Srdjan Knjiga - Vanja

Финансијско рачуноводство кроз примјере
САДРЖАЈ
I. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ РАЧУНОВОДСТВА.................................10

II. ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ И ВРЕДНОВАЊЕ ПОСЛОВНИХ
ТРАНСАКЦИЈА...................................................................................12
1. ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ И РАЧУНОВОДСВЕНА
ЈЕДНАЧИНА....................................................................................12
2. ВРЕДНОВАЊЕ ЕКОНОМСКИХ ТРАНСАКЦИЈА................14
3. " Т " - рачун.................................................................................16
4. УТИЦАЈ ЕКОНОМСКИХ ПРОМЈЕНА НА ФИНАНСИЈСКИ
ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕЋА................................................................16
5. ПРИМЈЕРИ ЗА ВЈЕЖБЕ СА РЈЕШЕЊИМА..........................18
6. ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈИ.............................................28
6.1. Биланс стања...........................................................................28
6.2. Биланс успјеха..........................................................................34
6.3. Извјештај о току готовине........................................................39
6.4. Анекси.......................................................................................44
6.5. Извјештаји о пословању...........................................................48
7. САЛДО РАЧУНА..........................................................................51
8. КОРЕКТИВНА КЊИЖЕЊА.....................................................52
8.1. Одгођени трошак.......................................................................53
8.1.1. Унапријед плаћени трошкови...............................................53
8.1.2. Амортизација постројења и опреме.....................................55
8.2. Обрачунати ненаплаћени приходи..........................................56
8.3. Обрачунати неисплаћени расходи.........................................57
9. ЕВИДЕНТИРАЊЕ И ПРЕНОС ТРАНСАКЦИЈА У
ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ.......................................................................58
9.1. Главна књига..............................................................................59
9.2. Пренос података у главну књигу.............................................59
9.3. Пробни биланс...........................................................................60
9.4. Конта и контни оквир...............................................................61
10. ЗАКЉУЧИВАЊЕ И ПОНОВНО ОТВАРАЊЕ ПОСЛОВНИХ
КЊИГА..............................................................................................63
10. 1. Закључивање пословних књига..........................................63
10.2. Поновно отварање пословних књига....................................63
III. УПОРЕЂИВАЊЕ БИЛАНСА УСПЈЕХА УСЛУЖНИХ И
ТРГОВАЧКИХ ПРЕДУЗЕЋА И ДЕФИНИСАЊЕ КОМПОНЕНТИ
ТРГОВАЧКОГ БИЛАНСА УСПЈЕХА................................................70
1. САСТАВЉАЊЕ БИЛАНСА УСПЈЕХА УСЛУЖНИХ
ПРЕДУЗЕЋА....................................................................................70
5
3. САСТАВЉАЊЕ БИЛАНСА УСПЈЕХА ТРГОВАЧКОГ
ПРЕДУЗЕЋА....................................................................................77
5. ОБЛИЦИ КОНДЕЗОВАНОГ БИЛАНСА УСПЈЕХА.............88
5.1. „Мултистеп“ – скраћена шема биланса успјеха.....................88
5.2. „Синглестеп“- скраћена шема биланса успјеха......................88
IV. ЗАЛИХЕ..........................................................................................92
1. УТВРЂИВАЊЕ НИВОА ЗАЛИХА............................................93
2. ВРЕДНОВАЊЕ ЗАЛИХА ПРЕМА ПЕРИОДИЧНОМ
СИСТЕМУ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА....................................................93
3. ВРЕДНОВАЊЕ ЗАЛИХА ПРЕМА КОНТИНУИРАНОМ
СИСТЕМУ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА....................................................97
4. ПРИМЈЕНА ЛЦМ ПРАВИЛА....................................................99
4.1. Метода „Ставка по ставка“......................................................99
4.2. Метод основних категорија....................................................101
5. ПРОЦЈЕНА ВРИЈЕДНОСТИ КРАЈЊИХ ЗАЛИХА............102
5.1. Малопродајна метода процјене залиха................................102
5.2. Метода бруто марже..............................................................103
6
ПРЕДГОВОР
Књига " Финансијско рачуноводство кроз примјере " представља дио литературе
за предмет Рачуноводство, које се изучава на Факултету спољне трговине у
Бијељини.
Многобројним примјерима из ове књиге покушано је олакшати студентима да

брже и потпуније савладају испитну материју са којом ће се сусретати на
предавањима из предмета "Рачуноводство" и сличним предметима на
факултетима и вишим школама.
Књига има приступачан увод у финансијско рачуноводство са јаком

орјентацијом на стварне пословне догађаје, што је постигнуто опширним
објашњавањем примјера и случајева узетих из годишњих извјештаја компанија.
Због овога, иако је превасходно намијењена студентима, ова књига може
послужити као одређени вид обуке из области рачуноводства и пословања
компанија.
Овом приликом се унапријед најискреније захваљујемо свима који ће упутити

добронамјерне примједбе, критике и савјете уз обећање да ћемо њихова
мишљења пажљиво разматрати приликом припреме новог издања ове књиге.
Бијељина, АУТОРИ
Фебруар, 2010. године
7
8
ОСНОВНА РАЧУНОВОДСТВЕНА
ЗНАЧЕЊА И ДЕФИНИЦИЈЕ
У привредним субјектима ништа се не дешава док се нешто не купује и продаје.

Након самог чина купопродаје, сваки менаџер поставља три кључна питања:
1. Колики је прилив новца?

2. Колики је одлив новца?
3. Колико је новца остало?
Одговором на свако питање, можемо доћи само праксом званом рачуноводство.
9
I. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ РАЧУНОВОДСТВА
Рачуноводство1 је информациони систем који вреднује, обрађује и преноси

финансијске податке о неком предузећу. Прво, рачуноводство вреднује пословне
активности евидентирањем података о тим активностима ради њиховог будућег
кориштења. Друго, ти подаци се похрањују док се за њима не укаже потреба, а
затим се обрађују како би постали корисне информације. Треће, те информације
се путем разних извјештаја, преносе доносиоцима одлука. На основу реченог
можемо да закључимо да су „ инпут“-и рачуноводственог система подаци о
пословним активностима, а да су информације корисне за доносиоце одлука
„оутпут“-и рачуноводственог система. Рачуноводство подразумјева обликовање
информационог система који треба да задовољи његове кориснике. Главни
циљеви рачуноводства су анализа, тумачење и употреба информација.
Улога рачуноводства да помаже доносиоцима одлука путем вредновања, обраде

и преноса информација се обично дијели у двије категорије: управљачко и
финансијско рачуноводсво. Иако постоји знатно преклапање у функцијама
управљачког и финансијског рачуноводства, основна разлика међу њима се
огледа у томе ко су главни корисници информација које они пружају. Основна
улога Управљачког рачуноводства јесте да обезбјеђује интерној управи,
доносиоцима одлука, која је задужена за остваривање циљева профитабилности
и ликвидности, податке о финансијским, инвестиционим и оперативним
активностима. Финансијско рачуноводство генерише извјештаје и даје их
вањским доносиоцима одлука како би они могли процијенити да ли је неко
предузеће постигло зацртане пословне циљеве. Ти извјештаји намјењени
вањским корисницима се називају финансијским извјештајима.
У пракси се често поистовјећују појмови књиговодство и рачуноводство, тако да

их многи људи мјешају, мисле да је књиговодство рачуноводство и обрнуто,
мада они нису синоними.
Књиговодство је дио рачуноводства за који се у рачуноводственој теорији каже

да се бави евидентирањем тј. књижењем пословних промјена, да је то посебна
научна метода регистровања пословних промјена или специјална наука која има
за предмет регистровање и оцјењивање вриједности у кретању. Подразумијева
евидентирање, класификовање и сумирање пословних трансакција правних лица,
те чување оригиналне пословне документације која пружа доказе о овим
трансакцијама.
Рачуноводство је шири појам који у себи поред књиговодства као његовог

основног дијела садржи и рачуноводствено планирање, рачуноводствену
контролу и рачуноводствену анализу.
1
Књиговодство је процес биљежења финансијских трансакција и вођења
финансијске евиденције. Оно је само по себи механичко и представља процес
који се стално понавља, ја само мали, премда важан дио рачуноводства.
10
Под рачуноводственим планирањем подразумијева се процјењивање будућности
исказане у финансијским извјештајима. Овдје се задаци који предстоје у тзв.
планском периоду систематизују и рангирају по важности и сложености с циљем
да се осигура кординација извршења и реализација уз остварење оптималних
резултата.
Рачуноводствена контрола врши се с циљем осигурања извршења задатака у

складу с постављеним рачуноводственим прорачунима те извршење задатака
рачуноводствене функције према важећим стандардима и прописима.
Рачуноводствени подаци морају бити аутентични и засновани на документацији
гдје су задовољена начела истинитости, коректности и правилности.
Предмет рачуноводствене анализе је пословање тј. привредна дјелатност

предузећа посматрана кроз средства као услов привређивања и резултате
пословања, другим ријечима посматрана кроз имовинску и финансијску
ситуацију предузећа.
Пословни субјекти, без обзира којом се дјелатношћу бавили, у току редовног

пословања, морају да узму довољну количину новца од купаца којом ће моћи да
покрију своје трошкове, а и да истовремено остваре и добит како би власници
посла имали разлога да остану у њему. Та потреба да се заради задовољавајући
профит како би се привукао и задржао инвестициони капитал је циљ који се
назива профитабилност. Поред тога, пословање мора да оствари и други циљ, а
то је ликвидност. Ликвидност значи посједовање довољно расположивих
финансијских средстава како би обавезе могли исплатити о року доспјећа. Свако
предузеће тежи остварењу ових циљева ангажујући се на сличним активностима.
Прво, сваки пословни субјекат мора да се бави финансијским активностима
како би се остварио адекватна средства, или капитал, ради отпочињања или
наставка редовног пословања.
Друго, свако предузеће мора да има и инвестиционе активности као би

прибављени капитал био потрошен на начин који је продуктиван и који ће
помоћи у остваривању пословних циљева. Треће, сваки привредни субјекат мора
да се бави и редовним пословањем, тзв. оперативним активностима. Поред
продаје роба и услуга купцима, оперативне активности обухватају и такве
радње као што су запошљавање менаџера и радника, куповина и производња
роба и услуга и плаћање пореза држави.
11
II. ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ И ВРЕДНОВАЊЕ

ПОСЛОВНИХ ТРАНСАКЦИЈА
1. ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ И РАЧУНОВОДСВЕНА

ЈЕДНАЧИНА
Финансијски положај компаније посматрамо кроз ниво властитог капитала
којим компанија располаже, односно кроз вриједност економских ресурса које
компанија контролише на одређени датум.
Економски ресурси = капитал компаније
Капитал компаније можемо да дијелимо на двије врсте капитала, "властити" и

"навластити" капитал. Према томе:
Капитал компаније = невластити капитал + властити капитал
Економски ресурси = невластити капитал + властити капитал
У рачуноводственој терминологији, при изради биланса стања, говорили смо да

лијеву страну ( активу ) чине средства, а десну потражну страну чине основни
капитал и обавезе. Други термин за средства су економски ресурси, а обавезе
називамо невластитим капиталом.
Економски ресурси = средства
Невластити капитал = обавезе
На основу овога излагања можемо да израдимо једначину која ће бити следећег

облика:
Средства = обавезе + властити капитал
Ова једначина је позната као рачуноводствена једначина. Приоритет

рачуноводствене једначине је да лијева и десна страна увијек морају бити
једнаке, односно у " равнотежи ".
Средства су еконоски ресурси које контролише предузеће и служе за

остваривање адекватних циљева предузећа. Средствима називамо и имовину
предузећа од које се очекује да буде од користи за будуће пословне операције.
Средства предузећа јављају се у облику новца, ствари и права.
12
Ср
Средства
Новац Ствари Права
едства у облику новца су новчане ставке у које убрајамо новац у домаћој и

страној валути, новац на депозитним рачунима код банака, новац који купци
дугују предузећу за продату робу или извршене услуге (потраживања), отворени
акредитиви у земљи и иностранству,готовински еквиваленти, компезациони
износи и слично.
Под стварима - као облику средстава подразумијевамо сталну имовину

предузећа у коју убрајамо залихе, земљиште, грађевинске објекте, опрему и
имају карактер неновчане, физичке ствари.
Средства у облику права су нефизичког ( нематеријалног ) карактера и то као:

ауторска права, потраживања од купаца, концесије, патенти, лиценце, трговачко
име, лизинг (право кориштења опреме), право на закуп пословног простора и
слично.
Обавезе су дужност предузећа да своја дуговања измири исплатом готовине,

предајом срестава или пружањем услуга својим повјериоцима. Обавезе се
најједноставније могу дефинисати као новчана потраживања повјерилаца које су
законски признате као дуговања дужника. Најчешћи примјери обавеза су:
новчани износи који се дугују добављачима за фактурисану робу, добијени
зајмови и кредити од банака који се морају вратити у тачно утврђеном року и
слично.
Невластити капитал представља обавезу за предузеће, која има тачно

утврђени рок доспијећа, по чијем истеку мора бити враћен уз одговарајућу
камату, чија је висина унапријед утврђена, без обзира на успјешност пословања
предузећа.
Властити капитал је имовина предузећа којом предузеће располаже након

измирења обавеза што можемо дефинисати као нето средства. Властити капитал
нема рок доспјећа, служи за покриће губитака компаније и из њега могу да
произилазе исплате (нпр. дивиденде) које су одређене висином зарађеног
добитка.
Властити капитал = средства – обавезе
13
Властити капитал корпорације се назива и акционарски капитал, па према томе

једначина гласи:
Средства = обавезе + акционарски капитал
Акционарски капитал има два дијела, основни капитал и задржану зараду –

нераспоређену добит.
Основни капитал, односно капитал акционара, презентује нам ниво власништва

акционара предузећа. Власништво акционара посматрамо кроз њихов удјео у
капитал предузећа. Куповина акција инвеститор постаје један од власника
предузећа. Акција је власничка хартија од вриједности која има своју номиналну
вриједност и премију по акцији.
Задржана зарада. Предузеће да би сачувало свој пословни углед на тржишту, а

уједно и остварило профит мора да задовољи два примарна циља: циљ
профитабилности и циљ ликвидности. Гарантна супстанца за успјешно
пословање сваког предузећа је остваривање профита чиме предузеће повећава
свој капитал, је циљ који се назива профитабилност. Да би се испунио циљ
профитабилности предузеће мора да има веће остварене приходе од расхода.
Начин да своје расходе сведе на минимум, јесте да све своје обавезе исплати
посједовањем довољно расположивог нивоа средстава по року доспјећа. Из
овога можемо да закључимо да је задржана зарада дио власничког капитала која
се остварује из редовног пословања када зарађени приходи премашују начињене
расходе. Зарађени приходи повећавају власнички капитал, и у случају да су већи
од расхода, кажемо да је предузеће остварило нето добитак. Овдје је битно не
мјешати расходе и дивиденде јер обоје смањују задржану зараду.
Задржана зарада
=
Приходи - Расходи - Дивиденде
Задржана зарада = приходи – расходи – дивиденда
2. ВРЕДНОВАЊЕ ЕКОНОМСКИХ ТРАНСАКЦИЈА
Трансакција је економска промјена која позитивно или негативно утиче на

пословање предузећа. Да би се тачно утврдило у којем рачуноводственом
периоду је дошло до позитивних или негативних осцилација, да би се
предвидјело и планирало пословање у будућности рачуновођа је дужан да
изврши вредновање свих пословних трансакција.
14
Рачуновођа при вредновању економских трансакција сусреће се са три основна

проблема:
 проблем признавања,
 проблем вредновања,
 проблем класификације.
Проблем признавања. Трансакције представљају економске догађаје које утичу

на финансијски положај предузећа. Рачуновођа предузећа нема нимало лак
задатак при евидентирању трансакција. Свака трансакција коју предузеће
оствари има свој циљ, као таква да би била важећа рачуновођа мора да утврди
тачно вријеме када се трансакција десила. Проблем признавања представља
вријеме када се трансакција десила, односно сагласност када економску
промјену треба евидентирати. Овај проблем ће мо покушати објаснити кроз један
примјер.
Претпоставимо да је компанија наручила, примила и платила компјутер.

