Ime fakulteta

IZAZOVI SA KOJIMA SE SUOAVA LOKALNA

ZAJEDNICA
Predmet: Menadment lokalne samouprave

Profesor: Doc.Dr Boris Mijovi Student: Bojana Petrovi 77-17

 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

Sadraj
1. Uvod ...................................................................................................................................................... 1
2. Dunosti lokalne zajednice ................................................................................................................... 2
2.1. Borba protiv korupcije .................................................................................................................. 2
2.2. Podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja ................................................................................... 2
2.3. Smanjenje siromatva ................................................................................................................... 3
2.4. Smanjenje nezaposlenosti ............................................................................................................. 3
3. Funkcije odjeljenja za lokalni razvoj .................................................................................................... 4
3.1. Savjetodavna funkcija gradonaelniku, gradskom vijeu ............................................................. 4
3.2. Planiranje ruralnog razvoja ........................................................................................................... 4
3.2. Priprema i praenje sprovoenja projekata od ekonomskog znaaja ............................................ 5
3.3. Odravanje postojeihm privlaenje novih i irenje lokalnih i poslovnih aktivnosti.................... 5
3.4 Pruanje direktne podrke lokalnoj poslovnoj zajednici ............................................................... 6
3.5. Unapreenje radne snage .............................................................................................................. 6
4. Zakljuak............................................................................................................................................... 7
5. Literatura ............................................................................................................................................... 8
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

1. Uvod

Lokalna zajednica je pojam koji ukljuuje odreenu teritorijalnu cjelinu, u kojoj graani,
posredstvom vlastitih i zajednikih resursa, zadovoljavaju najvei dio svojih ivotnih potreba i
rjeavaju svoje ivotne probleme. Mjesna zajednica ukljuuje i odgovarajue institucije i mreu
institucija koje, sa stanovnitvom, ine manje ili vie vrstu i trajnu vezu meusobnih odnosa,
uzajamnosti i raznolikosti oblika ivota. Na osnovu solidarnosti i uzajamnosti, mogu se razviti
specifini naini ivota u mjesnoj zajednici koji daju posebne kvalitete i mogu ih razlikovati od
drugih.
Lokalna samouprava obuhvata pravo graana i organa lokalne samouprave da, u granicama
utvrenim zakonom, ureuju i upravljaju odreenim javnim i drugim poslovima, na osnovu
sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog stanovnitva. Optina ima pravo da iskae svoje
miljenje ili pokrene inicijativu prema nadlenim dravnim organima o problemima koji nijesu u
okviru njene nadlenosti, ali su od interesa za lokalnu samoupravu.
Graani uestvuju u odluivanju o svojim potrebama i interesima neposredno i preko slobodno
izabranih predstavnika u organima lokalne samouprave. Stranac moe ostvarivati pojedina prava
u lokalnoj samoupravi pod uslovima i na nain utvren zakonom. U vrenju svojih poslova organi
lokalne samouprave obezbjeuju jednaku zatitu prava i na zakonu zasnovanih pravnih interesa
lokalnog stanovnitva i pravnih lica. Optina ima imovinu i svoje prihode. Imovinom i prihodima
optina samostalno raspolae, u skladu sa zakonom.
Iako u mnogim dravama lokalna samouprava nije dostigla neki zavidan nivo, ona u svemu
opravdava svoje postojanje. Ona u svim zemljama opstaje kao vjeiti pratilac dravne uprave, pa
i njen inilac sa kojom se na odreeni nain preplie ili stapa.

