Izabela Aljende KUA

DUHOVA

Glavni i odgovorni urednik Miliko Mijovi

Urednik Radivoje Miki

Dizajn korica Natalija Petrovi

Tehniki urednik Jasmina ivkovi

Izabela Aljende

KUCA DUHOVA
NARODNA KNJIGA
ALFA
2004
 Naslov originala
Isabel Allende
LA CASA DE LOS ESPIRITUS

Prcveli
Milan Komneni Milena
Trobozi
Copyright 1982. Isabel Allende Translation copvright za SCG ALFA-
NARODNA KNJIGA, 2004.

ISBN 86-331-1451-8

Ova knjiga se ne sme bez dozvole autora. ni u celini ni u delovima. umnoavati,

preliimpavati niti prenosili ni u jednom obliku niti ikakvim sredstvom. Ona se bez
odobrenja izdavaa ne sme ni na koji drugi nain niti ikakvim drugim sredstvom dis
tribuirati
niti pak umnoavati. Sva prava na objavljivanje owe knjige zadravaju autor
i izdava prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
 vLA&f^srvo :
^^L-FVIe g^VLnB/io
JVj;>x)

l^ -ze*r*i.
/

Majci, baki i ostalim

neobinim zenama owe
povesti

Izabela Aljende
 Koliko ivi ovek?
v

Zivi hiljadu godina ili samo jednu?

ivi nedelju dana ili vekovima?
Za koje vreme mre ovek?
ta znai: mre zanavek?

Pablo Neruda
 /
Lepotica Rosa
,,Barabas je stigao u nau kucu pomorskim putem", zabeleila
je krasnopisom devojica Klara. Ve tada imala je obiaj da
zapisuje vane stvari. Kasnije, kada je zanemela, vrljala je
kojekakve triarije ne slutei da e mi njene sveske, pedeset
godina docnije, pripomoi da otrgnem prolost od zaborava i da
preivim sopstveni strah. Barabas je stigao na Veliki etvrtak. Bio
je u runom kavezu, uprljan sopstvenim izmetom i mokraom, a
zverao je kao bespomoan i ja-dan suanj. Ipak, kraljevsko
dranje i krupnoca kostiju ve tada su nagovetavali da e izrasti u
znamenitog gorostasa. Taj otuni jesenji dan niim nije najavljivao
dogadaje koje je devojica zapisala i tako ih sauvala od zaborava.
A we se desilo u upnoj crkvi Svetog Sebastijana prilikom
podnevne mise kojoj je Klara prisustvovala sa ostalim ukuanima.
U znak tuge, sveci su bili prekriveni Ijubiastim pokrovima koje su
bogomoljke jednom godinje vadile iz krinje u sakristiji i istile
od praine. Pod tim korotnim krpama nebesnici su naliili na
gomilu nametaja spremljenog za selidbu, a taj alosni utisak nisu
mogli da ublae svee, tamjan, ni cviljenje orgulja. Zakukuljene i
pretece spodobe uzdizale su se umesto svetaca u prirodnoj veliini,
istih kijaviavih li-ca, sa doteranim mrtvakim vlasuljama,
rubinima, biserima, lanim smaragdima i u odedi firentinskih
gospara. Korota je pogodovala jedino zastitniku crkve, svetom
Sebastijanu, da tokom Velike sedmice potedi vernike svog
nedolino usukanog tela, probodenog mnotvom strela,
pokropljenog kr
10 habela Aljende

vlju i suzama, te je liio na ispaenog homoseksualca ije su rane,

volebno osveavane etkicama oca Restrepa, izazi-vale kod
Klare gadenje i drhtavicu.
Ta nedelja pokajanja i posta bee se oduila, Ijudi nisu igrali
karte niti svirali muziku koja bi raspaljivala pohotu ili odvraala od
posta, svuda su se zapaale pogruenost i smernost, iako je
davolov alac ba tih dana najupornije iskuavao slabo katoliko
telo. 0 postu se jelo meko pecivo od li-snatog testa, itke
papazjanije od povra, upljikaste tortilje i veliki sirevi dobavljeni
sa sela, ime su se porodice podsea-le na stradanje Isusovo,
uzdravajuci se da okuse komadi mesa ili ribe, pod pretnjom
izoptenja, kako je naglaavao otac Restrepo. Niko ne bi ni
pomislio da se oglui o njegove zapovesti. Svetenik je znao da
dugim prstom javno ukae na grenika i da znalakim reima
uzburka oseanja.
-Ti, lopove, ukrao si novac sa oltara! -vikao je sa pro-
povedaonice pokazujuci na nekog gospodina koji je zavlaio
glavu u okovratnik da izbegne upnikov pogled. -Ti, be-stidnice,
kurva se po pristanitu! -optuivao je gospodu Ester Trueba,
poklonicu reda karmelianske Gospe. Sirota ena, nepokretna
usled kostobolje, zaprepaceno je beila oi, ne razabirajuci ta ta
re znai ni gde se pristanite nalazi. -Pokajte se, grenici, odurne
strvine, nedostojni rtve naeg Gospoda! Postite! Pokajte se!
upnik je morao da obuzdava plam svoje duhovnike revnosti
kako se ne bi otvoreno ogluio o zapovesti crkvenih
velikodostojnika koji su se, zahvaceni vetrovima modernizma,
protivili kostreti i bievanju. Smatrao je da se we slabosti due
mogu pobediti jednim potenim ibanjem tela. Svojim
neobuzdanim propovedima ve bee iziao na glas. Vernici su ga
pratili iz jedne upe u drugu i preznojavali se sluajui kako
opisuje muke grenika u paklu. Slikovito je doaravao veni
plamen, tela raetvorena udovinim napravama, udove
probodene kukama, odvratne gmazove kako se uvlae u vagine,
nabrajajuci u svakoj propovedi jo sijaset
Kua duhova 11

muenja da bj u Vernicima pobudio strah od Boga. Svojim

popovskim gaiidjskim naglaskom ak je i satanu opisao do
najsitnijih pojecjinosti, uveren da je njegov jedini zadatak na ovom
svetu cja uznemiri savest ravnodunih kreolaca.
Severo d^l Valje bio je ateista i mason, all se radi svojih
politikih ambicija nije mogao ogluiti o najposeenije nedeljne i
praz^jgne mise Morao je da prisustvuje misama kako bi svi mogjj d a
ga vide. Njegova ena Niva, duboko podozriva prerti^
mantijaima, vie je volela da se obraca Bo-gu bez posrednika.
Bili su joj dosadni opisi neba, istilita i pakla, all je pratiia mua u
njegovim izbornim nastojanjima, nadajui se cja e ene stei
pravo glasa ukoliko on dobije mesto u Korig resu< Za to pravo ona
se borila desetak godina. U toj borbi nisu je obeshrabrile ni este
trudnoe. Toga Velikog etvj-fta otac Restrepo je apokaliptinim
predskazanjima doveo siuaoce do ruba strpljenja i Niva je poela
da oseca muniriu Zapitala se da nije ponovo u drugom stanju.
Premda je koristila kupke od sirceta i obloge od ui, izrodila je
petna^storo dece od kojih je jedanaestoro ostalo u ivotu. S
razlogom je verovala da ulazi u zrelo doba jer je njena najmlada ^\
Klara Vec napunila deset godina. Kanda je njena zapanjvijuc'a
plodnost napokon usahnula. Ba kada je uzrok svoje munine
nalazila u propovedi oca Restrepa, ovaj je upro prst u nju [ povikao
da pojedini licemeri nastoje da ozakone vanbranu decu i
gradanski brak, pa tako razbijaju porodicu, naruavaju otadbinu,
privatno vlasnitvo i Crkvu stavljajuci ene u jednak drutveni
poloaj sa mukarcima, i-me otvoreno prkose zakonu bojem
koji je, u tom pogledu, vie nego izriit. Niva i Severo popunili su
sa svojom decom ceo trei red klupa. Klara je sedela pored majke.
im bi svestenik razve^ao prjgu 0 gresima telesnih uivanja, mati
joj je nestrpljivo stezala ruku jer j'e znala da te prie podstiu de-
vojicu da ^amiija svakojaka izopaenja koja prevazilaze stvarnost,
o cemu su svedoila njena pitanja na koja niko nije umeo da
odgovori. Klara je sazrela prerano i bila bujne
12 Izabela Aljende

mate, koju su we ene u njenoj porodici nasledivale po majinoj

liniji. U crkvi je porasla temperatura, a opojan miris svea, tamjana
i svetine koja se tiskala, samo su jo vie zamarali Nivu. elela je
da se obred vec jednom zavri pa da se vrati svojoj hladovitoj kui,
da sedne na trem s papratima i da pijucka bademovo mleko koje je
Nana spravljala o praznicima. Pogledala je svoju decu: mlada su
bila umorna i utogljena u nedeljnoj odeci, a starija su poela da se
vrpoIje i zveraju. Pogled joj je zastao na Rosi, najstarijoj od pre-
ivelih keri. Kao uvek, bila je zadivljena njenim izgledom. U
udnoj Rosinoj lepoti bilo je neeg uznemiravajueg, emu ni
majka nije mogla da odoli: izgledala je kao sazdana od neke tvari
od koje nisu stvoreni ostali Ijudi. Niva je zna-la da joj ki nije od
ovoga sveta ak i pre nego to se rodi-la, jer joj se javila u
snovima, pa je zato nije iznenadio us-klik babice im je ugledala
novorodene. Na rodenju Rosa je bila bela, glatka, bez bora, kao
porcelanska lutka, sa zelenom kosom i utim oima. Lepe
stvorenje nije dolo na svet od vremena praroditeljskog greha,
kazala je babica krsteci se. Posle prvog kupanja Nana joj je oprala
kosu rastvorom kamilice da bi se boja ublaila i poprimila sjaj
stare bronze, a potom su devojicu izneli na sunce da joj ojaa
koa, koja bee prozirna na trbunim pregibima i ispod pazuha
tako da su se nazirale vene i skriveni splet miica. Ipak, we te
bapske rabote nisu bitnije izmenile njen izgled i ubrzo se pro-neo
glas da se rodio andeo. Niva se nadala da e njena de-vojica,
kako bude rasla, stei poneku manu, all se takva nadanja nisu
ispunila. Naprotiv, sa osamnaest godina Rosa se nije nagojila, niti
su je naruile bubuljice, nego se njena morska dra vremenom
uvecala. Boja njene koe, s blagim plaviastim prelivima, kao i
boja kose, usporene kretnje i cutljiva narav navodili su na pomisao
da je posredi nekakvo stvorenje koje ivi u morima. Podseala je
na ribu, a da je ima-la rep obrastao krljutima, bila bi prava
morska vila. Medutim, njene noge svrstavale su je na neodredeno
razmede iz-
Kua duhova 13

medu Ijudskog bica i mitolokog stvorenja. Uprkos svemu,

devojka je ivela maltene uobiajeno, imala je verenika, jednog
dana e se valjda i udati pa e neko drugi preuzeti brigu o njenoj
lepoti. Rosa pognu glavu, a tada se sa gotskih vitraa otkide titrav
zrak i splete oreol oko njene glave. Na to se neki od prisutnih
osvrnuse, odmerie je pogledom i stadoe da se saaptavaju, to se
inae esto deavalo u njenom prisustvu. Ali Rosa se pravila kao
da nita ne primeuje, nije bila samoljubiva, a tog dana bee
zanesenija nego obino, jer je smiljala svakojake ivotinje koje
jo treba da izveze na svom stolnjaku, udnovate poluptice
-polusisare, obrasle raznobojnim perjem, bez rogova i papaka,
tako nagojene i kratkokrile da svojim oblikom prkose
zakonitostima biologije i aerodinamike. Retko je mislila na svog
verenika Estebana Truebu, all ne zato to ga nije dovoljno volela
nego zato to je bila zaboravna, a i dve godine nevidanja svakako
su uinile svoje. On je radio u rudnicima na severu. Pisao joj je
redovno, a Rosa mu je odgovarala povremeno, kitei pisma
prepisanim stihovima i crtajuci cvece na pergamentskoj hartiji.
Zahvaljujui toj prepisci, u koju je Niva obavezno zabadala nos,
Rosa je saznala da je rudarska sreca prevrtljiva, da njemu
neprekidno preti opasnost od odrona, da moe biti iv zatrpan dok
se, esto nasumice, provlai kroz klizave pod-zemne hodnike. On
se nadao da e naposletku pronaci udesnu zlatnu ilu, da ce se
brzo obogatili, vratiti se kui i odvesti Rosu pred oltar. Tako bi
postao najsreniji ovek na svetu. Tim reima zavravao je svako
pismo. Ipak, Rosa nije urila sa udajom. Skoro da je zaboraviJa
onaj jedini poJjubac koji su jedno drugome dali na rastanku.
Nikako nije uspevala da se seti boje oiju upornog verenik;.. Pod
uticajem srceparateljnih romana, jedinog njenog tivi.-, uivala je
da ga zamilja preplanulog na pustinjskom vetru, u izmama, kako
kopa zemlju u potrazi za gusarskim blagom, panskim zlatnicima i
draguljima Inka. Uzalud joj je Niva govorila da rudno blago poiva
u kamenju. Rosa nije mogla zamisliti da
14 Izabela Aljende

bi Esteban Trueba drobio tone ljunka nadajuci se da e iz njega,

posle svojevrsnog peenja, dobiti makar gram zlata. U
meduvremenu, dok ga je ekala, ona nije dangubila. Prionu-la je
na divovski posao koji je sebi zadala: da izveze najvei stolnjak na
svetu. U poetku je vezla pse, make, leptirove, all mata je ubrzo
dobila krila i dok je otac na we zabrinuto gledao, ispod njene igle
radao se roj neverovatnih ivotinja. Severo je smatrao da je dolo
vreme da njegova kci izide iz sanjarija i side na zemlju, da naui
kucne poslove i da se priprema za udaju, all Niva nije delila to
zabrinutost. Klonila se da kerku gnjavi ovozemnim poslovima, jer
je slutila da je Rosa nebesko stvorenje, da joj nije sudeno da pre-
dugo boravi u surovom meteu ovog sveta, pa joj nije bra-nila da
sa sestrama na miru veze stolnjak i nije imala zamerki na njen
komarni zverinjak.
Na Nivinom stezniku pue jedna ica i vrh joj se zari medu
rebra. Osetila je da se gusi u haljini od plavog velura, pripijenoj u
struku, uskih rukava i sa visokim ipkanim okovratnikom. Ako bi
olabavila pojas, creva bi joj maltene zavijala pola sata dok se ne bi
vratila u prirodno stanje. 0 tome je esto raspravljala sa
prijateljicama sifraetkinjama. One su dole do sledeceg zakljuka:
ukoliko ne budu skra-tile suknju, podsekle kosu i odbacile
podsuknju, ene nee imati vajde od toga to im je dozvoljeno da
studiraju medicinu i imaju pravo glasa. Kao ni ostale, ni Niva nije
imala smelosti da medu prvima napusti modu.
Osetila je da joj galicijski glas vie ne tue po temenu. Bi-la je
to jedna od onih dugih pauza u propovedi koje je svetenik,
znajui kako deluje nelagodna tiina, esto pravio. Ta-da je
usplamtelim pogledom prelazio po parohijanima. Niva is-pusti
Klarinu ruku, izvue maramicu iz rukava i obrisa kap koja joj je
klizila niz vrat. Tiina se zgusnula, inilo se kao da je vreme u
crkvi stalo, all niko nije smeo da se nakalje ili pomeri, plaei se
da bi mogao privuci panju oca Restrepa. Njegove poslednje rei
jo su podrhtavale izmedu stubova.
Kua duhova 15

Tog trenutka, kao to e se godinama kasnije Niva pri-seati,

usred nelagodnosti i tiine, razgovetno se zauo glas male Klare:
- Pst! Oe Restrepo! Ako je ta govorancija o paklu samo
arena laa, ispaemo kulovi...
Jezuitov kaiprst, vec podignut da opomene na nove muke,
zastade kao gromobran iznad njegove glave. Ljudima zastade dah,
a oni koji su dremuckali -trgoe se. Medu prvi-ma su se prenuli
suprunici Valje. Osetili su da ih obuzima panika, a i deca su
poela da se vrpolje. Severo je shvatio da mora neto uiniti pre
nego to nastupi opti smeh ili se na njih srui kazna sa nebesa.
Dograbio je enu za ruku, a Klaru za vrat i urno ih povukao ka
izlazu, a za njima su nagrnula ostala deca. Uspeli su da izidu pre
nego to je svetenik stigao da prizove nebeske munje da ih
pretvore u kipove od soli, all je do predvorja dopro njegov strani
glas rasrdenog arhandela:
- Ohola vetice! U tebe je uao davo!
Owe rei oca Restrepa, proroanski teke, urezace se u
porodino seanje i njih su se, narednih godina, esto prise-ali.
Jedino Klara nije na njih pomiljala: zapisala ih je u dnevnik i
ubrzo zaboravila. Njeni roditelji, naprotiv, nisu mogli da ih izbriu
iz seanja, mada su smatrali da su neastivost i oholost suvie
krupni gresi za tako malu devoji-cu. Plaili su se ogovaranja
svetine i fanatizma oca Restre-pa. Do tog dana nisu se preterano
obazirali na udnovato ponaanje najmlade keri, niti su ga
pripisivali davolovom uticaju. Smatrali su da je to Klarina urodena
osobina, kao to je Luis bio hrom, a Rosa lepa. Klarine duevne
moi nisu nikoga uznemiravale, niti su izazivale osobite pometnje;
javljale su se gotovo uvek povodom beznaajnosti i u porodinom
krugu. Ponekad, dok bi svi po stareinstvu sedeli za stolora u
trpezariji, poeo bi da poskakuje slanik i da ubrzo eta izmedu aa
i tanjira. Nije ga pokretala nikakva pozna-ta snaga ili vetina
madioniara. Tada je Niva vukla Klaru
16 Izabela Aljende

za pletenice i odvraala ker od te luckaste zanimacije: slanik bi se

vratio na predanje mesto i umirio. Braa i sestre udesili bi da, pred
gostima, onaj najblii hitro dograbi we to pone da se krece na
stolu, pre nego to bi gosti opazi-li i zinuli od zaprepaenja.
Ukuani su nastavljali da jedu bez komentara. Navikli su i na
Klarina predskazivanja. Na-javljivala je zemljotrese, to je bilo
veoma korisno u tom trusnom podruju, jer su Ijudi mogli da
blagovremeno sklone posude i da stave papue nadohvat ruke
ukoliko budu morali da istre u pomrinu. U estoj godini Klara je
predskazala da ce se Luis strmoglaviti s konja. No, on nije mario
ta sestra pria, all je ubrzo zaista pao s konja i polomio kuk. Od te
ozlede okracala mu je leva noga pa je morao da nosi posebnu
cipelu sa debelim donom koju je sam pravio. Tada se i Niva
zabrinula, all Nana ju je umirivala govorei da mnoga deca imaju
svakojake bube u glavi, da im tota dolazi na san i da razgovaraju
s duama pokojnika. Ipak, we to iezne im izgube nevinost.
-Niko ne stigne do punoletstva u takvom stanju -re- kla je ona.
-Priekajte samo da devojica dobije prvu men-struaciju i
videcete kako ce je proi ludovanje da pomera pokustvo i
predskazuje nesree.
Klara je bila Nanina mezimica. Nana je pripomagala ka-da se
ona radala. Jedino je Nana zaista shvatala udnovatu narav
devojice. Kada je Klara izila iz majine utrobe, ona ju je
prihvatila na ruke, Ijuljukala i okupala. Od tog asa bezgranino
je zavolela to slabano stvorenje, ija su pluca bila puna sluzi, koje
je svakog trena maltene gubilo dah i poprimalo Ijubiastu boju.
Kada bi joj ponestalo daha, Nana je bila prinudena da je oivljava
toplinom svojih krupnih grudi, znajui da je to jedini lek protiv
astme, blagotvorniji od alkoholnih sirupa doktora Kuevasa.
Zabrinut zbog skandala koji je njegova kci izazvala prilikom
bogosluenja u crkvi, Severo se tog Velikog etvrtka uzmuvao po
dnevnoj sobi. Vajkao se da samo fanatik kao
Kua duhova 17

otac Restrepo moe jo verovati u vetice, vedogonje i neastive

sile u dvadesetom veku, tom veku prosveenosti, nauke i tehnike,
u kome vie niko ne uzima preozbiljno prie o davolu. Niva ga
prekinu i ree da se stvar ne sastoji u tome. Ukoliko Klara pone
da tera po svome i van roditeljskog doma, a upnik nastavi da se
raspituje, we e ubrzo izii na videlo.
- Odasvud ce nagrnuti svetina da je vidi kao neko u-do -ree
Niva.
- A onda Liberalnu partiju mogu da okaim maku o rep
-progunda Severo, procenjujui kakvu bi tetu njegovoj politikoj
karijeri mogla da nanese ki vetiara. Dok su jo
0 tome premiljali, odnekuda banu Nana, kloparajui nanu-
lama, uz utanje utirkanih sukanja, i saopsti da Ijudi upravo
istovaruju neciji les u dvoritu. Ba tako. Uli su sa etvoropregom
i zakrili prednji deo dvorita. Konji su izgazi-li kamelije,
balegom ukaljali blistave ploe, uzvitlali prainu
1 trupkali kopitama, a sujeverni Ijudi proklinjali su zlu sudbu i
krstili se protiv uroka. Doneli su le ujaka Markosa sa svim
njegovim prtljagom. Svim tim darmarom nekako je upravljao
slatkoreivi oveuljak u crnoj odeci, sa prevelikim redengotom i
eirom. On udari u sveanu govoranciju, all ga Niva grubo
prekide, baci se na pranjav koveg sa posmrtnim ostacima
voljenog brata i zatrai da podignu poklo-pac da svojim oima
vidi pokojnika. Ranije se deavalo da ga sahranjuju, pa zbog toga
sumnja da je sada konano umro. Njeno zapomaganje privuklo je
poslugu i decu koja odreda pohrlie kada su uli da se uz
jadikovanje izgovara ime njihovog ujaka.
Klara je poslednji put videla ujaka Markosa dve godine pre
toga, all ga je dobro zapamtila. Bila je to jedina savre-no jasna
slika iz njenog detinjstva. Da bi prizvala njegov lik u seanje, nije
morala da gleda dagerotipiju u dnevnoj sobi, na kojoj je ujak bio
obuen kao istraiva, naslonjen na starinsku dvocevku,
iskoraivi desnom nogom na vrat malajskog
18 Izabela Aljende

tigra, u istom pobednikom stavu kakav je imala Bogorodi-ca na

glavnom oltaru dok gazi pobedenog demona medu gip-sanim
oblacima i bledim andelima. Klari je bilo dovoljno da zamuri i
odmah bi ugledala svog ujaka od krvi i mesa, pre-planulog,
mravog i ogrubelog od surovih nepogoda irom sveta, s
gusarskim brkovima ispod kojih je izranjao udan osmeh
otkrivajuci zube kao u morskog psa. Izgledalo je nemogue da on
lei u tom sanduku nasred dvorita.
Svaki put kada je dolazio u posetu sestri, Markos je ostajao po
nekoliko meseci, na veliku radost svojih neaka, posebno male
Klare, izazivajuci pravi ciklon u kome je nestajao kuni red. Kuca
je bila zakrena putnim kovezima, balsamovanim ivotinjama,
indijanskim kopljima i mornarskim sanduinama. Ukucani su se na
svakom koraku spoticali o njegove udnovate naprave i alatke,
pojavljivala se dotle nevidena gamad, koja je doputovala iz
dalekih zemalja da naposletku bude spljeskana nemilosrdnom
Naninom metlom u nekom delu kue.
Ujak Markos se ponaao kao Ijudoder; tako je barem tvrdio
Severo. Po svu noc je u dnevnoj sobi izvodio nerazumljive
pokrete za koje smo tek kasnije saznali da slue kao veba za
usavravanje duhovne vlasti nad telom i da poboljavaju probavu.
U kuhinji je izvodio oglede iz alhemije, punio kuu mirisima i
upropaavao erpe tvrdim supstancama koje se nisu mogle
odlepiti od dna. Dok su drugi nastojali da spavaju, on je po
hodnicima vukao svoje sanduine, is-probavao piskave zvuke
divljakih instrumenata i uio pan-skom jeziku jednog papagaja
iji je maternji jezik bio ama-zonskog porekla. Danju je spavao u
pletenoj njihalici koju bi razapeo izmedu dva stuba na tremu,
omotavi oko kukova samo pare krpe, to je Severa dovodilo do
besa, all u emu Niva nije videla nita loe poto ju je Markos
ubedio da je tako propovedao Nazareanin. Mada je tada bila jo
sasvim mala, Klara se secala prvog Markosovog dolaska u kuu.
Bee se vratio sa jednog od svojih putovanja. Nasta-
Kua duhova /9

nio se kao da namerava ostati zauvek. Ubrzo su ga zamori-le

sedeljke kojekakvih opajdara sa kojirr^ jc gc^podarica kuce
drndala na klaviru, dojadilo mu je da igra karte i da odoleva
nasrtajima rodbine koja je htcla da ohladi njegovu usijanu glavu
nagovarajui ga da ponc da radi kao pomonik u advokatskoj
kancelariji Severa del Valje, tako da je naposletku kupio vergl i
poeo da tumara uiicama reivi da zavede rodaku Antonijetu i da
istovremeno zabavlja dangube svirkom na verglu. A taj vergl bio je
samo velika zardala kutija na tokovima. Ali on je po njoj islikao
pomorske motive i natakao neto poput brodskog dimnjaka. Tako
je ta skalamerija liila na poret na ugalj. Vergl je svirao
naizmenino vojne mareve i valcere, a izmedu svakog obrtaja ru-
ice oglaavao se papagaj, koji je nauio panski mada je zadrao
strani naglasak, privlaei svetinu prodornim kretanjem. Iz kutije
je kljunom izvlaio hartijice i radoznalcima prodavao sreu.
Ruiaste, zelene i piave hartijice bile su ta-ko veto ispisane da
su zapisi na njima uvek pogadali najskrivenije elje muterija.
Osim ovih sreaka, Markos je pro-davao loptice od piljevine,
deje zanimacije i prakove pro-tiv polne nemoi koje je kriom
tutkao prolaznicima to su patili od te boljke. Zamisao o verglu
javila se kao poslednje i oajniko sredstvo da osvoji rodaku
Antonijetu, jer su mu propali svi uobiajeni oblici udvaranja.
Verovao je da nijedna ena zdravog razuma ne moe ostati
ravnoduna prema serenadi s vergla. Jednog predveerja namestio
se ispod njenog prozora, zasvirao vojne mareve i valcere dok je
ona s prijateljicama pila aj. Antonijeta nije smatrala da to ima
veze s njom dok papagaj nije poeo da je doziva po imenu. Tada
se pojavila na prozoru. Nije se ponela prema oekiva-nju njenog
zaljubljenika. A njene prijateljice potrudile su se da pronesu vest
gradom i sutradan su Ijudi poeli da etka-ju ulicama u centru
nadajui se da ce svojim oima videti uraka Severa del Valje kako
svira na verglu i prodaje lop-tice sa valjivim papagajem.
Naprosto su likovali uverivi se
20 Izabela Aljende

da i u najboljim porodicama postoji neko koga se treba stideti.

Suoen Su porodinom sramotom, Markos je morao da rtvuje
vergl i odabere neupadljivije metode da privue rodaku
Antonijetu, all nije prestao da je salee. Bilo kako bi-lo, ipak nije
postigao uspeh jei se devojka iznenada udala za jednog diplomatu,
dvadeset godina starijeg od sebe, i sa njim odmaglila u neku
tropsku zemlju ijeg imena niko nije mogao da se seti, all koje je
podsealo na crnce, banane i pal-me. Tamo je uspela da izbrie
seanje na svog udvaraa koji je marevima i valcerima gnjavio
njenih sedamnaest godina. Markosa je obuzelo oajanje, a posle
nekoliko dana saoptio je da se nikada nee eniti i da e se
ponovo otisnu-ti na put oko sveta. Vergl je prodao nekom slepcu,
a papa-gaja ostavio Klari u nasledstvo, all ga je Nana potajno
otrovala uljem od jetre bakalara, jer nije mogla podneti njegov
pohotan pogled, buve i preterano kretanje dok je nudio sre-ke,
loptice i prakove protiv polne nemoi.
Bilo je to najdue Markosovo putovanje. Vratio se s to-varom
ogromnih sanduka koje su smestili u zadnjem delu dvorita,
izmedu kokoinjca i drvljanika. Tamo su ostali do kraja zime.
Poetkom prolea preneo ih je u Park za parade, na veliki plato
gde se prilikom nacionalnih praznika na-rod skuplja da gleda kako
vojska marira guijim korakom podraavajui Pruse. Kada su
pootvarali sanduke, videli su da su krcati svakojakim drvenim,
metalnim i platnenim stva-rima. Pune dve nedelje Markos je
sklapao pojedine delove prema uputstvu na engleskom jeziku, koje
je odgonetao pomou malog renika i neumorne mate. Kada je
posao priveden kraju, nastala je letelica preistorijskih razmera, sa
or-lovskom glavom naslikanom na prednjem delu, pokretljivim
krilima i bonom elisom. Izazvala je silno uzbudenje. Oligarhijske
porodice zaboravie na vergl i Markos postade Ijubimac. Ljudi su
nedeljom izlazili u etnju da razgledaju napravljenu pticu, a
prodavci drangulija i fotografi zadovoljno su trljali ruke. Ipak,
posle izvesnog vremena poelo je da
Kua duhova 21

opada zanimanje. Tada je Markos objavio da, im se vreme

prolepa, namerava da pticom preleti planinske lance. Vest se brzo
pronela i postala dogadaj godine. Teka i nepomi-na, naprava je
poivala trbuhom priljubljena za tlo, slinija ranjenom patku nego
modernim aeroplanima koje su poeli da izraduju u Severnoj
Americi. Njen izgled nije navodio na pretpostavku da ona moe da
se pomeri, a jo manje da e uzleteti i prei snene planine.
Odasvud se hrpimice sjatie novinari i radoznalci. Zapljusnut
pitanjima, Markos se samouvereno osmehivao i pozirao
fotografima, all nije dao nikakvo tehniko ili nauno objanjenje o
nainu na koji name-rava da izvede poduhvat. Neki su doputovali
iz dalekih krajeva da prisustvuju spektaklu. etrdeset godina
docnije, njegovog unuka po sestrinoj liniji, koga Markos nije
stigao da upozna, obuzece ista luda elja za letenjem. Ta elja e
uvek tinjati u mukim lanovima porodice. Nikolas je nameravao
da iz poslovnih razloga poleti na dinovskoj kobasici napunjenoj
toplim vazduhom, koja bi nosila reklamu za neko gazirano pice.
Medutim, kada je Markos najavio svoj let aeroplanom, u to vreme
niko nije verovao da ovaj izum moe biti od neke koristi. A on je
to inio iskljuivo iz pustolovnih pobuda. Dan predviden za
poletanje osvanuo je oblaan, all je iekivanje toliko poraslo da
Markos nije hteo ni da pomisli na odgadanje. Tano u predvideno
vreme pojavio se na uzletitu i nije ak ni pogledao prema nebu
prekrivenom sivim oblacima. Zapanjena svetina zakrila je
oblinje ulice, uzverala se na krovove i balkone najbliih zgrada,
tiskala se u parku. Nijedan politiki skup nije okupio toliko sveta
we dok, pedeset godina kasnije, prvi marksistiki kandidat nije
pokuao da potpuno demokratskim putem dode na predsedniki
poloaj. Klara e se itavog ivota secati tog prazni-nog dana.
Ljudi su obukli prolenu odecu, prerano zapoi-njui sezonu,
mukarci su obukli bela lanena odela, a ene stavile italijanske
slamne eire koji su te godine bili na glasu. Grupe uenika
prilazile su sa svojim nastavnicima dono-
22 Izabela Aljende

seci cvece za heroja. Markos je primao cvee i u ali govorio da je

bolje da saekaju da se srui pa da mu cvee do-nesu na sahranu.
Mada ga niko nije zamolio, biskup je do-ao sa dva kadioniara i
blagoslovio letelicu, a andarmerijsko pevako drutvo otpevalo je
neke veselije pesme po narodskom ukusu. Policija, na konjima i s
kopljima, s grdnom mukom drala je gomilu na odstojanju od
sredita parka gde se nalazio Markos u mehaniarskom
kombinezonu, s velikim naoarima automobiliste i kacigom
istraivaa. Za let je pribavio busolu, durbin i udne
vazduhoplovne mape koje je sam izradio oslanjajui se na teorije
Leonarda da Vinija i znanja o nebeskim prostorima do kojih su
dole Inke. Pro-tivno svakoj logici, ve pri drugom pokuaju ptica
je uzle-tela bez imalo tekoa, sa izvesnom elegancijom, uz kripu
njenog skeleta i krkljanje motora. Dakle, letelica se vinula mauci
krilima i ieznula u oblacima, ispracena klicanjem, pljeskom,
zviducima, maramicama i zastavama, tretanjem muzike i
kropljenjem osveene vodice. Zadivljeno mnotvo je, na zemlji,
unedogled prepriavalo dogadaj, a ueniji Iju-di pokuavali su da
daju razlono objanjenje uda. Klara je nastavila da gleda u nebo
iako je njen ujak ve postao nevidljiv. Posle desetak minuta
uinilo joj se da ga je ugleda-la, all to je bio samo vrabac. Posle tri
dana slegao se zanos izazvan prvim letom aeroplana u ovim
krajevima i niko se nije seao te zgode osim Klare koja je
neumorno pretraiva-la pogledom nebeske visine.
Poto je prolo nedelju dana bez vesti o leteem ujaku, neki su
pomislili da je toliko uzleteo da se izgubio u nebe-skim
prostranstvima, a najneukiji umovali su da je navodno sleteo na
Mesec. S meavinom tuge i olakanja, Severo je zakljuio da je
njegov urak sa svojom letelicom pao u neki planinski klanac gde
ga nikada nee pronai. Niva je neuteno plakala i upalila je
nekoliko svea svetom Antoniju, zatitniku izgubljenih stvari.
Severo se protivio da mu za du-u narue nekoliko molitava, jer
nije verovao da se na taj
Kiia duhova 23

nain moe umilostiviti nebo, a jo manje da ga tako mogu vratiti

na zemlju. Inae, we te mise, milodare, indulgencije, sliice
svetaca i skapulare smatrao je neasnom rabotom. Zbog toga su
Niva i Nana zapovedile deci da devet dana kriom recituju islo. U
meduvremenu, grupe tragaa i do-brovoljnih planinara neumorno
su ga traile po planinskim vrletima i prevojima, tumarajui svim
pristupanim stazama. Naposletku su se pobedniki vratili i doneli
posmrtne ostatke u zapeacenom crnom i skromnom sanduku.
Neustraivog letaa sahranili su uz velicanstvene poasti. Smrt ga
je uzdigla u heroja, a njegovo ime pojavljivalo se narednih dana
na naslovnim stranama svih novina. Ista ona gomila sveta koja se
okupila da ga pozdravi onog dana kada je poleteo sa svojom
pticom, prola je u nemom mimohodu pored njegovog odra.
itava porodica oalila ga je kako dolikuje. Jedino je Klara,
uporno kao astronom, netremipe osmatrala nebo. Nedelju dana
posle sahrane, na kucni prag Nive i Severa del Valje banuo je
glavom i bradom ujak Markos vese-log osmeha ispod gusarskih
brkova. Zahvaljujui tome to su ene i deca potajno atili isla, po
sopstvenom priznanju, ostao je iv i sauvao we ono to ga je
krasilo, ukljuujuci i vedru narav. Uprkos uzvienom poreklu
njegovih vazdunih mapa, let je doiveo udes, aeroplan se polomio
i Markos je morao da se vrati peice, all je proao bez ijedne
polomljene kosti i sauvao pustolovni duh. Ovaj sluaj je za sva
vremena uvrstio verovanje porodice u svetog Antonija, all nije
nimalo posluio kao upozorenje buducim naratajima koji su
takode pokuali da lete. Zvanino uzevi, Markos je ipak bio le.
Severo del Valje morao je da uloi svekoliko poznavanje zakona
da suraku povrati ivotna i gradanska prava. Kada su pred
nadlenim organima otvorili koveg, vi-deli su da je u njemu
sahranjena vrea peska. Ovaj postupak bacio je Ijagu na dotad
neukaljan ugled dobrovoljnih planinara i vodia: od tog trena
smatrali su ih najodvratnijim varalicama.
24 habela Aljende

Zahvaljujui herojskom Markosovom vaskrsenju, svi su

naposletku zaboravili na ono ludiranje s verglom. Ponovo su ga
pozivali u we gradske salone i, barem za izvesno vreme. uivao je
puno potovanje. Narednih nekoliko meseci Mar-kos je iveo kod
sestre. Jedne noi otiao je ne rekavi zbogom, ostavivi svoje
kovege, knjige, oruje, izme, naprave i alatke. Severo, a bogme
i Niva, odahnue sa olakanjem. Njegova poslednja poseta bee se
oduila. Medutim, njegov iznenadni odlazak toliko je pogodio
Klaru da je nedelju dana ila kao mesearka i neprekidno sisala
prst. De-vojica, koja tada bee ve napunila sedam godina,
nauila je da ita ujakove knjige pria i bila je, usled svoje
vidovitosti, blia njemu nego ma kom drugom lanu porodice.
Markos je smatrao da retka osobina njegove neake moe postati
izvor prihoda i zgodna prilika da razvije sopstvenu vidovitost.
Izveo je teoriju po kojoj je ova osobina svojstvena svakom
Ijudskom biu, naroito lanovima njegove poro-dice. Potrebno je
uporno vebanje da bi se ona ispoljila u dovoljnoj meri i bila od
koristi. Na Persijskoj pijaci kupio je staklenu kuglu koja, po
njegovom miljenju, ima arobna svojstva i potie sa Orijenta,
mada se docnije ispostavilo da je u pitanju najobiniji plovak za
ribarski brodi. Stavio je kuglu na parce crne oje i razglasio da
moe itati sudbinu, da lei od urokljivih oiju, da odgoneta
prolost i da poboljava san, a we za samo pet sentavosa. Prve
muterije bile su mu sluavke iz susedstva. Jednu od njih optuili
su za kradu, jer je njena gospodarica negde zagubila prsten.
Staklena kugla pokazala je mesto gde se nalazi nakit: otkotrljao se
ispod ormana. Sutradan se pred kucom otegao dugi red. Doli su
koijai, trgovci, mlekadije i vodonoe, a kasnije se kriom
pojavilo nekoliko optinskih slubenika i uglednih gospoda koje su
se oprezno unjale pored zidova da ih ne prepoznaju. Muterije je
primala Nana, rasporedivala ih je u predsoblju i naplaivala
honorar. Ovim poslom bavila se povazdan, maltene spadajui s
nogu, tako da je zanemarila po-
Kua duhova 25

sao kuvarice. Ukuani su poeli da negoduju jer su za veeru

dobijali samo uikan pasulj i slatko od dunja. Markos je, radi
primanja, preudesio koije sa pohabanim zavesama, koje su nekada
pripadale salonu, all su ih izandalost i zaputenost pretvorili u
pranjave krpe. Tamo je s Klarom primao posetioce. Dvoje gatara
oblaili su tunike ,,boje svetlosnih Ijudi", kako je Markos zvao
utu boju. Nana je oboji-la tunike afranovim prahom, a zatim ih
prokuvala u loncu u kome je inae spravljala pileci paprika. Osim
tunike, Mar-kos je nosio turban oko glave i egipatsku amajliju o
vratu. Pustio je kosu i bradu, a bio je mrsaviji nego ikada. Mar-kos
i Klara delovali su potpuno ubedljivo, naroito zato to devojica
nije morala da gleda u staklenu kuglu da bi pro-rekla ono to je
svakome godilo da uje. Ona je aputala ujaku Markosu na uho, a
ovaj je poruku prenosio muteriji i brzo smiljao kakav prikladan
savet. Tako su se njih dvoje prouli. Jer, oni koji su dolazili za
savet tuni, utueni i iznemogli, odlazili su ispunjeni nadom,
nesrecno zaljubljeni dobijali su uputstva kako da osvoje neosetljiva
srca, a siromanima su poveravali tajnu kako da dobiju kladei se
na psecim trkama. Posao je tako cvetao da je predsoblje bilo uvek
puno sveta, a Nana se maltene onesvecivala od iznurenosti. U
takvim okolnostima, Severo je kanio (!l se umea i obuzda
preduzetnike radnje svog uraka. Ipak, nije imao razloga jer su se
gatari, uvidevi da njihove gatarske smicalice mogu promeniti
sudbinu lakovernih Ijudi, poto su njihove rei uzimali zdravo za
gotovo, naposletku uplaili i zakljuili da su we to skupa ipak
prevarantska posla. Napustili su gatalite u koiji i na ravne delove
podelili zaradu, iako je jedino Nani bilo stalo do materijalne strane
posla.
Od we brae i sestara u porodici Del Valje, Klara je s
najveom predanou i zanimanjem sluala prie svog ujaka.
Mogla je svaku da ponovi, znala je naizust pojedine izraze
neobinih indijanskih nareja, poznavala njihove obiaje i bi-la
kadra da opie kako oni drvenim ipicama probadaju
26 Izabela Aljende

usne i une resice, kao to je znala obrede posveenja i imena

najotrovnijih zmija, all i lek protiv njihovog ujeda. Ujak je tako
slikovito priao da je devojica mogla osetiti na svom telu estok
ujed otrovnice. da vidi graaza kako puzi po prostirci ispod
paravana od palisandrovine i da uje kako papagaji krete iza
zavesa u dnevnoj sobi, Secala se opisa plovidbe Lope de Agira u
traganju za Eldoradom, neiskazivih naziva bilja i rastinja koje je
otkrio ili izmislio njen udni ujak, znala je da lame piju aj
posoljen salom tibetanskog goveeta i umela da podrobno doara
bujne Polineanke, pirinana polja u Kini ili bela prostranstva
nordijskih zemalja gde veni led moe za nekoliko minuta
skameniti i udubiti neoprezne Ijude i ivotinje. Markos je imao
putne dnevnike u kojima je zapisivao zapaanja i seanja, kao i
zbirku mapa i knjiga pria, pustolovina i bajki, koje je uvao u
kovezima. A te kovege behu sloili u ostavi za starudije negde
pri dnu treeg dvorita. Otuda su knjige izvlaene da podstiu
sanjarenja njegovih potomaka, we dok jednog dana, pola veka
kasnije, omakom nisu spaljene na sramnoj lomai.
Sa svog poslednjeg putovanja Markos se vratio u mrtva-kom
sanduku. Umro je od nepoznate afrike kuge koja ga je
v

zborala i uutela kao pergament. Cim se razboleo, krenuo je na put

da se to pre vrati kuci. Nadao se da e mu sestrina nega i vetine
doktora Kuevasa povratiti zdravlje i mladost. Ali nije izdrao
ezdeset dana plovidbe i umro je nadomak Gajakila buncajui u
groznici o miriljavim enama i skrive-nom blagu. Kapetan broda,
Englez po imenu Longfelou, hte-de da ga umota u neku zastavu i
baci u more, all Markos se bee sprijateljio s mnogima i oarao
mnoge ene na transatlantskom brodu, uprkos avetinjskom
izgledu i bunilu, tako da su se putnici zaloili da ga Longfelou
smesti u skladite sa zalihama sveeg povrca za kinesku kuhinju i
da ga tako sauva od vrucine i tropskih komaraca dok mu brodski
tesar ne sklepa privremeni sanduk. U Kaljau su nabavili
odgovaraju-
Kua duhova 27

ci koveg i nekoliko dana kasnije, besan to taj mrtvi putnik pravi

neprilike njemu i Plovidbenoj kompaniji, kapetan ga je bez imalo
obzira istovario na luki dok, udei se da niko nije doao da preuzme
le i namiri dodatne trokove. Kasnije je saznao da na ovim
geografskim irinama potanske poiljke nisu pouzdane i poverljive
kao u njegovoj dalekoj En-gleskoj i da su se njegovi telegrami negde
zaturili. Sreom po Longfeloua, odnekuda se stvorio carinski advokat
koji je poznavao porodicu Del Valje. On se ponudio da preuzme stvar u
svoje ruke, natovario je Markosa i njegov prtljag na luka kola i zaputio
se prema gradu. Vozio ga je na jedinu adresu koju je znao: kui
njegove sestre.
Za Klaru bi to bio jedan od najteih trenutaka u ivotu da s hrpom
ujakovih stvari nije stigao i Barabas. Ne obaziruci se na zbrku koja je
zavladala u dvoritu, Klara se, po nekom nagonu, zaputila u ugao gde
su spustili kavez. U kavezu je bio Barabas. Bila je to aica kostiju
obraslih dlaka-ma neodredene boje, zagadenih krastama, jedno oko
bilo mu je zatvoreno, a drugo zagnojeno i krmeljivo. Leao je
nepomino kao mrtvac u sopstvenoj neistoi i smradu. Devoji-ca je
ipak bez po muke raspoznala ta je u pitanju.
-Kuence! -ciknula je.
Izvukla je tene iz kaveza, uzela ga u naruje i obazrivo kao
misionarka uspela je da nakaplje malo vode u njegovu nateenu i
presahlu njukicu. Niko se nije pobrinuo da ga nahrani otkako ga je
kapetan Longfelou, sklon da se kao svi Englezi vie brine o ivotinjama
nego o Ijudima, ostavio na doku sa Markosovim prtljagom. Dok je pas
bio na bro-du sa svojim umiruim gospodarom, kapetan ga je hranio i
izvodio u etnju po palubi, obasipao ga panjom, u kojoj se inae nije
pretrzao prema Markosu. Ali im ga je iskrcao na kopno, prema njemu
je postupao kao da je deo prtljaga. Klara je postala naprosto
kuencetova mati, niko je u tome nije spreavao, tako da je naposletku
uspela da tene povrati u ivot. Nekoliko dana kasnije, kada se stiala
bura oko do
28 Izabela Aljende

laska lea i sahrane ujaka Markosa, Severo je opazio da njegova

ki dri dlakavu ivotinjicu u naruju.
- ta ti je to? -upita.
- Barabas -odgovori Klara.
- Odmah da si to odnela vrtlaru, neka ga skloni kako god zna
-naredi Severo. -Jo bi mogao da nam prenese kakvu boletinu.
Ali Klara ga ve bee prisvojila.
- Moj je, tata. Ako mi ga oduzme, kunem ti se da u prestati
da diem i umreu.
Tako su psa zadrali. Uskoro je trkarao, grizao rojte na
zavesama, prostirke i noge nametaja. lako je bio takorei na
izdisaju, brzo se oporavio i poeo da raste. Poto su ga okupali,
uvideli su da je crn, da ima etvrtastu glavu, kratku dlaku i
izuzetno duge noge. Nani pade na um da mu skrate rep jer ce onda
liiti na rasnog psa. Na to Klaru obuze takav bes, koji se produi u
napad astme, i vie niko nije ni pomislio da predloi neto slino.
Barabasu je rep ostao netak-nut i vremenom je toliko narastao da
je bio dug kao golfski tap. Njime je neobuzdano mahao, obarao
porcelansko posu-de i prevrtao lampe. Bio je od neke nepoznate
pasmine. Ni-je imao nita zajedniko sa dukcima koji su skitarali
ulica-ma, a jo manje sa onim istokrvnim mezimcima koje su
uzgajale otmene porodice. Veterinar nije umeo da kae kakvog je
porekla, a Klara je nagadala da potie iz Kine, jer se velik deo
ujakovog prtljaga sastojao od predmeta iz te daleke zemlje. inilo
se da e beskonano rasti. Posle est meseci dostigao je veliinu
ovce, a sa godinu dana bio je kao drebac. Porodica se, u oajanju,
pitala koliko e jo rasti. Po-ee sumnjati da je zaista u pitanju
pas. Pomiljali su da je posredi neka egzotina ivotinja koju je
pustolovni ujak ulovio u nekom dalekom kraju sveta i da je u
divljini verovat-no krvolone naravi. Niva je posmatrala njegove
krokodilske ape i otre eljusti, a njeno materinsko srce uzdrhtalo
bi pri pomisli da ta betija moe jednim trzajem da odrubi glavu
Kua duhova 29

odraslom oveku, a nekmoli nekome od njene dece. Ali Ba-rabas

nije pokazivao ni najmanjeg znaka okrutnosti. Naprotiv! Cupkao
je umiljato kao mace. Spoetka je spavao u Klarinom naruju, u
njenom krevetu, glave poloene na perna-tom jastuku i pokriven
do njuke, jer je bio zimogroljiv, all je kasnije, kada se vie nije
uvlaio u krevet, leao na po-du, poloivi svoju konjsku njuku
na devojicinu ruku. Ni-ko ga nije uo da je zalajao ili zareao.
Bio je crn i utljiv kao panter, voleo je prut i ueereno voe.
Uvek kada je u kui bilo gostiju, ako bi ukuani zaboravili da ga
zatvore, Barabas je neujno ulazio u trpezariju, obigravao oko stola
i probirljivo uzimao iz tanjira svoje omiljene poslastice, pri emu
se niko od zvanica nije usudivao da ga sprei. lako je delovao
pitomo kao devojka, Barabas je uterivao strah u kosti. Kada bi
iziao na ulicu, nabavljai su bez due beali, a jednom prilikom
njegova pojava prestravila je ene koje su ekale u redu pred
mlekadijskim kolima, zapreni konj se preplaio i poput strele
jurnuo prevrcui po kaldrrai abrice s mlekom. Severo je morao da
nadoknadi tetu i naredio je da ubudue vezuju psa u dvoritu, all
Klaru je ponovo spopao ivani napad tako da je odluka odloena.
Narodna ma-tovitost i nepoznavanje njegove pasmine pripisivali
su Ba-rabasu mitoloke karakteristike. Priali su da neprekidno
raste i da surovost jednog mesara nije okonala njegov ivot
verovatno bi dostigao veliinu kamile. Ljudi su verovali da je
nastao ukrtanjem psa i kobile, mislili su da mu mogu izrasti krila
i rogovi, da moe putati sumpornu paru kao adaja, slino onim
ivotinjama koje je Rosa vezla na svom beskrajnom stolnjaku.
Nana se zamorila skupljajui polomljeni porcelan i sluajuci
ogovaranja da se u noima punog mese-ca Barabas pretvara u
vuka, pa se posluila istim sredstvom kao s papagajem. Medutim,
ulje od morunine jetre nije ubi-lo psa, nego je samo izazvalo kod
njega etvorodnevnu sra-ku kojom je ukaljao celu kucu tako da je
Nana naposletku bila prinudena da je oisti.
30 Izabela Aljende

Vremena su bila teka. Imao sam tada dvadeset pet go-dina, all
mi je izgledalo da mi ne preostaje mnogo vremena da stvorim
kakvu-takvu budunost i da steknem drutveni poloaj kome sam
teio. Rintao sam kao konj, a u retkim trenucima predaha, pritisnut
nedeljnom amotinjom, oseao sam da gubim dragocene trenutke i
da svaki minut besposlienja predstavlja vek dalje od Rose.
Stanovao sam u rudarskoj daari s limenim krovom, koju sam
sklepao s dvoji-com radnika. Bila je to etvorougaona prostorija u
koju sam smestio svoje stvari. Na svakom prozoru nalazio se
prozoric da bi danju strujao povetarac, all im bi pala no,
zaklapao bih kapke jer je znao da duva ledeni vetar. Pokucstvo u
daari sastojalo se od stoliice, poljskog kreveta, grubo tesanog
stola, pisae maine i glomazne kase koju sam morao da tovarim
na mazgu i da je teglim kroz puste krajeve na severu. U toj kasi
uvao sam rudarske plate, nekoliko do-kumenata i platnenu
vreicu u kojoj su svetlucala sitna zrna zlata kao plod svih grdnih
napora. Daara nije bila udobna, all sam na neudobnosti vec bio
navikao. Nikada se nisam umivao toplom vodom, a jo iz
detinjstva sacuvao sam se-canje na hladnou, samou i veito
prazan stomak. Pune dve godine tamo sam jeo, spavao i pisao, a
jedinu razonodu priinjavale su mi nekolike knjige, esto
proitavane, hrpa bajatih novina, nekoliko tekstova na engleskom
zahvaljujui kojima sam stekao osnovna znanja tog lepog jezika,
kao i jedna kutija pod kljuem u kojoj sam uvao prepisku sa
Rosom. Navikao sam da joj piem mainom, pa sam zadravao
kopije i uredno ih slagao po datumima, zajedno s retkim pi-smima
koja sam dobijao od nje. Jeo sam iz zajednikog rudarskog kazana
i strogo zabranio prodaju alkohola. Ni kod sebe ga nisam imao, jer
sam oduvek mislio da samoa i me-lanholija na kraju navedu
oveka da se propije. Od alkoho-la su me moda odvraale
uspomene na oca, na njegove razdrljene okovratnike, odreene
kravate, umrljane i masne, zamucen pogled, teko disanje i veitu
au u ruci. Nisam od
I
Kua duhova 31

onih to mogu da potegnu. Brzo se napijem, to sam shvatio u

esnaestoj godini i nikada nisam zaboravio. Jednog da-na zapitala
me unuka kako sam toliko dugo mogao iveti sam, daleko od
civilizacije. Ne znam. Ali, mora da je meni lake nego drugima, jer
po prirodi nisam preterano druelju-biv, nemam previe prijatelja,
ne volim zabave i gungulu, naprotiv, oseam se ponajbolje u
samoi. Teko se zbliavam s Ijudima. U to vreme jo nisam iveo
s nekom enom, tako da nisam mogao eznuti za neim to nisam
poznavao. Nisam trao za suknjama, nikada nisam ni bio
enskaro, po prirodi sam veran, mada je dovoljna senka ruke,
oblina nekog bedra ili pregib enskog kolena pa da mi i dan-danas
padnu na um neke bubice, iako sam tako mator da ne mogu samog
sebe prepoznati u ogledalu. Liim na usukano drvo. Ne
pokuavam da pravdam raladalake grehe tvrdeci da nisam mogao
da obuzdam silinu svoje udnje. Daleko od toga! U tom dobu bio
sam navikao na prolazne veze s lakim enama, jer drugih
mogunosti i nisam imao. U moje vreme pravili smo razliku
izmedu estitih ena i onih drugih, a, opet, medu estitima
razlikovali smo svoje i tude. Na Ijubav i nisam pomiljao dok
nisam upoznao Rosu, romantina oseanja izgledala su mi opasna
i nepotrebna, a ako bi mi se i dopala neka cura, nisam imao petlju
da joj pridem, plaeci se da me ne odbije ili uini smenim. Bio
sam suvie ponosan i zbog ponosa patio vie od drugih.
Otada je prolo vie od pola veka, all u mom secanju jo traje
urezan trenutak kada je prelepa Rosa stupila u moj ivot, slina
nehajnom andelu koji je u mimogredu ukrao moju duu. Ila je s
Nanom i jednim detetom, verovatno nekom od mladih sestara.
Verujem da je imala Ijubiastu ha-Ijinu, all nisam siguran, jer
nemam oko za enske drangulije, a uostalom, ona je bila tako lepa
da ne bih mogao odvoJiti pogled od njenog lica ak i da je nosila
hermelinski plat. Obino se ne osvrem za enama, all samo
potpuni mamlaz ne bi posmatrao to prividenje koje je izazivalo
guvu na sva-
32 Izabela Aljende

kom koraku i usporavalo saobraaj, izazivajui divljenje svojom

neverovatnom zelenom kosom koja je zasvodila njeno lice kao
kakav udan eir, svojim vilinskim izgledom i ho-dom,
ostavljajuci utisak kao da e svakog trena uzleteti. Pro-la je pored
mene ne obazirui se i lebdei ula u poslastiarnicu na Trgu
oruja. Ostao sam zapanjen nasred ulice, dok je ona kupovala
bombone sa anisom. Uz zvonki smeh birala je jednu po jednu,
stavljala ih sebi u usta ili davala sestri. Nisam jedini ja bio
opinjen, za tili as okupila se go-milica Ijudi i poela da bulji
kroz izlog. Tada sam doneo od
v

luku. Cak nisam ni pomislio da ni najmanje nisam idealan prosac

za ovu nebeski lepu devojku. Bio sam bez prebijene pare, nimalo
zgodan, sa krajnje neizvesnom budunou. A nisam je ni
poznavao! Ali bio sam opinjen i istog trena zakljuio sam da je
jedino ona dostojna da mi bude ena. Ako li ne uspem da se
oenim njome, radije u ostati neenja. Pratio sam je ustopice dok
se vracala kui. Uao sam u isti tramvaj i seo iza nje, ne mogavi
da odvojim pogled od njenog savrenog potiljka, ovalnog vrata i
nenih ramena milovanih zelenim uvojcima koji su se otimali
frizuri. Nisam oseao truckanje tramvaja, jer sam bio kao u snu.
Najednom je krenula prema izlazu i zanela se izmedu sedita.
Prolazeci pored mene, njene udesne zlatne zenice kratko su
zastale na mojima. Na asak sam premro. Nisam mogao da diem,
a i puls mi je stao. Kada sam se pribrao, hitro sam iskoio na
plonik, rizikujui da se polomim, i potrao prema ulici u koju
bee skrenula. Pogodio sam gde stanuje, jer sam opazio da
Ijubiasti rukav nestaje kroz jednu kapiju. Od tog da-na dredao
sam pred njenom kuom, smucao se sokakom kao naputeno
pseto, uhodio, motrio, podmiivao vrtlara, naklapao sa
slukinjama, a na kraju sam uspeo da razgovaram sa Nanom. Ona
se, kao sveta ena, smilovala i pristala da dostavlja Rosi moja
Ijubavna pisamca, cvee i nebrojene kutije bombona sa anisom,
ime sam pokuavao da osvojim njeno srce. Slao sam joj i pesme u
akrostihu. Ne umem da
Kua duhova 33

sastavljam stihove, all se odnekud naao jedan panski knjiar,

pravi genije za rime, koji mi je po narudbi pisao pesme, kancone
i we to se pravi mastilom po hartiji. Moja sestra Ferula pomogla
mi je da se pribliim porodici Del VaIje time to je otkrila neku
dalju srodnost naih prezimena i traila zgodnu priliku da ih
pozdravi po izlasku sa mise. Ta-ko sam izdejstvovao posetu Rosi.
Kada sam najzad stupio u njenu kucu i stao pred nju, nisam mogao
ni da beknem. Stajao sam utke, kao zaliven, sa eirom u ruci i
otvorenih usta, a onda su mi njeni roditelji priskoili u pomoc, jer
su shvatili moje ponaanje. Ne znam ta je Rosa mogla da na-de u
meni, a ni zato se odluila, tek ona je pristala da se uda za mene.
Uspeo sam da zvanino postanem njen verenik, iako nisam
nainio nikakav podvig. Jer, uprkos vanzemaljskoj lepoti i
nebrojenim vrlinama, Rosa nije imala pro-saca. Njena mati mi je
dala ovo objanjenje: nijedan mukarac ne oseca se dovoljno
snaan da provede ivot branei Rosu od poude drugih
mukaraca. Mnogi su se motali oko nje, gubili pamet za njom, all
niko se pre mene nije odvaio. Njena lepota je zastraivala, divili
su joj se sa odstojanja, all nisu prilazili. Ruku na srce, o tome
nikada nisam razmiljao. Moja nevolja sastojala se u tome to
nisam imao prebijene pare, all sam, ispunjen snagom Ijubavi,
oseao da mogu postati bogat ovek. Osvrnuo sam se oko sebe
traei bri put, u granicama estitosti, jer su me tako vaspitali, i
shvatio da su mi za uspeh potrebne posebne kole, potpora i
kapital. Nije dovoljno imati potovano ime. Da sam imao novca na
poetku, pretpostavljam da bih ga procerdao na kartama ili
konjskim trkama. Medutim, poto to nije bio sluaj sa mnom,
morao sam da se okrenem poslu koji bi mi, uprkos rizicima, mogao
doneti bogatstvo. Rudnici zlata i sre-bra bili su tada san mnogih
avanturista: u njima je ovek, zavisno od srece, mogao da zavri u
bedi, da navue tuber-kulozu ili da se obogati. Dobio sam
rudarsku dozvolu za je-dan rudnik na severu, a zahvaljujuci
ugledu majine porodi-
34 Izabela Aljende

ce, banka mi je dala kauciju. Tvrdo sam odluio da izvuem we do

poslednjeg zrna dragocenog metala, makar svojim rukama
prekopao itava brda ili petaraa drobio stenje. Za Rosu sam bio
spreman da uinim i mnogo vie.
Potkraj jeseni, kada se porodica smirila posle pretnji oca
Restrepa koji je morao da stia svoju inkvizitorsku revnost, jer ga
je biskup lino upozorio da ostavi malu Klaru del VaIje na miru, i
kada su se svi pomirili s time da je ujak Mar-kos zaista umro,
zapoeli su da ostvaruju Severove politi-ke planove. On je
godinama radio na tome. Likovao je ka-da su mu ponudili da bude
kandidat Liberalne partije na par-lamentarnim izborima. Trebalo
je da zastupa Junu oblast, iako nikada nije tamo kroio nogom i
jedva je mogao da je nade na karti. Partiji su nedostajali Ijudi, a
Severo je arko eleo da dobije mesto u Kongresu. Bez vecih
tekoa ubedili su priproste junjake glasae da istaknu Severa
del VaIje kao svog kandidata. Poziv su potkrepili peenim
veprom, rumenim i krupnim, i poslali ga Severovoj kuci.
Miriljavog i sonog brava postavili su na veliki drveni
posluavnik, namestili mu leaj od paradajza, tisnuli mu perun u
nozdrve, a argarepu u tur. Bio je rasporen da bi mu trbuh napunili
jarebicama koje su bile nakljukane ljivama. Uz prasca su poslali
burence najbolje rakije s juga. Severo je dugo sanjario o tome da
postane poslanik ili, jo bolje, senator. We je podredio tom cilju,
uspostavljao je veze, sklapao prijateljstva, uestvovao u tajnim
domundavanjima, all se pojavljivao i na javnim skupovima,
neprimetno all uspeno, dreio kesu kada ustreba i bivao s ruke
onima koji bi, u datoj prilici, mogli da mu pomognu. Ova juna
pokrajina, mada zabaena i nepoznata, zadovoljavala je njegova
oekivanja.
Prasca su dobili u utorak. A ve u petak, kada su od njega
ostale samo kourice i kosti koje je Barabas glodao u dvoritu,
Klara je objavila da e jo neko umreti u porodici.
-Ali e umreti omakom -dodade.
Kua duhova 35

Buncala je itavu subotnju no i probudila se viuci. Nana joj je

dala lipovog aja i vie se niko nije obazirao na nju, jer se svi ukucani
behu uzmuvali da pripreme Severa za putovanje na jug, a i prelepa
Rosa je od rane zore imala groznicu. Niva je naredila Rosi da ne ustaje
iz kreveta, a dok-tor Kuevas ree da nije u pitanju nita ozbiljno, neka
joj da-ju mlake i jako zaeerene limunade, s nekoliko kapi likera, pa
e temperatura sigurao pasti. Kada je Severo obiao er-ku, ona je bila
zajapurena, zaarenog pogleda i utonula u ipkaste arave boje sveeg
maslaca. Poklonio joj je plesnu knjiicu, a onda je napomenuo Nani da
otvori burence s rakijom i da natoi nekoliko kapi u limunadu. Rosa je
popila napitak, umotala se u vuneni ogrta i ubrzo zaspala pored Klare
s kojom je inae spavala u istoj sobi.
Kada je osvanula ta kobna nedelja, Nana je, kao i obi-no ustala
rano. Pre nego to je krenula na nedeljnu misu, otila je u kuhinju da
pripremi doruak za celu porodicu. Jo prethodne veeri stavila je drva
i ugalj u poret, a ujutro ga je samo potpalila zapretenim ugarcima. Dok
je kuvala mleko i zagrevala vodu, naslagala je tanjire da ih ponese u
trpezariju. Skuvala je zobene pahuljice, procedila kafu i pre-pekla
krike hleba. Potom je spremila dva posluavnika, je-dan za Nivu, koja
je redovno dorukovala u postelji, a drugi za Rosu, kojoj je, zbog
bolesti, bilo dozvoljeno da jede u krevetu. Rosin posluavnik prekrila je
lanenim ubrusom, koji su izvezle kaluderice, da se ne ohladi kafa i ne
slete muve, a zatim je provirila u dvorite da osmotri da se Barabas ne
mota negde u blizini. Neki vrag terao ga je da skae na nju uvek kada
nosi doruak. Primetila je da se pas zaneto igra s kokokom, ugrabila je
priliku, mugnula preko dvorita, a onda se hodnicima zaputila do
devojakih soba na sasvim drugom kraju kue. Kolebajui se, kao da
neto predosea, zastala je pred vratima Rosine sobe. A onda je ula
bez kucanja, kao i obino, i odmah osetila miris rua, iako nije bilo
vreme da cvetaju. Tada je Nana shvatila da se do
36 Iiabela Aljende

godila strana nesrea. Oprezno je poloila posluavnik na

noni stoi i polako prila prozoru. Razmaknula je teke
za-store i bledo jutarnje sunce obasjalo je sobu. Sa
zebnjom u srcu, okrenula se i, nimalo iznenadena, ugledala
na krevetu mrtvu Rosu, lepu nego ikada, izrazito zelene
kose, mramor-no istog lica i irom otvorenih oiju boje
meda. Do nogu kreveta stajala je mala Klara i netremice
posmatrala sestru. Nana je kleknula pored kreveta, uzela
Rosinu ruku i poela da se moli. Tako se molila we dok se s
kraja na kraj kue nije razlegla jeziva tualjka nastradalog
broda. Bio je to pr-vi i poslednji put da se oglasio Barabas.
Celog bogovetnog dana zavijao je za pokojnicom dok nije
pokidao ivce uku-anima i komijama koji su se sjatili
privueni ovim brodolomnikim vapajima.
Bilo je dovoljno da baci pogled na Rosino telo i doktor
Kuevas je zakljuio da je smrt izazvalo neto mnogo
ozbiljnije od obine groznice. Poeo je da njuka na we
strane, pretraio je kuhinju, prstom ispitao erpe, otvorio
dakove brana, vrece ecera, kutije suenog voca,
ispremetao we to bi dograbio i ostavio za sobom rusvaj.
Preturao je po Rosinim fiokama, redom sasluavao
sluavke, optuio Nanu da je sirota ena izgubila glavu, da
bi ga naposletku ispitivanja odvela do burenceta s rakijom.
Nikome ne odajui svoje sumnje, dograbio je rakiju i odneo
u svoju laboratoriju. Tri sata kasnije vratio se uasnutog
izraza na licu. Njegovo rumenkasto lice kao u fauna bee
se izmetnulo u bledu masku koja ga nije ostavljala tokom
ovog stranog dogadaja. Priao je Severu, stegnuo mu ruku
i izdvojio ga u stranu.
- U onoj rakiji bilo je otrova dovoljno da ubije vola -rekao
mu je bez uvijanja. -Ipak, da bih bio siguran da je
taj otrov usmrtio devojku, trebalo bi da uradim autopsiju. ^
- Hoete rei da biste je otvorili? -zajecao je Severo. |
- Ne sasvim. Glavu neu dirati, samo probavni sistem
-objasnio je doktor Kuevas.
Severu se zamutilo pred oima.
Kua duhova 37

U tom trenutku Niva je razabrala da nameravaju da njenu ker

prenesu u mrtvanicu. lako bee dotuena ridanjem, najednom je
prikupila snagu. Umirila se tek poto su joj se zakleli da e Rosu odneti
iz kuce pravo na Katoliko groblje. Tada je pristala da popije
laudanum koji joj je doktor propisao i potom je spavala dvadeset sati.
im je pala no, Severo je obavio neophodne pripreme. Decu je
poslao u krevet, a sluavkama dozvolio da se ranije povuku. Klari je
dopustio da provede no u sobi jedne od sestara jer je bila duboko
potresena onim to se dogodilo.
Kada su se sva svetla pogasila i kuca utonula u nocni mir, stigao je
poraonik doktora Kuevasa, kratkovid i go-Ijav mladi koji je
zamuckivao. Zajedno sa Severom prene-li su Rosino telo u kuhinju i
neno ga poloili na mermernu plou stola gde je Nana mesila hleb i
seckala povre. la-ko vrstog karaktera, Severo nije mogao podneti
kada su poeli da svlae spavacicu s njegove kceri i kada se utom
ukazala njena velianstvena nagota morske vile. Izjurio je posruci,
opijen bolom, sruio se u salonu i zaplakao kao dete. Doktor Kuevas,
koji je prisustvovao Rosinom rodenju i poznavao je kao svoj dlan,
takode ostade zaprepaten kada je video devojku bez odee. A mladom
pomoniku oduzeo se dah, kao to e ga gubiti narednih godina kad
god se bude setio neverovatnog prizora gole Rose, usnule na
kuhinjskom stolu i njene duge kose koja je kao biijni slap padala do po-
da.
Dok su oni radili svoj jezivi posao, Nana je, iako iznurena plaom i
molitvama, naslutila da se neto mutno dea-va u delu kuce iza treeg
dvorita; ustala je, oernula se a-lom i krenula da obite kuu. Opazila
je svetlo^t u kuhinji, all su vrata i kapci na prozorima bili zatvoreni.
Krenula je tihim i hladnim hodnicima, prosla kroz tri dela kuce i najzad
stigla do salona. A tamo je kroz odkrinuta viata ugle dala Severa kako
izbezumljeno koraa. Vatra u kaminu bila ^e ugasila. Nana ude.
38 Izabela Aljende

- Gde je mala Rosa? -upita.