Поставља се питање који од ових догађаја треба признавати (евидентирати)?
1. Запослени шаље захтјев за набавку одјељењу набавке.

2. Одјељење набавке шаље наруџбу.
3. Добављач доставља компјутер и шаље рачун.
4. Компанија прима компјутер и рачун
5. Компанија плаћа рачун.
Полазећи од услова набавке, ову економску промјену евидентирамо када је

извршена активност четири. У том тренутку ми смо примили компјутер и рачун,
који нисмо реализовали. Ова трансакција за нас представља неизмирену обавезу
коју књижимо као повећање средстава у активи на одговарајућем рачуну, и
повећање обавеза у пасиви. Реализацијом активности пет, наше обавезе нестају,
и ту промјену књижимо смањењем средстава у активи на одговарајућем рачуну и
смањењем обавеза у пасиви.
Проблем вредновања. У једном рачуноводственом периоду може да дође до

одређеног низа одлива и прилива средстава. Да би рачуновођа утврдио која
трансакција највише терети имовину предузећа, односно која трансакција
највише доноси користи, мора да изврши вредновање сваке трансакције.
Вредновање трансакције у ствари представља додјељивање новчаног износа
свакој трансакцији посебно, укључујући средства, обавезе и властити капитал.
У случају да је ријеч о набавци сировина, материјала и слично, ове трансакције
вреднујемо у висини њихове набавне вриједности. За нашу компанију набавком
основних средстава долази до новчаних издатака, који представљају расходе или
трошак. Трошак можемо дефинисати као цијена размјене између независних
продаваца и купаца, коју евидентирамо у моменту признавања економске
промјене. Набавна вриједност (трошак) сопственог капитала евидентира се
улагањем акционара у предузеће.
Класификација. Полазећи од претпоставке да у једном обрачунском периоду

компанија оствари и на хиљаде трансакција, ради њихове прегледности мора да
15
се изврши класификација трансакција. Класификација представља
распоређивање економских промјена у одговарајеће групе рачуна, односно
пренос њихове вриједности на одговарајући рачун.
3. " Т " - рачун

"Т" рачун је подесан за почетак учења система двојног књижења. У
најједноставнијем облику, рачун има три дијела: назив, који описује средства,
обавезе и властити капитал; лијеву страну, која се назива дуговна страна; десну
страну, која се назива потражна страна. " Т " рачун изгледа овако:
Назив рачуна
Дуговна Потражна
( лијева ) страна ( десна ) страна
Сваки унос података на лијевој страни рачуна је дуговање или дуговно књижење;
свако књижење на десној страни рачуна је потраживање или потражно књижење.
Термин дебит – дуговање (од латинског дебере) и цредит – потраживање (од
латинског цредете).
4. УТИЦАЈ ЕКОНОМСКИХ ПРОМЈЕНА НА ФИНАНСИЈСКИ

ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕЋА
Еконоске промјене (трансакције) су пословни догађаји који утичу на имовину

предузећа, било да мјењају њену висину и састав или само састав. Како је
имовина предузећа представљена у билансу, то свака промјена која настане
након састављеног биланса мјења и биланс, те се економске промјене у
литератури често означавају и као билансне промјене. Уколико се посматра
дјеловање економских промјена на цјелу имовину предузећа тада се могу
утврдити четири основне групе економских промјена. То су:
1. промјене које повећавају активу и пасиву за исти износ;

2. промјене које смањују активу и пасиву за исти износ;
3. промјене које мјењају састав активе а пасиву остављају непромјењеном;
4. промјене које мјењају састав пасиве а активу остављају непромјењеном;
Повећање активе и пасиве за исти износ може настати услијед: 1. повећања улога
власника (уплатом готовине на жиро - рачун предузећа, уношењем неке ствари)
што доводи до повећања одговарајућег облика активе, а на страни пасиве ће
бити повећан сопствени капитал предузећа. Повећање улога оснивача повећава
се бруто и нето имовина; 2. Задужењем код повјерилаца (у случају да банка
одобри кредит или зајам предузећу) што доводи до повећања његове активе, али
ће се за исти износ повећати и његове обавезе. Ова економска промјена доводи
до повећања бруто имовине предузећа, док нето имовина остаје непромјењена; 3.
услед прихода долази до повећања одговарајућих рачуна активе, а на страни
пасиве ће бити повећан сопствени капитал предузећа. Приходи повећавају бруто
и нето имовину предузећа.
16
Смањење активе и пасиве за исти износ настаје по основу: 1. Смањење улога
власника, у случају да власници предузећа одлуче да један дио капитала који су
уложили у предузеће повуку, тада ће се актива смањити на одговарајућим
рачунима, а сопствени капитал у пасиви. Ова економска промјена смањује и
бруто имовину и нето имовину предузећа; 2. Раздужења код повјерилаца
представља измирење обавеза, која се одражава на смањење активе, а у пасиви
на смањење обавеза. Раздужење код повјерилаца смањује бруто имовину
предузећа, али нето имовина остаје непромјењена; 3. Настанком расхода долази
до смањења активе, а у пасиви се смањује сопствени капитал. Расходи смањују
бруто и нето имовину предузећа.
Еконоске промјене које мјењају састав активе, а пасива остаје непромјењена су

оне промјене које не мјењају висину активе, већ само њен састав, а пасиву
уопште не мјењају. То су промјене услед којих се један облик имовине претвара у
други, на примјер, наплата потраживања од купаца, куповина сталне имовине
(земљиште, опрема, грађевински објекти) за готовину и слично.
Четвртој групи промјена припадају промјене које смањују једну врсту обавеза, а
другу повећавају, на примјер, претварању краткорочног кредита у дугорочни,
неплаћени пристигли рачуни и слично. Оне мјењају само састав пасиве , актива,
бруто имовина и нето имовина остају непромјењене.
Да би се уочило дјеловање економских промјена на састав биланса, уобичајено је

да се економске промјене класификују према њиховом деловању на активу,
капитал и обавезе. За те потребе билансна једнакост:
Актива = Пасива
рашчлањава се тако да гласи:
Средства = обавезе + властити капитал
Полазећи од наведеног критеријума могуће је идентификовати дванаест типова

економских промјена, и то:
Редни број Економске промјене Актива Капитал + Обавезе

1. Повећање улога оснивача + +
2. Смањење улога оснивача - -
3. Задужење код повјерилаца + +
4. Раздужење код повјерилаца - -
5. Измјене у саставу активе ±
6. Измјене у саставу пасиве ± ±
7. Приходи од продаје + +
8. Расходи од продаје - -
9. Ванредни приходи + +
10. Ванредни расходи - -
11. Смањење обавеза услед прихода + -
12. Повећање обавеза услед расхода - +
17
Средства = Обавезе + Властити капитал

Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује
ради ради ради ради ради ради
повећања смањења смањења повећања смањења повећања
(+) (-) (-) (+) (-) (+)
1. Повећање средстава се књижи на дуговоној страни, а смање на

потражној страни;
2. Повећање обавеза и властитог капитала се книжи на потражној страни, а
смањење на дуговној страни.
Овдје се јавља један сложени проблем, који са собом повлачи питање: Како
трансакције које повећавају дивиденде или трошкове, смањују властити капитал.
Средства = обавезе + основни + задржана + приходи – расходи – дивиденде

капитал зарада
Средства + Дивиденде + Расходи = Обавезе +Основни + Задржана + Приходи

капитал зарада
(+) (-) (+)(-) (+) (-) (-) (+) (-) (+) (-) (+) (-)(+)
5. ПРИМЈЕРИ ЗА ВЈЕЖБЕ СА РЈЕШЕЊИМА
1. Након завршетка Економског факултета, Лана Јовић је стекла звање

дипломирани економиста и одлучила да отвори агенцију за пружање
савјетодавних услуга из области пословања предузећем. Да би почела пословање
уложила је 60,000 КМ у замјену за 6.000 акција. Први биланс стања ће
показати готовинска средства и основни капитал власника:
Средства = Обавезе + Властити капитал .

Готовина Основни капитал Врста ВК
1. 60.000 60.000 Улагања
с. 60.000 60.000
акционара
Готовина Властити капитал

60.000 60.000
Номинална вриједност акције = 60.000 км / 6.000 акција = 10 км по 1 акцији.
Напомена: Под готовином се подразумијева новац у домаћој и страној валути у

благајни; новац у домаћој и страној валути на депозитним рачунима код банака;
и отворени акредитиви у земљи и иностранству. Повећање средстава се
евидентира на дуговној страни рачуна Готовине. Повећање властитог капитала се
књижи на потражној страни рачуна Основни капитал. Да је агенција уложила
18
нека друга средства, а не готовину, одговарајући рачуни средстава би се теретили
на дуговној страни.
2. Након што је пронашла добру локацију, агенција се одлучује да купи пословни

простор у новоизграђеном тржном центру у износу од 15.000 КМ које плаћа
готовински.

Готовина Пословни простор Основни капитал
1. 60.000 60.000
с. 60.000 60.000
2. – 15.000 + 15.000
с. 45.000 15.000 60.000
Готовина Пословни простор

60.000 15.000 15.000
Напомена: Ова трансакција не мијења укупна средства, обавезе или властити

капитал агенције, али мијења састав средстава компаније. Она умањује готовину
и повећава пословни простор (стална имовина). Смањење средстава се
евидентира на потражној страни рачуна готовине. Повећање средстава се књижи
на рачуну Пословни простор.
3. Агенција купује на кредит канцеларијски материјал у износу од 600КМ.

Готовина Канцеларијски материјал обавезе Основни капитал
3. + 600 + 600
с. 600 600
Канцеларијски материјал Обавезе

600 600
Напомена: Пошто агенција није платила готовински канцеларијски материјал,

ова трансакција повећава средства и обавезе. Повећање средстава се књижи на
дуговној страни рачуна Канцеларијски материјал. Повећање обавезе се књижи на
потражној страни рачуна Обавезе.
4. Агенција је испоставила фактуру за извршене услуге својим клијентима

у износу од 2.000 КМ.

Готовина Потраживање обавезе Задржана зарада
4. + 2.000 + 2.000
с. 2.000 2.000
Потраживања Приходи
2.000 2.000
19
Напомена: Потраживања од купаца су краткорочна ликвидна средства која су
настала од продаје робе на кредит, или испостављањем фактуре која није
наплаћена и представљају обавезе дужника а потраживање повјерилаца.
Повећање средстава се књижи на дуговној страни рачуна Потражује. Повећање
Властитог капитала се књижи на потражној страни рачуна Задржане зараде
(приходи).
5. Агенција плаћа 300 КМ од 600 КМ које дугује за канцеларијски материјал.

Готовина Канцеларијски материјал обавезе Основни капитал
3. + 600 + 600
с. 45.000 600 600 60.000
5. - 300 - 300
с. 44.700 600 300 60.000
Готовина Обавезе
60.000 15.000 300 600
300
Напомена: Ова трансакција нема утицај на рачун Канцеларијски материјал.

Смањење средстава се евидентира на потражној страни рачуна Готовина.
Смањење обавеза се евидентира на дуговној страни рачуна Обавезе.
6. Агенција је пружањем својих услуга остварила приход у износу од 800 КМ

који је наплаћен.

Готовина обавезе Задржана зарада
с. 44.700 2.000
6. + 800 + 800
с. 45.500 2.800
Готовина Приход
60.000 15.000 2.000
800 300 800
Напомена: У случају да агенција у потпуности наплати своје услуге, можемо да

кажемо да је агенција остварила приход. У овој трансакцији средства се
повећавају на дуговној страни рачуна Готовина. Властити капитал се повећава на
потражној страни рачуна Задржана зарада (приход).
7. Клијенти су измирили своје обавезе према агенцији у износу од 1.400 КМ од

2.000 КМ.

Готовина Потраживање обавезе Задржана зарада
4. + 2.000 + 2.000
с. 45.500 2.000 2.000
7.+1.400 - 1.400
с. 44.100 600 2.000
20
Готовина Потраживања
60.000 15.000 2.000 1.400
800 300
1.400
Напомена: Ова трансакција нема утицај на рачун Приходи, она повећава

готовину и смањује потраживања. Повећање средстава се књижи на дуговној
страни рачуна Готовина. Смањење средстава се књижи на потражној страни
рачуна Потраживања.
8. Агенција плаћа пристигли рачун за електричну енергију у износу од 200КМ.

с. 44.100 2.800
8. - 200 - 200
с. 43.900 2.600
Готовина Расходи
60.000 15.000 200
800 300
1.400 200
Напомена: Расходе можемо да платимо готовином онда када настану, или се

могу платити касније. Ако се плаћају касније рачун Обавеза се повећава за тај
износ. Средства се смањују на потражној страни рачуна Готовина. Властити
капитал се смањује на дуговној страни рачуна Задржана зарада ( расходи ).
9. Агенција пружањем услуга остварује приход у износу од 1.800 КМ, који је

дјелимично наплаћен у износу од 1.000КМ.
Средства = Обавезе + Властити капитал

Готовина Потраживања Задржана зарада
с. 43.900 600 2.600
9. +1.000 +800 +1.800
с. 44.900 1.400 4.400
Готовина Потраживање Приход

60.000 15.000 2.000 1.400 2.000
800 300 800 800
1.400 200 1.800
1.000
Напомена: Приход који смо остварили је дјелимично наплаћен. Из тог разлога за

износ који је наплаћен евидентира се на дуговној страни рачуна Готовина
(1.000КМ), а износ који није наплаћен евидентира се на дуговној страни рачуна
Потражуј (800КМ). За збир ова два износа се повећава актива. Да би
21
рачуноводствена једначина била у равнотежи Властити капитал се повећава за
укупан износ оствареног прихода на потражној страни рачуна Задржана зарада
(приход = 1.800КМ).
10. Објављена је дивиденда од 700 КМ и она је плаћена узимањем 700 КМ са

банковног рачуна агенције и исплатом акционарима ради улагања на њихове
приватне рачуне у банци.