1
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

2. Dunosti lokalne zajednice

2.1.Borba protiv korupcije

Korupcija je jedno od najzastupljenijih pitanja u crnogorskom javnom diskursu, dok je borba

protiv korupcije jedan od prioriteta institucija drave, sudei po stratekim dokumentima i
izjavama zvaninika. Lokalne samouprave su, kao pruaoci usluga i kao institucije zaduene za
zajedniki interes graana, posebno ranjive pred korupcijom. Efekti korupcije na lokalnom nivou
imaju kao posljedicu, ne samo stagniranje ekonomije, ve i poveanje stope nezaposlenosti,
gubitak povjerenja u administraciju, itd.
Vlada Crne Gore je 2008. godine usvojila Model programa borbe protiv korupcije u lokalnoj
samoupravi i Model akcionog plana. Na sjednici odranoj 9. jula 2008. Godine, Vlada je obavezala
Ministarstvo unutranjih poslova da do kraja IV kvartala 2008. godine formira Komisiju za
praenje realizacije akcionih plana za borbu protiv korupcije u lokalnoj samoupravi, koja e na
osnovu izvjetaja optina pripremati estomjesene izvjetaje o realizaciji mjera, i dostavljati Vladi
i Nacionalnoj komisiji za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala godinje izvjetaje o
realizaciji aktivnosti.

2.2. Podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja

Lokalni ekonomski razvoj predstavlja proces u kome uestvuju predstavnici svih sektora na
lokalnom nivou, kako bi zajednikim snagama to vie unaprjedili privredu i stvorili vrstu i
odrivu ekonomiju. To je sredstvo za privlaenje kapitalnih investicija i otvaranje kvalitetnih
radnih mesta, u cilju poboljanja kvaliteta ivota za sve ljude koji ive u tom okruenju. Lokalni
ekonomski razvoj podstie javni, privatni i civilni sektor da uspostave odnose uzajamnog
partnerstva i kroz saradnju pronau reenja za zajednike ekonomske izazove. Kroz proces lokalno
ekonomskog razvoja, lokalno stanovnitvo se motivie da koristi preduzetnitvo, rad, kapital i
druge lokalne resurse u ostvarivanju prioriteta svoje zajednice.
Proces lokalnog ekonomskog razvoja obuhvata:
Ukljuivanje bitnih predstavnika graana i lokalnog poslovnog sektora
Unaprjeenje kapaciteta gradova / optina za lokalni ekonomski razvoj
Sredstva za unaprjeenje lokalnog ekonomskog razvoja
Strateko planiranje ekonomskog razvoja
Praenje i ocena realizacije projekata ekonomskog razvoja

2
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

2.3.Smanjenje siromatva

Siromatvo moemo definisati kao nemogunost dijela stanovnitva da sebi obezbjedi

egzistencijalni nivo hrane, sklonita i odee i nemogunost odravanja minimalnog ivotnog
standarda. U najsiromanije zemlje svijeta spadaju sa GDP per capital od 900 do 600 $ : Malawi,
Somalija, Komoros, Kongo, Burundi, Istoni Timor, Tanzanija, Afganistan i Jemen

2.4. Smanjenje nezaposlenosti

Istorijski, industrijalizacija je posticala ekonomski razvoj smanjivanjem nezaposlenosti. Kako se

urbana industrija irila, stvarala su se nova radna mesta. Budui da su ruralni radnici migrirali u
gradove, kako bi iskoristili prilike koje su pruali novi poslovi, industrijalizacija je takoe
pogodovala razvoju poljoprivrednih tehnologija koje su zahtevale manje radne snage. Ova
migracija je smanjila potrebe za ruralnim radnicima i posticala urbanizaciju i razvoj. Uprkos ovoj
istorijskoj injenici, industrijalizacija i ekonomski rast u mnogim zemljama u razvoju tokom 1970-
ih i 1980-ih nisu vodili smanjenju broja nezaposlenih i potplaenih ( ljudi koji rade manje nego to
bi eleli) ve je broj nezaposlenih zapravo rastao.
Ovo je rezultat drastino promenjenog makroekonomskog okruenja. U razvijenom svetu, rast u
nezaposlenosti je bio samo trenutni rezlutat stanja u kome je stvaranje radnih mesta kaskalo za
industrijskim rastom.
Ovo nije bio sluaj u svetu u razvoju. Spoljni faktori, ukljuujui pogoran balans u plaanju,
poveanje dugova i meunarodna primena programa koji su u kombinaciji prouzrokovali pad u
industrijskom rastu to je dalje vodilo do poveanja nezaposlenosti. Zbog toga, problem
nezaposlenosti u zemljama u razvoju je jedinstven. Ukratko, problemi nezaposlenosti u zemljama
u razvoju su mnogo kompleksniji od onih u razvijenim zemljama.