- Doktor Kuevas je s njom, Nano. Ostani ovde da neto
popijemo zajedno -zamoli je Severo.
Nana je stajala i skrtenih ruku stiskala al na grudima. Severo
joj pokaza na divan i ona bojaljivo pride. Sela je pored njega.
Posle toliko godina provedenih u toj kui, ona je prvi put sada
sedela tako blizu svog gospodara. Severo je natoio dve ae jakog
belog vina i svoju grozniavo iskapio. Zatim je zario glavu u ake,
upao kosu i kroza zube mrmljao neko nerazumljivo i tuno
molepstvije. A Nana, koja je kruto sedela na ivici divana, otkravila
se i razneila vi-dei kako Severo rida. Ispruila je hrapavu ruku i
mahinal-no ga pomilovala po kosi, isto onako neno kako je punih
dvadeset godina milovala i teila njegovu decu. A on je ta-da
podigao pogled i zagledao se u to lice bez godina, u te indijanske
jagodice, u taj crni pramen iznad ela, u iroko krilo u kome je jeo
i spavao ceo njegov porod. Osetio je da mu moe pruiti utehu ta
ena topla i plemenita kao zemlja. Poloio je elo na njen skut,
udahnuo prijatan miris njene utirkane kecelje i zaridao kao dete,
lijui we one suze koje je suzdravao u svom mukom veku. Nana
ga je poea-la po ledirna, uteiteljski ga je tapala, tepala mu kao
kada uspavljuje decu i tiho mu pevuila seoske tugovanke dok ga
nije smirila. Sedeli su tako jedno pokraj drugoga, pili vino, as
plakali, a as se priseali srenih vremena kada je Rosa trkarala
vrtom i svojom okeanskom lepotom zapanjivala leptirove.
Doktor Kuevas i njegov pomocnik su u kuhinji vec priprernili
svoje jezive sprave i boice otunog mirisa, pripasa-li su kecelje
od uvotenog platna, zasukali rukave i poeli da pretrauju po
utrobi prelepe Rose. Naposletku se, bez trunice sumnje, utvrdili
da je devojka popila veliku koliinu miomora.
- To je bilo namenjeno Severu -zakljuio je doktor Ku-evas
dok je prao ruke u sudoperi.
Kua duhova 39

Duboko ganut pokojniinom lepotom, pomonik nije imao srca da je

ostavi kao rasporenu vreu pa je predloio da Rosu urede. Dali su se na
posao: telo su premazivali miriljavim pomastima, da bi se potedelo
raspadanja, a avo-ve su zalili balsamovim melemom i spojili flasterima.
Radi-li su do etiri sata izjutra, a onda je doktor Kuevas priznao da su ga
savladali umor i tuga, pa je iziao. Rosa je ostala u pomonikovim rukama.
On joj je sunderom obrisao telo, uklonio krvave mrlje, obukao joj vezenu
koulju da pokrije rez koji je sezao od grla do spola i na kraju joj je doterao
kosu. Potom je uklonio we tragove svog posla.
Doktor Kuevas zatekao je Severa i Nanu u salonu. Bili su pijani od
plakanja i vina.
-Gotovo je -ree. -Jo malo emo je doterati da bi majka mogla da je
vidi.
Saoptio je Severu da su se njegove sumnje obistinile i da je u stomaku
njegove keri naao istu smrtonosnu sup-stancu kao u poklonjenoj rakiji.
Tada se Severo prisetio Klarinog predskazanja i potpuno se izbezumio jer
nije mogao da se pomiri s injenicom da je kci umrla umesto njega. Van
sebe jecao je da je on iskljuivi krivac sa svojim slavoljubljem i
razmetljivou, da ga niko nije terao da se petlja u politiku, da je bio mnogo
srecniji dok je bio obian advokat i otac porodice, da e se odmah i za sva
vremena odrei te proklete kandidature, Liberalne partije, proslava i javnih
du-nosti, da se nada kako se niko od njegovih potomaka nee meati u
politiku, jer se njome have samo ubice i propalice. Tada se doktor Kuevas
saalio i napio ga. Vino je bilo jae od bola i oseanja krivice. Nana i doktor
odvukli su ga u njegovu sobu, svukli ga i legli u postelju. Zatim su otili u
kuhinju gde je pomonik zavravao s doterivanjem Rose.
Sutradan su se Niva i Severo probudili kasno. Rodbina je ve uredila
kuu za pogrebni obred, zastori su bili sputeni i ukraeni crnim florom, a
uza zidove nizali su se cvetni venci iji se sladunjav miris irio prostorijom.
U trpeza-
40 liabela Aljende

riji su postavili kapelicu da se pale svee. Na velikom stolu,

zastrtom crnom ojom s pozlacenim rojtama, poivao je beli
Rosin koveg sa srebrnim zakivcima. Dvanaest utih svea u
bronzanim iracima obasjavalo je devojku mutnom svetlocu.
Bila je obuena u vereniko ruho, a na glavu su joj stavili
veni od votanih cvetova narande, koji je spremila za
venanje.
U podne je zapoeo mimohod rodbine, prijatelja i
poznanika koji su doli da izjave sauee i da saoseaju u
alosti s porodicom Del Valje. Stigli su ak i najogoreniji
Se-verovi politiki protivnici, a on ih je prodorno zagledao,
jednog po jednog, pokuavajui da u svakom paru oiju
otkrije tajnu ko je ubica. Medutim, u svakom oku, ak i kod
predsednika Konzervativne partije, uoio je istu tugu i istu
nedunost.
Dok je trajalo bdenije, mukarci su etali po odajama i
tremovima tiho razgovarajui o svojim poslovima. No, im j bi
naiao neko od lanova porodice, smerno bi zacutali. A kada su
ulazili u trpezariju i pristupali odru da poslednji put pogledaju
Rosu, svi su bivali tronuti do suza, jer je poslednjih asova njena
lepota postala jo veca. Gospode su sede-le u salonu, gde su im
kruno namestili stolice. Tamo su mogle da se isplau do mile
volje i da, pod izgovorom da oplakuju Rosinu smrt, daju oduka
svim svojim linim jadirna. Plakale su kao kia, all tiho i
dostojanstveno. Neke su tiho mrmljale molitve. Sluavke su
obilazile odaje i tremove, nudile aj, konjak, iste maramice
enama, domae ueerene bademe i male amonijane obloge
gospodama kojima bi pozlilo od zaguljivosti, zadaha sveca i
alosti. We sestre Del Valje, osim Klare koja je jo bila premala,
obukle su strogu crninu i sedele su oko majke kao avke. Niva,
koja je isplakala we suze, sedela je kruto na stolici, bez jecaja, bez
rei i bez amonijaka, jer ga nije podnosila. Posetioci su pristupali i
izjavljivali sauesce. Neki su je Ijubili u oba obraza, a drugi je
saoseajno grlili nekoliko asaka, all ona
Kua duhova 41

je izgledala kao da ne poznaje nikoga, ak ni najbliu svojtu.

Nekoliko dece umrlo joj je na porodaju ili koju godinu kasnije, all
jo nikada nije doivela takvo oseanje nenadoknadivog gubitka.
U znak poslednjeg oprotaja, braa i sestre poljubili su Rosino
hladno elo. Jedino Klara nije htela ni za ivu gla-vu da pride
trpezariji. A nisu je ni prisiljavali, jer su znali da je preosetljiva i
im joj se uzburka mata, zna da kora-a poput meseara. Ostala
je u vrtu, uurena uz Barabasa, nije htela da jede, niti da sudeluje
u bdeniju. Jedino je Nana pokuala da je tei, all Klara je osorno
odbila.
Mada je Severo preduzeo we mere da ucutka glasine, Rosina
smrt sablaznila je javnost. Doktor Kuevas, sa svoje strane, davao je
svakome ko je hteo da ga saslua savreno razumno objanjenje
devojine smrti koja je, po njegovom tvrdenju, nastupila usled
tekog zapaljenja pluca. Medutim, ubrzo se proneo glas da je Rosa
otrovana omakom umesto oca. Tada su politika ubistva bila jo
nepoznata u zemlji, a otrov je, u svakom sluaju, vaio kao
sredstvo lakih ena, neto dostojno prezrenja to se nije
upotrebljavalo jo od kolonijalnih vremena, jer su ak i zloine iz
Ijubavi tamo inili otvoreno. Buknuo je silan gnev protiv atentata i
pre ne-go to je Severo stigao da je sprei, vest je objavljena u jed-
nom opozicionom listu. U noj je estoko optuena oligarhija i
izneta tvrdnja da su jedino konzervativci spremni na ova-kve
grozote, jer nisu mogli da oproste Severu del Valje to je, uprkos
svom drutvenom sloju, preao u tabor liberala. Policija se upinjala
da dozna ko je poslao otrovanu rakiju, all jedino je izbilo na videlo
da rakija nema veze s prase-tom kljukanim jarebicama i da glasai
s juga nisu umeani u stvar. Tajanstveno balone nalo se sluajno
pred ulazom za poslugu Severove kuce istog dana i asa kada je
stiglo peeno svinje. Kuvarica je ocenila da je i rakija deo istog
poklona. Ni revnost policije ni istraga koju je Severo s privatnim
detektivom vodio o svom troku nisu uli u trag ubi
42 habela Aljende

cama, tako da je senka neizvrene osvete lebdela nad kasnijim

naratajima. Ovo je bilo prvo od mnogih nasilja kojima je
obeleena sudbina porodice.
Seam se kao da je bilo jue. Za mene je to bio srean dan jer
smo naili na novu rudnu ilu, veliku i zapanjujuu zlatnu icu za
kojom sam tragao u svim ovim zlopaenjima, samocama i
nadanjima. Ona mi je mogla doneti bogatstvo za kojim sam
eznuo. Bio sam siguran da u za est mese-ci stei dovoljno
novca za enidbu, a za godinu dana moi u da se smatram
bogatim ovekom. Srea mi je bila naklonjena jer su u rudnicima
brojniji oni koji su propali od onih koji su uspeli, to sam i napisao
Rosi iste veeri, goreci od ushicenja i nestrpljenja, tako da su mi se
prsti saplitali na staroj pisaoj maini i kucali spojene rei. Dok
sam tako pre-miljao, na vratima se zaulo kucanje i zauvek
prekinulo moj zanos. Bio je to mazgar sa svoje dve mazge. Doneo
mi je telegram iz naselja, a u njemu mi je sestra Ferula javljala da
je Rosa umrla.
Da bih shvatio bezmerje svog oaja i nesree, morao sam tri
puta da proitam to parence hartije. Nikada nisam ni pomislio da
je i Rosa smrtna. Muio sam sebe sumnjom da bi se, umorna od
ekanja, mogla udati za drugog oveka, da nikada neu pronai
zlosrecnu ilu rude koja bi mi donela bogatstvo ili da e se jednog
dana rudnik oburvati i zgnjeciti me kao ohara. U svojoj glavi
zamiljao sam we owe mogunosti, kao i sijaset drugih, all nikada
Rosinu smrt, uprkos tome to sam, kao pesimista, uvek oekivao
najgore. Osetio sam da bez Rose moj ivot nema smisla. Izduio
sam kao probuen balon, splasnulo je ushienje. Seo sam na sto-
liicu i zurio kroz prozor u pustinju. Ne znam koliko je pro-teklo
dok nisam doao sebi. Najpre me spopao bes. Udarao sam
pesnicama u trone zidove daare dok nisam raskrvario prste,
pocepao sam Rosina pisma i crtee, kao i sauvane kopije svojih
pisama, potrpao sam u torbu svoje stvari, dokumenta i platnenu
vreicu sa zlatom, a potom sam po-
Kua duhova 43

traio predradnika i predao mu rudarske plate i kljueve od

skladita. Mazgar se potrudio da rne otpmti do voza. Dobar deo
noi morali smo da jaemo na mazgama, kroz brdske maglutine,
ogrnuti vunenim ponom; sporo srno ili kroz owe beskrajne
samoe i samo je instinkt mog vodia jemio da cemo ipak stici,
jer nigde nije bilo nikakvog putokaza. Noc bee vedra i zvezdana,
hladnoa mi je prodirala u kosti, koila ruke i ledila srce.
Neprekidno sam rnislio na Rosu, bezumno vapio i zavaravao sebe
da ona nije umrla, oajniki preklinjao nebo da uvidi kako je we to
bila puka greka, da je vrati u ivot, te da Rosa, vaskrsnuta
snagom moje Ijubavi, ustane sa smrtne postelje kao Lazar. Cvileo
sara neujno, potonuo u svoju tugu i nocnu studen, psovao ma-zgu
koja se vukla sporo kao mrcina, proklinjao Ferulu, glasnicu
nesree, proklinjao Rosu to je umrla i Boga to je to dopustio. A
onda se na vidiku ukazalo bledilo praskozorja, zvezde su iezle, a
prvi zraci zorc ubojili su crveno i na
V

randasto severni predeo. Cim se razdanilo, poeo sam trezvenije

da razmiljam. Polako sam se mirio sa svojom nesreom i vie
nisam molio Boga da je vaskrsnem nego da stignem na vreme i da
je vidim jo jednom pre ukopa. Ubrzali smo hod i posle jednog
sata mazgar se oprostio od me-ne na maloj eleznikoj stanici
kuda je prolazila pruga uskog koloseka i povezivala civilizovani
svet sa ovom pustinjom u kojoj sam stracio dve godine.
Vie od trideset sati putovao sam bez prekida, zaboravio sam
na glad i et, all sam pre sahrane stigao u kuu poro-dice Del
Valje. Kau da sam upao pranjav i bez eira, pr-Ijav i neobrijan,
edan i izbezumljen, kukajui i raspitujui se gde mi je verenica.
ira sam uao u dvorite, potrala mi je u susret mala Klara, koja
je tada bila mravo i runo de-rite, uzela me za ruku i utke
odvela u trpezariju. Tamo je izmedu belih nabora belog satena u
belom kovegu poiva-la Rosa. Tri dana posle smrti izgledalo je
kao da spava i bi-la je hiljadu puta lepa od one Rose koju sam
drao u se
44 Izabela Aljende

anju, jer se u smrti neprimetno preobrazila u morsku vilu, to je

oduvek potajno i bila.
-Neka si prokleta! Pobegla si mi! -kau da sam re-kao,
odnosno povikao, padajui na kolena pored njenog odra. Time sam
sablaznio rodbinu i we prisutne koji nisu mogli da shvate koliko
sam obmanut i da sam uludo proveo dve godine rijui zemlju s
jedinim ciljem da steknem bogatstvo i da jednog dana odvedem
pred oltar ovu devojku koju mi je smrt ugrabila ispred nosa.
Ubrzo su stigla mrtvaka kola, ogromna, crna i bletava koija
koju je vuklo est konja okienih perjanicama, po on-danjem
obiaju, a dizgine su drala dva koijaa u livreja-ma. Koija je
izila iz kue sredinom popodneva po sitnoj kiici, a za njom je
krenula povorka kola s rodbinom, prijateljima i vencima. Po
obiaju, ene i deca nisu prisustvova-li pogrebu, jer je to bio
iskljuivo muki obred, all je Klara u poslednjem trenutku uspela
da se uvue u sprovod i da isprati sestru do vene kue. Osetio sam
kada se svojom ruicom u rukavici obesila o moju ruku i we dok
je iao sprovod, ona je cupkala uz mene, kao mala utljiva senka
koja je u mojoj dui budila neku nepoznatu nenost. U tom asu
nisam ni slutio da Klara ve dva dana nije progovorila i da e proi
jo tri dok se ukuani ne uznemire zbog njene zanemelosti.
Severo del Valje i njegovi stariji sinovi podigli su na no-sila
Rosin beli koveg sa srebrnim zakivcima i sami su ga poloili u
otvoreno udubljenje prelepe porodine grobnice. Bili su u crnini,
all bez jecaja i suza, u skladu sa shvatanjem alosti u zemlji koja
je navikla na veliko dostojanstvo u bolu. Poto su zatvorili reetke
groba, razili su se rodaci, prijatelji i grobari, a ja sam ostao sam
sred cveca koje je umaklo nezajaljivom Barabasu i ispratilo Rosu
na veni poinak. Mora da sam liio na turobnu zimsku pticu, sa
pee-vima kaputa koji su leprali na vetru, onako visok i mrav,
kakav sam bio tada, pre nego to se obistinilo Ferulino pro
Kua duhova 45

kletstvo i ja poeo da se smanjujem. Nebo je bilo sivo, pre-tila je

kia, pretpostavljam da je i zahladnilo, all verujem da nisam osecao
hladnou, jer me je razdirao gnev. Nisam mogao da odvojim
pogled od malog mermernog pravougaonika na kome su visokim
gotskim slovima ispisali ime lepotice Rose i dva datuma koji su
oznaavali njen kratki boravak na ovom svetu. Kroz glavu su mi se
motale misli o tome da sam izgubio dve godine sanjareci o Rosi,
radei za Rosu, pi-ui Rosi, udeci za Rosom i posle svega neu
imati ak ni to utehu da me sahrane pored nje. Razmiljao sam o
godi-nama koje mi predstoje i doao do zakljuka da ih bez nje ne
vredi iveti, jer vie nikada, u itavoj vaseljeni, neu nai jo
jednu enu zelene kose i okeanske lepote. Da mi je tada neko rekao
da cu poiveti devedeset godina, ispalio bih sebi metak u glavu.
S leda mi je priao grobljanski uvar ije korake nisam uo.
Trgao sam se iznenadeno kada me je dodirnuo po ra-menu.
- Kako se usuduje da me dotie? -zaurlao sam. Siroti ovek
preplaeno je ustuknuo. Nekoliko kinih ka-
pi
tuno je orosilo cvee za mrtve.
- Oprostite, gospodine, all ve je prolo est sati i mo-ram da
zatvorim -bie da je neto tako rekao.
Pokuao je da mi objasni da propisi zabranjuju svim li-cima,
osim grobljanskom osoblju, da se zadravaju posle sunevog
zalaska, all mu nisam dao da zavri, tutnuo sam mu nekoliko
novanica, odgurnuo ga i rekao mu da me osta-vi na miru. Sigurno
je mislio da sam ludak, jedan od onih sumanutih nekrofila koji se
povremeno vrzmaju po groblju.
Noc je bila duga, moda najdua u mom ivotu. Presedeo sam
je pored Rosinog groba, razgovarao s njom i pratio je na prvom
delu njenog zagrobnog puta kada se ovek najtee odvaja od
zemlje, pa mu je potrebna Ijubav onih koji su osta-li u ivotu da bi
makar imao utehu da je neto posejao u sr-cima blinjih. U
seanje sam prizivao njeno savreno lice i
46 liabela Aljende

proklinjao sudbinu. Korio sam Rosu zbog godina koje sam proveo
u onoj rudarskoj jami, sanjajui o njoj. Nisam joj re-kao da za to
vreme nisam bio s drugom enom, osim s nekoliko bednih
prostitutki, ostarelih i ofucanih, koje su podmirivale celo radilite.
Ali kazao sam joj da sam iveo medu Ijudima bez were i zakona,
jeo usoljen pasulj i pio ustajalu vo-du, daleko od civilizacije,
danonono mislio na nju, u dui uzdizao njen lik kao steg koji mi
je ulivao snagu da i dalje rijem brda, ak i kada presahne rudna
ica, poboljevao od stomaka veim delom godine, nocu cvokotao
od studeni, a da-nju halucinirao od vruine, s jedinom namerom
da je uzmem za enu. A, eto, ona je izdajnicki umrla pre nego to
sam stigao da ostvarim snove i ostavila me u jadu i alosti. Rekao
sam joj da me izigrala, podsetio je da nikada nismo bili pot-puno
sami, da sam je samo jednom poljubio. Morao sam da pletem
Ijubav od uspomena i enji, od starih i izbledelih pi-sama koja
nisu mogla da doaraju plamen mojih osecanja ni bol to nije
pokraj mene, jer nisam preterano vian pisanju pi-sama, a jo
manje umem da izrazim svoja oseanja. Kazao sam joj da godine
provedene u rudniku predstavljaju nenadoknadiv gubitak i da sam
znao da ce tako kratko boraviti na ovom svetu, ukrao bih novac,
oenio se njome, sagradio joj dvorac, ukrasio ga draguljima iz
morskih dubina, koralima, biserima, sedefima, zatvorio se s njom i
nikome ne bih dozvolio da ude. Voleo bih je bez predaha i
bezgranino dugo, jer sam siguran da pored mene ne bi popila
otrov namenjen nje-nom ocu i ivela bi hiljadu godina. Priao sam
joj o milovanjima kojima sam hteo da je obaspem, o poklonima
kojima sam naumio da je iznenadim, o tome kako bih je oarao i
usrecio. Kratko reeno, izbrbljao sam svakojake ludorije koje
nikada ne bih izgovorio da je mogla da me uje i koje nika-da
nisam rekao nekoj drugoj eni.
Te noi poverovao sam da se vie nikada neu zaljubi-ti,
nasmejati ili stvarati iluzije. Ipak, nikada je suvie dugo. U to sam
se uverio u svom dugom veku.
Kua duhova 47

Uvidao sam kako bes raste u meni kao zloudan tumor, kako
razara najlepe trenutke mog ivota i oduzima mi snagu da budem
nean ili plemenit. Ipak, osim pomucenosti i besa, secam se da sam
te noi oseao da mi je uskraeno ono za ime sam najvie udeo,
shvatio sam da mi se nee ispuniti elja da zagrlim Rosu, da udem
u njene tajne, da milujem slap njene kose i da zaronim u njene
najdublje vo-de. Oajniki sam prizivao u seanje njen lik
prepolovljen satenskim naborima u devianskom kovegu, sa
nevestin-skim vencem od narandinih cvetova na glavi i
brojanicama medu prstima. Nisam znao da u je, mnogo godina
kasnije, na asak ponovo videti s cvetovima narande i
brojanicama.
U ranu zoru vratio se uvar. Sigurno je osetio saaljenje prema
tom promrzlom ludaku koji je proveo no medu ble-dim
grobljanskim avetima. Pruio mi je uturicu.
-Uzmite vrueg aja, gospodine -ponudio me.
Ali ja sara ga grubo odgurnuo i krupnim koracima, be-snei i
proklinjui, krenuo izmedu grobljanskih ograda i kiparisa.

One noci kada su doktor Kuevas i njegov pomonik rasporili u

kuhinji Rosin le da otkriju uzrok smrti, Klara je le-ala u svom
krevetu, cvokotala i zurila u pomrinu, muena stranom sumnjom
da je njena sestra umrla zato to je to ona predskazala. Verovala je
da kao to njene mentalne moi pokreu slanik na stolu, isto tako
mogu da budu uzrok smrti, zemljotresa i drugih velikih nesrea.
Uzalud joj je ma-ti objanjavala da ona ne moe da izaziva
dogadaje nego samo moe da ih unapred vidi. Satrvena oajanjem
i oseanjem krivice, Klara je mislila da bi joj bilo bolje da lei
pored Rose. Ustala je i bosonoga, u spavaici, otila u sobu gde je
spavala sa starijom sestrom, all nije zatekia Rosu u krevetu. Izila
je da je trai po kui. Svuda su se irili mrak i milk. Mati je
spavala, pod dejstvom opijuma doktora Ku-evasa, a sestre i
sluavke rano su otile u svoje sobe. Pro
48 habela Aljende

lazila je kroz salone, pripijajui se uza zidove, preplaena i

ukoena od hladnoe. Preteci su joj izgledali delovi tekog
nametaja, debele nabrane zavese, slike po zidovima, tapiserije sa
cvetovima na tamnom platnu, pogaene svetiljke i saksije sa
papratima na stalcima od fajansa. Ispod salonskih vrata opazila je
svetlost i kada je koraknula da ude, poboja-la se da e tamo zatei
oca koji e je oterati u krevet. On-da se zaputila prema kuhinji
elei da nacte utehu u Nani-nom naruju. mugnula je kroz
glavno dvorite, izmedu kamelija i patuljastih pomorandi,
tumarala odajama na drugom krilu zgrade i mranim nepokrivenim
doksatima, gde su svu no mirkale gasne svetiljke izazivajui
zebnju, razgonei imie i svakojaku nonu gamad, a zatim je
stigla u tree dvorite, gde su se nalazile ostave i kuhinja. Tamo je
kua ve gubila svoju gospodstvenost i zapoinjao rusvaj od
tenara, kokoinjca i soba za poslugu. Podalje odatle nalazila se
konjunica gde je Niva drala matoru kljusad, iako je Se-vero del
Valje medu prvima kupio automobil. Vrata i pro-zorski kapci na
kuhinji i ostavama bili su zatvoreni. Klara je naslutila da se unutra
deava neto neobino, pokuala je da proviri kroz prozor, all je
bila premala, dograbila je stolicu, prinela je zidu, popela se i
zagledala kroz pukotinu izmedu drvenog kapka i prozorskog
okvira iskrivljenog od vlage. Tada je ugledala ta se unutra zbiva.
Doktor Kuevas, Ijubazni i srameljivi dobriina, bujne brade i
zamanog trbuha, koji joj je pomogao pri rodenju i leio we njene
male deje bolesti i astmatine napade, pre-tvorio se u gojaznog i
mranog vampira poput onih sa ilustracija u knjigama njenog
ujaka Markosa. Bio je nagnut nad stolom na kome je Nana inae
spravljala jela. Pored njega stajao je nepoznati mladic, bled kao
meseina, pogled mu je bio izluden Ijubavlju, a koulja umrljana
krvlju. Ugledala je snenobele noge i gole tabane svoje sestre.
Klara se stresla od jeze. A tada se doktor Kuevas izmae i ona
spazi uasan prizor. Na mermernom stolu, rasporena posred
trbuha,
Kua duhova 49

leala je Rosa, a njena utroba bee izvadena i stavljena u i-niju.

Glava joj je bila iskrenuta prema prozoru odakle je Kla-ra motrila,
a njena duga zelena kosa padala je kao paprat do poda poprskanog
krvlju. Oi su joj bile sklopljene, all se de-vojici priinilo, usled
poigravanja senki, razdaljine ili uzrujane mate, da u tim oima
ima preklinjanja i poniznosti.
Nepomino stojei na stolici, Klara je netremice gledala do
kraja. Stajala je i netremice gledala kroz pukotinu, smrzavala se,
all se na to nije obazirala, we dok dva oveka nisu ispraznili
Rosinu trbunu duplju, ubrizgali joj neku te-nost u vene, oprali je
spolja i iznutra miriljavim siretom i lavandinim uljem. Stajala je
i netremice gledala kako je pune balsamovim melemima i zaivaju
krivom tapetarskom iglom. Stajala je i netremice gledala kako
doktor Kuevas pere ruke u sudoperi i brie suze, a onaj mladi
otire krv i uklanja utrobu. Stajala je i netremice gledala kako lekar
navlai crni kaput sa izrazom najcrnje tuge. Stajala je i netre-mice
gledala kako je nepoznati mladi, gubei dah, poljubio Rosu u
usta, u vrat, u dojke, medu bedra, obrisao je sunderom, obukao jo}
vezenu koulju i doterao kosu. Stajala je ta-mo i netremice gledala
kako su doli doktor Kuevas i Nana, obukli joj belu haljinu i
stavili venic od cveta naran-de, koji je ona splela i uvala ga za
venanje. Sfajala je i videla kako je pomocnik uzeo Rosu u naruje
dirljivom nenou kojom bi je preneo preko kunog praga da mu
je mogla biti nevesta. Stajala je i nije mogla da se pomeri we dok
nije poelo da svice. A onda je kriom otila u krevet oseajuci u
sebi svekoliko cutanje sveta. Tada je Klara potpu-no zanemela i
progovorie tek devet godina kasnije kada bu-de povratila glas i
saoptila da se udaje.
 II
Tri Marije
U trpezariji, sred pohabanog i tronog pokustva koje je,
nekada davno, predstavljalo dobar viktorijanski nametaj,
Este-ban Trueba je sa sestrom Ferulom srkao istu zamaenu
or-bu kao svakog bogovetnog dana i jeo istu neukusnu ribu
kao svakog petka. Posluivala ih je slukinja koja se o njima
brinula od rodenja, to su u ono doba redovno inili placeni
robovi. Starica je etuckala od kuhinje do trpezarije,
pogrbljena i poluslepa, all jo krepka, sveano unosei i
iznosei inije. Donja Estera Trueba nije obedovala za stolom
sa svojom de-com. Tokom prepodneva sedela je, nepokretna,
u svojoj stolici, gledala kroz prozor ulinu vrevu i uvidala
kako se, iz go-dine u godinu, kvari i srozava gradska etvrt
koja je u doba njene mladosti bila otmena. Posle ruka
prenosili su je u kre-vet, nametali je u poluleeci poloaj,
jedini koji joj je doputala kostobolja. Tamo je, u samoi,
pobono itala itija i u-dotvorenija svetaca. I tako je ostajala
do sutradan kada je we poinjalo iznova po uobiajenom redu.
Iz kuce je izlazila jedino nedeljom kada su je Ferula i
sluavka odvozile kolicima na misu u oblinjoj crkvi Svetog
Sebastijana.
Esteban je ieprkao i poslednju mrvicu beliastog ribljeg
mesa izmedu estara kostiju i spustio salvetu na tanjir. Sedeo je
kruto kao to je i koraao, nadmeno, zabaene i malko iskoene
glave, gledajui srdito, s meavinom oholosti, podozrenja i
kratkovidosti. Ovakvo dranje bilo bi krajnje odbojno da Esteban
nije imao neobino blage i svetle oi. Njegov ukrueni stav vie je
priliio omalenom i goja-
Kua duhova 51

znom oveku koji se upinje da izgleda vii nego Estebanu, koji je

bio mrav kao saraga i visok metar i osamdeset. We linije
njegovog tela bile su uspravne i uzlazne, poev od otrog
orlovskog nosa i nakostreenih obrva do visokog e-la okrunjenog
lavljom grivom koju je eljao prema temenu. Iao je krupnim
koracima, odluno i krepko, delovao neobino snano, a ipak mu
nije nedostajalo izvesne drai u pokretima. Lice mu je bilo veoma
skladno uprkos strogom i natmurenom izrazu i estim izlivima
mrzovolje. Osnovna cr-ta njegovog karaktera bila je
razdraljivost, sklonost da prasne i izgubi glavu. Ta crta
odlikovala ga je od ranog detinjstva kada je znao da se valja po
tlu, s penom na usnama, kipteci od besa i bacakajui se kao da je
pobesneo. Polivao se hladnom vodom da se pribere. Kasnije je
nauio da vla-da sobom, all je itavog ivota ostao plahovit i
spreman da pobesni, a nije mu trebalo mnogo da se grdno
razgoropadi.
- Ne vraam se u rudnik -ree.
Bile su to prve rei koje je izmenjao sa sestrom za stolom.
Odluku je doneo prethodne noci jer je uvideo da nema nikakvog
smisla i dalje iveti kao pustinjak u potrazi za brzim bogaenjem.
Rudarska dozvola vaila mu je jo dve go-dine; za to vreme
mogao je da eksploatie udesnu ilu koju je otkrio, all je
zakljuio da -iako ga je predradnik pot-kradao ili nije znao da radi
kako valja -vie nema razloga da se vraca i zakopava u pustinji. Po
to cenu vie nije eleo da se bogati. Pred njim je bio ceo ivot da
stie imetak ako mu bude ilo od ruke, da se dosaduje i da eka
smrt, bez Rose.
- Morace neto da radi, Estebane -uzvrati Ferula. -Zna da
troimo malo, takorei nita, all su lekovi za mamu skupi.

Esteban pogleda sestru. Jo je bila lepa, bujnih oblina i ovalnog

lica poput rimske madone, all se kroz njenu bledu kou breskovog
sjaja i u pogledu punom senki nazirala runoa mirenja sa
sudbinom. Ferula je prihvatila ulogu maj-
52 Izabela Aljende

ine bolniarke, Spavala je u odaji pored sobe donja Estere,

spremna da svakog trena priskoi i doda joj lekarije, da joj
podmetne nonu posudu ili da joj namesti jastuke. Bila je to
napaena dua. Uivala je u ponienju i najprezrivijim poslovima,
verovala je da e zaraditi mesto u raju ako bude trpela svakojake
nepravde i pakosti, uivala je da isti gnojave kraste na majinim
bolesnim nogama, da ih pere, da tone u njen zadah i staraku
oronulost, da pomno eprka po njenom nonom sudu. Koliko je
mrzela sebe zbog ovih pod-lih i sramnih zadovoljstava, toliko je
mrzela i majku koja joj je sluila kao sredstvo. Bez roptanja
brinula je o njoj, all je umela da joj nabije na nos i da sirota ena
iskija zbog te nege i skupo plati svoju nepokretnost. Mada o tome
nisu izriito govorile, medu njima se preutno priznavala injenica
da je erka rtvovala svoj ivot da neguje majku i da je stoga
ostala usedelica. Ferula je odbila dva prosca izgovarajui se
majinom boleu. 0 tome nije govorila, all su ipak svi znali. Imala
je nagle i nespretne pokrete. istu rdavu narav kao njen brat, all su
je ivot i poloaj ene prisiljavali da se obuzda. Izgledala je tako
besprekorna da je izila na glas kao svetica. Navodili su je kao
uzor, jer se svesrdno posvetila donji Esteri i podigla jedinog brata
poto se mati razbolela, a otac umro ostavivi ih u bedi. Ferula je
oboavala svog brata dok je bio dete. Spavala je s njim, kupala ga,
vodila u etnju, od jutra do mraka ila po narudbi da mu plati
kolovanje, rasplakala se od besa i nemoi onog da-na kada je
Esteban poeo da radi kod jednog belenika jer od njene zarade
nisu mogli da se prehrane. Pazila ga je i negovala kao to je sada
negovala majku, omotavajui ga nevidljivom mreom krivice,
nezahvalnosti i duga. im je iziao iz kratkih gaa, deai je
poeo da se udaljava od nje. Esteban je mogao jasno da se seti
kada je shvatio da je Fe-rula njegova zlokobna senka. Bilo je to
onog dana kada je primio prvu platu. Odluio je da odvoji pedeset
sentava i da ispuni san kojim se zanosio od detinjstva: da popije
beku
Kua duhova 53

kafu. Kroz prozore ,,Francuskog hotela" primetio je kako konobari

pronose posluavnike sa svakojakim udima: visokim kristalnim
aama sa kulama od laga ukraenim hladnim vi-njama. Onog dana
kada je primio prvu platu, proao je vi-e puta kraj hotela dok se nije
osmelio da ute. Srameljivo je stupio preko praga, s kapom u ruci, i
poao prema bletavom restoranu punom titravih svetiljki i stilskog
nametaja. inilo mu se da svi pilje u njega, da hiljade oiju zajedljivo
odmeravaju njegovo preusko odelo i pohabane cipele. Seo je na rub
stolice i, dok su mu ui gorele od srameljivosti, jedva ujnim glasom
naruio je beku kafu. Dok je nestrpljivo ekao, kriom je motrio u
ogledalcima kako pro-laze gosti i unapred uivao u tom esto
zamiljanom zadovoljstvu koje ga sada eka. Naposletku je stigla i ta
beka kafa, miriljava, prijatna, sa tri medena kolaa, impresivnija nego
to je zamiljao. Oaran, zablenuo se u svu to divotu. Najzad se
osmelio da uzme kaiicu s dugom drkom, odahnuo je sa olakanjem i
zario je u krem. Voda mu je krenu-la na usta, all ve bee odluio da
taj trenutak otee to due moe i da ga produi do same venosti.
Lagano je poeo da mea i primetio kako se pena od krema muti i
sjedinjava s kafenom tenou u ai. Meao je, meao, meao... A
onda je, neoekivano, vrh kaiice udario o kristal, probio au i kafa je
pod pritiskom iknula kroz otvor i poprskala ga. Uasnut, Esteban je
gledao kako se sadraj ae razliva po jedinom njegovom odelu
naoigled bezbrinih gostiju za susednim stolovima. Bled od alosti i
Ijutine, ustao je i iziao iz ,,Francuskog hotela" sa osamdeset sentava
manje u depu. Za njim je po mekim ilimima ostajao trag beke ka-fe.
Kui je stigao pokisao, besan i snuden. Kada je ula ta mu se
dogodilo, Ferula je prosiktala: ,,Tako to biva kada no-vac za mamine
lekove rasipa na kojekakve hirove. Bog te kaznio". Tog asa Estebanu
je puklo pred oima. Shvatio je kakvim sredstvima pribegava njegova
sestra da zagospodari nJime i da u njemu izazove oseanje krivice.
Uvideo je da
54 Izabela Aljende

mu nema druge nego da se spasava dok ne bude kasno. to se vie

izvlaio ispod njenog okrilja, sestra ga je we ee mrzela.
Njegovu slobodu doivljavala je kao nepravdu. Fe-rula je osetila
da neto znai Estebanu kada se zaljubio u Rosu. Patio je kao
derite, preklinjao sestru da mu pomogne, trkarao za njom po
kuci i moljakao je da se zblii s nekim od lanova porodice Del
Valje, da porazgovara s Rosom i da podmiti Nanu. Jedno vreme
izgledalo je da su se pomirili. Medutim, zblienje nije potrajalo i
Ferula je ubrzo zakljuila da se brat njome jednostavno posluio.
Obradova-la se kada je poao u rudnik. Otkako je s petnaest
godina poeo da radi, Esteban je izdravao porodicu, reen da do-
ivotno vodi brigu o majci i sestri, all we to Feruli nije bi-lo
dovoljno. Teko je podnosila da ami medu zidovima to vonjaju
na starost i lekarije, da je budi bolesniino jeanje, da motri na sat
kako bi joj na vreme dala lek, da se dosaduje, umorna i tuna, dok
je njen brat lien svih tih obaveza. Njemu se moe da vodi
lagodan, slobodan i uspean ivot. Moe se oeniti, imati porod,
doiveti Ijubav. Onog da-na kada mu je poslala telegram s veu o
Rosinoj smrti, osetila je da je podilaze udni, gotovo radosni
marci.
- Morae neto da radi -ponovi Ferula.
- Dok budem iv, vama nee nita nedostajati -ree on.
- To je lako rei -uzvrati Ferula akajui riblju kost izmedu
zuba.
- Naumio sam da odem na selo, u Tri Marije.
- Tamo je we zaputeno, Estebane. Ruevina jedna! Uvek sam
ti govorila da je bolje prodati to zemlju, all ti si tvrdoglav kao
mazga.
- Zemlju ne treba prodavati. Ona je jedino to oveku ostane
kada we drugo ode do davola.
- Ne slaem se. Zemlja je lakomisleno zanoenje, a Iju-di
postaju bogati samo ukoliko imaju poslovnog duha -br zo ga
prekide Ferula. -Oduvek si govorio da ce jednog da-na otii i
iveti na selu.
I
Kua duhova 55

- Taj dan je doao. Mrzim ovaj grad.

- Bolje reci da mrzi ovu kuu!
- Mrzim i nju -odbrusi Esteban.
- Volela bih da sam se rodila kao muko, jer bih i ja tada mogla
da nadignem rep i odem -ree ona kipei od mrnje.
- A ja ne bih voleo da sam se rodio kao ensko -re- e on.
utke su zavrili s jelom.
Otada su odnosi izmedu brata i sestre ohladneli. Povezivalo ih
je jo samo majino prisustvo i nejasno seanje da su se u
detinjstvu voleli. Rasli su u propaloj porodici, kao svedoci oevog
moralnog i ekonomskog posrnua, a zatim majine duge bolesti.
Donja Ester je jo u ranoj mladosti poela da poboljeva od
kostobolje, a s godinama se tako ukoila da se jedva kretala, ivei
kao iva mumija. Kada naposletku nije mogla da savija kolena,
zanavek je utonula u svoja kolica, starost, oaj i bedu. Esteban se
seao detinjstva i mladosti, tesnih odela, seao se samoe, briljivo
okrpljenih koulja i uzice svetog Franje koju je morao da nosi
zbog ko zna kakvog obeanja datog majci ili sestri. Ferula, pet
godina starija, prala je i tirkala iz dana u dan dve njegove jedine
koulje da bi uvek delovao lepo i uredno, a i da bi se setio kako po
majinoj lozi vodi poreklo od najgospodstvenijih kolenovia u
potkraljevstvu Lime. Trueba je bio samo bedna sluajnost u ivotu
donja Ester koja je trebalo da se uda za nekog iz njenog drutvenog
sloja, all se ludo zaIjubila u tog vetropira, doseljenika iz prvog
pokolenja, koji je za nekoliko godina proerdao saw miraz, a
potom i ita-vo njeno nasledstvo. Od tih predaka plave krvi
Esteban nije imao nikakve vajde ako nije imao ime da plati raun
u duanu, ako je morao da peai do kole, jer nije imao pre-bijene
pare za tramvajsku kartu. Seao se kako su mu no-vmskom
hartijom oblagali grudi i leda, jer nije imao donjeg rublja, a njegov
kaputi izazivao je saaljenje, seao se ko-
56 Izabela Aljende

liko je strepeo da njegovi drugovi mogu uti utanje hartije u

dodiru s telom. Zimi ih je grejala jedino furunica u majinoj sobi,
oko koje su se okupljali da pritede svee i ugalj. Bilo je to
detinjstvo prepuno odricanja, tegoba, neudobnosti, surovosti,
beskonanih nonih molitava, strahova i kajanja. Od svega su mu
ostali samo gnev i bezmerni ponos.
Dva dana kasnije, Esteban Trueba je otiao na selo. Fe-rula ga
je ispratila na stanicu. Na rastanku ga je hladno poIjubila u obraz i
saekala da ude u voz sa one dve kone torbe koje je kupio kada je
polazio u rudnik i koje e mu, prema prodavevom obeanju,
sluiti itavog ivota. Posavetovala ga je da povede rauna o sebi,
da ih po mogucstvu povremeno posecuje, dodala je da e joj
nedostajati, all su oboje znali da im je sudeno da se godinama ne
vide, zbog ega su uostalom u dnu due osetili izvesno olakanje.
- Javi mi ako se mamino stanje pogora -doviknuo je Esteban
kroz prozor posto je voz krenuo.
- Ne brini! -odgovorila je Ferula maui maramicom. Esteban
se zavalio na sedite zastrto crvenim somotom,
zahvalan Englezima to su se dosetili da naprave vagone pr-ve
klase kojima ovek moe da putuje gospodski i da ne mora
podnositi kokoke, koare, kartonske kutije uvezane kanapom i
dreanje svakojake deurlije. Radovao se to je odluio da kupi
skuplju kartu, valjda prvi put u ivotu, zakljuivi da se po tim
pojedinostima gospodin razlikuje od pro-staka. Zbog toga e,
makar bio u tekom poloaju, ubudue uvek priutiti sebi sitne
lagodnosti, jer je, zahvaljujui nji-ma, imao oseanje da je bogat.
- Necu da ponovo budem golja! -vrsto je odluio se-tivi se
zlatne ice u rudniku.
Kroz prozor je gledao kako promiu predeli sredinje do-line.
Obradena polja u podnoju planinskog venca, plodne njive
zasejane penicom, detelinom i suncokretom. Uporedivao ih je s
neplodnim pustarama na severu, gde je proveo dve godine u jami
okruen divljom prirodom iju je zapa-
Kua duhova 57

njujuu lepotu neprekidno posmatrao, opinjen pustinjskim

bojama, plavetnim, Ijubiastim i utim presijavanjima rude koja je
virila iz zemlje.
-Poinjem novi ivot -proaptao je.
Sklopio je oi i zadremao.
Siao je s voza na stanici San Lukas. Mesto bee bed-no. U
tom trenutku nije bilo ive due na drvenom peronu pod
nadstrenicom koju su dokusurile nepogode i termiti. Odatle se
mogla videti itava dolina u izmaglici koja se di-zala iz zemlje
natopljene nonom kiom. Daleke planine gu-bile su se u
oblacima i jedino se sneni vrh vulkana, otrih obrisa, obasjan
bojaljivim zimskim suncem, jasno ocrtavao na vidiku. Jo kao
dete, u jedinom srenom dobu njegovog ivota, pre nego to e
otac konano propasti i odati se pi-u, jahao je s njim ovim
krajem. Seao se da je provodio leto u Tri Marije, all su otada
prole godine pa je we tako-rei izbledelo u secanju i nije mogao
da prepozna mesto. Po-gledom je potraio naselje San Lukas, all
je razaznao samo neko seoce u daljini rasplinuto u jutarnjoj vlazi.
Zaputio se pustim staninim peronom. Vrata jedine kancelarije bila
su zakatanena. Primetio je da na njima visi neko obavetenje,
ispisano olovkom, all tako navrljano da se nije moglo pro-itati.
Cuo je iza sebe da je voz krenuo ostavljajui stub be-log dima. Bio
je sam samcit na ovoj gluvoj stanici. Uzeo je prtljag i krenuo
prema kaljuzi i ljunkovitom puteljku koji je vodio ka seocetu. Iao
je desetak minuta, radostan to se razvedrilo, uvidajui da bi kia u
tren oka pretvorila puteljak u neprohodnu kaljugu. Dok je prilazio
selu, opazio je da se dim die iz nekoliko dimnjaka i odahnuo sa
olakanjem, jer mu se na poetku, videvi silnu oronulost i
samocu, uinilo da je to naputena bestragija.
Na ulazu u selo zastao je ne videci ive due. Na jedinoj ulici
izmedu kueraka od erpia vladala je grobna tiina. Imao je
utisak kao da koraa u snu. Priao je najblioj kui. Nije imala
prozora, all su vrata bila otvorena. Spustio je pr
58 liabela Aljende

tljag, glasno upitao ima li koga i uao. Unutra je bilo mra-

no, jer je svetlost prodirala jedino kroz vrata, tako da mu je
trebalo nekoliko trenutaka da se snade u pomrini. Tada je
razaznao dvoje dece koja su se igrala na podu od nabijene
zemlje. Gledali su ga razrogaenih oiju, prestraeni. Briui
ruke o kecelju, iz zadnjeg trema pojavila se neka ena. im
ga je ugledala, nesvesnim pokretom ruke uklonila je pramen
koji joj je padao na elo. Esteban je pozdravi, a ona mu
otpozdravi skrivajui dlanom svoje krezube vilice. Trueba
joj objasni da bi hteo da iznajmi kola, all ga ona oigledno
nije razumela, samo je krila decu u nabore kecelje i
bezizraajno zurila u njega. On izide, dograbi torbe i nastavi
put.
Ve je proao gotovo itavo selo a nije video ive due i
kada je poeo gubiti nadu, zauo je iza sebe konjski topot.
Rasklimatane taljige terao je neki prodavac drva. Esteban
stade na put i prisili koijaa da zastane.
- Moete li me odvesti do Tri Marije? Platiu poteno
-doviknu.
- A ta ete tamo, za ime sveta, gospodine? -iznena deno
upita ovek. -Pa to je niija zemlja, we sam kamen i parlog.
Ipak je prihvatio da ga odveze, pomogao mu je da smesti
torbe izmedu cepanica. Trueba je seo na mesto pored
koijaa. Iz nekih kua izila su deca i potrala za taljigama.
Trueba se osetio usamljeniji nego ikada.
w
Jedanaestak kilometara od San Lukasa, posle truckanja po
dombastom putu, izrovanom i proraslom trnjikama, ukazala se
drvena tabla sa nazivom imanja. Natpis je visio o komadu lande i
vetar je mlatarao njime o direk, uz mukli zvuk koji je podseao na
pogrebni bubanj. Bacivi letimian '*f pogled, Esteban je
shvatio kakva je herkulovska snaga po- I" trebna da se raskri
sva ta pusto. Travuljina je naprosto gu- ,\ tala stazu i kuda god
se osvrnuo, video je samo kamenjar, #' ikaru i korov. Ni traga
nije ostalo od nekadanjih livada, nigde okota od vinograda koje
je upamtio, nigde ive due
Kua duhova 59

da ih doeka. Taljige su lagano ile stazicom koju su Ijudi i stoka

svojevremeno utabali izmedu ipraja. Ubrzo je opazio kuu koja
se jo drala na temeljima, all je izgledala kao sablast, puna
otpadaka, smea i pokidanih mrea sa kokoinjca. Crep je bio
izlomljen, a divlji brljan nadirao je kroz prozore i obrastao zidove.
Primetio je naokolo nekoliko krovinjara od cerpia, bez prozora,
sa slamnim adavim krovom. Dva psa besno su se tukla u
dvoritu.
Kloparanje tokova i koijaeve psovke privukli su iteIje tih
koliba i oni poee da se pomaljaju na vratima. Gledali su
novodolice zaudeno i nepoverljivo. Proteklo je punih petnaest
godina kako nisu videli nikakvog gazdu i jednostavno su
poverovali da ga nemaju. U ovom visokom i autoritativnom
oveku nisu mogli da prepoznaju dete mrkih kovrda koje se, pre
mnogo godina, igralo u tom istom dvoritu. Esteban ih je
ispitivaki zagledao i nije mogao da pre-pozna nikoga. Bee to
opor jadnika. Gledao je ene neodredenih godina, suve i ispucale
koe, neke su bile oigledno trudne, a we behu bosonoge i u
dronjcima. Izraunao je da ima itavo tuce deurlije. Ona najmlada
deca bila su gola. Na vratima su se pomaljala i druga lica koja se
nisu usudivala da izidu. Esteban im mahnu u znak pozdrava, all
mu niko ne odgovori. Nekoliko dece potra i sakri se iza ena.
Esteban side s kola, skide svoj prtljag i tutnu neto nov-ca
koijau.
- Ako elite da vas saekam, gazda -ree ovek.
- Ne. Ostajem ovde.
Uputio se ka kuci, ramenom odgurnuo vrata i uao. Unutra je
bilo dovoljno svetlo, jer je jutarnja svetlost ulazila kroz polomljene
prozorske kapke i rupe na krovu gde je nedostajao crep. Kuca bee
puna praine i pauine, delovala je pot-puno naputeno. Oigledno
svih ovih godina niko od napoliara nije se usudio da napusti svoj
kuerak i nastani se u velikoj, praznoj gazdinskoj kui. Ni
pokustvo nisu taknuli. Ostalo je isto, na istim mestima gde je bilo
u njegovom de
60 Izabela Aljende

tinjstvu, all runije, turobnije i klimavije nego u njegovom seanju.

itavu kuu prekrivao je sloj trave, praine i suvog lia. Svuda se irio
grobni zadah. Neka mrava dukela be-sno je zalajala na njega.
Esteban Trueba nije se ni osvrnuo i pseto je na kraju podvilo rep i otilo
u oak da se trebi od buva. Spustio je prtljag na sto i poao da obide
kucu opi-rui se tuzi koja ga je obuzimala. Iao je iz sobe u sobu na-
ilazei na prljavtinu i bedu. We je bilo nagrizeno vreme-nom i
izloeno propadanju. Shvatio je da je ovo rupa gora i od rudnika.
Kuhinja je bila prostrana prljava prostorija, vi-soke tavanice i
poadavelih zidova, plesniva, ruevina, a ipak su po zidu jo visile
erpe, bakarni i tuani tiganji koje niko nije taknuo punih petnaest
godina. U spavaim odajama zatekao je iste one krevete i velike
ormane s ogledalima koje je svojevremeno kupio njegov otac, all su od
dueka osta-le samo hrpe istrunule vune i svakojakih insekata koji su
se to nakotili. Oslunuo je kako pacovi ukaju i skakuu ispod krova.
Nije mogao da ustanovi da li je pod pokriven patosom ili glinenim
ploicama, jer se nigde nije dao ni videti: svuda ga je pokrivala naslaga
neistoe. Sivi sloj praine umekavao je obrise nametaja. U onome
to je nekada bi-la primaa odaja jo se nalazio nemaki klavir s
polomlje-nom nogom i poutelim dirkama, iji su zvuci podseali na
zvuke sa ratimovanog klavsena. Na policama je ostalo nekoliko
neitljivih knjiga ije je stranice izgrizla vlaga, a na podu su se
povlaili ostaci davnih listova i asopisa koje je vetar razbacao. Iz
pohabanih stolica trale su opruge, a mievi su se nagnezdili u
naslonjai gde je njegova majka ple-la pre nego to su joj se ruke od
bolesti ukoile kao kuke. Poto je obiao kuu, Estebanu postade jasno
da mu predstoji titanski rad, jer ako je kua ovako zaputena, nije
mogao oekivati da je ostalo imanje u boljem stanju. Na trenutak je
pomislio da zgrabi prtljag i vrati se tamo odakle je doao, all to je
pomisao odmah odagnao uvidajuci da samo najcrnje dirinenje na ovoj
zaputenoj zemlji moda moe da

'b T ti
Kua duhova 61

ublai njegov bol i ogorenje to je izgubio Posu. Skinuo je ogrta,

duboko uzdahnuo i iziao u dvorite gde ga je jo ekao koija sa
napoliarima koji su, bojaljivo kao sva se-oska eljad, stajali na
odstojanju. Radoznalo su se pogleda-li. Trueba je poao ka njima i
odmah opazio kako polako uzmiu; pogledom je odmeravao te odrpane
i prljave zemljodelce, pokuao je da se prijateljski osmehne musavoj
deur-liji, krmeljivim starcima i tunim enama, all se samo gre-vito
nacerio.
- Gde su Ijudi? -upita.
Napred istupi jedini mladi ovek medu njima. Verovat-no je bio
Estebanovih godina, all je izgledao stariji.
- Otili su -ree on.
- Kako se zove?
- Pedro Garsija Mladi, gospodine -odgovori ovaj.
- Od sada sam gazda ovde. Svreno je s provodom. Sa-da svi treba
da zasuemo rukave pa na posao! Kome se ne svida, neka odmah ide.
Onaj ko ostane ne treba da brine za hleb; all morae da zapne. Ne
podnosim lenuge ni drznike. Je li vam jasno?
Zgledali su se preplaeno. Nisu shvatili ni polovinu od onog to je
rekao, all su po naglasku znali da prepoznaju glas gazde.
- Jasno, gazda -ree Pedro Garsija Mlati, -Nemamo kuda da
idemo, odvajkada smo iveli ovde. Ovde emo i ostati.
Neko derite unu da kaki. Pride mu ugavo pseto 1 sta-de da ga
njui. Zgaden tim prizorom. F^tebai. podviknu da od"edu dete, obriu
dvorite i da unilate psa. Tako je zapo-eo novi ivot koji e, s
godinama, uiniti da ?aboravi Rosu.