с. 44.900 4.400
10. - 700 - 700
с. 44.200 4.200
Готовина Дивиденда
60.000 15.000 700
800 300
1.400 200
1.000 700
Напомена: Смањење средстава се евидентира на потражној страни рачуна

Готовина. Смањење Властитог капитала се књижи на дуговној страни рачуна
Дивиденда.
11. Новоосновано предузеће је у току обрачунског периода имало је следеће

пословне активности:
1. Оснивачи су уложили 130.000КМ готовог новца у замјену за 10.000КМ акција,

чија је номинална вриједност акције 13КМ;
2. Компанија купује пословни објекат у износу од 28.000КМ, и помоћну салу у
којој је планирано одвијање пословног процеса у износу од 14.000КМ и плаћа
готовински;
3. Према фактури добављача купљен је материјал у вриједности од 15.200КМ;
4. Купцима је испостављена фактура за извршене услуге у износу од 19.600КМ;
5. Закупили су камион у износу од 12.000КМ, с тим што су одмах платили
8.000КМ а остатак ће платити при враћању камиона;
6. Испоручиоцу материјала уплаћена је прва транша кредита у износу од 5.200КМ;
7. Запосленим исплаћена зарада у износу од 5.000КМ;
8. Достављен рачун за електричну енергију у износу од 380КМ, који није измирен;
9. Одобрена и исплаћена дивиденда у износу од 4.000КМ;
Потребно је: Приказати утицај сваке појединачне трансакције на средства,

обавезе и властити капитал преко одговарајућих рачуна. Успоставити основну
рачуноводствену једначину и објаснити сваку трансакцију властитог капитала по
типу.
22
СРЕДСТВА = ОБАВЕЗЕ + ВЛАСТИТИ КАПИТАЛ

Готовина Потраж. Објек. Сала Матер. Кам. Обавезе Основни кап. Задрж. зар
1. 130.000 130.000
с. 130.000 130.000
2. -42.000 28.000 14.000
с. 88.000 28.000 14.000 130.000
3. 15.200 + 15.200
с. 88.000 28.000 14.000 15.200 15.200 130.000
4. + 19.600 + 19.600
с. 88.000 19.600 28.000 14.000 15.200 15.200 130.000 19.600
5. - 8.000 12.000 + 4.000
с. 80.000 19.600 28.000 14.000 15.200 12.000 19.200 130.000 19.600
6.- 5.200 - 5.200
с. 74.800 19.600 28.000 14.000 15.200 12.000 14.000 130.000 19.600
7. -5.000 - 5.000
с. 69.800 19.600 28.000 14.000 15.200 12.000 14.000 130.000 14.600
8. + 380 - 380
с. 69.800 19.600 28.000 14.000 15.200 12.000 14.380 130.000 14.220
9.– 4.000 -4.000
с. 65.800 19.600 28.000 14.000 15.200 12.000 14.380 130.000 10.220
65.800 + 19.600 + 28.000 + 14.000 + 15.200 + 12.000 = 154.600

14.380 + 130.000 + 10.220 = 154.600
12. Новоосновано предузеће за мјесец Август, 2003. године имало је

следеће пословне активности:
1. Оснивачи су уложили 90.000КМ у замјену за 9.000 обичних акција;

2. Компанија је купила зграду у износу од 15.000КМ, и земљиште у износу од
25.000КМ за готовину;
3. Компанија је закупила пословни простор у новоизграђеном тржном центру за
сопствене потребе у износу од 3.000КМ;
4. Остварен је приход продајом производа у износу од 6.000КМ, који је
наплаћен;
5. За потребе производног процеса купљена је опрема у вриједности од
30.000КМ, од чега је 18.000КМ плаћено готовином, а остало на кредит;
6. Рачун за телефон није плаћен у износу од 150КМ;
7. Испоручиоцу опреме је уплаћена прва транша кредита у износу од 7.000КМ;
8. Остварени приход у износу од 15.000КМ, је дјелимично наплаћен у износу од
6.000КМ;

типу.
23

Готовина Потраж. Зграда ЗемљиОпрема Обавезе Основни кап. Задрж.зар
1. 90.000 90.000
с. 90.000 90.000
2.-40.000 15.000 25.000
с. 50.000 15.000 25.000 90.000
3. – 3.000 - 3.000
с. 47.000 15.000 25.000 90.000 - 3.000
4. + 6.000 + 6.000
с. 53.000 15.000 25.000 90.000 3.000
5. -18.000 30.000 12.000
с. 35.000 15.000 25.000 30.000 12.000 90.000 3.000
6. + 150 - 150
с. 35.000 15.000 25.000 30.000 12.150 90.000 2.850
7. – 7.000 -7.000
с. 28.000 15.000 25.000 30.000 5.150 90.000 2.850
8. + 6.000 9.000 +15.000
с. 34.000 9.000 15.000 25.000 30.000 5.150 90.000 17.850
9. - 4.000 - 4.000
с. 30.000 9.000 15.000 25.000 30.000 5.150 90.000 13.850
30.000 + 9.000 + 15.000 + 25.000 + 30.000 = 109.000

5.150 + 90.000 + 13.850 = 109.000

1. Оснивачи су уложили 100.000КМ готовог новца у замјену за 10.000

акција, од чега су уложили 70.000КМ властитог новца, а остатак су
добили зајам од банке;
2. Компанија купује пословни објекат у износу од 26.000КМ и
помоћну салу у којој је планирано обављање пословног процеса у
износу од 19.000КМ и плаћа готовински;
3. Купцима је испостављена фактура за извршене услуге у износу од
16.000КМ;
4. Према фактури добављача купљен је материјал у вриједности од
13.000КМ;
5. Наплаћен приход готовином у износу од 9.000КМ остварен продајом
робе своме клијенту;
6. Купци су извршили уплату фактуре у износу од 12.000КМ;
7. Испоручиоцу материјала уплаћена је прва транша кредита у износу
од 7.000КМ;
8. Измирен дио обавезе према банци за добијени зајам у износу од
6.000КМ;
10. Достављен рачун за електричну енергију у износу од 500КМ;
11. Остварен приход у износу од 12.000КМ, који је дјелимично
наплаћен у износу од 7.000КМ;

24
типу.

Готовина Потра. Објекат Сала Матер. Обавезе Зајам Основни кап. Задрж. зар.
1.100.000 30.000 70.000
2. 45.000 26.000 19.000
с. 55.000 26.000 19.000 30.000 70.000
3 .16.000 16.000
с. 55.000 16.000 26.000 19.000 30.000 70.000 16.000
4. 13.000 13.000
с. 55.000 16.000 26.000 19.000 13.000 13.000 30.000 70.000 16.000
5.+9.000 9.000
с.64.000 16.000 26.000 19.000 13.000 13.000 30.000 70.000 25.000
6.12.000 12.000
с.76.000 4.000 26.000 19.000 13.000 13.000 30.000 70.000 25.000
7. 7.000 7.000
с.69.000 4.000 26.000 19.000 13.000 6.000 30.000 70.000 25.000
8 -6.000 - 6.000
с 63.000 4.000 26.000 19.000 13.000 6.000 24.000 70.000 25.000
9- 5.000 5.000
с.58.000 4.000 26.000 19.000 13.000 6.000 24.000 70.000 20.000
10. 500 500
с.58.000 4.000 26.000 19.000 13.000 6.500 24.000 70.000 19.500
11.7.000 5.000 12.000
с.65.000 9.000 26.000 19.000 13.000 6.500 24.000 70.000 31.500
12.5.000 5.000
с.60.000 9.000 26.000 19.000 13.000 6.500 24.000 70.000 26.500
60.000 + 9.000 + 26.000 + 19.000 + 13.000 = 127.000
6.500 + 24.000 + 70.000 + 26.500 = 127.000


обичних акција;
2. Компанија купује земљиште у износу од 12.000КМ и зграду у износу од
15.000КМ и исплаћује готовином;
3. За потребе производног процеса купљена је кориштена опрема у
вриједности од 32.000КМ од чега 20.000КМ за готовину, а остатак на
кредит од стране испоручиоца опреме;
16.000КМ;
5. Закупили су пословни простор у новоизграђеном тржном центру у
износу од 2.500КМ;
10.000КМ;
7. Компанија планира у будућности да купи двије машине ради
модернизације и развоја производног процеса у износу од 2.000КМ по
једној машини;
8. Испоручиоцу опреме уплаћена је прва транша кредита у износу од
7.000КМ;
25
10. Компанија продајом производа остварила је приход у износу од
10.000КМ, који је дјелимично наплаћен у износу од 6.500КМ;

типу.

Готов. Потраж. Земљ. Зграда Опрема Матер. Обавезе Основни к. Задрж. зар.
1. 90.000 90.000
с. 90.000 90.000
2. -27.000 12.000 15.000
с. 63.000 12.000 15.000 90.000
3. -20.000 32.000 +12.000
с. 43.000 12.000 15.000 32.000 12.000 90.000
4 16.000 16.000
с. 43.000 16.000 12.000 15.000 32.000 12.000 90.000 16.000
5 –2.500 -2.500
с. 40.500 16.000 12.000 15.000 32.000 12.000 90.000 13.500
6. 10.000 +10.000
с. 40.500 16.000 12.000 15.000 32.000 10.000 22.000 90.000 3.500
7. не књижи се промјена
8. – 7.000 - 7.000
с. 33.50016.000 12.000 15.000 32.000 10.000 15.000 90.000 13.500
9.+6.000 - 6.000
с. 39.500 10.000 12.000 15.000 32.000 10.000 15.000 90.000 13.500
10+6.500 3.500 +10.000
с. 46.000 13.500 12.000 15.000 32.000 10.000 15.000 90.000 23.500
11-5.000 -5.000
с. 41.000 13.500 12.000 15.000 32.000 10.000 15.000 90.000 18.500
12-4.000 -4.000
с. 37.000 13.500 12.000 15.000 32.000 10.000 15.000 90.000 14.500
37.000 + 13.500 + 12.000 + 15.000 + 32.000 + 10.000 = 119.500

15.000 + 90.000 + 14.500 = 119.500
26

1. Оснивачи су уложили 120.000КМ у замјену за 10.000КМ обичних акција;

12.000КМ и исплаћује готовински;
3. За потребе производног процеса купљена је кориштена опрема у вриједнсти
од 35.000КМ, од чега 20.000КМ за готовину а остатак на кредит од стране
испоручиоца опреме;
14.000КМ;
5. Закупили су пословни простор у новоизграђеном тржном центру у износу
од 3.000КМ на двије рате, с тим што су прву рату у износу од 1.500КМ
одмах платили;
10.000КМ;
8.000КМ;
9. Компанија продајом производа остварила је приход у износу од 11.500КМ,
који је дјелимично наплаћен у износу од 6.500КМ;
10. Компанија није платила порез држави у износу од 2.000КМ;

типу.

Готов. Потр. Земљ. Зграда Опрем. Прост. Матер. Обавезе Основни кап. Задр. зар
1.120.000 120.000
2. -32.000 20.000 12.000
с. 88.000 20.000 12.000 120.000
3. 20.000 35.000 + 15.000 120.000
4. 14.000 14.000
с 68.000 14.000 20.000 12.000 35.000 15.000 120.000 14.000
5 1.500 1.500 + 1.500 - 1.500
с 66.500 14.000 20.000 12.000 35.000 1.500 16.500 120.000 12.500
6. 10.000 +10.000
с.66.500 14.000 20.000 12.000 35.000 1.500 10.000 26.500 120.000 12.500
7. 8.000 - 8.000
с58.500 14.000 20.000 12.000 35.000 1.500 10.000 18.500 120.000 12.500
8 6.000 - 6.000
с64.500 8.000 20.000 12.000 35.000 1.500 10.000 18.500 120.000 12.500
9.6.500 5.000 +11.500
с71.000 13.000 20.000 12.000 35.000 1.500 10.000 18 500 120.000 24.000
10. +2.000 -2.000
с.71.000 13.000 20.000 12.000 35.000 1.500 10.000 20.500 120.000 22.000
11.-4.000 - 4.000
с.67.000 13.000 20.000 12.000 35.000 1.500 10.000 20.500 120.000 18.000
67.000 + 13.000 + 20.000 + 12.000 + 35.000 + 1.500 + 10.000 = 158.500

20.500 + 120.000 + 18.000 = 158.500
27
6. ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈИ
Финансијски извјештаји. Рачуводство као сектор, односно одјељење у

предузећу, има велики значај, јер омогучује интерним и екстерним корисницима
увид у резултате финансијског резултата предузећа. Информације које
рачуноводство као сектор предузећа презентира својим корисницима називају се
финансијски извјештаји. Финансијски извјештаји 2 имају за циљ да путем својих
информација о пословању предузећа, презентирају стварно стање (које није
савршено) у којем се предузеће налази, како би на тај начин разним корисницима
омогућили да на основу тих информација донесу правилне одлуке. Они директно
пружају податке о економском положају, профитабилности и ликвидности и
веома се широко користе, како унутар тако и изван одређене пословне гране,
ради процјене успјешности предузећа. За сваку особу која се бави неком
пословном активношћу, веома је важно да разумије финансијске извјештаје. Три
главна финансијска извјештаја су:
 Биланс стања,
 Биланс успјеха,
 Извјештај о току готовине;
У овом поглављу потребно је напоменути на два додатка споменутих

финансијских извјештаја, који се називају Анекс и Извјештај о пословању.
6.1. Биланс стања
Реч биланс потиче од латинске ријечи биланх либра (вага са два таса). Само
значење ријечи биланс упућује на неколико закључака:
 Да се билансом нешто мјери и исказује резултат,

 Да се то што се мјери посматра са два аспекта (два обиљежја),
 Да се та два аспекта посматрања онога што се мјери доводи у
равнотежу, формира једнакост међу њима;
У рачуноводству биланс се користи када се исказује стање и резултат предузећа,

посматрано преко новчаних јединица као опшег мјерила рачуновдственог
исказивања пословних догађаја, стања и резултата предузећа. Сврха биланса
стања је да покаже финансијски положај неког пословног субјекта на одређени
датум, обично на крају мјесеца или године. Биланс стања даје преглед пословања
у смислу контроле ресурса и извора ресурса. Извори ресурса се састоје од
обавеза компаније и властитог капитала друштва. Биланс стања називамо
сталним ( реалним ) рачуном, стога што се преко њега евидентира имовина по
облицима и изворима док постоји предузеће. То значи да се салда рачуна стања
из претходног рачуноводственог периода преносе у наредни рачуноводствени
период и представљају почетно стање у наредном периоду.
2
Финансијски извјештаји представљају централну карактеристику
рачуноводства и примарна су тема ове књиге.
28
Биланс стања
СТАЛНА СОПСТВЕНИ
ИМОВИНА КАПИТАЛ
ОБРТНА
ИМОВИНА ПОЗАЈМЉЕНИ
К А П И Т АЛ
АКТИВА ПАСИВА
Правила за књижење гласе:
На активним рачунима се на лијевој (дугује) страни обохватају поред почетног

