulaze, a IR 10000 i IR 10001 digitaine ulaze pridruzeni jedinicama koji su kontrolisani pomocu PLC-a, drugim reéima, signali koji dolaze na digitalne ulaze IR 00000 i IR 00001, kontroligu digitalne izlaze IR 10000 iIR 10001. END: poslednja instrukeija koja je potrebna da bi zaviSili neki program je END instrukeija, Kada procesor skenira program, on izvrSava sve instrukcije do prve END instrukeije, pre nego Sto se vrati na poBetak programa i ponovo potine sa izvréavanjem. Tako, END instrukeiju mo%emo smestiti na bilo kom mestu u programu, sto se ponekad radi zbog DEBUGGING-a, i niti jedna instrukeija posle END naredbe neée biti izvriena, END instrukeija ne zahteva nikakav operand, i nikakav uslov ne sme biti smedten u i liniju sa istom. Ukoliko nigde u programu ne postoji END naredba, program neée biti izvrSen u celini, Diplomski rad (ladder simboli) SET B ———__ RSET SET postavija bit-operand u ON kada je uslov izvrSavanja ON, i nema uticaja na status bit-operanda kada je uslov izvrSavanja OFF. RSET postavija bit-operand u OFF kada uslov izvrkavanja ON, i nema uticaja na status bit-operanda kada je uslov izvrSavanja OFF. Naredba SET se razlikuje od OUT naredbe, zato Sto OUT naredba postavija bit-operand u OFF kada je uslov izvrSavanja OFF. : (ladder simbol) s KEEGY) B R KEEP naredba se koristi da bi sauvala status odredenog bita (B), koji se bazira na dva uslova izvrSavanja. Ovi uslovi izvrfavanja su oznaéeni sa $ i R. S je set ulaz, a R je reset ulaz. Kada § postane ON, oznateni bit (B) ée postati ON, iu tom stanju ée ostati dok ga ne resetujemo, nezavisno od toga dali $ ostane ON ili postane OFF. Kada R postane ON, oznateni bit ée postati OFF i ostaée OFF dok ga ne resetujemo, bez obzira na tome da li ée R ostati ON ili prede u OFF stanje, Veza izmedu uslova izvrSavanja i KEEP status bita je prikazan na slede¢oj sli S usloy izvrfavanja | 2 lv iva | io status B Diplomski rad DIFUB DIFU i DIED se koriste da bi postavili oznateni bit (B) u ON stanje samo za jedan ciklus. U toku izvrSavanja, DIFU uporeduje njegov tekuéi sa prethodnim uslovom izvrSavanja, Ako je prethodni uslov izvrSavanja bio OFF, a tekuéi ON, DIFU ée postaviti u ON stanje oznaéeni bit. Ako je prethodni uslov izvrSavanja bio ON,a tekuéi uslov ON ili OFF, DIFU &¢ oznateni bit (B) pretvoriti u OFF ili ostaviti u OFF stanje, respektivno. Znati da oznateni bit ne¢e biti u stanju ON duze od jednog ciklusa, U toku izvravanja, DIFD uporeduje njegov tekuéi sa prethodnim uslovom izvrSavanja, Ako je prethodni uslov izvrSavanja bio ON, a tekuéi OFF, DIFD é¢ postaviti u ON stanje oznaéeni bit. Ako je prethodni uslov izvrSavanja bio OFF, a tekuci uslov ON ili OFF, DIED ée oznaveni bit (B) pretvoriti u OFF ili ostaviti u OFF stanje, respektivno, Znati da oznateni bit nece biti u stanju ON duze od jednog ciklusa, DIFD B Napomena: ove instrukeije ne deluju na flegove. TIMER — TIM 1M N |: broj tajmera (000 ~ 127) sv SV: podesena vrednost (set value) SV je izmedu 000.0 i 999.9, Broj tajmera moze biti upotrebljen za oznagavanje samo Jednog tajmera ili counter-a. Timer je aktiviran kada njegov uslov izvrSavanja postane ON i bige resctovan (na podeSenu vrednost) kada uslov izvrSavanja postane OFF. Kada aktiviramo timer, on potinje da odbrojava sa korakem od 0.1 sekunde od pode¥ene vrednosti, Ako uslov izvrSavanja ostane ON dovolino dugo, tako da tajimer dobroji do nule, Completion Flag koji se koristi za dati broj tajmera ée postati ON i ostaée u staniju ON dok tajmer ne bude resetovan (odnosno dok njegov uslov izvrSavanja ne postane OFF). Sledeéa slika pokazuje vezu izmedu uslova izvrSavanja jednog tajmera i Completion Flag koji je dodeljen istom. oN ON | | Completion Flag gp i 77s Diplomski rad COUNTER - ie N: redni broj brojata (000 — 127) car oN Kr SY: podeSena vrednost (set value) sv 1 za brojate va%i isto kao i za tajmere. Bitno je da napomenemo da se isti brojevi upotrebljavaju i za brojaée i za taimere (000 — 127). Isto tako jednom upotrebljeni broj za neki broja’ ili tajmer u programu, ne moze ponovo biti dodeljen nekom drugom brojatu ili tajmeru. CNT se upotrebljava da odbrojava od podesene vrednosti kada uslov izvrSavanja na brojaéu pulsa (CP) prede iz OFF u ON, odnosno tekuéa vrednost (PV — present value) ée se dekrementirati za jedan svaki put kada na CP dovedemo ON uslov izvrSavanja, a da je prethodni uslov izvrSavanja na CP ulazu bio OFF. Ako se nije promenio uslov izvrSavanja ili ako se je promenio iz ON u OFF, tekuéa vrednost (PV) brojaéa se neée promeniti, Completion Flag za brojaé ée postati ON kada brojat dobroji do nule, i ostaée u stanju ON dok ga ne resetujemo. Brojaé resetujemo na R (reset) ulazu, Kada R prede iz, OFF u ON, tekuéa vrednost (PV) se resetuje u podeSenu vrednost (SV). Tekuéa vrednost (PV) se neée dekrementirati dok je R ON. Odbrojavanje iz. podeSene vrednosti (SV) ée poteti ponovo kada R prede u OFF. Promene uslova izvrSavanja, Completion Flag i tekuée vrednosti brojaéa su prikazani na sledeéoj slici (visina PV linije ima samo kvalitativni karakter, odnosno prikazuje samo promene PV); Usloy izvrka- ON vanja na CP OFF Uslov izvr8a- ON | sana oe []_| I Completion ow Fi or, Pv 3v ‘007 0000 MOVE - MOV: (@Mov eI rina re& (source word); s D: odrediina reé (destination word). D ass Diplomski rad Kada je uslov izvrSavanja OFF, MOV se ne izvrSava, Kada je uslov izvrSavanja ON, MOV kopira sadr2aj iz S uD. SOMPARE - CMI CMP Cpl: prva reé koja se uporeduje; Cpl ® C2; druga ree koja se uporeduje. oe Kada je uslov izvrSavanja OFF, CMP se ne izvrSava, Kada je uslov izvrSavanja ON, CMP uporeduje Cpl i Cp2 i upisuje rezultat u GR, EQ i LE flegove koje se nalaze u SR memoriji. Napomena: kada uporedujemo neku vrednost sa tekuéom vrednosti (PV) nekog tajmera ili brojata, vrednost mora biti u BCD, Upozorenje: smetajusi druge instrukeije izmedu CMP i operacije koja pristupa EQ, LE i GR flegovima, moze