Niko me nee razuveriti da nisam bio dobar gazda. Ko god je video

selo Tri Marije u vreme dok je bilo zaputeno
62 Izabela Aljende

i uporedi ga sa dananjim, koje moe da poslui kao uzor, morae

se sloiti sa mnom. Zbog toga me izluduje moja unuka kada stane
da nagvada o klasnoj borbi, jer ako pogledamo stvarnosti u oi,
ovi siroti zemljoradnici danas su u gorem poloaju nego pre
pedeset godina. Bio sam im kao otac. Sjebala nas je agrarna
reforma.
Da bih izvukao Tri Marije iz bede, uloio sam svu utedevinu
namenjenu za svadbu s Rosom, kao i saw novac koji mi je slao
poslovoda iz rudnika. Ali to zemlju nije spa-sao novac nego rad i
organizacija. Proulo se da je stigao novi gazda u Tri Marije, da
volovskim zapregama raskrujemo kamenje i preoravamo njive za
setvu. Ubrzo su poe-li da pristiu Ijudi i da se nude kao
nadniari, jer sam ih do-bro plaao i obilno hranio. Kupio sam
stoku. Stoka je za mene bila svetinja. lako smo godinu dana iveli
bez trunke mesa, zabranio sam da ita zakolju. Tako je broj grla
rastao. Ljude sam rasporedio po grupama i poto smo obradili
poIja, prionuli smo da obnovimo kuu. Kako nismo imali zi-dare
ni tesare, morao sam da ih poduavam u svemu slue-ci se
prirunicima koje sam nekako dobavio. Okrpili smo li-mariju,
opravili krov i zamenili polomljeni crep, okreili zi-dove, oistili
kuu da je blistala spolja i iznutra. Pokucstvo sam izdelio
seljacima, a zadrao sam jedino trpezarijski sto, koji je ostao
netaknut uprkos moljcima, i gvozdeni krevet koji je pripadao
mojim roditeljima. Nastanio sam se u praznoj kui: jedino
pokustvo sainjavali su taj sto, krevet i nekoliko sanduka na
kojima sam sedeo dok mi Ferula nije poslala iz prestonice novi
nametaj koji sam poruio. A on je bio kabast. teak, raskoan,
napravljen da slui mnogim naratajima, prilagoden seoskom
ivotu i samo ga je zemljotres mogao unititi. Komade nametaja
rasporedio sam du zidova, vodeci rauna o udobnosti a ne o
estetskom izgledu. Kada je kuca najzad nametena, osetio sam
zadovoljstvo i poeo da prihvatam misao da u proiveti mnoge
godine, a moda i ceo ivot u Tri Marije.
Kua duhova 63

ene napoliara naizmenino su dolazile da slue u gazdinoj

kui i da obraduju moj vrt. Ubrzo sam ugledao prve cvetove u vrtu
koji sam svojim rukama ocrtao, rasporedio i omedio. Takav, uz
neznatne izmene, postoji i danas. U ono vreme Ijudi su radili bez
gundanja. Verujem da im je moje prisustvo povratilo sigurnost.
Primeivali su kako se ta uparloena zemlja postepeno pretvara u
bujno polje. Bili su do-bri i jednostavni, a ne bundije. Naravno,
bili su puka sirotinja i neuki. Pre mog dolaska obradivali su samo
male porodine okunice, tek toliko da ne skapaju od gladi ako ih
ne pogodi neka katastrofa, sua, grad, kuga, najezde mrava ili
pueva, a tada bi za njih nastupali crni dani. Mojim do-laskom we
se promenilo. Osvojili smo i uzgajali zadivljale panjake, obnovili
kokoinjac i tale, a zatim smo poeli da kopamo sistem za
navodnjavanje da usevi ne zavise od kli-me nego od naunog
mehanizma. Ipak, ivot nije bio lak. ak je bio vrlo teak. Ponekad
sam odlazio u varo i dovodio veterinara da pregleda goveda i
ivinu, a da uzgred pogleda i bolesnike. Nije tano da sam
zastupao naelo da veterinarovo znanje, ukoliko je dovoljno za
goveda, moe posluiti i sirotinji, kao to tvrdi moja unuka kada
hoce da me dovede do besa. Tano je, medutim, da nije bilo lako
dovui lekara u ovu bestragiju. Seljaci su se obraali za pomoc
jednoj vraari, Indijanki koja se razumevala u trave i poznavala
moc sugestije. Njoj su slepo verovali, neuporedivo vie nego
veterinaru. enama su na poradaju pomagale kominice, molitve i
babica koja je, dolazeci na magaretu, redovno kasnila. Snalazila se
pri porodajima, all je isto tako umela da iz krave izvue popreeno
tele. Teke bolesnike kojima nisu pomagale vraarine gatke ni
veterinarove lekarije, vozi-li smo dvokolicama ja ili Pedro Garsija
Mladi u bolnicu a-snih sestara, gde bi se obino zatekao u
prolazu poneki le-kar i pomogao im da ispuste duu. Kosti
pokojnika nalazile su veni spokoj u malom grobitu pored
naputene kapele, u podnoju vulkana, gde se sada nalazi pravo
groblje kako
64 Izabela Aljende

to Bog nalae. U dva-tri navrata privoleo sam svetenika da dode i

blagoslovi brakove, stoku i alatljike, da krsti decu i oita poneku
molitvu za pokoj due. Jedinu razonodu nalazili smo u trojenju
prasaca i junaca, borbi petlova, igranju kolica i neverovatnim
priama Pedra Garsije Starijeg, neka mu je laka zemlja. On je bio
otac Pedra Garsije Mladeg i priao je da se njegov deda borio u
redovima rodoljuba koji su isterali pance iz Amerike. Sludivao je
decu nagovarajuci ih da dopuste da ih bodu pauci i da piju
mokracu trudnih ena kako bi postali otporni. Poznavao je trave
gotovo kao vraara, all bi se ueprtljao kada je trebalo da ih prime-
ni i tada je inio neoprostive greke. A da izvadi kutnjake, ruku na
srce, priznajem da je imao nenadmaan sistem kojim je opravdano
iziao na glas u itavom kraju: posredi je bila meavina crnog vina
i Oenaa koja je uvodila pacijen-ta u hipnotiki zanos. Meni je
izvadio kutnjak bez ikakvog bola i da je kojim sluajem iv, boljeg
zubara ne bih traio. Vrlo brzo poeo sam da se radujem ivotu na
selu. Mo-ji najblii susedi iveli su podaleko, all mene nije
privlaio ] drutveni ivot, voleo sam samou, a i posla sam imao
pre-ko glave. Izvrgao sam se u divljaka, pozaboravljao sam
pojedine rei, renik mi se suzio, postao sam svojeglav. Poto nije
bilo potrebe da se pred ma kime pretvaram, moja vajkadanja
rdava narav ispoljila se u jo grubljem vidu. We me dovodilo do
besa, praskao sam kada bih opazio da se deurlija muva oko
kuhinje i pokuava da ukrade hleb, ka-da bi se kokoke
raskokodakale po dvoritu ili vrapci jati-mice nasrnuli na
kukuruzita. A kada bi zlovolja poela da smeta i meni te mi je
bivalo pretesno u sopstvenoj koi, odlazio sam u low. Ustajao sam
u cik zore i kretao s lovakim kerom, naprtnjaom i pukom o
ramenu. Voleo sam tumaranje kroz pomrinu, prohladno
praskozorje, dugo vrebanje u zasedi, utanje, miris baruta i krvi,
voleo sam kako puka trza pri ramenu uza suv prasak i kako plen
pada koprcajui se nogama. U tome sam nalazio smirenje. A kada
sam se
Kua duhova 65

vraao iz lova, sa etiri bedna zeia u torbi i nekoliko jarebica punih

same da ih nije vredelo kuvati, umrljan bla-tom i polumrtav od umora,
oseao sam olakanje i sreu.
Rastuim se kada pomislim na ta vremena. Zivot mi je proao brzo.
Kada bih poinjao iznova, neke greke ne bih inio, all se, u celini, ni za ta
ne kajem. Bio sam dobar gazda, to je iva istina.

Prvih meseci Esteban Trueba se toliko rastrzao od posla da nije stizao da

razmilja. Kopao je bunare i kanale za navodnjavanje, krio kamenjare,
istio polja i panjake, obnavljao tale i kokoinjce. Na poinak je odlazio
saw slomljen od umora, a ustajao je pre zore, prezalogajio togod s nogu,
uzjahivao konja i odlazio u polja da nadgleda radove. Vraao se tek u
predveerje. Tada bi, sam, u trpezariji uzimao jedini dnevni obrok. Prvih
meseci svakodnevno se kupao i presvlaio pre veere, kao to su inili
engleski koloni po najudaljenijim naseobinama Afrike i Azije da ne izgube
do-stojanstvo i gospodstvo. Oblaio je najbolje odelo, brijao se i svake
veeri stavljao na gramofon ploe sa omiljenim oper-skim arijama. Ipak,
postepeno je grubeo, naposletku se poseljaio i zapustio shvativi da nije
roden za kicoa, utoliko pre to pored sebe nije imao nikoga ko bi znao da
ceni taj njegov trud. Prestao je da se brije, iao se tek kada bi mu kosa pala
na ramena, kupao se samo po navici, we manje se brinuo o odevanju i
ponaanju. Vremenom se pretvorio u divljaka. Pre spavanja poneto bi itao
ili igrao ah. izvetio se da igra protiv jednog ahovskog prirunika, nije
podvaljivao niti se Ijutio ako izgubi partiju. Medutim, umor od dnevnih
poslova nije bio dovoljan da savlada njegovu snanu i strasnu narav.
Zapoele su da ga mue nocne more, pokrivai su mu izgledali preteki, a
aravi suvie meki. Njegov konj izvodio je obeenjake vratolomije i
neoekivano se pretvarao u strahovitu enku, vrsto i divlje brdo mesa na
kome je do iznemoglosti jahao. Mlitave i miriljave dinje u
66 Izabela Aljende

bati prividale su mu se kao udesne enske sise. Ponekad je

uranjao lice u pokrovac sedla traei u oporom vonju ivotinjskog
znoja slinost sa davnim i zabranjenim mirisom svojih prvih kurvi.
Nou su ga, u tekim snovima, raspalji-vale ukvarene koljke,
ogromno komade raetvorenih ivotinja, krv, sperma i suze.
Budio se uspaljen, sa udom nadignutim poput gvozdene mouge
izmedu nogu, pomamniji ne-go ikada. Da bi utolio pomamu, trao
je i go skakao u re-ku, uranjao u hladnu vodu dok mu ne zastane
dah, all tada mu se inilo da nevidljive ruke miluju njegova bedra.
Obuzdavi strast, preputao se vodenim strujama, umiljajui da
ga brzice obuhvataju i grle, da ga punoglavci Ijube, a obalske trske
ibaju po telu. Ubrzo je shvatio da njegovu neutaivu pohotu ne
mogu utoliti nocna skakanja u reku, napici sa cimetom, stavljanje
tocila pod duek, kao ni ona sramna ispomaganja rukom koja
izluduju internatsku mladariju, vo-de je u slepilo i osuduju na
veno prokletstvo. A kada je poeo da poudno merka kokice na
bunjitu, deicu dok se goliava igraju u vrtu ili nabreklo hlebno
tesno, Esteban je uvideo da njegovu mukost nece urairiti
kojekakva crkvenjaka zalagivanja. Kao promuuran ovek, ubrzo
je zakljuio da mora dobaviti kakvu ensku, ostalo su lagarije.
im je takvu odluku doneo, maltene mu je pao kamen sa srca,
uminula je munina koja ga je potajno grizla. Toga dana, pr-vi put
posle mnogo vremena, Esteban Trueba se probudio sa osmehom.
Pedro Garsija Stariji video ga je tog jutra kako zvidu-cui
odlazi u talu i zabrinuto je zavrteo glavom.
Celog bogovetnog dana gazda je s napoliarima preoravao tek
raskrenu ledinu na kojoj je naumio da zaseje kukuruz. A zatim je
s Pedrom Garsijom Mladim otiao da pokua izbaviti kravu kojoj
se tele pri teljenju nezgodno poprei-lo. Morao je da zavue ruku
do lakta. Uspeo je da okrene telence i ubrzo se glava promolila.
Krava je ipak uginula, all ga to nije rastuilo. Naredio je da
mlekom iz boice napoje
Kua duhova 67

tele, zapljusnuo se vodom iz abra i ponovo uzjahao. U to doba

obino je obedovao, all mu tada nije bilo clo jela.
Odranije bee bacio oko na to curu. 0 boku je nosila balavog
mladanog brata, a na glavi krag s bunarkom vodom. 0 ramenu joj
je visila torba. Jednom prilikom, dok je prala rublje na reci,
presamiena nad beiucima, raspirila je poudu u njemu. Njene
tamnopute none listove zapljuskivala je voda, dok je ogrubelim
seljakim rukama trljala izbledele dronjke. Bila je stasita, imala je
iroko andeosko lice i tamnu put, blag i krotak izraz, iroka bujna
usta otkrivala su jake zube. Kada bi se osmehnula, to se inae
retko deavalo, lice bi joj se ozarilo. Imala je lepotu prve mladosti,
all se moglo naslutiti da e prerano uvenuti, kao i we ene kojima
je sudeno da izrode opor dece, da danonono rintaju i sahranjuju
svoje blinje. Zvala se Pana Garsija i imala je petnaest godina.
Kada se Esteban Trueba dao u potragu za njom, vec se sputao
prvi suton i bee osveilo. Jahao je pored vrzina koje su razdvajale
polja, prolaznike je pitao za nju, dok je nije ugledao na putu prema
njenoj kolibi. Ila je povijena pod naramkom bodljikavog granja,
bosonoga i pognute glave.
V

Cim je, s konja, opazio devojku, odmah je planuo neodoljivom

poudom koja ga je mesecima raspinjala. Priao joj je kasom,
maltene okrznuvi je, ona ga je ula, all se nije osvrnula, niti ga je
pogledala. Od davnina su we ene njenog plemena, po obiaju,
krotko povijale glavu pred mukarcem. Esteban se sagnuo,
dograbio naramak granja, za asak ga drao u vazduhu, a onda ga
je zavitlao na pustu ledinu, zatim je jednom rukom obuhvatio
devojku oko struka i, ivotinj-ski zastenjavi, bacio je ispred sebe
na sedlo, pri emu se ona nije nimalo opirala. Poterao je konja i
galopom pojurio prema reci. Odmeravajui se pogledom, sjahali su
ne pro-zborivi ni rei. Esteban je otkopao iroki koni kai, ona
je ustuknula, all ju je on divljaki epao. Guajuci se, pali su u
eukaliptusovo lie.
68 habela Aljende

Esteban se nije ni svukao. Uzeo je devojku pomamno, prodro

je u nju be/ imalo okolienja ili uvoda, s nepotreb-nom surovou.
Tek kada je docnije opazio krvave mrlje po haljini, shvatio je da je
bila devica. No, o tome nije ni najmanje vodio rauna jer je PanCa
bila ponizna, a on je ludeo od neobuzdane poude. Pana Garsiija
se nije opirala, nije cvilela ni kukala, ak nije ni zamurila. Leala
je nauznak, unezvereno gledala u nebo dok nije osetila da je
mukarac jeknuo, a zatim se izvalio pokraj nje. Tada je poela tiho
da plae. Pre nje je njena mati, a pre majke njena baka, doi-vela
istu sudbinu kerue. Esteban je pridigao pantalone, zakopao kai,
pomogao Pani da ustane i popeo je na konja. Dok su se vraali,
Esteban je zvidukao. Ona je neprekidno plakala. Ostavljajui je
pred njenom kolibom, gazda je poIjubi u usta i ree:
- Hou da od sutra radi kod mene u kui.
Pana je potvrdno klimnula glavom ne podiui pogled. Njena
majka i baka takode su sluile u gazdinoj kui.
Te noci Esteban Trueba spavao je kao andelak ne sanjajui
Rosu. Probudio se krepak, pun snage. Pevuio je odlazeci u polje,
a kada se u predveerje vratio kui, zatekao je Panu kako briljivo
posprema kuhinju i u velikom bakar-nom loncu kuva pilei
paprika. S nestrpljenjem je iekivao to no i kada su zamukli
umovi u staroj kucerini od erpi-a, a pacovi zapoeli none
vragolije na tavanu, Esteban je osetio da je devojka na vratima
njegove sobe.
- Dodi Pana -pozva je. Bila je to vie molba nego zapovest.
Ovog puta Esteban nije urio, nego je postepeno vodio sebe i nju
ka vrhuncima uivanja. Mirno je pretraivao i opipavao devojku
eleci da upamti dimljiv miris njenog tela, njenog rublja ispiranog
u lukiji i glaanog peglom na umur, upoznavao je splet njene
crne i ravne kose, tkivo njene koe tako tanane i nene na
najskrivenijim, a tako hra-pave i ogrubele na drugim mestima,
tkivo njenih jedrih usana, njenog razdraganog spola i njenog
irokog trbuha. Poe-
Kua duhova 69

leo ju je smireno i upuivao u tajne najstarije vetine. Po svoj

prilici bio je srean te noi, a i narednih noci, dok su strasno
ludovali i inili vragolije kao kuii na velikom krevetu od
kovanog gvoda koji je pripadao prvome Truebi, a jo je, mada
razdrndan, mogao da izdri Ijubavne jurie.
Ubrzo su se dojke Pana Garsije raskrupnjale, a bokovi
zaoblili. Neko vreme Esteban Trueba bee se odobrovoljio i poeo
je da se zanima za svoje napoliare. Zalazio je u nji-hove
sirotinjske kucerke. U polutami jedne od tih uderica ugledao je
sanduk pun starih novina gde su zajedno dremuckali jedno
detence i tek otenjena kerua. U drugoj krovinjari video je staricu
koja je vec etvrtu godinu isputala duu i ije su kosti virile kroz
otvorene rane na ledima. U jed-nom dvoritu nabasao je na
maloumnog mladia, bale su mu udarale na usta, uetom oko vrata
bio je vezan za stub, sam sa sobom bulaznio je i govorio nesuvisle
rei koje niko iv ne bi razumeo; bee potpuno go i sa svojim
magareim udom neumorno je mlatio o tlo. Tada je Esteban
shvatio, po prvi put, da u najcrnju pusto nisu zapala polja, njive i
stoka, nego itelji Tri Marije koji su u toj pustoi, bespomo-ni i
ostavljeni, iveli od onog doba kada je njegov otac pro-kockao
saw miraz i nasledstvo njegove majke. Reio je da, bez odlaganja,
unese neto od civilizacije u ovaj kutak izgubljen izmedu Anda i
mora.

Grozniava delatnost poela je da trza iz umalosti naseIje Tri

Marije. Esteban Trueba je terao seljake da dirine kao to nikada
ranije nisu radili. eleci da za svega nekoliko me-seci obnovi ono
to je godinama propadalo, gazda je uposlio svakog mukarca,
enu, starca i dete koje je moglo da stoji na nogama. Sazidao je
ambar i ostave za zimske zalihe hrane, naredio je da usole dosta
konjetine i odime svinjetinu, a
V

zenama je naloio da skuvaju pekmez i konzerviraju voe.

Modernizovao je mlekaru, koja je bila najobinije spremite
prepuno balege i muva, postigao je da krave daju izobilno
70 liabela Aljende

mleka. Zapoeo je gradnju kole sa est razreda, jer se nosio milju

da sva deca i odrasli u naseobini Tri Marije naue da itaju, piu i
raunaju, mada se ne bi sloio da steknu i druga znanja jer bi
moda napunili sebi glavu svakojakim misli-ma koje nisu u skladu
sa njihovim stanjem i poloajem. Svejedno, nije uspeo da nade
uitelja koji bi pristao da radi u ovoj dalekoj bestragiji, pa se,
suoen sa tekocom da lovi ma-liane mamei ih bombonama ili
im pretei batinama, s jednim ciljem da ih opismeni, naposletku
manuo corava posla i kolu namenio u druge svrhe. Njegova sestra
Ferula slala mu je iz prestonice knjige koje je naruio. Bili su to
uglavnom prirunici. Pomou njih je nauio da daje injekcije u
nogu i nainio radio na galenit. Od prvih prihoda kupio je
neobradene tkanine, ivau mainu, kutiju homeopatskih pilula sa
uputstvom za upotrebu, enciklopediju, brdo bukvara, svezaka i
olovaka. Naumio je da otvori narodnu kuhinju u kojoj bi sva deca
dobijala jedan celovit obrok dnevno, kako bi odrasla zdrava i jaka,
pa samim tim poela da rade od najranije mladosti. Medutim,
uvideo je da bi bila ludorija ako bi se deca povlaila iz najdaljih
krajeva imanja da pojedu tanjir kakvog orbuljaka. Stoga je
promenio odluku i napravio kroja-ku radionicu. Pani Garsiji palo
je u zadatak da pronikne u tajne ivae maine. Na poetku je
verovala da je to davolova sprava, sa sopstvenim ivotom, i
odbijala je da joj pride, all je Esteban bio nepopustljiv i ona je
naposletku ipak uspe-la da ovlada njome. Trueba je otvorio
prodavnicu meovite robe. Bila je to skromna radnjica u kojoj su
nadniari mogli da kupe najnunije namirnice te da ne moraju
potezati u San Lukas. Gazda je kupovao robu na veliko, a
radnicima je pre-prodavao po istoj ceni. Uveo je neku vrstu
obveznica, najpre kao vid kredita, a zatim je, kako su godine
odmicale, uspeo da ih zameni zvaninim novcem. Tim ruiastim
hartijicama isplaivane su dnevnice, a njima se trgovalo u radnjici.
Osim ovih hartijica, svaki radnik imao je pravo na okunicu da je
obraduje u slobodnom vremenu, zatim je svakom domain
Kua duhova 71

stvu pripadalo est kokoaka, torba semena, deo etve za pod-

mirenje osnovnih potreba, svagdanji hleb i mleko, a mukarcima
je deljeno po pedeset pesosa za Boi i nacionalne praznike. ene
nisu dobijale ovaj dodatak u novcu iako su rin-tale ne zaostajui
za mukarcima, jer nisu smatrane glavom porodice. Izuzetak su
bile udovice. Sapun, vuna za pletenje i sirup za jaanje pluca
deljeni su besplatno, jer Trueba nije eleo u svojoj blizini prljave,
neodevene i bolesne Ijude. Jed-nog dana proitao je u
enciklopediji kakve prednosti ima umerena dijetalna ishrana i
otada ce se drati te svoje ludosti do kraja ivota. Obuzimao ga je
bes kada bi saznao da seljaci daju deci suva hleba, a svinje hrane
jajima i mlekom. Poeo je da saziva obavezne skupove u koli na
kojima im je govorio o vitaminima i ujedno im saoptavao
najnovije vesti koje je saznao preko svog radija na galenit. Ubrzo
mu je dojadilo da na njemu trai stanice i naruio je iz grada da mu
poalju prekookeanski radio s dve ogromne baterije. Nji-me je
mogao da uhvati poneku suvislu poruku usred zagluujue zbrke
umova iz morskih dubina. Tako je saznao za rat u Evropi i na
mapi koju je okaio na kolskoj tabli pratio kretanje trupa
oznaenih raznobojnim pribadaama. Seljaci su ga gledali
zaprepaceno ne shvatajui zato jednog da-na pomera plave, a
vec sutradan zelene pribadae. Nije im ilo u glavu da se svet moe
predstaviti mapom koja visi na tabli, ni da se vojske mogu svesti
na glave od iode. U stvari, ni najmanje nisu marili za rat, naune
pronalaske, industrijski napredak, cene zlata i modne ludorije. Za
njih su to bile arene lae i bajke koje nisu menjale njihovo
tavorenje u nematini. Tim prostim i neustraivim sluaocima bile
su tude i daleke vesti s radija, a naprava je izgubila ugled im je
postalo oigledno da nije sposobna da prognozira vreme. Jedino je
Pedro Garsija Mladi pokazivao kakvo-takvo zanimanje za vesti
prispele odnekud s neba.
Esteban Trueba je proveo s njim mnoge asove, najpre uz radio
na galenit, a potom pored prijemnika na baterije,
72 habela Aljende

ekajui da se javi daleki i nepoznati glas, to udo koje ih je

dovodilo u vezu sa civilizovanim svetom. Ipak, ni to nije moglo
da ih zblii. Truebi je bilo jasno da je ovaj prosti i grubi seljak
pametniji od ostalih. Jedini je znao da ita i mogao da sastavi
vie od tri reenice u razgovoru. Stotinak kilometara naokolo nije
bilo oveka koji bi vie liio na prijatelja, all Esteban je,
zaslepljen neizmernom oholou, u ovom seljaku video samo
nadniara koji poteno rinta u poIju. Uostalom, klonio se svake
prisnosti sa svojim podredenima. Pedro Garsija Mladi ga je
mrzeo, iako nikada nije imenovao to muno oseanje koje ga je
zbunjivalo i peklo u dui. Bila je to meavina straha, pizme i
divljenja. Znao je da nikada nee smeti da mu protivrei, jer on je
bio gazda. Sudeno mu je da do kraja ivota podnosi njegov bes,
nadmenost i obesne naredbe. U onim vremenima kada je naselje
Tri Marije bilo naputeno, on je po domorodakim obi-ajima
upravljao malim plemenom koje je ivotarilo u ovim zabaenim
krajevima. Bio je navikao da ga uvaavaju, da zapoveda,
odluuje i da nad sobom nema nikoga do Boga. Ga-zdinim
dolaskom izmenio se njegov ivot, all nije mogao sporiti da sada
svi ive kudikamo bolje, da ne gladuju, da su bezbedniji i
snabdeveniji. Ponekad se Truebi inilo da u njegovom pogledu
sevne krvoloan plam, all mu nikada nije mogao prebaciti da je
drzak ili nepokoran. Pedro Garsija se povinovao bez rei, radio
bez jadanja, bio estit i izgledao privren. Ako bi primetio svoju
sestru Panu na tremu gazdine kuce kako ide lenjim korakom
zadovoljene enke, pognuo bi glavu i uutao.
Pana Garsija je bila mlada, a gazda snaan. Posle nekoliko
meseci poeo je da se zapaa predvidljivi plod njihove veze. Niz
tamnopute devojine noge nabubrile su vene kao crvi, kretnje su
joj postale usporene, pogled odsutan, struk joj se naglo zaoblio, a
dojke pale pod bremenom no-j vog ivota koji je rastao u njenoj
utrobi. Izgubila je raniju elju za bestidnim vragolijama u krevetu
od kovanog gvo-j
Kua duhova . 73

da. Esteban je sa zakanjenjem opazio da je Pana zatrudnela, jer

je gotovo nikada nije gledao, a im je proao prvi zanos, vie je
nije ni milovao. Ograniio se da je uzima kao higijensko sredstvo
radi uklanjanja dnevne napetosti i nonih mora. Ipak, doao je
trenutak kada je i on morao da prime-ti Paninu trudnocu. Istog
asa mu se zgadila. Poeo je da na nju gleda kao na ogromnu
bavu punu bezobline i pihtijaste tvari koju nije mogao prihvatiti
kao svoje dete. Pan-a je napustila gazdinu kuu i vratila se u
roditeljsku udericu, gde joj niko nije postavljao nikakva pitanja.
Nastavila je da posprema gazdinu kuhinju, da kuva, mesi hleb i ije
na maini. Svakim danom bivala je we izoblienija od trudnoce.
Prestala je da posluuje Estebana pri obedu, izbegavajui svaki
susret s njim, jer jedno drugome vie nita nisu imali da prue.
Nedelju dana poto je napustila njegovu postelju, ponovo je poeo
da sanja Rosu i probudio se u mokroj posteljini. Pogledao je kroz
prozor i opazio krhku de-vojicu koja je irila rublje na ici.
inilo se da nema vie od trinaest ili etrnaest godina, all je vec
bila potpuno razvijena. U tom asu okrenula se i pogledala ga:
imala je pogled ene.
Pedro Garsija je primetio gazdu da zviduuci ide u talu i
zabrinuto je zavrteo glavom.

U toku narednih deset godina Esteban Trueba je postao

najpotovaniji gazda u itavom kraju, sazidao je ciglene kuce
svojim radnicima, dobavio kolskog uitelja i poboijao ivot
svakom stanovniku Tri Marije. A ta naseobina postala je unosan
posao za koji nije bila potrebna zlatna ruda. Na-protiv, to bogato
imanje sluilo je kao pouzdano jemstvo za prpduavanje rudarske
dozvole. Truebina rdava narav poprimila je nesluene razmere i
postala nepodnoljiva ak i njemu. Nije trpeo da mu kogod
protivrei ili togod prigovori, a najmanje neslaganje smatrao je
bezonim izazovom. Vremenom je porasla i njegova pohota.
Nijedna cura nije se za-
74 Izabela Aljende

devojila a da je on nije odvukao u umu, na obalu reke ili u krevet

od kovanog gvoda. A kada je povalilo svu en-skadiju u Tri
Marije, poeo je da salee ene sa drugih ima-nja, da ih napreac
siluje negde u polju, obino pri sunevom zalasku. ak nije ni
nastojao da to radi kriom, jer se nikoga nije plaio. Deavalo se da
gdekad u Tri Marije do-du neiji brat, otac, mu ili gazda eleci da
se razjasne pa i razraunaju, all njegova neobuzdana srdba
uveliko je proredila te pravdoljubive ili osvetnike posetioce.
Svojom surovou prouo se po itavom okrugu izazivajui zavist
i di-vljenje medu mukarcima njegovog stalea. Seljaci su krili
devojke i uzaludno stiskali pesnice, jer nisu imali tri iste da mu
stanu na put. Esteban Trueba bio je najjai i prolazio je
nekanjeno. U dva navrata nadeni su leevi seljaka sa drugih
imanja, izreetani puanim mecima, i nikome nije ni pa-lo na um
da krivca potrai u Tri Marije. Seoski panduri sluaj su samo uveli
u svoje knjige, nekim bednim krasnopisom polupismenih dodavi
da su bili zateeni u kradi. Tako se stvar zatakala. A Trueba je
svakim danom davao nove povode da se glas o njegovom
pustahijstvu iri. Po celoj oblasti sejao je kopilad, eo mrnju i
gomilao grehove, a on nije ni hajao, jer mu srce bee ogrubelo, a
savest umukla. Izgovor je nalazio u optem narodnom boljitku.
Uzaman su mu Pedro Garsija Mladi i stari crkvenjak iz bolnice
milosrdnih sestara punili glavu tvrdnjama da ciglene kuice i litre
mleka ne ine nekoga dobrim gazdom, a jo manje asnim
hrianinom, nego da je potrebno isplacivati radnicima nad-nice u
novcu a ne u ruiastim hartijicama, odrediti radno vreme koje
nee satirati Ijude i pokazati malice potovanja i dostojanstva.
Trueba nije hteo ni da uje o tim stvarima koje, po njegovom
uverenju, smrde na komunizam.
-To su nazadne ideje svakojake oloi -siktao je kroza zube.
-Boljevike ideje da hukaju nadniare. Vama nije jasno da ovi
kukavci nemaju ni kulture ni obrazovanja. To su prava deca
nesposobna da preuzmu ikakvu odgovornost. Ka-
Kua duhova 75

ko da znaju ta je za njih najbolje? Bez mene bili bi izgubljeni, o emu

svedoi injenica da im okrenem glavu, we ode do davola i oni izvode
kojekakve budalatine. Zatucane neznalice! Mojim seljacima je dobro,
ta hocete vie? Imaju we. Ako se jadaju, preispoljni su nezahvalnici.
Imaju kuce od cigle, rastrem se da njihovoj deurliji bude bolje, da ta
gadija izlei slinavac i ratosilja se parazita, ta we ne inim da im
nabavim vakcine i da ih nauim da itaju. Recite mi da jo neko mesto
u ovlm krajevima ima svoju kolu? Ne! Kada god mogu, dovodim im
svetenika da im oita nekoliko misa, tako da ne razumem zato mi taj
mantija zvoca o pravdi. On nema prava da zabada nos u ono to ne zna
i to ga se ne tie. Eh da mi je videti ta bi oni inili sa ovim imanjem!
Bila bi to druga pesma, zaboravili bi sva cifranja i prenemaganja! Ovim
jadnicima treba vrsta ruka, jedino taj jezik razumeju. ira se ovek
raznei i omeka, prestaju da ga potuju. Ne sporim da sam esto bio
veoma surov, all sam uvek postupao pravino. Morao sam da ih uim
svemu, ak i da jedu, jer da je ilo po njihovome, oni bi i dan-danas
gulili suv hleb. Da ih neprekidno ne nadzirem, jo bi ralekom i jajima
hranili svinje. Jo ne znaju da obriu upak, a hoe pravo glasa! Ako ne
znaju gde su ni ko su, kako e znati ta je politika? Sposobni su da
glasaju za komunizam oni rudari sa severa to su svojim trajkovima
grdno otetili dravu ba kada su vrtoglavo skoile cene minerala. Da
se kojim sluajem pitam, poslao bih vojsku na sever da potprae
samom te gotovane i da ih opamete jednom zasvagda. Naalost, u
ovim krajevima jedino pomae batina ili oma. Ne ivimo u Evropi.
Ovde je potrebna jaka vlada, jak gazda. Bilo bi lepo kada bismo svi bili
jednaki, all nismo. To je svakome jasno. Jedino ja ovde znam da radim
i ikam vas da mi dokaete suprotno. Prvi ustajem, a poslednji leera
na ovoj prokletoj zemlji. Da je samo do mene, poslao bih we k vragu,
otiao bih u grad i iveo kao mali car, all treba da ostanem ovde, cim
me nema samo nedelju dana nastupa opti lom i ovi ne-
76 v. habela Aljende

srenici poinju da skapavaju od gladi. Prisetite se kako je ovde

bilo kada sam doao pre devet ili deset godina. Svuda kr, ikara,
legla orluina. Zadivljala, uparloena zemlja. Sva polja zaputena.
Niko nije ni pomislio na kanale i navodnjavanje. Zadovoljavali su
se time da zasade etiri govnjive sa-late u dvoritu, a we ostalo
putali su da propada. Bilo je potrebno da ja dodem i zavedem
zakon, red i rad. Zato da se ne ponosim? Toliko sam radio da sam
kupio dva susedna poseda i sada je moje imanje najvee i
najbogatije u itavom kraju, svi ga gledaju sa zaviu, kao uzorno
gazdinstvo. A poto je sada put prokren pored imanja, vrednost
mu se udvostruila. Kada bih hteo da ga prodam, mogao bih
otputovati u Evropu i iveti od rente, all ja to neu, ostajem ov-de
da se grizem kao skot. We zbog tih Ijudi. Bez mene bi propali. Ako
cemo pravo, ne znaju ni da kupe to im se kae, ponavljam: prava
su deca. Niko od njih ne ume da ura-di to treba ako im ne stojim
iza leda i neprekidno ih teram. Posle svega jo dodu da mi blebecu
da smo svi jednaki! Jebi ga, da puknes od smeha...
Majci i sestri slao je sanduke voca, usoljenog mesa, pr-uta,
sveih jaja, ivih ili mariniranih pilia, domaeg sira, vree brana,
ita i pirina, kao i novac kojeg je imao na pretek. Tri Marije i
rudnik donosili su oekivane prihode pr-vi put otkako ih je Bog
sazdao na ovoj planeti, kako je inae voleo da se pohvali svakome
ko je hteo da ga saslua. Donja Esteri i Feruli slao je ono to ni u
snu nisu mogle da poele, all svih tih godina nije naao vremena da
ih poseti, makar u prolazu, iako je esto putovao na sever. Toliko
su ga zaokupljali poljski radovi, novokupljeni posedi i razni tek
zapoeti poslovi da nije imao vremena za tracenje pored uzglavlja
jedne bolesnice. Uostalom, dopisivali su se, a vozom im je slao
svakojake namirnice. Ni najmanje nije udeo da ih vidi. Pismom se
moglo we reci. Dodue, we osim ono-ga to nije hteo da one
znaju: da se, kuda god da kroi, kao
v

nekim udom, za njim rataju buljuci kopiladi. Cim bi neku

Kua duhova 77

ensku povalio negde u polju, sirotica bi odmah zatrudnela. Mora

da je to bilo davolovo maslo, jer takvom se plodnou nije mogao
pohvaliti nijedan Ijudski stvor, a on je ipak bio uveren da barem
polovina te derladi nema veze s njim. Zbog toga je reio da prizna
jedino sina Pane Garsije, koji se takode zvao Esteban, jer je
njegova mati bila devica kada je prvi put legao s njom. Ostala deca
mogla su da bu-du i da ne budu njegova. Pa kad je vec tako, bolje
je verovati da ipak nisu njegova. A kada bi mu banula u kuu neka
ena s detetom u naruju i traila da prizna oinstvo, on bi joj
tutnuo neto novca i izbacivao je napolje, pri tom joj pripretivi da
e je, ukoliko mu bude ponovo dosadivala, ta-ko iibati da vie
nikada nece poeleti da se naguzi prvom ko naide a da posle
krivicu svaljuje na njega. Eto zato Este-ban nikada nije saznao
koliko zaista ima dece. Uostalom, njemu je do toga bilo koliko do
lanjskog snega. Naumio je da se, kada bude poeleo zakonitu decu,
oeni devojkom iz odgovarajuih drutvenih krugova, uz blagoslov
crkve, jer se raunaju jedino deca sa oevim prezimenom, a ostala
kao da ne postoje. Neka mu ne nagvadaju da se svi Ijudi radaju sa
istim pravima, pa i pravom na nasledstvo, jer bi u tom sluaju we
otilo u davolju mater, a civilizacija bi se sunovratila u kameno
doba. Priseao se i Nive, Rosine majke. Po-to joj se mu, uasnut
zbog otrova u rakiji, zauvek okanio politike, ona je povela
sopstvenu politiku kampanju. Sa ostalim gospodama vezala se za
reetkastu ogradu Kongresa i Vrhovnog suda, a taj poniavajuci
prizor izvrgao je ruglu njihove mueve. Znao je da Niva izlazi
nou i lepi feministike oglase po gradskim zidovima, da
nedeljom po podne tumara gradom s metlom u ruci i frigijskom
kapom na gla-vi, zahtevajui da ene imaju ista prava kao i
mukarci, da imaju pravo glasa i upisa na fakultete i da sva deca,
kako zakonita tako i nezakonita, uivaju zakonsku zatitu.
-Ova ena je opiena u glavu! -govorio je Trueba. Tl njeni
zahtevi kose se s prirodom. Ako ene ne znaju da
78 Izabela Aljende

saberu dva i dva, kako ce tek da dre hirurki no. Njihovo je da

radaju decu i odravaju kuu. Kako su naumile, ne bi me udilo
ako jednog dana zatrae da budu poslanici, sudije, pa ak i
predsednik republike! A u meduvremenu svuda stvaraju rusvaj i
nered koji mogu dovesti do opteg sloma. Objavljuju bestidne
pamflete, torocu preko radija, vezuju se na javnim mestima. Zar
da milicija dovodi kovaa da raskuje katance na njima, pa da ih
potom vodi u uzu? Uostalom, tamo im je i mesto. Naalost,
uvek se nade neki uticajan mu, popustljiv sudija ili bandoglav
poslanik buntovnih ideja, te ih puste na slobodu... vrsta ruka,
eto ta ovde nedostaje!
Najzad se zavrsio rat u Evropi i vagoni leeva u daljini
prerasli su u jeziv urlik koji se nije stiavao. Otuda su stizale
prevratnike ideje noene nepouzdanim vetrovima radija,
telegrafima i brodovima koji su dovlaili izbeglice. Ti
unezvereni nesrenici beali su od gladi u zaviaju, izmrcvareni
bombardovanjima, ostavivi leeve da se raspadaju po
razrovanim poljima. Te godine bili su predsedniki izbori i
svakoga je zanimalo kako e se razvijati dogadaji. Zemlja je
ivnula. Talas narodnog nezadovoljstva poeo je da potresa
vrste temelje ovog oligarhijskog drutva. Na selu je harala sua,
stoku je morio ap, a najezde skakavaca pustoile su polja. Na
severu je vladala nezaposlenost, dok su se u glav-nom gradu
oseale posledice rata u dalekom svetu. Bila je to godina bede:
nedostajao je jedino zemljotres pa da pusto bude potpuna.
Ipak, najvii drutveni sloj, ogrezao u obesti, vlasti i bogatstvu,
nije shvatao kakva opasnost preti krhkoj ravnotei njegovog
poloaja. Bogatai su se provodili, igrali arlston i nove dez
ritmove, fokstrot i svakojake crnake rumbe koje | su delovale
zaludujuce bestidno. Posle prekida od etiri rat-ne godine ponovo
su poeli da putuju brodom u Evropu, a postala su omiljena i
luksuzna skitaranja u Severnu Ameriku. U raodu je uao golf,
najotmenija drutva sakupljala su se da | udaraju palicom po maloj
lopti kao to su, pre dve stotine .^
Kua duhova 79

godina, u ovim krajevima inili urodenici. Gospode su nosi-le

ogrlice od lanih bisera we do kolena i eire u obliku nokira
natuene do oiju, iale su se kao mukarci, min-kale se kao
profuknjae, odbacile su grudnjake, razgoliava-le noge i obesno
puile. A gospoda su ludovala za novim modelima
severnoamerikih automobila.Te klopocije, jutrom dopremane u
zemlju, bivale su razgrabljene istog dana iako su stajale itavo
malo bogatstvo. Ta obina dimljiva tandrka-la jurila su
samoubilaki brzo putevima koji su bili izgradeni za konje i druge
prirodne ivotinje, all ni u kom sluaju za te sulude maine. Na
kockarskim stolovima proerdavana su nasledstva i olako steena
poratna bogatstva, a ubrzo je procvetala droga za kojom su pohrlili
najistananiji poronici. Kao da se tom kolektivnom ludilu nije
nazirao kraj.
Medutim, o tim novim automobilima na selu se nije zna-lo
koliko ni o kratkim suknjama. Oni koji su uspeli da se ratosiljaju
skakavaca i slinavke nece po zlu upamtiti to go-dinu. Esteban
Trueba i drugi okruni zemljoposednici sastajali su se u oblasnom
domu i dogovarali se o tome kakve politike korake da preduzmu
uoi izbora. Seljaci su iveli kao u kolonijalnim vremenima, nisu
ni uli o sindikatima, praznovanju nedelje ili minimalnoj dnevnici,
all su u te krajeve ve poeli da se ubacuju predstavnici novih
leviarskih partija, nastupali su prerueni u evanteliste, sa
Biblijom u jednoj i marksistikim pamfletima u drugoj ruci,
propovedajui istovremeno asketski ivot i spremnost da se ivot
poloi za revoluciju. Svi ti rukovi, na kojima su gazde uro-vale
i kovale zavere, zavravali su se pravim rimskim terevenkama ili
borbama petlova, a u sumrak su kidisali na ,,Cr-veni fenjer", gde
su dvanaestogodinje kurve i Karmelo, jedini pederi u bordelu i
itavom kraju, igrali uz zvuke pre-potopskog gramofona, pod
budnim okom Sofije, koja bee omatorila za krevetsko kuluenje,
all je jo imala snage da gvozdenom rukom upravlja javnom
kuom, da dri na uzdi razdraenu panduriju i spreava gazde da
ne prekardae s cu
80 Izabela Aljende

rama ili ne daj boe tucaju bez plaanja. Od svih devojaka najbolje
je igrala Transito Soto i najuspenije podnosila nasrtaje pijanih
muterija, bila je neumorna i nikada nije jadikovala. Kao da je
imala tibetanskog dara da svoj slabani mladalaki skelet prepusti
rukama muterije i da njegovu bednu duu prenese u neke daleke
krajeve. Dopadala se Estebanu Truebi jer se nije prenemagala niti
izvoljevala no-votarije ili grubijanja u Ijubavi, umela je da peva
glasom kretave ptice, a jednom joj je rekao da ce daleko dogurati,
to se devojci dopalo.
- Neu da provedem ivot u 'Crvenom fenjeru', gazda! Otii u
u grad, hou da se obogatim i postanem slavna.
Esteban je odlazio u javnu kuu jer je to bilo jedino me-sto za
razonodu u itavoj okolini, all kao mukarac nije bio naklonjen
prostitutkama. U krajnjoj liniji, njemu se nije do-padalo da plaa
ono to je inae mogao da dobije drugim putem. Ipak je cenio
Transito Soto. Ta devojka ga je razgaIjivala i zasmejavala.
Jednog dana, poto je vodio Ijubav s njom, obuzelo ga je
oseanje dareljivosti, to mu se gotovo nikada nije deavalo, pa je
zapitao Transito Soto ta bi volela da joj pokloni.
- Pozajmite mi pedeset pesosa, gazda! -hitro je uzvratila
devojka.
- To je lepa parica! A ta e s tim novcem?
- Da kupim voznu kartu, crvenu haljinu, cipele s visokom
potpeticom, boicu mirisa i da stavim trajnu ondulaciju. Za
poetak mi vie nije ni potrebno. Jednog dana cu vam vratiti,
gazda. I to s kamatom.
Esteban joj je dao pedeset pesosa. Tog dana prodao je petoro
junadi i imao je pune depove para, a otkravilo ga je maloanje
uivanje s devojkom te ga je we to navelo da bude dareljiv.
- Jedino mi je ao, Transito, to te vie nikada neu vi-deti.
Navikao sam se na tebe.
- Sigurno emo se videti, gazda.
Kua duhova 81

Ti krkanluci u oblasnom domu, borbe petlova i veernja

terevenenja u bordelu podudarali su se sa nastojanjima da izvedu
seljake na izbore. Priredili su im svetkovinu, na we strane peklo se
meso, a vino se toilo nemilice, poklali su nekoliko brava i ispekli
ih na ranju, svirali su im popevke uz gitaru, odrali nekoliko
rodoljubivih govorancija i obea-li im izvesne povlastice ukoliko
bude pobedio kandidat Konzervativne stranke. Ukoliko li pobedi
neko drugi, oni ce osta-ti bez posla. Povrh svega, nadgledali su
glasake kutije i pot-kupili policiju. Posle priredbe potrpali su
seljake u nekoliko zaprenih kola i odveli ih na glasanje, ni
trenutka ih nisu is-putali iz vida, zasipali su ih smehom i
doskoicama, jer su jedino u toj prilici nastojali da se zblie s
njima, te kumuj ovamo, te bogoradi onamo, te raunajte na mene,
te necu ja tebe ostaviti na cedilu, mili moj gazda, ma dopada mi se,
ovee, to ima patriotsku svest, shvati jednom zasvagda da su
liberali i radikali bez muda, a da su komunisti okoreli bezbonici,
kurvini sinovi koji jedu ivu decu.
Izbori su protekli prema predvidanjima, u savrenom re-du.
Oruane snage jamile su demokratski postupak. A dan je bio
prolecni, prava milina, sunan i prijatan.
-Neka ovo bude nauk itavom ovom kontinentu Indijanaca i
crnaca koji podiu revoluciju da obore jednog a po-stave drugog
diktatora. Ovo je drukija drava, prava republika, mi imamo
gradanskog ponosa, nama nije potreban nikakav general da
obezbedi mir i sigurnost, ovde Konzervativna stranka pobeduje
poteno i bez mucke, nismo mi po-put onih regionalnih diktatura
gde jedni druge ubijaju, a Ameri odvlae sirovine -izjavio je
Trueba za rukom u domskoj trpezariji diui au i nazdravljajui
kada je saznao ishod glasanja.
Tri dana kasnije, kada je ivot krenuo uobiajenim to-kom,
stiglo je Ferulino pismo. Te noi je Esteban Trueba sanjao Rosu.
Vec poodavno mu nije dolazila u san. Video je u snu njenu dugu
kosu poput alosne vrbe, padala joj je niz
82 Izabela Aljende

plea kao biljni ogrta do struka, koa joj je bila alabaster-ski

bleda, zategnuta i hladna. Bila je naga, u ruci je drala neki
zaveljaj, hodala je kao da koraa u snu, a oko njenog tela
irio se zeleni oreol. Video je kako mu polako prilazi i kada
je hteo da je dodirne, ona je ispustila zaveljaj koji se rasuo
ispred njega. Sagnuo se da ga pokupi i tada je ugledao
devojicu bez oiju koja ga je zvala ,,tata". Probudio se
ispunjen zebnjom i itavog jutra bio je zle volje. Taj san
izazvao je nespokojstvo u njemu mnogo pre nego to je
dobio Ferulino pismo. Uao je u kuhinju da dorukuje i
ugledao kokoku kako kljuca mrvice po podu. Nogom je
tako udario ivinu da joj je prosuo drob. Lepeui krilima
nasred kuhinje, kokoka je uginula u barici creva i perja. Ni
to ga nije umirilo, naprotiv, poeo je da kipi od besa i osetio
je da se gui. Uzjahao je konja i odjurio galopom da
nadgleda igosanje stoke. U meduvremenu stigao je Pedro
Garsija Mla-di koji je iao na stanicu San Lukas da
pokupuje neke potreptine pa je u povratku svratio do
naselja i uzeo potu. Doneo je Ferulino pismo.
itavog jutra neotpeaeno pismo lealo je na stolu u
predsoblju. Kada je Esteban Trueba stigao, znojav i pranjav,
bazdei na vonj svojstven preplaenoj stoci, odmah je otiao da se
okupa. Zatim je seo za pisai sto da sredi neke raune i naredio da
mu donesu jelo na posluavniku. Sestrino pi-smo nije primetio we
do noi kada je, po obiaju, pre spa-'.$ vanja obiao kuu da vidi
jesu li pogaene svetiljke i vrata zatvorena. Ferulino pismo nije se
razlikovalo od njenih pre-danjih pisama, all im ga je uzeo, znao
je, pre nego to ga je otvorio, da ce mu njegov sadraj promeniti
ivot. Isto oseanje obuzelo ga je kada je, pre vie godina, primio
sestrin telegram u kome ga je izvestila o Rosinoj smrti.
Dok je otvarao pismo, oseao je kako mu od
predoseanja krv udara u slepoonice. Pismo je kratko
javljalo da je donja Ester na samrti i da je posle toliko godina
ropske nege i brige Ferula doivela da je mati vie ne
poznaje, a da
Kua duhova 83

danonono doziva sina Estebana jer eli da ga jo jednom vidi pre nego
to ispusti duu. Iskreno reeno, Esteban nije nikada voleo majku,
oseao se nelagodno u njenom prisustvu, all ga je vest ipak potresla.
Shvatio je da ovog puta ne vrede nikakvi izgovori, koje je ranije
iznalazio izbegavajui da je poseti, te da je doao trenutak kada mora
da ode u glavni grad i da poslednji put vidi to enu koja mu se javljala
u nocnim komarima, sa ustajalim vonjem lekarija, slabanim jecajima
i beskonanim molitvama, to napaenu enu koja je zabranama i
strahovima ispunila njegovo detinjstvo, a krivicama i odgovornocu
opteretila njegov muki ivot.
Pozvao je Pedra Garsiju Mladeg i we mu ispriao. Po-veo ga je do
pisaeg stola i pokazao mu knjigu sa svim raunima. Dao mu je
sveanj kljueva, osim kljua od vinskog podruma, i upozorio ga da e
mu, do njegovog povratka, odgovarati za we to se bude dogodilo u
naselju Tri Marije i da e mu skupo platiti ako naini neku budalatinu.
Pedro Garsija Mladi je uzeo kljueve, stavio knjigu rauna pod miku i
neveselo se osmehnuo.
-Svako radi onoliko koliko moe, gazda -ree sleuci ramenima.
Sutradan je Esteban Trueba, prvi put posle vie godina, putovao
onim putem kojim je ovamo stigao od majine kue. S dve kone
torbe dovezao se do stanice San Lukas, uzeo vagon prve klase jo iz
onih vremena engleske eleznike kompanije i ponovo proputovao
prostranim poljima koja su se irila u podnoju Anda.
Zamurio je i pokuao da zaspi, all majina slika nije davala snu na
oi.
 III
Vidovita Klara
Kada je navrila deset godina, Klara je umislila da uopte ne
vredi govoriti i sasvim se povukla u c'utanje. Njen ivot se
potpuno promenio. Porodini lekar, gojazni i dobroudni doktor
Kuevas, pokuavao je da je izlei od cutanja, davao joj je pilule
koje je sam spravljao, nutkao je vitamin-skim sirupima i
melemima za drelo od meda sa boraksom, all we je bilo uzaman.
Ubrzo mu je postalo jasno da njegove lekarije nemaju nikakvog
dejstva i da se devojica ua-sava njegovog prisustva. im bi ga
ugledala, Klara je uda-rala u dernjavu i cieci beala u najdalji kut,
gde bi se uurila kao gonjeno zvere. Tako je doktor digao ruke
od le-enja, all je posavetovao Severa i Nivu da povedu devoji-cu
kod nekog Rumuna po imenu Rostipov, koji je u to vre-me
predstavljao pravu senzaciju. Rostipov je inae zaradivao za ivot
kao madioniar po varijetetskim pozoritima, a pro-uo se kada je
izveo neuven podvig idui, s motkom u ruci, po elinoj ici koju
je razapeo od vrha katedrale do ku-pole Galicijskog bratstva na
suprotnoj strani trga. lako lakomislene naravi, Rostipov je
napravio darmar u naunim krugovima jer je u slobodnim
asovima leio Ijude od histerije pomocu magnetnih tapica i
hipnoze. Severo i Niva odveli su ker u savetovalite koje je
Rumun improvizovao u svom '? hotelu. Poto je paljivo
pregledao devojicu, Rostipov je na-!^ posletku izjavio da taj
sluaj ne spada u njegovu nadlenost, .| jer devojica ne govori
zato to nee da govori a ne zato to ne moe. Bilo kako bilo,
Rostipov je ipak popustio navalji-
Kua duhova 85

vanju roditelja, spravio joj je nekoliko ecernih tabletica obojenih u

Ijubiasto, rekavi da je posredi sibirski lek za gluvoneme. Ipak,
preporuku u ovom sluaju nije koristila, a drugu boicu neoekivano je
progutao Barabas. Nikakve pro-mene na psu nisu primeene. Severo i
Niva pokuavali su svim sredstvima, pretnjama, preklinjanjima, liavali
su devojicu jela nadajui se da bi je glad mogla navesti da otvori usta
i zatrai veeru, all ni to nije imalo vajde.
Nana je sebi uvrtela u glavu da samo strah moe prisiliti devojicu
da progovori i punih devet godina dovijala se na svakojake naine kako
da prepadne Klaru. Postigla je samo da je uini neosetljivom na
iznenadenje i strah. Ubrzo se Klara nije plaila niega, nimalo je nisu
uzbudivala pojavljivanja bledih i mravih udovita u sobi niti
lupkanje vampira 1 demona u prozore. Nana se preruavala u
bezglavog gusara, u delata iz Londonske kule, u vukodlaka ili rogatog
davola, zavisno od toga ta bi trenutno smislila ili na ta bi nabasala
listajui podlistke strave i uasa koje je kupovala samo da bi oponaala
ilustracije jer ih nije mogla itati. Uobiajila je da se kriomice unja
hodnicima pa da iznebuha skoi prema devojici u pomrini, da urla
iza vrata ili da stavlja ive insekte u njen krevet. Ipak, nita od svega
toga nije izmamilo re iz Klarinih usta. Ponekad je ona gubila
strpljenje, bacala se na tlo, ritala se i vritala, ne sroivi nijedan glas
na nekom poznatom jeziku, ili je na ma-loj tablici koju je uvek nosila
sa sobom ispisivala najgnusnije uvrede upucene sirotoj eni koja je
odlazila u kuhinju i gcrko oplakivala Klarino nerazumevanjc.
-Pa ja to inim za tvoje dobro, andeliu -jecala je Nana umotana
u okrvavljeni arav i lica nagarAvljenog nagorelom plutom.
Niva joj je najzad zabranila da prepada de\ojicu, Uvidela je da sva
ta izludivanja samo uveavaju Klarine neprirodne moi i izazivaju
nered medu prividenjima koja su se vrzmala oko devojice. Osim toga,
jata tih bezdunih spodo-
86 Izabela Aljende

ba posve su rasturila Barabasov ivani sistem. Uostalom, nikada

nije imao izotren njuh, niti je umeo da raspozna Na-nu kada se
prerui. Pas je poeo da mokri gde stigne, ispod sebe, a naokolo se
razlivala ogromna lokva, we ee je re-ao i krgutao zubima.
Ipak, Nana je koristila najmanju Ni-vinu neopreznost i tvrdoglavo
se upinjala da Klarinu oneme-lost pobedi istim lekovima kojima
se obuzdava tucavica.
Klaru su povukli iz kole asnih sestara u kojoj su se kolovale
we sestre Del Valje i obezbedili su joj kune uitelje. Severo je
dobavio iz Engleske jednu uiteljicu, mis Agatu, vi-soku devojku,
boje ambre, krupnih zidarskih aka, all ona nije mogla da podnese
promenu klime, Ijuta jela i neobjanjivo kretanje slanika na
trpezarijskom stolu pa se vratila u Liver-pul. Sledeca je bila jedna
Svajcarkinja, all ni ona nije bila boIje sree, a za njom je stigla
neka Francuskinja, posredstvom ambasadora te zemlje koji je
odravao veze s porodicom Del Valje. Bila je tako rumenkasta,
obla i nena da je posle nekoliko meseci zatrudnela, a kada su se
raspitali ko je vinovnik, ispostavilo se da je otac niko drugi nego
Luis, stariji Klarin brat. Ne pitajui ih za saglasnost, Severo ih je
bez oklevanja venao i uprkos svim predvidanjima Nive i njenih
ala-paa, njih dvoje su bili vrlo sreni. Uzimajui u obzir to is-
kustvo, Niva je ubedila mua da znanje stranih jezika nije
neophodno stvorenju sa telepatskim sposobnostima i da vie brige
valja pokloniti vezivu i asovima klavira.
Mala Klara je rrnogo itala. Citala je to joj padne aka,
jednako uivajui u maginim knjigama iz zaaranih sanduka
ujaka Markosa ili u dokumentima Liberalne partije koje je njen
otac drao u svojoj radnoj sobi. Mnoge sveske is-pisala je
svaKOJakim zabelekama. U njima su zabeleeni on-danji
dogaaji tako da zahvaljujui njima nisu iezli u ma-glama
zaborava i danas mogu da ih upotrebim da osveim pamcenje.
Vidovita Klara pronicala je i znaenje snova. Ta sposobnost
bila joj je urodena i njoj nisu bile potrebne dosadne ka-
Kua duhova 87

balistike rasprave kojima se sluio ujak Markos s mogo vi-e

truda i s mnogo manje uspeha. U to njenu mo prvi se uverio
Onorio, porodini batovan, koji je jedne noi sanjao da mu zmije
gmiu oko nogu: da bi se izbavio, morao je da ih gnjei petama i
tako je potamanio devetnaest guja. Dok je podrezivao rue,
ispriao je Klari ta je sanjao, tek da je razonodi, jer je voleo
devojicu i tugovao zbog toga to je zanemela. Tada je Klara
izvukla tablicu iz depa na kecelji i napisala tumaenje Onorijevog
sna: stei ce mnogo nov-ca, all ti nee potrajati dugo, zaradice
ga bez muke, igraj na broj devetnaest. Onorio nije umeo da ita,
all mu je Ni-va, podrugljivo i uz smeh, proitala poruku. Batovan
je postupio kako mu je bilo reeno i dobio je osamdeset pesosa u
tajnoj kockarnici iza skladita uglja. Odmah ih je spiskao kupivi
porcelansku lutku. Od tog dana, im su saznali ta se desilo
Onoriju, devojicu su saletali da im tumai snove kriom od majke.
Zapitkivali su je ta znai leteti labudovim krilima iznad kule; biti
u ladici na valovitom moru i slua-ti pesmu sirena izvijanu
udovikim glasom; rodenje dvoje blizanaca sraslih ramenima i s
maem u ruci. Klara je bez dvoumljenja ispisivala na tablici da
kula znai smrt i da e onaj koji leti preko kule izbeci smrt, da e
brodolomnik koji slua pesmu sirena ostati bez posla i ivotariti u
nematini, all e mu pomoi neka ena s kojom e se spetljali,
blizanci su mu i ena silom prinudeni da ive zajedno i da se
udaraju maevima.
Nisu snovi bili jedino to je Klara odgonetala. Proricala je i
buducnost, pogadala skrivene misli, odnosno namere. To
sposobnost negovala je itavog ivota i vremenom je uveca-la.
Najavila je smrt svog kuma, don Salomona Valdesa, berzanskog
posrednika, koji se, pomislivi da je we izgubio, obesio o luster u
svojoj otmenoj kancelariji. Tek na Klarino navaljivanje, dali su se
u potragu za njim i najzad su ga pro-nali obeenog, nalik na
tunu klonulu ovcu, kako ga je ona opisala na svojoj tablici.
Prorekla je oevu kilu i ostale pri-
88 Izabela Aljende

rodne poremeaje, predskazala je sneg koji je jedini put pao na

glavni grad i doneo nevolje siromasima u atrljama i ruama u
bogatakim vrtovima, oznaila je ubicu uenica znat-no pre nego
to je policija otkrila drugi le, all niko nije hteo da joj veruje, a
Severo nije doputao da njegova kerka iznosi svoje miljenje o
zloinima koji nemaju veze s porodi-com Del Valje. Od prvog
trenutka znala je da e Hetulio Armando podvaliti njenom ocu u
trgovanju australijskim ovca-ma jer je to naslutila po boji neke
ptice. Napisala je to ocu, all on nije ni okrenuo glavu na njeno
pisanije. Kada se doc-nije prisetio predskazanja svoje keri, ve
bee izgubio polo-vinu imetka, a njegov ortak je, kao bogat ovek,
plovio za Karibe, sunajuci se na brodici sa haremom guzatih
crnkinja.
Klarina sposobnost da bez doticanja pokrece predmete nije
iezla s prvim menstruacijama, kao to je predvidala Nana, nego
se ak poveala. Moglaje da pomera klavirske dirke preko
sputenog poklopca, all nikada nije uspela da pomeri klavir po
odaji, to je inae elela. Najvei deo vremena i snage troila je u
tim neobinim rabotama. Razvila je sposobnost da pogodi
zapanjujui postotak karata u pilu i izumela je igre s prividima da
razonodi brau. Otac joj je zabranio da ita budunost iz karata, da
priziva utvare i nemirne duhove koji su uznemiravali ukuane a
uasavali poslugu, all Niva je shvatila da e joj kci biti udnija i
nastranija to je vie budu sputavali i zastraivali, pa je odluila da
je ostavi na miru sa svim njenim spiritistikim marifetlucima,
vraanjima i gatarijama dok cuti kao zalivena, pokuavajui da je
voli bezuslovno i da je prihvati takvu kakva jeste. Klara je rasla
kao korov, uprkos preporukama doktora Kuevasa koji iz Evrope
bee doneo novosti o kupkama u hladnoj vodi i strujnim udarima
za leenje ludaka.
Barabas je danonono iao za devojicom izuzev kada bi mu
dolo da istutnji svoje seksualneprohteve. Neprekidno je
obigravao oko nje kao divovska senka, utljiva kao i sama Klara.
im bi ona sela, on bi se pruio ispred njenih nogu,
Kua duhova 89

a nou je spavao pored nje itei kao lokomotiva. Tako se

poistovetio sa svojom gospodaricom da je zaneseno ustopice iao
za njom kada je mesearski tumarala po kuci. Pri punom mesecu
mogli su se videti kako lutaju poput dve utvare lelujajui u bledoj
svetlosti. Kako je pas rastao, biva-la je we vidljivija njegova
rasejanost. Nikako nije mogao da shvati providnu prirodu stakla
tako da je u trenucima uzbudenja, sa bezazlenom eljom da uhvati
muvu, utravao u prozorska okna. Padao je s druge strane, uz
tresak polomljenih stakala, zabezeknut i potiten. U ono vreme
staklo je stizalo brodom iz Francuske pa je Barabasova manija da
nalece na prozore prerasla u ozbiljan problem, dok se Klara nije
dosetila i po prozorima naslikala make. Kada je odrastao, Barabas
je prestao da se popaljuje euci onu rabotu uz klavirsko postolje,
kao to je inio dok je bio tene, a njegov nagon za
razmnoavanjem ispoljavao se jedino kada bi u blizini nanjuio
kuku koja se pari. A tada nije bilo lanaca ili vrata koji bi ga
zaustavili, izjurio bi na ulicu, savladujuci we prepreke i nekoliko
dana od njega ne bi bilo ni traga. Uvek se vracao teglei sirotu
kuku nataknutu na njegovu ogromnu mukost. Tada je valjalo
skloniti decu da ne vide onaj uasan prizor kako ih batovan poliva
hladnom vodom, jer bi se posle silnog polivanja, udaranja nogom i
svakojakih surovosti Barabas nevoljno razdvajao od svoje
dragane, ostavljajui je na samrti u dvoritu, gde je Severo morao
da je dokraji metkom.
Klara je provodila mladost spokojno i lagodno u velikoj
roditeljskoj kui s tri dvorita, mazili su je svi, kako starija braa i
sestre, tako i Severo kome je bila mezimica, a naroito Niva i
Nana, koja se as preruavala u bauka, a as je zasipala
najnenijom brigom. Braa su se uglavnom poeni-la, sestre
poudavale, ili su se razili kud koji, jedni su se otisnuli na duga
putovanja, drugi su radili po provinciji, ta-ko da je velika kuca, u
kojoj je svojevremeno ivela mnogolana porodica, maltene
opustela i mnoge sobe su poza-
90 Izabela Aljende

tvarane. Ono malo vremena koje su joj kucni uitelji ostavljali

devojica je provodila u itanju, pokretanju svakojakih predmeta
bez doticanja, etala je s Barabasom, gatala na kar-tama i uila da
plete, jer je od svih kucnih poslova jedino taj valjano nauila.
Nakon to ju je onog Velikog etvrtka otac Restrepo optuio da je
u nju uao neastivi, nad nje-nom glavom lebdela je neka senka
koju su roditeljska Ijubav i bratska opreznost nekako potiskivali,
all se o njenim nastranostima we ee govorkalo na enskim
sedeljkama. Nivi nije moglo promai da niko ne poziva u goste
njenu kcer, pa ak da je i rodbina izbegava. Potpuno joj se
posvetila nastojei da zameni prijatelje koje devojica nije imala.
U tome je uspela do te mere da je Klara rasla veselo i bezbrino.
Kasnije se seala svog detinjstva kao arobnog doba svog ivota,
uprkos usamljenosti i potpunom utanju. ita-vog ivota prisecae
se onih predveerja s majkom u predsoblju, gde je Niva ila odeu
za sirotinju, pripovedajuci joj pri tom porodine zgode. Pokazivala
joj je starinske fotografije na zidu i priala o prolosti.
- Vidi li ovog ozbiljnog gospodina s gusarskom bra-dom? To
je stric Mateo koji je jednom prilikom otiao u Brazil radi nekih
smaragda, all je tamo jedna vatrena mulatkinja bacila ini na
njega. Oelavio je, otpali su mu nokti i poispadali zubi. Morao je
da ode kod neke vraare, vudu-arobnice, crne kao no, koja mu
je dala nekakvu amajliju te su mu ubrzo iznikli zubi, nokti i kosa.
Pogledaj ga, keri moja, kosa mu je bujnija nego u Indijanca. To je
jedini celavko na svetu kome se povratila kosa.
Klara se cutke smeila, a Niva je nastavila s prianjem, ve
naviknuta na utanje svoje kceri. S druge strane, ipak se nadala da
e devojica, posle tolikih pria, pre ili kasnije neto zapitati i
zatim nastaviti da govori.
- A ovaj ovde -govorila je -to je ika Huan. Mnogo sam ga
volela. Jednom je glasno prdnuo i to je za njega bi-la smrtna
presuda, velika nesrea. Dogodilo se to prilikom
Kua duhova 91

jednog ruka na izletu. Dan je bio mirisan, prolecni, rodaci i

rodake, svi smo se bili okupili. devcjks u mnslinskim ha-Ijinama,
sa eirima ukraenim cveem i manicama, a mladii su se
gizdavo epurili u najlepim prazninim odelima. Tada Huan skide
svoju belu jaknu -ba kao da ga gledam! -zasuka rukave i hitro se
okai o granu jednog drveta da svojim junatvom trapeziste
izazove divljenje Konstanse An-drade, koja bee izabrana za
kraljicu berbe, a zbog koje je, zaluden Ijubavlju na prvi pogled,
naprosto izgubio glavu. Huan je izveo dva besprekorna premeta,
jedan puni obrtaj, a pri sledeem trzaju glasno je ispustio vetrove.
Nemoj da se smeje, Klarice! Bilo je to strano. Nastupio je tajac,
svima je bilo neugodno, a onda je kraljica berbe prasnula u smeh.
Na to je Huan dograbio jaknu, bio je bled, lagano se udaIjio od
grupe i vie ga nikada nismo videli. Traili su ga svuda, ak i u
Legiji stranaca, raspitivali se po konzulatima, all niko vie nije
nita uo o njemu. Verujem da je stupio u misionare i sa njima
otiao da lei gubavce na Uskrnjim ostrvima, jer je to valjda
najzabaeniji kraj sveta gde ovek moe otici da zaboravi i bude
zaboravljen, poto se ta ostrva nalaze postrance od morskih puteva
i nisu upisana ak ni na holandskim mapama. Od tog vremena
ostao je u seanju kao Huan Prdonja.
Niva je odvela ker do prozora i pokazala joj suvo de-blo
topole.
-Bilo je to ogromno drvo. Naredila sam da ga poseku kada mi
se rodio najstariji sin. Priaju da je bilo toliko vi-soko da se s
njegovog vrha mogao videti ceo grad, all jedini koji se popeo do
samog vrha nije imao oi da we to vi-di. Svaki mukarac u
porodici Del Valje, im bi dorastao da obue duge pantalone, bio
je obavezan da se penje uz to drvo i da time dokae svoju
hrabrost. Bio je to svojevrstan ob-red posveenja. itavo deblo
bee izbrazdano urezima. U to sam se mogla uveriti kada su ga
posekli. Od srednjih grana, velikih kao dimnjaci, videli su se
zarezi koje su, pri penja-
92 Izabela Aljende

nju, usecali preci. Zahvaljujui poetnim slovima svojih imena

urezanim u stabio, znalo se koji su se popeli najvie, koji su bili
najodvaniji, all i oni koji su iz straha odustali. Jednog dana doao
je red na Heronima, slepog rodaka. Hvatajui se nasumice za
grane, un se uzverao bez kolebanja, jer nije video visinu, niti je
mogao da nasluti koliki ponor zjapi pod njim. Uspentrao se na sam
vrh, all nije stigao da uree poetna slova svog imena, nego se
otisnuo kao treska i pao glavake na tlo, pred oca i brau. Imao je
petnaest go-dina. Telo su umotali u arav i odneli ga njegovoj
majci. Sirota ena im je pljunula u lice, zasula ih najcrnjim
psovkama i proklela taj muki soj koji je nagovorio njenog sina da
se were na drvo. Vredala ih je penei od besa we dok je milosrdne
sestre nisu umotale u ludaku koulju i odvele sa sobom. Znala
sam da ce jednog dana doi red na moje si-nove da nastave to
svirepu tradiciju. Zbog toga sam zapovedila da poseku drvo.
Nisam htela da Luis i ostali deaci rastu u senci tog gubilita
ispred prozora.
Povremeno je Klara odlazila s majkom i dve-tri njene
prijateljice, sifraetkinje, u posetu fabrikama, gde su se pele na
sanduine da hukaju radnice, dok su ih postrance, podrugljivo i
izazovno, posmatrali nadzornici, poslovode i gazde. Mada je bila
premlada i nije znala kako stoje stvari na ovom svetu, Klara je
ipak mogla zapaziti svu besmislenost tih poseta i u sveskama je
opisivala nesklad izmedu njene majke i prijateljica u krznenim
bundama i izmama od jelenske koe, koje su torokale o tlaenju,
izrabljivanju i pravima obracajuci se tunoj i utuenoj aici
radnica u grubim lanenim keceljama i ruku crvenih od promrzlina.
Iz fabrike su te pobornice za enska prava odlazile u
poslastiarnicu na Trgu oruja da piju aj, grickaju pecivo i
komentariu kako napreduje njihova kampanja. Ali ta ih
lakomislena oputanja nisu ni za jotu odvlaila od njihovih
plamenih ideala. Drugom prilikom majka je vodila Klaru u
prigradska naselja, straare i uboita, teglei puna kola hrane i
odee koju su
Kua duhova 93