стања сва повећања, док се смањења датог дела имовине обухватају на супротној
(потражној) страни.
На пасивним рачунима се на десној (потражној) страни обухватају поред

почетног стања сва повећања, док се смањења сопственог капитала или обавеза
обухватају на страни дугује.
Сема за књижење на рачунима стања је:
Активни рачуни
Пасивни рачуни
Почетно Смањења Смањења Почетно
стање стање
Повећања Повећања
29
ПРИМЈЕР ЗА ВЈЕЖБУ СА РЈЕШЕЊЕМ:
1. На основу података наведених у задатку број 12, потребно је да се састави

Биланс стања као финансијски извјештај.
Биланс стања компаније

" назив компаније "
за мјесец август, 2009. године
Средства Обавезе
Готовина 30.000 Обавезе 5.150
Потраживања 9.000
Зграда 15.000
Земљиште 25.000
Опрема 30.000
Властити капитал
Основни капитал 90.000
Задржана зарада 13.850
Укупни властити Капитал 103.850

Укупне обавезе
Укупна средства: 109.000
и властити капитал: 109.000
Задржана зарада на дан 31. август 2003. године:
Задржана зарада, 01. август, 2009. године 0
30
Нето добит за мјесец август 17.850
Минус Дивиденде 4.000
Задржана зарада 31. август, 2009. године 13.850
Напомена: На основу овога примјера могу се саставити биланси стања и за

остале задатке.
31
БИЛАНС СТАЊА
(Извјештај о финансијском положају)
на дан 20 .године
Износ текуће године

Група, Ознака
рачуна, ПОЗИЦИЈА за Исравка
Нето
рачун АОП Бруто вриједност
(4-5)
и
1 2 3 4 5 6 7
АКТИВА
А. СТАЛНА СРЕДСТВА 001
(002+008+015+021+030) 0 0 0 0
I. НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА 002
(003 до 007) 0 0 0 0
1. Улагања у развој 003 0
2. Концесије, патенти, лиценце и 004
остала права 0
3. Goodwill 005 0
4. Остала нематеријална улагања 006 0
5. Аванси и нематеријална улагања у 007
припреми 0
II. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА,
ОПРЕМА И ИНВЕСТИЦИОНЕ 008
НЕКРЕТНИНЕ (009 до 014) 0 0 0 0
1. Земљиште 009 0
2. Грађевински објекти 010 0
3. Постројења и опрема 011 0
4. Инвестиционе некретнине 012 0
5. Аванси и некретнине, постројења и
опрема и инвестиционе некретнине у 013
припреми 0
6. Улагање на туђим некретнинама, 014
постројењима и опреми 0
III. БИОЛОШКА СРЕДСТВА И 015
СРЕДСТВА КУЛТУРЕ (016 до 020) 0 0 0 0
1. Шуме 016 0
2. Вишегодишњи засади 017 0
3. Основно стадо 018 0
4. Средства културе 019 0
5. Аванси и биолошка средства и 020
средства културе у припреми 0
32

Нето
(4-5)
и
1 2 3 4 5 6 7
IV. ДУГОРОЧНИ
ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ 021
(022 до 029) 0 0 0 0
1. Учешће у капиталу зависних
022
правних лица 0
2. Учешће у капиталу других 023
правних лица 0
3. Дугорочни кредити повезаним 024
правним лицима 0
4. Дугорочни кредити у земљи 025 0
5. Дугорочни кредити у
026
иностранству 0
6. Финансијска средства
027
расположива за продају 0
7. Финансијска средства која се
028
држе до рока доспјећа 0
8. Остали дугорочни
029
финансијски пласмани 0
V. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА 030
СРЕДСТВА 0
Б. ТЕКУЋА ИМОВИНА
031
(032+039+060) 0 0 0 0
I. ЗАЛИХЕ, СТАЛНА
СРЕДСТВА И СРЕДСТВА
ОБУСТАВЉЕНОГ 032
ПОСЛОВАЊА НАМИЈЕЊЕНА
ПРОДАЈИ (033 до 038) 0 0 0 0
1. Залихе материјала 033 0
2. Залихе недовршене
производње, полупроизвода и 034
недовршених услуга 0
3. Залихе готових производа 035 0
4. Залихе робе 036 0
5. Стална средства и средства
обустављеног пословања 037
намијењена продаји 0
6. Дати аванси 038 0
II. КРАТКОРОЧНА
ПОТРАЖИВАЊА, ПЛАСМАНИ
039
И ГОТОВИНА
(040+046+055+058+059) 0 0 0 0
1. Краткорочна потраживања 040
(041 до 045) 0 0 0 0
а) Купци – повезана правна лица 041 0
б) Купци у земљи 042 0
33

Нето
(4-5)
и
1 2 3 4 5 6 7
в) Купци у иностранству 043 0
г) Потраживања из специфичних 044
послова 0
д) Друга краткорочна
045
потраживања 0
2. Краткорочни финансијски
046
пласмани (047 до 054) 0 0 0 0
а) Kраткорочни кредити 047
повезаним правним лицима 0
048
б) Краткорочни кредити у земљи 0
в) Краткорочни кредити у
049
иностранству 0
г) Дио дугорочних финансијских
пласмана који доспијева за
050
наплату у периоду до годину
дана 0
д) Финансијска средства по фер
вриједности кроз биланс успјеха 051
намијењена продаји 0
ђ) Финансијска средства
означена по фер вриједности 052
кроз биланс успјеха 0
е) Откупљене сопствене акције и
откупљени сопствени удјели
053
намијењени продаји или
поништавању 0
ж) Остали краткорочни пласмани 054 0
3. Готовински еквиваленти и
055
готовина (056+057) 0 0 0 0
а) Готовински еквиваленти-
056
хартије од вриједности 0
б) Готовина 057 0
4. Порез на додату вриједност 058 0
5. Активна временска
059
разграничења 0
III. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА
060
СРЕДСТВА 0
В. ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ
061
КАПИТАЛА 0
Г. ПОСЛОВНА АКТИВА
062
(001+031+061) 4 5 -1 7
Д. ВАНБИЛАНСНА АКТИВА 063 0
Ђ. УКУПНА АКТИВА (062+063) 064 4 5 -1 7
34
Износ на дан
Износ на
Група, Ознака биланса
дан биланса
рачуна, ПОЗИЦИЈА за претнодне
текуће
рачун АОП године
године
(почетно стање)
1 2 3 4 5
ПАСИВА
А. КАПИТАЛ (102- 101
109+110+111+114+115-116+117-122) 0 0
I. ОСНОВНИ КАПИТАЛ (103 до 108) 102 0 0
1. Акцијски капитал 103
2. Удјели друштва са ограниченом
104
одговорношћу
3. Задружни удјели 105
4. Улози 106
5. Државни капитал 107
6. Остали основни капитал 108
II. УПИСАНИ НЕУПЛАЋЕНИ
109
КАПИТАЛ
III. ЕМИСИОНА ПРЕМИЈА 110
IV. РЕЗЕРВЕ (112+113) 111 0 0
1. Законске резерве 112
2. Статутарне резерве 113
V. РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ 114
VI. НЕРЕАЛИЗОВАНИ ДОБИЦИ ПО
ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ
115
СРЕДСТАВА РАСПОЛОЖИВИХ ЗА
ПРОДАЈУ
VII. НЕРАЛИЗОВАНИ ГУБИЦИ ПО
ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ
116
СРЕДСТАВА РАСПОЛОЖИВИХ ЗА
ПРОДАЈУ
VIII. НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК
117
(118 до 121) 0 0
1. Нераспоређени добитак ранијих
118
година
2. Нераспоређени добитак текуће
119
године
3. Нераспоређени вишак прихода над
120
расходима
4. Нето приход од самосталне
121
дјелатности
IX. ГУБИТАК ДО ВИСИНЕ
122
КАПИТАЛА (123+124) 0 0
1. Губитак ранијих година 123
2. Губитак текуће године 124
Б. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА
125
(126 до 131) 0 0
1. Резервисања за трошкове у
126
гарантном року
35
Група, биланса
Ознака биланса
рачуна, ПОЗИЦИЈА претнодне
за АОП текуће
рачун године
године
(почетно стање)
1 2 3 4 5
2. Резервисања за трошкове обнављања 127
природних богатстава
3. Резервисања за задржане кауције и
128
депозите
4. Резервисања за трошкове
129
реструктурисања
5. Резервисања за накнаде и бенефиције
130
запослених
6. Остала дугорочна резервисања 131
В. ОБАВЕЗЕ (133+142) 132 0 0
I. ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ (134 до 141) 133 0 0
1. Обавезе које се могу конвертовати у
134
капитал
2. Обавезе према повезаним правним
135
лицима
3. Обавезе по емитованим дугорочним 136
хартијама од вриједности
4. Дугорочни кредити 137
5. Дугорочне обавезе по финансијском
138
лизингу
6. Дугорочне обавезе по фер вриједности 139
корз биланс успјеха
7. Одложене пореске обавезе 140
8. Остале дугорочне обавезе 141
II. КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ
(143+148+153+154+155+156+157+158+1 142
59+160) 0 0
1. Краткорочне финансијске обавезе (144
143
до 147) 0 0
а) Краткорочни кредити и обавезе по
емитованим краткорочним хартијама од 144
вридности
б) Дио дугорочних финансијских обавеза
који за плаћање доспијева у периоду до 145
годину дана
в) Краткорочне обавезе по фер 146
вриједности кроз биланс успјеха
г) Остале финансијске краткорочне
147
обавезе
2. Обавезе из пословања (149 до 152) 148 0 0
36
Износ на Износ на дан

Група, дан биланса
Ознака за
рачуна, ПОЗИЦИЈА биланса претнодне
АОП
рачун текуће године
године (почетно стање)
1 2 3 4 5
а) Примљени аванси, депозити и
149
кауције
б) Добављачи - повезана правна
150
лица
в) Остали добављачи 151
г) Остале обавезе из пословања 152
3. Обавезе из специфичних послова 153
4. Обавезе за зараде и накнаде
154
зарада
5. Друге обавезе 155
6. Порез на додату вриједност 156
7. Обавезе за остале порезе,
157
доприносе и друге дажбине
8. Обавезе за порез на добитак 158
9. Пасивна временска разграничења 159
10. Одложене пореске обавезе 160
Г. ПОСЛОВНА ПАСИВА
161
(101+125+132) 4 5
Д. ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА 162
Ђ. УКУПНА ПАСИВА (161+162) 163 4 5
37
6.2. Биланс успјеха
У књиговодству поред рачуна стања воде се и рачуни биланса успјеха, тачније

рачуни прихода и расхода. Биланс успјеха даје збирни приказ зарађених прихода
и начињених расхода током редовног пословања у одређеном временском
периоду. Многи га сматрају најважнијим финансијским извјештајем, пошто он
показује да ли је неко предузеће пословало профитабилно, пошто је остварило
прихватљиву нето добит. Нето добитак је нето повећање властитог капитала
настало из редовног пословања компаније које се акумулира на рачуну задржане
зараде. Нето добит се мјери разликом између прихода и расхода када приходи
премаше расходе:
Нето добит => Приходи > Расходи
Када расходи премаше приходе, јавља се нето губитак.
Нето губитак => Приходи < Расходи
Приходи су велики приливи економске користи у току одређеног периода

проистекли из активности редовног пословања када те активности резултирају
повећањем властитог капитала. Приходи настају од продаје роба, пружања
услуга, или обављања других пословних активности. Када предузеће испоручи
производ или изврши услугу купцу, оно обично, или прими готовину, или
обећање да ће му у блиској будућности бити исплаћена готовина. Обећање за
плаћање се евидентира на рачуну Потраживања, или на рачуну Примљених
мјеница од купаца. У најједноставнијем облику приходи су једнаки вриједности
продате робе и извршених услуга у одређеном временском периоду.
Расходи су смањења економске користи у облику одлива или исцрпљивања

(амортизаије) средстава или настанак обавеза које доводе до смањења властитог
капитала током одређеног периода. Пасходи настају од трошкова производње
или продаје, пружања услуга или обављања других пословних активности.
Другим ријечима, расходи су трошкови роба и услуга кориштених у току
стицања прихода. Често названи трошкови пословања, расходи укључују
трошкове продате робе, трошкове активности које су неопходне за настанак
пословања и трошкове привлачења и служења купцима.
Биланс успјеха називамо периодичним рачуном, јер је намијењем утврђивању

резултата пословања и стога се увјек везује за одређени рачуноводствени период
по чијем се истеку гаси. Управо због овога рачуни успјеха се називају
обрачунски, привремени или номинални рачуни који показују акумулацију
прихода и расхода у току одређеног рачуноводственог периода. На крају
рачуноводственог периода, њихова салда се преносе на властити капитал. На тај
начин, привремени рачуни на почетку сваког рачуноводственог периода имају
салда једнака нули, а након тога се на њима евидентирају приходи и трошкови за
текући период.
На рачунима расхода, настанак расхода се обухвата на лијевој (дуговној) страни,

док се евентуална смањења расхода обухватају на потражној страни.
38
Настанак прихода се на рачунима прихода обухвата на страни потражује, а

смањења прихода на страни дугује.
Шема књижења на рачунима усјеха је:
Рачуни расхода Рачуни прихода

Повећање Смањење Смањење Повећање

Биланс успјеха као финансијски извјештај.
Биланс успјеха компаније

" Назив компаније "
Приходи
Провизија 21.000
Расходи
Закупнина 3.000
Рачун за телефон 150
Укупнорасходи 3.150
Нето добит 17.850
Напомана: Износ нето добити из биланса успјеха (17.850КМ), представља нето

добит за мјесец август при израчунавању задржане зараде у билансу стања.
39
БИЛАНС УСПЈЕХА
(Извјештај о укупном резултату у
периоду)
на дан 20 .године
Група Ознак ИЗНОС

рачуна, ПОЗИЦИЈА а за Текућа Претходна
рачун АОП година година
1 2 3 4 5
A. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ I.

ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 201
(202+206+210+211-212+213-214+215) 0 0
1. Приходи од продаје робе (203 до 205) 202 0 0
а) Приходи од продаје робе повезаним правним
203
лицима
б) Приходи од продаје робе на домаћем тржишту 204
в) Приходи од продаје робе на иностраном тржишту 205
2. Приходи од продаје учинака (207 до 209) 206 0 0
а) Приходи од продаје учинака повезаним правним 207
лицима
б) Приходи од продаје учинака на домаћем тржишту 208
в) Приходи од продаје учинака на иностраном
209
тржишту
3. Приходи од активирања или потрошње робе и 210
учинака
4. Повећање вриједности залиха учинака 211
5. Смањење вриједности залиха учинака 212
6. Повећање вриједности инвестиционих
некретнина и биолошких средстава која се не 213
амортизују
7. Смањење вриједности инвестиционих некретнина 214
и биолошких средстава која се не амортизују
8. Остали пословни приходи 215
II. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 216
(217+218+219+222+223+226+227+228) 0 0
1. Набавна вриједност продате робе 217
2. Трошкови материјала 218
3. Трошкови зарада, накнада зарада и осталих 219
личних расхода (220+221) 0 0
а) Трошкови бруто зарада и бруто накнада зарада 220
б) Остали лични расходи 221
4. Трошкови производних услуга 222
5. Трошкови амортизације и резервисања (224+225) 223
а) Трошкови амортизације 224
40

1 2 3 4 5
б) Трошкови резервисања 225
6. Нематеријални трошкови (без пореза и
226
доприноса)
7. Трошкови пореза 227
8. Трошкови доприноса 228
Б. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (201-216) 229 0 0
В. ПОСЛОВНИ ГУБИТАК (216-201) 230 0 0
Г. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ
231
I. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ (232 до 237) 0 0
1. Финансијски приходи од повезаних правних
232
лица
2. Приходи од камата 233
3. Позитивне курсне разлике 234
4. Приходи од ефеката валутне клаузуле 235
5. Приходи од учешћа у добитку заједничких
236
улагања
6. Остали финансијски пласмани 237
II. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ (239 до 243) 238 0 0
1. Финансијски расходи по основу односа
239
повезаних правних лица
2. Расходи камата 240
3. Негативне курсне разлике 241
4. Расходи по основу валутне клаузуле 242
5. Остали финансијски расходи 243
Д. ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ
244
(229+231-238) 0 0
Ђ. ГУБИТАК РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ
245
(230+238-231)
Е. ОСТАЛИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ 246
I. ОСТАЛИ ПРИХОДИ (247 до 256) 0 0
1. Добици по основу продаје нематеријалних 247
улагања, некретнина, постројења и опреме
2. Добици по основу продаје инвестиционих
248
некретнина
3. Добици по основу продаје биолошких
249
средстава
4. Добици по основу продаје средстава
250
обустављеног пословања
5. Добици по основу продаје учешћа у капиталу 251
и дугорочних хартија од вриједности
6. Добици по основу продаје материјала 252
41
ИЗНОС
Група Ознак
1 2 3 4 5
7. Вишкови изузимајући вишкове залиха 253
учинака
8. Наплаћена отписана потраживања 254
9. Приходи по основу уговорене заштите од
ризика, који не испуњавају услове да се искажу 255
у оквиру ревалоризационих резерви
10. Приходи од смањења обавеза, укидања
неискоришћених дугорочних резервисања и 256
остали непоменути приходи
II. ОСТАЛИ РАСХОДИ (258 до 267) 257 0 0
1. Губици по основу продаје и расходовања
нематеријалних улагања, некретнина, 258
постројења и опреме
259
инвестиционих некретнина
260
биолошких средстава
4. Губици по основу продаје средстава
261
обустављеног пословања
5. Губици по основу продаје учешћа у капиталу
262
и дугорочним ХОВ
6. Губици по основу продатог материјала 263
7. Мањкови, изузимајући мањкове залиха 264
учинака
8. Расходи по основу заштите од ризика 265
9. Расходи по основу исправке вриједности и 266
отписа потраживања
10. Расходи по основу расходовања залиха 267
материјала и робе и остали расходи
Ж. ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ 268
ПРИХОДА И РАСХОДА (246-257) 0 0
З. ГУБИТАК ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ 269
ПРИХОДА И РАСХОДА (257-246) 0 0
И. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ОД
УСКЛАЂИВАЊА ВРИЈЕДНОСТИ ИМОВИНЕ
270
I. ПРИХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА
ВРИЈЕДНОСТИ ИМОВИНЕ (271 до 279) 0 0
1. Приходи од усклађивања вриједности
271
нематеријалних улагања
42

1 2 3 4 5
2. Приходи од усклађивања вриједности 272
некретнина, постројења и опреме
инвестиционих некретнина за које се 273
обрачунава амортизација
биолошких средстава за које се обрачунава 274
амортизација
дугорочних финансијских пласмана и
275
финансијских средстава расположивих за
продају
6. Приходи од усклађивања вриједности залиха
276
материјала и робе
краткорочних финансијских пласмана
капитала
9. Приходи од усклађивања вриједности остале 279
имовине
II. РАСХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА
280
ВРИЈЕДНОСТИ ИМОВИНЕ (281 до 288) 0 0
1. Обезвређење нематеријалних улагања 281
2. Обезвређење некретнина, постројења и
282
опреме
3. Обезвређење инвестиционих некретнина за
283
које се обрачунава амортизација
4. Обезвређење биолошких средстава за које се
284
обрачунава амортизација
5. Обезвређење дугорочних финансијских
пласмана и финансијских средстава 285
расположивих за продају
6. Обезвређење залиха материјала и робе 286
7. Обезвређење краткорочних финансијских 287
пласмана
8. Обезвређење остале имовине 288
Ј. ДОБИТАК ПО ОСНОВУ УСКЛАЂИВАЊА
289
ВРИЈЕДНОСТИ ИМОВИНЕ (270-280) 4 5
К. ГУБИТАК ПО ОСНОВУ УСКЛАЂИВАЊА 290
ВРИЈЕДНОСТИ ИМОВИНЕ (280-270) 0 0
Л. ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ ПРОМЈЕНЕ
РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА И 291
ИСПРАВКЕ ГРЕШАКА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА
43
ИЗНОС
Група Ознак
1 2 3 4 5
Љ. РАСХОДИ ПО ОСНОВУ ПРОМЈЕНЕ
РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА И 292
ИСПРАВКЕ ГРЕШАКА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА
М. ДОБИТАК И ГУБИТАК ПРИЈЕ
ОПОРЕЗИВАЊА 1. Добитак прије 293
опорезивања (244+268+289+291-292) 4 5
2. Губитак прије опорезивања
294
(245+269+290+292-291) 0 0
Н. ТЕКУЋИ И ОДЛОЖЕНИ ПОРЕЗ НА ДОБИТ
295
1. Порески расходи периода
2. Одложени порески расходи периода 296
3. Одложени порески приходи периода 297
Њ. НЕТО ДОБИТАК И НЕТО ГУБИТАК
ПЕРИОДА 1. Нето добитак 298
текуће године (293-294-295-296+297) 4 5
2. Нето губитак текуће године (294-
299
293+295+296-297) 0 0
О. МЕЂУДИВИДЕНДЕ И ДРУГИ ВИДОВИ 300
РАСПОДЈЕЛЕ ДОБИТКА У ТОКУ ПЕРИОДА
П. ОСТАЛИ ДОБИЦИ И ГУБИЦИ У ПЕРИОДУ
I. ДОБИЦИ УТВРЂЕНИ ДИРЕКТНО У 301
КАПИТАЛУ (302 до 307) 0 0
1. Добици по основу смањења
ревалоризационих резерви на сталним 302
средствима, осим ХОВ расположивих за продају
2. Добици по основу промјене фер вриједности 303
ХОВ расположивих за продају
3. Добици по основу превођења финансијских 304
извјештаја иностраног пословања
4. Актуарски добици од планова дефинисаних
305
примања
5. Ефективни дио добитка по основу заштита од 306
ризика готовинских токова
6. Остали добици утврђени директно у капиталу 307
II. ГУБИЦИ УТВРЂЕНИ ДИРЕКТНО У
308
КАПИТАЛУ (309 до 313) 0 0
1. Губици по основу промјене фер вриједности
309
ХОВ расположивих за продају
2. Губици по основу превођења финансијских
310
извјештаја иностраног пословања
44

1 2 3 4 5
3. Актуарски губици од планова дефинисаних
311
примања
4. Ефективни дио губитака по основу заштита
312
од ризика готовинских токова
5. Остали губици утврђени директно у капиталу 313
Р. ОСТАЛИ ДОБИЦИ ИЛИ ГУБИЦИ У 314
ПЕРИОДУ (301-308) (308-301)
С. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК КОЈИ СЕ ОДНОСИ
315
НА ОСТАЛЕ ДОБИТКЕ И ГУБИТКЕ
Т. НЕТО РЕЗУЛТАТ ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ
ДОБИТАКА И ГУБИТАКА У ПЕРИОДУ 316
(314±315)
Ћ. УКУПАН НЕТО РЕЗУЛТАТ У
ОБРАЧУНСКОМ ПЕРИОДУ
317
I. УКУПАН НЕТО ДОБИТАК У
ОБРАЧУНСКОМ ПЕРИОДУ (299-298±316)
II. УКУПАН НЕТО ГУБИТАК У
318
ОБРАЧУНСКОМ ПЕРИОДУ (299-298±316)
Дио нето добитка/губитка који припада
319
већинским власницима
Дио нето добитка/губитка који припада
320
мањинским власницима
Обична зарада по акцији 321
Разријеђена зарада по акцији 322
Просјечан број запослених по основу часова
323
рада
Просјечан број запослених по основу стања на
324
крају мјесеца
45
6.3. Извјештај о току готовине
Под готовином као најликвиднијим средством подразумијева се:
 новац у домаћој и страној валути у благајни,

 новац у домаћој и страној валути на депозитним рачунима код банака
који су расположиви одмах по захтјеву,
 отворени акредитиви у земљи и иностранству,
 компезациони износ, тј. износ који се не може слободно трошити
(најмањи износ који банка захтијева да компанија држи на свом
банковном рачуну, као дио услова кредитиног уговора). Такав аранжман
ограничава кориштење готовине и може да смањи ликвидност
компаније.
Термин Готовински еквиваленти је мало теже разумјети. Повремено,

компанија утврди да има више готовине на располагању него што јој је потребно
за плаћање текућих обавеза. Вишак готовине не треба да остане неупотријебљен
посебно у периодима високих каматних стопа. Дакле, управа повремено може да
уложи Тај вишак новчаних средстава, као орочени депозит у банке или друге
финансијске институције, као и у државне или друге хартије од вриједности.
Такве активности се с правом називају улагања. Међутим ако су улагања
краткорочна, високо ликвидна улагања, која имају рок доспјећа краћи од
деведесет дана од датума куповине, она се називају готовински еквиваленти.
Имајући у виду да се та средства јако брзо конвертују у готовину, она се у
билансу стања посматрају као готовина. Еквивалентима готовине сматрају се
хартије од вриједности које су непосредно уновчљиве уз безначајни ризик
(примљени чекови).
Док је биланс успјеха првенствено усмјерен ка провјери циља профитабилности

извјештај о готовинском току је оријентисан ка провјери циља ликвидности
компаније. Извјештај о готовинском току показује готовину која је остварена
редовним пословним активностима, као и важне инвестиционе и финансијске
трансакције које се дешавају током једног рачуноводственог периода. Извјештај
о току готовине показује колике је приливе готовине остварила компанија у току
обрачунског периода и како је та готовина кориштена.
Биланс токова готовине (cаsh flow) има три дијела:
 готовински токови из редовне (оперативне) активности,

 готовински токови из инвестиционе активности,
 готовински токови из финансијских активности.
46
Готовински ток редовне активности. Износ готивинских токова који настају
из оперативних активности је кључни индикатор обима до кога су операције
предузећа произвеле довољно готовинских токова да се исплате зајмови, одржи
оперативна способност предузећа, исплате дивиденде и учине нова улагања, без
прибјегавања спољним изворима финансирања. Готовински токови из
оперативне активности произилазе из главних активности предузећа, које
производе приход.
Готовински ток инвестиционе активности. Одвојено обелодањивање

готовинских токова насталих из активности инвестирања, значајно је пошто
готовински токови представљају обим до кога су трошкови учињени за ресурсе
намјењене да произведу будући приход и готовинске токове.
Готовински ток финансирања Одвојено обелодањивање готовинских токова

насталих из активности финансирања значајно је зато што је корисно за
предсказивање полагања права на будуће готовинске токове од стране
прибављача капитала предузећа.
Биланс готовинских токова може да буде сачињен по директној методи и по

индиректној методи.
Директна метода биланса готовинских токова исказује главне врсте готовинских

примитака и готовинских исплата, наравно сегментиране на: готовински ток
редовне активности, готивнски ток инвестиционе активности и готовински ток
финансирања.
Индиректна метода биланса готовинских токова код готовинског тока оперативне

активности полази од бруто добитка или губитка а потом следи коректура и на
више и на ниже да би те коректуре произашао салдо готовине на билансни дан
произашао из редовне активности.
47

Извјештај о токовима готовине, као финансијски извјештај, по директној методи
биланса готовинских токова.
Извјештај о току готовине компаније

" назив компаније "
Готовински токови (ГТ) из

Редовних активности
Неготовински расходи и приходи
укључени у добит
Повећање потраживања 9.000
Повећање обавеза 5.150 3.850
Нето ГТ из редовног пословања 14.000
ГТ из инвестиционих активности
Куповина земљишта 15.000
Куповина зграде 25.000
Куповина опреме 30.000
Нето ГТ из инвестиционе активности 70.000
ГТ из финансијске активности
Улагања акционара 90.000
Дивиденде 4.000
Нето ГТ из финансијске активности 84.000
Нето повећање (смањење) готовине 30.000

Готовина на почетку мјесеца 0
Готовина на крају мјесеца 30.000
Нето повећање (смањење) готовине = (Нето ГТ из редовног пословања + Нето

ГТ из инвестиционих активности) – Нето ГТ финансијске активности
Напомена: Запазили смо да износ Нето повећање (смањење) готовине из

биланса готовинских токова је исти износу готовине из биланса стања. Нето
добит се преноси из биланса успјеха.
48
БИЛАНС ТОКОВА ГОТОВИНЕ

(Извјештај о токовима готовине)
за период од до 20 године
ИЗНОС
Ознак
Редни Претход
ПОЗИЦИЈА а за Текућа
број на
АОП година
година
1 2 3 4 5
А. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ
АКТИВНОСТИ 301
I. Приливи готовине из пословних активности (302 до
304) 0 0
1. Приливи од купаца и примљени аванси 302
2. Приливи од премија, субвенција, дотација и сл. 303
3. Остали приливи из пословних активности 304
II. Одливи готовине из пословних активности 305
1. Одливи по основу исплата добављачима и дати 306
аванси
2. Одливи по основу исплата зарада, накнада зарада и 307
осталих личних расхода
3. Одливи по основу плаћених камата 308
4. Одливи по основу пореза на добит 309
5. Остали одливи из пословних активности 310
III. Нето прилив готовине из пословних активности 311
(301-305) 0 0
IV. Нето одлив готовине из пословних активности 312
(305-301) 0 0
Б. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ
ИНВЕСТИРАЊА 313
I. Приливи готовине из активности инвестирања
(314 до 319) 0 0
1. Приливи по основу краткорочних финансијских 314
пласмана
2. Приливи по основу продаје акција и удјела 315
3. Приливи по основу продаје нематеријалних улагања,