se promeniti status ovih flegova, Zato moramo pristupiti ovim flegovima pre nego 3to se njihov status promeni. U sledeéoj tabeli Gemo dati adrese GR, EQ i LE flegova i njihov status pri uporedivanju dveju velitina C1 i C2. SET CARRY STC STC(40) ——_——_le@srean Kada je uslov izvrSavanja OFF, STC se ne izvrava. Kada je uslov izvrSavanja ON, STC postavlja CARRY FLAG (fleg prenosa SR 25504) u ON. CLEAR CARRY - CLC cLcai) | acres Diplomski rad Kada je uslov izvrSavanja OFF, CLC se ne izvrSava. Kada je uslov izvrSavanja ON, CLC postavlja u OFF CARRY FLAG (SR 25504). Drugim regima CLC se koristi da resetuje CARRY FLAG, BCD ADD ~ ADD: (leder simboli) ‘ADDG@O) ————_| @anven)_] ‘Au ‘Au Ad Ad R R Kada je uslov izvrSavanja OFF, ADD se ne izvrSava. Kada je uslov izvrSavanja ON, ADD sabira sadrZaje Au, Ad, i CY (CARRY FLAG), i rezultat smesta u R. CARRY FLAG 6e biti jedinica kada je dobijeni rezultat veéi od 9999, Au] , [Ad] , [CY] —> [cy R Sliéno kao za BCD sabiranje, postoje naredbe za BCD oduzimanje (SUB), mnozenje (MUL), i deljenje (DIV), Isto tako postoje naredbe za binarno sabiranje (ADB), oduzimanje (SBB), mnozenje (MLB) i deljenje (DVB). Sintaksa ovih naredbi je vrlo slitna kao sintaksa ADD naredbe. 4.3.Posebne tehnike programiranja Pored standardne tehnike ladder-| ABSRIOLS 1002 efor] eueonBoweuo ° a Lo epuewoy euzein Jogz! ez 9s nsuoy/ sews Bousienal sogzil ‘sau a TEPUELIOY dO1S Zein a EDED| : eusgnBousuo o L 0 inesneZ apoyats JOgz! £z es NSUOD| epnyaid isin soqzi) pou niuelinedn woxsuifiep n nlfousrsyes) nuquey /eueonBowsuo 0 L y0p.0 po -2j21 ez epoyeui euzein soaz1 €z 95 soy] afousriex suuEVE;64 Joqzi}_EOu THuelineidn woysUIlfep N SpueLON| z | euepnBoweuo o L 4 '0 _|dois inny epojew euzein sogz! ez 9s nsLOyi pes eurgeu sogzil ZOU. (@ euawoden) RSOUPAIA eujegod eu anaweied Sinzietionul “eiejoureved eISIA yuezerud nusW2 £ euegnBoweud L L 6'8'9'L'o ‘erejewered sfuenesepod'eiejewesed) —ofioezyetiowyesidn euizeu} jou sidn pnBowsuongnBowo ep as ysuoy] _elvesigepo ez Jejowseseg| fafisesedo won| ‘eluenesepod. | eluenesepod| z Sane z z Med sop ausilold ‘eungonid powiper ‘Basdo Peon il ered (euspnBousuO, ¢ r 2200 0 ‘GS OP ZS Zein DISUBWEU-OSIA HeABHINAT] (eS) z zeIzI SUSWEU-SSIAT ZEW | euagnBoweug z L ZZOpz. 29 nfox alioyuny eluenipespo ez es gsuoyl (2s) | Zeizi pSueWIeU-esiA] Gell” euegnBoueuo 0 L bo HpaI N BIOUEAUT STUEpeIY eZ OS ASUO>| ‘eluepety efoyuna) seu. “BIO OU BNSHEPIEIEY| IO}OU SANE: [euegnBoursuo a uw 0907 5 a@gUUe;oMere eluenesepod ez es nsuoi] __Buewialn alueAesepod y “nQgEzZ MQIULEY EZ (10) eluapereydoad u0}0U4] euegnfowsuo ° L z0p0 Boulns afioyaiep afuenesepod 22 as nsuioy| emngez exnsueryesey| O=2eu ez BuspnBoWeUO eyeyoedey ainas efusgareido oulnns efioyeieqreuawoden| wouswosd eueulwiou ‘eluspaiadoaid Soulnns eluenopierep| euspnBousuo| es BEA vio wozt 0p 010 | _ ‘sins sureuluiou sluenegepod ez as nstioy} —_e/ojow eins euleulwion| euBnBOUsuO, oO “XV %001-0 efoueniey; sujualsjer