Niva i njene prijateljice ile za sirotinju. U tim prilikama de-

vojica je, iznenadujue pronicljivo, zapisivala da takva mi-losrdna
dela ipak ne mogu da ublae ogromne drutvene ne-pravde. Sa
majkom je bila u prisnom i nenom odnosu. Ma-da je Niva
izrodila petnaestoro dece, negovala je Klaru kao da joj je jedinica,
uspostavivi tako vrstu vezu da e ona trajati u buduim
naratajima kao porodina odlika.
Nana je vremenom postala ena kojoj se nisu mogle od-rediti
godine. Sauvala je mladalaku krepkost i mogla je da trkara s
kraja na kraj kue nastojei da preplai Klaru i ta-ko je odvrati od
cutanja, kao to je znala da povazdan me-a slatko od dunja u
bakarnom loncu, na paklenoj vatri u treem dvoritu. im bi se
tenost topazne boje zgusnula, izlivala ju je u kalupe raznih
veliina da se ohladi, a potom je Niva delila sirotinji. Navikla da
ivi medu decom, Nana je, im su ostali poodrasli i razili se kud
koji, svu nenost poklonila Klari. Mada devojica bee izrasla, o
njoj se brinula kao o detencetu, punila je emajliranu kadu vodom
prethodno namirisanom bosiokom i jasminom, trljala je sunderom,
brino je sapunjala od nonih prstiju do uiju ne pre-skaui
nijednu poru, mazala je i mirisala kolonjskom vodom, puderisala
je labudovim paperjem i s beskonanom revnocu eljala njenu
kosu we dok ne bi postala svetla i meka kao morska trava. Odevala
je Klaru, odvodila je na spavanje, donosila joj na posluavniku
doruak u postelju, terala je da pije lipov aj za umirenje, kamilicu
protiv sto-manih tegoba, aj od limunove kore dajoj koa bude
pro-zirnija, napitak od sleza protiv unih bolesti, a od majine
duice za sve dah, tako da je devojica naposletku postala
andeoski lepo bie koje se etalo dvoritima i tremovima u oblaku
cvetnih miomirisa, uvojaka i manica, uz utanje utirkanih
podsukanja.
Detinjstvo i ranu mladost Klara je provela medu zidovi-ma
roditeljske kuce, u svetu udesnih prica i spokojne tiine> gde se
vreme nije merilo asovnicima ni kalendarima,
94 Izabela Aljende

gde su predmeti iveli sopstvenim ivotom, a prividanja se-dela za

stolom i razgovarala sa Ijudima, gde su se prolost i budunost
stapale u jedno, a stvarna sadanjost bila kaleidoskop ispremetanih
ogledala u kojoj je we moglo da se do-godi. Beskrajno uivam
dok itam njene sveske iz tog vremena u kojima je opisala jedan
arobni, zanavek iezli svet. Klara je ivela u svetu koji su
izmislili za nju da je pote-de grubosti ivljenja u kome su se
meala prozaina istina materijalnih stvari sa burnom istinom
snova u kojima nisu vazda vaili zakoni fizike ili logike. U tom
dobu Klara je bila obuzeta svojim matarijama, pracena duhovima
vazdu-ha, vode i zemlje, tako srecna da punih devet godina nije ni
osetila potrebu da progovori. Svi su ve izgubili nadu da e ikada
ponovo uti njen glas. A onda je, na svoj rodendan, poto je
pogasila devetnaest svea na okoladnoj torti, prvi put upotrebila
glas koji je sauvala tokom tih godina. Njen glas je odjeknuo kao
ratimovan instrument:
- Uskoro se udajem -ree.
- Za koga? -upita Severo.
- Za Rosinog verenika -odvrati ona.
Tek tada su shvatili da je ona progovorila prvi put posle svih
tih godina, kua se potresla od temelja i svi ukuani briznuli su u
pla. Dozivali su jedni druge, vest se pro-nela gradom, saoptili
su je i doktoru Kuevasu, koji nije mogao da veruje, a u svoj toj
zbrci izazvanoj time to je Klara najzad progovorila, svi su
preuli ta je rekla i setili su se tek posle dva meseca kada se
pojavio Esteban Trueba, ko-:j ga nisu videli od Rosine sahrane, i
zaprosio Klarinu ruku.
Esteban Trueba je siao na eleznikoj stanici teglei one iste
kone torbe. elezna kupola koju su izgradili Englezi
oponaajui stanicu Viktorija, u vreme kada su imali konce-^
sije na nacionalnim eleznicama, uopte se nije izmenila of; kako
je poslednji put, pre toliko godina, bio ovde: isti zapr; Ijani
prozori, isti istai cipela, prodavci peciva i kreolskih j slatkia,
isti nosai na ijim se tamnim kapama uteo grb'
Kua duhova 95

britanske krune, za koji niko nije pomislio da ga zameni

nacionalnom zastavom. Uzeo je koije i koijau doviknuo adresu
svoje majke. Grad mu je izgledao nepoznat, posvuda je vladao
pravi lom modernosti, urnebesne povorke ena pokazivale su noge
do kolena, mukarci su se epurili u prslucima i naboranim
pantalonama, rojevi radnika raskopavali su ulice i plonike, vadili
drvee da postave bandere, vadili bandere da podignu zgrade, ruili
zgrade da posade drvee, itava jata putujucih izvikivaa hvalili su
na saw glas udesna svojstva brusa za otrenje noeva, prenog
kikirikija, lutana na ici, koji igra sam, bez konaca, uverite se
sami, uzmite ga u ruke, irio se zadah smea, prenih jela, radio-
nica, automobila koji su stvarali rusvaj zakrujui prolaz izmedu
koija i tramvaja na krvavu vuu, kako su inae nazi-vali matore
kljusine koji su vukli izdrndane klopocije, rulja je dahtala, irio se
agor, na svakom koraku oseali su se mete, urba i nestrpljenje.
Esteban oseti muninu. Ovaj grad mrzeo je otkad zna za sebe, setio
se seoskih topoljaka, vremena koje se meri prema kiama, iroke
samoe svojih poIja, sveeg spokojstva reke i svoje tihe kuce.
-Ovo je sranje od grada -zakljui on.
Fijaker ga je kasom odveo do kue u kojoj je odrastao.
Rastuio se videi koliko je taj kraj nazadovao otkako se
bogataima prohtelo da ive na vioj nozi od ostalih i grad stigao
do obronaka Anda. Od trga na kome se igrao u detinjstvu nije
ostalo ni traga. Sada je to bila ledina zakrena pi-janim kolicima
poredanim pored kanti sa otpacima po kojima su njukali psi
lutalice. Roditeljska kuca bila je zaputena. Zapazio je we tragove
koje je vreme ostavilo. Na rasklimatanim, starinskim i
zastakljenim vratima, sa egzotinim sliicama ugraviranim u
staklo, nalazio se bronzani zvekir u obliku enske ruke koja dri
kuglu. Zakucao je i saekao. Cekanje mu se oduilo dok se
naposletku nisu otvorila vra-ta: neko je povukao kanap koji je
bravu povezivao sa vrati-ma na vrhu stepenita. Mati je stanovala
na spratu, a prize
96 habela Aljende

mlje je iznajmila nekoj radionici dugmadi. Esteban je poao uza

stepenice, koje su zakripale jer odavno nisu mazane. Ostarela
sluavka, na koju je posve zaboravio, ekala ga je na vrhu
stepenita. Doekala ga je plaevnim izlivima nenosti ba kao
to ga je doekivala pre petnaestak godina ka-da se vraao iz
nadletva javnog belenika, gde je zaradivao hleb svoj svagdanji
prepisujui ugovore o prenosu vlasnitva ili punomoja
nepoznatih muterija. Nita se ne bee promenilo, ak ni
nametaj nije pomeran tolike godine, pa ipak je Estebanu we
izgledalo drukije, hodnik sa propalim patosom, polomljena
prozorska okna zakrpljena kartonom, pranjava i sparuena
paprat u zardalim loncima, stalci za cvee od oguljene i iskrzane
majolike, zadah hrane i mokrae od kojeg se podizao
stomak: ,,Kakav jail i beda!", pomislio je Esteban ne shvatajui
kuda se denuo saw onaj novac koji je redovno slao sestri da bi
njih dve ivele pristojno.
Ferula izide i iskrevelji se u znak dobrodolice. Bee se
veoma izmenila, vie nije bila ona bujna ena kakvu je pre vi-e
godina ostavio, veoraa je smrala pa joj je nos izgledao ogroman
na uglastom licu, delovala je setno i natmureno u pohabanoj
haljini, sa jakim mirisom lavande. Zagrlie se cutke.
- Kako je mama? -upita Esteban.
- Udi i vidi, eka te -odvrati mu ona.
Proli su kroz nekoliko prolaznih, mranih i skoro istovetnih
soba, zidovi behu kao u mrtvanici, tavanice visoke, a prozori
uski, na izbledelim tapetima venuli su cvee i enjive
devojice. We je bilo prekriveno adu iz furune, pa-tinom i
nematinom. Odnekuda je dopirao glas nekog stanara koji je
preporuivao pilule doktora Rosa, malecne all de-lotvorne, koje
spreavaju tvrdu stolicu, nesanicu i zadah iz usta. Zastali su pred
zatvorenim vratima spavae sobe donja Estere Trueba.
- To je -ree Ferula.
Esteban otvori vrata. Trebalo mu je nekoliko asaka da | se
navikne na pomrinu. Zapahnu ga zadah lekova i gnjile-
Kua duhova 97

i, otuan vonj znoja, vlage, ustajalog vazduha i neega to u prvi mah

nije raspoznao, all mu se ubrzo prilepilo kao ku-aa: zadah tela koje se
raspada. Kroz odkrinut prozor probijao se traak svetlosti. Ugledao je
irok krevet na kome je umro njegov otac i gde je od prve brane noi
spavala njegova mati, krevet od tesanog drveta mrke boje, s baldahi-
nom od izrezbarenih andela i nekoliko komadia crvenog brokata
pohabanog od upotrebe. Zatekao je majku u polusedecem stavu. Bila je
to gromada zgomilanog mesa, udovina piramida sala i odece na ijem
se vrhu videla elava glavi-ca blagih oiju, zapanjujue ivahnih,
plavih i prostodunih. Usled kostobolje naprosto se okamenila, nije
mogla da savija zglobove, niti da pokree glavu, a prsti su joj bili
zgreni kao kande nekog fosila. Da bi zadrala taj poloaj u krevetu,
morali su je da joj podmetnu sanduk koji je, opet, pridravala drvena
poluga oslonjena o zid. Minule godine za-paale su se po tragovima
koje je motka ostavila na zidu is-pisujui brazdu patnje i putanju bola.
- Mama -proaputao je Esteban i glas mu se skrio u grudima kao
priguen jecaj briui odjednom we tune uspomene, tuno detinjstvo,
ustajale zadahe, hladna jutra, masne supe njegovog deatva, bolesnu
majku, odsutnog oca i onaj bes koji mu je kidao utrobu we dok nije
dorastao da razmilja o svemu, zaboravljajuci pri tom we osim onih
svetlih trenutaka kada ga je ta nepoznata ena, to sada lei na tom
krevetu, Ijuljala u naruju, dodirivala mu elo da proveri ima li
groznicu, pevuila rau uspavanku, zajedno s njim unosila se u stranice
neke knjige, jecala od alosti videci ga da ustaje pre zore i, mada jo
dete, odlazi na posao, jecala od radosti videi ga da se uvee vraa,
jecala si, majko, za mnom.
Donja Ester prui ruku, all to nije bio pozdrav nego kretnja da ga
zaustavi.

- Sine, ne prilazi -glas joj bee nepromenjen, kakav je zapamtio,

pevuei i zdrav glas devojke.
- Zbog zadaha -suvo ree Ferula. -Prianja.
98 Izabela Aljende

Esteban ukloni damastni pokriva i otkri majine noge. Bila

su to dva plavkasta, slonovska trupca pokrivena ranama u kojima
su se muvlje larve i crvi nagnezdili i izrovali tunelie, dve noge
koje su se ive raspadale, sa golemim modroplavim stopalima,
bez noktiju na prstima koji su se rastakali u gnoju, crnoj krvi, u
toj ogavnoj fauni koja se hranila tvojim telom, majko, za ime
boje, koja se hranila mojim telom.
- Doktor hoe da mi ih otkine, sine moj -ree donja Ester
svojim spokojnim devojakim glasom -all ja sam za to prestara i
suvie umorna da se patim, pa je bolje da umrem. Ali nisam htela
da umrem dok te ne vidim, jer sam svih ovih godina pomiljala da
si umro a da tvoja pisma pi-e Ferula kako bi me potedela bola.
Stani na svetlost, sine, da te bolje vidim. 0, Boe moj! Izgleda kao
pravi divljak.
- Takav je ivot na selu, mama -proaputao je on.
- Zaista! Izgleda snano. Koliko ti je godina?
- Trideset pet.
- U pravim si godinama da se oeni, smiri i skui, da mogu
na miru da ispustim duu.
- Nee umreti, mama -zavapio je Esteban.
- Hou da budem sigurna da u imati unuice, nekoga u kome
e tei moja krv, koji e nositi nae prezime. Feru-la je izgubila
nadu na udaju, all ti mora da se oeni, da nade estitu enu,
hrianku. No, najpre treba da se oia i obrije. Jesi 11 razumeo?
Esteban potvrdno klimnu glavom. Klekao je pored majinog
uzglavlja 1 zagnjurio lice u njenu nateklu aku, all ga je J zadah
prisilio da ustukne. Ferula ga uze za ruku 1 izvede iz j te sumorne
sobe. Napolju je duboko uzdahnuo, iako mu se u nozdrvama
zadrao kuni zadah i tada ga je obuzeo bes, tai ko poznati bes
kipeo je kao ognjeni val, udarao mu u glavu, navirao mu na oi,
terao mu gusarske psovke na usta, bes svih| ovih godina kada
nisam mislio na tebe, majko, bes zbog to-j ga to sam te napustio,
majko, to te nikada nisam dovoljnoj
Kucaduhova 99

voleo ni negovao, bes to sam najbedniji kukin sin, ne, molim te,
majko, oprosti mi, nisam to hteo rei, do davola, ti si na samrti,
ostarila, nita ja to vie ne mogu, ni ublaiti tvoje patnje, olakati
truljenje, ukloniti taj grozni zadah, izvui te iz te orbe smrti u kojoj se
krka, majice moja.
Dva dana kasnije donja Ester Trueba ispustila je duu na krevetu
patnje i bola gde je otpatila poslednje godine ivo-ta. Umrla je sama,
jer je njena ki Ferula, kao svakog pet-ka, otila do uboita, u Ulici
milosrda, da oita nekoliko zdravomarija ubonicima, bezbonicima,
prostitutkama i si-roadima koji su bacali za njom otpatke, prolivali
nokire ili je pljuvali, dok je ona, kleei na uglu uboista, pojala
oenae i zdravomarije, u neumornom molepstviju, a niz nju cu-rila
prljavtina koju su bacali siromasi, pljuvaka kojom su je zapljusnuli
bozbonici, otpaci kojima su je zasule prostitutke i smece koje su
bacali siroii, ona je jecala, o kakvo ponienje, iskala oprotaj za one
koji ne znaju ta rade i oseala kako joj se kosti razmekavaju, kako joj
smrtna iznemoglost pretvara noge u pamuk, a letnja ega raspiruje
greh medu butinama, o, neka me ova aa mimoide, Gospode, kako joj
utrobu pre plamenovi pakla, svetosti, straha, ah, oena, ne navedi me
na iskuenje, Isuse Hriste.
Ni Esteban se nije zatekao pored donja Estere kada je neujno
izdahnula na krevetu svojih muka. Bee otiao u posetu porodici Del
Valje elei da vidi je li ostala neudata jo neka ki, jer posle
dugogodinjeg odsustvovanja i divljakog ivota nije znao odakle da
pone da ispunjava obeanje dato majci da e joj podariti zakonitu
unuad, pa je doao do zakljuka da Severo i Niva, koji su ga prihvatili
za zeta u vreme prelepe Rose, nemaju nikakvog razloga da ga opet ne
prihvate, posebno sada kada se obogatio i ne mora prekopavati brda u
potrazi za zrnom zlata, nego mu je dovoljan bankovni raun.
Esteban i Ferula su te noi zatekli u krevetu mrtvu majku.
Spokojno se smeila kao da se bolesti prohtelo da je, u Poslednjem
asu ivota, potedi svakodnevnih muka.
700 Izabela Aljende

Onog dana kada je Esteban zamolio da ga prime, Severo i

Niva prisetili su se rei kojima je Klara prekinula svoje dugo
utanje, tako da nisu ispoljili nikakvo udenje kada ih je posetilac
zapitao imaju li jo koju ker stasalu za udaju. Presliali su se i
saoptili mu da je Ana otila u kalude-rice, da je Tereza mnogo
bolesna, a da su se we ostale poudavale osim Klare, najmlade
keri, koja je, dodue, jo slobodna, all je malice na svoju ruku,
nastrana i nepodesna da V

odgovori branim obavezama i domaem ivotu. Cista srca

ispriali su mu kakve nastranosti izvodi njihova najmlada ki, pri
emu nisu preutali ni injenicu da ona nije izustila re gotovo
pola svog ivota, jer joj se tako prohtelo, a ne zato to nije mogla,
kako je to jasno kazao Rumun Rostipov i potvrdio doktor Kuevas
posle nebrojenih pregleda. Ali Esteban Trueba nije bio ovek
koga su mogle zaplaiti prie o sablastima koje tumaraju
tremovima i predvorjem, o predmetima koje pokree neka
neastiva sila, o rdavim predskazanjima, a jo manje to
viegodinje cutanje, koje je ak smatrao vrlinom. Procenio je da
nita od svega navedenog ne predstavlja smetnju da donese na
svet zdravu i zakonitu decu i zamolio je da upozna Klaru. Niva je
izila da potrai kcer, a dvojica mukaraca ostadoe sami u
salonu. Este-ban je ugrabio priliku da sa svojom uobiajenom
otvorenou i bez okolienja izloi svoje imovno stanje.
-Molim vas, Estebane, nemojte da se istravate -pre- kide ga
Severo. -Najpre valja da vidite devojku, da je boIje upoznate, a
treba da ujemo ta Klara o svemu misli. Zar nije tako?
Niva se vratila s Klarom. Devojka je ula u salon, zaru-,|
menjenih obraza i crnih noktiju jer je do tog trenutka poma-gala
batovanu pri sadenju krtola dalije i u toj prilici nije bi-la toliko
vidovita da saeka budueg verenika briljivije do-terana.
Ugledavi je, Esteban je, zapanjen, ustao. Seao se;
Kuca duhova 101

nje kao mravog i astmatinog stvorenja, bez iole drai, a devojka

koja je sada stajala pred njim bila je fin medaljon od slonovae,
blagog lica, sa bunom kestenjaste, kovrdave i rasputene kose
koja se rasipala u neukrotive uvojke, set-nih oiju koje su
poprimale iskriav i podrugljiv izraz im bi se nasmejala, iskreno i
od srca, blago zabacujuci glavu. Bez imalo snebivanja, Klara ga je
pozdravila stiskom ruke.
- ekala sam vas -ree jednostavno.
Prilikom te utive posete askali su o operskim predstavama,
putovanjima u Evropu, politikim prilikama i zimskim
prehladama, pili ukuvanu iru i grickali pecivo od lisnatog testa.
Esteban je ispod oka posmatrao Klaru i oseao kako ga devojka
postepeno opinjava. Nije se secao da ga je neko toliko zanimao
jo od onog nezaboravnog dana kada je prvi put ugledao prelepu
Rosu dok je kupovala bombone sa anisom u poslastiarnici na
Trgu oruja. Uporedio je dve se-stre i zakljuio da je Klara
privlanija, all da je Rosa bila kudikamo lepa. Ve je pala no,
ule su dve sluavke, navukle zastore i upalile svetiljke. Tada je
Esteban uvideo da se njegova poseta oduila. Kruto se pozdravio
sa Severom i Nivom, zamolivi za doputenje da ponovo poseti
Klaru.
- Nadam se da ti ne dosadujem, Klaro -izusti pocrvenevi.
-Priprost sam ovek, seljak, najmanje petnaest godina stariji od
tebe. Ne umem da se ponaam sa devojkom tvojih godina.
- Hoete li da se oenite mnome? -neoekivano upita Klara i
on primeti podrugljivu iskru u njenim bademastim zenicama.
- Za ime boga miloga, Klaro! -uzviknu preplaeno njena
majka. -Estebane, izvinite, ova devojka je oduvek bila bezona.
- Hou da sam naisto, mama, da ne gubim vreme -do- baci
Klara.

- Ni ja ne volim uvijanja -nasmei se Esteban, van se-be od

sree. -Da, Klaro, zbog toga sam i doao.
102 Izabela Aljende

Klara ga uze pod ruku i otprati do izlaznih vrata. Iz

poslednjeg pogleda koji izmenjae, Esteban je shvatio da je de-
vojka pristala i obuze ga neizmeraa radost. Dok se peo u koije,
jo se smeio ne verujui da ga je sudbina tako tedro obdarila.
Nije mu ilo u glavu zato arobna devojka po-put Klare daje
pristanak a da ga estito ni ne poznaje. Ta-da nije znao da je ona
ve videla spostvenu sudbinu, pa je stoga bila spremna da se uda
bez Ijubavi.
Iz obzira prema alosti Estebana Truebe za majkom, pustili su
da prode nekoliko meseci. Za to vreme on joj se udvarao po
starinski, ba kao to je inio njenoj sestri Rosi pre vie godina, ne
znajui da Klara mrzi bombone sa ani-som i da je zasmejavaju
stihotvorenija u akrostihu. Potkraj godine, negde uoi Boia,
zvanino su objavili u novinama veridbu, a prstenovanje je
obavljeno u krugu rodbine i najbliih prijatelja, we u svemu vie
od stotinak zvanica. Tom prilikom bila je priredena
pantagruelovska gozba, zaredom su iznoeni posluavnici s
kljukanim urkama, prasicima zapeenim u preprenom eeru,
hladnim ugorima, dinstanim langustima i ivim ostrigama, sluene
su torte s limunom i narandom koje su spravile karmelianke, s
okoladom i umuenim umancima koje su donele dominikanke, s
bade-mima i orasima koje su poklonile klarise, popijeni su sanduci
ampanjca dobavljenog iz Francuske posredovanjem konzula koji
je krijumario sluei se diplomatskim pogodnosti-1 ma.
Posluivale su, krajnje jednostavno, stare kune sluav-j he u
crnim svakodnevnim keceljama da bi toj gozbi dale pri- vid
skromne porodine sedeljke, poto je svaka rasipnika
neobuzdanost svedoila o neukusnosti i bivala osudena kao; greh
mondenske tatosti. Ujedno, to bi znailo rdav ukus po^ tekao od
pradavne i alosne krutosti ovog drutva nastalog| od potomaka
najsranijih kastiljanskih i baskijskih doseljenij ka. Klara je liila
na prividenje, sa belim ipkama iz Santi< jija i prirodnim
kamelijama, razdragano je torokala kao pa*j piga da nadoknadi
devet godina utanja, igrala je s vereni*
Kua duhova 103

kom ispod rojti i lampiona, potpuno se ogluujuci o upozorenja

duhova koji su joj davali oajnike znakove iza zavesa, all ona ih
nije primecivala u optoj gunguli. Sam in pr-stenovanja nije se
promenio jo od kolonijalnih vremena. U deset asova uvee jedna
sluavka promuvala se izmetu zvanica, zvonei kristalnim
zvoncem, muzika je umukla, igra prestala, a svi gosti sjatie se u
glavni salon. Omalen i pro-stoduan svetenik, u sveanoj misnoj
odedi, smrsio je neku propoved, koju je skrpio, veliajui nejasne
i neprolazne vrline. Klara ga nije sluala. Istog asa kada je
prestalo tretanje muzike i skakanja igraa, ona se usredsredila na
mr-mor duhova iza zastora i setila se da ve satima nije videla
Barabasa. Potraila ga je pogledom, napregnuvi sva ula, all je
majka munu laktom i podseti je na to da uestvuje u sveanom
inu. Svetenik zavri besedu, blagoslovi zlatno pr-stenje, a zatim
Esteban stavi jedan prsten na prst svoje verenice, a drugi stavi na
svoj prst.
U tom trenutku jeziv urlik prestravi we prisutne. Ljudi
ustuknue ili se izmaknue u stranu, nainie prolaz kojim stupi
Barabas, crnji i krupniji nego ikada, mesarski no mu bee zariven
do drke izmedu lopatica, krvario je kao vo, du-ge noge kao u
drepca klecale su mu pri svakom koraku, krv mu je curila niz
gubicu, pogled mu je bio zamuen od samrtnog ropca, vukao je
ape i teturao se kao ranjeni dinosaurus. Klara se srui na sofu
zastrvenu francuskom svilom. Psina joj pride, poloi krupnu glavu
prepotopske zveri u nje-no krilo i stade da je gleda zaljubljenim
oima koje su se postepeno mutile i naposletku oslepele, dok su se
bele ipke iz Santijija, francuska svila na sofi, persijski ilim i
parket natapali krvlju. Barabas je izdahnuo bez urbe, zurei
netremice u Klaru koja ga je milovala po uima i aputala mu
utesne rei, dok najzad nije pao, samo jednom zakrkljao i uko- 010
se
-Tada je svako od prisutnih pomislio da se probudio ^z groznog
sna, nastao je amor i zgraanje, zvanice su po-Ce e da se urno
oprataju i razilaze, maltene da bee zaobi-
104 . Izabela Aljende

lazei krvave lokve i grabei u letu krznene okovratnike,

polucilindre, tapove, kiobrane i torbe. U salonu su ostali jedi-
no Klara sa ivotinjom u krilu, njeni roditelji, zagrljeni i
skamenjeni rdavim predskazanjem, i verenik kome nikako nije
bilo jasno kako smrt najobinijeg psa moe da izazove svu to
pometnju. Ali kada je shvatio da se Klara izbezumila, uzeo ju je
u naruje i, polusvesnu, odneo je u njenu sobu. Nanina nega i
soli doktora Kuevasa spreili su je da ponovo utone u utanje i
otupelost. Esteban zamoli batovana da mu pomogne i zajedno
ubacie Barabasov le u kola. Pas je posle smrti kanda postao
tei i maltene ga nisu mogli podii.
Godina je prola u pripremama za svadbu. Niva se starala o
Klarinom mirazu, dok udavaa nije pokazivala nikakvo
zanimanje za sadraj sanduka od sandalovine nego je povazdan
sedela za svojim tronocem i gatala u karte. Vezeni aravi,
laneni stolnjaci i donje rublje koje su pre de-setak godina saile
kaluderice i namenile Rosi sa prepletenim inicijalima Trueba i
Del Valje dobro su doli za Klari-no nevestinsko ruho. Niva je
poruila iz Buenos Ajresa, Pa-riza i Londona putnu garderobu,
odeu za ivljenje na selu, veernje haljine, najmodernije eire,
cipele i tane od krokodilske ili jelenske koe, kao i sijaset
drangulija uvijenih u svilenu hartiju, posutih kamforom i
lavandom, koje verenica nije ni pogledala.
Esteban Trueba je stao na elo jedne druine zidara, tesara i
limara naumivi da sazida najprostraniju, najvru i najsunaniju
kuu koja se moe zamisliti, kuu koja e trajati hiljadu godina i
u kojoj e iveti narataji mnogobrojnih zakonitih lanova
porodine loze Trueba. Od jednog francuskog arhitekte naruio je
planove, a deo grade dobavio je iz J inostranstva, elei da
njegova kua bude jedinstvena, s ne-makim vitraima, stalcima
isklesanim u Austriji, britanskim slavinama od bronze,
italijanskim mermernim ploicama, bravama naruenim po
katalogu u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koje su stigle sa
zamenjenim uputstvima i bez
Kua duhova 105

kljueva. Preneraena tolikim izdacima, Ferula se upinjala da ga

sprei u novim ludorijama kupovanja francuskog name-taja,
lustera s visuljcima i turskih ilimova, tvrdeci da e propasti i
ponoviti priu nepromiljenog Truebe od ijeg su semena ponikli.
Esteban je jogunasto dokazivao da je dovolj-no bogat da moe
priutiti sebi saw taj luksuz i pri tom joj pripretio da ce, ukoliko
nastavi sa zvocanjem, sva vrata obloiti srebrnim ploicama. Na to
mu je ona uzvratila da ta-kvo rasipanje predstavlja smrtni greh i da
e Bog kazniti we koji nemilice troe na kojekakve skorojevike
bedastoe umesto da budu milosrdni i pomau sirotinju.
Premda Esteban Trueba nije bio Ijubitelj novotarija -ta vie,
zazirao je od silnih previranja novog doba -ipak je odluio da
njegova kua bude sagradena po uzoru na nove palatice u Evropi i
Severnoj Americi, sa svim udobnostima, all da sauva obeleje
klasinog stila. eleo je da to manje podsea na neimarstvo
starosedelaca. Nije hteo da uje za ona tri unutranja dvorita,
hodnike, prolaze, tremove, neiste i zardale fontane, mrane
odaje, zidove od cerpia obeIjene kreom i pranjav crep. Umesto
toga, eleo je zdanje na dva ili tri junaka sprata, sa redovima belih
stubova i divnim vlastelinskim stepenitem koje se polukruno
savija i izbija na predvorje od belog mermera, kucu velikih
osunanih prozora, naglaenog sklada i reda, lepote i
civilizovanosti koja krasi strane narode, kuu koja ce potpuno
odgovarati njegovom buduem nainu ivota. Njegova kua treba
da bude odraz njega samoga, njegove porodice i ugleda koji
namerava da pribavi svom prezimenu koje je otac okaljao. eleo
je da se sjaj i rasko opaze jo sa ulice i s tom namerom naniio je
da naine francuski vrt sa venjakom kao u Versaju, cvetnim
alejama, savreno pokosenim travnjakom, vodoskocima i sa
nekoliko kipova koji predstavljaju olimpijske bogove, a moda i s
ponekim hrabrim Indiosom iz amerike istonje, golim i okienim
perjem, to bi bio njegov ustupak rodoljubu. Nije mogao ni da
nasluti da e se ta etvorouga-
106 habela Aljende

ona, velelepna, vrsta i nadmena kua, postavljena kao eir na

svom zelenom i geometrijskom okoliu, naposletku izobliiti
prizidima i izboinama, mnogim zavojitim stepenicama koje vode
do nenastanjenih odaja, raznim kulama i prozoriima koji se ne
otvaraju, vratima koja vode u prazno, izuvijanim hodnicima,
badama koje povezuju sobe, a kroz koje se razgovara u asovima
sijeste. We je to bio plod Klarinih trenutnih raspoloenja. Uvek
kada je trebalo smestiti novog gosta, ona je zahtevala da se napravi
nova soba u bi-lo kom delu kue, a kada bi joj duhovi poverili da
se u temeljima nalazi skriveno blago ili nepokopan le, naredivala
je da srue zid. Tako je Klara naposletku pretvorila kuu u zaarani
lavirint, nemogu za odravanje, prkosei urbanistikim i
optinskim propisima. Medutim, kada je Esteban Trueba sagradio
ono to su svi nazivali ,,velikom kuom na uglu", gradevina je
zablistala velianstvenim sjajem, kao da je njen vlasnik nastojao da
zaseni we to ga okruuje, sea-jui se oskudnog detinjstva. Klara
nijednom nije otila da pogleda kuu u izgradnji. Nju je zanimala
isto tako malo kao rairaz i we odluke prepustila je vereniku i
buduoj zaovi.
Posle majine smrti, Ferula je ostala sama, u godinama kada se
vie nije zanosila udajom. Jednom rei, nije imala kome da posveti
ivot. Neko vreme svakodnevno je obilazi-la sirotita, obuzeta
neodoljivom potrebom da ini milosrde, usput je navukla hronini
bronhitis, a ipak nije nalazila spokoja svojoj napacenoj dui.
Esteban je hteo da ona otputuje nekuda, da nakupuje odeu i da se
provede prvi put u svom neveselom ivotu, all ona je bila navikla
na skromnost i naj-vei deo vremena provodila je izmedu etiri
zida. Plaila se svega. Bratovljeva enidba bacila ju je u
neizvesnost. Misli-la je da e to biti dodatni razlog da se Esteban
udalji od nje, a on joj je bio jedina uzdanica. Strepela je da e
zavriti i-vot kao pletilja u nekom utoitu za usedelice iz dobrih
ku-a. Zbog toga se osetila presrenom kada je zapazila da Klara
nije sposobna da vodi domainstvo i da se, kada god tre-
Kua duhova 107

ba doneti odluku, pravi rasejana i odsutna. ,,0na je malice

aknuta", zakljuila je Ferula likujuci. Svakom je bilo jasno da
Klara nije kadra da upravlja velikom kucom koju je Fe-rulin brat
zidao, a koja je zahtevala dosta posla. Okolinim putem stavila je
bratu do znanja da je njegova buduca supruga preispoljna
zaludnica, da joj ona, sa svojim tako posvedoenim smislom za
rtvovanje, moe pomoi i da je voljna da to uini. No, im bi
zapodenula priu o tome, Esteban je skretao razgovor na druge
stvari. Ferula je we vi-e oajavala to se vie bliio dan venanja,
uvidajui da mora nekako da rei svoju sudbinu. Uverena da se s
bratom ne moe dogovoriti, traila je priliku da nasamo
porazgovara s Klarom. Prilika joj se ukazala kada je jednog
subotnjeg predveerja oko pet sati opazila Klaru da eta ulicom.
Po-zvala ju je u ,,Francuski hotel" na aj. Dve ene sele su za sto
pretrpan kolaima s kremom i bavarskim porcelanom, dok su u
dnu salona mlade muziarke izvodile setni guda-ki kvartet. Ferula
je ispod oka posmatrala buduu snahu koja je izgledala kao
petnaestogodinjakinja i jo je govorila piskavim glasom, to je
bila posledica viegodinjeg utanja. Nije znala kako da zapodene
razgovor o onome to je titi. Posle duge utnje, tokom koje su
pojele pun posluavnik peciva i popile po dve olje jasminovog
aja, Klara skloni uperak koji joj je padao na oi, nasmei se i
srdano potapa Ferulu po ruci.
-Nemoj da brine. ivee s nama, a nas dve cemo se slagati
kao sestre -ree devojka.
Ferula se iznenadeno tre upitavi se jesu li istinita ona
govorkanja o Klarinoj sposobnosti da ita tude misli. U pr-vi mah
zaustila je da njenu ponudu odbije iz oseanja ponosa, makar zbog
same lepote takvog ina, all joj Klara nije ostavila vremena.
Nagnula se i poljubila je u obraz tako be-zazleno da je Ferula
izgubila prisebnost i briznula u pla. ve poodavno nije plakala i sa
zaprepaenjem je uvidela koliko joj nedostaje obian znak
nenosti. Nije se seala ka-
108 Izabela Aljende
da
Ju je poslednji put neko spontano dodirnuo. Plakala je dug>
kao da daje oduka mnogim tugama i minulim samoa-ma>
drei Klaru za ruku, a ona joj je pomagala da obrie ns i
izmedu dva jecaja dodavala joj komadi peciva ili gutijaj aja.
Tako su plakale i razgovarale do osam uvee. Tog predveerja
u ,,Francuskom hotelu" sklopile su sporazum o P riJateljstvu koje
e potrajati dugi niz godina.

im je prestala korota zbog smrti donja Estere i bila do-VI"ena

velika kuca na uglu. Esteban Trueba i Klara del Va-li e venali su
se uz suzdranu svadbenu sveanost. Esteban Je poklonio nevesti
nakit s briiijantima, ona je rekla da je veQma lep, stavila ga u jednu
kutiju od cipela i ubrzo zaboravila gde'ga je denula. Krenuli su na
brano putovanje u Kaliju i dva dana nakon isplovljavanja Esteban
je shvatio da Je *aljubljen do uiju kao deki, iako je od Ijuljanja
broda K1aru spopala nepodnoljiva morska bolest, a od boravka u
zatVorenom prostoru nastupile su astmatine tegobe. Sedei Pored
nje u uskoj kabini, stavljao joj je obloge na elo i drao je dok je
povracala. Oseao je neizmernu sreu i eleo K^ru takvom silinom
koja nije bila primerena njenom alosnc>m stanju. etvrtog dana
probudila se neto krepkija, pa su se popeli na palubu da posmatraju
more. Kada je video da joj se nos zarumeneo od vetra i da se smeje
bez veeg ra*loga, Esteban se zakleo da e ga ona, pre ili kasnije,
zavleti, makar se morao posluiti svim sredstvima. Uvidao je da
mu Klara ne pripada i da mu najverovatnije nikada nee Pripasti
ukoliko nastavi da ivi u svetu prividenja, tronoa-ca koji se sami
kreu i karata koje pogadaju budunost. NjemU nije bila dovoljna
Klarina neobuzdana, nehajna i bestid-.j na ulnost. On je eleo
neto vie od njenog tela, eleo je ^ da posvoji to neodredenu i
svetlu materiju koja se nalazila \ negde u njoj i koja je iz nje zraila
u trenucima kada je iz- g^dalo da e umreti od naslade. Osecao je
da su mu ruke P^teke, noge prevelike, glas pregrub, a brada
preotra. U
Kua duhova 109

njemu je bila ilavo ukorenjena navika da siluje devojke i poseuje

prostituke, all makar morao da se prevrne kao rukavica, on bee
reio da je osvoji.
Posle tri meseca vratili su se s branog putovanja. Feru-la ih je
doekala u novoj kui koja je jo odisala mirisom boje i sveeg
maltera, punoj cveca i kotarica s voem, kao to je Esteban
zahtevao. Tada je Esteban uzeo suprugu u naruje i prvi put
prekoraio prag svoje nove kuce. A njegova sestra iznenadila se
to nije osetila ni trunicu zavisti, ak je primetila da se Esteban
podmladio.
- Prija ti brak -dobaci mu ona.
Povela je Klaru da joj pokae kuu. Ona se osvrnula le-vo-
desno, letimino pogledala oko sebe, rekla da je we veoma lepo,
isto onako utivo kao kada se divila sunevom zalasku na puini,
Trgu svetog Marka ili nakitu s brilijantima. Pred vratima njoj
namenjene sobe, Esteban je zamoli da zamuri i uvede je do
sredine odaje.
- Sada moe da otvori oi -ree joj razdraganim glasom.
Klara pogleda oko sebe. Bila je to velika odaja sa tape-tima od
zelene svile, engleskim nametajem, velikim prozo-rima s
balkonima koji gledaju na vrt, krevetom s baldahi-nom i zavesama
od muslina, to je liio na jedrenjak koji plovi po mirnom moru
zelene svile.
- Veoma lepo -ree Klara.
Tada joj Esteban pokaza mesto na kome je stajala. Bilo je to
arobno iznenadenje koje joj je pripremio. Klara spusti pogled i
odmah preneraeno vrisnu: stajalu je na crnoj slubini Barabasa koji
je poivao rairenih apa, pretvoren ti prostirku, ouvane glave i
stakienih oiju koje ?u je gledale sa izrazom bespomonosti
svojstvenom preparhanim ivotinjama. Njen mu je stigao da je
prihvati pre nego to se, izbezumljena, sruila na pod.
- Kazala sam ti da joj se nee dopasti, Estebane -ree Ferula.
110 Izabela Aljende

Utavljenu Barabasovu kou brzo su izneli iz sobe i bacili je u neki

ugao podruma medu arolijske knjige iz zaaranih sanduka ujaka
Markosa i druga skrivena blaga. Tamo se ta jadna koa odupirala
moljcima i naputenosti ustrajnocu dostojnom najveceg razloga, we
dok je odatle nisu izvukli budui narataji.
Ubrzo je postalo oigledno da je Klara zatrudnela. Ferulina nenost
prema Klari sada je prerasla u pravu strast da je neguje, u potpuno
posveivanje, elju da joj slui. Bila je bezgranino trpeljiva prema
njenim nastranostima. Za Ferulu, koja je ivot posvetila negovanju
stare ene to se neizleivo raspadala, staranje o Klari predstavljalo je
rajsko blaenstvo. Kupala je snahu u vodi namirisanoj jasminom i
bosiokom, trljala je sunderom, sapunjala je, prskala je kolonjskom
vodom, puderisala je labudovim paperjem i raeljavala joj kosu we
dok ne bi postala sjajna i meka kao morska trava, kao to je ranije
inila Niva.

Znatno pre nego to se stiala mladoenjina vatrenost, Esteban

Trueba morao je da se vrati u Tri Marije, kamo nije kroio vie od
godinu dana. Premda je brigu o imanju poverio Pedru Garsiji Mladem,
ipak je gazdino prisustvo tamo bilo neophodno. A imanje, koje mu je
ranije liilo na rajski vrt i kojim se ponosio, sada mu se uinilo
dosadno. Posmatrao je bezizraajne krave kako preivaju na ispaama,
usporeno dirinenje nadnijara koji itavog svog veka ponavljaju iste
pokrete, gledao je nepromenljive obrise snenih planinskih vrhova i
tanak stub vulkanskog dima: osetio se kao zatvorenik.
Dok je Esteban boravio na selu, ivot u velikoj kuci na uglu
postepeno se menjao i prilagodavao mirnoj svakodnevici bez
mukaraca. Ferula se budila pre svih, jer je navikla da ustaje u cik zore
jo dok je bdila pored bolesne majke, all je ostavljala snahu da dugo
spava. A kada bi dan ve poodmakao, ona joj je lino odnosila
doruak u krevet, otvarala pla-
Kua duhova 111

we svilene zastore da ude suneva svetlost, punila je kadu od

francuskog porcelana sa islikanim morskim vilama, ostavljajuci Klari
dovoljno vremena da se rasani i pozdravi prisutne duhove, da privue
posluavnik i umae prepeen hleb u vru-cu okoladu. Zatim je snahu
izvodila iz kreveta, materinski je milovala, prepriavala joj vesele
novinske vesti, kojih je svakim danom bivalo we manje, tako da je te
praznine morala da popunjava ogovaranjem suseda, porodinim
pojedinostima i izmiljenim zgodama o kojima bi Klara obino kaza-la
poneku lepu re, all bi ih posle pet minuta zaboravljala, tako da joj je
mogla prepriavati iste prie po nekoliko pu-ta, a ona se uvek
zabavljala kao da ih prvi put uje.
Ferula je izvodila Klaru u etnju da udahne sveeg vazduha, jer ce
to biti dobro za detence; u kupovinu, jer detetu, im se rodi, ne sme
togod da nedostaje, neka ima najlepe pelenice na svetu; na ruak u
Golf klub, da svi vide kako si se prolepala otkad si se udala za mog
brata; u posetu roditeljima, da ne pomisle da si ih zaboravila; u
pozorite, da ne ami povazdan u kui. Klara joj se povinovala nekom
popustljivou koja nije bila blesavost nego oputenost, jer se svom
snagom upinjala da telepatski uspostavi vezu sa Estebanom, koji nije
primao njene poruke, kao i da izotri svoju vidovitost.
Prvi put otkad zna za sebe, Ferula je bila srecna. Zbliila se s
Klarom kao to nikada nije ni s kim drugim, pa ak ni s rodenom
majkom. Neko manje nastran od Klare naposletku bi se umorio od
preteranih tetoenja i neprekidne brige svoje zaove ili bi podlegao
njenom dominantnom karakteru. Ali Klara je ivela u drugom svetu.
Ferula je u dnu due proklinjala as kada se njen brat vraao sa sela i
svojim prisustvom ispunjavao itavu kucu, naruavajui onaj sklad
koji je vladao u njegovom odsustvu. Dok je on bio u kui, ona je
morala da ostane u senci, da obazrivije nareduje posluzi i da
neprimetnije vodi brigu o Klari. Svake veen kada su se suprunici
povlaili u svoju sobu, Ferula je
772 Izabela Aljende

oseala kako je obuzima neka mrnja koju nije umela da objasni

sebi. Muile su je zle slutnje. Da bi nala oduka, po-novo je
poela da ita zdravomarije po sirotinjskim domovi-ma, i da se
ispoveda ocu Antoniju.
- Preista Marijo.
- Device blaena neporono zaevi...
- Sluam te, keri.
- Oe, ne znam kako da ponem. Verujem da je greh ono to
inim...
- Je li telesni, keri moja?
- Ah! Telo je isto, oe, all dua nije. Spopao me neastivi
duh.
- Beskrajna je milost boja.
- Oe, ne znate kakve misli mogu da se rode u dui usamljene
ene, device koja nikada nije upoznala mukarca, ne zbog toga to
joj se nije ukazala prilika nego zato to je Bog poslao mojoj majci
dugu bolest pa sam morala da je negujem.
- Ta rtva upisana je kod Gospoda, keri moja.
- ak i ako sam zgreila u pomislima, oe?
- Dobro, de, to ve zavisi od pomisli...
- Nou ne mogu oka da sklopim, guim se. Da se smi-rim,
ustajem i hodam po vrtu, tumaram po kui, odlazim do sobe moje
snahe, prislukujem na vratima, ponekad se uunjam na vrhovima
prstiju i posmatram je dok spava, lii na andela, katkada sam na
iskuenju da se zavuera u krevet pored nje, da osetim toplinu
njene koe i njenog daha.
- Moli se Bogu, kceri moja. Molitva pomae.
- Saekajte, nisam jo we rekla. Stidim se.
- Ne treba da se stidi preda mnom, ja sam samo oru-de boje.
- Kada se brat vrati sa sela, oe, tada we postaje mno-go gore.
Ne pomae mi molitva, ne mogu da spavam, tresem se i
preznojavam, najzad ustajem i tumaram po mra-noj kui, unjam
se po hodnicima oprezno da ne kripne
Kua duhova 113
V

pod. Cujem ih kroz vrata spavae sobe, a jednom sam ih ak i

videla jer su vrata ostala odkrinuta. To nije Klarina krivi-ca, ona
je edna kao dete. Nju nagovara onaj moj razbludni brat. Sigurno
ce dopasti veitih muka.
- Jedino Bog moe da sudi i kanjava, keri moja. A ta su
radili?
I tada je Ferula pola sata iznosila pojedinosti. Umela je da veto
pripoveda, znala je da zastane, da podesi glas, da se izraava bez
kretnji, da doara tako ivu sliku da bi onaj koji slua gotovo
poverovao da je we oima video, prosto je neverovatno kako je
mogla da kroza zatvorena vrata razazna vrstu uzdrhtalosti, obilje
sokova, aputanje na uho, najskrivenije mirise, zaista, pravo udo!
Poto bi olakala svojoj napaenoj dui, vracala se kuci s maskom
idola na li-cu, neosetljiva i stroga, izdavala je zapovesti, brojala
pokri-vae, odredivala hranu, we stavljala pod klju, naredivala
stavite mi ovo ovde, stavljali su, promenite cvece u vazama, i
menjali su, operite prozore, uutkajte te proklete ptice, njihova
vreva ne da gospodi Klari da spava, tim kretanjem e isprepadati
bebu pa se moe roditi preneraena. Nita nije moglo da promakne
njenom budnom oku, neprekidno je bi-la u poslu, za razliku od
Klare kojoj je we izgledalo prelepo i nije marila hoce li jesti
punjene gomoljike ili supu od mrvica, da spava na perjanom
jastuku ili da sedi na stolici, da se kupa u miriljavoj vodi ili da se
uopte ne umiva. to je vie odmicala njena trudnoa, dobijao se
utisak da se ona nepovratno udaljava od spoljanje stvarnosti, da se
uvlai u sebe i neprekidno vodi tajni razgovor s bebom.
Esteban je eleo sina koji bi nosio njegovo prezime i produio
lozu Trueba.
- Bie ki i zvae se Blanka -ree Klara ve prvog da-na kada
je saoptila da je trudna.
I bi tako.
Doktor Kuevas, koji vie nije plaio Klaru, raunao je da bi ona
mogla da se porodi polovinom oktobra, all poet
114 Izabela Aljende

kom novembra Klara je i dalje etuckala sa ogromnim trbuhom do

zuba, u polusnenom stanju, we rasejanija i umornija, astmatina,
ravnoduna prema svemu oko sebe, ukljuujui i mua koga
ponekad ne bi ni prepoznala pa ga je pi-tala: ,,ta elite?" Kada je
lekar konano utvrdio da nema greke u njegovim proraunima i
kada je postalo oigledno da Klara ne namerava da se porodi
prirodnim putem, lekar je izvrio carski rez, otvorio porodiljin
trbuh i izvukao Blanku. Dete je bilo dlakavije i runije od obine
novorodena-di. Estebana su proli marci kada je video svoju
ker, uve-ren da se sudbina poigrala njime i da je umesto
zakonitog Truebe, kojeg je obeao majci na umoru, zaeo
udovite. Da nesrea bude potpuna, dete je bilo ensko. Lino je
pre-gledao devojicu i ustanovio da joj je we na svom mestu,
barem ono to se golim okom moe videti. Doktor Kuevas ga je
teio i objanjavao mu da novorodene izgleda tako odbojno zato
to je ostalo u majinoj utrobi due nego to je normalno, zato to
je pretrpelo bol prilikom vetakog porodaja, a i zato to je beba
malecna, mrava, crnoputa i malice maljava. Klara je, zauzvrat,
bila oarana kerkom. De-lovala je kao da se probudila iz dugog
dubokog sna i ponovo upoznala radost ivljenja. Uzela je
devojicu u naruje i vie je nije isputala, vrzmala se po kui s
njom na grudi-ma, davala joj da sisa kad god joj se prohte, bez
nekog utvrdenog reda, ne marei za lepe manire ili stid, ba kao
prava Indijanka. Nije htela da povija devojicu u pelene, da joj
ia kosu ili bui ui, nije htela ni da uje za dojilju, a jo manje da
uzimaju mleko iz neke laboratorije, kao to su ma-e radile we
gospode sposobne da plate taj luksuz. Odbila je Nanin recept da se
detetu daje kravlje mleko razblaeno pirinanom vodom. Po
njenom uverenju, ukoliko je priroda | htela da Ijudska stvorenja
odrastaju na takvoj hrani, sigurno ' bi se potrudila da iz enskih
dojki curi takva tenost. Klara je neprekidno govorila devojici,
bez tepanja i deminutiva, najistijim panskim jezikom, kako se
inae razgovara sa od-
Kucaduhova /75

raslima, isto onako odmereno i usporeno kao to je razgovarala sa

ivotinjama i rastinjem, uverena da nerr-n nikakvog razloga da se
ne sporazume sa svojom kerkom ako je vec uspela da se
sporazume s florom i faunom. Ta meavina majinog rnleka i
razgovora uticala je da Blanka postane zdrava i gotovo lepa,
nimalo nalik na onog pasanca kakva je izgledala na rodenju.
Nekoliko nedelja posle Blankinog rodenja, Esteban Trueba se
uverio -prilikom njihovih razuzdanih poskakivanja na jedrenjaku
sred mirnog mora od plave svile -da njegova supruga nije,
postavi majka, izgubila ushienje i silnu or-nost da vodi Ijubav.
Naprotiv! Sa svoje strane, posvetivi se negovanju devojice, koja
je imala snana plua, prgavu narav i prodrljiv apetit, Ferula nije
imala vremena da odlazi u sirotinjske domove, da ita molitve, niti
da se ispoveda ocu Antoniju, a jo manje da se unja i prislukuje
kroz odkrinuta vrata.
 IV
Vreme duhova
U onom dobu kada veina dece, jo u pelenama, baulja
etvoronoke, nesuvislo tepa, slinavi i balavi, Blanka je lii-la na
patuljastu mudricu. lako se spoticala, ipak je ila na dve noge,
govorila teno i pravilno, jela sama, a we zahvaIjujui tome to se
njena mati ophodila s njom kao sa odraslom osobom. Ve joj behu
ponikli svi zubi, a poela je da otvara ormane i pretura po ladicama
kada je porodica odluila da provede leto na imanju Tri Marije, o
kome je Klara znala jedino po prianju. U tom uzrastu Blanka je
bila kudikamo radoznalija nego to je umela da se pripazi, pa je
Ferula spadala s nogu trkarajui za njom da se ne bi strmeknula s
drugog sprata, uvukla u pe ili progutala sapun. Sama zamisao da
otputuje na selo sa devojicom izgledala joj je opasna, suluda i
nepotrebna, jer je Esteban mogao, na kraju krajeva, da se i sam
snade na imanju, a da one lepo ive porodinim ivotom u gradu.
Ali Klara je bila oduevljena. Ona je zamiljala selo kao neto
romantino, jer jos nikada nije kroila u talu, kako je govorila
Ferula. Ukucani su se due od dve sedmice pripremali za
putovanje, ku-ca je bila zakrena sanducima, kovezima i
torbama. Iznajmili su specijalni vagon da potrpaju saw taj
udnovati prtljag, zajedno s poslugom koju je Ferula smatrala
neophodnom, s , pticama u kavezima koje Klara nije pomiljala da
ostavi i s kutijom gde je Blanka drala svoje igrake, mehanicke
arle, kine, porcelanske figurine, krpene ivotinjice, igraice naj
koncu i lutke s prirodnom kosom i Ijudskim kretnjama. Po
Kuaduhova 117

smatrajui to sludeno i grozniavo mnotvo, saw taj dum-bus od

pokustva i prtljaga, Esteban se prvi put u ivotu osetio nemocnim
i poraenim, a naroito kada je sred tog pr-tljaga otkrio jednog
svetog Antonija u prirodnoj veliini, razrokih oiju i sa rupiastim
sandalama. Zabezeknuto je zurio u taj lom od svakojakih stvari,
gorko se kajao to je odluio da putuje sa enom i kcerkom, pitao
se kako je mogucno da su njemu dovoljne samo dve kone torbe
za put oko sveta, a one poteu tovar kojekakvih drangulija i opor
slukinja koje nemaju blage veze s tim putovanjem nego idu da im
put vidi kaput.
U San Lukasu uzee tri koije da ih odvezu do Tri Ma-rije.
Obavijeni oblakom praine, podseali su na ergare. U dvoritu
gazdine kue ekali su ih, u znak dobrodolice, svi napoliari na
elu sa upravnikom Pedrom Garsijom Mladim. Zinuli su od uda
kada su ugledali saw taj cirkus na tokovima. Po Ferulinim
zapovestima poeli su da skidaju stvari iz kola i da ih unose u
kucu. Niko nije obratio panju na de-aka, otprilike Blankinih
godina, koji je bio go, slinav, trbuia naduvenog od parazita, sa
divnim crnim oima koje su imale staraki pogled. Bio je to
upravnikov sin i zvao se Pedro Garsija Trei, da se u imenu
razlikuje od dede i oca. U sveoptem meteu raspremanja,
useljavanja, razgledanja kue, obilaska vrta, pozdravljanja sa
svima, podizanja oltara za sve-tog Antonija, isterivanja kokoaka
iz kreveta i pacova iz or-mana, Blanka je svukla haljinice i
potpuno gola otrala nekuda sa Pedrom Treim. Igrali su se
izmedu velikih putnih sanduka, zavlaili se ispod nametaja,
balavili se slinavim poIjupcima, vakali isti hleb, usrkivali iste
sline, mazali se istom kakom dok naposletku nisu zagrljeni zaspali
pod stolom u trpezariji. Tamo ih je pronala Klara tek u deset
navee. Pri svetlosti buktinja satima su ih bezuspeno traili, grupe
napoliara pretraile su renu obalu, ambare, polja i tale, Fe-rula
je na kolenima molila svetog Antonija, Esteban je pro-mukao
dozivajui, a Klara je bezuspeno prizivala we svoje
118 liabela Aljende

vidovnjake moi. Kada su ih pronali, deak je leao nauznak na

podu, a Blanka se bee pripila uz svog novog prijatelja poloivi
glavu na njegov trbuh. U tom istom poloaju bie zateeni mnogo
godina kasnije, na njihovu zajedniku nesreu, i nee dovoljno
poiveti da to plate.
Ve od prvog dana Klara je uvidela da postoji dublji raz-log da
ivi na imanju Tri Marije. Kako je zapisala u svojim sveskama, u
kojima je inae zapisivala we to joj se doga-da, shvatila je da je
najzad pronala svoju misiju na ovom svetu. Nju nisu zadivile kuce
od erpia, kola i obilje hrane. Zahvaljujuci sposobnosti da uoi
ono to se u prvi mah ne moe videti, ona je odmah zapazila
nepoverenje, strah i omrazu kod nadniara, kao i neprimetan amor
koji se utiavao im bi ona naila ili okrenula glavu. Tako je
nasluti-la tota to se tie muevljeve naravi i prolosti. Dodue,
gazda se u meduvremenu izmenio. Svako je mogao primeti-ti da
vie ne navraa u ,,Crveni fenjer", bilo je svreno s njegovim
nonim terevenkama, borbama petlova, opkladama, izlivima gneva
i, naroito, njegovom zloestom navikom da napastvuje devojke po
peninim poljima. Zasluge za to pro-menu pripisivali su Klari. A
i ona se, sa svoje strane, pro-menila. Prekono se trgla iz
otupelosti, prestala je da govori lepo o svemu, kao da su je prole
ludosti da razgovara s nevidljivim stvorovima i da pomou
natprirodnih sila pokrece delove nametaja. Ona i Esteban ustajali
su ranom zorom, urno su se oblaili i dorukovali. Zatim je on
odlazio da nadgleda poljske radove, a Ferula se posveivala kui,
Blanki i sluavkama koje su dovedene iz prestonice i nikako nisu
uspevale da se priviknu na seoske neudobnosti i muve. Klara je
provodila vreme izmedu krojanice, prodavnice i kole u kojoj je
smestila svoj glavni tab za deljenje lekova protiv uge, parafina
protiv vaaka, gde je deurliju upuivala u tajne bukvara i uila ih
da pevaju imam mlenu kra-vu to ne pase travu, a ene obuavala
da kuvaju mleko, da lee proliv i izbeljuju rublje. A u predveerje,
pre nego to
Kua duhova 119

se mukarci vrate iz polja, Ferula je okupljala seljanke i de-cu da

im oita molitvu uz brojanice. One su se sakupljale vie iz
simpatije nego iz verskih razloga, pruale usedelici priliku da se
priseti dobrih starih vremena kada je obilazila sirotinjske domove.
Klara bi saekala da njena zaova zavri mistina molepstvija sa
oenaima i zdravomarijama, a onda bi okupljenim enama
ponavljala one reenice koje je njena mati svojevremeno izvikivala
kada se, naoigled kceri i sve-tine, vezivala za reetkastu ogradu
Kongresa. Dok su je sluale, ene su se srameljivo smejuljile.
Sluale su je iz istog onog razloga iz koga su se molile s Ferulom:
da ne uvrede gospodaricu. Poteno govorei, njima su we te
vatrene rei liile na ludako bulanjenje. ,,Je li neko video da
mukarac ne sme da tue svoju enu? Ako je ne mlati, sigurno je
ne voli ili nije muko. Ko je jo video da we to mukarac zaradi u
polju ili ak ono to snese kokoka bude zajedniko, enino koliko
muevljevo, ako je mukarac taj koji gospodari u kui? Ko je
ikada video da ena moe da uradi ono to moe mukarac? ena
je rodena s pikom i bez muda, da se narodski izrazimo, gospodo
Klarice!", torokale su u glas. Klaru je obuzimalo oajanje. Zborane
oko oiju, zbr-kane i preplanule od sunca i tegoba, ene su se
podgurkiva-le i smejuljile krezubim ustima. Unapred su znale da
bi im muevi, pri samoj pomisli da se povedu za gazdariinim
savetima, estoko ispraili tur. A bolje ne bi ni zasluile, smatrala
je Ferula. Ubrzo je Esteban saznao u ta su se izvrgnuli molitveni
skupovi i spopao ga je gnev. Tada se prvi put posvadao s Klarom i
ona je videla kako izgledaju njegovi uveni nastupi besa. Esteban
je urlao kao bezumnik, krupnim koracima iao je tamo-amo po
dnevnoj sobi, udarao pesnicama u nametaj i tvrdio da e, ukoliko
je naumila da krene majinim putem, Klara imati posla sa vrstim
mukarcem koji ce joj skinuti gae, namrtvo je izdevetati da joj is-
tera iz glave bubice da huka Ijude. Zato joj strogo zabranjuje da
okuplja ene na molitvu ili s nekom drugom name
720 Izabela Aljende

rom, jer on nije mamlaz koga ena moe tegliti za nos. Klara ga
je pustila da se istutnji i porazbija pokucstvo, dok se nije
umorio, a zatim ga je, rasejana kao po obiaju, upitala da li ume
da mrda uima.
Letnji raspust se produio, pa su sastanke nastavili u ko-li.
Leto minu, a jesen prekri polja vatrom i zlatom. Izmenie se
predeli, nastupie prvi prohladni dani, udarie kie i blato, all Klara
nije ni pomiljala da se vrati u grad iako je Ferula svakodnevno
navaljivala. Mrzela je selo. Tokom leta jadala se na sparne veeri
kada je razgonila muve, negodovala zbog praine koja je u
kovitlacima zasipala kucu u kojoj se ivelo kao u rudarskoj jami,
alila se na prljavu vodu u kupatilu gde su se miriljave soli
pretvarale u neto poput I kineskog orbuljaka, jadala se na letee
ohare koji su se uvlaili u posteljinu, na povorke mrava i pacova,
na paukove koji su se izjutra koprcali u ai vode na nonom
stoiu, na drske kokoke koje su nosile jaja u cipelama i zase-|
ravale belo rublje u ormanima. A kada se klima promenila, Ferula
se jadala na nove nevolje, na glib u dvoritu, na okra-ale dane, jer
se smrkavalo ve u pet sati pa joj je preostajalo samo da se
pripremi za dugu usamljeniku no, alila se na vetar i prehladu
koju je savladivala toplim eukaliptusovim oblogama, all nije mogla
spreiti da se ukuani redom zaraze i porazboljevaju od gripa.
Umorila se od rvanja s prirodj nim nedaama, a jedinu radost
priinjavala joj je mala Blan| ka koja je neobuzdano dikljala i
neprekidno se igrala sal onim slinavim deritem, Pedrom Garsijom
Treim, koji joj jtfj bio trn u oku, jer je ta devojica mogla da nade
nekoga koj joj prilii; uz tog derana poela je da se ponaa kao
prosta kua, smucala se naokolo umackanih obraza i oguljenih kc
lena, ,,ujete li kako se izraava, lii na Indijanku, dozlogrj dilo mi
je da joj trebim vake iz kose i da je maem meti^ lenskim
plavilom protiv uge". Uprkos gundanju, Ferula j^ ipak sauvala
krutu dostojanstvenost, nosila je vazda ist pundu, utirkanu bluzu i
sveanj kljueva o pojasu, nito

>i
Kuca duhova 121

se nije znojila niti eljala, a uvek je mirisala na lavandu i Hmun.