некретнина, постројења, опреме, инвестиционих 316
некретнина и биолошких средстава
4. Приливи по основу камата 317
5. Приливи од дивиденди и учешћа у добитку 318
6. Приливи по основу осталих дугорочних 319
финансијских пласмана
II. Одливи готовине из активности инвестирања
320
(321 до 324) 0 0
49
ИЗНОС
Ознак
Редни Претход
ПОЗИЦИЈА а за Текућа
број на
АОП година
година
1 2 3 4 5
1. Одливи по основу краткорочних финансијских
321
пласмана
2. Одливи по основу куповине акција и удјела у
322
капиталу
3. Одливи по основу куповине нематеријалних
улагања, некретнина, постројења, опреме, 323
инвестиционих некретнина и биолошких средстава
4. Одливи по основу осталих дугорочних
324
финансијских пласмана
III. Нето прилив готовине из активности инвестирања
325
(313-320) 0 0
IV. Нето одлив готовине из активности инвестирања
326
(320-313) 0 0
В. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ
ФИНАНСИРАЊА
327
I. Прилив готовине из активности финансирања
(328 до 331) 0 0
1. Приливи по основу повећања основног капитала 328
2. Приливи по основу дугорочних кредита 329
3. Приливи по основу краткорочних кредита 330
4. Приливи по основу осталих дугорочних и
331
краткорочних обавеза
II. Одливи гот. из активности фин. (333 до 338) 332 0 0
1. Одливи по основу откупа сопствених акција и
333
удјела
2. Одливи по основу дугорочних кредита 334
3. Одливи по основу краткорочних кредита 335
4. Одливи по основу финансијског лизинга 336
5. Одливи по основу исплаћених дивиденди 337
6. Одливи по основу осталих дугорочних и
338
краткорочних обавеза
III. Нето прилив готовине из аткивности финансирања
339
(327-332) 0 0
IV. Нето одлив готовине из активности финансирања
340
(332-327) 0 0
Г. УКУПНИ ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ (301+313+327) 341 0 0
Д. УКУПНИ ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ (305+320+332) 342 0 0
Ђ. НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (341-342) 343 0 0
Е. НЕТО ОДЛИВ ГОТИВИНЕ (342-341) 344 0 0
Ж. ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ОБРАЧУНСКОГ
345
ПЕРИОДА
З. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ
346
ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ
И. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ
347
ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ
Ј. ГОТОВИНА НА КРАЈУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА
348
(345+343+344+346-347) 0 0
50
6.4. Анекси
Анекси су дио годишњег обрачуна, који представља додатак финансијским

извјештајима. Служи да својим допуњавањем и објашњењем биланса стања и
биланса успјеха допринесе да корисници годишњих обрачуна извуку правилне
закључке о финанасијском положају предузећа. Иако преставља само додатак по
својој важности је раван осталим финансијским извјешајима.
Анекси се састоје од метода процјењивања које се користе при утврђивању

вриједности појединих срестава и обавеза компаније. У случају да се установи
да се користила различита метода у односу на претходни извјештај, ради
могучности упоређивања ова два биланса анекси излажу објашњења и разлоге
за промјену и последице промјена ових метода. Анекси настоје да растерете
биланс, детаљнијим рашчлањивањем појединих билансних позиција, да би
корисницима информација омогућили додатне важне податке. Додатне
информације које биланс нема, а анекс презентује су: о осигураним
потраживањима и обавезама, о структури колектива, о примањима чланова
управног и надзорног одбора и слично.
51
АНЕКС
(Додатни рачуноводствени
извјештај)
за период од до 20
.године
ИЗНОС
РЕДНИ Група Претход
ПОЗИЦИЈА Текућа
БРОЈ рачуна на
година
година
1 2 3 4 5
1 Трошкови услуга на изради учинака 530
2 Трошкови транспортних услуга 531
3 Трошкови услуга одржавања 532
4 Трошкови закупа 533
5 Трошкови сајмова, трошкови рекламе и 534,535,

пропаганде и дио трошкова осталих услуга
ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА
6
(1+2+3+4+5) 0 0
7 Трошкови накнада запосленима за службено дио 529
путовање (осим трошкова дневница)
8 Трошкови накнада за превоз на радно мјесто и са дио 529

радног мјеста
Остали трошкови накнада: за теренски додатак,
за одвојени живот, за коришћење сопственог
аутомобила, прековремени рад, услуге по уговору
9 521,539
о привременом и повременим пословима, за
ауторска дјела, дневнице, за стручно образовање
и усавршавање запослених
10 ТРОШКОВИ НАКНАДА (7+8+9) 0 0
11 Трошкови непроизводних услуга дио 550
12 Трошкови репрезентације 551
13 Трошкови премија осигурања 552
14 Трошкови платног промета 553
15 Трошкови чланарина 554
Дио трошкова пореза (коришћење комуналних

16 добара), трошкови доприноса и дио осталих 555, 559
нематеријалних трошкова
НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ
17
(11+12+13+14+15+16) 0 0
18 Приходи од закупнина 651
19 Приходи од чланарина 653
20 Приходи од укидања дугорочних резервисања 679
Приходи од тантијема и остали пословни
21 654,659
приходи
22 Остали пословни приходи (18+19+20+21) 0 0
23 Обрачунати порез на додату вриједност 47
52
ИЗНОС
РЕДНИ Група
ПОЗИЦИЈА Текућа Претходна
БРОЈ рачуна
година година
1 2 3 4 5
24 Аконтациони порез на додату вриједност 27
25 Обавезе за порез на додату вриједност 479
Потраживања по основу пореза на додату
26 279
вриједност
Трошкови осталих пореза (порез на
непокретности, порез на плате и накнаде,
накнаде за воду, шуме, противградну и
27 противпожарну заштиту, републичка и 520,559
комунална такса, накнаде које се плаћају
ради добијања пословних и
професионалних дозвола и сл.)
28 Обавезе за царине 482
29 Приходи по основу субвенција на производе дио 650
Приходи по основу осталих субвенција на
30 дио 650
производњу
31 Вриједност укупних инвестиционих улагања

у току обрачунског периода
32 Продајна вриједност продатих и
расходованих основних средстава
53
6.5. Извјештаји о пословању
Извјештаји о пословању за разлику од анекса нису дио годишњег обрачуна, али

он служи за боље разумијевање положаја предузећа као цјелине. Извјештај о
пословању користе предузећа у форми друштва капитала и задруге. Садржина
извјештаја о пословању се може подијелити на два дијела: у првом дијелу
управа наводи услове под којима је предузеће пословало и образлаже
постигнути резултат и финансијски положај; други дио, за разлику од првог
односи се на процијену околности у којима ће предузеће пословати у
будућности и на догађаје који су од нарочитог значаја за предузеће, а који су се
догодили након дана билансирања. Извјештај о пословању је намјењен
првенствено екстерним корисницима, и он треба да употпуни слику о предузећу
коју они формирају на основу годишњег обрачуна.
ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОМЈЕНАМА НА КАПИТАЛУ
ДИО КАПИТАЛА КОЈИ ПРИПАДА ВЛАСНИЦИМА

МАТИЧНОГ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
38)Ревалоризационе резерве (МРС 16, МРС 21 и МРС
Акумулисани нераспоређени добитак/нераспоређени

финансијских средстава расположивих за продају
статутарне резерве, заштита готовинских токова

Остале резерве (емисиона премија, законске и
Нераализовани добици/губици по основу
МАЊИНСКИ ИНТЕРЕС
Акцијски капитал и удјели у друштво са ограниченом
УКУПНИ КАПИТАЛ
Ознака з а АОП
ВРСТА ПРОМЈЕНЕ НА
УКУПНО
губитак
КАПИТАЛУ
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1. Стање на дан 01.01.20
901
.год
2. Ефекти промјена у
рачуноводственим 902
политикама
3. Ефекти исправке
903
грешке
Поновно исказано стање
на дан 01.01.20 год. 904
(901±902±903)
4. Ефекти ревалоризације
материјалних и 905
нематеријалних средстава
5. Нереализовани 906
добици/губици по основу
54
финансијских средстава
6. Курсне разлике настале
по основу прерачунавања
финансијских извјештаја 907
у другу функционалну
валуту
55
ДИО КАПИТАЛА КОЈИ ПРИПАДА ВЛАСНИЦИМА

МАТИЧНОГ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА


Ознака з а АОП
ВРСТА ПРОМЈЕНЕ НА
УКУПНО
губитак
КАПИТАЛУ
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
7. Нето добитак/губитак периода 908
исказан у билансу успјеха
8. Нето добици/губици периода 909
признати директно у капиталу
9.Објављене дивиденде и други
видови расподјеле добитка и 910
покрића губитка
10. Емисија акцијског капитала
и други видови повећања или 911
смањење основног капитала
11. Стање на дан 31.12.20 .
Год. /01.01.20 .год.
912
(904±905±906±907±908±909-
910+911)
12. Ефекти промјена у
913
рачуноводственим политикама
13. Ефетки исправке грешке 914
14. Поново исказано стање на
дан 01.01.20 . Год. 915
(912±913±914)
15. Ефекти ревалоризације
материјалних и нематеријалних 916
средстава
16. Нереализовани
добици/губици по основу
917
финансијских средстава
17. Курсне разлике настале по
основу прерачуна финансијских
918
извјештаја у другу
функционалну валуту
56
18. Нето добитак/губитак
периода исказан у билансу 919
успјеха
57
ДИО КАПИТАЛА КОЈИ ПРИПАДА ВЛАСНИЦИМА МАТИЧНОГ

ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА


ВРСТА ПРОМЈЕНЕ НА Ознака з а АОП
УКУПНО
губитак
КАПИТАЛУ
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
19. Нето добитак/губитак
периода исказан у билансу 920
успјеха
20. Објављене дивиденде и
други видови расподјеле 921
добитка и покриће губитка
21. Емисија акцијског
капитала и други видови
922
повећања или смањење
основног капитала
22. Стање на дан
20 .год.
923
(915±916±917±918±919±920
-921+922
58
7. САЛДО РАЧУНА
У претходним излагањима спомињали смо да на крају обрачунског периода
долази до затварања рачуна биланса стања и успјеха. Да би се рачуни затворили
( закључили ) потребно је да се изврши салдирање рачуна. Салдо рачуна
представља разлику између дуговне ( лијеве ) стране и потражне ( десне )
стране, који се додијељује страни чија је вриједност нижа. Значи можемо да
закључимо да је сврха салдирања довођење дуговне и потражне стране једног
рачуна у равнотежу.
Прво ће мо графички приказати и тумачити објашњење затварања рачуна

биланса стања:
Активни рачуни Пасивни рачуни

Повећање Смањење Повећање Смањење
Активни рачун Рачун изравнања Пасивни рачун
Објашњење графикона:
Активни рачун обухвата средства којима предузеће располаже. Сва повећања

средстава књиже се на дуговној (десној) страни активних рачуна, а смањења на
потражној (десној) страни рачуна. Из тог разлога страна дугује активног рачуна
мора да буде већа или једнака потражној страни, јер средства представљају
изворе из којих реализујемо наше обавезе. У случају да се деси обрнута
ситуација, предузеће долази у ситуацију да не може да измири своје обавезе по
року доспјећа Примјер: у случају да предузеће треба да измири обавезу у
износу од 2.000KM, а на рачуну благајне се налази 1.500KM. У том случају
потражна страна рачуна готовине је већа од дуговне и предузеће не може да
измири своје обавезе. Значи можемо констатовати да дуговна страна активног
рачуна мора да буде једнака или већа од потражне стране. Ако је дуговна страна
рачуна готовине једнака потражној страни, тада се тај рачун може затворити без
салдирања, тј. салдо је једнак нули. Салдо рачуна носи назив стране са које
потиче, што значи рачуни активе имају дуговни салдо, а рачуни пасиве
потражни салдо. Пасива има потражни салдо из разлога што повећање
властитог капитала и обавеза књижимо на потражној страни, а сва смањења на
дуговној страни одговарајућих рачуна.
Када говоримо о билансу успјеха, напоменули смо да он показује губит или

добитак у редовном пословању предузећа. Добитак се остварује када зарађени
приходи премашују расходе, односно обрнуто, губитак се остварује када
начињени расходи премашују приходе. Приходи пошто повећавају властити
капитал спадају у групу пасивних рачуна, а расходи пошто смањују властити
капитал спадају у групу активних рачуна.
59
Графичка илустрација изравнања прихода и расхода:
Графичко приказивање добити предузећа:
Рачун изравнања Рачун добитка и губитка

Актива Пасива Расходи Приходи
Добитак => Приход > Расход
У овом случају приходи су већи од расхода, предузеће послује са добитком, и

рачун добитка и губитка има потражни салдо. Приходи повећавају средства
предузећа, која се књиже на дуговној страни активних рачуна. Пошто долази до
повећања активе рачун изравнања има дуговни салдо. Можемо да закључимо да
ова два рачуна имају једнака салда на супротним странама, чија изравнања
можемо да извршимо међусобним преношењем салда.
У случају да су начињени расходи, предузеће послује са губитком, имамо

обрнути процес салдирања. На рачуну добитка и губитка расходи су већи од
прихода, тј. рачун има дуговни салдо. То значи да долази до одлива средстава са
активних рачуна, која се књиже на потражној страни одговарајућег рачуна
активе. Тај рачун имаће у том случају потражни салдо. Процес салдирања је
исти као и у претходном примјеру, што значи да изравнање ових рачуна вршимо
међусобним преношењем салда.
Графичко приказивање губитка предузећа:
Рачун добитка и губитка Рачун изравнања

Расходи Приходи Актива Пасива
Губитак => Приход < Расход
8. КОРЕКТИВНА КЊИЖЕЊА
Корективна књижења рачуновође користе да би примјенили обрачунско

начело рачуноводства на трансакције које прелазе један рачуноводствени
период. Корективна књижења имају најмање један унос на рачун биланса стања
и најмање једно књижење на рачуну биланса успјеха. Корективна књижења
никад не укључују рачун готовине. Она су потребна када постоје одгоде или
обрачунате, а неплаћене обавезе.
Одгода је одгађање признавања неког расхода који је већ плаћен или постоји,
или неког прихода који је већ зарађен. Одгоде се користе у два случаја:
1. Евидентирани су трошкови који се морају расподијелити између два

или више обрачунских периода. Примјери су: унапријед плаћен закуп,
унапријед плаћено осигурање, трошкови зграде и слично. Корективно
књижење у овом случају обухвата рачун Средстава и рачун Расхода.
60
2. Евидентирани су приходи који се морају расподијелити између два или