oolue6] _olioueniaxs eomues6 eluod| ‘eusoNBOWUO ‘00b Yb ‘OLLOP 0 ‘2{uop | ofuo6 efuenesepod ez as nsvoyi| _aliouanyey eniueib efwoo) oEu ‘BUSgnBOWISUO 2 ‘Sfouanday euro epuewon sluenesepod] ofoue/sjey eUleUl EpUELION| 62 | euegnBoweuQ 0 $$ OP ZS g efiousnyey eousveyey} Bz uagnBOWeUS 0° eUIZeIN WiPjsUEWIELOSIA ZL allousroiays eouarereyl Z2u [evepnBoursug, 0 ‘suepaipo ns sfiousnyely exg:eusuioden| 9 elfovenyey eouavajeu) -azu euegnBoweuo 0 ¢ aliouanyay eouaieseu) Seu eusgnBoweuo 0 8 0p | fouasese1 efuesuoy ‘7 allousrojaas eoussejeui) 9Zul euegnBoweuo 0 sfrous nyu eneonBowo | =¢0U seyeweled:euewoden| _¢ elfauercjauy eoveleleu) ezU BuagnBOWeUO 0 eureusyeu euegnBoweug ¢ ZHLO po _|_eftouemex eluenegepod owieru! ez es AsO}! inzisnezjelueziqn axnsveniese)| = BusgnBowsuo 0 L £000 eylIgo-g efuEnesopod €2 8s NSLOY/ ‘ayNSUEpIeIe wHIGO-S|_OZU (e euauioden) eee usgnBowo on Zefuelineisnez wasn} 6iu effousnyeu| aoe euepnBowo, on UEIeWISYEW %0 OP %001 Po afuafueUis Zefuezign ewasn) Btu ez ouganjod ewesn-eluelinesnez owesn| Es eusgnBowo on sfouenyauy efuelineisnez wasn) 2s Suewisyew! %001 OP %40 elueznsop s euegnBowio, or s4o 688.0 00 ez euiaia ouganod:efuezian eweun| b efuezign ewan) ott. jelioeiedo wiox]" eluenesepod | ‘efuenegapod | efuenesapod |. ees eee ss Bas eeu 70} Sustiold, Bungondd. = bowipar | Besdo” sido aut reed “eiepn Boxsuodeusid op @pop] eu ep oyey‘eluezign euawie1n nuawioud| efuezian| ‘eusgnBowlsuo out %L 002 07 o¢ ez efjonuny efuenipaipo €z 26 NslO> wioyoy eungez uedeig| “elepn Boxsuodeuaid op epop| fu ep oyey'elueineysnez euswiein nuowoud| efuefineysnez|. uepnBoweuo, o L Lo ez afloyuny aluenlpaspo €z 98 RSUOy| woyo} ainsez uedais|: eueweia| euegnBoweuo 2 bo S'SZ0P 0-10 Boujonuoy 90 HEIs} — eppjaid uegnBowsuo so Lo g’z. 0p 00 ‘ejoquoy pryaid ez e10}0uy 0 ewan oujonuoy! [eusonBoweuo %b ‘OO! OPO Bouapinpul 9¢ elueliagisod 22 es suo ‘eins ejoMUoY Od (BUagnBOWSUO THEO 00% oP 00) osu 2 oyu ‘BONS BUUIS|_ ISU euegnBOweuO ZH LO ‘oor op 070 _| eiojyredawoden| Z Boys efiousroiaia} Osu ‘euegnBowsuQ, o ZHLO 00% 0P 0°0 jun) afuenegepod eZ as NSLIOy| Levoys efousayais} 6p” is BONjeLn ©ygI6 i eysuodey ‘aulns paisn ReAo}Sse! | HEACTES JOUeAUL euagnBoureuO oO 4 ob opo __|__ es 89 eind owjoy afuenesepod €2 95 NSLON| eys819| Teppjaid encod nfeonys n Sbeus eunueals euegnBoweuo 0 ‘ zopo 88 29 lfoy esaooid afuenlpalpo ez es suoy] —_eppyeid elfoezuedwoy| Lit ‘Buagnbousuo [woreysedey es EIEN | 1 5 op 2'+ op 1] Sfiousrvieyj epesoU SlueAesepod ez es ASUOy | _efoveA¥ey) epesoU 1oqz| “ght euegnGowio, L 100 00°20 00'0 ezeja leg zeyud | —T Eze BuegnBoweuo 0 L Lo auzejzi aluenegopod ez 28 NSUOy| zejud uBo;euy| yp Bljousrsje1) sujuelaje1 euBojeuE euEdeys Boal afouenjay auuessyey | euegnBoweud | Lo S100 00'2 0p 00'0 | _~d exniy Boureys negepod e288 HSUOy] _euBojeue efueIyjY BWIA} Spel uBgnBOUO 0 ‘%b (66 op 65) sfoueniay suuaisje) efous/cyeu) eujU819}8) euegnfouio ob Sb, sz. 0p0 euBojeue migsuerresen nuzelni ez