Niko nije pomiljao da bi neto moglo poremetiti njenu
samokontrolu i naterati je da izgubi prisebnost. A onda je jednog
dana osetila ujed na ledima. Spopade je svrab tako nepodnoljiv da
se morala kriomice poeati. Badava, nita nije pomagalo! Najzad
je otrala u kupatilo i poela da ski-da steznik koji nije svlaila
ak ni kada je radila najnapornije poslove. Ali im je odreila
vrpce, iz steznika je iskoio jedan izbezumljeni pacov koji je
itavog jutra uzaludno pokuavao da se iskobelja izmedu krutih
gajtana i utegnutog eninog tela. Tada je Ferula prvi put u ivotu
doivela slom ivaca. im su zauli njeno zapomaganje, dotrali
su ukuani i zatekli je u kupatilu, jo plugolu i prebledelu od
straha. Vritala je izbezumljeno i drhtavim prstom pokazivala na
malog glodara koji je, teturajui se na noicama, pokuavao da
mugne u neku sigurniju rupu. Esteban osorno dobaci da su to
samo klimakterina izmotavanja na koja ne treba osvrtati glavu.
Istini za volju, nisu se preterano obazirali ni ka-da je doivela
ponovni napad. A to se desilo ba na Estebanov rodendan.
Osvanuo je sunan nedeljni dan, u kui je vladala nesvakidanja
ivost, jer se priredivalo slavlje. Prvi put posle onih zaboravljenih
dana kada je gospa Ester jo bila devojica priredivana je proslava
u naselju Tri Marije. Na gozbu su pozvali mnoge rotake i
prijatelje, koji doputovae vozom iz glavnog grada. Nisu zaboravili
ni tamonje zemljoposednike i uglednije Ijude iz sela. Pripreme za
gozbu poee nedelju dana unapred: brav peen na ranju u
dvoritu, patete od bubrega, pileci paprika, kukuruz u umaku,
torte s bademima i trenjama. Probrana su i spremljena najbolja
v
ma od poslednje berbe. Oko podneva poele su da pristiu zvanice
-koijama ili na konjima -tako da se velika cigle na kua ubrzo
ispunila smehom i agorom. Utom je Ferulu Pnterala nuda pa je
ugrabila priliku i na asak mugnula u jedno od onih velikih
kupatila u kojima se, na sredini i okru Zena belim keramikim
ploicama, kao nasred pustinje, uzdi-
722 Izabela Aljende

zala klozetska olja. Tek to se bee zgodno posadila na taj

samotarski presto, vrata se iznenada otvorie i ude jedan od
gostiju. Bio je to niko manje nego mesni naelnik glavom,
malice pripit od prvih aica i raskopanog lica. Ugledavi
matoru usedelicu, stao je kao ukopan. Ali im se povratio od
iznenadenja i zbunjenosti, obeenjaki se osmehnuo, priao i uz
lagan naklon glavom, pruio joj ruku:
-Sorobabel Blanko Hamasmie, vama na slubi -pred stavi se.
0 presveti Boe! Niko ne moe da ivi medu ovim pro-
stainama. Ako se vama prohtelo da ostanete u ovom muilitu sa
divljacima, ja se vraam u grad, hou da ivim kao hrianka, kako
sam oduvek i ivela!", uzviknula je Ferula kada je naposletku
smogla snage da kroz jecaje sopti ta joj se dogodilo. Ipak nije
otila. Nije htela da se odvoji od Kla-re koju je bezmerno
oboavala. Poto vie nije imala prilike da je kupa i spava pored
nje, trudila se da nebrojenim sitnim panjama dokae koliko joj je
privrena. Tome je posvetila saw svoj ivot. Ta gruba ena,
neljubazna prema se-bi i drugima, uspevala je da bude nena i
nasmejana sa Klarom, a ponekad, u irem smislu, i sa Blankom.
Jedino je pre-ma njoj poputala svojoj neobuzdanoj elji da slui i
da bu-de voljena, jedino je pred njom, makar uvijeno ili posredno,
mogla da iskae najskrivenije i najnenije enje svoje du-- e.
Tokom mnogih godina samoe i amotinje, ona je pro-j cedivala
oseanja i proiavala uvstva dok ih nije svela nal nekoliko
uasnih i divnih strasti kojima je bila obuzeta. Ni-j je patila od
sitniavih nespokojstava, sitnih pizmi, pritajenihj zavisti, milosrda,
isprazne utivosti, jalove ugladenosti, sva| kodnevnih obzira i
panje. Bila je stvorenje rodeno za velii inu jedne jedine Ijubavi,
za prekomernu mrnju, za apoka^ liptinu osvetu i za najuzvienije
junatvo, all nije umela svoju sudbinu primeri svom romantinom
pozvanju, tako joj je ivot, siv i kukavan, proticao medu zidovima
bolesntf he sobe, po sirotitima, u munim molitvama i
ispovestimJ
Kucaduhom 123

tako da se ta krupna i bujna ena vrele krvi, stvorena za ma-terinstvo,

izobilje, strast i rad, postepeno troila i venula. U to vreme imala je
otprilike etrdeset i pet godina. Blagodareci svom istokrvnom soju i
dalekim mavarskim precima, jo je izgledala blistavo, kosa joj je bila
svilenkasta i crna, osim jednog sedog uvojka iznad ela, a telo joj je
ostalo vr-sto i vitko. Koraala je odluno i krepko, iako je pusto i-
vljenja uinila svoje pa je izgledala znatno starija. Imam je-dan Ferulin
portret snimljen tih godina, valjda prilikom pro-slave nekog Blankinog
rodendana. To je stara fotografija mr-kosmede boje, vremenom
izbledela, na kojoj se ipak razgovetno vidi njen lik. Delovala je kao
velianstvena matrona, all je gorak gr na licu odavao njenu unutranju
dramu. Verovatno su joj godine provedene s Klarom znaile jedinu
sre-cu u ivotu, jer je samo s njom mogla da bude prisna. Njoj je
mogla da posveti silnu Ijubav i spremnost na rtvovanje. Jednog dana
osmelila se i kazala joj we to joj lei na sr-cu, a Klara je u svojoj
belenici o ivotu zapisala da je Fe-rula voli mnogo vie nego to ona
zasluuje i nego to joj ikada moe uzvratiti. Zbog te neizmerne Ijubavi
Ferula nije htela da ode iz Tri Marije ak ni kada se na imanje sruila
najezda mrava koju je nagovestio udan zuj u poljima. Mra-vi su klizili
kao turobna senka i derali we pred sobom, kukuruz, penicu, detelinu
i suncokret. Polivali su ih benzinom i palili, all oni su jo silnije
nadirali odasvuda. ivim kreom mazali su stabla voaka, all mravi su
navirali bez uzmaka, peli se i tamanili kruke, jabuke i pomorande,
kidi-sali su na povrtnjake i satirali dinje, ulazili su u mlekare, pa je
mleko osvitalo uskislo i puno majunih leeva, uvlaili su se u
kokoinjce i derali ivu pilad, ostavljajui samo koice i perje.
Upadali su u kuce, uvlaili se kroz vodovodne cevi, obruavali se na
hranu u ostavi, jela su se morala jesti im^bi bila zgotovljena, jer bi se,
u protivnom, posle nekohko asaka odnekuda stvorile povorke mrava i
gutale svaU mrvicu-Pedro Garsija Mladi tamanio ih je vodom i va-
J24 Izabela Aljende

from, razbacivao sundere natopljene medom da se mravi sjate a

onda ih nemilice ubijao. No, we je bilo uzalud. Este-ban Trueba je
otiao u selo i doneo svakojakih pesticida u prahu, tenom stanju
ili u pilulama. Rasipao ih je na we strane tako da se povre nije
moglo okusiti, jer je izazivalo greve u elucu. Medutim, mravi
uopte nisu hajah iznova su nadirali u we veem broju, drski i
nasrtljivi. Zatim je Esteban ponovo otiao u selo i poslao telegram
u glavm grad Posle tri dana stie na elezniku stanicu mister
Braun, ameriki oveuljak s tajanstvenim koveiem u ruci.
bste-ban ga predstavi kao poljoprivrednog tehniara, vrsnog
strucnjaka za insekticide. Poto se okrepio meSavinom vma i vo-
ca ova je postavio koveic na sto. Zatim je izvukao citav ,
arsenal nevidenih instrumenata, dograbio jednog mrava i po-, eo
da ga ispituje pod mikroskopom.
-Mister, ta ga toliko gledate kad su svi isti? -dobacr

Pedro Garsija Mladi. f

Amer ni da bekne. Dok je naposletku utvrdio vrstu mraJ
va njihov nain ivota, poreklo i postojbinu, navike i najj
skrivenije sklonosti, proteklo je nedelju dana a mravi su vefl
poeli da se uvlace u kolevke i deje postelje, dokusunli s<
zimnicu i poeli da nasru na konje i krave. Tada misto
Braun izjavi da ih treba okaditi nekakvim preparatom maJ
njegovim pronalaskom, od koga mujaci postaju stentai, fl
ko da e prestati da se razmnoavaju, a zatim ih valja p^
suti drugim otrovom, takode njegovim izumom, koji izazn
smrtnu bolest kod enki, te e, prema tome, we biti resert
- A za koje vreme, mister? -upita ga Esteban True ije se
nestrpljenje mealo s gnevom.
- Za mesec dana -odgovori mister Braun.
- Do tada e mravi poderati i Ijude, mister -zacuj Pedro
Garsija Mladi. -Medutim, ako mi dopustite, gaai ja bih pozvao
mog oca. Pre tri nedelje rekao mi je daj zna lek protiv owe
najezde. Verujem da su to staracka M njenja, all ne gubimo
nita ako pokusamo.
Kuaduhova 125

Ubrzo poslae po starog Pedra Garsiju. iica se najzad pojavio,

saw zguren, bezub i iskopneo u licu. Jedva je vu-kao noge pri hodu.
Esteban se lecnuo opazivi ta je vreme uinilo. Dreci sombrero u
ruci, starac je napregnuto sluao, zurio u tlo i uprazno mljackao
krezubim vilicama. Zatim je zatraio belu maramicu. Ferula donese
jednu iz Estebanovog ormana. A tada je starac iziao iz kuce i zaputio
se preko dvorita u povrtnjak. Za njim su krenuli svi ukuani i patuliasti
Amer koji se prezrivo podsmehivao, ah, ovi divljaci, my Godl Starac je
s naporom kleknuo i poeo da sakuplja mrave. Kada je nakupio aku,
sasuo ih je u maramicu, svezao je na etiri kraja i spustio u sombrero.
- Haj'te, mravi, pokazau vam put da odete i povedete ostale sa
sobom -promrmljao je.
Staric je uzjahao konja i krenuo, apuui mravima svakojake
savete i preporuke, vradbine i izreke protiv uroka. Jahao je prema
granicama imanja. Krljavi Amerikanac seo je na tlo i poeo bezumno
da se kikoce dok ga Pedro Gar-sija Mladi nije prodrmao.
- Hej, smejte se vi vaoj babi, mister, imajte u vidu da je starac
sluajno moj otac -upozori ga.
Pedro Garsija se vratio u predveerje. Polako je shajao, kazao gazdi
da je mrave izveo na put i potom otiao kui. Bio je umoran. Sutradan
su uvideli da nema mrava u kuhinji ni u ostavi, potraili su ih na
tavanu, u tali i kokoinjcima, po polju i we do reke, pretraivali su
svuda i nisu nali nijednog. Tehniar je kipeo od besa:
- Vi kazati meni kako vi uiniti to -vikao je.
- Pa tako, mister, trebalo im je rei. Rei im da odu jer
ovde smetaju i oni su razumeli -objasni mu Pedro Garsija Stariji.

Jedmo je Klari itava ova rabota bila prirodna. Feruli je

Prekipelo i poe da zvoca da su se zakopali u nedodinu, u
neijudskom kraju gde ne vae zakoni boji ni nauka, da e
nog dana svi uzjahati metle i poleteti. Esteban joj dobaci
126 Izabela Aljende

da zaepi gubicu: ne eli da dosipaju ulje na vatru i da ubacuju

nove bube u glavu njegove ene. Klara je poslednjih meseci
ponovo zabrazdila sa svojim opsenarskim ludorijama,
razgovaralaje sa utvarama i po itave sate krabala u svoju
belenicu. im je prestala da se zanima za kolu, za kroja-nicu i
za enska zborovanja, govorei da je we lepo i dobro, svakome je
postalo jasno da je ona ponovo zatrudnela.
- Tvojom krivicom -obrecnula se Ferula na brata.
- Nadam se -odgovorio je Esteban.
Ubrzo je bilo oigledno da Klara ne moe da podnosi
trudnocu u seoskim uslovima, a jo manje je mogla da se tamo
porodi. Nije bilo druge nego da se to pre vrate u grad. To je
donekle uteilo Ferulu, koja je Klarinu trudnou doi-vela kao
linu uvredu. Ona je pokupila glavninu pokustva i sa poslugom
otputovala ranije, da otvori veliku kuu na uglu i da pripremi to
je potrebno za Klarin povratak. Ne-koliko dana kasnije, Esteban
je poao sa enom i kerkom u grad, a imanje Tri Marije poverio
je Pedru Garsiji Mladem. Imenovao ga je za upravnika, davi mu
vie obaveza i poslova, all ne i povlastica.

Putovanje od Tri Marije do glavnog grada izmorilo je Klaru.

Primetio sam kako biva we bleda, pojavili su joj se podonjaci i
esto se guila. Truckanje koija, a potom i voza, pranjav put i
sklonost prema morskoj bolesti iscedili su joj poslednju snagu, a ja
joj nisam mogao previe pomoi, | jer ona nije volela da razgovara
kad se rdavo osea. Pri si-lasku na stanici morao sam da je
pridrim jer su joj noge'^ klecale.
- ini mi se kao da cu poleteti -ree.
- Nemoj ovde! -uplaeno povikah zamislivi je kakol leti
iznad prolaznika na peronu.
Medutim, ona nije mislila na lebdenje ili na letenje ne-.| go je
eznula da se nekako izbavi od tegobe, trudnike pre-^f morenosti
i opte malaksalosti. Ponovo ie utonula u razdoj
J a
Kua duhova 127

blje dugog cutanja -verujem da je ovo potrajalo mesecima -a tada

se sluila tablicom i pisaljkom, kao u doba kada je bila nema.
Ovom prilikom nisam se uznemirio, jer sam pretpostavljao da e
se povratiti u normalno stanje im se bude porodila, kao to se
dogodilo po Blankinom rodenju. Osim toga, shvatio sam da
utanje predstavlja krajnje i neprikosnoveno utoite moje ene, a
ne duevno oboljenje, kao to je smatrao doktor Kuevas. Ferula je
negovala Klaru samopregorno kao to je ranije negovala nau
majku, prema njoj se ponaala kao da je invalid, ni trenutka je nije
ostavljala samu i potpuno je zapostavila Blanku, koja je po ceo
bogovetni dan cmizdrila moljakajui da se vrati u Tri Marije.
Klara je tumarala po kui kao cutljiva i velika senka, budistiki
ravnoduna prema svemu oko sebe. Nije me ak ni gledala,
prolazila je pored mene kao da sam neki komad nametaja, a kada
bih je oslovio, zastajala je i odsutno bludi-la kao da me ne uje ili
ne poznaje. Nisam spavao s njom u istom krevetu. Ludeo sam od
dokoliarenja i bezumne at-mosfere u kuci. Pokuavao sam da se
neega latim, all nita nije vredelo, uvek sam bio zle volje.
Svakodnevno sam odlazio da nadgledam poslove. Tih dana poeo
sam da svra-am u Berzu: satima sam prouavao kako se kreu
medunarodne vrednosti, kako stoji sa ulaganjima novca, akcionar-
skim drutvima i uvozom. Mnoge sate provodio sam u Klubu.
Poeo sam da se zanimam i za politiku, ak sam se ulanio u
gimnastiku druinu, gde me jedan divovski trener prisiljavao da
vebam miie za koje dotle nisam ni znao. Pre-poruili su mi
masau, all mi se to nikada nije dopadalo: mrzim da me dotiu
plaenike ruke. Ipak, we to nije moglo da mi ispuni dan, patio
sam od zlovolje i dosade, prizeljkivao sam da se vratim na selo, all
nisam smeo da ostavimjcuu u kojoj je prisustvo muke glave
rnedu ovim hi-stennim enama bilo neophodno. Osim toga,
Klarin stomak
k*hVSta ^ Prek SVake mere tako da ga Je Jadnica' onako rhka i slabana,
jedva nosila. Stidela se da je vidim golu.
128 liabela Aljende

Ali poto je bila moja zakonita ena, nisam dozvoljavao da se

ustee preda mnom. Ukoliko me Ferula ne bi preduhitri-la,
pomagao sam joj da se okupa i obue. to se vie bliio
predvideni dan porodaja, obuzimala me neizmerna strepnja kada
bih je video sa onim udovinim trbuhom. esto me je muila
zebnja da bi Klara mogla umreti na porodaju. Ostajui nasamo s
doktorom Kuevasom, dogovarali smo se kako da joj na najbolji
nain pomognemo. Ukoliko ne bude ilo kako priroda predvida,
sloili smo se da treba izvriti carski rez. No, ja nisam hteo da je
vode na kliniku, a doktor se nekao da, kao prolog puta, izvri
operaciju u trpezariji. Govorio je da to nema uslova, all ba tih
godina klinike su bile arita infekcije tako da ih je vie umiralo
nego to je preivljavalo.
Jednog dana, maltene uoi datuma kada se oekivao porodaj,
Klara je iznenadno napustila svoje bramansko utoite i ponovo
progovorila. Zaiskala je olju tople okolade i zamolila da je
povedem u etnju. Umalo mi srce nije prepuklo od srece. Celu
kuu preplavila je radost, otvorili smo ampanjac, stavili svee
cvee u vaze, nabavili kamelije, nje-no omiljeno cvee, pa njime
zastrli sobu, all nju je spopalaj astma i morali smo istog asa da
iznesemo cvee. OtraoJ sam do jevrejskih draguljara i kupio joj
dijamantski bro.J Klara mi se rasejano zahvalila rekavi da joj se
nakit dopa-| da, all nikada kasnije nisam primetio da ga je nosila.
Verc vatno ga je negde zaturila, a potom zaboravila, kao i ostali
nakite koje sam joj kupio tokom zajednikog ivota. Pozva^ sam
doktora Kuevasa, toboe da popije aj, a u stvari da jd pregleda.
Poto je Klaru otpratio u sobu, rekao je Feruli meni da bi trebalo
oekivati teak porodaj jer je beba izt zetno krupna. Tog trenutka u
sobu upade Klara stavljaji nam do znanja da je ula poslednju
reenicu.
- Ne brinite, we e biti u najboljem redu -ree ona.
- Nadam se da e ovog puta biti sin i da e dobiti m< je ime
-naalih se.
Kua duhova 129

- Ne jedan nego dvojica. A blizanci e se zvati Hajme i

Nikolas.
To je prevrilo meru i nisam izdrao. Pretpostavljam da sam
prasnuo jer je kuljnulo iz mene ono to se gomilalo poslednjih
meseci. Razbesneo sam se viuci da su to imena stranih prodavaca,
da se niko u mojoj i njenoj porodici nije tako zvao, da se barem
jedan od dvojice sinova mora zvati Esteban, kao ja i moj otac, all
Klara je odvratila da ponavljanje imena stvara zabunu u njenoj
belenici o ivotnim pojavama, tako da je nepopustljivo ostala pri
svojoj odluci. Da bih je preplaio, polomio sam pesnicom
porcelansku vazu, jedini ostatak iz slavnih vremena mog pradede,
ako se ne varam, all ona se ni najmanje nije uzbudila, a doktor se
smekao iza svoje olje aja, to me je jo vie razbesnelo.
Tresnuvi vratima, izjurio sam iz kuce i otiao u klub.
Te veeri sam se naljoskao. Delimino iz potrebe, a de-limino
iz osvete, tek zaglavio sam u najpoznatijoj javnoj kui koja je
nosila uveno istorijsko ime. Valja imati u vi-du da nisam
mukarac naklonjen prostitutkama i da sam zalazio u javne kuce
jedino kada sam bio prinuden da dugo ivim sam. Vrag e znati ta
mi se prohtelo te veeri, Klara me naljutila, hteo sam da joj se
osvetim, kipteo sam od snage i podlegao sam iskuenju. Tih
godina cvetao je posao u javnoj kuci ,,Kristifor Kolumbo". Bordel
ipak nije uivao medunarodni ugled kakav je imao onih dana kada
mu je ime bilo upisano u moreplovne karte engleskih kompanija i
u turistike vodie. Tada je o tom bordelu ak snimljena
televizijska emisija. Uao sam u salon s francuskim nametajem i
tamo me je doekala jedna domaa svodilja. Savreno je oponaala
pariski naglasak i odmah mi pokazala cenovnik usluga, a zatim me
upitala da li imam neku posebnu elju. Odgovorio sam joj da se
moje iskustvo svodi na ,,Crveni fe-nJer i nekoliko bednih jebarnika
na rudarskom severu zem'je tako da e me zadovoljiti bilo koja
mlada i ista ena.
- Simpatini ste mi, gospon -ree ona. -Pozvau vam najbolju
ensku kojom kua raspolae.
130 Izabela Aljende

Na njen poziv, u tren oka pojavila se jedna enska utegnuta u

crau satensku haljinu tako da je njena bujna enstvenost
naprosto kipela. Kosu je eljala postrance, to mi se nikada nije
dopadalo, a za sobom je u prolazu ostavljala uasan miris
mousa koji se, uporno kao jecaj, irio u vazduhu.
- Radujem se to vas ponovo vidim, gazda -pozdravi me ona.
Tek tada sam je prepoznao, jer se jedino glas nije promenio kod
Transito Soto.
Uzela me pod ruku i odvela u sobu zatvorenu poput groba.
Prozori su bili zastrveni tamnim zastorima kroz koje se od
pamtiveka nije probio sunev zrak. Ipak, u poredenju sa prljavim
sobicima u ,,Crvenom fenjeru", ova soba liila je na dvorac.
Lagano sam svukao Transitinu satensku haljinu, pokvario njenu
groznu frizuru i tada sam uvideo da je to-kom proteklih godina
porasla, raskrupnjala se i prolepala.
- Vidim da si u meduvremenu mnogo napredovala -re- kao
sam joj.
- Zahvaljujuci vaim pedeset pesosa, gazda -odgovori ona.
-Dobro su mi doli za poetak. Sada sam u prilici da vam ih
vratim, naravno s kamatom, jer je inflacija prevelika.
- Vie bih voleo da mi ih vrati u naturi, Transito -na alih se.
Svukao sam joj podsuknju i primetio da gotovo nita nije
ostalo od nekadanjeg mravog devojeta iljatih laktova i kolena
koje je radilo u ,,Crvenom fenjeru". Istini za volju, ostali su njen
kretav glas i neutaiva spremnost za ulna | uivanja. Telo joj je
bilo glatko, bez ijedne dlake, a koa is-1 trljana limunom i
mleom, kao to mi je sama rekla, tako da je bila nena i bela kao
u deteta. Nokte je bojila crvenim lakom, a oko pupka je
istetovirala zmiju koju je umela'| kruno da pokree dok je ostalo
telo potpuno mirovalo. Dok, mi je pokazivala to neobinu vetinu,
Transito Soto je ispri-1 ala svoj ivot.
- Ruku na srce, moj gazda, ta bi bilo sa mnom da sain | ostala
u 'Crvenom fenjeru'? Ve odavno bih se zbabila i okre-
Kua duhova 131

zubila. im se bavi ovim zanatom, ena se prekonoc ofuca. Treba

da se redovno licka i neguje. Sreom, nikada nisam radila na
ploniku. Uliarenje mi se oduvek gadilo, a i prpa je veca. Kad
faka na ulici, mora imati gorilu da te titi, inae ce brzo
nagrabusiti. Niko ne zarezuje usamljenu ensku. Ipak, zato bih ja
procerdavala na mukarce ovu lovu koju krvavo zaradim; u tom
pogledu, ene su gluperde. Opiene su u glavudu. Mukarci su
im tobo potrebni radi sigurnosti. A kako ne uvide da se moraju
plaiti ponajvie svojih zatitnika? Ni-su kadre da uzmu posao u
ruke, da ga same vode i brinu o sebi, nego ih vrag tera da rmbaju
za nekoga. Kurve su vam najgrda petljavina, moj gazda. Upamtite
to sam vam kazala. itavog ivota dirine za makroa, uivaju
kada ih mlati, ponosne su na njegova gizdava odela, zlatne zube i
prstenje. A ka-da ih jednog dana utne zbog neke mlade, one mu
prataju jer je 'muko'. Ne, gazda, nisam ja od te fele. Za mene
niko nije podmetao grbau, to da se i ja nateem radi nekog
gulikoe. ljakam za sebe. to zaradim, mogu da spiskam kako mi
se prohte. Slobodna sam kao ptiica. Ipak, nemojte umiljati da je i
meni we ilo glatko. Vlasnice javnih kua izbegavaju da se baku
sa enskama, radije se nagode s makroima. A kurvama nisu s
ruke, na njih ni glavu ne okreu.
- ini se, ipak, da si ovde na ceni, Transito. Rekoe mi da si
najbolja enska u kui.
- To je tano -odvrati ona. -Posao bi kalirao da ja ne zapinjem
kao mazga. Druge su rage. Ovamo svracaju jedino ilageri, vie
nije kao nekada. Trebalo bi we modernizovati da se privuku
slubenici koji se dosaduju oko podneva, a mogla bi se namamiti i
mlade. Valjalo bi povecati broj so-ba, doterati i poistiti kuu.
Tada bi muterije dolazile s poyerenjem, bez strepnje da bi ovde
mogli navuci neku bole-stinu. Je p tako? Pogledajte, gazda, kakav
je ovo svinjac! Niko ne isti niti posprema. Eto, podignite jastuk,
kladim se
a ce
iskoiti stenica. Govorila sam madam, all ona ne ha-Je- Nema
smisla za posao.
132 Iiabela Aljende

- Ima li ga ti?
- Jo pitate, gazda! Sto posto. Eh, kako bih ja umela da oivim
rad u 'Kristoforu Kolumbu'! Mnogo toga mi pada na um. U ovaj
posao unosim celu sebe. Nisam ja od onih to kukumave i
optuuju sudbinu im im krene naopako. Zar ne vidite ta sam ja
postigla? Ve sam najbolja. Ako me sre-ca bude pratila, kunem
vam se da u imati najbolju kuu u zemlji.
Silno me zabavljala. Mogao sam da je procenim. Uostalom,
ako sam umeo da zapazim ambiciju na svom licu dok sam se
izjutra brijao, nauio sam da je primetim i kod dmgih.
- Mislim da je zamisao odlina, Transito. Zato da ne pone
sopstveni posao. Evo, ja u da uloim kapital -po nudih joj,
najednom oaran milju da svoje komercijalne in-terese proirim u
tom pravcu. 0, kako sam bio pijan!
- Ne, hvala, gazda -odgovori Transito milujuci zmiju noktom
namazanim kineskim lakom. -Ne pada mi na pa-met da se upam
iz ruku jednog kapitaliste a da padam u ruke drugoga. Treba
stvoriti kooperativu i poslati madam do stotinu davola. Nikada
niste na to pomislili, je 1' te? E, pa gledajte: recimo da vai
nadniari osnuju zadrugu na selu, J najebali biste. Ja elim da
osnujem zadrugu kurvi. Mogu se ukljuiti i pederi, samo da posao
cveta. Mi ulaemo we: ka,] pital i rad. U tom sluaju, ta ce nama
gazde?
Vodili smo Ijubav silovito i estoko. Na takvu IjubavJ sam
maltene zaboravio jer sam predugo plovio na jedrenja* ku po
mirnoj puini od plave svile. U rusvaju jastuka i arA| ava,
spleteni u iv vor elje, uvrui se do iznemoglosti, ponovo sam
se osetio krepak kao dvadesetogodinjak, ra dragan to imam u
zagrljaju to tamnoputu i divlju enku ko| ja ne uzmie kada je
uzjaem, to raspusnu kobilu koju pohotno mamuzao a da me ona
nije prekorevala: ruke su kao ape, glas ogrubeo, brada preotra, a
noge prevelike, enku koja je po mom kalupu, koja pristaje da joj
sipam uho bujicu bezonih rei, a ne izvoljeva da je uspavljuj
Kua duhova 133

nenostima, niti zamajavam udvaranjima. Posle svega, srean i utolivi

poudu, opustio sam se pored nje, divei se vrstoj oblini njenih
bokova i podrhtavanju njene zmije.
- Videemo se ponovo, Transito -rekao sam dajui joj napojnicu.
- To sam i sama jednom prilikom kazala, moj gazda. Zar se ne
seate? -dobaci ona uz poslednje podrhtavanje njene zmije.
Iskreno govoreci, nisam nameravao da je ponovo pose-tim. ak
sam vie voleo da je zaboravim.
Ne bih pominjao ovu zgodu da Transito Soto nije, mno-go kasnije,
odigrala znaajnu ulogu u mom ivotu. Jer, kao lo sam ve rekao,
nisam mukarac naklonjen kurvama. Ali ova pripovest ne bi mogla biti
napisana da se ona nije po-novo umeala u nae ivote da spase nas i
nae uspomene.
Nekoliko dana kasnije, dok nas je doktor Kuevas pripremao na
mogunost da se ponovo otvara Klarin trbuh, poginue Severo i Niva
del Valje. Za sobom ostavie mnogo dece i etrdeset sedmoro unuadi.
Klara je pre ostalih saznala za nesreu, jer joj se we javilo u snu, all
nije kazala nikome osim Feruli koja se trudila da je smiri
objanjavajuci joj da trudno-a esto izaziva stresove i duevna
uznemirenja, usled ega trudnice sanjaju nlave snove. Udvostruila je
negu, masirala joj trbuh bademovim uljem da sprei brazdanje koe,
mazala joj medom bradavice na dojkama da ne ispucaju, hranila je
zdrobljenim Ijuskama od jajeta da bi imala dobro mleko i da joj se ne
kvare zubi, a povrh svega itala je molitve Rode-stva za lak porodaj.
Dva dana posle tog sna, Fsteban je stiga ) kui ranije nego obino,
preblecieo i uznemiren, uzeo se-stru Ferulu za mku i s njom se
zatvorio u bMoteku.
- Tast i tata su mi stradah u saobraajnom udesu -re- ce bez
okolienja. -Klara ne sme da sazua pre porodaja. Oko nje treba
napraviti zid utanja. Nikakvih no^ ina, radija,
posetilaca, niega! Budno pazi da joj ncko od posluge ne saopti.
134 Izabela Aljende

Medutim, te dobre namere razbila je snaga Klarinih

predoseanja. Iste noi ponovo je sanjala da njeni roditelji idu kroz
polje lukovica i da Niva koraa bez glave. Tako je, bez novina i
radija, saznala ta se dogodilo. Probudila se vr-lo uznemirena.
Odmah je zamolila Ferulu da joj pomogne da se obue, jer mora
poi da pronade majinu glavu. Ferula otra do Estebana, a ovaj
pozva doktora Kuevasa. Rizikujui da nakodi blizancima, doktor
dade Klari napitak za ludake, dovoljan da uspava oveka dva
dana. Ali napitak na nju uopte nije delovao.
Brani par Del Valje poginuo je ba kao to je Klara sanjala i
kako je Niva, u ali, esto predskazivala da e umreti.
-Pre ili kasnije, izginuemo u ovoj davoljoj krntiji -govorila je
Niva pokazujui na stari muevljev automobil.
Severo del Valje je od rane mladosti bio sklon modernim
novotarijama. Automobil nije predstavljao izuzetak. U vreme kada
su svi peaili, vozili se koijama ili velosipedom, on je kupio prvi
automobil koji je stigao u zemlju i kao retka zanimljivost bio
izloen u centru grada. To mehaniko udo kretalo se
samoubilakom brzinom od petnaest pa i dvadeset kilometara na
sat, izmedu peaka i uz proklinjanje prolaznika poprskanih blatom
ili pokrivenih prainom. Na poetku je bio prokazan kao javna
opasnost. Ugledni naunici izloili su u novinama miljenje da
oveji organizam nije stvoren da podnese brzinu od dvadeset
kilometara na sat i da ta nova tenost, po imenu benzin, moe da
plane i izazove lananu reakciju kadru da uniti grad. ak se i
crkva pozabavila tim sluajem. Otac Restrepo, koji je uzeo na zub
porodicu Dei Valje i drao je na oku od onog nernilog do-gadaja
sa Klarom pri bogosluenju na Veliki etvrtak, pro-izveo je sebs u
uvara dobrih i svetih obiaja pa je svoj galicijski glas digao
protiv amiceae rerum novarum, Ijubitelja novih stvari, pri emu je
oito mislio na te satanske naprave koje je uporedio sa ognjenim
kolima na kojima je prorok Ilija uzleteo na nebo. Medutim, Severo
se nije obazirao na
Kua duhova 135

skandal. Ubrzo su se druga gospoda povela za njim i pojava

automobila nije predstavljala nita neobino. Vozio ga je preko
deset godina i kada je grad vec vrveo od modernih kola, brih i
sigurnijih, on je odbijao da promeni model, ba kao to njegova
supruga nije pristajala da se ratosilja zaprenih konja oekujuci da
oni prirodno uginu od starosti. Nje-gov ,,sambim" imao je ipkaste
zavese i dve staklene vaze sa strane u koje je Niva stavljala svee
cvece, iznutra je bio obloen lakovanim drvetom i ruskim koama,
a bronzani ukrasi blistali su kao zlato. Uprkos britanskoj
proizvodnji, nadenuli su mu indijansko ime: Kovadonga. Ruku na
srce, bio je savren, osim to mu konice nisu radile. Severo se
hvalio da je dobar mehaniar. Rasklapao ga je vie puta, all ga je
potom preputao Velikom Rogonji, italijanskom mehaniaru koji
je vaio za najboljeg u zemlji. Nadimak je du-govao tragediji koja
je bacila senku na njegov ivot. Uveliko se znalo da mu ena
nabija rogove, all on nije mogao da razume aluzije kojima su ga
upozoravali na enina neverstva. Kada je njoj we prevrilo,
ostavila ga je jedne burne noi. Pre nego to je otila, natakla je na
ogradu ispred njegove automehaniarske radionice par velikih
ovnujskih rogova koje je nabavila u kasapnici. Sutradan, kada je
Italijan doao na posao, saekao ga je opor deurlije i komija
koji su navalili da ga zadirkuju. Ova drama ipak nije poljuljala
njegov ugled strunjaka. Ali ni on nije uspeo da popravi konice na
Kovadongi. Tada je Severo odluio da stavi veliki kamen u
automobil, a kada bi parkirao, jedan saputnik pritiskao bi pa-
puicu za koenje, a drugi brzo izlazio i podmetao kamen pod
tokove. Ovaj sistem uglavnom je dobro sluio; all te kobne
nedelje, odredene da im bude poslednji dan u ivotu, sistem je
omanuo. Po obiaju kada je vreme lepo i dan sun-can, suprunici
Del Valje behu se izvezli da proetaju po okolini grada. Najednom
su konice potpuno otkazale i pre nego to je Niva stigla da iskoi i
podmetne kamen, pre ne-go to je Severo stigao da skrene ili
prikoi, autornobil je
136 liabela Aljende

pojurio niz strminu. Uzaman je Severo pokuavao da ukoi; kao da

je vrag uao u mainu koja je, bez kontrole, polete-la i naposletku
se smrskala udarivi u prikolicu natovarenu gradevinskim elezom.
Jedna limena ploa probila je vetro-bran i Nivi munjevito odrubila
glavu. Glava je poletela kao iz katapulta i uprkos traganju policije,
umara, metana i pa-sa, ni posle dva dana nije pronadena. Poto
su treeg dana leevi poeli da zaudaraju, rodbina je bila prinudena
da ih sahrani, bez Nivine glave. Velelepnom pogrebu prisustvova-
li su svi lanovi plemena Del Valje, nebrojeni prijatelji i
poznanici, kao i delegacije ena koje su dole da odaju potu
posmrtnim ostacima prve feministkinje u zemlji. Njeni ideo-loki
protivnici jetko su primetili da nema nikakve preke potrebe za
glavom posle smrti posto je glavu ionako izgubila jo za ivota.
Klara nije prisustvovala sahrani. Zatvorili su je u kuu, posluga je
brinula o njoj, Ferula je budno motri-la, a doktor Kuevas joj je
nemilice davao umirujua sredstva. Iz obzira preraa svima koji su
nastojali da je potede silne alosti, ona nije odala da zna za
groznu istinu da nisu pronali glavu njene majke. Ipak, im je
sahrana obavljena, a ivot se naizgled vratio uobiajenom toku,
Klara spopade Ferulu da pode s njom i da potrae majinu glavu.
Ferula se naposletku predala uvidevi da je uzaludno ako nastave
da ubeduju Klaru da sva ta nagvadanja o glavi predstavljaju
samo ruan san. Stoga ce biti bolje da joj pomogne u njenim
namerama pre nego to joj pomama pomuti mozak. Saekale su da
Esteban Trueba ode nekuda. Ferula je pomoglas Klari da se brzo
obue i pozvala je iznajmljena kola. Klaraj je dala vozau prilino
neodredena uputstva.
-Voziete pravo, da, samo pravo, a ja cu vam ve po'| kazivati
put -ree mu ona, valjda vodena estim ulom da| vidi ono to
niko ne vidi.
Izili su iz grada i zaputili se kroz prigradski pojas ratrkanim
kuama, odakle poinju breuljci i blage udoline<| a onda su,
prema Klarinom uputstvu, skrenuli na sporeds
Kua duhova 137

put i produili izmedu vrbaka i nasada luka. Naposletku, ona

zapovedi vozau da se zaustavi pored jedne ikare.
- Ovde je -ree odluno.
- Ne moe biti -sumnjiavo primeti Ferula. -Predale ko smo
od mesta nesree.
- Kad ti kaem da je ovde! -sigurno uzvrati Klara. S naporom
je izila iz kola, njiui svojim ogromnim trbuhom, a za njom
krenue njena zaova, koja je neprekidno mrmlja-la molitve, i
voza, kome nije bilo jasno zato su ovamo do-li. Klara je
pokuala da se uvue u ipraje, all je to s njenim trbuhom bilo
neizvodljivo.
- Budite Ijubazni, gospodine -obrati se ona vozau -uvucite se
u ikaru i iznesite ensku glavu koju ete tamo nai.
ovek se podvue pod trnjine, ude u estar i nade Ni-vinu
glavu koja je liila na baenu dinju. Dograbi je za kosu i
bauljajui etvoronoke iznese je iz ipraja. Dok je vo-za
povraao naslonjen na oblinje drvo, Klara i Ferula su obrisale
Nivinu glavu od zemlje i peska koji su se uvukli u ui, nozdrve i
usta, doterale su joj raupanu kosu, all nikako nisu uspevale da
joj zaklope oi. Glavu umotae u al i udoe u kola.
- Pourite, gospodine, svakog asa mogu se poroditi -doviknu
Klara vozau.
U poslednjem trenutku stigli su da smeste porodilju u krevet.
Ferula se pobrinula da pripremi to je potrebno, a neko od posluge
otrao je po doktora Kuevasa i babicu. Poto su je uzbudenja
prethodnih dana, truckanje u kolima i doktorove lekarije
umnogome pripremili da se porodi lake ne-go pri prvom
porodaju, Klara stisnu zube, uhvati se za kr-meni jarbol krevetske
fregate i na miraoj puini od plave svile rodi Hajmea i Nikolasa.
Oni dodoe na svet pod bud-nim pogiedom njihove babe ije su ih
otvorene oi posmatrale sa komode. Ferula dohvati oba deaia
dreci ih za cuperak vlane kosice i obazrivo cimajuci, pomoe im
da
138 Izabela Aljende

izidu iz majine utrobe. Ona je gledala kako se radaju telad na

imanju Tri Marije, pa se tim iskustvom posluila pri Klarinom
porodaju. Pre nego to su doktor i babica stigli, ona je sklonila
Nivinu glavu pod krevet da bi izbegla objanjavanja. A kada su
oni najzad doli, nije ih ekalo mnogo posla, jer je porodilja
mirno leala, a blizanci, iako majuni i prerano rodeni, all krepki
i zdravi, spavali su u naruju svoje premorene tetke.
Nivina glava nametnula je izvesne potekoe jer nisu znali
kuda da je denu. Najzad, Ferula je umota u krpe i poloi u konu
kutiju za eire. Pomiljali su da je sahrane kako dolikuje, all to bi
iziskivalo grdne petljancije i dozvole da se otvori grob i da se u
njega spusti ono to pokojnici nedostaje. S druge strane, zazirali su
da e izbiti skandal ukoliko se prouje kako je Klara uspela da
pronade majinu glavu, u emu nisu uspeli lovaki psi. Esteban
Trueba, kao i obino strepei od podsmeha, bio je za reenje koje
ne bi dalo povoda zlim jezicima, jer je znao da svetina ispira usta
ogovarajui udnu narav njegove ene. Ponovo je uzela ma-ha
Klarina sklonost da pokree predmete ne dodirnuvi ih i da
odgoneta nedokuive stvari. Neko se prisetio da je Klara u
detinjstvu godinama utala, neko je opet podsetio na op-tube oce
Restrepa, tog svetog oveka koga je crkva name-ravala da
proglasi prvim blaenim u zemlji. Posle dvogodinjeg boravka na
imanju Tri Marije splasnula su ogovaranja, Ijudi su tota
zaboravili, all je Trueba znao da je dovoljna sitnica, kao ta
dogodovtina s tatinom glavom, pa da torokanja ponovo uzmu
maha. Zbog toga, a ne iz nehata kako| se godinama kasnije
smatralo, ukuani su kutiju s glavomuj ostavili u podrum ekajuci
zgodnu priliku da je sahrane po |
/jjjp

hricanskom obredu.

Klara se brzo oporavila od svog drugog porodaja. Stara* J nje

o novorodenadi prepustila je zaovi i Nani koja se, pov
Kuca duhova 139

sle pogibije svojih ranijih gazda, zaposlila kod Trucba da bi, kako
jednom ree, nastavila da slui istoj krvi. B'la je rode-na da Ijulja
tudu decu, da nosi tudu iznoenu odeu, da je-de to drugima
preostane, da proivljava tude radosti i jade, da stari pod tudim
krovom, da jednog dana umre u zabae-nom sobiku, u tudem
krevetu i da bude sahranjena u zajedniku raku. Bee napunila
sedamdeset godina, all je neumor-no rintala, uvek ila, kao da je
godine nisu naele, uvek spremna da se prerui u babarogu i
prepada Klaru koja se ponovo usamljivala po cokovima, odbijala
da govori i pisa-la na tablici od kriljaca, neumorno je grdila
blizance, a ma-zila Blanku, ba kao to je svojevremeno postupala
sa nje-nom majkom i babom. Neprekidno je mrmljala molitve, jer
je zapazila da u kuci nema vernika, tako da je preuzela na sebe
brigu da se moli za we ive ukucane, all i za pokojnike, uverena
da im slui kao to je inila dok su bili ivi. Kada je zala u duboku
starost, zaboravila je za koga se mo-li; svejedno, ona se molila,
uverena da e njene molitve koristiti nekome. Pobonost je bila
jedino u emu se saglaavala sa Ferulom. U svemu ostalom bile su
suparnice.
Jednog petka, u predveerje, na kapiji velike kue na uglu
zazvonile su tri prozirne gospode tankih ruku i zamagljenog
pogleda, sa staromodnim eiricima na glavi, namirisane jakim
mirisom umskih Ijubiica. Danima je itava kuca mirisala na to
divlje cvee. Bile su to tri sestre Mora. Klara se zatekla u vrtu.
Izgledalo je da ih je celog popodneva oekivala. Izila im je u
susret sa po jednim deaiem na svakoj dojci, dok joj se Blanka
motala oko nogu. Zgledale su se, prepoznale i nasmeile. Tako je
zapoela snana duhovna veza koja ce trajati itavog njihovog
ivota i ako su njiho.va predvidanja tana, nee prestati ni u
zagrobnom svetu.
Tri sestre Mora bile su znalci spiritizma i natprirodnih Pjava;
jedino su one raspolagale neoborivim dokazom da se ause mogu
materijalizovati, a taj dokaz sastojao se u fotografiji na kojoj su
one prikazane oko jednog stola, dok im
740 Izabela Aljende

glave nadleu nejasnu i krilatu ektoplazmu1 u emu su sum-

njiavci videli obinu mrlju nastalu prilikom razvijanja negativa,
a drugi su to smatrali za fotografsku smicalicu. Tajnim kanalima
koji su dostupni jedino upudenima, one su saznale za Klaru,
uspostavile su sa njom telepatsku vezu i istog asa shvatile da su
zvezdane sestre. Poto su se kriom raspitivale, pronale su njenu
zemnu adresu i naposletku su se pojavile sa svojim kartama
nakvaenim blagotvornom te-nou, kolekcijom geometrijskih
figura za igranje i kabalistikim brojevima koje su same izumele
da razoblie tobonje parapsihologe, a uzgred su donele iniju
najobinijih kolaa na poklon Klari. Postale su prisne prijateljice i
od tog dana sastajale su se svakog petka da prizivaju duhove ili da
razmenjuju madije i kuvarske recepte. Pronale su nain kako da
jedna drugoj alju mentalnu energiju od velike kue na uglu do
drugog kraja grada, gde je porodica Mora stanovala u
nekadanjem mlinu, prepravivi ga u svoje udnova-to
prebivalite, all su bile kadre da energiju alju i u obrat-nom
smeru, te su tako jedna drugoj pruale potporu u tekim
okolnostima svakodnevnog ivota. Clanovi porodice Mora
poznavali su sijaset Ijudi, mahom zainteresovanih za ovu vrstu
pojava, koji su postepeno poeli da posecuju skupove petkom i da
donose sopstvena iskustva i arobne te-jiosti. Esteban Trueba je
gledao kako tumaraju kroz njegovu kuu i tada je postavio jedini
uslov da potuju njegovu bi-1 blioteku, da ne koriste decu za svoje
psihike eksperimente | i da budu diskretni, jer ne eli javni
skandal.
Ferula je osudivala to Klarinu delatnost poto se, po njeJ nom
uverenju, kosila s religijom i dobrim oblajima. SeaiKJj se je
posmatrala sa razumnog odstojanja i mada u njima nij je
uestvovala, budno je motrila ispod oka dok je plela, uvekl
spremna da priskoi im Klara zabrazdi i utone u preteranl zanos.
Ustanovila je da njena snaha lipsava od umora poslejl

' Supstanca psihikog porekla koja zrai iz medijuma pri spiritisti;| kim
seansama (prim. prev.).
Kua duhova 141

nekoliko seansi u kojima slui kao medijum, a potom je, posve

izmenjenim glasom, neto mrmljala na nekom urodeni-kom
nareju. Nana je takode neopazice motrila ta se deava.
Neprekidno se motala okolo, sluila aj, a duhove razgonila
utanjem utirkane suknje, kljocanjem rasklimanih vilica i tihim
molitvama. Ipak, nju je vie brinulo da neko od posetilaca ne
ukrade pepeljare nego da obuzda Klaru u njenim ludorijama.
Uzalud joj je Klara tvrdila da njena bojazan nema nikakvog
osnova naprosto zato to niko od prisutnih ne pui. Osim tri sestre
Mora, svi ostali su, po Nani-nom uverenju, bili bedna rulja
izmodenih razvratnika.
Izmedu Nane i Ferule vladala je mrnja. Gloile su se za svaku
sitnicu, otimale se za deju Ijubav, a naroito su se svadale zbog
Klare utrkujui se koja e joj biti pri ruci, negovati je i paziti na
njena ludovanja. Taj potmuli i neprekidni boj vodio se u
kuhinjama, dvoritima i hodnicima, all nikada u Klarinoj blizini,
jer su obe ene izbegavale da zadaju glavobolje svojoj mezimici.
Ferula je zavolela Klaru neobuzdano i vatreno kako prilii
prohtevnom muu a ne obinoj zaovi. S vremenom je, zaludena
stracu, postala nerazborita tako da je svoje oboavanje ispoljavala
nizom pojedinosti koje Estebanu nisu mogle da promaknu. Kada
se vracao s polja, Ferula ga je saletala dvosmislenim priama da se
Klara navodno nalazi u onome to je nazivala ,,jednim od rdavih
trenutaka" i tako ga odvracala od ene. Zbog toga je s njom
spavao uretko i nakratko. Dovijala se na svakojake naine i
postavljala se izmedu suprunika. Ako bi sva sredstva omanula,
posezala je za decom, nagovarajuci ih da mole oca da ih povede u
etnju ili majku da im togod pro-ita, a ona ih je uzgred korila da
treba da budu uz decu jer su kenjkava i prehladena: ,,Siroici,
toliko im nedostaju mama i tata, poigrajte se s njima, povazdan su
u rukama one neuke starice koja im puni glavu svakojakim
nazadnostima, zaglupljuje ih praznovericama, bilo bi najpametnije
da strpate Nanu u staraki dom, kau da je tamo prava milina, pre
142 Izabela Aljende

ma njima se ophode kao prema gospodama, ne moraju da rade, a

hrana je odlina, bilo bi to najovenije, sirota Nana, vie nije ni
za ta", tako je govorila Ferula. Poto nije mogao da dokui
razloge, Esteban je poeo da se osea nelagodno u sopstvenoj
kuci. ena mu je bivala we dalja, udna i nepristupana, nije
uspevao da je umilostivi poklonima ili bojaljivim izlivima
nenosti, a jo manje razuzdanom strau koja bi buknula im bi se
naao pored nje. Njegova Ijubav prema Klari tako se rasplamsala
da se pretvorila u op-sesiju. Hteo je da ona misli iskljuivo na
njega, da joj bu-de we u ivotu, da mu we pria i poverava, da
potpuno za-visi od njega i da joj on prua we to joj se prohte.
V

Stvarnost je, medutim, bila drukija. Cinilo se da Klara lebdi u

oblacima, odvojena od vrstog tla. Tragala je za Bo-gom u
tibetanskim uenjima, savetovala se s duhovima posredstvom
tronoaca koji su lupkali, dva puta za potvrdno, tri puta za odreno
miljenje, tumaila poruke iz drugih svetova, koje su joj mogle
predoiti ak i kiu. Jednoga dana duhovi su joj saoptili da se u
kaminu nalazi skriveno bla-go i ona je bez oklevanja zapovedila
da se obori zid, all od blaga nije bilo ni traga, zatim su sruili
stepenite, ni pod njim nisu nali nita, a zatim su razvalili pola
glavnog salona, opet nita. Naposletku se ispostavilo da duh,
zavaran arhitektonskim izmenama prilikom gradnje kue, nije
zapazio da se skrovite sa zlatnicima ne nalazi u kui Trueba, nego
na drugoj strani ulice, u kuci Ugarteovih, koji nisu dozvoli-li da se
rui trpezarija, jer nisu verovali u we te prie o panskom fantomu.
Klara nije umela ak ni da isplete kikice Blanki pre polaska u
kolu -time su se bavile Ferula ili Nana -all je sa kerkom
zasnovala udnovat odnos na istim naelima na kojima je
svojevremeno uspostavila vezu sa Ni-vom; priale su prie, itale
magine knjige o zaaranim put-nim kovezima, razgledale
porodine portrete, prepriavale dogodovtine strieva koji su
putali glasne vetrove, podse-ale se na prie o slepcima koji su
kao zrnevlje padali s to
Kuca duhova 143

pole, izlazile su da posmatraju planinske obronke i da broje oblake,

razgovarale su na izmiljenom jeziku u kome se pansko ,,t"
zamenjivalo sa ,,n", a ,,r" sa 1", tako da su frfljale kao Kinez u
farbari. A za to vreme Hajme i Nikolas rasli su odvojeni od
enskog dueta, u skladu sa ondanjim naelom: ,,treba da postanu
pravi mukarci". ene su se, me-dutim, radale sa ve utvrdenom
sudbinom koju nisu mogli menjati kolopleti ivota. Blizanci su
ojaali i ogrubeli kroz igre primerene njihovim godinama; najpre
su hvatali gutere i sekli im repove, zatim pacove da s njima
izvode trke ili leptirove da im otiru prah s krila, a kasnije su
razmenjivali udarce pesnicom ili nogom, prema uputstvima istog
onog Kineza iz farbare koji je iao ispred svog vremena i prvi
uneo u zemlju drevno poznavanje borilakih vetina; all niko mu
nije pridavao znaaj kada je pokazao da moe akom polo-miti
ciglu, te je naumio da osnuju svoju akademiju. Ipak, na kraju je
spao da isti tudu odecu, Posle nekoliko godina blizanci su izrasli
u prave momine, beali su iz kole, odlazi-li na zaputena
dvorita ili bunjita i za neto majine srebrnarije dobijali nekoliko
minuta zabranjene Ijubavi od ogromne enetine koja je mogla da
obojicu Ijulja na svojim sisama krupnim kao u holandske krave, da
ih gui i utopljava u mesnatoj vlazi pazuha, da ih zajedno gnjei
izmedu svojih slonastih butina, da ih obojicu baca u zanose i da ih
izluduje mranom, toplom i sonom procepinom svog pola. Ipak,
to se dogodilo mnogo kasnije, tako da o tim zgodama Klara nije
znala i nije mogla da ih opie u svojim sveska-ma. Ja sam za njih
saznao drugim putem.
Klara nije vodila domainstvo. Lutala je iz prostorije u
prostoriju i nikada se nije zaudila kako svuda vladaju red i
istoa. Sedala je za sto a nije se pitala ko je skuvao jelo ili gde se
kupuju namirnice, nije marila ko je slui, zaboravljala je imena
posluge, a ponekad i svoje dece. Ipak je izgledala uvek prisutna,
kao blagotvoran i veseo duh, pri ijem se prolasku pokretalo
klatno na satu. Oblaila se u be
 Izabela Aljende

lo ier je umislila da jedino ta boja ne naruava njen oreol, a

iednostavnu odeu koju joj je Ferula ila na ivaoj masini
volela je vie od raskonih haljina sa volamma i dmduvama
koje joj je mu poklanjao nastojei da je oara ili uci

ni
modernom.
Estebana je obuzimalo oajanje jer se prema njemu op-hodila sa
istom simpatijom kao prema ostalima, obraala mu se istim
maznim glasom kojim je tepala makama, mje bila kadra da
primeti kada je umoran, tuan, razdragan ih zeljan da vodi Ijubav,
all je zauzvrat kroz boju njegovih zracenja pogadala kada smilja
kakvu podvalu i mogla da s nekohko podrugljivih rei stia njegov
bes. Ljutilo ga je to Klara nije nikada pokazivala zahvalnost, all
ni potrebu da joj on nesto pokloni. U krevetu je bila oputena i
nasmejana, kao i u ; svemu ostalom, jednostavna i umiljata, all
odsutna. Umela je ; da vlada svojim telom, da izvodi we
gimnastike vezbe na-j uene iz knjiga koje je krila u jednom
odeljku bibhoteke, ah; naigrdi poroci delovali su s Klarom kao
pocupkivanje novo-, rodeneta, jer se nisu mogli posuti solju
rdave misli ih bij berom pokornosti. Razgoropaden, Esteban
Trueba se povre( meno odavao nekadanjim porocima, povaljivao
je jedre se-, lianke ukraj vrzina, dok je radio na imanju, a Klara
ostajH la s decom u gradu. Medutim, umesto da mu odlakne na
du-i niemu je posle takvih neverstava ostajao gorak ukus U
ustima i nije nalazio trajnijeg uivanja, naroito zbog tog to je
znao da bi Klaru, kad bi joj se poverio, sablazmlo nj^ govo runo
ponaanje prema tim enama, a ne samo nevelj stvo Jer ona
jednostavno nije znala za Ijubomoru, kao m fl druga sasvim
Ijudska oseanja. Esteban je nekoliko puta ni vraao u ,,Crveni
fenjer", all se nije uputao s prostitutkaml ier mu s njima nije ilo
kako treba, pa je morao da se M niava i mrmlja izvinjenja, bajagi
da se prepio vina, da ie pozlilo od jela ili da danima vue
prehladu. Nije potra ak ni Transito Soto, jer je slutio da mu preti
opasnost navikavanja na nju.
Kuca duhova 145

Osecao je kako neutoljena pouda kipi u njegovoj utrobi. Ni u

najvrelijim i najduim noima nije uspevao da uga-si vatru i ed
za Klarom. Zaspivao je saw slomljen, srce mu Se kidalo, all je ak i
u snu znao da ena koja lei pored njega nije uistinu prisutna nego
da prebiva u nekom njemu nedostupnom svetu. Ponekad je gubio
strpljenje i pomamno drmusao Klaru, upuivao joj najcrnje prekore
i optube, all je na kraju plakao u njenom krilu i preklinjao je da
mu oprosti grubosti. Ona ga je shvatala, all mu nije mogla pomoi.
Estebanova neizmerna Ijubav prema Klari sigurno je bilo
najsnanije oseanje njegovog ivota, jae od besa i ponosa. ak i
pola veka kasnije on je nju dozivao istim arom i us-treptalou.
Na starakoj postelji udeo je za njom do poslednjeg dana ivota.
Esteban je bio posebno oajan to se Ferula neprekidno uplitala
u njihov ivot. Besneo je zbog svakojakih prepreka koje je
njegova sestra postavljala izmedu njega i Klare. Po-eo je da mrzi
i svoju decu jer su odvlaila majinu panju. Poveo je Klaru na jo
jedno svadbeno putovanje, odlazio s njome na ista mesta kao
prvom prilikom, vodio je po hote-lima krajem nedelje, all we je
bilo uzalud. Uvrteo je u gla-vu da je svemu kriva Ferula koja je u
njegovu enu poseja-la zlocudno seme koje spreava Klaru da ga
voli. fovrh svega, umislio je da Ferula kradom uzima poneto od
nenosti koje pripadaju njemu kao suprugu. Bledeo je kada bi
zatekao Ferulu kako kupa Klaru, otimao joj je sunder iz ruke,
grubo je izbacivao napolje, izvlaio Klaru iz vode, grdio je i
zabranjivao joj da se vrati u kadu, jer to predstavlja porok u
njenim godinama, zatim bi je trljao, suio, umotavao u kucni
ogrta i odnosio u krevet, osecajuci pri tom da je smeno we to
ini. Ako bi je Ferula posluila oljom tople okolade, on bi je
istrgao iz njenih ruku pod izgovorom da se prema njoj ponaa kao
da je invalid; ako bi je poljubila poelevi joj la-ku no, on bi je
grubo odgurnuo govoreci da cmakanje nije Pnstojno; ako bi za nju
odabrala najbolje pare mesa, on je
146 habela Aljende

besno ustajao od stola. Dva brata vremenom su postali otvoreni

suparnici, odmeravali su se pogledima punim mrnje, za> vidljivi
i pakosni, domiljali se kako da jedan drugoga ocrne u Klarinim
oima. Esteban je we manje mario za imanje, a brigu o svemu,
ukljuujui krave iz uvoza, prepustio je Pedru Garsiji Mladem;
prestao je da se vida s prijateljima, da igra golf i da radi:
danonono je uhodio sestru i stajao joj na put kad bi prilazila
Klari. U kui je zavladala nepodnoljiva, muna i jeziva
atmosfera, a Nana je tumarala kao nekakav duh. Jedino je Klara
bila daleko od svega to se deava. Ra-sejana i bezazlena, ona nije
bila svesna niega.
Mrnja izmedu Estebana i Ferule tinjala je dugo, dok
naposletku nije buknula. S poetka je to bila pritajena zlovoIja,
elja za sitnim pakostima, all netrpeljivost je postepeno rasla i
zahvatila celu kuu. Tog leta Esteban je morao da ode na imanje,
jer je, ba uoi etve, Pedro Garsija Mladi pao s konja i razbio
glavu pa su ga preneli u bolnicu milosrdnih sestara. No, im se
njegov nadzornik oporavio, Este-ban se nenajavljeno vrati u grad.
Ve u vozu obuzelo ga je rdavo predoseanje. Potajno je eleo da
se dogodi neka dra<| ma, ne znajui da je drama ve poela im je
to poeleo. U| rano predveerje stigao je u grad, all je otiao pravo
u Klubj odigrao nekoliko partija karata i veerao. Medutim, nije ga
naputalo nespokojstvo, iako nije znao ta ga eka. Prilikoi veere
osetio se blai zemljotres, lusteri su zazveckali, all nii ko nije
podigao glavu, svi su nastavili da jedu, a muzi da sviraju ne
preskaui nijednu notu. Jedino je Esteban skc io kao oparen ili
kao neko kome je dato upozorenje. Bi je zavrio s jelom, platio
raun i iziao.
Mada je uglavnom vladala svojim ivcima, Ferula nikij ko nije
mogla da podnese zemljotres. ak se vie nije pl| ila duhova koje
je Klara prizivala, all su joj zemljotresi ut rivali strah u kosti. Dugo
nakon to bi prestali, ona je prestraeno drhtala. Te veeri jo nije
bila legla i usplahH no je utrala u Klarinu sobu. A ona je vec bila
popila lif
Kuaduhova 147

aj i spokojno spavala. Traeci toplinu i drutvo, legla je pored

nje, obazrivo da je ne probudi, mrmljajuci molitve da se trusovi ne
izvrgnu u jai zemljotres. U tom poloaju Este-ban je zatekao
Ferulu. Kriom kao lopov, uunjao se u ku-cu, ne paleci svetlo
popeo se do Klarine sobe i iznebuha banuo pred dve usnule ene
koje su verovale da se on nalazi na imanju. Besno je nasrnuo na
sestru, kao da je zatekao eninog Ijubavnika, divljaki je izvukao
iz kreveta, vukao je hodnikom, skotrljao je niza stepenice i silom
ugurao u biblioteku, dok je Klara sa sobnog praga vikala ne
shvatajuci ta se desilo. Ostavi nasamo s Ferulom, Esteban je izlio
saw bes nezadovoljnog mua i sruio joj u lice takve gadosti kakve
nikada nije pomiljao ni da izgovori, poevi od toga da je
lezbijka, mukaraa, matora uspaljenica, da mu enu uvlai u
porok, da je namamljuje, zavodi i miluje kao usedelica i opajdara,
da je zaluduje i podstie na bludi u nestvarnim svetovima,
zanemela i obuzeta spiritizmom, da u njegovom odsustvu uiva s
njom, da ce ukaljati imena njegovih sinova, porodinu ast i
seanje na njihovu svetu majku, da je ve ogrezla u poroku i zlobi,
da je prevrila svaku meru, neka se iz istih stopa tornja svojoj
kui, da je vie njegove oi ne vide, da joj zabranjuje da ikada
pride njegovoj eni i de-ci, da nee oskudevati u novcu dok bude
iva, jer je ranije dao obecanje, all ako mu se bude motala oko
porodice, umlatie je kao kuku, neka to utuvi u glavu! Kunem ti
se majkom, ubiu te!
-Neka si proklet, Estebane! -povikala je Ferula. -
Uvek
ce biti sam, dua i telo e ti se zgriti, lipsae kao pseto.
Bez igde iega, u spavaici, zanavek je napustila veliku kuu
na uglu.