више обрачунских периода. Примјери су: наплаћене услуге које тек
треба извршити. Корективно књижење обухвата рачун Обавеза и рачун
Прихода.
Акруал је признавање прихода или расхода који је настао, али још увијек није
евидентиран. Акруали су потребни у два случаја:
1. Постоје неевидентирани приходи. Примјер су: накнаде које су зарађене,

али још увјек ненаплаћене, или су фактурисане купцима. Корективно
књижење обухвата рачун Средстава и рачун Прихода.
2. Постоје неевидентирани трошкови - расходи. Примјер су: зарађене
плате у текућем обрачунском периоду, али које нису исплаћене.
Корективно књижење обухвата рачун Расхода и рачун Обавеза.
8.1. Одгођени трошак
Одгођени трошак представља расподијелу евидентираних трошкова између два

или више обрачунских периода. Рачуновође у редовном пословању компанија
сусрећу се са економским промјенама које праве издатке у једном
рачуноводственом периоду, а дају користи у више обрачунских периода. Ове
економске промјене евидентирамо на дуговној страни одговарајућег рачуна
Средстава, а на крају обрачунског периода, износ који је потрошен преноси се
са рачуна Средстава на рачун Расхода. Привилегију имају двије врсте корекција:
1. Унапријед плаћени трошкови,

2. Амортизација постројења и опреме.
8.1.1. Унапријед плаћени трошкови
Закупнина, осугурање, потрошни материјал, трошкови зграда, машина и слично

спадају у групу Средстава која се унапријед плаћају, а постепено се троше до
истека њиховог вијека трајања. Ови издаци се због тога називају унапријед
плаћени трошкови. Пошто ове трошкове евидентирамо по њихов набавној
вриједности, износ корекције је једнак њиховој набавној вриједности роба и
услуга који је искориштен. Ако се правилна корекција не уради на крају
обрачунског периода у билансу стања средства ће бити прецијењена а у билансу
успјеха расходи ће бити подцијењени.
Графичко приказивање корекције унапријед плаћених трошкова:
Рачун средстава Рачун расхода

Корективно Корективно
књижење књижење
Потражује дугује
Износ је једнак
трошку искориштене
робе или услуге
61
1. 01.01.2009. године, Компанија је узела под закуп пословни простор у

новоизграђеном тржном центру, на четири мјесеца у износу од 1.200КМ
који је унапријед платила. 31.01.2009. године, једна четвртина је истекла и
треба да се третира као расход. 31.02.2009. године, друга четвртина је
истекла и треба да се третира као расход.
Дугује Потражује
31. јануар, Трошкови закупа 300
Унапријед плаћен закуп 300
Унапријед плаћен закуп Трошкови закупа

01.01. 1.200 31.01. 300 31.01. 300
31. фебруар, Трошкови закупа 300
Унапријед плаћен закуп 300
Унапријед плаћен закуп Трошкови закупа

01.01. 1.200 31.01. 300 31.1. 300
31.02. 300 31.2. 300
2. 03.01.2009. године, Компанија је купила годишњу полису осигурања,

плативши је унапријед у износу од 6.000КМ. 03.02.2009. године једна
дванаестина осигурања је истекла. 03.03.2009. године друга дванаестина
осигурања је потрошена.
03. фебруар, Трошкови осигурања 500
Унапријед плаћено осигурање 500
Унапријед плаћено осигурање Трошкови осигурања

03.01. 6.000 03.02. 500 03.02. 500
03. март, Трошкови осигурања 500
Унапријед плаћено осигурање 500
Унапријед плаћено осигурање Трошкови осигурања

03.01. 6.000 03.02. 500 3.2. 500
03.03. 500 3.3. 500
62
8.1.2. Амортизација постројења и опреме
Амортизација је дио новостворене вриједности дугорочног средства, који се

додијељује било којем обрачунском периоду ради стицања прихода, други
термин је трошак амортизације. Дугорочна средства, као што су зграде,
превозна средства, машине, компјутер, представљају одгоде расхода, чије
набавне вриједности рачуновођа мора да расподијели на процијењени,
употребљени, вијек трајања. Код амортизације смањење средстава се не књижи
директно на потражној страни одговарајућег рачуна Средстава. Процес
корекције се обавља посредно преко рачуна Акумулисане амортизације.
Акумулисана амортизација је прото рачун (контра рачун) који приказује

утрошени дио дугорочног средства за одређени временски период. Трошак
амортизације се евидентира на потражној страни рачуна Акумулисана
амортизација.
Рачун Акумулисана Трошак

Средстава амортизација амортизације
Потражно Дуговно
корективно Корективно
Износ је једнак набавној

вриједности додијељен
обрачунском периоду
1. Компанија је 05.01.2009. године, купила машину у износу од 8.400КМ,

чији је прицијењени вијек трајања 7 (седам) година. 05.02.2009. године
један дио машине се потрошио. Потребно је израчунати и прокњижити
утрошени дио машине за одговарајући обрачунски период?
Утрошени дио машине за један мјесец = Набавна вриједност машине /

процијењеним вијеком трајања машине
Утрошени дио машине за један мјесец = 8.400 / ( 7 година * 12 мјесеци ) =

= 8.400 / 84 = 100
05. фебруар, Трошкови амортизације ( машина ) 100
Акумулисана амортизација ( машина ) 100
Машина Акумулисана амортизација Трошак амортизације

8.400 05.02. 100 05.02. 100
63
8.2. Обрачунати ненаплаћени приходи
Признавање неевидентираних прихода обухвата приходе од испоручене робе и

изврених услуга који још увјек нису прокњижени. Све приходе које компанија
заради а не евидентира у току обрачунског периода захтијевају корекцију рачуна
на дуговној страни одговарајућег рачуна Средстава ( рачун потражује ) и
потражној страни рачуна Прихода.
Рачун средстава ( потраживања ) Рачун прихода

Дуговно Потражно
корективно корективно
Износ је једнак цијени

Извршених услуга
1. Компанија остварује приход наплатом камата за примљене мјенице, али

се десило да камата за примљену мјеницу у износу од 750КМ за мјесец
фебруар је тек наплаћена 05.03.2009. године.
Фебруар, Потраживања камата за примљене мјенице 750
Зарађене камате за примљене мјенице 750
Рачун потраживања (камата) Рачун прихода (зарађене камате)

Фебруар, 750 Фебруар 750
б) По претпоставци да је камата наплаћена у марту мјецецу, потраживања се

смањују на потражној страни рачуна Потражује, а средства се повећавају на
дуговној страни рачуна Готовина.
Март, Наплаћене камате за примљене мјенице 750
Потраживања камата за примљене мјенице 750
Рачун готовина Рачун потраживања ( камата )

Март, 750 Фебруар, 750 Март, 750
64
8.3. Обрачунати неисплаћени расходи
Расходи које је компанија начинила а није измирила (није евидентирала)

захтјевају корективна књижења. Овај вид расхода обухвата рачун Обавеза и
рачун Расхода (трошка).
Рачун обавеза Рачун трошка ( расхода )

Корективно Корективно
Потражује дугује
Износ је једнак
трошку за
настале трошкове
1. Компанија у свом редовном пословању као вид расхода дужна је да

плати порез држави који се обрачунава на нето добит. Претпоставимо да
после првог мјесеца пословања, уз консултацију са својим рачуновођом
компанија је утврдила да је за први мјесец пословања удио у порезу на
добит за ту годину износи 500КМ.
Први мјесец, Расход за порез на добит 500
Обавезе за порез на добит 500
Обавезе за порез на добит Расход за порез на добит

500 500
Напомена: Ова промјена ће утицати на биланс стања повећањем обавеза и на

биланс успјеха повећањем расхода.
65
9. ЕВИДЕНТИРАЊЕ И ПРЕНОС ТРАНСАКЦИЈА У

ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ
Евидентирање трансакција обухвата уношење и обраду трансакција у
главном дневнику, главној књизи и пробном билансу.
8.1. Главни дневник

Као што смо могли примјетити у досадашњем излагању да се рачуновође у
компанија у току једног обрачунског периода (најчешће једна година), при свом
редовном пословању сусрећу и са хиљадама трансакција које морају уредно
прокњижити. У пракси је било немогуће тако велики број трансакција директно
прокњижити на рачуне, пошто се средства евидентирају на једним рачунима, а
обавезе и властити капитал на другим рачунима. Из тог разлога тешко је било
индентификовати све трансакције и уочити грешке. Рјешење је пронађено у
евидентирању трансакција у дневник оним редом како су трансакције и
настајале, тј. по хронолошком редослиједу. Компаније имају више врста
дневника. Најједноставнија, најфлексибилнија и најцјелисходнија врста
дневника је главни дневник, даља излагања базираћемо управо на њему.
П Р И К А З 9 – 1 Главни дневник
Редни Број
Датум Опис Дугује Потражује
број конта
Као што се види из презентираног приказа, Главни дневник је образац у облику

једностраног рачуна са колонама за: датум и редни број трансакције, опис,
број конта и колоне за унос износа дугује и потражује. Све пословне промјене
се појединачно књиже у дневник по хронолошком редослиједу, а поступак
евидентирања пословних промјена се назива књижење у дневник.
Колона Датум наводи тачно вријеме када смо пословну промјену признали, тј.
када је постала важећа. Прво уписујемо годину малим бројевима у првом реду
колоне, мјесец у следећем реду колоне и дан у следећем реду колоне. Датуми се
уносе за сваку пословну промјену по хронолошком редослиједу.
У колону Редни број наводимо број за сваку пословну промјену по

хронолошком редослиједу.
66
Свака пословна промјена има двострано дејство. У колону Опис прво се уноси
назив рачуна који дугује, а затим испод њега два до три сантиметра удесно,
рачун који потражује. Овим поступком евидентирања трансакција дневник
добија на прегледности и уредности, а уједно је и основно правило да се прво
уносе дуговна, а затим потражна књижења. Поступак одређивања који су рачуни
везани за одређену пословну промјену назива се контирање. Да би се извршило
правилно књижење, мора се водити рачуна да Опис може да буде прост и
сложен. Прост опис је онај опис гдје један рачун дугује, а други рачун
потражује. Сложен опис има три солуције за књижење и то: један рачун дугује,
више рачуна потражује; више рачуна дугује, један рачун потражује; више рачуна
дугује, више рачуна потражује. Код сложеног књижења, сви дуговни рачуни се
наводе прије било којег књижења на потражној страни.
Поменули смо до сада много пута да компанија има хиљаде трансакција у свом
редовном пословању. Ради уредности, прегледности и лакшег сналажења, све
рачуне економских промјена евидентирано под одређеним бројевима. Број
рачуна уносимо у колону број конта. Прво уносимо број дуговног рачуна, а
затим испод њега два до три сантиметра у десно број потражног рачуна. На овај
начин се врши повезивање дневника и главне књиге.
У колоне Дугује и Потражује уносимо вриједност, тј. износ пословне

промјене. Прво у колону дугује уносимо вриједност дуговног рачуна којег смо
додијелили пословној промјени, а затим у колону потражује уносимо вриједност
потражног рачуна исто имене промјене. Збир промета дуговне стране мора да
буде једнак потражној страни. Свака економска промјена мора најмање да има
једно дуговно и једно потражно књижење.
Када смо унијели вриједност пословне промјене у колоне дугује и потражује, у

колону Опис, у реду испод назива потражног рачуна уписујемо укратко
објашњење пословне промјене која је проузроковала књижење.
На крају евидентирања пословне промјене, основно је правило да се испод

укратког објашњења пословне промјене подвуче једна хоризонтална линија, те
на тај начин одвојили једну пословну промјену од друге.
9.1. Главна књига
Главна књига обухвата све рачуне који су отворени у Главном дневнику, било
по основу почетног биланса, било у току једног обрачунског периода.
Најједноставнији облик Главне књиге је " Т " – рачун који приказује директно
евидентирање трансакција. У пракси се користе нешто сложенији облици рачуна
да би се евидентирало више података.
9.2. Пренос података у главну књигу
Након што смо пословне промјене евидентирали у дневник, одговарајући

рачуни свих пословних промјена из дневника морају се пренијети на
одговарајуће рачуне главне књиге. Пренос ових рачуна подразумијева са се
дуговни рачуни из дневника преносе на одговарајуће дуговне рачуне главне
књиге, а потражни рачуни из дневника на одговарајуће потражне рачуне главне
67
књиге. Пренос ових рачуна назива се пренос књижења. Пренос књижења се
обично врши послије неколико евидентираних пословних промјена у дневник,
на крају једног радног дана или у неким случајевима и још чешће. На крају
преноса свих података из дневника у главну књигу, потребно је извршити
неопходна салдирања за одређене рачуне главне књиге.
9.3. Пробни биланс
Пробни биланс је дио закључног листа, чије су основне функције провјера

исправности књижења у дневник, директног евидентирања трансакција на
рачуне главне књиге и пружање информација о цјелокупној имовини предузећа.
При евидентирању трансакције у главну књигу дуговни износ мора да буде
једнак потражном износу. У главну књигу евидентирамо податке само о оном
дијелу активе и расхода, тј. пасиве и прихода, за које се она води. Да би добили
информације о цјелокупној имовини предузећа, и да би провјерили да ли су
укупни дуговни износи у главној књизи једнаки потражним износима потребно
је да рачуновођа повремено радити пробни биланс.
П Р И К А З 9.3. Пробни биланс
Редни Износ Салдо

број Назив рачуна Дугује Потражује Дугује Потражује
Према законским прописима пробни биланс неопходно је састављати свака три

мјесеца. Међутим, интерним корисницима рачуноводствених информација било
би неопходно састављати га у много краћим временским интервалима (мјесечно,
седмично, на крају радног дана), зато што би то омогућило благовремено
откривање грешака. Из овог разлога пробни биланс се обично саставља задњи
дан у мјесецу.
Поступак састављања пробног биланса састоји се у следећем:
1. Прво провјеравамо да ли су све економске промјене прокњижене кроз