3
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

3. Funkcije odjeljenja za lokalni razvoj

Glavna svrha odeljenja za lokalni razvoj jeste da razvija zajednicu koja prua povoljne uslove za
poslovanje, u kojoj e se otvarati nova radna mesta, poveati ulaganja, uspostavljati privatno-javna
partnerstva i napredovati poslovni sektor.

3.1. Savjetodavna funkcija gradonaelniku, gradskom vijeu

Predlae Gradonaelniku i Gradskom Vijeu stimulativne mjere za otvaranje i privlaenje

direktnih stranih/domaih investicija
Priprema predloge regulative u oblasti ekonomskog razvoja
Predlae Gradonaelniku i Gradskom vijeu propise kojima se unapreuje sistem
izvornih javnih prihoda i daje miljenje na akte kojima se mijenja stopa odnosno visina
izvornih prihoda lokalne samouprave
Prua miljenje za usvajanje i sprovoenje lokalnih investicionih programa
Pokree inicijativu za izradu, izmjenu ili dopunu urbanistikih planskih akata (namjena
povrina, plan mree i objekata saobraajne, energetske, vodoprivredne, komunalne i
druge infrastrukture) u cilju stvaranja uslova za efikasniji privredni razvoj i daje miljenje
u postupku koji nije pokrenut po njenoj inicijativi)
Daje miljenje u postupku dodjele graevinskog zemljita na trajno i privremeno
korienje i vri kontrolu namjenskog korienja graevinskog zemljita
Predlae mjere za poboljanje inspekcijskih i upravnih procedura koje utiu na
ekonomski razvoj
Predlae mjere za smanjenje stope nezaposlenosti i smanjenje siromatva
Predlae mjere za poboljanje radne sposobnosti i stvaranje jednakih mogunosti za ene
i ugroene grupe

3.2. Planiranje ruralnog razvoja

Budui da otprilike 70% svetskog siromanog stanovnitva ivi u ruralnim podrujima i primarno
je ukljueno u ivotno znaajnu poljoprivedu, ruralni razvoj je kljuni cilj ekonomskog razvoja.
iroko rasporostranjeno siromatvo, rastue nejednakosti i nezaposlenost su svi povezani sa
ekonomskom stagnacijom u ruralnim podrujima. Ilustracije radi, procenjeno je da 800 miliona
ljudi (od ukupno 3 milijarde ruralne populacije) nema dovoljno hrane da zadovolji svoje
prehrambene potrebe.

4
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

Zbog svoje uloge u proizvodnji jeftine hrane i radne snage za rastui industrijski sektor,
poljoprivredni sektor je tradicionalno smatran podrom celokupnom razvoju. Ipak, kako se
rezultati u globalnoj ekonomiji menjaju, industrijalizacija se vie ne smatra primarnim ciljem
razvoja. Generalno je prihvaeno od strane ekonomista koji se bave razvojem, da je ruralnim
ekonomski razvoj nezamenjiv deo ekonomskog razvoja, naroito u 63 najmanje razvijene zemlje
sveta.

3.2. Priprema i praenje sprovoenja projekata od ekonomskog znaaja

analiza uslova na tritu i istraivanje mogunosti za pokretanje razvojnih projekata;

komunikacija sa meunarodnim organizacijama i donatorima
koordinacija rada prisutnih donatora meunarodnih organizcija
istraivanje mogunosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe;
priprema predloga razvojnih projekata;
upravljanje sprovoenjem razvojnih projekata.