,. Sutradan je Esteban otiao do oca Antonija i ne zalazeC1 u

pojedinosti, ispriao mu ta se dogodilo. Svetenik ga Je Ponizno
sluao, a po mirnom pogledu dalo se naslutiti da lu Pnu ne slua
prvi put.
 n
148 liabela Aljende

- ta hoe od mene, sinko? -upitao je Estebana na kraju.

- Da svakog meseca dostavljate mojoj sestri koverat koji u
vam uruivati. Necu da je mue materijalne brige. I da we bude
jasno, ovo ne inim iz milosrda nego zato da odrim obeanje.
Otac Antonio je sa uzdahom primio prvi koverat i ovlano
nainio kretnju kao da blagosilja, all Esteban se ve be-e
okrenuo i poao prema izlazu. Klari nije objanjavao ta se
dogodilo izmedu njega i sestre. Samo joj je saoptio da je Ferulu
isterao iz kue, a njoj zabranjuje da pred njim pomene njeno ime;
ukoliko joj je preostalo iole pristojnosti, nee ga pomenuti ni u
njegovom odsustvu. Poizbacivao je njenu odeu i stvari koje su
ga mogle podseati na nju. Ona je za njega bila mrtva.
Klara je uvidela da su sva pitanja uzaludna. Otila je do ivaeg
stola i potraila klatno pomou kojeg opti s duhovima i postie
potpunu koncentraciju. Po podu je rairila plan grada, nadnela
klatno pedesetak centimetara iznad poda i saekala da joj oscilacije
otkriju kuda je otila njena zao| va. Medutim, poto je itavog
popodneva uzaludno pokusa| vala, shvatila je da na taj nain nee
nita otkriti jer Feruls nema stalnog boravita. Tada je iznajmila
kola i zaputila nasumice, uzdajui se da e je voditi instinkt, all ni
to nij^ urodilo plodom. Pokuala je s tronocem, all se nije oglasi^
nijedan duh voditelj da je kroz gradske lavirinte odvede Ferule.
Dozivala ju je u mislima, all nije dobijala odgovc Ni tarot karte
nita joj nisu otkrile. Tada je reila da upot bi uobiajena sredstva i
poe da je trai medu prijateljh raspitivala se kod trgovaca i svih
koji su imali neku vezujj njom, all niko je nije video. Naposletku,
traganja su je vela do oca Antonija.
- Nemojte je traiti gospodo -rekao joj je svetenik.' Ona ne
eli da vas vidi.
Tada je Klara shvatila zbog ega nije uspeo nijedan njenih
nepogreivih naina pogadanja.
Kuaduhova 149

-Sestre Mora su u pravu -promrmljala je za sebe. Ne moete

nai onoga ko ne eli da ga nadete.

Estebanovi poslovi krenuli su bolje nego ikada. Kao da ih je

vodio nekakav arobni tapi. Bio je zadovoljan ivo-tom.
Obogatio se, kao to se svojevremeno zarekao. Imao je koncesiju
na nekoliko rudnika, izvozio je voe, osnovao je gradevinsko
preduzee, a imanje Tri Marije postalo je najvee i najnaprednije u
itavom kraju. Njega nije pogadala ekonomska kriza koja je
potresala itavu zemlju. Steaji pojedinih rudnika alitre u
severnim oblastima doneli su bedu hiljadama radnika. U
povorkama, nezaposleni i izgladneli, teglili su ene, decu i starce,
tumarali putevima u potrazi za poslom i najzad dospeli nadomak
glavnog grada. Postepeno su ga opasali obruem bede, nastanjujuci
se kojekuda, kako su god znali, izmedu nekoliko dasaka i
kartonskih kutija, po pustarama, na smeu i otpacima. Skitarali su
ulicama, moIjakajuci za kakav posli, all posla nije bilo za
svakoga, ta-ko da su ovi prosti radnici, izmraveli, pregladneli,
prozebli, dronjavi i ojadeni, naposletku prestali da trae posao i
poe-li da prosjae. Prosjaka je bilo na svakom koraku. Zatim se
namnoie lopovi. Da zlo bude vee, zima je te godine bila
nezapameno hladna. Sneg je pao na prestonicu; o tom neobinom
prizoru pisali su listovi na prvim stranama, slaveci ga kao radosnu
novost, dok su u prigradskim straarama de-ca osvitala prozebla i
modra. Milostinja nije ni izbliza mogla da namiri tolike nezbrinute
Ijude.
Te godine harao je pegavi tifus. U poetku je to bila jo
jedna nevolja za sirotinju, all je ubrzo poprimila obeleje
oz e
J kazne. Tifus se pojavio u siromanim urodenikim e
tv
rtima,
valjda usled velikih hladnoa, neuhranjenosti i nei
e
v
ode iz kanala. Potom su usledile nezaposlenost i nema
na
'
pa je bolest uzela maha i rairila se na we strane gra
go
TJ i ^

ooinice su bile krcate. Bolesnici, esto ooraveli usled

150 Izabela Aljende

bolesti, smucali su se ulica^ tr^bili se od vaaka i prenosili ih na

zdrave Ijude. ZaK ' & irila, zahvatila we poro-dice, kole i
fabrike, tako ^ -ge niko nije bio bezbedan. Svi su iveli u strahu,
nap^. to motrei na uasne predznake bolesti. Zaraeni su v-njali
da cvokou osecajui grobnu studen u kostima, a. t -su padali u
otupelost. Zurili su kao maloumnici, tre^ -^ je groznica, po koi
su im izbijale pege, spopadali su ^, ^vavi prolivi, buncali su i pa-
dali s nogu, imali ukus u^. u$tima, telo su im prekrivali gnojni
mehurici, crveni do , ^ uti do crnoga, povraa-li su maltene
creva, vapil^ , -^ se Bog smiluje i dopusti da ve jednom skapaju,
je^ .v ne mogu da podnose muke, glava im se rasprskava, a ^ v :e
ionako otila do davola. Esteban tada predloi w v-tava porodica
ode na selo da
se zatiti od zaraze. Ali fri ^ja htela ni da uje. Sva se
.. . . .Mara uu ..... v ,
posvetila pomaganju sirotiK- tom posiu nije bilo pocetka
ni kraja. Odlazila je u civ ' g) a ponekad se vraala tek j oko
ponoi. Ispraznila je ^ oJ-mane u kui, poskidala po-I steljinu sa
kreveta, muev^- ^apute, pa ak i odeu sa de-ce. Izvlaila je
namirnice ^ tave \ uspostavila dostavu posiljaka sa Pedrom
Garsij<x ^jadim koji je sa imanja Trij Marije slao sir, jaja,
suvc^ 0? voce, ivinu, a ona je po-| tom we delila ugroenim^
postala je sama kost i koa. No-,1 u je ponovo hodala kao mesear.
f
Ferulino izbacivanje i^. , ,Q delovalo je kao udar gronud
Potresla se ak i Nana, k^. . Oduvek prieljkivala da se H dogodi.
Poetkom prole^J, ^ je Klara stigla da predahr od posla, ponovo se
javi^' . ^ tenja da bei od stvarnc sti i luta u sanjarijama. K* ^
vie nije imala zaovu da vodi besprekoran red u v ,., ^ci na
uglu, ona uopte je brinula o domainstvi^ <, u brigu prenela je na
Nanu 1 ostalu poslugu, a ona je ^tonuja u svet prividenja i parapsjf
holokih iskustava. Njen^, . i6^nice o ivotnim dogodovtr nama
postale su zbrkane^ , pis je izgubio prefinjenost st^ enu u koli
kod kaluder- . jzrodio se u vrljopis sa skf
Kucaduhova 151

botinama as tako sitnim da se ne mogu proitati, a as ta-ko

krupnim da su tri rei ispunjavale itavu stranicu.
Narednih godina oko Klare i sestara Mora okupila se aica
uenika Gurdijeva, ruokrstaa, spiritista i noobdija koji su tri
puta dnevno jeli u kui, a vreme provodili izmetu prizivanja
duhova pomou tronoca i itanja stihova poslednjeg
prosvetljenog pesnika koji se spustio u Klarino krilo. Esteban je
dozvolio to najezdu udaka, jer je odavno uvideo da niemu ne
slui ako se petlja u ivot svoje ene. Naredio je da makar muku
decu ne uvlai u madije i vradbine, tako da su Hajme i Nikolas
smeteni u viktorijanski ko-led, gde su za svaku sitnicu svlaili
gae i dobijali po turu, naroito Hajme koji se rugao engleskoj
kraljevskoj porodici, a u dvanaestoj godini poeo da ita Marksa,
Jevrejina koji je podstakao tolike revolucije na Zemljinoj kugli.
Nikolas je nasledio pustolovni duh ujaka Markosa, a po majinoj
liniji sklonost da pravi horoskope i prorie budunost. Ipak, we to
nije predstavljalo ozbiljnije ogreenje o kruto vaspitanje u koledu
nego je smatrano za puku ekscentrinost, ta-ko da su mladia
kanjavali manje od njegovog brata.
Drukije je bilo s Blankom, jer se otac nije meao u nje-no
vaspitanje. Po njegovom shvatanju, ona je trebalo da se uda i da se
istie u drutvu u kome sposobnost da razgovara s mrtvima -pod
uslovom da se odri bezazlen ton -moe predstavljati atrakciju.
Smatrao je da magija, kao religija ili kulinarstvo, prilii
prevashodno enama, pa je moda zbog toga gajio izvesnu
simpatiju prema sestrama Mora, dok je spiritiste mukog pola
mrzeo maltene koliko i popove. Klara je svuda vukla svoju kerku,
pozivala je na seanse petkom, vas-pitavala je u prisnosti sa
duhovima, lanovima tajnih drutaya i kukavnim umetnicima
kojima je bila pokroviteljica. Kao sto je pratila majku u vreme
svoje nemosti, tako je sada, no-sei svakojake darove, vodila
Blanku u posete sirotinji.
~ .^vo umiruje nau savest, keri moja -govorila je anki. -Ali nije
od velike vajde sirotinji. Njima nije potebna sirotinja nego
pravda.
152 Izabela Aljende

Tim povodom gloila se sa Estebanom koji je imao sasvim

drukije miljenje.
-Pravda! Je li pravedno da svi imaju isto? Lentine jednako
kao marljivi radnici? Budale jednako kao pametni? Pa tako nije ni
medu ivotinjama! Nije re o bogatima i siromanima nego o
jakima i slabima. Sasvim se slaem da svakome treba pruiti iste
mogunosti, all te lenuge nee ni pr-stom da mrdnu. Najlake je
ispruiti ruku i prositi milostinju! Ja sam uveren da se trud vazda
nagraduje. Zahvaljujui takvoj filozofiji stekao sam we to
imam. Nikada nita nisam ni od koga traio, nisam poinio
nikakvo neasno de-lo, a to znai da svak moe da se tako
ponaa. Bili su mi namenili da postanem siroto i nesreno
piskaralo kod nota-ra. Zbog toga neu dopustiti da se ire
boljevike ideje u mojoj kui. Ako ba hoe, neka idu i razmeu
se milosrdem po ubokim kuama! Tako se vaspitavaju
gospodice, nema ta! Ali nemojte da me zamlaujete istim
budalatinama kao Pedro Garsija Trei: to ne mogu da podnesem!
A taj Pedro Garsija Trei je na imanju Tri Marije zaista bez
prekida govorio o pravinosti. Jedini se drznuo da prko-si gazdi
iako ga je zbog toga otac, Pedro Garsija Mladi, re-dovno batinao.
Od najranijih dana deak je bez dozvole odlazio u naselje i
pozajmljivao knjige, itao novine i raspravljao sa uiteljem, inae
zagrienim komunistom koji e, nekoliko godina kasnije, biti
ustreljen kurumom posred ela.Takode je kriom odlazio nou do
krme u San Lukasu i ta-J mo se sastajao sa nekoliko sindikalista,
koji su imali mani* ju da menjaju svet izmedu dva gutljaja piva, ili
sa gorosta| snim i predivnim ocem Hoseom Dulse Marijom,
panskiflfcl svetenikom ija je glava bila nakljukana
revolucionarnimj idejama, zbog ega ga je Druba Isusova bacila u
ovu ne';|j dodiju, to ga ipak nije omelo da biblijske parabole
preobra^ ca u socijalistike pamflete. Kada je Esteban otkrio da
sirt; njegovog nadzornika unosi subverzivnu literaturu medu
nj{ gove nadniare, pozvao ga je u svoju kancelariju i pree| ocem
ga iibao korbaem od zmijskih koa.
Kua duhova 153

- Ovo ti je prva opomena, usrani balave! -rekao mu je ne

podiui glas i streljajuci ga vatrenim pogledom. -Ka- da te
sledeom prilikom budem ukebao da mi zaluduje Iju-de, strpau
te u zatvor. Na svom imanju neu da ujem za buntovnike, ovde
sam ja gazda, imam pravo da sakupim Iju-de koji mi se dopadaju.
A ti mi se ni najmanje ne dopada, tek toliko da zna! Trpim te
samo zbog tvog oca, koji mi je godinama verno sluio, all se
pripazi, jer bi mogao da nadrIja. Gubi mi se s oiju!
Pedro Garsija Trei bio je nalik na oca, crnomanjast, tvrdih
crta, kao isklesanih u kamenu, krupnih tamnih oiju, crne i
nakostreene kose oiane kao etka. Imao je samo dve Ijubavi:
svog oca i gazdinu ker koju je zavoleo onog dana, u nenom
detinjstvu, kada su goli zaspali pod trpezarijskim stolom. Nije ni
Blanku mimoila ta sudbina. Uvek kada je odlazila na raspust i
stizala na imanje Tri Marije u oblaku praine koja se dizala od
kola pretovarenih svakojakim prtljagom, oseala je kako joj srce
udara od nestrpljenja i enje poput afrikog bubnja. Prva je
iskakala iz kola i trala prema kuci, uvek je susretala Pedra Garsiju
Treceg na istom onom mestu gde su se prvi put sreli; stajao je na
kunom pragu, u polusenci trema, bojaljiv i namrgoden,
bosonog, izlizanih pantalona, napregnuto motrei starakim oima
kako ona prilazi. A tada bi najednom potrali jedno drugome u
susret, zagrlili se i izljubili, smejali se i neno zaikavali, pljeskali
i valjali se po tlu, vukli se za kosu i razdragano cikali.
- Prestani, malecka! Okani se tog odrpanca! -vikala je Nana
pokuavajui da ih razdvoji.
- Pusti ih, Nano, vidi da se deca vole -dovikivala je Klara,
koja je jasno predoseala ta je posredi.
Deca bi trkom mugnula i nekamo se skrivala da jedno
drugome ispriaju we to im se nakupilo tokom proteklih meseci.
Pedro joj je stidljivo poklanjao ivotinjice od drve-ta koje je za
nju izdeljao, a Blanka mu je za uzvrat davala poklone pripremljene
za njega: depni noi koji se otvara
154 Izabela Aljende

kao cvet, mali magnet koji privlai i kupi ekserie po po-du. Onog
leta kada je dosla s nekoliko maginih knjiga iz kovega ujaka
Markosa, B lanka je imala otprilike deset go-dina, a Pedro Garsija
Tre5i jo je jedva sricao slova. Ipak, radoznalost i ed za saznaivjima
postigli su ono to ne bi mogla postii uiteljica sa itr>ama. itavo
leto su itali, leka-rili u traku pored reke, ~u borovim umarcima, na
peni-nim strnjitima, caskali o podvizima Sandokana i Robina Huda,
o zloj sudbini Crnog gusara, istinitim i pounim priama o Blagu
Mladosti, zrniaenjima rei zabranjenih u Re-niku Kraljevske
akademijes panskog jezika, kardiovaskular-nom sistemu na
ilustracijama koje su prikazivale oderanog oveka, sa venama i srcenci
iznetim na videlo, all sa arapa-ma na nogama. Za nekoliB<o nedelja
deak je nauio da poudno ita. Zaplovili su ll beskonaan i dubok
svet neverovatnih pria, punih duhov^., vila, brodolomnika koji jedu
jedni druge -prethodno odre^divi rebom koga e pojesti -ti- grova
koji se pripitomljav ^ju iz Ijubavi, zapanjujuih izuma, geografskih i
zoolokih ^animljivosti, istonjakih zemalja gde ima duhova u
bocam^a, zmajeva u peinama i princeza zarobljenih u kulama. e^sto
su odlazili kod Pedra Garsije Starijeg, kome su ula otULpela od
starosti. Postepeno je oslepeo, nebesna mrena mu j^ prekrila zenice,
,,to su oblaci uli u moj vid", govorio je starac. Veoma su ga radovale
pose-te Blanke i Pedra Garsije^ Treeg, koji je bio njegov unuk, all je
starac na to zabora>*/io. Sluao je prie koje su oni birali iz maginih
knjiga i glasno mu itali na uvo, jer je ta-kode govorio da mu je >*/etar
uao kroz ui i zbog toga je ogluveo. Za uzvrat, starac^ je njih uio
kako da budu otporni na ujed otrovnih ivo:inja i da bi im dokazao
delotvornost svojih protivotrova, <drao je u aci ivu korpiju. Uio
ih je kako da pronadu vDdu. Potrebno je da oberuke dre suvu granu,
da utke puze po zemlji, mislei na vodu i na ed koju grana osea, sv^
dok grana, osetivi vlagu, ne po-ne da podrhtava. To tretr>a kopati,
govorio im je starac, all
Kua duhova 155

je uzgred dodao da on nije postupio na taj nain kada je kopao

bunare na imanju Tri Marije, jer njemu nije uopte bi-la potrebna
suva grana. Njegove kosti bile su toliko edne da je pri nailasku
preko podzemnih voda, svejedno koliko dubokih, njegov kostur
uzdrhtavao i tako otkrivao vodu. Po-kazivao im je poljske trave,
davao im da ih pomiriu, oku-se, pomiluju i da tako upoznaju
njihov prirodni miris, ukus i tkivo, jer se tako mogu ustanoviti
lekovite osobine svake biljke: za smirivanje ivaca, isterivanje
davolovih uticaja, is-piranje oiju, jaanje eluca ili poboljanje
krvotoka. Njegovo znanje u toj oblasti bilo je tako veliko da je
bolniki le-kar esto odlazio kod starca i sa njim se savetovao.
Ipak, svekoliko to znanje nije moglo da izlei kci Panu od
strahovite groznice koja je nesrenicu poslala na onaj svet. Otac
joj je davao da jede kravlju balegu, all poto se time nije
poboljalo stanje, dao joj je konjsku balegu, umotao je u vu-nene
pokrivae da se preznoji i kroz znoj istera boletinu iz sebe. Ali
Pana je tako omravela da su od nje ostale samo kost i koa. Tada
joj je celo telo trljao smeom rakije i baruta, all we je bilo uzalud.
Panu je spopao nezadriv pro-liv, iscedio joj utrobu i izazvao
neutoljivu ed. Pobeden, Pedro Garsija Stariji zamolio je gazdu za
doputenje da odveze Panu u varo. Sa njim su pola oba deteta.
Lekar u bolnici milosrdnih sestara paljivo je pregledao Panu i
zatim kazao starcu da nesrenici nema spasa. Da je stigao ranije i
da kerku nije toliko preznojavao, moda bi joj se i moglo pomoi;
all sada njeno telo ne moe da zadri tenost tako da podsea na
biljku ije se korenje osuilo. Pedro Garsija se naljutio na te
lekarove rei, ne priznajui poraz ak ni ka-da se, u pratnji
prestraene dece, vratio s kerkinim leom umotanim u pokriva.
Gundajuci da je doktor preispoljna neznalica, istovario je le u
dvoritu kue na imanju Tri Ma-nje. Panu su sahranili na
posebnom mestu u malom groblju pored zaputene crkve, u
podnoju vulkana, jer je ona bila u neku ruku gazdina ena, rodila
mu je sina koji nosi nje-
156 Izabela Aljende

govo ime, all ne i prezime, kao i unuka, udnovatog Estebana

Garsiju, kome je sudbina dosudila da odigra uasnu ulogu u
porodinoj istoriji.
Jednog dana stari Pedro Garsija ispriao je Blanki i Pedru
Treem priu o kokokama koje su se dogovorile da se odupru
liscu koji se bee navadio da svake noi upada u kokoarnik da
krade jaja i tamani pilice. Kokoke su odluile da vie nee trpeti
lievu samovolju, dogovorile su se da ga saekaju; kada je lisac
uao u kokoinjac, one su mu pre-preile put, skolile ga odasvud i
toliko ga iskljuvale da je zlosreni lisac posle svega ostao
polumrtav na zemlji.
-I sada se vidi kako lisac bei podvijenog repa a gone ga jata
kokoaka -zavri starac priu.
Blanka se nasmeja i ree da to nije moguno, jer se kokoke
radaju glupe i slabe, dok su lisci odvajkada lukavi i jaki. Medutim,
Pedro Garsija Trei nije se nasmejao. ita-vog tog popodneva
zamiljeno je cutao razmiljajui o liscu i kokokama. Moda je
ba tog dana deak poeo da izrasta u mukarca.
 V Ljubavnici
Blankino detinjstvo proticalo je bez velikih nemira. To-pla leta
na imanju Tri Marije u kojima je otkrivala snagu osecanja koje je
raslo zajedno s njom smenjivala je svakodnevica prestonikog
ivota slina svakodnevici svih devojica njenog uzrasta i porekla.
Jedino je Klarino prisustvo da-valo izvesnu neobinu crtu njenom
ivotu. Svakog jutra ula bi Nana s dorukom u rukama da je
izvue iz tekog sna, proveri kolsku uniformu, zategne arape,
namesti eir, navue rukavice, popravi maramicu, poreda knjige u
torbu, mr-mljajuci pri tom molitve za due umrlih i glasno
savetujui Blanku da pazi da je ne zavedu kaluderice.
-Opake su to ene -govorila je. -Izaberu najlepe i
najpametnije uenice iz najboljih kua pa ih strpaju u mana-stir,
obriju im glave i teraju ih da ceo ivot provedu pravei kolaice
za prodaju i uvajui nepoznate starce.
Sofer je odvozio devojicu u kolu u kojoj se svakog jutra
drala jutarnja misa i davalo obavezno priee. Blanka je kleala
na klupi i udisala snaan miris tamjana i Ijiljana Device Marije i
pri tom ju je spopadola tegoba pomeana sa oseanjem munine,
greha i dosade. To je bila jedina stvai koja joj se u koli nije
svidala. Ali \olela je vi(oke kamene holove, besprekornu istocu
merrnernih stubita, belinu golih zidova i gvozdenog Hrista koji je
straario na i lazu. Bila je romantino i osetljivo stvorenje, sklono
samoi, riedrueijubivo, spremno da se do suza raznei kad u bati
procvetaju ruze, kad udahne neni miris sapuna koji je oseala kad
bi
158 Izabela Aljende

se kaluderice nagnule nad njenim sveskama ili kad bi zaostala za

drugima da bi osetila tuni milk praznih uionica. Smatrali su je
stidljivom i melanholinom. Samo je u priro-di, kad bi joj koa
zasjala od sunca, a stomak bio pun sveeg voa i kad bi s Pedrom
Treim trala po panjacima, bi-la vesela i razdragana. Njena
majka govorila je da je to prava Blanka, a da je ona druga, ona
gradska, uspavana zim-skim snom.
Zbog neprekidne uzrujanosti koja je vladala u velikoj kui na
uglu niko sem Nane nije primetio da se Blanka polako
preobraava u enu. Zakoraila je u mladost iznenada. Od Truebe
je nasledila pansku i arapsku krv, gospodsko dranje, oholi gr na
usnama, maslinastu kou i tamne oi dobijene mediteranskim
genima, all obojene nasledem s majine strane od koje je pokupila
Ijupkost i ari koje nijedan Trueba nikada nije imao. Bila je mirno
stvorenje koje je ume-lo da se zabavi samo sobora. Uila je, igrala
se lutkama i nikad nije pokazala ni najmanju sklonost prema
spiritisti-kim vetinama svoje majke ili oevim besovima. U
porodici se polualjivo govorilo da je ona jedino normalno
stvorenje u poslednjih nekoliko generacija i, uistinu, bila je pravo
udo od uravnoteenosti i jednostavnosti. Negde oko trinaeste
godine poee da joj se razvijaju grudi i da joj se izduuje stas,
smrala je i izrasla kao iz vode. Nana joj je pokupila kosu u pundu
i povela je da kupi prvi grudnjak, pr-vi par svilenih arapi, prvu
devojaku haljinu i paket malih uloaka za ono to je ona nazivala
demostracijom. Njena majka je za to vreme i dalje pomerala
stolice, svirala opena na zatvon-nom klaviru i recitovala predivne
stihove bez rime, smisla i logike nekog mladog pesnika koga je
dovela u kuu i o kome je ceo svet govorio, ne primeujuci pro-
mene na svojoj erki, ne opaajui otputene porube na njenoj
kolskoj kecelji i ne videi da se zarumenjeno lice neosetno
preobrazilo u lice prave ene. Klara je ivela osetljivija na aure i
fluide nego na centimetre i kilograme. Jednog
Kua duhova 159

dana ugledala ju je kako ulazi u sobu u haljini za izlazak i

zaprepastila se shvativi da je ta visoka, tamnoputa gospodi-ca
njena mala Blanka. Zagrlila ju je, obasula poljupcima i skrenula joj
panju da ce uskoro dobiti menstruaciju.
- Sedi da ti objasnim ta je to -rekla je Klara.
- Nema potrebe, mama, dobijam je redovno svakog me-seca
ve itavih godinu dana -nasmejala se Blanka.
Njihov odnos nije pretrpeo znaajne promene zbog de-vojinog
odrastanja, jer se zasnivao na vrstim principima potpunog
medusobnog prihvatanja i zajednikoj sposobnosti da se smeju
gotovo svim stvarima u ivotu.
Te godine leto je dolo rano, donoseci suvu i sparnu vrelinu
koja je prekrila grad komarnim bleskom pa su za nekoliko
nedelja ubrzali svoj odlazak na Tri Marije. Blanka je kao i svake
godine nestrpljivo ekala trenutak kad e ugledati Pedra Treeg i
kao i svake godine potraila ga je pogledom im je izala iz kola.
Otkrila je njegovu senku skrivenu u tami kucnog praga i iskoila
iz auta ureci mu u susret sa enjom svih onih meseci u kojima je
o njemu sanjala, all je zaprepacena videla kako joj okree leda i
trkom nestaje.
itavo popodne lutala je okolo pretraujui mesta na kojima
su se sastajali, raspitivala se za njega, dozivala ga. Traila ga je i u
kui Pedra Garsije i na kraju, kad je pala noc, legla je iscrpljena,
bez veere. Rastuena i zaudena, na svom bronzanom krevetu
zarila je lice u jastuk i neuteno plakala. Kada joj je Nana donela
olju mleka s medom, odmah je shvatila razlog njene tuge.
- Ba mi je drago! -ree ona i kiselo se nasmei. -Ni si u
godinama da se igra s tim valjivim balavcem.
Posle pola sata ula je njena majka da je zagrli pre spa-vanja i
zatekla je kako se trese od jecanja. Klara je istog trena prestala da
bude zaneseni andeo i spustila se na stupanj obinih smrtnika koje
u etrnaestoj godini more prvi Ijubavni jadi. Na sva njena
zapitkivanja Blanka nije pruala
J60 Izabela Aljende

objanjenja, jer je bila veoma ponosna ili odve ena. Klara je

zatim sela na ivicu kreveta i milovala Blanku dok se nije smirila.
Te noi Blanka je rdavo spavala i probudila se dok su senke jo
lelujale u velikoj sobi. Zagledala se u ukrasne are na tavanici, a
kada je zaula kukurikanje petla, usta-la je i razmakla zavese da
ude blaga jutaraja svetlost s pr-vim amorom. Prila je ogledalu i
paljivo se zagledala. Svukla je spavaicu i prvi put detaljno
pregledala svoje telo. Shvativi da je njen drugar pobegao kada je
video kako se zadevojila, Blanka se osmehnula nekim novim i
tananim enskim osmehom. Obukla je prologodinju haljinu, koju
maltene nije mogla da zakopa, umotala se u vuneni al i izila na
vrhovima prstiju da ne probudi ukuane. im je izila u polje,
jutarnja sveina odagnala je njene none more. Prvi sunevi zraci
ukrtali su se kao maevi na planinskim visovima, a sa zagrejane
zemlje isparavala je rosa, laka be-la pena brisala je obrise stvari i
pretvarala predeo u neko snovidenje. Naokolo je vladao mir, a
jedini um koji je naruavao tisinu snenih polja bilo je pucketanje
suvih grani-ca i opalog lia pod njenim tabanima. Priinjavalo
joj se da su zamagljeni topoljaci, zlatna ita i daleki modri visovi u
prozranom jutarnjem nebu samo neka davnanja uspomena
izronila iz seanja, neto to je ranije videla ba u tom obliku.
inilo joj se da je taj trenutak nekada ranije vec doi-vela. Nona
kiica orosila je zemlju i drvee. Osetila je kako su joj se okvasile
cipele i odea. Udahnula je miris vla: ne zemlje, trulog lia,
crnice i trave, a sva ula ispunie' joj se nepoznatim blaenstvom.
Blanka stie do reke i ugleda svog prijatelja iz detinji stva:
sedeo je tamo gde su se esto sastajali. Te godine PeJ dro Trei
nije porastao kao ona, jo je bio onaj mravi trj buasti, tamnoputi
deai, sa izrazom starake mudrosti crnim oima. Kada je
primetio Blanku, ustao je i ona je pro*J cenila da je za pola glave
nii od nje. Zbunjeno su se glerj dali, oseajui prvi put da su
maltene dvoje stranaca. Netre
Kua duhova 161

mice su stajali neko vreme, naizgled beskonano, saivljavajuci se

sa promenama i novim razlikama, a onda je nenad- , no
zacvrkutao vrabac i we je opet bilo kao prolog leta. Po- j
novo su bili dvoje dece koja trkaraju, grle se i smeju, po- i
sru, padaju i valjaju se po zemlji, gule kolena o kamenje,
neumorao apucu svoja imena, presreni to su opet zajed-no. Na
kraju su se smirili. On je paljivo trebio suvo lice I iz njene
kose.
- Dodi, hou da ti neto pokaem -ree joj Pedro Tre- i
i.
Uze je za ruku i povede. Koraali su uivajui u tom pr-vom
jutru sveta, gacali po blatu, brali stabljiice i sisali sok, .
zgledali se i osmehivali, bez ijedne rei, dok naposletku nisu
stigli do jedne livade. lako se sunce pomolilo iznad vul-kana,
jo se ne bee sasvim razdanilo i zemlja je dremala. Pedro joj
dade znak da legne i da uti. Otpuzali su do grmlja, zaobili
jedan bun i tada se pred Blankom ukazao dir-Ijiv prizor.
Usamljena, na breuljku se drebila lepa doratasta kobila.
Zaustavivi dah, deca su netremice gledala kako kobila stenje i
napinje se, a onda se ukazala glava i, posle dueg vremena,
ostatak drebenceta. im je drebe palo na tlo, majka stade da
ga lie tako da je ubrzo bilo isto i blistavo kao ulateno drvo.
Gurkala ga je gubicom i hrabrila da stane na noge. drebence
pokua da se uspravi, all tek rodene slabane noge pokleknue i
ono ostade da lei, bespomocno gledajui majku koja je
rzanjem pozdravljala jutarnje sunce. Blanka oseti kako joj se
grudi nadimaju od srece, a suze naviru od ganutosti.
- Kada odrastem, udacu se za tebe i iveemo ovde, na
imanju Tri Marije -ree ona tiho.
Pedro je pogleda tunim izrazom starca i odreno mahnu
glavom. Jo je bio dete, vede od nje, all je znao gde je
njegovo mesto u svetu. Takode je znao da ce to devojku
voleti itavog ivota, da ce to jutro veno pamtiti i da e biti
poslednje to e mu se ukazati u samrtnom asu.
162 Izabela Aljende

Citavog tog leta kolebali su se izmedu poznatog detinjstva i

budenja mukarca i ene. Katkada su jurcali kao der-lad,
prepadajui kokoke i uznemirujui krave, pili su mlako, tek
pomuzeno mleko koje im je stvaralo brkove od pene, kra-li su tek
ispecen hleb, verali se na drvee i u kronjama pravili mala
skrovita od granja. Povremeno su se skrivali u najgucim i
najtamnovitijim ikarama, pravili su postelje od li-a, igrali se
mua i ene i do iznemoglosti se milovali. Ni-su izgubili nita od
ednosti, svlaili su se bez znatielje i goli kupali u reci, gnjurali
do dna i preputali se da ih ma-tica nosi po uglaanim oblucima.
Medutim, pojedine stvari vie nisu delili kao ranije. Nauili su da
se stide jedno drugoga. Vie se nisu nadmetali ko e nainiti veu
lokvu mokrae, a Blanka je utala o onoj mrkocrvenoj materiji
koja jj Je jednom meseno prljala gaice. Premda ih niko nije
upozorio, shvatili su da pred drugima ne mogu da budu prisni.
Kada bi Blanka obukla gospodsku haljinu i u popodnevnim
asovima sa ukuanima na terasi pijuckala limunadu, Pedro Trei
je, ne prilazeci, poizdalje gledao. Poeli su da se kriju i kriom
igraju. Pred odraslima se nisu drali za ruke u etnji i pretvarali su
se da su toboe jedno drugome tuCti, e-lei da sa sebe odvrate
panju. Nana je sa olakanjem odahnula, all Klara je poela
paljivije da ih posmatra.
Prode raspust i jednog dana porodica Trueba, pretovarena
teglama s demom i kompotom, sepetima voa, sira, kokoaka i
usoljenih zeeva, s kotaricama jaja, krenu u glavni grad. Dok su te
silne namirnice trpali u kola koja e ih odvesti do voza, Blanka i
Pedro se sakrie u ambar da se oproste. Za protekla tri meseca
zavoleli su se neobuzdanom strau koja e ih opijati do
poslednjeg dana ivota. Ta Ijubav ce s godinama postati
postojanija i neraskidivija, all je vec tada bila duboka i siguraa
kao to e biti kasnije. Dok su udisali miriljavu prainu ambara,
u zlatnoj i mutnoj jutarnjoj svetlosti koja je sipila izmedu dasaka,
oni su se, na go-mili ita, Ijubili, dirkali i oblizivali, ujedali se,
grizli i tipa-
Kua duhova 163

li, jecali i jedno drugome pili suze, zakleli se na venu Ijubav i

dogovorili se kako da potajno oHritvuju vpzu dok me-secima
budu razdvojeni.
Svi oni koji su prisustvovali tom dogadaju siau se da je bilo
oko osam sati uvee kada se pojavila Ferula, mada nita nije
predskazalo njen dolazak. Svi su raogli da je vide u njenoj
utirkanoj bluzi, sa svenjem kljueva o pojasu i usedelikom
pundom: takvu su je, uostalom, oduvek vidali u kuci. Pojavila se
na vratima trpezarije ba u trenutku ka-da je Esteban poeo da
see peenje i mada je nisu videli punih est godina, odmah su je,
onako ubledelu i oronulu, prepoznali. Bila je subota pa su blizanci
Hajme i Nikolas do-li iz interaata da provedu vikend sa
porodicom, tako da su se i oni zatekli u kui. Njihovo svedoenje
posebno je znaajno jer su jedini od ukuana iveli sasvim daleko
od uticaja arobnog tronoca. Krutost engleskog koleda titila ih
je od magije i spiritizma. Najpre su osetili iznenadnu hlad-nou i
Klara zapovedi da pozatvaraju prozore jer je pomisli-la da
odnekuda duva promaja. Zatim se zaulo zveckanje kljueva i
gotovo istog trena otvorila su se vrata na kojima se pojavila Ferula,
utljiva i sa odsutnim, nekamo odlutalim izrazom lica, ba u asu
kada je kroz kuhinjska vrata ulazi-la Nana sa inijom salate.
Skamenivi se od zaprepaenja, Esteban Trueba je zastao, drei
u vazduhu no i viljuku, dok je troje dece gotovo uglas
povikalo: ,,Tetka Ferula!" Blanka ustade elei da joj pritri, all je
Klara, koja je se-dela pored nje, uhvati za ruku i zadra. U stvari,
poto se odavno srodila sa natprirodnim pojavama, Klara je odmah
shvatila ta predstoji, iako zaovin spoljanji izgled nije odavao
njeno pravo stanje. Ferula zastade na pola metra od sto-la, pogleda
ih we praznim i ravnodunim pogledom, a zatim pode prema Klari
koja ustade, all se ak i ne pomeri, nego sklopi oi i stade da die
isprekidano kao da je gui astma. Ferula joj pride, spusti ruke na
njena ramena i brzo Je poljubi u elo. U trpezariji je vladao tajac,
ulo se samo
764 Izabela Aljende

Klarino ubrzano disanje i metalni zveket kljueva o Feruli-nom

pojasu. Poto je poljubila snahu, Ferula je obide i izi-de kuda je
ula, polako zatvorivi vrata za sobom. Ukuani su stajali kao
ukopani. We je liilo na ruan san. A onda Nana poe najednom
da se trese, inija sa salatom pade joj na pod i svi se trgnue od
zveketa srebrne posude. Klara otvori oi. I dalje je teko disala, a
tihe suze klizile su joj niz obraze, kapale niz vrat i kvasile bluzu.
- Ferula je umrla -saopti ona.
Esteban Trueba ispusti no i viljuku i istra iz trpezarije.
Izjurivi na ulicu, dozivao je sestru, all od nje nije bi
10ni
traga. U meduvremenu, Klara naredi nekoj od sluavki da donese
kapute i kada se njen mu vratio, ona se bee obukla i drala je
kljueve automobila.
- Idemo do oca Antonija -ree.
Putem su utali kao zaliveni. Dok je vozio, Estebanu se srce
stezalo od jada. Traio je staru parohiju oca Antonija u tim
sirotinjskim etvrtima gde njegova noga vec godinama nije
stupila. upnik je priivao dugme na iznoenoj mantiji kada oni
banue i saoptie mu da je Ferula umrla.
- Nije moguno! -uzviknu. -Sreo sam se s njom pre dva dana,
bila je krepka i duhovno ila.
- Odvedite nas do njene kue, oe -preklinjala je Klara.
-Znam ta vam govorim. Ona je umrla.
Na Klarino navaljivanje, otac Antonio pode s njima. Po-veo
je Estebana uzanim uliicama do Ferulinog prebivalita. We te
godine samoe ona je proivela u jednoj od onih si-rotinjskih
kua u kojoj je, kao mlada, odlazila da ita molitve, iako su se
tome opirali ba oni kojima je itala. Mora-
11su
da neto podalje ostave kola, jer su uliice postajale,, we ue i
ubrzo su uvideli da mogu proci jedino biciklom ili| peice.
Krenuvi peice, izbegavali su kaljuge i obilazili go*j mile smea
po kojima su se motale make kao neme senkeJ Ta sirotinjska
etvrt sastojala se od dugog niza ruevnih kiHJ a, slinih jedna
drugoj, malih i kukavnih betonskih kuera*i
Kua duhova 765

ka, s jednim vratima i dva prozora, obojenih zagasitim bojama,

naherenih i nagrizenih vlagom. Izmedu njih bile su razapete ice
na kojima se danju suilo rublje. U tom nonom asu, bez rublja,
ice su podrhtavale. Nasred uliice nalazi-la se esma sa koje su
nosile vodu we oblinje porodice. Samo dve svetiljke osvetljavale
su uski prolaz izmedu kuca. Otac Antonio pozdravi neku staricu
koja je stajala pored esme i ekala da joj tanak mlaz iz slavine
napuni kotli.
- Jesi li videla gospodicu Ferulu? -upita.
- Mora da je kod kue, oe. Nisam je vidala poslednjih dana
-odvrati starica.
Otac Antonio zatim pokaza na jedan od kuceraka koji se nije
razlikovao od ostalih. Ipak, iako tuan, prljav i oljuten, jedini je
imao dve saksije pored vrata, a iz njih su rasle slabane mukatle,
to sirotinjsko cvee. Svetenik zalupa na vrata.
- Samo udite, oe! -doviknu starica pored esme. -Go- spodica
nikada ne zakljuava. Nema ta da joj ukradu.
Esteban Trueba je otvorio vrata i pozvao sestru, all nije smeo
da ude. Klara je prva prekoraila prag. Unutra je bilo mrano, a iz
pomrine ih zapahnu prepoznatljiv miris lavan-de i limuna. Otac
Antonio upali ibicu. Plamiak naini svetlosni krug u polutami,
all se ugasi pre nego to su mogli da se osvrnu i osmotre oko sebe.
- Priekajte ovde! -ree upnik. -Poznajem kuu. Nainio je
nekoliko koraka naslepo i ubrzo upalio we-
cu.
Tada se njegova fantastina prilika, izobliena svetlou, koja ga
je lelujavo obasjavala odozdo, izvitopereno ocrtala po prljavom
svodu, a dinovska senka zaigrala po zidovima. Klara je podrobno
opisala ovaj prizor u svom dnevniku, potanko prikazujui dve
prostorije vlanih zidova, mali prljavi umivaonik bez tekue vode
i kuhinju u kojoj su zatekli okrajke bajatog hleba na stolu i malo
aja u lonetu. A i ostalo to su videli u Ferulinom prebivalitu
uinilo se Klan potpuno u skladu sa komarom koji je nastao onog
trenut-
166 habela Aljende

ka kada se njena zaova pojavila u trpezariji velike kue na uglu da

se oprosti zanavek. Prostorija je liila na magazu neke
starinarnice ili kulise neke bedne putujue pozorine druine. 0
klinovima na zidu visile su starinske haljine, okovratnici od perja,
iskrzani komadi krzna, ogrlice od lanog bisera, eiri noeni pre
pola veka, uutele podsuknje sa izandalom ipkom,
svojevremeno raskone odede od ijeg sjaja nije ostalo ni traga,
neopisive admiralske jakne i biskupski epitrahilji, a po svemu
tom dumbusu bee popala viegodinja praina. Po podu su se
povlaile satenske cipe-lice, balske torbice iparica, pojasevi sa
ljokicama, narame-nice, pa ak i jedna sablja vojnog pitomca.
Opazila je tune vlasulje, boice sa minkom, prazne teglice od
pomade i nepojaman lom kojekakvih bezvezarija razbacanih
kojekuda. Uska vrata povezivala su jedine dve prostorije. U
drugoj odaji, na krevetu je leala Ferula. Nakindurena kao
austrijska carica, bila je u somotskoj haljini izgrizenoj od
moljaca, ispod koje je virila podsuknja od utog tafta, dok joj je
na glavi, privrena za teme, blistala neverovatna perika operske
pevaice. Pored nje nije bilo nikoga i niko nije prisustvovao
njenoj agoniji. Izraunali su da je ve mnogo sati mrtva, jer su
pacovi poeli da joj grizu stopala i odgrizaju none prste. Bila je
velianstvena u emernoj naputenosti svrgnute kraljice, a lice joj
je poprimilo blaen i vedar izraz kakav nije nikada imala u svom
napaenom ivotu.
- Volela je da oblai iznoene haljine koje je nabavljala
budzato ili ih je sakupljala po smetlitima, mackala se svakojakim
bojama i naticala perike na glavu, all nikada nikome nije nanela
zla, naprotiv, do samrtnog asa revnosno je itala molitve za
spasenje grenika -ree im otac Antonio.
- Ostavite me nasamo s njom -odluno se umea Klara. Dva
mukara izidoe na uliicu gde su ve poeli da se1]
okupljaju susedi. Klara skide beli laneni ogrta, zasue rukave,
pride svojoj zaovi, neno ukloni periku s njene glave i tada opazi
da je ona meltene elava, sparuena i oronula,
Kuca duhova 167

Poljubi je u elo ba kao to je Ferula poljubila nju u trpezariji i

onda sasvim mirno prionu da je dotera za ukop. Svukla je Ferulu,
briljivo je nasapunjala i oprala, napudrala i pokropila
kolonjskom vodom, neno oeljala onih nekoliko preostalih vlasi,
obukla joj najudnije i najelegantnije dronjke koje je nala i
naposletku joj nataknula sopransku periku. Kao da joj je u smrti
vracala delic one neizmerne panje kojom ju je zaova obasipala u
ivotu. Dok je doterivala Ferulu, borei se protiv astme, priala joj
je o Blanki koja se vec zadevojila, o blizancima, o velikoj kuci na
uglu i o imanju na selu, ,,kad bi samo znala koliko nam je teko
bez tebe, zaovo, mnogo mi nedostaje kada treba da se tota uradi
za mnogolanu porodicu, a ti dobro zna da ja nisam stvorena za
kune poslove, deaci su nepodnoljivi, dok je Blanka za uzvrat
predivna devojka, hortenzije koje si posadila na imanju Tri Marije
bujne su i arobne, ima i plavih, jer sam stavila bakarne novie u
crnicu da bi imali plave cvetove, to je tajna prirode, Ferula, uvek
se setim tebe kada ih stavljam u vaze, jer me niko nije voleo kao
ti".
Poto je obavila we pripreme, Klara je zastala na trenutak da
pomiluje mrtvu zaovu i kae joj jo poneku re, a zatim je pozvala
mua i oca Antonija, preputajui im ostale brige o sahrani. U
jednoj kutiji od dvopeka pronali su netaknute we one mesene
koverte s novcem koje je Esteban godinama slao sestri. Klara ih je
predala sveteniku da ih razdeli sirotinji, uverena da bi i Ferula
tako postupila.
Svetenik je ostao pored pokojnice da pacovi ne bi kidisali na
le. Klara i Esteban su negde oko ponoi izili iz kue. Pred
vratima su se ve tiskale komije prepriavajui novost. Njih dvoje
bili su prinudeni da se nekako probiju izmedu radoznalaca i pasa
koji su se oko njih motali. Esteban je pourio krupnim koracima,
vukui Klaru za ruku, ne obazinii se to mu prljava voda prska
besprekorne sive pantane engleskog kroja. Bio je van sebe od besa,
jer je njegova sestra, iako mrtva, budila u njemu oseanje krivice,
ba
_/68 Izabela Aljende

kao kad je bio dete. Setio se detinjstva kada ga je saletala

turobnim izrazima panje i brige, kada ga je zatrpavala du-
govima zahvalnosti koje nikada nee uspeti da izmiri. Ponovo
je osetio ono oseanje nedostojnosti koje ga je tako esto
obuzimalo pred njom, mrzeo je taj njen smisao za rtvovanje,
njenu strogost, sklonost prema siromatvu, njenu postojanu
ednost, we ono to je oseao kao prekor svojoj samoivoj,
poudnoj prirodi eljnoj vlasti. Neka te davo odne-se, matora
prokletnico!, promrmlja, odbijajui da prizna, ma-kar u
najskrivenijem kutku srca, da mu zakonita ena tako-rei nije
pripadala otkako je Ferulu najurio iz kue.
- Ako je ve imala novca, zato je ivela tako? -raz IJ drao se
Esteban.
- Zato to nije imala nita drugo -polako je odgovori-la Klara.

Tokom meseci dok su bili razdvojeni, Blanka i Pedroi Trei

pisali su jedno drugom vatrena pisma koja je on pot-i pisivao
enskim imenom, a ona ih skrivala odmah po prije/| mu. Nani je
polo za rukom da poneko i zapleni, all nijef umela da ita -mada
ne bi razumela sadraj ak i da je bi-la pismena -to je bilo sreno
po nju, jer njeno srce ne odolelo. Cele te zime Blanka je na
asovima runog rada koli plela pulover od kotske vune i
sanjarila da pored nji spava Pedro Trei. A on je, opet, cele
bogovetne zime sast vljao pesmice za gitaru da ih jednog dana
pevui Blanki je vajao njen lik im bi mu komad drveta dopao
ruku. tom, nije mogao da razdvoji andeosko seanje na devojku
onih nemira koji su mu raspaljivali krv, omekavali kos menjali
glas i izazivali slatku jezu. Lomio se izmedu po svog tela, koje je
postepeno postojalo muevno, i nenog anja, koje je jo bilo u
znaku bezazlenih detinjih igara.
Oboje su s bolnim nestrpljenjem doekali poetak let kada su
se naposletku sreli, Pedro Trei nije mogao da vue glavu kroz
okovratnik pulovera koji mu je Blanka
Kuca duhova 169

plela, jer je tokom proteklih meseci zanavek prestao da bu-de dete

i izrastao u stasitog mukarca. Nene popevke o rosnom cvecu i
rujnoj zori zazvuale su Blanki vie nego smeno jer je, u
meduvremenu, poprimila dranje i prohteve odrasle ene.
Pedro Trei je oduvek bio mrav, trave kose i tunog pogleda,
all je s promenom glasa u prvim danima mladosti stekao promukao
i enjiv prizvuk po kome e se prouti kasnije kada bude pevao o
revoluciji. Govorio je malo, drao se osorno i nadureno, all je
imao nene i prefinjene ruke, dugih umetnikih prstiju kojima je
deljao drvo, izvijao tugovanke prebirajui po icama gitare, crtao
sa istom lakoom s kojom je pritezao dizgine konjima, zamahivao
sekirom teui drvo ili rukovao plugom. Jedino on nije povijao
iju pred gazdom na imanju Tri Marije. Njegov otac Pedro Mladi
upozoravao ga je nebrojeno puta da ne gleda izazov-no gazdi u
oi, da mu ne prkosi i da ne zamece kavgu s njim, a kada nita nije
pomoglo, izlemao ga je jednog dana elei da ga donekle ukroti.
Medutim, sin je bio rodeni bun-tovnik. U desetoj godini znao je
barem koliko i uiteljica u seoskoj koli, a u dvanaestoj nita ga
nije moglo odvratiti da pode u oblasnu kolu. Jaui ili peice, po
vetru ili kii, on je svakog jutra u pet sati polazio iz svog kuerki.
od cigle. Po hiljadu puta proitavao je pustolovne knjige iz
maginih kovega ujaka Markosa, a zatim je nastavio da se kljuka
drukijim knjigama koje su mu pozajmljivali sindikalisti iz krme
ili otac Hose Dulse Marija, koji ga je uzgred podsticao da neguje
urodeni dar za sastavljanje stihova i izraavanje pesama.
-Sinko, sveta majka Crkva nalazi se na desnici, all je Isus
Hristos uvek bio na levici -govorio mu je tajanstveno dok je
pijuckao misno vino kojim je proslavljao posete Pedra Treeg.

A^onda ga je jednog dana, dok se odmarao na terasi po s e

ruka, Esteban Trueba uo kako pevui pesmicu o koko-

170 Izabela Aljende

kama koje su se ujedinile protiv lisca i tako ga zdruene

pobedile.
- Hocu da ujem ta peva. Deder, ponovi! -zapovedi mu.
Pedro Trei je lagano prihvatio gitaru, namestio stolii-
cu
pod nogu i stao da prebira po icama. Netremice je gledao u
gazdu dok se njegov barunasti glas, prepun strasti i ara, peo
kroz popodnevni dreme i sijestu.
Esteban Trueba nije bio glup i odmah je shvatio izazov.
- Aha! Tako, dakle? Vidim da se pesmom mogu izrazi-ti
svakojake budalatine -zareao je. -Bilo bi ti bolje da se okane
toga i peva Ijubavne stvari.
- Ali, gazda, meni se ovo dopada. Ujedinjavanje poveava
mo, kao to kae otac Hose Dulse Marija. Ako se kokoke mogu
uhvatiti u kotac s lisicom, ta li tek mogu Ijudi?
Nehajno je uzeo gitaru i geguckajui iziao, a Esteban nije
stigao ni da bekne iako je penio od besa. Od tog dana Esteban
Trueba ga je podozrivo vrebao i drao na oku. Da bi ga omeo da
odlazi u oblasnu kolu, iznaao mu je svakojake poslove koje
obino rade odrasli, all je deak ustajao ranije i legao kasnije da bi
ih posvravao. Te godine Este-ban ga je iibao pred ocem jer je
medu nadniarima irio ideje koje su ve kruile medu
sindikalistima po oblasti, ide-1 je o slobodnoj nedelji, minimalnoj
dnevnici, penziji i zdravstvenom osiguranju, trudnikom
bolovanju, slobodnim izbo-rima, a u svemu tome najozbiljnija je
bila zamisao o udruivanju seljaka radi suprotstavljanja
zemljoposednicima.
Kada je tog leta za raspust Blanka stigla na imanje Trij Marije,
maltene ga nije prepoznala. Bee se raskrupnjao i izJ rastao vie od
petnaest centimetara, tako da nije ostalo traga od onog trbuastog
deteta s kojim je provela sva let u detinjstvu. Sila je s kola,
povukla suknju na kolena i pr^ vi put nije potrala da mu se obisne
o vrat, nego mu je klii nula glavom umesto pozdrava. Ipak,
pogledom mu je nepri^ metno kazala ono to drugi nisu smeli da
uju, a o emi mu je inae pisala u bestidnim ifrovanim pismima.
Nana
Kuaduhova 171

kriom posmatrala prizor i zlurado se nasmeila. Proavi pored

Pedra Treceg, jetko se nacerila.
-Naui, balave, da se drui sa sebi ravnima, a ne da se mota
oko gospodica -podsmehnula mu se kroza zube.
Te veeri Blanka je sa ukuanima u trpezariji jela pile-ci
paprika, s kojim su ih uvek doekivali na imanju, nije pokazivala
ni najmanje nestrpljenje dok je otac, posle vee-re, natenane
pijuckao konjak i priao o uvoznim kravama i rudnicima zlata.
Priekala je da im majka da znak za spavanje, ustala je bez urbe,
svima poelela laku no i otila u svoju sobu. Prvi put u ivotu
zakljuala je vrata. Ne svlaei se, sela je na krevet i u pomrini
saekala da se utiaju glasovi blizanaca u susednoj sobi, da
prestanu koraci posluge, um vrata i brava, te da kua utone u san.
A tada je otvorila prozor i skoila medu hortenzije koje je, mnogo
ranije, posadila tetka Ferula. No je bila mesena i vedra, u-li su
se jedino popci i abe. Udahnula je duboko i osetila slatkast miris
bresaka ostavljenih u dvoritu da se prosue pre konzerviranja.
Priekala je da joj se oi priviknu na pomrinu, a zatim se zaputila
prema reci. Medutim, posle nekoliko koraka, iz tame su besno
zalajali psi uvari koje su nou putali s lanca. Bile su to etiri
strane nemani, odrasle na lancu, a povazdan zatvorene; nikada ih
nije videla izbliza, a ni oni nju nisu mogli prepoznati. Krv joj se
namah sledila u ilama i umalo nije poela da vie, all se odnekud
prisetila kako joj Pedro Garsija Stariji jednom ispriao da lo-povi
nou idu goli, jer ih tako psi ne napadaju. Bez oklevanja, brzo
koliko je uzrujanost doputala, ona je svukla ode-cu sa sebe,
smotala je pod pazuho, a onda je krenula mirnim koracima, moleci
se Svevinjemu da psine ne nanjue njen strah. Primetila ih je kako
nasru lajui, all je bez usporavanja nastavila da ide. Psi su joj
prili reei, all ona nije zastajala. Jedna psina, hrabrija od ostalih,
prila je i pocela da je njui. Blanka je osetila njen topao zadah
oko slalna' ah se niJe osvrnula. Neko vreme ili su za njom, laju-
772 Izabela Aljende

i i reei, a onda su naposletku zlovoljno odustali i vratili se.