nsuoy) slioueAyey) sujusley! UID] Pu ZEOP OF TZeiz| psuauleu-o5iA) ‘on! ann) euagnBowsuo L L *L0p0 jonun} Joqz1 £2 9s arsuoy izerzi pisusweU-osia} ObU. [eueqnBoweuo o 1 YEODT, GS OP ZS [Zein SUBUEU-OSIA HeAeSINZI| (GS) p ZeIzI PSueWeU-esiA] GEL (BuEgnBOWSuO € L ZOPZ @9 nox afioyuny eluenipespo ez es nsuoyi| (ps) € ZeIz| pisuewreU-osi| fafiseiedo won| elueaegopod. | efUeaesopod |eiuenesopod|= ea z os [mel soy auaulolg |= eudonG = eoiuper |) Basdo- _ sul <= [era Tose nusTulus nluparsod sinzerual] Sagelb eveuzO] GLE ‘wousrejel| 220 HLLSONGRIA BN3SIGOd LLIAVLSO _B}OUO EAO-NOMWO BEE i "RULIZS) WOYSUIZIG-OFSIU N JOVEALT af epey alfouonyey; e9esou eluenoynpai) efioue yey, epesou eysurziq| BuegnBowsuo 0 L 0 22 offoyuny nlioyoies 22 2s nSUOyi| _ -oySIU elloynpes elioveieg| eousieiel HLSONG3UA ANASIGOd LLIAVLSO LL BIOAUOY EAO-NOUINO] TeIUezID NSOUPAIA po ASOUSIAEZ| euez usgnBowsuo z bo e'szop 079 | _neurziq enizpo aluenpespo ez 85 nsuoy| afioezuedwoy ewesn| fuezipy efoezvedwor| z euagnBowio ° S40 szop 00 elionuny e-ule6 efuenesopod ezes nsuoy] __efuezip eftoezueduioy} “oot! BS YOO) po veUIZe! BC}OU eusgn6owig [woewpedey es eIu2A| %b 66.0p 0 _| woinns efuetedeu eluenegepod ez 9s psuoy] _woins efueledeu owooM| eusgnbow fwowsedexeseuenl 7H 10 oz op 00 | "elueZip nsOUPaIA elueABgEpOd ez 65 ASHOH| euO|Ow efuezID EOIN] “BUSWOU Bougo elicezueduioy) euagnbowo L 0 gzopo0 cfioquny e-ute6 afuenegepod ezes nsuoy] __ Bouigo eficezuedwoy| in npoUOd efou| efjouersieuy SUupuEWOY] = euegnBowsuo 0 : Lo. PENIS eZ eS ASU] _afuesuoWeW NMOGIdN| ZOU Juagesoyeld euawieln| elusgevoyasd| euegnBoweuo o L | +0 atioysjep efuenesepod ez 28 suo euowoia elioysieg| 19U | ‘Bluaceieydoaud| uegnBoweuo oot %t. 002.07 0¢ | toyerep evades eluenesepod ez 2s nsuoy| eluegeioyerd sioyeieP CAIN} OBu 7 “eluagesoxeid elioysiep e1soq ‘epojeul sogz! | elusoeioyeud a[joy=}9p ely juageioyaid aysin| ggll euegnBowsuo 0 ti propo _ | -enegnBowauojetuenzonGowo ez 28 psuoy] 0921 ez efloxuny eftone!es| i q| “BURAOPAI euepnBoweuo 0 ZHLO cor op 0'0_| 89 efor sfiouenyen afuelineisod ez 2s, afiouenieuy alioverep uadais| 9sit ‘PE! WOO} BIOHENUI| : angez 1pei afiousnyeus auzej21 n{jo¥npeal aftoeiodo eluenesinzi| Zs euegnBoweuo 9b %b 002 0P 0. ‘ez affoyuny efuenipaspo ez 28 NSO] Sfiseredo wow] eluenesepod | eluenesepod | eluenesopod |= Tee ee = [yeu ~oy auauioig [EUG aiuipar | Basdo in gA dO es Bie (efouanyery ey), (efiousayary emuaray2y) , ouasepod (ofuefjanisnezoluEzigy) )=(ofuellavisnezzpafuezaqy)) MMOS Ypepes 21 eiqop as wlxarodsn r efirezign auaia OUyEI +E EUTMOGEN “nfgnajoez as agio £n po 99a psoupary:z enomodeyy “yeqei n yep Asoupara po agaa ojdnp ns S1u'¢ [u'p[u anourered ez nsoupaza wueaegopod nsoupasa umumpcour 1 efteavsopod wypIIge) wuuqoard’ op asepy eIOLOAU Poy:] eUaMIOdEN| jsiioeiedo wow] "BOU8I8}6) NjOsUO} NAO-NOUINO Bz BIONEALT Soy stiaworg | euIgoNd = Diplomski rad Osnovni parametri frekventnog invertora (n01) Parametar za selekeiju upisa