3.3. Odravanje postojeihm privlaenje novih i irenje lokalnih i poslovnih aktivnosti

Stalni kontakt sa predstavnicima domaih i stranih investitora

Sistematski pristup odnosima sa potencijalnim investitorima
Organizacija obilazaka privrednih potencijala, za potencijalne investitore
Organizuje pruanje pravne i druge strune pomoi za unapreenje inovatorstva i
pronalazatva, kao i za njihovu primjenu u privredi
Uestvuje u pregovorima sa investitorima
Koordinie rad drugih uprava i javnih preduzea i ustanova kada postoji inicijativa za
privlaenje konkretnog investitora i kada se radi o projektima od znaaja za lokalni
ekonomski razvoj
Zahtjeva od gradskih uprava i javnih preduzea i ustanova izvravanje zadataka u cilju
lokalnog ekonomskog razvoja

5
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

3.4. Pruanje direktne podrke lokalnoj poslovnoj zajednici

Dnevni kontakti sa lokalnim preduzetnicima, organizacija istraivanja i drugih aktivnosti

u cilju unapreenja njihovih poslovnih sposobnosti
Pruanje strune podrke poetnicima i postojeim MSP
Kreiranje trening programa za poetnike u biznisu i poslovna udruenja
Organizacija treninga za MSP u oblastima pisanja projekata i pripreme dokumentacije za
kreditne zahteve
Pruanje podrke lokalnim preduzetnicima pri registraciji i preregistraciji
Promovisanje preduzetnitva i privatno-javnih partnerstava.

3.5. Unapreenje radne snage

Priprema obuka i prekvalifikacija u skladu sa potrebama investitora i ili potrebama

postojeih biznisa
Pruanje informacija nezaposlenima u vezi pokretanja sopstvenog biznisa, potrebama
investitora i programima samozapoljavanja
Priprema i realizacija edukativnih programa za instruktore i konsultante u oblasti LER i
preduzetnitva

6
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

4. Zakljuak

Uspeh zajednice danas zavisi od njene sposobnosti adaptacije na dinaminu lokalnu,

nacionalnu i meunarodnu trinu ekonomiju. Strateki planiran odriv lokalni ekonomski razvoj
sve vie koriste zajednice za jaanje lokalnog ekonomskog kapaciteta podruja, poboljanje
investicione klime i omoguavanje poveanja produktivnosti i konkurentnosti lokalnih preduzea,
preduzetnika i radnika.
Razumevanje principa i prakse stratekog planiranja e omoguiti zajednicama da poboljaju
svoj kvalitet ivota, stvore nove ekonomske uslove i bore se protiv siromatva, sve u skladu sa
zatitom ivotne sredine. Globalizacija poveava povoljne prilike i konkurenciju za lokalno
ulaganje. Postoji mnogo naina na koje optine mogu da doprinesu poboljanju svoje lokalne
ekonomije.
Najvanija i najefikasnija aktivnost lokalnog ekonomskog razvoja koju optina moe da
preduzme, je poboljanje regulatornih postupaka i procedura kojima sama optina izlae
poslovne subjekte. U mnogim zemljama se ekonomski rast odreuje ne samo formalnom
ekonomijom (ekonomski sektori koji su zakonski registrovani i koji plaaju porez), ve i
neformalnom ekonomijom (one aktivnosti koje nisu zakonski registrovane). U nekim
sluajevima, obim neformalne ekonomije je vei od formalne i ona sa formalnom
ekonomijom meusobno deluje obezbeenjem odreene robe i usluga. Veze izmeu formalnog i
neformalnog sektora ekonomije treba da se shvate i razmotre pri planiranju lokalne strategije
ekonomskog razvoja, mada je to esto lake rei nego uiniti.

7
 Izazovi sa kojima se suoava lokalna zajednica | Bojana Petrovi

5. Literatura

Lokalne samouprave u Crnoj Gori u borbi protiv korupcije - Izvjetaj o sprovoenju

lokalnih akcionih planova za borbu protiv korupcije u 14 crnogorskih optina u periodu
od 2009. - 2012. i 2013. - 2014.
Zakon o lokalnoj samoupravi - Podgorica, 10. jula 2003. godine
Analiza funkcionisanja lokalne samouprave u Crnoj Gori - Podgorica, 21. jun 2012.
godine