Blanka je odahnula sa olakanjem, a onda je, opazivi da oblivena
znojem drhti kao prut, zastala, naslonila se na neko drvo i
priekala da splasne umor od kojeg je naprosto padala s nogu.
Zatim se urno obukla i potrala prema reci.
Pedro Trei ekao je na istom mestu gde su se sastaja-li
prethodnog leta i gde je, pre mnogo godina, Esteban Trueba
osiono razdeviio sirotu Panu Garsiju. im je ugledala mladia,
Blanka se silno zarumenela. Proteklo je vie mese-ci od njihovog
poslednjeg susreta, a on je u meduvremenu ovrsnuo i postao
mukarac, dok je ona ivela izmedu etiri zida roditeljske kuce i u
koli asnih sestara, potedena ivotnih tegoba, sanjareci uz
pletivo; all slike iz tih romanti-nih sanjarija nisu se podudarale sa
tim visokim mladiem koji joj je sada prilazio apuui njeno ime.
Pedro Trei isprui ruku i neno je pomilova po vratu. Blanka
oseti kako joj neka toplina struji telom, noge joj pokleknue, ona
sklopi oi i prepusti se. Mladi je neno privue u obgrli, a ona zari
nos u grudi tog nepoznatog oveka, posve razliitog od mr-avog
dekia s kojim se pre nekoliko meseci povazdan milovala.
Udahnula je njegov novi miris, okrznula njegovu ogrubelu kou,
opipala njegovo mravo i vrsto telo, osetila potpuno i blaeno
spokojstvo, tako razliito od maloanje unezverenosti. Potraili su
se jezicima kao nekada, mada je\ to sada liilo na neko
novopronadeno milovanje, pali su na| kolena, pomamno se grlei, a
zatim su se valjali po nenoj| postelji vlane trave. Otkrivali su se
prvi put i nisu imali ta| da jedno drugome kau. Nebeskim
svodom proao je mesec, all ga oni nisu primetili, jer su istraivali
svoju najdublju in] timnost i nezajaljivo zalazili jedno drugome
pod kou.
Poev od te noi, Blanka i Pedro Trei sastajali su svake noi,
na istom mestu i u isto vreme. Ona je danju we zla, itala i slikala
bljutave akvarele u okolini, praena si nim pogledom Nane, koja je
najzad mogla mirao da spavS Za uzvrat, Klara je slutila da se neto
udno deava, jer
Kua duhova 173

opazila novu svetlost u oreolu njene keri i verovala je da nagata

ta bi mogao da bude uzrok toj pojavi. Pedro Trei je svojski radio
we uobiajene poslove u polju i redovno je poseivao prijatelje u
naselju. U sumrak je padao od umora, all ga je krepila pomisao da
e se ubrzo sastati sa Blankom. Nije mu uzalud bilo tek petnaest
godina. Tako su proveli le-to. Mnogo godina kasnije, oboje e se
seati tih strasnih no-ci kao najlepeg doba u ivotu.
Za to vreme Hajme i Nikolas koristili su raspust da se-bi
priute we ono to im je bilo zabranjeno u britanskom internatu:
dernjali su se do iznemoglosti, tukli se kad im se prohte,
pretvorivi se u dva prljava, poderana mrkavca, izranavljenih
kolena i valjive kose, koji su uivali u sveem vou, suncu i
slobodi. Od kuce su odlazili im se razdani, a vraali se tek poto
padne mrak, povazdan su prackom ganjali zeeve, jurcali poljima
ili su kriomice gledali ene koje su prale rublje na reci.
Tako su protekle tri godine, a onda je zemljotres pore-metio
uobiajeni tok stvari. Kada se zavrio poslednji raspust, blizanci
su se pre ostalih ukucana vratili u grad. S nji-ma su otputovale
Nana i gradske sluavke sa znatnim delom prtljaga. Deaci su
otili pravo u koled, dok su Nana i osta-la posluga spremali
veliku kucu na uglu za skori povratak domaina.
Blanka je ostala s roditeljima jo nekoliko dana na selu. A onda
su Klaru poele najednom da spopadaju none more, tumarala je
hodnicima kao mesear i budila se urlajui. Danju je lutala kao
pometena. Po ponaanju stoke predosecala je da e se neto
strano dogoditi: kokoke nisu nosile jaja, krave su bile
unezverene, psi su besomuno zavijali, a !z rupa su izlazili pacovi,
pauci i crvi, ptice su naputale gnezda i odlazile u jatima,
ostavljajui gladne ptie da piju-cu u kronjama. Kao opinjena,
Klara je zurila u tanak stub . elog vulkanskog dima, budno pratei
kako se menjaju boJe na nebu. Blanka joj je napravila smirujue
napitke i bla-
174 Izabela Aljende

ge kupke, dok se Esteban dosetio nekih homeopatskih pilula za

smirenje, all muni snovi nisu prestali.
- Zemlja e se tresti! -govorila je we bleda i uznemirenija.
- Za ime boga, Klaro, pa ona se uvek trese -ree Este-ban.
- Ovog puta bie drukije. Bie deset hiljada mrtvih.
- Pa toliko Ijudi nema u itavom kraju -podsmevao se on.
Kataklizma je poela u etiri sata izjutra. Klaru je neto ranije
probudila apokaliptina mora u kojoj su se pojavili rasporeni konji,
krave zahvaene morskim valovima, Ijudi koji puze ispod kamenja
i po rupama koje su nastale tamo gde su se sruile kue. Ustala je,
sva bleda od uasnog stra-ha, i potrala u Blankinu sobu.
Medutim, kao svake noi, Blanka je zakljuala vrata, mugnula
kroz prozor i otila na reku. Poslednjih dana uoi povratka u grad,
letnja strast poprimila je dramatina obeleja, jer su dvoje mladih,
pred neminovnim rastankom, grabili svaki asak da se prepuste
neobuzdanoj Ijubavi. No su provodili na reci, ne znajui za umor
ili hladnou, raspaljeni snagom oajanja, i tek poto bi se ukazali
prvi zraci praskozorja, Blanka se vraala kuci i'j kroz prozor
ulazila u svoju sobu, dok su poslednji petli uvea liko najavljivali
jutro. Klara dode pred vrata svoje keri, po-J kua da ih otvori, all
su bila zakljuana. Zalupala je nekoli; ko puta i poto nije bilo
odgovora, istrala je napolje, obi*| la oko kue i tada je videla
irom otvoren prozor i ugaerj ne Feruline hortenzije. Odmah je
shvatila uzrok nove boje Blankinom oreolu, uzrok njenih
podonjaka, mrzovolje, ci tanja, jutarnje pospanosti i popodnevnih
akvarela. I ba tom trenutku poeo je zemljotres.
Klara je osetila kako tlo podrhtava. Nije mogla da odri na
nogama i pala je na kolena. Crep s krova poeo da leti na we strane
i da muklim praskom pada oko nje. Vw dela je kako se zid kue
otvara kao da ga je rascepila seJ
Kua duhova 175

ra, zemlja je zinula kao to je ona ve videla u snu, a pred njom se

ukazala ogromna raspuklina u koju su se sunovratili kokoinjci,
perionica s koritom i jedan deo tale. Cisterna s vodom iskrenu se
i potom pade, izruujui hiljade litara vode na preostalu ivinu
koja je oajniki lepetala krili-ma. Vulkan je u daljini bljuvao
vatru i dim kao razbesneli zmaj. Psi pokidae lance i razbeae se
izludeni od straha. Konji koji behu izbegli ruenje tale njuili su
vazduh i pre-stravljeno rzali, a potom su jurili u polje, topole su se
IjuIjale kao pijanci, a neke su padale, iupane iz korena, i pri
padu gnjeile vrapja gnezda. Najstranija je bila rika iz zemljine
utrobe, ono dahtanje dina koje se ulo nadaleko i svima ledilo krv
u ilama. Klara pokua da dobaulja do kuce, dozivajui Blanku,
all hroptanje tla zagluilo je njen zov. Ugledala je prestravljene
seljake koji su beali iz svojih kueraka, preklinjui nebo da im se
smiluje, hvatali se jedni za druge, cukali pse i gurali starce, nosei
deurliju u naruju i pokuavajui da spasu togod od svog
kukavnog imetka na koji su se obruavale polomljene cigle i
crepovi, to ih je zemlja rigala iz utrobe, uz neprekidnu tutnjavu,
kao da je nastupio smak sveta.
Esteban Trueba se pojavio na kucnom pragu ba onog trenutka
kada se kua sruila kao Ijuska od jajeta, digavi oblak praine i
zatrpala ga brdom polomljene grade. Klara je nekako dopuzala do
ruevine, zapomaui iz sveg glasa, all niko se nije odazvao.
Prvi potres, ne dui od jednog minuta, bio je najjai od svih do
tada zabeleenih potresa u tom kraju poznatom po katastrofama.
Poruio je bezmalo we to je stajalo usprav-no> a i ono to je
odolelo prvom naletu ubrzo su sruili ma-nJ! potresi koji su, u
navratima, we do jutra tresli svet. U naselju Tri Marije saekali su
da se razdani pa da prebroje "utve, da otkopaju one koji su jo
jaukali pod ruevinama, * medu njima je bio i Esteban. Svi su
znali gde je zatrpan, a J niko nije gajio nadu da e ga zatei u
ivotu. Po nalogu
ZZ^ ^^Jen^

Pedra Mladeg, etiri mukarca poee da raskruju breuliak od

crepova, cigle i praine pod kojim se nalazio Estebairl Bez iole
andeoske zanesenosti, odvana kao mukarac, Khuf ra je pomagala
da se raskri ruevina. ,,,$
- Moramo ga izvui! iv je i eka nas! -uveravala iii je Klara i
hrabrila da nastave.
Utom se odnekuda pojavie Blanka i Pedro Trei, neozledeni.
Klara pride keri i udari joj nekoliko amara, je potom zagrli i
zaplaka, obradovana to joj je ki ival zdrava.
- Otac ti je pod ruevinama! -pokaza joj Klara. Dvoje
mladih priskoie u pomo i posle jednog
kada je sunce ve bilo izgrejalo nad tim svetom alosti* straha,
izvukli su gazdu iz groba. Imao je nebrojene pr me, all je bio iv i
gledao je irom otvorenih oiju.
- Treba ga odneti do naselja da ga pregledaju lekarM ree
Pedro Mladi.
Dok su se dogovarali na koji nain da ga prenesu da kosti ne bi
poispadale kao iz uplje vrece, odnekuda banu dro Garsija Stariji.
Onako slepog i u dubokoj starosti, nj zemljotres nije uzbudio.
unuo je pored ranjenika, of mu opipao telo, ispitivao ga rukama,
gledao ga svojim topskim prstima, proverio svaki nabor i utvrdio
svaki
- Umrece ako ga budete pomerali odavde! -ree st bez
imalo dvoumljenja.
Esteban Trueba nije bio pri svesti, all je razgovetno ta
govore, setio se najezde mrava i zakljuio da je st jedina
njegova nada.
- Pustite ga, on zna ta radi -promrmljao je. Pedro Garsija
naredi da donesu jedan arav, pa uz |
mo svog sina spusti gazdu na njega, te ga polako digoe i
smestie na improvizovani sto koji su namestillj sred onoga to je
nekada bilo dvorite, a to se sad pf rilo samo u malu istinu sred
komarnog sveta ruevina;# votinjskih leeva, deijih urlika,
pseeg zavijanja i
Ll((<nduhova__ IZL

knjave. Medu ruevinama otkopae jednu meinu vina

kouUpedro Garsija razdeli na tri dela, jedan da njime opere tejo
ranjenika, drugi da ga njim napije i trei, koji polako is-pi sam pre
nego to poe da sastavlja kosti, jednu po jednu, mireno i strpljivo,
povukavi ovde, stisnuvi tamo, stegnuvi onamo, smetajuci
svaku na svoje mesto, redajuci ih, vezujui paricima arava da
ostanu nepomine, mrmljajui li-tanije svetih iscelitelja, molei za
sreu Devicu Mariju i trpei urlike i psovke Estebana Truebe, ne
promenivi ni za trenutak svoj blaeni izraz slepca. Naslepo mu je
ponovo sastavio telo, tako dobro da doktori koji su ga kasnije
pregledali ne poverovae da je to moguce.
-Ja se ne bih usudio ni da pokuam -priznao je dok-tor
Kuevas kad je video ta je starac uradio.
Razaranja koja je zemljotres prouzrokovao zadugo zavie
zemlju u crno. Zemlji ne bi dovoljno to se raspinjala i gutala we u
sebe, nego se i more povue nekoliko milja i zatim se vrati u
jednom jedinom divovskom talasu koji baci lade na vrhove brda,
daleko od obale, povue we kue, puteve i stoku i potopi metar
ispod mora nekoliko ostrva na jugu. Bee zgrada koje su se
obruile kao ranjeni dinosauru-si, a i onih to su se sloile kao
kule od karata. Mrtvi su se brojali na hiljade i ne bee porodice
koja nije nekog oplakivala. Slana morska voda uniti svu etvu,
poari razorie itave gradske etvrti i sela i na kraju, kao kruna
kazne, po-tee i lava i pepeo prekri oblinja sela oko vulkana.
Narod prestade da spava po kuama u strahu da se poast ne
ponovi. Dizali su atore na pustim mestima, spavali po trgovi-ma
i po ulicama. Vojnici su morali da odravaju red i pod e da PucaJu
bez upozorenja kad bi nekog uhvatili u kra-1. jer dok su
najpoboniji pohodili crkve vapei za oprotaj S^ova i moleci
Boga da stia svoj gnev, lopovi su pretuprsten * gde god bi videli
uvo sa
minduom ili prst sa
tva iii dsecali ih noem' ne gledajui da li je rtva mr' lh samo ^arobljena
ruevinama.
178 liabela Aljende

Razmile se itava bujica klica koja izazva boletine po itavoj

zemlji. Ostatak sveta, previe obuzetdrugim ratom, jedva i
saznade da je priroda poludela na tom dalekom de-lu planete, all
ipak, i pored svega, stigoe tovari lekova, ebadi, hrane i
gradevinskog materijala, koji seizgubie po misterioznim
vilajetima administracije, tako dasu jos mnogo godina kasnije
mogle da se kupe konzerve lecapa iz Amerike i mleko u prahu iz
Evrope, po visokim cenama i u najekskluzivnijim radnjama.
Esteban Trueba je proveo etiri meseca umotan zavoji-ma,
pritenjen daicama, izlepljen flasterima i okaen kuka-ma, dok
su ga svrab i nepominost jezivo moili, a nervoza izjedala.
Narav mu se toliko pogorala da vise niko nije mogao da ga
podnese. Klara je ostala na selu da ga neguje, a kad su veze
neormalizovane i red uspostavljen, Blanku su poslali u internat,
jer njena majka nije imala vremena da se stara o njoj.
U prestonici je Nanu zemljotres zatekao u krevetu i ma-da se
to osetio mnogo slabije nego na jugu, ipak ju je na smrt preplaio.
Velika kuca na uglu raspukla se kao orah. Zidovi su joj ispucali, a
veliki luster s kristalnim suzama sruio se zveei kao hiljade
zvonia i razbio se u parampar-ad. Pored toga, jedina teka
nesreca koja ih je zadesila bi-la je Nanina smrt. Kad je prvi strah
proao, sluge shvatie da starica nije istrala na ulicu sa ostalima.
Udoe da je potrae i nadoe je u krevetu, razrogaenih oiju i s
ono malo kose nakostreene od straha. U haosu koji je tih dana
zavladao ne uspee da je pokopaju kao to dolikuje i kao to bi
ona volela, ve je na brzinu sahranie, bez govora i bez suza.
Pogrebu nije prisustvovao niko od brojne tude dece koju je s
Ijubavlju podigla.
Zemljotres je oznaio tako vaan preokret u ivotu porodice
Trueba da su od tada dogadaje delili na one pre i one posle tog
datuma. Pedro Garsija Mladi ponovo je preuzeo upravljanje
imanjem Tri Marije, poto gazda nije bio u sta-
Kua duhova 179

nju da se pomeri iz kreveta. Morao je da organizuje radnike,

povrati red i popravi pusto i ruevine u kojima se posed naao.
Poee od sahranjivanja mrtvih na groblju u pod-noju vulkana,
koje se, bogu hvala, spaslo od bujice lave to se sjurila niz obronke
proklete planine. Novi grobovi dado-se neki svean izgled
sirotinjskom groblju, a red breza koje su zasadili davao je hlad
onima koji su poseivali svoje mr-tve. Ponovo sagradie kuice od
cigala, jednu po jednu, ba kao to su i bile, tale, mlekare i
ambare, i poee da pripremaju njive za setvu, zahvalni to su
pepeo i lava pali na drugu stranu i potedeli imanje. Pedro Treci
morao je da se okane smucanja po selu i da pritekne u pomo ocu.
Poraagao mu je bezvoljno, we vreme gundajuci da lome grbau
kako bi ponovo povratili gazdino bogatstvo, dok e oni osta-ti
bednici kao i ranije.
- Odvajkada je tako, sinko. I nece ti da ispravlja boije
zakone -odvracao mu je otac.
- Hou i mogu, oe. Ima Ijudi koji to ve rade, samo mi ovde
ne znamo nita o tome. U svetu se deavaju vane stvari -bunio bi
se Pedro Treci i stao bi da veze govore uitelja komuniste i oca
Hosea Dulse Marije.
Pedro Mladi mu nije odgovarao i nastavljao je vredno da radi.
Mrtio se kad je njegov sin, koristei gazdinu bolest i slabiji
nadzor, rasturao zabranjene sindikalne letke, uiteljeve politike
lanke i udnovate verzije Biblije panskog popa.
Po naredenju Estebana Truebe, upravitelj je zapoeo popravku
gazdinske kuce, dreci se originalnih planova. Nisu ak stavili
ciglu umesto epenaka od slame i blata niti umesto uskih prozora
-normalne. Jedino su uveli toplu vodu u kupatila i stari poret na
drva zamenili nekom parafinskom napravom, na koju, medutim,
nijedna kuvarica nije uspela da se navikne, pa je zavrio na
dvoritu, sluei kokokama u nepoznate svrhe. Dok se kua
gradila, sklepali su sklonite od dasaka s cinkanim krovom i to
smestili Estebanov invalidski krevet. Odatle je kroz prozor mogao
da posmatra ka-
180 Izabela Aljende

ko napreduju radovi i da urlajuci na saw glas izdaje nared-be i

daje primedbe, cepteci pri tom od besa to ne moe da se
pomakne.
Klara se tih meseci mnogo izmenila. Morala je rarae uz rame s
Pedrom Garsijom Mladim da se lati poslova i spase ono to se jo
dalo spasti. Prvi put u ivotu bez iije pomoi preuzela je brigu o
materijalnim stvarima, jer vie nije mogla da se osloni ni na mua,
ni na Ferulu, ni na Nanu. Na-pokon se prenula iz dugog detinjstva
u kome je ivela zatiena, okruena panjom i udobnou i
oslobodena obaveza. Esteban Trueba je uobrazio da mu hrana ne
prija i da moe da jede samo ono to je ona skuvala, tako da je
dobar deo dana provodila u kuhinji, erupajui kokoke, da bi
bolesniku kuvala supice i mesei hleb. Morala je da izigrava
bolniarku, da ga pere sunderom, menja zavoje, prazni none
posude, a on je iz dana u dan postajao we gori i mahnitiji, pre-
tvarajui se u pravog despota. Izvoljevao je, stavi jastuk ov-de, ne
to, malo gore, donesi vino, ne to, rekao sam belo, otvori prozor,
zatvori prozor, boli me ovde, gladan sam, vrue mi je, poei me
po ledima, ne to, malo nie, dole. Klara je poela da ga se boji
mnogo vie nego kad je bio zdrav i snaan i kad je remetio njen
mir svojim mirisom nasrtljivog mujaka, gromoglasnom
glasurdom, bespotednim svada-ma, svojom naduvenou velikog
gospodina, kad je nametao svoju volju i isterivao hirove naspram
tanane ravnotee koju | je odravala izmedu duhova s Onog i
ubogih dua s Ovoga j sveta. Poela je da ga prezire. Tek to su mu
kosti ovrsle i(S tek to je stao na noge, vratila mu se uzavrela elja
da spopada i svaki put kad bi prola kraj njega, pljesnuo bi iz we
snage, brkajui je, u svom bolesnikom bunilu, sa pr stim
seljankama koje su ga u momakim danima opsluiv u kujni i u
postelji. Klara je oseala da nije vie za te stvd#| ri. Nesree su je
produhovile, a godine i nedostatak ljubavt| prema muu uinili su
da o seksu pone da misli kao o pO*| malo grubijanskoj zabavi od
koje su je boleli zglobovi i osW*j
Kua duhova 181

jao nered po sobi. Za samo nekoliko sati zemljotres ju je bacio

pravo u srce nasilja, smrti i vulgarnosti i doveo je u vezu sa onim
osnovnim potrebama na koje se nikad ranije nije obazirala.
Trononi stoic i itanje sudbine iz listia aja postajali su
beskorisni pred prekom potrebom da se seljaci spasu od bolesti i
haosa, zemlja od sue i pueva, krave od crnog prita, kokoi od
kuge. odeca od moljaca, njena deca od zaputenosti, njen mu od
smrti i sopstvenog nerazumnog gneva. Klara je bila vrlo, vrlo
umorna. Osecala se samotna i zbunjena, a u trenucima odluke
jedini na kog je mogla da se osloni bio je Pedro Garsija Mladi. Taj
odani i tihi ovek bio je uvek pored nje, uvek pri ruci, dajui privid
neeg stalnog i postojanog u optem pijanom Ijuljanju u koje je
njen ivot zapao. Klara bi ga esto potraila u smiraj dana i
ponudila ga oljom aja. Seli bi u pletene stolice, pod neku strehu i
ekali da no padne i ublai napetost proteklog dana. Gleda-li su u
tamu koja se lagano sputala i u prve zvezde koje su poinjale da
blistaju na nebu, sluali kreket aba i cutali. Ima-li su mnogo
stvari da kau jedno drugom, mnogo nedaca da ree, mnogo
dogovora da obave, all su oboje shvatali da je tih pola sata utanja
nagrada koju su zasluili. Srkutali su aj ne ureci, da bi trajalo to
due, i svako od njih mislio je o ivotu onoga drugog. Poznavali su
se vie od petnaest godina, bili su jedno kraj drugog svakog leta,
all za we to vre-me razmenili su tek nekoliko reenica. On je
gazdaricu gledao kao neko nestvarno letnje prikazanje, daleko od
svih ivotnih grubosti, sasvim drugaije od svih ostalih ena koje
je u ivotu sreo. Pa ak i sad, kad su joj ruke bsb urunjene u brano
ili kecelja poprskana kokoijom krvlju, liila mu je na caroliju
vrelog letnjeg dana. Samo uvee, u spokojstvu i miru trenutaka
koje su delili uz olju aja, mogao y. da je gle-da kao stvarno
Ijudsko bie. U tajnosti joj se za]deo na ve-nu odanost i kao deak
je sanjario da jednog dana i ivot da 2a nju. Potovao ju je isto
onoliko koliko je mrzeo Estebana
rp J J J

Jruebu.
182 Izabela Aljende

Kad su doli da im prikljue telefon, kua jo nije bila spremna

za stanovanje. Esteban Trueba se etiri godine borio da mu ga
uvedu, a doli su ba sada kad nije imao ni krov pod kojim bi
sklonio glavu od kie. Aparat nije dugo potrajao, all je posluio da
pozovu blizance i sluaju kako govore, kao iz druge galaksije, uz
zagluujuce kranje i upadanje se-oske telefonistkinje, koja je bez
ikakvog ustruavanja uestvovala u razgovoru. Preko telefona su
saznali i da je Blanka bolesna i da kaluderice nee da preuzmu
brigu o njoj. Devoji-ca je neprekidno kaljala i esto dobijala
groznicu. Strah od tuberkuloze bio je prisutan u svim kuama, jer
nije bilo porodice koja nije oplakivala nekog suiavca, tako da je
Klara reila da krene po nju. Na sam dan Klarinog puta Esteban
Trueba je tapom razbio telefon poto je poeo da zvrke, a on je
urlao da prestane i da umukne, all je telefon i dalje uporno zvonio i
on se, van sebe od besa, ustremio na njega i stao da ga udara,
iaivi pri tom kljunjau koju je Pedro Garsija Stariji onomad
uz teke muke namestio.

Bee to prvi put da Klara putuje sama. Godinama je pre-

valjivala taj put, all uvek odsutna, raunajui da uvek ima neko ko
ce da se pozabavi prozainim tricama, dok ona kroz prozori
sanjivo promatra predele. Pedro Garsija Mladi is-pratio ju je do
stanice i smestio u voz. Opratajui se, ona se nagla i ovla ga
poljubila, osmehnuvi se. On je prineo ruku licu da sauva od vetra
taj neuhvatljivi poljubac i nije joj uzvratio osmeh, jer ga je tuga
svladala.
Vodena vie intuicijom nego stvarnim znanjem ili logikom,
Klari pode za rukom da bez neprilika stigne do inter-nata. Glavna
kaluderica primila ju je u svom zastraujuem kabinetu, s
ogromnim Hristom koji je krvario na zidu i jednim neprikiadnim
buketom crvenih rua na stolu.
-Zvali smo lekara, gospodo Trueba -ree joj. Mala ne-ma
nita na plucima, all bilo bi bolje da je povedete. Seo-
Kua duhova 183

ski vazduh e joj prijati. Mi ne bismo mogli da preuzmemo takvu

odgovornost, ako me dobro razumete.
Redovnica tada dotae zvonce i Blanka ute. Uini joj se
mravijom i bledom, s modrim senkama pod oima, koje bi
potresle svaku majku, all Klara odmah uvide da bolest njene keri
ne dolazi od tela, nego iz due. U runoj sivoj uniformi koju je
imala na sebi delovala je mnogo sitnije i mla-de nego to je bila,
iako su njene enske obline izbijale i ocrtavale se. Blanka se
iznenadi kad ugleda majku, jer joj se ostala u secanju kao kakav u
belo odeveni anteo, vedar i zanesen, a sad se, za samo nekoliko
meseci, pretvorila u preduzimljivu enu, uljevitih ruku, sa dve
duboke bore u uglovima usana.
Otile su do engleskog koleda, da vide blizance. Tad su ih prvi
put videle posle zemljotresa, i silno se iznenadie kad uvidee da je
stara engleska kola jedino mesto u dravi koje kataklizma nije ni
dotakla, naprotiv, o njoj nisu imali ni pojma. Deset hiljada mrtvih
promaklo je kraj njih bez tragova, dok su oni i dalje spokojno
pevali engleske pesmice, igrali kriket i potresali se novostima koje
su sa tri nedelje zakanjenja stizale sa Ostrva. Zaprepastie se kad
opazie da ta dva momka u ijim venama je tekla krv Mavara i
pan-ca i koji su se rodili u poslednjoj zabiti June Amerike, go-
vore panski sa oksfordskim naglaskom, all svoje iznenadenje
iskazae samo dizanjem leve obrve. Nisu imale nieg zajednikog
s tim nabusitim mladiima koji su leta provodili kod njih na
selu. ,,Nadam se da ih tolika saksonska flegma-tinost nee
pretvoriti u dva idiota", promrmljala je Klara opratajui se sa
sinovima.
Nana je pored duboke starosti upravljala velikom kuom na uglu,
u odustvu vlasnika, i njena smrt izazvala je rasulo medu poslugom.
Oslobodeni nadzora zapustili su kune poslove i po itav dan
bludniili, valjukali se i zaikavali, dok su bujke bez vode venule,
a pacovi gmizali po okovima. rpast je bila tako oita da je
nagnala Klaru da zan ori ku-
 lMatiiende

dui we ihrastera. Potomse s Blankom bacila na P nje nametaja i

trpanje naftalina po ormanima. *& .*m dan, otvorile su we kaveze
sa pticama te se nebc> J ^_ prekrilo papagajima, kanarincima,
eljuganma i s ^^ je su u prvi mah obletale okolo zaslepljene
nag^ ^^ dom, a potom odleprale na we etiri strane svei
jeprimetilada se u itavoj toj pometnji nije poja ^^ na utvara,
nije naiao nijedan bogomoljac pnvu ^ ulom, nijedan izgladneli
pesnik gonjen nuzdom- ^ majka kaoda se preobrazila u sasvim
obicnu 1 P ^^
- Mnogo si se izmenila, mama -pnmetila j _^
- Nisam se izmenilaja, keri -primetila je N
se izmenio.

zmenio. rlniem dvori-

Pred
odlazak uSle su u Naninu sobu, u zao j ^^ tu za poslugu.
Klara je pootvarala njene sano ^^ ^ kartonski kofer koji je sluio
stanci polai veKa .^^ njen orman. Unutra bee svega
nekohko haljma, f . ^._ ( nih sandala i kutije svih veliina,
uvezane vrpca _ ^ J ma u kojima je uvala pozivnice za
prve pnce ^ ^ uvojkekose, odrezane noktie, izbledele slike i
^ ^ noenih deijih cipelica. Bile su to uspomene ^
porodice Del Valje i Trueba koja su prosla kt ^ ^^ i koju je
odnjihala nasvojim grudima. P naviail^ je pronala
zamotuljak s maskama koje je ^^ ^ kad jehtela da je isprepada i
natera je da pr g &^
ci na rasklimanom, starom krevetu Klara je o b zenom
koja je itav svoj ivot provela ugadaju
umrlajepotpuno saraa, bez igde ikoga. ,
-Toliko se, sirota, trudila da mene uplas^

umrla
od straha -prbetila je Klara. ice pj
 Naredila je da se telo prebaci u grcfcn ^ ^ ^ ^ Valje na
Katolikom groblju, jer je PtPs^ . Jevrejiflj ne bi dopalo da
ostane da lei sa P^esta^-ima je gj i da bi volela da i u smrti ostane
blizu onih ^ ^ vog iivota verno sluila. Spustila je buken
Kua duhova 185

nadgrobne ploe i otila sa Blankom na stanicu, da se vrate na Tri

Marije.
Tokorn tog putovanja vozom Klara je uputila svoju er-ku u
porodine novosti i oevo zdravstveno stanje. Znala je da njena
cerka ezne da joj postavi jedno jedino pitanje i ekala je da to
uini, all ona nijednom ne pomenu Pedra Garsiju Treceg, pa se ni
Klara ne usudi da to uini. Imala je fiks-ideju da se glasnim
izgovaranjem problemi materijalizuju i onda vie ne mogu da se
prenebregavaju i obrnuto, ako se dre na vrhu jezika i nikad glasno
ne izgovaraju, vremenom sami od sebe iezavaju. Na stanici ih je
ekao Pedro Mladi i Blanka se iznenadila kad ga je ula da celim
putem zvidue, jer je upravitelj vaio za tmurnog i nevese-log
oveka.
Estebana Truebu zatekle su zavaljenog u plavu plianu fotelju
na koju su postavili tokove od bicikla, da bi mogla da mu poslui
dok iz grada ne stignu invalidska kolica, koja je Klara donela u
svom prtljagu. Rukovodio je popravka-ma u kuci besno
zamahujui i lupajui tapom, sipajui psovke, all sasvim
rastrojen, tako da ih je jedva pozdravio jednim odsutnim
poljupcem i ne upitavi za erkino zdravlje.
Veerali su za drvenim, seljakim stolom, pod svetlom
petrolejke. Blanka je gledala kako majka iznosi jelo u glinenim
posudama, kao da su prosti seljaci, jer je u zemljotresu stradalo we
posute. Od kako Nana nije rukovodila kuhinj-skim poslovima,
obedi su im se uprostili i postali gotovo skromni i sirotinjski. Tako
su se i tog puta zadovoljili retkom orbom od soiva, hlebom,
sirom i slatkom od dunja, sto je bilo mnogo skromnije i od onoga
to su u interaatu je-li petkom, kad se postilo. Esteban je
neprekidno ponavljao da ce cim bude mogao da stane na noge,
lino da ode u grad i kupi najfmije i najskuplje stvari za kucu, jer
mu je vec do-zlogrdilo da ivi kao poslednja seljaina zbog
kojekakvih hi-stenja proklete prirode u ovoj sjebanoj zemlji. Od
svega to
za stol
orn govorilo Blanka je jedino zapamtila da je ote-
186 habela Aljende

rao Pedra Garsiju Treceg i naredio da mu se zabrani pristup na

imanje, poto ga je uhvatio kako seljacima puni glavu
komunistikim baljezgarijama. uvi to, devojka je prebledela i
prosula itavu kaiku orbe po stolu. Jedino je Klara opazila to
promenu. Esteban je bio suvie zaokupljen svojim stalnim
monologom o kukinim sinovima koji ujedaju ruku koja ih hrani,
a we to ,,krivicom onih davoljih politikanata kao to je ovaj novi
socijalistiki kandidat, ova spodoba koja se usuduje da parta
zemljom uzdu i popreko u onom razdrnda-nom vozu i
podbunjuje miran narod svojim boljevikim trumbetanjem, all
bolje bi mu bilo da ne svraca ovamo, jer cemo da ga izgazimo im
kroi iz voza, ve smo se spremi-li, nema nijednog gazde u kraju
koji nije za to, neemo valj-da da pustimo da dode ovamo i da
bobonja protiv potenog rada i pravedne zarade za one koji se u
ivotu probiju, pa nije valjda da kojekakve moklje i probisveti
treba da imaju isto to i mi koji dirinimo od jutra do mraka i
znamo da obrnemo paru, da reskiramo i preuzmemo odgovornost,
jer ako emo pravo, ta nagvadanja da zemlja pripada onome ko
na njoj radi, ima da im se lupe o glavu, jer ovde ja jedini radim,
bez mene ovo je bio parlog i ruina i bio bi i dan-danas, pa ni
Hristos nije govorio da plodove svog znoja treba podeliti s
kilavcima, a onaj balavi seronja Pedro Trei usuduje se to da
izgovori na mojoj rodenoj zemlji, i da zna da mu nisam prosvirao
metak kroz glavu samo zato to mnogo potujem njegovog oca i
na neki nain dugujem ivot njegovom dedi, all sam ga upozorio,
ako ga jo jednom uhvatim da lunja okolo, ima da ga izbuim kao
vreu".
Klara nije uestvovala u razgovoru, jer je bila zaokupljena
unoenjem i iznoenjem tanjira i pri tom je krajikom oka motrila
na erku, all ba kad je iznosila iniju sa orbom, naula je
poslednje rei owe muevljeve tirade.
-Ne moe da sprei da se svet menja, Estebane, ako ne Pedro
Trei, neko drugi e kad-tad doneti nove ideje i na| Tri Marije
-ree.
Kua duhova 187

Esteban Trueba na to opali tapom posred inije koju je

njegova ena drala u rukama i zavrlja: jc u b^straga, pro-suvi
pri tom orbu po itavoj prostoriji. Blanka. prestravljena skoi na
noge, jer je tad prvi put videla da se oev bes sruio na Klaru, pa se
prepala da ova zbog toga ne padne u jedan od svojih ludakih
transeva i ne poleti kroz prozor, all nita slino se ne desi. Klara,
mirna kao i uvek, pokupi ostatke inije, ne pokazujui da do nje
uopte dopire bujica koijakih psovki koje je Esteban sipao.
Saekala je da pre-stane da bogorada, poelela mu laku no, neno
ga poljubi-la u obraz i izala vodeci erku za ruku.
Odlazak Pedra Treeg nije poremetio Blankin urodeni mir,
Svakoga dana odlazila je na reku i ekala. Znala je da ce vest o
njenom povratku brzo stici do njega i da ce ga, pre ili kasnije, zov
Ijubavi naterati da je potrai, ma gde bio. I tako i bi. Petog dana
ugleda nekog odrpanca, zamotanog u al, sa eirom irokog
oboda, koji je za sobom vukao ma-garca natovarenog kuhinjskim
posudem, loncima, bakarnim kotlovima, cinkanim erpama, i
kutlaama svih veliina, s li-menom klepetuom koja je unapred
najavljivala njegov do-lazak. Nije ga poznala. Liio je na jadnog
starca, jednog od onih tunih beskunika koji obijaju pragove
nudeci svoju robu. Stao je pred nju, skinuo eir i tek tada je
ugledala pre-divne crne oi koje su blistale izmedu razbaruene
kose i zarasle brade. Magarac je grickao travu zveeci dosadno
svojim loncima dok su Blanka i Pedro Treci utoljavali
nepodnoljivu glad i stranu ed to ih je morila tokom dugih me-
seci utnje i razdvojenosti i valjali se po kamenju i ipra-ju,
jeei kao dva oajnika. Na kraju, posle svega ostadoe da lee
zagrljeni, skriveni trskom na obali. Kroz zujanje musica i kreket
aba priala mu je kako je Ijuske od banana zavijala u hartiju i
stavljala ih u cipele da bi dobila temperaturu i kako je gutala
mlevenu kredu dok nije stvarno poela da se gui od kalja, da bi
ubedila kaluderice da su nje-no bledilo i gubitak apetita neporecivi
simptomi suice.
188 Izabela Aljendt

- Htela sam da budem pored tebe -rekla je Ijubei ga u vrat.

Pedro Trei priao joj je o dogadajima u svetu i u zemlji, o
dalekom ratu koji je jednim mitraljeskim rafalom pre-polovio
pola oveanstva, o agoniji koncentracionih logora i leleku
udovica i siroadi. Govorio je o radnicima u Evropi i Severnoj
Americi ija se prava potuju, jer je pokolj sin-dikalista i
socijalista u proloj deceniji stvorio pravednije zakone i
republike kakve Bog zapoveda,vu kojkna oni koji vladaju ne
sisaju vie krv sirotinji i obespravljenima.
- A poslednji koji we saznaju jesmo mi, seljaci. Nema-mo
pojma ta se deava na drugim stranama. Tvoga oca ov-de svi
mrze. Ali ga se toliko plae da nisu u stanju da se okupe i da mu se
suprotstave. Razume, Blanka?
Razumela je, all je u tom trenutku elela samo da udie njegov
miris na svee ito, da lie njegove une koljke, uranja prste u
gustu bradu i slua njegovo zaljubljeno jea-nje. A i plaila se za
njega. Znala je da bi mu ne samo njen otac nego i we druge gazde
u kraju rado prosvirale glavu, i to sa zadovoljstvom. Podsetila je
Pedra Treceg na priu o dirigentu socijalisti koji je nekoliko godina
ranije proao njihovim krajem na biciklu i rasturao letke i
sakupljao seljake we dok ga nisu dohvatila braca Sanes, prebila
ga na smrt i obesila o telefonski stub na raskrsnici, tako da svi
mogu da ga vide. Visio je to ceo dan i noc, klatei se pod vedrim
nebom we dok nisu stigli andari i skinuli ga odatle. Da bi stvar
zatakali, we su svalili na Indijance iz rezervata iako J je ceo svet
znao da su miroljubivi i da se plae da prikolju ak i kokoku a
kamoli da nasrnu na oveka. Ali braa San^ es su uzvadila telo iz
groba i ponovo ga izloila za nauk svima, a to ve nije moglo da se
pripie Indijancima. altjj ni tada pravda se nije usudila da digne
glas i smrt socijaliste bila je brzo zaboravljena.
- Mogu da te ubiju -uzdahnula je Blanka, grlei ga.
- uvacu se -umirivao ju je Pedro Trei. -Necu du*| go da se
zadravam na jednom mestu. Zato i neu moi d*|
Kuca duhova 189
V

te vidam svakog dana. Cekaj me uvek na ovom istom me-stu.

Doi u kad god budem mogao.
- Volim te -rekla je Blanka i zajecala.
- I ja tebe.
Pa su se ponovo zagrlili s pomamnom stracu koja je pristajala
njihovim godinama, dok je magare i dalje mirno grickalo travu.

Blanka je odlagala povratak u kolu pijuci vruci raso da

izazove povracanje, jedui zelene ljive da izazove proliv i steui
struk konjskim kolanom da izazove nesvestice, we dok ne poe da
je bije glas da je slabog zdravlja, to je i htela da postigne. Tako se
bee izvetila da oponaa simptome najrazliitijih bolesti da je
mogla da izigra itav konzilijum lekara, pa je i sama ak poela da
veruje da je stvarno boleljiva. Svakog jutra, poto bi se probudila,
obavila bi mentalni pre-gled svojih organa, da ustanovi gde je tog
dana boli i koja nova boljka ju je spopala. Nauila je da iskoristi
svaku okolnost da bi se osetila bolesnom, od promene temperature
do cvetnog polena i da svaku, i najmanju tegobu pretvori u pra-vu
agoniju. Klara je zastupala miljenje da je za zdravlje najbolje da
su ruke neim zauzete pa je tegobe svoje keri savladivala
iznalazeci joj svakojake poslove. Devojka je morala da ustaje u cik
zore, kao i svi ostali, da se umiva hladnom vodom i da se odmah
baci na poslove, koji su podrazumeva-li poduavanje u koli,
ivenje, we bolniarske poslove, od klistira do zaivanja rana
ivacom iglom i koncem i nita joj nisu vredele nesvestice koje su
je spopadale kad bi videla krv, ni hladni znoj koji ju je oblivao kad
bi morala da isti izbljuvke. Pedro Garsija Stariji, koji je imao ve
blizu devede-set godina i jedva vukao svoje ostarele kosti, delio je
Klari-no miljenje da ruke slue zato da se neim uposle. Jednoga
dana kad je Blanka teturala po kui aleci se na teku glavobl)u,
pozvao ju je i bez objanjenja tutnuo joj u krilo jednu grudvu gline.
itavo podne proveo je poduavajuci je kako da
790 liabela Aljende

je oblikuje i pravi kuhinjske lonce, a devojka se za we to vre-me

nijednom nije poalila na svoje tegobe. Starac nije ni slutio da
Blanki predaje ono to e mnogo godina kasnije posta-ti njeno
jedino zanimanje i uteha u najteim trenucima. Nauio ju je da
stopalom pokree toak, a da rukama oblee nad mekim blatom i
stvara vaznice i krage. Ali Blanka je ubrzo otkrila da joj je we
korisno dosadno i da je mnogo vie zabavlja da pravi ivotinjske
i Ijudske figurice. Vremenom se sasvim posvetila izradi siunog
sveta domacih ivotinja i Iju-di svih moguih zanimanja,
drvosea, pralja i kuvarica sa njihovom celokupnom opremom ili
alatima.
- To nema nikakve svrhe -rekao je Esteban Trueba kad je
video delo svoje kceri.
- Nai emo mu svrhu -predloila je Klara.
Tako se rodila ideja o boicnim figuricama. Blanka je poela
da pravi figurice za boine scene, ne samo tri kraIja i pastire ve i
itavo mnotvo drugih likova, najrazliitijih osobina i we vrste
ivotinja, afrike kamile i zebre, ame-rike iguane, azijske tigrove,
ne obazirui se ni najmanje na pravu faunu boinih praznika.
Vremenom je poela da do-daje ivotinje koje je sama izmiljala,
pravei pola slona po-la krokodila, ne znajui da od gline pravi
isto ono to je njena tetka Rosa, koju nikada nije upoznala, vezla
koncem na svom ogromnom aravu. Klara je tada zakljuila da
ukoliko se ludila u porodici ponavljaju, mora da postoji neka
genetika memorija koja ne dozvoljava da se izgube i propadnu u
zaboravu. Blankine boine figurice postale su prava atrakcija.
Morala je da obui dve devojke da joj pomau, jer nije mogla da
izade na kraj sa narudbinama, poto su ve sledee godine svi
hteli da imaju po jednu za Badnje vee, pogotovu jer su se delile
besplatno. Esteban Trueba je pri-;| metio da je to ludilo s glinom
sasvim prihvatljivo kao de-vojaka zabava, all ako bi se pretvorilo
u pravi posao, ime Trueba zauvek bi ostalo vezano za sitne ifte
koji prodaju eksere po gvodarijama i prenu ribu po pijacama.
Kua duhova 191

Sastanci Blanke i Pedra Treceg postali su retki i nepredvidljivi,

all zato mnogo strasniji. Tokom tih godina ona se bee navikla na
strepnju i na ekanje. Pomirila se s milju da ce voleti kriom i
prestala da pothranjuje san o tome kako ce se jednoga dana udati i
iveti u jednoj od oevih kucica od cigala. esto su prolazile
itave sedmice bez glasa o njemu, a onda bi se iznenada na imanju
pojavljivao neki potar na biciklu, neki bogomoljac koji propoveda
s Biblijom u rukavu, ili Ciganin koji govori poludivljim jezikom, a
svi su delovali tako bezazleno da nisu pobudivali sumnju budnog
gazdinog oka. Prepoznavala ga je samo po crnim zenicama. I nije
bila jedina: svi zakupci na Tri Marije i mnogi seljaci sa drugih
poseda eljno su ga iekivali. Od kada su gazde poele da ga
proganjaju, bio ga je glas pravog junaka. Svi su hteli da ga prime
na prenocite. ene su mu plele zimske arape, a mukarci mu
ostavljali najbolju rakiju i najbolju govedu peenicu iz svojih
ostava. Njegov otac Pedro Garsija Mladi sumnjao je da njegov sin
ne potuje Truebinu zabranu i prepoznavao je tragove koje je za
sobom ostavljao. Kolebao se izmedu Ijubavi prema sinu i svoje
uloge nadzornika. A osim toga, strepeo je da bi mogao da ga
prepozna i da bi Esteban Trueba to opazio na njegovom li-cu, all i
oseao i neku pritajenu radost kad bi naslutio da su poneke udne
stvari koje su se po selu s vremena na vreme deavale njegovo
delo. Jedino mu nije bilo ni na kraj pame-ti da posete njegovog
sina imaju bilo kakve veze sa etnja-ma Blanke Truebe pored
reke, jer tako neto nije spadalo u prirodni poredak stvari na ovom
svetu. Nikada nije govorio
0 svome sinu, izuzev pod okriljem svog doma, all je bio
ponosan na njega i drae mu je bilo da ga vidi kao prognanika
nego kao jo jednu ovcu u pokornom stadu to sadi jail
1 zanje bedu. I dok je sluao kako se okolo pevaju pesmice o
kokokama i lisicama, smeio se mislei kako je njegov sin stekao
vie pristalica svojim protestnim baladama nego svn lecima
socijalistike partije koje je neumorno rasturao.
 VI Osveta
Godinu i po dana posle zemljotresa Tri Marije ponovo postadoe
uzorno imanje kao i ranije. Ponovo je podignuta velika gazdinska
kua, all jo solidnija i uredenija, sa toplom vodom u kupatilima.
Voda je bila nalik na svetlu cokoladu i ponekad su se pojavljivali i
punoglavci, ah je tekla snanim i veselim mlazom. Nemaka
pumpa bila je pravo cu-do Ja sam se kretao oslanjajui se samo na
masivm srebrni tap isti ovaj koji imam i dan-danas i za koji moja
unuka kae da ga ne koristim za oslanjanje, ve da bih dao vi-e
snage svojim reima, vitlajui njime kao poslednjim argumentom.
Duga bolest naela mi je telo i pogorala narav. Sad shvatam da
ak ni Klara nije vie mogla da zauzda moie besove. Neko drugi
na mom mestu ostao bi veciti inva, lid all meni je pomogla snaga
oajanja. Pomisljao sam na svoju majku koja je iva trunula u
kolicima, i to mi je d^j valo snage da se ispravim i da ponem da
hodam, mada sart na saw glas psovao i proklinjao. Mislim da su
me se Iju* olaili ak je i Klara bila isprepadana, iako ona mkad
mw zazirala od moje preke naravi, delorn i zato to sam uvel pazio
da je ne iskaljujem na njoj. Ja sam, videvsi je tal zastrasenu,
postajao jo mahnitiji. n^invJ
Malo-pomalo, Klara je poinjala da se menja. DelovJ je
umorno i postajala mi we dalja. Vie joj nisam bio a moje
muke i bolovi nisu je vie dirali, naprotiv, gnjav su je. Primetio
sam da me izbegava. Cak bih se usudio kaem da je u to vreme
vie volela da muze krave sa
Kuca duhova 193

drom Mladim, nego da sedi sa mnom u salonu. A to je Kla

V

ra bila dalja, veca je bila moja potreba za njom. Zeleo sam je isto kao
na dan venanja, udeo da je posedujem potpu-no, do poslednje misli,
all ta nestvarna ena prolazila je kraj mene poput uzdaha i ak i kad bih
je zgrabio s obe ruke i stegao svom snagom, nisam uspevao da je
zarobim. Njen duh nije bio uza me. U vreme kad me se plaila, ivot
nam je liio na pakao. Danju je svako bio zabavljen svojim obavezama.
Oboje smo imali posla preko glave. Sretali smo se samo u vreme obeda
i u tim prilikama uvek sam ja zapoinjao razgovor, a ona kao da je
lebdela u oblacima. Govori-la je vrlo malo i izgubila je onaj izazovni i
drski smeh kojim me je prvo osvojila. Nije vie zabacivala glavu
unazad niti se smejala punih usta. Jedva bi se pokatkad i nasmei-la.
Poverovao sam da su nas godine i moj udes razdvojili, da joj je dodijao
brani ivot, takve stvari se deavaju svi-ma, a ja ba nisam bio od
onih nenih, prefinjenih Ijubavnika koji svaki as poklanjaju cvee i
govore nenosti. Ali trudio sam se da joj se pribliim.
0, kako sam se samo trudio, blagi Boe! Pojavljivao sam se u njenoj
sobi dok se bavila svojim sveskama za zapisivanje ivota ili trononim
stoicem. ak sam pokuavao da uestvujem u tom delu njenog ivota,
all ona nije volela da itam njene sveske, a moje prisustvo kvarilo joj je
nadahnue za priu s njenim duhovima. Tako da sam od toga morao da
odustanem. Odustao sam i od namere da usposta-vim dobre odnose sa
Blankom. erka mi je od malih nogu bila udna i nikad nije bila nena
i umiljata devojica kakvu sam prieljkivao. U stvari, delovala je
namorasto. Sa mnom je oduvek bila nabusita i nisam morao da se
borim sa Edipovim kompleksom, jer ga nikad nije ni imala. A bi-la je
vec prava devojka. Delovala je previe pametno i zre
o
za svoje godine i bila veoma vezana za majku. U jednom trenutku
poverovao sam da bi mogla da mi pomogne i po
usao
sam u njoj da nadem saveznika. esto sam joj dono-
194 Iiabela Aljende

sio poklone, pokuavao sam da se alim sa njom, all me je i ona

izbegavala. Sada, kada sam ve sasvim star pa mogu da govorim o
tome a da ne pobesnim, verujem da je svemu bila kriva njena
Ijubav prema Pedru Garsiji Treem. Blanka je bila nepotkupljiva.
Nikada nita nije traila, govorila je manje nego njena majka i kad
bih ponekad uspeo da je nateram da me poljubi na rastanku, inila
je to preko volje, i taj bi me poljubac zaboleo poput amara. ,,Sve
e biti drugaije kad se vratimo u grad i ponemo civilizovano da
ivimo", govorio sam u to vreme, all ni Klara ni Blanka nisu
pokazivale ni najmanju elju da napuste Tri Marije. Naprotiv,
svaki put kad bih zapodenuo razgovor o tome, Blanka bi rekla
kako ivot na selu blagotvorno utie na njeno zdravlje i da se jo
uvek ne oseca dovoljno snanom, a Klara bi me podsetila da na
selu ima jo puno posla i da se stvari ne mogu ostaviti nedovrene.
Moja ena nije alila za otmenou na koju je bila navikla i kad je
na Tri Marije stigao to-var nametaja i pokustva koje sam
naruio da bih je iznenadio, udostojila se jedva da turo primeti da
je we vrlo le-po. Sam sam morao da napravim razmetaj, jer nju to
izgle-da ni najmanje nije zanimalo. Nova kuca bila je uredena s
luksuzom kakav nikad do tada nije imala, ak ni u svojira 1
najblistavijim danima, pre moga oca, koji ju je sasvim uni-1 tio.
Stigli su ogromni komadi kolonijalnog nametaja od po | zlaene
amovine i orahovine, rune izrade, teke vunene prostirke i lampe
od kovanog gvoda i bakra.
Iz prestonice sam dopremio posude od rukom
oslikanogengleskog porcelana, dostojno kakvog stranog
poslanstva^ kristal, etiri sanduka prepuna kojekakvih ukrasa,
lanene ar* ave i stolnjake, kolekciju ploa klasine i lake
muzike, tttji modernom vitrinom. Svaka ena bi se time oduevila i
pro-<| vela bi nekoliko meseci zaokupljena uredenjem kue, all nej
i Klara, koju te stvari nisu ni doticale. Zadovoljila se tim6| da
pronade par kuvarica i osposobi nekoliko devojaka, cer| ki
zakupaca, da posluuju u kuci i im se oslobodila erpi i?1
Kucaduhova 195

metle, vratila se svojim sveskama i u trenucima dokolice svojim

tarot kartama. Najvei deo dana provodila je u krojanici,
ambulanti i koli. Ja sam je ostavljao na miru, jer su te petljancije
davale smisao njenom ivotu. Bila je plemeni-ta i milostiva, eljna
da usrei we oko sebe, we osim me-ne. Posle potresa obnovili smo
bakalnicu, i samo da bih njoj udovoljio, ukinuo sam arene
papirie i Ijude sam plaao pravim novanicama, jer je Klara
govorila da e tako moci da kupe neto u selu i da utede. Ali nije
bila u pravu. Po-sluile su samo da mukarci ponu da se napijaju
u krmi ,,Svetog Luke", ostavljajui ene i decu da pate u
nematini. Zbog takvih stvari strano smo se svadali. Napoliari su
bili razlog svih naih nesuglasica. Dobro, ne ba svih. Pre-pirali
smo se i zbog rata. Ja sam na mapi koju sam okaio na zid salona
pratio napredovanje nacistikih trupa, a Klara je plela arape za
saveznike. Blanka je poklapala ui ruka-ma, ne shvatajuci nau
strasnu zaokupljenost ratom koji nije imao nikakve veze sa nama i
vodio se tamo negde, s druge strane okeana. Pretpostavljam da je
do razmirica medu nama dolazilo i zbog drugih stvari. U stvari,
retko kad smo se oko neega slagali. Ne verujem da je svemu bila
kriva moja preka narav, jer ja sam bio dobar mu, ni nalik onom
pustahiji kakav sam bio u momakim danima. Za mene je ona bila
jedina. I jo uvek je.
Jednog dana Klara je naredila da se na njena vrata sta-vi reza i
od tog dana nije me vie primala u svoj krevet, izuzev kad bih
toliko navalio da bi svako odbijanje znailo konani raskid medu
nama. U prvi mah pomislio sam da ima neke od onih tajanstvenih
tegoba koje spopadaju enskinje s vremena na vreme ili da moda
pati od menopauze, all kad se stvar protegla na nekoliko sedmica,
odluih da porazgovaram sa njom. Mirno mi je objasnila da su se
nai brani dnosi poremetili i da je zato izgubila volju i za
krevetske ragolije. Zakljuila je sasvim prirodno da poto ne
moe-0 Vlse jedno sa drugim da razgovaramo, ne moemo ni da
196 Izabela Aljende

delimo postelju. Kao da ju je udilo to ja mogu po ceo dan da

besnim na nju, a uvee da se zaelim njenih milovanja. Pokuao
sam da joj ukaem da se u tom pogledu mukarci razlikuju od
ena, i da je i dalje oboavam uprkos svim svojim bubicama, all
nije bilo pomoi. U to vreme bio sam zdraviji i snaniji od nje,
mada me je zadesila nesrea i ma-da je Klara bila mnogo mlada. S
godinama sam smrao. Ni-sam imao ni gram sala i bio sam ilav i
vrst kao u mla-dim danima. Mogao sam itav dan da provedem
na konju, da spavam bilo gde, da jedem bilo ta, a da ne osetim ni
u. ni jetru ni druge organe o kojima moji vrnjaci stalno priaju.
Kosti da, kosti su me bolele. U hladne veeri ili u vlanim noima
bol u kostima zgnjeenim u zemljotresu bio je tako jak da sam
grizao jastuk da bih priguio jauke. Kad bi postalo nepodnoljivo,
potegao bih dobar gutljaj rakije i progutao aspirin, all ni to nije
pomagalo. udno je da sam s godinama postao izbirljiviji u
telesnim strastima, all isto onako nezasit kao i ranije. Uivao sam
da gledam ene. I sad u tome uivam. To je estetsko uivanje,
takorei duhov-no. Samo je Klara u meni budila stvarnu i trenutnu
elju/j Tokom dugog zajednikog ivota upoznali smo jedno drugc
i svako od nas je u jagodicama prstiju nosio preciznu ge( grafiju
zadovoljstava onog drugog. Ona je znala moje naj< setljivije take
i umela je tano da mi kae ta eli. U dc bu kad se veina
mukaraca zasiti svojih ena i potrebne im druge da bi u njima
raspalile varnicu strasti, ja sam i Ije bio uveren da jedino sa
Klarom mogu da vodim ljub$J kao na medenom mesecu i da mi
nikad ne bude dovoljro Nije mi padalo na pamet da jurim druge.
Seam se da sam im padne no, poinjao da je s em. Ona bi
uvee sela da pie, a ja sam se pravio da vam u svojoj luli, a u
stvari sam iz prikrajka motrio. Cilj bih ocenio da se sprema za
spavanje, jer bi poela da i$ pero i zatvara sveske, bre-bolje bih
se udaljavao. OdlL bih epajui do kupatila i doterivao se. Oblaio
sam oj
Kuca_duhova 797

od crvenog baruna koji sam kupio samo da bih je zaveo, a ona

nikad niim nije pokazala ni da ga je primetila. Zalepio bih uvo za
vrata i ekao i kad bih uo da dolazi hodnikom, banuo bih pred
nju. We sam pokuao, od obasipanja milovanjima i pokloniraa do
pretnji i lupanja po vratima, all nita nije moglo da premosti
duboki jaz koji nas je delio. Pretpostavljam da sam uzalud
pokuavao da je nonim Ijubavnim saletanjima nateram da
zaboravi zlovolju kojom sam je tokom dana pritiskao. Klara mi je
izmicala s onim odsutnim izrazom koji sam na kraju omrznuo. Ne
mogu da razumem ta me je na njoj toliko privlailo. Bila je vec
zrela ena bez imalo koketerije u sebi. Vukla je noge pri hodu i
izgubila je onu bezrazlonu veselost koja ju je u mladosti inila
neodoIjivom. Prema meni nije bila ni nena ni zavodljiva. Uveren
sam da me nije volela. Nije postojao nijedan razlog da je elim
tako neumereno da sam padao u oajanje i ispadao smean. Ali to
je bilo jae od mene. Njeni sitni pokreti, njen blagi miris na isto
rublje i sapun, sjaj njenih oiju, Ijupkost njenog potiljka oko kojeg
su vijorili nemirni uvojci, we na njoj me je oaravalo. Njena
krhkost u meni je budila nesavladivu nenost i osecao sam potrebu
da je zatitim, zagrlim, zasmejem kao nekada, da opet zaspim kraj
nje, sa nje-nom glavom na svom ramenu i nogu isprepletanih sa
njenim, s njom tako malenom i siunom, s njenom rukom na
svom ramenu, s njom tako ranjivom i udesnom. Ponekad mi je
padalo na pamet da je kaznim svojom tobonjom ravnodunou,
all sam se ve posle nekoliko dana predavao pobeden, jer je
delovala mnogo smirenije i srecnije kad je ne bih primeivao.
Izbuio sam bio rupicu u zidu kupatila i kroz nju sam je golu
gledao, all to mi je tako pomuivalo razum da mi je na kraju bilo
lake da je ponovo zapuim malterom. Da bih je povredio, pravio
sam se da odlazim u Crvem fenjer", all njena jedina primedba bila
je da je to lje nego da spopadam seljanke, to me je naisto
zaprePastilo, jer nisam ni sanjao da zna neto o tome. Neto pre
198 habela Aljende

nego to je izrekla to svoju primedbu, ponovo sam pokuao da

napastvujem seljanke, i to samo da bih njoj napakostio. Ali
uverio sam se da su godine i zemljotres ostavili traga na mojoj
mukosti i da vie nemam snage da obujmim struk neke jedre
devojke i bacim je na sapi svoga konja, a jo ma-nje da joj
strgnem haljinu i prodrem u nju uprkos njenom otimanju. Bio
sam ve u onom dobu kad je za Ijubav potrebna pomoc i mnogo
nenosti. Ostario sam, prokletnik.
Jedino je on opazio da je poeo da se smanjuje. Prime-tio je
to po odei. Ne samo da mu se vrtela oko struka, vec su mu i
rukavi i nogavice postali predugi. Zamolio je Blanku da mu ih
poskrauje na ivaoj maini, izgovarajui se da je smrao, all u
sebi se pitao nije li mu Pedro Garsija Stariji namestio kosti
naopako, pa se zbog toga zgurio. Ni-kom nije rekao ni rei o
tome, kao to i inae iz puke oho-losti nije govorio o svojim
mukama.
Tih dana spremali su se predsedniki izbori. Na jednoj veeri u
selu, koju su priredili konzervativci, Esteban True-ba upoznao je
grofa ana de Satinjija. Nosio je cipele od evroa i jakne od krutog
platna. Nije se znojio i mirisao je na kolonjsku vodu iz Engleske.
Koa mu je uvek bila pre-planula jer je imao naviku da palicom
protinje nekakvu lop-ticu kroz mali luk, i to po najjaem suncu.
Govorio je razvlaeci poslednji slog i gutajui slovo r. Od svih
Ijudi koje je Esteban ikad upoznao jedino je on mazao nokte lakom
i stavljao plave kapi u oi. Imao je vizitkarte s porodinim gr-J
born i drao se svih mogucih poznatih pravila etikecije, pa^ ak
uvodio neka lino svoja, kao, na primer, kad je jeo artioke
pincetom, to je izazivalo opte zgraanje. Mukarci su mu se
smejali iza leda, all ubrzo postade jasno da se svi^j trude da
oponaaju njegovu otmenost, njegove cipele od e-- vroa i njegov
prezir prema ostalim doseljenicima koji su ttifj pristigli u prolom
veku, beei pred kugom iz Srednje Evro-1 pe, od rata iz panije i
sa Srednjeg istoka da bi trgovali sa| Turcima i Jermenima,
prodajui svoje specijalitete i kojeka-|
Kua duhova 799

lcve triarije. Grof Satinji nije morao da zaraduje za ivot, to je

svima stavljao do znanja. Posao sa inilama za njega je bio ista
razonoda.
Esteban Trueba je vidao inile kako vrljaju po njegovom
imanju. Lovio ih je da mu ne bi unitavale setvu, all niu ni na kraj
pameti nije bilo da ti beznaajni glodari mogu da se pretvore u
damske kapute. an de Satinji je traio ortaka koji bi uloio navac
i rad u uzgajalita i uleteo u rizik s pedeset posto dobiti. Esteban
Trueba nikad nije bio sklon pustolovinama, all je francuski grof
imao prefinjenu otmenost i duh koji su mogli da ga osvoje i zato je
probdeo noi i noi mozgajui o poslu sa inilama i izvodei
rau-nice. Za to vreme grof Satinji je provodio vreme kao gost na
njegovom imanju. Igrao se svojom lopticom po najjaem suncu,
ispijao ogromne koliine nezaeerenog soka od dinje i motao se
nenametljivo oko Blankine keramike. ak je de-vojci predloio da
je izvoze po mestima gde je postojalo si-gurno trite za
indijanske rukotvorine. Blanka je pokuava-la da mu dokae da
grei i da ona nema nikakve veze sa Indijancima, pa onda ni te
njene stvarice, all on je slabo razumeo njen jezik i ono to je
pokuavala da mu objasni. Grofovo prisustvo donelo je porodici
izvestan drutveni pre-sti. Od kako je on dospeo na imanje,
poeli su da im stiu pozivi za sedeljke i posete susednim
imanjima, za susrete s uglednim politiarima toga kraja i uopte za
we kulturne i drutvene dogadaje. Svi su hteli da budu to blie
Francuzu, u nadi da e i na njih prei malo njegove otmenosti.
Devojke su uzdisale gledajui ga, a majke su ga prieljkiva-le za
zeta, utrkujuci se koja e pre imati ast da ga ugosti. Gazde su
zavidele Estebanu Truebi to ga je grof izabrao za svoj posao sa
inilama. Jedino Klara nije bila oarana njegovim francuskim
armom, ni zadivljena njegovom vetinom
Pomorandu oljuti noem i viljukom, ostavljajui koru u
obhku cvetnih latica, a ni njegovim citiranjem fransuskih Pesmka i
filozofa na maternjem jeziku. Svaki put ga je po-
200 habela Aljende

novo pitala kako mu ono bee ime i strano ju je zbunjiva-lo kad

bi ga videla da po njenoj sopstvenoj kui etka u svilenom
ogrtau. Blanku je, naprotiv, njegovo prisustvo zabavljalo, jer je
mogla da pokae svoje najlepe haljine, da briljivo doteruje
frizuru i postavlja engleski porcelan i srebrne svenjake.
-Ako nita drugo, bar nas tera da se ne ponaamo kao divljaci
-govorila je. Estebana Truebu su mnogo manje zanimala njegova
plemika prenemaganja, a mnogo vie posao sa inilama. Kako
to, do davola, da mu nikad nije palo na pamet da im dere kou,
umesto to je stracio tolike godine na glupave kokoke koje su
crkavale od najmanjeg proliva i na krave to su za svaki litar
mleka koji su davale prodi-rale tovare sena i sanduke vitamina i
jo su pri tom skuplja-le muve i srale na we strane. Klara i Pedro
Garsija Mladi nisu, medutim, delili njegovo oduevljenje tim
glodarima, ona iz sasvim humanih razloga, smatrajuci da je surovo
ga* jiti ih da bi im se derala koa, a on jer nikad nije uo da
postoje uzgajalita za pacove.
Jedne noi grof je izaao da popui jednu od svojih orijentalnih
cigara, donesenih ak iz Libana, davo bi ga znatf gde mu to dode,
to ree Trueba, i da udahne miris cvecskij koji se uspinjao iz bate
i natapao sobe. etkao se lagano po| terasi i pogledom odmeravao
veliinu vrta koji se irio ok itave kue. Uzdahnuo je dirnut
udesnom prirodom koja j( u toj zemlji na kraju sveta, umela da
pomiri we predele mate, planinske vence i mora, doline i najvie
vrhove, he kristalnih voda i pitomu i dobroudnu faunu pored kc je
moglo spokojno da se eta, bez straha da ce odnekud iskc iti
otrovne zmije i krvolone zveri, a da bi savrenstvo lo potpuno,
nije to bilo ni buntovnih crnaca ni divljih Ii janaca. Bio je sit
smucanja po egzotinim zemljama u trazi za perajima ajkula za
spravljanje afrodizijaka, kines korenjem za we tegobe, eskimskim
tesanim figuricama, samovanim amazonskim piranama i inilama
za dams
Kua duhova 201

bunde. Imao je trideset osam godina, toliko je barem sam

priznavao i osecao je da je napokon naao zemaljski raj u kom je
mogao da zapone sigurne poslove uz pomoc pro-muurnih
ortaka. Seo je na jedno deblo da u mraku popui cigaru. Najednom
opazi micanje neke siluete u tami i kroz glavu mu prolete misao da
je moda lopov, all je odmah odbaci, jer su razbojnici u toj zemlji
bili isto tako retki kao i divlje zveri. Oprezno se primakao i tek tad
prepoznao Blanku, koja je proturila nogu kroz prozor i skliznula
niza zid kao maka, skoivi u grm hrizantema bez i najmanjeg
unja. Bila je odevena u muku odecu. an de Satinji je video
kako se udaljava krijui se u senci kue i drvea. U trenu mu pade
na pamet da krene za njom, all se uplai veli-kih pasa i pomisli da
nema potrebe pratiti devojku da bi se saznalo kuda ide kad usred
noci iskae kroz prozor. Zabrinuo se, jer je ono to je video moglo
ozbiljno da ugrozi njegove planove.
Sledeeg dana grof zaprosi Blanku Trueba. Esteban, koji nikad
nije stigao da upozna rodenu ker, bee pobrkao njenu
nezainteresovanu Ijubaznost i radosno postavljanje srebrnih
svecnjaka sa Ijubavlju. Bio je presrean to je njegova dosadna i
boleljiva erka privukla najugladenijeg gospodina u celom
kraju. ,,ta li je u njoj video?", pitao se zaprepaceno. Predoio je
proscu da ce morati da porazgovara sa Blankom, all da je sasvim
uveren da nee biti nikakvih tekoca i da mu on sa svoje strane
unapred eli dobrodolicu u njihovu porodicu. Naredio je da mu
pozovu erku, koja je u tom asu drala u koli geografiju i
zatvorio se s njom u svoj kabinet. Pet minuta kasnije vrata se naglo
otvorie i grof ugieda devojku, svu zajapurenu. Prolazei pored
njega dobacila mu je jedan ubitaan pogled i okrenula glavu. Ka-
0

Je bio we drugo sem debelokoac, bio je spreman da odmah

pokupi svoje stvari i preseli se u jedini hotel u selu, all J rekao
Estebanu da je uveren da e osvojiti devojinu Iju-
av
'
samo ako mu za to daju priliku. Esteban Trueba mu
202 Izabela Aljende

ponudi da ostane kao gost na Tri Marije dokle god smatra za

potrebno. Blanka nije prozborila ni rei, all je od tada prestala da
jede s njima za stolom i nije proputala nijednu priliku da
Francuzu stavi do znanja da je nepoeljan. Spa-kovala je svoju
sveanu odeu i srebrne svenjake i briljivo ga izbegavala. Ocu
je zvanino izjavila da e se, ako jo jednom postavi pitanje
braka, vratiti u grad prvim vozom i otii pravo u manastir.
- Promenie ti miljenje -urlao je Esteban Trueba.
- Cisto sumnjam -odgovarala mu je ona.
Dolazak blizanaca te godine doneo je pravo olakanje za we
ukuane. Uneli su bujicu sveine i radosti u napetu porodinu
atmosferu. Nijedan od dvojice brae nije uvaavao arm
otmenog Francuza, iako je ovaj diskretno pokuavao da osvoji
simpatije mladia. Hajme i Nikolas su ismevali njegove manire,
njegove enskaste cipele, njegovo stranako
V

prezime, all Zan de Satinji nije za to mario. Njegova dobroudna

vedrina na kraju ih je razoruala, pa su ostatak leta proveli u slozi
i ak su se udruili da zajednikim snagama slome Blankinu
nepopustljivost.
- Ima ve dvadeset etiri godine, sestro. Hoe da ostane
baba devojka? -govorili su.
Pokuavali su da je nagovore da skrati kosu i oblai s&A kao iz
asopisa, all ona nije pokazivala ni najmanje zanima-J nje za to
neobinu modu koja ne bi mogla da opstane u se* oskoj praini.
'
Blizanci su se toliko razlikovali medu sobom da nisu afc$ ni
liili na brau. Hajme je bio visok, koat, povuen i vi dan.
Zahvaljujui internatskom vaspitanju, kroz sportove razvio
atletsku gradu, all je u dubini due to smatrao is pljujuom i
beskorisnom aktivnou. Nije mogao da razui kako an de Satinji
moe da provede itavo popodne odtt$| evljeno udarajui lopticu,
ne bi li je palicom ubacio u nlT| picu, kad je bilo neuporedivo
lake da se poslui rukoflty Imao je udne opsesije, koje su poele
da se primeuju u tOi
Kua duhova 203

doba i tokom godina postale we izraenije. Nije podnosio da neko

die pored njega, da mu prua ruku, da mu postavlja previe lina
pitanja, da od njega pozajmljuje knjige ili da mu pie pisma. To je
mnogo oteavalo njegove dodire sa Ijudima, all ipak nije uspevalo
sasvim da ga izoluje od drugih, jer je ve posle pet minuta
poznanstva postajalo jasno da je, uprkos svom namrgodenom
dranju, plemenit, prostoduan i veoma nean, to je bezuspeno
pokuavao da sakrije, jer se stideo. Brinuo se za druge mnogo vie
nego to je bio spreman da pokae. Bio je ganutljive prirode.
Napolia-ri na Tri Marije zvali su ga ,,mladi gazda" i uvek su se
nje-mu obracali kad im je neto trebalo. Hajme bi ih bez rei
sasluao, odgovarao ponekom jednoslonom reju, okretao leda i
odlazio, all se ne bi smirio dok problem ne bi reio. Bio je plah i
nepoverljiv, a njegova majka govorila je da ni kao mali nije voleo
da se mazi. Od malih nogu bio je sklon udnovatim nastupima. Bio
je u stanju da skine koulju s le-da da bi je dao drugome, to je
mnogo puta i uinio. Bes i preterano iskazivanje oseanja za njega
su predstavljali znake slabosti i samo je sa ivotinjama otputao
uzde svoje pre-terane srameljivosti i valjao se s njima po tlu,
mazeci ih, hranio ih iz ruke i spavao zagrljen s njima. To isto radio
je i sa sasvim malom decom, all samo kad bi bio siguran da ga
niko ne posmatra, jer je pred Ijudima vie voleo da se predstavlja
kao samotnjak i mranjak. Dvanaestogodinje britansko vaspitanje
nije u njemu razvilo engleski splin i me-lanholiju, koji su se u to
vreme smatrali izrazitom odlikom otmenosti. Bio je nepoverljivo
sentimentalan. Zato se i zanimao za politiku, all je odluio da ne
bude advokat, kako je njegov otac eleo, nego lekar da bi pomagao
nesrecnima, kako mu je majka, koja ga je najbolje poznavala,
savetovala. Utavo detinjstvo proveo je igrajuci se s Pedrom
Garsijom Areim, all je tek te godine nauio da mu se divi. Blanka
je morala da rtvuje nekoliko svojih susreta kraj reke da bi se Va
mladia sastala. Priali su o pravdi, jednakosti, selja-
204 habela Aljende^

kom pokretu, socijalizmu, dok je Blanka sluala nestrpljiva,

jedva ekajui da zavre, da bi ostaia sama sa svojim Ijubavnikom.
To prijateljstvo vezivai0 ih je we do smrti a da Esteban Trueba o
tome nikada nije nita saznao.
Nikolas je bio lep kao dev0jka. Nasledio je nenost i
prozranost majine koe, bio j^ siuan, mrav, brz kao li-sica,
bio je briljantno pametan i daleko ispred svog brata u svemu to
bi zajedno radili. Izmisii0 je igru kojom ga je stal-no kinjio:
izabrao bi neku temu j krenuo da mu protivrei s toliko vetine i
ubedenja da je ^a kraju uspevao da ga uveri da nije u pravu i
Hajme je priznavao greku.
- Jesi li ba siguran da sar^ ja u pravu? -upitao bi na kraju
Nikolas.
- Da, u pravu si -procedio bi Hajme kome estitost nije
doputala da ude u nepoten^ raspravu.
- Ah, ba mi je milo -uLViknuo bi tada Nikolas. -A sad u da ti
dokaem da si u stvari ti bio u pravu. Izneu ti we one argumente
koje bi ti upotrebio da si raalo pametniji.
Hajmea bi tad izdalo strplj^nje5 pa bi se bacio na njega da ga
udari, all bi se odmah p^kajao, jer je bio mnogo jai od brata i
oseao se krivim zhog sopstvene snage. Nikolas je u koledu
koristio svoju britku pamet da bi muio ostale deake, a kad je
morao sa ne^jm da se potue, odmah bi zvao brata da ga odbrani,
dok h>j ga on sa strane bodrio. Haj-me bee navikao da podmece l^a
za Nikolasa i postalo mu je sasvim prirodno da trpi kazt^ e umesto
njega, da ga pokriva i zatakava njegove lai. Ni^olasa je u
mladosti pored ena jedino jo zanimalo da u s^bi razvije Klarine
sposobnOsti za predvidanje buducnosti. Kupovao je knjige o
tajnimj drutvima, o horoskopima i sv^mu to se ticalo
natprirodnifcf pojava. Te godine bee reio d^ pr0nikne u prirodu
uda, p*; je kupio neko popularno izdan^g ivota svetaca i proveo
i-'^ tavo leto traeci prosta objanj^nja za najfantastinija duhov-'
na udesa. Majka mu se pods^gv^
Kua duhova 205

-Ti nisi u stanju da razume ni kako radi telefon -go- vorila je -a

hteo bi da shvati tajnu udesa.
Nikolas je poeo da pokazuje zanimanje za natprirodne stvari jo
nekoliko godina ranije. Svakog vikenda, kad bi mogao da izade iz
internata, posecivao je sestre Mora da bi od njih uio okultne nauke.
Ali ubrzo je uvideo da nema nima-lo dara ni za proricanje sudbine ni
za telekinezu, pa se zadovoljio prostim gledanjem u astroloke karte,
tarot i kineske tapie. Kako jedna stvar uvek povlai drugu, u kui
sestara Mora upoznao je lepu devojku, po imenu Amanda, neto stariju
od njega, koja ga je uputila u tajne joga meditacije i akupunkture,
vetina kojima je Nikolas uspevao da lei reumu i druge sitnije tegobe,
to je bilo mnogo vie nego to je uspevao njegov brat sa svojom
medicinom, posle sedam godina studija, all we je to dolo mnogo
kasnije. Toga leta imao je dvadeset jednu godinu i na selu ga je ubijala
dosada. Njegov brat je budno pazio da ne napada devojke, jer je sam
sebe proglasio zatitnikom devojake asti na imanju Tri Marije. Ali
Nikolas je i pored toga nekako uspeo da zavede we de-vojurke
svojom vetinom udvaranja nevidenom do tada u tora kraju. Ostatak
vremena provodio je prouavajui udesa, pokuavajuci da naui
majine trikove kojima bi snagom svog uma pomerao slanike, i piui
strasne stihove Amandi, koja mu ih je vraala potom, ispravljene i
doterane a da to nije uspevalo da obeshrabri mladia.