i inicijalizaciju Ovaj_parametar omoguéava/onemoguéavanje upis parametara,izmenu parametara ili izmenu prikazanog opsega,vraéanje parametara na kataloSki pode¥ene vrednosti, Dvoditno/rozitno povezivanje se koristi u daljinskom rezimu upravijanja. Pri dvozitnom povezivanju, preko dva vige-namenska ulaza (S1 do $5) se vSi start/stop i promena smera obrtanja, Pri trozitnom povezivanju, preko tri vige-namenska ulaza (SI do $5) se vr8i start, stop i promena smera obrtanja, [Jedino nO7 se moze prikazati i podesavati. Parametri n02 do n79, mogu se samo prikazivati Parameti nO7 do n76, mogu se prikazivall | menjall liz memorije se brie jedino kod greske inicjalizuje kataloske vrednostl parametara pri dvoziénom Jpovezivanju Inicijalizuje katalo8ke vrednosti parametara pri trozicnom Jpovezivanju Napomena: Osentene vrednosti su katalo8ki podesene vrednosti. (n02) Parametar za izbor nagina upravijanja frekventnim invertorom Ovaj parametar wSi izbor metode startovanja i zaustavijanja invertora u daljinskom/lokalnom rezimu upravijanja. a RUN] STOP/RESET Komande su omoguéene -lokalni rezim upravijanja Omoguéava primenu vige-namenskih ulaza za dvozicno I trozicno povezivanje - daljinski rezim upravijania Napomena:U lokainom rezimu upravijanja, RUN komanda se mo%e uneti jedino pomoéu digitalnog terminala, =26- Diplomski rad (003) Parametar za izbor referentne frekvencije u daljinskom reZimu upravljanja Ovaj parametar vr8i izbor metode unofenja referentne frekvencije, za invertor w daljinskom redimu upravjanja. Omoguéena frekvenciie moguéava upravijanje referentnom frekvencijom, preko| jrednosti specificirane u parametru (n21) [Omogu¢ava upravijanje referentnom frekvencjom, lpreko eksternog signala, za (0- do 10-)V 3 [Omoguéava upravijanje referentnom frekvencijom, Jpreko eketernog signala, za (4- do 20-)mA FJOmoguéava upravijanje referentnom frekvencijom, preko eksternog signala, za (0- do 20-)mA primena polenciomelra za podetavanje (n09 do n15) Parametar podeSavanja modela V/f Ovaj parametar vr8i izbor V/F modela, kao osnovne karakteristike invertora sa izkaznim odnosom napon-frekvencija. Oblik karakteristike, prikazan na slici ispod tabele sa parametrima, ‘Opis ‘Opseg | Jedinica | Kataloski IMiaksimaina frekvencija (FMAX) 150.0 do 400 60 |Maksimaini napon (VMAX) [a0 266 200 IMaksimaina naponska frekvencija (FA) [0:2 do 400 15 Srednja izlazna frekvenclja (FB) 0.4 do 398 15 [Srednja izlazna naponska frekvencija (VG) _|1 do 255 12 [Minimaina ilazna frekvencija (FMIN) ‘do 10.0 15 IMinimaina izlazna naponska frekvendlja 2 (VMIN} Napomena: Za parametre n09, nl i inl2 navin podeSavanja je: ‘Vrednosti jedinice podeSavanja, za frekvencije manje od 100 Hz-a, su 0.1 Hz. ‘Vrednosti jedinice podeSavanja, za frekvencije vee od 100 Hz-a, su 1 Hi Tzlazni napon (V) nlo nl3 nls Frekfencija (Hz) 0 TH Diplomski rad Napomena : {.Parametri moraju biti podeSeni tako da bude ispunjen uslov: nl4

    You might also like