Pedro Garsija Stariji umro je ubrzo posle predsednikih izbora.

Zemlja je vrila od politikih borbi. Okieni vozovi jurili su od severa ka
jugu nosei kandidate koji su se pojavljivali sa svitom svojih pristaa,
pozdravljaj ici uvek na !sti nain, obeavajuci svima uvek iste slvari,
o/.iceni zastavama, zvekama i megafoniina koji su razbijali mir
predela i rasterivali stoku. Starac je iveo tako dugo du je od njega
ostala samo gomila providnih koica prekrivenih ukastom,
smeuranom koom. Lice mu je bilo kao ipka bora. U ho
 206 Iiabela Aljende

' du je klepetao jednim parom kastanjeta. Nije imao

zube i
I mogao je samo da guta deije kaice. Oslepeo je i
ogluveo,
i all nije prestao da razaznaje stvari. Pamtio je i
prolost i sa
danjost.
Umro je u suton, sedei u stolici od vrbovog pru-ca.
Voleo je da sedi na svom pragu i da osea kako se
sputa vee, koje je nasluivao po blagoj promeni
temperature, po zvucima iz dvorita, uurbanosti u
kuhinji i kokoijoj utihnulosti. Tako ga je smrt
zatekla. Kraj nogu mu je bio praunuk Esteban
Garsija, deki od skoro deset godina koji se igrao
ekserom kopajuci oi jednom piletu. Bio je sin
Estebana Garsije, jedinog gazdinog kopileta koje je
nosilo njegovo ime, all ne i prezime. Niko se nije
vie secao njegovog porekla niti razloga zbog kojeg
je nosio to ime, osim njega samoga, jer je njegova
baba Pana Garsija pre nego to je umrla uspela da
mu zatruje detinjstvo priom o tome kako bi njegov
otac, da se rodio umesto Blanke i blizanaca, nasledio
Tri Marije i mogao da dogura i do predsednika
drave, da je hteo. U tom kraju zasejanom
nezakonitom i zakonitom decom koja nikada nisu
upoznala svog oca, on je verovatno bio jedini koji je
odrastao mrzeci svoje prezime.
V

Ziveo je osuden na mrnju prema gazdi, prema

svojoj iskoricenoj babi, prema svom ocu kopilanu i
prema sopstvenoj neizbenoj sudbini prostog
seljaeta. Esteban Trueba nije ga razlikovao od
ostalih maliana na imanju, bio je jedan od gomile
deurlije koja je pevala himne u koli i ekala u re-
du da za Boi prinii od njega poklon. Nije se secao
Pane Garsije, niti da je imao sina sa njom, a jo
manje tog pre-predenog unuka koji ga je mrzeo, all
ga je iz daljine pratio da bi oponaao njegove
pokrete i glas. Deak se usred noi budio
zamijajui strane boletine ili nesree koje bi do-
krajile gazdu i svu njegovu porodicu tako da bi on
mogao da nasledi irnanje. Tada bi pretvorio Tri
Marije u svoje kraIjevstvo. Takva matanja gajio je
itavog ivota, ak i kad je saznao da nikad nita
nee naslediti. Uvek je Truebu smatrao krivim za
mranu sudbinu koja mu je namenjena i ose-
Kua duhova 207
cao se kanjenim ak i onih dana kada je bio na vrhuncu moci i
we ih drao u aci.
Malian je shvatio da se sa starcem neto desilo. Priao je,
dodirnuo ga, a telo se zaljuljalo. Pedro Garsija sruio se na zemlju
kao vreca puna kostiju. Zenice su mu bile prekrivene belom
skramom koja ih je drala u tami ve etvrt veka. Esteban Garsija
mai se klina i vec krete da mu probo-de oi kad naide Blanka i
odgurnu ga snano i ne pomiljajuci da je to odbojno stvorenje
njen bratanac i da e za koju godinu postati orude tragedije njene
porodice.
-Dragi Boe, umre iica -uzviknula je nagnuvi se nad
zgrbljenim telom starica koji je njeno detinjstvo ispunio priama
i titio njenu tajnu Ijubav.
Pedra Garsiju Starijeg sahranili su uz bdenje koje je traja-lo
tri dana i za koje je Esteban Trueba naredio da se ni u emu ne
krtari. Smestili su njegovo telo u sanduk od sirove borovine,
odeveno u sveano nedeljno ruho, isto ono u kome se venao i
koje je oblaio kad je iao na glasanje ili da primi svojih sto
pesosa za boicne praznike. Obukli su mu njegovu jedinu belu
koulju koja mu je oko vrata bila sasvim iroka, jer su ga godine
sasuile, stavili mu njegovu kravatu za sahrane i zadenuli mu
jedan crveni karanfil u rupicu revera, kao to je uvek inio kad bi
se doterivao za neku proslavu. Vilicu su mu vezali maramicom i
natakli mu njegov crni eir, jer je vi-e puta izjavio da hoe da
ga skine s glave kad bude izaao pred Boga. Cipela nije imao, all
je Klara kriom uzela jedne Estebana Truebe da svi vide da nece
bos poci u raj.
Zan de Satinji se toliko oduevio pogrebnim obredima da je
odmah izvukao iz svog prtljaga trononi fotografski aparat i
napravio toliko fotografija pokojnika da se njegova rodbina
poplai da mu je ukrao duu i za svaki sluaj polo-mi we
fotografske ploe. Na bdenju su se izredali seljaci iz citavog kraja,
jer se Pedro Garsija za svoga veka orodio sa ronogim seljacima te
provincije. Stigla je i vraara, jo stanja od njega, sa nekoliko
Indijanaca koji na njen znak po-
90o Izabela Aljende

ee da oplakuju pokojnika i ne prestadoe we dok se, tri dana

kasnije, ceremonija nije zavrila. Svet se bee skupio oko
starevog kuerka da pije vino, svira gitaru i nadgleda peenje.
Dodoe i dva popa na biciklima da blagoslove posmrtne ostatke
Pedra Garsije i da odre slubu za pokoj du-e Jedan od njih bio je
rumeni grdosija sa jakim panskim akcentom, otac Hose Dulse
Marija, koga je Esteban Trueba znao po uvenju. Hteo je da mu
zabrani boravak na svom imanju, all ga je Klara u poslednji as
uverila da nije trenutak da 'svoje politike mrnje stavlja ispred
verskih oseanja seljaka. ,,Unee makar malo reda u njihove due",
rekla je. Tako da"mu je Esteban Garsija na kraju poeleo
dobrodoli-cu i pozvao ga da se smesti u njegovoj kui zajedno sa
bra-tom laikom koji nije progovarao ni rei, gledao je uvek u
zemlju, pognute glave i prekrtenih ruku. Gazda je bio dir-nut
smru starca koji mu je spasao setvu od mrava i njegov sopstveni
ivot pride i hteo je da taj pogreb svima ostane urezan u seanju
kao veliki dogadaj.
Popovi su skupili seljake i pridolice u koli, da se pod-sete
zaboravljenih jevandelja i odre misu za pokoj due Pedra
Garsije. Potom su se povukli u sobu koja im je u kui dodeljena,
dok ostali nastavie svetkovinu koju njihov dolazak bee
prekinuo. Blanka je te noci saekala da utihnu gi-tare i naricanje
Indijanaca i da svi odu na poinak pre nego to je krenula
uobiajenim putem, zaklonjena senkama. Po-aavljala je to svih
triju noi dok svetenici nisu otili. Svi osim njenih roditelja
znali su da se Blanka sastaje sa jedmm . od njih na reci. Bio je to
Pedro Garsija Trei, koji nije hteo , da propusti sahranu svoga
dede i iskoristio je pozajmljenu mantiju da agituje po seljakim
kucama, objanjavajui da su sledei izbori prilika da zbace
jaram s kojim su odvajkada iveli. Oni su ga sluali iznenadeni i
zbunjeni. Njihovo vre-me nierilo se godinjim dobima, njihove
misli menjale su se tek s generacijama. Bili su spori i oprezni.
Samo su najmla-di, oni koji su imali radio i sluali vesti, oni koji
su povre-
Kua duhova 209

meno odlazili u selo i priali sa sindikalistima, mogli da uhvate

poneto od njegovih misli. Ostali su ga sluali, jer je bio junak
koga je gazda proganjao, all su u dubini due bi-li uvereni da
govori gluposti.
- Ako gazda otkrije da cemo glasati za socijaliste, nadrIjali
smo -govorili su.
- Ne moe da otkrije. Glasanje je tajno -nastavljao je lani
svetenik.
- To ti misli, sinko -odvratio je Pedro Mladi. -Uvek kau da
je tajno, a posle opet znaju za koga glasamo. Osim toga, ako
pobede oni iz njihove partije, ima da nas izbace na ulicu. Ostaemo
bez posla. A ja oduvek ivim ovde. ta cu da radim?
- Ne mogu we da vas izbace, jer gazde gube vie ne-go vi ako
odete -nastavljao je Pedro Trei.
- Bez obzira za koga glasamo, oni uvek dobijaju.
- Nametaju glasove -umeala se Blanka, koja je prisustvovala
sastanku, sedei medu seljacima.
- Ovoga puta nee moci -ree Pedro Treci. -Poslae mo Ijude
iz partije da nadgledaju glasake stolove i paze da se kutije
zapeate.
Ali seljaci mu nisu verovali. Iskustvo ih je nauilo da li-sica
uvek na kraju pojede kokoke, uprkos buntovnim baladama koje
su se prenosile od usta do usta i govorile suprot-no. I zato su, kad
je proao voz sa kandidatom Socijalisti-ke partije, jednim
kratkovidim i harizmatinim doktorom koji je pokretao mase
svojim zapaljivim govorima, samo staja-11 i gledali sa stanice,
pod budnim okom svojih gazda, koji su ga okruili, naoruani
pukama i toljagama. Sluali su s potovanjem ono to govori, all
se niko ne usudi da naini ijedan gest podrke, izuzev nekoliko
nadniara koji se pro-bie do njega, naoruani motkama i
pozdravie ga oduevljenim povicima, jer nisu imali ta da izgube.
Bili su seoski beskunici i lutali su okolo bez stalnog posla, bez
porodice, bez gazde i bez straha.
270 liabela Aljende

Ubrzo nakon nezaboravnog pogreba Pedra Garsije Starijeg,

Blanka izgubi svoje rumenilo, poe da oseca malaksa-lost koju
nije izazivao prestanak disanja i da pati od jutarnjih munina koje
nisu dolazile od vrue turije. Pomislila je da to dolazi od
prejedanja, jer je bilo doba zlatastih bresaka, kajsija i marelica,
mladog kukuruza koji se kuvao u glinenim tiganjima, zainjen
bosiljkom, mermelada i zimnice. Ali dijeta, kamilica, sredstva za
ienje i odmaranje nisu pomogli. Prestala je da se zanima za
kolu, za ambulantu, pa ak i za svoje glinene lutkice. Postala je
bezvoljna i pospana. Provodila je sate ispruena u hladu i
zagledana u nebo, ne obraajui panju ni na ta. Jedino nije
odustala od svojih nonih iskradanja kad je trebalo na reci da se
sastane sa Pedrom Treim.
an de Satinji, sa svoje strane, nije odustao od svojih
romantinih osvajanja i motrio je na nju. Iz opreznosti je
povremeno boravio u seoskom hotelu i nakratko putovao do
prestonice, odakle se vraao natovaren literaturom o inila-ma, o
kavezima, hrani, bolestima, nainu razmnoavanja, nainima
podrezivanja repova i uopte o svemu to se odnosi-lo na te
majune zverke osudene da se pretvore u enske ogrtae. Vei deo
leta grof je proveo na Tri Marije. Bio je zaista prijatan gost, lepih
manira, odmeren i vedar. Uvek je na usnama imao spremnu
poneku Ijubaznu reenicu, divio se hrani, zabavljao ih po podne
svirajui klavir u salonu i nadmeui se s Klarom u izvodenju
openovih nokturna i bio nepresuni izvor svakojakih anegdota.
Ustajao je kasno i sat ili dva posveivao svojoj jutarnjoj toaleti,
radio gimnastiku, cupkao oko kue, ne obazirui se na
podrugivanja prostih se-Ijaka, potapao se u kadu s toplom vodom
i dugo birao ode-u za svaku priliku. Bio je to zaista uzaludni
napor, jer niko nije obracao panju na njegovu eleganciju, a jedino
to je postigao svojim jahaim odelima, somotskim jaknama i ti-
rolskim eiriima s fazanovim perom jeste da mu Klara, u
najboljoj nameri, na kraju ponudi da obue neto to vise
1 'j
Kua duhova 211

prilii seoskom ambijentu. an nije gubio dobro raspoloenje.

Trpeo je podrugljiv smeak svog ddnauna namrgode-no Blankino
lice i Klarinu neproinenljivu odsutnost, koja je najzad, posle
godinu dana prestala da ga zapitkuje za ime. Znao je da pripremi
nekoliko vrlo ukusnih, fraricuskih jela, koja bi prekrasno servirao
kao svoj doprinos kad su poziva-li goste. Prvi put su tada videli
jedriog mukarca koji se razume u kuvanje, all su pretpostavili da
je to neki evropski obiaj i nisu mu se podsmevali da ne bi ispali
neuki. Sa svojih putovanja u prestonicu, pored literature o
inilama, do-nosio je i modne asopise, popularne ratne feljtone
koji su se pisali da bi stvorili mit o herojskom vojniku i romanti-
ne romane za Blanku. U razgovorima za stolom ponekad je tonom
nekoga ko se smrtno dosaduje govorio o svojim le-tovanjima s
evropskim plemstvom u zamkovima Lihtentajna ili na Azurnoj
obali. Nikad nije propustio priliku da naglasi kako je srean to je
we to zarrienio arima Amerike. Blanka ga je pitala zato nije
izabrao Karibe, ili barem neku zemlju sa mulatkinjama,
kokosovim palmama i bubnjevi-ma, ako je tragao za egzotikom,
all on je uporno tvrdio da na kugli zemaljskoj nema prijatnijeg
mesta od te zaboravljene zemlje na samom kraju sveta. Nikada
nije govorio o se-bi lino, izuzev da s vremena na vreme i uzgred
pomene neku suptilnu pojedinost kojom je paljivom sluaocu
mogao da ukae na svoju sjajnu prolost, neizmerno bogatstvo i
otmeno poreklo. Niko nije raspolagao nikakvim pouzdanim
podacima o njemu, njegovim godinama, porodici ili delu
Francuske iz koga je potekao. Klara je smatrala da je tolika ta-
janstvenost opasna i pokuala je da ga razotkrije pomou tarot
karata, all an nije dozvoljavao da mu se gleda ni u karte ni u
dlan. Nije se nikad saznalo ni u kom znaku je ro-den. Estebana
Truebu nita od toga nije brinulo. Za njega je bilo dovolljno to
grof pristaje da odigra s njim partiju a-a ili domina, to je duhovit
i simpatian i nikad ne trai nvac na zajam. Od kako ih je an de
Satinji poseivao, bi-
272 Izabela Aljende

lo je mnogo lake podneti seosku dosadu, kad ve u pet po podne

ovek nijc znao ta e sa sobom. Osim toga, godilo mu je to mu
susedi zavide na tako uvaenom gostu.
Po itavom kraju proneo se glas da se an udvara Blanki
Trueba, all i pored toga ostao je omiljeni kavaljer majki svih
udavaa. I Klara ga je potovala, iako nije imala nikakve brane
planove i vezi s njim. Blanka se vremenom navikla na njegovo
prisustvo. Bio je paljiv i nean u ophodenju pa je vremenom
zaboravila na njegovu branu ponudu i poela je da je shvata kao
jo jednu od njegovih duhovitosti. Ponovo je iz ormana izvukla
srebrne svenjake, postavljala englesko posude i oblaila sveane
haljine. an ju je esto pozivao u selo ili ju je molio da ga prati kad
je odlazio na popodnevne sedeljke. U tim prilikama, Klara je
morala da ide s njima, jer je Esteban Trueba bio veoma strog po
tom pitanju: nije hteo da njegovu erku vidaju samu sa Francuzem.
Za razliku od toga dozvoljavao je da bez prat-nje lutaju sami po
imanju, pod uslovom da se ne udaljavaju previe i da se vrate pre
mraka. Klara je govorila da su te etnje mnogo opasnije po
devojinu nevinost, koju je hteo da sauva, nego ispijanje aja kod
porodice Uskategi, all Esteban je bio uveren da se ana ne treba
bojati, da su njegove namere asne, all se treba uvati zlih jezika
koji mo-J gu da unite ast svake devojke. Iz tih seoskih etnji
izme-du Blanke i ana rodilo se lepo prijateljstvo. Dobro su sej
slagali. Voleli su da zajedno izjau ujutru sa uinom u tor* bi i
raznim platnenim i konim torbama sa anovim prit rom. Grof je
koristio svaki predah da namesti Blanku spram nekog predela i
fotografie je, mada se ona opiral jer se osecala glupo. Taj oseaj
vraao joj se kad bi videf gotove fotografije, na kojima se
pojavljivala s glupim, nepr rodnim osmehom, ukoena i nesrenog
izraza lica koji je akovom miljenju dolazio od toga to nije
umela priroc da pozira, a po njenom to ju je terao da se uvija i
zadr va disanje po nekoliko sekundi. Obino bi izabrali neko
Kua duhova 213

novito mesto pod kronjama drveca, prostrli bi ebe na tra-vu i

ispruili se da tako provedu nekoliko sati. Priali su o Evropi,
knjigama, Blankinim porodinim dogodovtinama ili o anovim
putovanjima. Ona mu je poklonila jednu Darije-vu knjigu, a on se
tako oduevio da je razne delove nauio napamet i recitovao joj
naizust stihove. Govorio je da je to najbolje to je ikada u poeziji
napisano i da ak ni na francuskom, jeziku umetnosti, ne postoji
nita to bi s tim mo V

glo da se uporedi. 0 oseanjima nisu govorili. Zan je bio privren,

all ne nasrtljiv i dosadan, pre bi se moglo rei da je bio bratski
nastrojen i zabavan. Kad joj je Ijubio ruku na rastanku, inio je to
sa deakim pogledom koji je tom gestu davao svu moguu
romantiku. Ako je za nju brao cvece, ili joj pomagao da site sa
konja, inio je to sa lakocom koja je njegovo udvaranje pretvarala
u prijateljsku panju. Blanka je, ipak, za svaki sluaj, koristila
svaku priliku da mu stavi do znanja da se ni mrtva ne bi za njega
udala. an de Satinji se smeio svojim briljantnim zavodnikim
osmehom, ne govorei nita, a Blanka nije mogla da ne primeti da
je mnogo ugladeniji nego Pedro Trei.
Blanka nije znala da je an uhodi. Mnogo puta video ju je kako
skae kroz prozor, preodevena u mukarca. Pratio bi je deli puta,
all se uvek vracao u strahu da ga psi iz mraka ne napadnu. Po putu
kojim je uvek ila nasluivao je da odlazi do reke.
U meduvremenu, Trueba nikako nije uspevao da se od
lui
za posao sa inilama. Za probu je namestio jedan ka
vez
sa nekoliko pari tih glodara, imitirajui u malom veliko
probno uzgajalite. Tom prilikom an de Satinji je prvi put
y
iden da je svojski zasukao rukave i prionuo na posao. Me-
autim,
inile se zarazie nekom pacovskom bolecu i kre
toSe
jedna za drugom da crkavaju u roku od dve nedelje. Ni-
 u

cak uspeli ni kou da im oderu, jer im je krzno potam-

0

i poelo da se linja kao perje ourene kokoke. an je

neraeno zurio u te oerupane strvine, zgrenih nogu i is
214 ___^__ habela Aljende

kolaenih oiju, koje zauvek sahranie nadu da e pridobiti

Estebana Truebu za svoje planove, jer posle tog pomora ovo-me
splasnu we oduevljenje za bavljenje krznarstvom.
-Da je ova kuga udarila na celo uzgajalite, naisto bih propao
-zakljuio je Trueba.
I tako, izmedu pomora inila i Blankinih nonih iskradanja
grof strai nekoliko meseci. Takav tok stvari poe da ga umara i
poverova da Blanka niked nee podleci njegovim a-rima. Poto
uvide da planove s uzgajalitem nee uspeti da ostvari, rei da
malo pogura stvar pre nego to neko lukaviji ne uskoi i ne ulovi
naslednicu. Osim toga, Blanka je poela da mu se dopada od kako
se malo raskrupnjala i od kako je iznenadna tromost umekala
njene pokrete seljanke. Voleo je blage i bujne ene, a slika Blanke
dok opruena na jastucima posmatra popodnevno nebo podseala
ga je na majku. Ponekad je ta slika umela uistinu da ga dirne. an
je nauio da po nekim, za druge nevidljivim sitnicama pogada kad
se Blanka sprema u svoje none pohode. Devojka tada obino ne
bi veerala, rano se opratala i odlazila u krevet, izgovarajui se
glavoboljom. U zenicama bi joj se javljao neki neobian sjaj, a
pokreti su joj odavali nestrpljenje i enju koje je nauio da
raspoznaje. Jedne noci odluio je da je prati do kraja, da bi jednom
zasvagda okonao situaciju koja je pretila da potraje beskonano.
Bio je uveren da Blanka ima Ijubavnika, all je verovao da to ne
moe da bude nita ozbiljno. On lino nije bio opsednut nevinocu
i o tim stvarima nije ni mislio kad je reio da je zaprosi. Kod nje su
ga zanimale sasvim druge stvari, koje nisu mogle da nestanu posle
nekoliko trenutaka zadovoljstva pored reke. Poto se Blanka
povukla u svoju sobu, a ubrzo potom i ostali lanovi porodice, an
de Satinji ostao je u salonu, paljivo oslukujuci we umove dok
ne bi ocenio da je dolo vreme kad se ona iskrada kroz prozor.
Izaao je u dvorite i namestio se da eka, medu drveem. Bio je
skriven u senci vie od pola sata, a nita neobino nije poremetilo
noni mir. Ve se spremao da odustane, jer mu ekanje
Kua duhova 215

bee dojadilo, kad opazi da je Blankin prozor otvoren. Tad je

shvatio da je iskoila pre nego to je on siao.
-Merde -promrmljao je na francuskom. Moleci boga da psi ne
uzbune itavu kuu svojim laveom i da mu ne skoe za vrat,
krenuo je ka reci putem kojim je ranije vidao Blanku da odlazi.
Nije bio navikao da u svojoj finoj obuci hoda po zaoranoj zemlji,
preskae kamenje i zaobilazi kaljuge, all noc je bila svetla, a
predivni puni mesec osvetljavao je nebo nestvarnim sjajem i im je
u sebi savladao strah od pasa, obuzelo ga je divljenje prema lepoti
tog trenutka. Ho-dao je dobrih etvrt sata pre nego to je opazio
prvu obalsku trstiku i tad je udvostruio oprez i pazeci da ne zgazi
na neku granu koja bi mogla da ga otkrije, tiho se pribliio. Mesec
se odslikavao na vodi, prelamajui se poput kristala, a vetric je
neno njihao trsku i kronje drveca. Vladala je nejpotpunija tiina i
na trenutak je imao fantastinu predsta-vu da je mesear koji sanja
i hoda ne pomerajuci se, uko-pan uvek na istom zaaranom mestu
na kom je vreme stalo i na kom pokuava da prui ruke u prazno.
Morao je da prikupi svu snagu da bi povratio svoje predanje,
uobiajeno duevno stanje, realistino i pragmatino. U jednom
kutku tog pejzaa, medu velikim sivim kamenjem koje je blistalo
pod meseevim sjajem video ih je sasvim blizu sebe, toliko da
poele da ih dotakne. Bili su potpuno nagi. ovek je le-ao lica
okrenuta prema nebu, sklopljenih oiju, all je istog asa u njemu
poznao svetenika koji je pripomagao na pogrebu Pedra Garsije
Starijeg. To ga je iznenadilo. Blanka je spavala glave poloene na
glatkom, tamnom stomaku svog Ijubavnika. Nena svetlost meseca
prekrila je njihova tela metalnim sjajem i an de Satinji je
uzdrhtao videvi Blankinu^smirenost koja mu se uini savrenom.
Citav minut bio je potreban tom elegantnom francuskom grofu
da napusti nestvarno stanje u koje ga je bacio prizor tih dvoje
Ijubavnika, te blage noci, meseine i mira i da mu
i ,-, rr. sranje (prim. prev.).
276 ^ habela Aljende

do svesti dopre da je situacija mnogo ozbiljnija nego to je on

mislio. Po zagrljaju dvoje Ijubavnika prepoznao je preputanje i
zaborav onih koji se poznaju odvajkada. Nije to lii-lo na
avanturu jednog leta, kao to je pretpostavljao, nego na bracnu
vezu kojom su spojeni i telo i dua. an de Satinji nije mogao da
zna da su njih dvoje tako spavali od prvog dana kad su se sreli i
da su nastavili to da ine uvek kad su mogli, pa ipak, instinkt mu
je rekao da je to ba tako.
Nastojei da ne naini nijedan um koji bi mogao da ih prene,
okrenuo se i krenuo nazad, razmiljajui ta da uini. U trenutku
kad je stigao kui, ve bee reio da we ispria Blankinom ocu, jer
mu se gnev Estebana Truebe, uvek spre-man da plane, inio
najboljim sredstvom za reenje tog pro-blema. ,,Neka to ree
medu sobom", pomislio je.
Nije saekao jutro. Zalupao je na vrata svog domaina i pre
nego to je ovaj stigao da se rasani, tresnuo mu je u 11-ce svoje
videnje. Ispriao je kako od vruine nije mogao da spava pa je, da
bi udahnuo vazduh, proetao do reke, gde je naleteo na
poraavajui prizor svoje verenice koja spava go-la, na meseini
u naruju bradatog svetenika. To je na trenutak potpuno pomelo
Estebana Truebu, jer nije mogao da zamisll da njegova erka
spava sa ocem Hoseom Dulse Ma-rijom, all je vec sledeeg
trenutka shvatio ta se desilo i kakva je budala ispao za vreme
starevog pogreba i da taj zavodnik nije niko drugi nego Pedro
Garsija Treci, prokleti kukin sin koji e mu platiti glavom za to
to je uinio. Na brzinu je navukao pantalone, obuo izme, bacio
puku pre-ko ramena 1 sa zida skinuo kandiju.
-VI me ekajte ovde, gospodine -naredio je Francuzu koji i
tako nije imao nameru da ga prati.
Esteban Trueba je otrao do tale i uzjahao konja, ne osedlavi
ga. Dahtao je od oaja, kosti su mu se savijale i, kripale od
napora, a srce mu je tuklo u grudima. ,,Ubicu ih oboje", ponavljao
je kao litaniju. Izbio je na drum u pravcu koji mu je Francuz
naznaio, all nije morao da ide we do
Kua duhova 277

reke, jer se na pola puta susreo sa Blankom, koja se vraa-la

pevuei, raupane kose, uprljane haljine i srenog izraza onoga
ko od ivota nita vie ne trai. Ugledavi je Este-ban ne uspe da
savlada svoju preku narav, zalete se propinjuci konja i zamahujuci
kandijom stade da je udara bez milosti, da je iba sa svih strana,
we dok nije pala i ostala da nepomino lei u blatu. On tada site s
konja i stade da je amara dok devojka ne dode k sebi, urlajui i
obasipajuci je svim mogucim i nemoguim psovkama i uvredama
koje su mu u tom trenutku dolazile na pamet.
- Ko je? Reci ko je ili u te ubiti -zahtevao je.
- Nikad ti neu rei -jecala je ona.
Tad on shvati da nece izvui nita iz erke, tvrdoglave na njega,
vide da je preterao s kaznom, kao i uvek, pope je na konja i odjaha
kui. Instinkt ili psei lave behu probudili Klaru i sluge koji su
ekali na pragu, s popaljenim svetlima. Jedini od koga nije bilo ni
traga ni glasa bee grof, koji iskoristi optu pometnju, spakova
kofere, upree konje i neprimetno se iskrade do sela.
- ta uini, Estebane, ako zna za Boga -uzviknula je Klara,
ugledavi cerku umazanu krvlju i blatom.
Klara i Pedro Garsija Mladi na rukama su odneli Blanku do
kreveta. Upravitelj je bio bled kao samrtnk, all nije prozborio ni
rei. Klara je oprala cerku, previla joj hladne obloge na modrice,
Ijuljala je i tepala joj we dok se nije umirila. Kad ju je uspavala,
krenula je da se suoi sa mu-em koji se zatvorio u svoj kabinet i
tamo je besno etao, udarajuci kandijom po zidovima, proklinjui
i utirajui nametaj. Ugledavi je, Esteban srui saw svoj bes na
nju, op-tuujui je da je ona vaspitala Blanku, bez morala, religije i
nazora, kao razuzdanu bezvernicu, i gore od toga, bez osecanja
klase kojoj pripada, jer jo bi i mogao da razume da J to uinila
sa nekim iz pristojne kue, a ne sa tom seljaClnom,
praznoglavcem, usijanom glavom i dangubom koja niJe nizata.
218 habela Aljende

- Trebalo je da ga ubijem kao to sam se zakleo! On da spava s

mojom erkom! Kunem se da u ga pronai, a kada mi padne aka,
ima da ga utrojim, jaja cu da mu otfikarim, pa makar mi to bilo
poslednje! Kunem se svojom majkom da e prokleti dan kad se
rodio!
- Pedro Garsija Treci nije uradio nista to ti nisi radio
-prozbori Klara kad je uspela da ga prekine. -I ti si spa-vao s
neudatim enama koje nisu tvoje klase. Samo to je on to uradio iz
Ijubavi. Kao i Blanka.
Trueba ju je gledao skamenjen od zaprepaenja. Na trenutak
gnev kao da mu je splasnuo i osetio se nasamarenim, all odmah
potom krv mu svom silinom udari u glavu, pomuti mu razum, pa
zamahnu pesnicom posred lica svoje ene i zalepi je za zid. Klara
se srui bez glasa. To kao da prenu Estebana. Nae se nad nju,
plaui, mucajui izvinjenja i objanjenja, tepajui joj
najnenijim reima koje je izgovarao samo u trenucima najvee
bliskosti, ne shvatajui kako je mogao da digne ruku na nju, na
jedino bie do koga mu stvarno bee stalo, na nju koju nikad, ni u
najgorim trenucima njihovog zajednikog ivota nije prestao da
potuje. Podigao ju je u naruje, poseo je neno u fotelju,
nakvasio maramicu i stavio joj na elo i pokuao da je natera da
popije gutljaj vode. Klara najzad otvori oi. Iz nosa joj je lila krv.
Otvorila je usta i ispljunula nekoliko zuba koji pa-doe na zemlju
zajedno sa mlazom krvave pljuvake koja joj potee niz bradu i
vrat.
im je uspela da se uspravi, odgurnula je Estebana jednim
pokretom, mirno se podigla i izala iz sobe, trudeci se da koraa
pravo, uzdignute glave. S druge strane vrata sta*| jao je Pedro
Garsija Mladi, koji uspe da je prihvati i zadril u trenutku kada se
zaljuljala i poklekla. Osetivi ga kraj se-j be, Klara se prepusti i
omeka. Nasloni oteenu glavu nd grudi oveka koji je uvek bio
kraj nje u najteim trenucim^ i gorko zaplaka. Koulja Pedra
Garsije Mladeg natapala krvlju i suzama.
Kuca duhova 279

Klara nije progovorila sa muem do kraja ivota. Odrekla se

njegovog prezimena i skinula tanku zlatnu burmu koju joj je on
stavio pre vie od dvadeset godina, one nezaboravne noi u kojoj
je Barabas stradao od kasapskog noa.
Dva dana kasnije, Klara i Blanka napustie Tri Marije i vratie
se u grad. Esteban ostade ponien i gnevan, oseajuci da se neto
u njegovom ivotu zauvek slomilo.
Pedro Mladi je ispratio svoju gazdaricu i njenu erku na
stanicu. Od one noi nije ih vie video i sedeo je cutljiv i potiten.
Smestio ih je u voz i ostao da stoji, sa eirom u rukama, gledajuci
u zemlju i ne znajui kako da se oprosti. Klara ga prva zagrli. On
za trenutak ostade ukoen i zbunjen tim pokretom, all ga odmah
svladae oseanja i on se usudi da je stidljivo obgrli rukama i
spusti jedan neosetan poljubac u njenu kosu. Pogledae se
poslednji put kroz pro-zori vagona, a oi im se napunie
suzama. Verni upravitelj zatim se uputi lagano ka svojoj kucici,
naini jedan zaveljaj od svojih skromnih stvari, umota u
maramicu neto malo novca koji je uspeo da utedi za we duge
godine sluenja i krete na put. Trueba ga je video kako se oprata
sa napoliarima i pokua da ga zadri objanjavajui mu da we to
se desilo nema nikakve veze sa njim i da nije pravo da zbog svoga
sina izgubi posao, prijatelje, kuu i sigurnost.
-Ne elim da budem to kad ga nadete, gazda -bile su poslednje
rei Pedra Garsije Mladeg pre nego se kasom uputio ka drumu.

Kako sam bio usamljen u to doba. Nisam ni slutio da me

samoa vie nikada nee napustiti i da ce jedina osoba koju cu opet
imati pokraj sebe biti jedna udna i razbaruena unuka, zelene
kose poput Rosine. Ali to e we doci mnog kasnije.
Posle Klarinog odlaska, osvrnuo sam se oko sebe i ugle
ao

mnotvo novih lica na Tri Marije. Stari drugovi koji su

me
pratili na mom putu behu pomrli ili otili. Nisam vie
220 habela Aljende

imao enu, ni erku. Sa sinovima nisam imao nikakvog do-dira.

Moja majka, sestra, dobra Nana i Pedro Garsija Stariji behu
pokojni. A i Rosa mi je dolazila u seanje kao neprolazni bol.
Vie nisam mogao da raunam ni na Pedra Gar-siju Mladeg, koji
je punih trideset pet godina proveo pored mene. Dolazilo mi je da
zaplaem. Suze su same lile i ja sam ih brisao dlanovima, a druge
su ih sustizale. Nek se svi nose do davola, besneo sam po pustim
okovima svog do-ma. Hodao sam praznom kuom, ulazio u
Klarinu sobu i traio po ormanu i komodama neto to je ona
koristila da bih ga prineo nozdrvama i makar samo na varljivi
trenutak prizvao njen neni miris istoe. Legao bih na njen
krevet, zaranjao lice u jastuk, milovao stvari koje je ostavila na
toaletnom stoiu i osecao duboku pusto.
Za we je bio kriv Pedro Garsija Trei. Zbog njega se Blanka
udaljila od mene, zbog njega sam se posvadao sa Klarom, zbog
njega je sa imanja otiao Pedro Mladi, zbog 1 njega su me
najamnici gledali s nepoverenjem i doaptavali J se iza mojih leda.
Oduvek je bio buntovan i trebalo je daj ga oteram jo mnogo
ranije. Putao sam ga iz potovanjaJ prema njegovom ocu i dedi,
a posle svega taj usrani bala- vac oduzeo mi je najvrednije to
sam imao u ivotu. Otiacsj sam do kasarne u selu i podmitio
karabinjere da mi pomoj nu da ga nadem. Naredio sam da ga ne
stavljaju u zatvoi nego da ga tiho, bez buke, predaju meni. Pustio
sam da pronese glas po kafani, brijanici, Klubu i ,,Crvenom
fenjei| etu" da dajem nagradu onom ko mi preda mladia.
-Pazite se, gazda. Ne uzimajte pravdu u svoje rukfi Imajte na
umu da stvari sada stoje drugaije nego u vrer brae Sanes
-upozoravali su me. Ali ja nisam sluao. t je to zakon mogao da
uini. Nita.
Proteklo je petnaestak dana bez ikakvih vesti. Obili sam
imanje, ulazio na susedne posede, nadzirao seljake. Blj sam uveren
da skrivaju mladia. Poveao sam nagradu i pi pretio karabinjerima
da u ih rasterati kao nesposobne i d(
Kua duhova 227

vesti druge. Ali we je bilo uzalud. Sa svakim satom koji je proticao

moj bes je rastao. Poeo sam da se opijam kao nikad do tada, ak
ni u momakim danima. Loe sam spavao i ponovo sam poeo da
sanjam Rosu. Jedne noi sanjao sam da je udaram kao Klaru i da se
njeni zubi isto onako rasi-paju po podu i probudio sam se viuci,
all ne bee nikog ko bi me uo. Bio sam tako potiten da sam
prestao da se brijem. Nisam se presvlaio. Mislim da se nisam ak
ni kupao. Hrana mi je bila gorka, a u ustima sam imao ukus ui.
Po-lomio sam we lanke na prstima udarajui o zidove i skrio
jednog konja galopirajui da bi izbacio bes koji mi je jeo utrobu.
Tih dana niko mi se nije primicao, a sluavke su me posluivale za
stolom drhteci od straha. To me je jo vi-e razgnevilo. Jednoga
dana dok sam sedeo na tremu i puio cigaru pre popodnevnog
odmora, priao mi je jedan tam-noputi deaic i stao pred mene ne
progovarajui ni rei. Zvao se Esteban Garsija. Bio je moj unuk, all
to nisam znao i tek sada, zahvaljujui jezivim stvarima koje su se
desile njegovom zaslugom, saznao sam za krvnu vezu koja nas
spa-ja. Bio je unuk i sestre Pedra Mladeg, Pane Garsije, koje se,
pravo reeno, vie nisam ni seao.
V

- Sta hoe ti slinave? -pitao sam maloga.

- Ja znam gde je Pedro Garsija Trei -odvratio je. Okrenuo
sam se tako naglo da sam prevrnuo stolicu u
kojoj sam sedeo, epao sam ga za ramena i stao da ga drmusam.
- Gde? Gde je taj prokletnik?
- Daete mi nagradu, gazda? -promrmljao je prestavljeni
deak.
- Dobie nagradu, all prvo hou da se uverim da me ne lae.
Hajdemo. Vodi me do tog nesrecnika.
Uzeo sam puku i krenuo za njim. Deak mi ree da nioramo
da idemo na konju, jer se Pedro krije u pilani Le-ousovih,
nekoliko milja od Tri Marije. Kako mi to nije pa 0 na pamet? Bilo
je to savreno skrovite. U to doba godi-
222 habela Aljende

ne nemaka pilana bila je zatvorena, a bila je izvan svih pu

teva.

- Kako si saznao da je Pedro Garsija Trei tamo?

- Pa to svi znaju, gazda. Svi, osim vas, gazda -odvra tio mi je.
Krenuli smo kasom, jer po tom terenu nije moglo da se ide bre.
Pilana je bila uglavljena na jednoj strmini planine, pa ivotinje
nisu mogle mnogo da se gone. Jedva se verui po planinskoj
kosini, konji su varniili udarajui kopitama o kamenje. Verujem
da su njihovi udarci bili jedini zvuk koji je odjekivao tim sparnim
popodnevom, u kome kao da je we zamrlo. Kad smo stupili u
umoviti predeo, pejza se promenio i postalo je sveije, jer se
drvee izdizalo i gusto prepletalo zaklanjajui sunevu svetlost.
Tlo je bilo nalik na crvenkast paperjasti tepih u koji su konjska ko-
pita meko uranjala. Tad nas okrui tiina. Deak je iao is-pred,
jaui bez sedla, prilepljen za ivotinju kao da su jed-no telo, a ja
sam iao za njim gutajui svoj gnev. Na trenutke me je obuzimala
tuga, jaa od besa koji je u meni uao, jaa i od mrnje koju sam
oseao prema Pedru Treem. Mora da je prolo nekoliko sati pre
nego to smo poeli da naziremo patuljaste barake pilane,
smetene na umskoj istini. Na tom mestu miris drveta i piljevine
bio je tako sna-an da mi je na trenutak skrenuo panju sa cilja
kome sam | se uputio. Opinio me je taj prizor preda mnom, ta
uma i I taj mir. Ali slabost potraja samo jedan sekund.
-ekaj to i uvaj konje. Ne mii se odatle!
Sjahao sam. Deak je prihvatio uzde, a ja sam krenuo,'|
pritajivi se, sa zapetom pukom u rukama. Nisam oseao ni,i
svojih sedamdeset godina, ni bolove u zgnjeenim kostimajj Iao
sam opijen milju o osveti. Iz jedne barake izlazio jcj tanak stub
dima. Ugledao sam konja privezanog pred vratiJ ma i zakljuio
da je Pedro Trei unutra. Prilazio sam polaj ko, primiui se u
polukrugovima. Zubi su mi cvokotali od| nestrpljenja. Razmiljao
sam kako ne elim da ga ubijem p^l vim hicem, jer bi to bilo
suvie brzo, a we zadovoljstvo pn>*|
Kua duhova 225

lo bi mi u trenu. Toliko sam na to ekao da sam hteo da ga

smrvim i da se naslatujem, all nisam smeo da mu pruim priliku
da umakne. Bio je mnogo mladi od mene. Ili u ga uhvatiti na
prepad ili sam gotov. Koulja mi je bila prilepljena za telo,
natopljena znojem, oi mi je prekrivala koprena, all sam oseao
kao da imam dvadeset godina, i da sam snaan kao bik. Uao sam
u baraku, unjajuci se, a sr-ce mi je udaralo kao bubanj. Naao
sam se u prostranom skladitu ije tlo je bilo prekriveno
piljevinom. Unutra su bile gomile naslaganog drveta i nekoliko
maina, prekrivenih krpama od zelenog platna da bi se zatitile od
praine. Prikradao sam se, skrivajui se iza poslaganih debala dok
ga najednom nisam ugledao. Pedro Garsija Trei je leao na po-du,
sa rukom pod glavom i spavao. Pored njega izmedu kamenja
tinjala je tiha vatra. Zastao sam, zateen i posmatrao ga, to pred
svojim oima sa svom mrnjom ovog sveta, tru-dei se da zauvek
ureem u seanje to tamnoputo lice skoro detinjih crta na kome je
brada delovala kao nalepljena maska, ne shvatajuci kod tavola je
moja erka videla u tom dlakavom prostaku. Imao je oko dvadeset
pet godina, all ta-ko usnuo liio mi je na deaka. Morao sam da
uloim ogro-man napor da bih obuzdao drhtanje ruku i vilice.
Digao sam puku i udaljio se nekoliko koraka. Bio sam mu tako
blizu da sam jednim metkom mogao da mu raznesem glavu, all
sam odluio da saekam, da bi mi se ruka smirila. Taj trenutak
oklevanja me je upropastio. Verujem da mu je navika skrivanja
izotrila sluh, a instinkt ga je upozorio na opasnost. U jednom
jedinom deliu sekunde doao je k svesti, all je i dalje ostao da lei
sklopljenih oiju. Napeo je we miie, zategao tetive i svu svoju
snagu uloio u jedan jedini strahoviti skok koji ga je odbacio
metar dalje od mesta ka ko-me se usmerio moj metak. Nisam
stigao ponovo da nanianini, jer se sagao, dohvatio pare drveta i
zavitlao ga, pogaaajui pravo u moju puku, koja je odletela van
mog domasaja. Seam se da sam osetio nalet panike shvativi da
sam
224 habela Aljende

ostao bez oruja, all sam istog asa video da se on uplaio jo vie
od mene. Posmatrali smo se u tiini, teko diui i svaki od nas
ekao je pokret onog drugog pa da nasrne. Ta-da sam ugledao
sekiru. Bila je tako blizu da sam mogao da je dohvatim jednim
pokretom. to sam i uinio, ne okleva-jui. Zgrabio sam je i uz
divlji krik koji mi je izleteo iz du-bine utrobe, bacio sam se na
njega da ga jednim udarcem napola rasporim. Sekira je blesnula u
vazduhu i pala na Pedra Treeg. Mlaz krvi iknuo mi je u lice.
U poslednjem sekundu digao je ruku da zaustavi udarac i
otrica sekire otfikarila mu je tri prsta desne ruke. Ja sam se zaneo
od siline zamaha i pao na kolena. On je prislonio ruku na grudi i
izleteo, preskauci gomile debala. Skoio je na svog konja i uz
grozni urlik nestao medu senkama borova. Za sobom je ostavio
krvavi trag. Ja sam ostao kleeci na we etiri, jedva diui.
Trebalo mi je nekoliko minuta da se priberem i shvatim da ga
nisam ubio. U prvom trenutku sam odahnuo, jer mi je kad sam
osetio vrelu krv na licu, sva mr-nja splasnula i trebalo mi je
mnogo napora da se setim zato hou da ga ubijem, da opravdam
nasilniku estinu koja me je guila, razdirala grudi, zujala u
uima i maglila pogled. Oajniki sam otvorio usta, pokuavajuci
da udahnem. Uspeo sam da se podignem, all sam se zateturao i
pao na gomilu dasaka. U glavi mi se vrtelo i nisam mogao da do-*
dem do daha. Pomislio sam da u se onesvestiti. Srce mi je
skakalo u grudima kao poludela maina. Mora da sam tako^
proveo dosta vremena. Ne znam. Na kraju sam podigao gla-* vu,
ustao i uzeo puku.
Mali Esteban Garsija stajao je pored mene i posmatrao m#; bez
rei. Pokupio je odseene prste i drao ih je kao buket|
okrvavljenih asparagusa. Nisam uspeo da savladam gadenje* Usta
mi se napunie pljuvakom i stadoh da povraam. Blju*^ vao sam
po izmama, dok se deko zlurado smejao.
-Baci to, smrdljivi balave -zaurlao sam udarivi L po ruci.
Kua duhova 225

Prsti su pali na piljevinu i obojili je u crveno.

Dohvatio sam puku i Ijuljajuci se krenuo ka izlazu. Sve miris
predveerja i opojni dah borova zapljusnuli su mi lice i vratili
osecaj za stvarnost. udno sam udahnuo, gutajui vazduh. Tekom
mukom dovukao sam se do konja. Ce-lo telo me je bolelo. Ruke
su mi bile zgrene. Deak me je pratio.
Vratili smo se na Tri Marije tumarajuci po mraku, koji je
odmah po zalasku sunca sasvim zavladao. Drvece nam je oteavalo
kretanje. Konji su se saplitali o kamenje, a granje nas je ibalo po
licu. Ja kao da sam bio na drugom svetu, zbunjen i zgroen
sopstvenom napasnou, zahvalan Bogu to je Pedro Treci
umakao. Da se kojim sluajem zaneo i pao, bez svake sumnje bih
nastavio da ga udaram, we dok ga ne bih ubio, dok ga ne bih
sasekao, dok ga ne bih smrvio i raskomadao istom odlunocu
kojom sam bio spreman da mu prosviram metak kroz glavu.
Znam ta priaju o meni. Priaju, izmedu ostalog, i da sam ubio
oveka, ili vie njih. Meni pripisuju i smrt nekolicine seljaka. Nije
istina. Da jeste, mirne due bih priznao, jer u mojim godinama
takve stvari vie nisu kanjive. Osta-lo mi je jo malo dok me ne
pokopaju. Nikada nisam ubio oveka, a najblie sam tome bio toga
dana kada sam dohvatio sekiru i nasrnuo na Pedra Garsiju Treceg.
Kuc'i smo stigli usred noci. S mukom sam sjahao i krenuo
prema terasi. Sasvim sam zaboravio na deaka koji me je pratio,
jer itavim putem ni rei nije progovorio. Zato sam se trgao kad
me je cimnuo za rukav.
- Gazda, dajte mi nagradu -rekao je. Grubo sam
ga odgurnuo.
- Nema nagrade za izdajice i potkazivae. I da nisi nikom
pisnuo o ovome! Razume? -promumlao sam.
Uao sam u kucu i odmah dohvatio flau. Konjak mi je palio
grlo i malo me je razdrmao. Potom sam se izvalio na Sofu, dahui.
Srce mi je jo uvek naujednaceno lupalo i u
226 Izabela Aljende

glavi mi se vrtelo. Nadlanicom sam brisao suze koje su mi lile niz

lice.
Napolju, pred zakljuanim vratima ostao je Esteban Gar-sija.
Kao i ja, plakao je od besa.
t

'i
(,i if

W
 VII Braa
Klara i Blanka stigle su u prestonicu sa tunim izgledom dveju
nesrenica. Obe su imale oteena lica, oi crvene od plaa i odeu
zguvanu od dugog putovanja. Blanka, mno-go slabija od majke,
iako mnogo via, mlada i tea, uzdisa-la je budna i jecala u snu,
jadikujuci neprestano od dana kad je dobila one strane batine. Ali
Klara nije imala strpljenja za oajavanje. im je stigla u veliku
kuu na uglu, koja je bila prazna i gluva poput mauzoleja, odluila
je da je dosta kukanja i plakanja i da je vreme da se stvari dovedu u
red. Naterala je cerku da joj pomogne u pronalaenju nove
posluge, provetravanju kue, skidanju arava s nametaja, pre-
svlaka s lampi, katanaca sa vrata, u brisanju praine i putanju
svetlosti i vazduha u prostorije. Bile su usred tog posla kad je
kucom prostrujao neponovljivi miris umskih Ijubii-ca, po emu
su shvatile da su sestre Mora, vodene telepatijom i prostom
Ijubavlju, dole da ih posete. Njihovo radosno ceretanje, njihove
hladne obloge, njihovo teenje i prirodna Ijupkost pomogli su da
se majka i cerka oporave od telesnih povreda i duevnih boli.
- Treba kupiti nove ptice -rekla je Klara, gledajui kroz prozor
u prazne kaveze i zakorovljeni vrt u kome su se uzdizali
olimpijski kipovi, goli i behu ih ispoganili golubovi.
- Ne znam kako moe da misli na ptice, a ostala si bez zuba,
mama -primetila je Blanka koja nikako nije mo-la da se navikne
na novo, krezavo lice svoje majke.
Ali Klara je za we nala vremena. Za nekoliko nedelja Ponovo
je napunila kaveze novim pticama i naruila porcelan-
225 Izabela Aljende

sku protezu koja se nametala pomou neobinog mehanizma

zakaenog za kutnjake koji su joj preostali. Medutim, ta spravica
toliko ju je uljala da je vetaku vilicu ee nosila okaenu na
vrpci oko vrata i stavljala ju je samo kad je jela i ponekad kad je
nekuda odlazila. Klara je ponovo vratila ku-cu u ivot. Naredila je
kuvarici da uvek odrava vatru u poretu i da uvek bude spremna
da nahrani iznenadne goste. Zna-la je zato to govori. Ubrzo
poee da pristiu njeni prijatelji, pristalice ruinog krsta, spiritisti,
teozofi, telepati, akupunkturisti, prizivai kie, peripatetiari,
adventisti, ubogi i neshvaeni umetnici, jednom reju svi oni koji
su inili njenu svitu. Klara je vladala medu njima kao neka siuna
kraljica, vese-la i bezuba. Za to doba vezani su neki od njenih
prvih pokuaja uspostavljanja veze sa vanzemaljcima i, kako je
sama zabeleila u svojim sveskama, i prve sumnje u prirodu
duhovnih poruka koje je dobijala putem viska i trononog stoia.
esto je govorila da to moda i nisu due umrlih koje lutaju
drugim dimenzijama, nego prosto bica sa drugih planeta koja
pokuavaju da uspostave vezu sa zemljanima, a poto su sainjena
od neopipljivih materija, lako mogu da budu pobrkana s Ijudskim
duama. To nauno tumaenje potpuno je oduevilo Nikolasa, all
nije nailo na odobravanje medu sestrama Mora, koje su bile
veoma konzervativne.
Blanka je ivela izvan ovih nedoumica. Bia sa drugih pleneta
spadala su, po njenom miljenju, u istu kategoriju kao i due
umrlih i nije mogla da shvati toliku elju svoje majke i ostalih da
ih upoznaju. Imala je mnogo posla u kui, jer se Klara ratosiljala
kunih poslova, izgovarajui se da nikad za njih nije imala mnogo
dara. Da bi velika kua na uglu bila ista i uredna, bila je potrebna
itava vojska posluge, a prisustvo majine svite zahtevalo je
stalna deurstva u kuhinji. Trebalo je spremati zrnevlje i trave za
jedne, povre i ribu za druge, voe i kiselo mleko za sestre Mora i
hranljive dakonije od mesa, slatkie i sline otrove za Hajmea i
Nikolasa koji su imali nezasit apetit, a jo nisu bili
Kua duhova 229

izgradili sopstveni ukus. Vremenom ce obojica prevazii to glad:

Hajme iz solidarnosti sa siromanima, a Nikolas zbog proicenja
due. Ali u to vreme jo su bili dva snana momka eljna svih
ivotnih slasti.
Hajme je ve studirao, a Nikolas je lutao u potrazi za svojom
sudbinom. Imali su jedan prepotopski automobil, kupljen
prodajom srebrnih posluavnika pokradenih iz roditeljske kue,
koji su krstili Kovadonga, u znak seanja na babu i dedu Del
Valje. Kovadonga je rastavljana i sastavljana od raznih delova i
jedva se kotrljala. Kretala se uz strano brektanje razdradanog
motora, bljujui dim i zavrtnje kroz auspuh. Braca su nala
solomonski nain da je podele: par-nim danima koristio ju je
Hajme, a neparnim Nikolas.
Klara je bila srecna to ivi sa svojim sinovima i odluila je da
s njima uspostavi prijateljske odnose. Imala je ma-io dodira s
deacima dok su bili mali i elei da od njih stvori ,,prave
mukarce", propustila je njihove najlepe trenutke i guila svoje
nenosti. Sad kad su najzad sazreli i postali mukarci, mogla je
sebi da dozvoli da ih pomiluje, kako je trebalo da ini dok su bili
mali, all ve je bilo kasno. Blizanci su odrasli bez njenih nenosti i
nisu vie oseali potrebu za njima. Klara je uvidela da joj ne
pripadaju. Nije izgubila glavu, ni prisebnost duha. Prihvatila je
mladie takvi kakvi su i reila da uiva u njihovom prisustvu ne
traeci nita za uzvrat.
Blanka je, medutim, neprestano gundala, jer su njena braa
pretvarala kuu u svinjac. Iza njih ostajaii su nered, hais i
pometnja. Devojka je naoigled sviju svakog dana postajala we
tromija i we zlovoljnija. Hajme se zagledao u njen stomak i
skrenuo panju majci.
- Mislim da je Blanka trudna, mama -rekac je bez uvijanja.
- Oekivala sam to, sine -uzdahnula je Klara. Blanka nije nita
poricala i kad je novost konano po
tvrdena,
Klara ju je upisala u svoju svesku za beleenje i-