дневник, а потом да ли су пренесене на рачуне главне књиге.
2. Након преноса података у главну књигу, морамо за сваки рачун посебно
да саберемо износе прокњижене на лијевој и десној страни.
3. Збирове рачуна уносимо у одговарајуће колоне пробног биланса, истим
редослиједом како су ти рачуни и отварани у главној књизи.
68
4. Следећи корак у изради пробног биланса је сабирање дуговне и
потражне колоне, а оба збира морају да буду једнаки збиру идентичних
колона у дневнику.
5. Када смо урадили сабирање дуговне и потражне стране, морамо да
израчунамо салда свих рачуна унешених у пробни биланс. Код рачуна
гдје је дуговна страна већа од потражне салдо ће бити дуговног
карактера, док код рачуна гдје је потражна страна већа од дуговне салдо
ће бити потражног карактера. Сва салда дуговног карактера уписују се
на страну дугује, а потражна салда на страну потражује у колоне салдо.
6. Збир дугује и потражује стане колоне салдо мора да буде исти, зато што
су збирови дуговне и потражне стране колоне износа , такође, исти.
7. Следећа фаза у изради пробног биланса односи се на одвајање салда
рачуна биланса стања, од салда рачуна успјеха. На основу њих
сачињавамо финансијске извјештаје, односно биланс стања и биланс
успјеха. На овај начин можемо да дођемо и до релевантих информација о
цјелокупној имовинској ситуацији предузећа.
8. Након уношења поменутих салда у биланс стања и биланс успјеха, врши
се сабирање лијеве и десне стране поменутих финансијских извјештаја.
Разлика која се буде појавила између активе и пасиве биланса стања,
мора да буде идентична разлици између прихода и расхода у билансу
успјеха.
9. Равнотежу финансијских извјештаја обавићемо уношењем позитвне
разлике, тј оствареног добитка ( када је актива већа од пасиве, а приходи
већи од расхода ) на страну пасиве биланса стања, односно на страну
расхода биланса успјеха. У случају негативне разлике, тј. губитка ( када
је пасива већа од активе, а расходи већи од прихода ) равнотежу
успостављамо уношењем губитка на страну активе биланса стања,
односно на страну прихода биланса успјеха.
Пробни биланс не показује материјалне исправности извршених књижења, тј. да

ли су трансакције на прави начин евидентиране на одговарајуће рачуне.
9.4. Конта и контни оквир
Компанија у једном обрачунском периоду, при вредновању економских

трансакција, сакупља велики број података. Да би интерни и екстерни
корисници долазили лако али у употребљивој форми до тих података, мора да
постоји систем регистровања како бих се издвојиле и класификовале све те
трансакције.
Рачуновоствене податке рачуновође евидентирају на одговарајућим рачунима

средстава, обавеза и властитог капитала, укључујући расходе и приходе. Ради
лакшег препознавања и проналажења рачуновође рачунима дају и бројчане
ознаке. Рачуни са одговарајућим бројевима назива назива се контни оквир. На
примјер број рачуна који креће са један је неко средство, број рачуна који
почиње са четири је обавеза итд. Рачуни на којима се евидентирају економске
промјене могу да буду синтетички и аналитички рачуни.
69
Синтетички рачуни су збирни рачуни, са најмање два аналитичка рачуна у

главној књизи гдје трансакције евидентирамо директим методом. Рачун број 020
– Земљиште је синтетички ( представнички ) рачун, који обухвата аналитичке
рачуне, као што су пољопривредно, грађевинско земљиште, остала земљишта и
ревалоризација земљишта у току године.
Аналитички рачуни су појединачни рачуни, који представљају појединачну

евиденцију. Аналитички рачуни воде се по количини и вриједности.
70
10. ЗАКЉУЧИВАЊЕ И ПОНОВНО ОТВАРАЊЕ ПОСЛОВНИХ

КЊИГА
Пословне књиге на крају обрачунског периода (најчешће на крају календарске

године), потребно је закључити, како би се у наредном обрачунском периоду оне
могле поново отворити. Закључивањем пословних књига на крају обрачунског
периода, правимо простор за евидентирање економских промјена насталих у
наредном обрачунском периоду, уз напомену да је неопходно стање на крају
претходног обрачунског периода пренијету у наредни обрачунски период. Стање
пренијето из претходног у наредни обрачунски период називамо почетно стање
наредног периода.
10. 1. Закључивање пословних књига

Поступак закључивања пословних књига на крају обрачунског периода, најприје
обухвата свођење књиговодственог (утврђеног по књигама) стања на стварно
стање (стање појединих дјелова активе и пасиве утврђено пописом свих
имовинских дијелова у предузећу). Попис свих имовинских дјелова у предузећу
назива се инвентарисање. У случају да постоји разлика између
књиговодственог и стварног стања, ту разлику обухватамо у склопу
предзакључних књижења. У супротном случају, тј. уколико између наведених
стања не постоји разлика, врши се формални закључак пословних књига, чији
се процес заснива на свођењу салда рачуна главне књиге на нулу.
Формално закључивање рачуна главне књиге обухвата корекцију рачуна пасиве

и прихода, тако што ће се задужити за салда која они исказују, и корекцију
рачуна активе и расхода, тако што ће се одобрити за салда која исказују.
Књижења везана за формално закључивање рачуна пословних књига мора да
буде сагласно са књижењима у дневник, тј. у дневнику је потребно навести
износе и рачуне који се задужују, као и износе и рачуне који се одобравају.
Након проведеног књижења формалног закључивања, пословне књиге

подвлачимо са двије хоризонталне линије. То значи да се после не може
књижити ништа што се односи на пословање предузећа у том обрачунском
периоду.
10.2. Поновно отварање пословних књига

Да би предузеће могло да прати своје пословне промјене у текућем периоду,
неопходно је да закључене пословне књиге из претходног периода поново
отворимо. У новој пословној години отварамо биланс стања (састављен на
основу салда биланса), преношењем стања исказаног на крају претходне године
у текућу годину. Биланс успјеха, тј. рачуни прихода и расхода не преносимо у
нову пословну годину, јер не представљају никакво стање. Они на крају
пословне године путем позиције добитка или губитка бивају уконпоновани у
биланс стања. На овај начин, у новој пословној години они представљају
билансне позиције позитивног или негативног финансијског резултата протекле
пословне године.
71
Састављање почетног биланса по принципу функционалности 3
Редни Редни
Опис Износ Опис Износ
број број
I. Неуплаћени I. Капитал
уписани капитал II. Дугорочна
II. Стална имовина резервисања
III. Обртна средства III. Обавезе
IV. Активна IV. Пасивна
временска временска
ограничења (АВР) разграничења
(ПВР)
V. Ванбилансна V. Ванбилансна
актива пасива
Напомена: Исправке вриједности активних рачуна као нпр. Исправка

вријендости градјевинских објеката, опреме, мјеница и слично евидентирамо у
активи сторнирањем ових рачуна. Исто важи и за исправке назначене у пасиви.
Одступања од планских цијена Материјала и Готових производа евидентирамо
исто у активи, с тим што позитвна оступања одузимамо од планских цијена а
негативна сабирамо са планским цијенама.
Акцијски капитал-обичне акције = укупна актива – укупна пасива (без

акцијског капитала- обичне акције)
3
Напомена: Када је ријеч о састављању Почетног биланса, може се урадити по
принципу Функционалности (гдје се уносе рачуни, онако како су евидентирани
у контном оквиру) и принципу Ликвидности (гдје се прво полази од
најликвиднијег средства).
72
ПРИМЈЕРИ ЗА ВЈЕЖБУ СА РЈЕШЕЊИМА:
1) АД " Крушик " Бијељина имало је на дан 01.01.2009. године следеће

стање средстава и извора средстава:
- Благајна-домаћа валута 30.000 KM

- Нематеријална улагања у припреми 200.000 KM
- Добављачи у земљи 20.000 KM
- Грађевински објекти 60.000 KM
- Обавезе према запосленима 5.000 KM
- Потраживања од државних органа и организација 15.000 KM
- Потраживања за нефактурисане приходе 2.000 KM
- Одложени приходи и примљене донације 1.000 KM
- Алат и инвентар у употреби 3.000 KM
- Исправка вриједности грађевинских објеката 10.000 KM
- Aкцијски капитал обичне акције израчунати
Потребно је почетни биланс саставити по принципу ФУНКЦИОНАЛНОСТИ.

Стање из почетног биланса потребно је пренијети у дневник и на рачуне главне
књиге.
РЈЕШЕЊЕ:
Почетни биланс
Актива Пасива
ОПИС ИЗНОС ОПИС ИЗНОС
Нематеријална улагања у Акцијски капитал
припреми 200.000KM обичне акције 274.000KM
Грађевински објекти 60.000 KM Добављачи у земљи 20.000 KM
Исправка вриједности Oбавезе према
грађевинских објеката 10.000 KM запосленим 5.000 KM
Алат и инвентар у Одложени приходи и
употреби 3.000 KM примљене донације 1.000 KM
Потраживања од
државних органа и
организација 15.000 KM
Благајна-домаћа валута 30.000 KM
Потраживања за
нефактурисане приходе 2.000 KM
УКУПНА АКТИВА 300.000КМ УКУПНА ПАСИВА 300.000КМ
Акцијски капитал – обичне акције = 300.000 КМ – 26.000 КМ = 274.000 КМ
73
Дневник
Редни Број
Опис Дугује Потражује
број конта
П.Б. Нематеријална улагања у
припреми 014 200.000
Грађевински објекти 021 60.000
Алат и инвентар у употреби 104 3.000
Потраживања од државних
органа и организација 223 15.000
Благајна-домаћа валута 247 30.000
Потраживања за нефактурисане
приходе 281 2.000
Исправка вриједности
грађевинских објеката 0219 10.000
Рачун отварања главне књиге 700 300.000
По почетном билансу
Aкцијски капитал-обичне акц 300 274.000
Добављачи у земљи 432 20.000
Oбавезе према запосленим 463 5.000
Одложени приходи и
примљене донације 493 1.000
Главна књига
014-Нематеријална улагања у прип. 021- Грађевински објекти

пс 200.000 пс 60.000
104- Алат и инвентар у употреби 223- Потраживања од других орг.

пс 3.000 пс 15.000
247- Благајна домаћа валута 281- Потраживања за нефактур. пр.

пс 30.000 пс 2.000
700-Рачун отварања главне књиге 300- Акцијски капитал обичне акц.

пс 300.000 пс 300.000 пс 300.000
432- Добављачи у земљи 463- Oбавезе према запосленим

пс 20.000 пс 5.000
493-Одложени приходи и примљене д.

пс 1.000
74
2) АД „Дрина“ Зворник имало је на дан 01.01.2009. године следеће стање

средстава и извора средстава:
- Жиро рачун-домаћа валута 50.000 KM

- Унапријед обрачунати расходи периода 5.000 KM
- Исправка вриједности опреме 20.000 KM
- Улагања у развој 15.000 KM
- Материјал у складишту 5.000 KM
- Нераспоређени добитак текуће године 10.000 KM
- Постројења и опрема 300.000 KM
- Потраживања за више плаћени порез на добитак 40.000 KM
- Емисиона премија 5.000 KM
- Земљиште намијењено продаји 10.000 KM
Потребно је саставити почетни биланс по принципу ФУНКЦИОНАЛНОСТИ.

Стање из почетног биланса пренијети у дневник и на рачуне главне књиге.
РЈЕШЕЊЕ:
Улагања у развој 15.000KM Акцијски капитал
Постројења и опрема 300.000KM обичне акције 380.000KM
Исправка вриједности Емисиона премија 5.000KM
опреме 20.000KM Нераспоређени
Материјал у складишту 5.000KM добитак текуће
Земљиште намијењено године 10.000KM
продаји 10.000KM Унапријед
Потраживања за више обрачунати расходи
плаћени порез на добитак 40.000KM периода 5.000KM
Жиро рачун-домаћа валута
50.000KM
УКУПНА АКТИВА 400.000КМ 400.000КМ
Акцијски капитал-обичне акције = 400.000 КМ – 20.000 КМ = 380.000 КМ
75
3) АД „Витез“ Бијељина имало је на дан 01.01.2009. године следеће стање

- Концесије, патенти, лиценце и остала права 50.000 KM

- Готови производи планске цијене 60.000 KM
- Уписане неуплаћене акције 20.000 KM
- Одложена пореска средства 10.000 KM
- Обавезе за остала нето лична примања 30.000 KM
- Издвојена новчана средства 40.000 KM
- Роба у транзиту 10.000 KM
- Одступање од планских цијена готових производа
(негативно) 10.000 KM
- Купци – повезана правна лица 20.000 KM
Потребно је саставити почетни биланс по принципу ФУНКЦИОНАЛНОСТИ.

Стање из почетног биланса пренијети у дневник и на рачуне главне књиге.
РЈЕШЕЊЕ:
Концесије, патенти, Akцијски капитал
лиценце и остала права 50.000KM обичне акције 150.000KM
Готови производи планске Уписане неуплаћене
цијене 60.000KM акције 20.000KM
Одступање од планских Обавезе за остала
цијена готових производа нето лична примања 30.000KM
(негативно) 10.000KM
Роба у транзиту 10.000KM
Купци – повезана правна
лица 20.000KM
Издвојена новчана
средства 40.000KM
Одложена пореска
средства 10.000KM
УКУПНА АКТИВА 200.000КМ 200.000КМ
Акцијски капитал-обичне акције = 200.000 КМ – 50.000 КМ = 150.000 КМ
76
4) АД "Сава" Бијељина имало је на дан 01.01.2009. године следеће стање


- Учешће у капиталу других правних лица 40.000 KM
- Материјал (1.000 kг пo 10KM) 10.000 KM
- Исправка вриједности постројења и опрема 90.000 KM
- Роба на путу 60.000 KM
- Одложене пореске обавезе 30.000 KM
- Готови производи планске цијене 140.000 KM
- Акредитиви – домаћа валута 20.000 KM
- Разграничени зависни трошкови набавке 10.000 KM
- Полупроизводи 20.000 KM
- Дугорочне обавезе по фер вриједности кроз биланс 40.000 KM
успјеха 30.000 KM
- Потраживања за више плаћени порез на добитак 230.000 KM
- Порез на додату вриједност плаћен при увозу 20.000 KM
- Резервисања за задржане кауције и депозите 10.000 KM
- Инвестиционе некретнине 20.000 KM
- Остала стална средства намијењена продаји 500.000 KM
- Нематеријална улагања намијењена продаји 30.000 KM
- Губитак ранијих година
-Одступање од планских цијена готових производа 50.000 KM
(позитивно) 30.000 KM
- Благајна – домаћа валута 50.000 KM
- Примљени аванси, депозити и кауције 25.000 KM
- Губитак изнад висине капитала 20.000 KM
- Обавезе за учешће у добитку 15.000 KM
- Биолошка средства намијењена продаји
- Акцијски капитал-приоритетне акције (9.000 акција по
50KM) израчунати
- Акцијски капитал обичне акције израчунати
77
III. УПОРЕЂИВАЊЕ БИЛАНСА УСПЈЕХА УСЛУЖНИХ И

ТРГОВАЧКИХ ПРЕДУЗЕЋА И ДЕФИНИСАЊЕ
КОМПОНЕНТИ ТРГОВАЧКОГ БИЛАНСА УСПЈЕХА
Услужна дјелатност, односно предузеће чија је основна активност пружање

услуга, као што су рекламне агенције и адвокатске канцеларије, ревизорске куће,
рачуноводствене агенције, наплаћују своје професионалне услуге путем накнада
или провизија.
Трговачка дјелатност, односно предузећа чија је основна дјелатност трговина

робама и услугама, с друге стране, остварује добит куповином или продајом
производа и роба.
Трговачка предузећа се разликују од услужних предузећа, прије свега у томе

што она имају робу расположиву за продају купцима, односно залихе, и баве се
читавим низом трансакција које се називају оперативни ( пословни ) циклус.
Ако услужна и трговачка предузећа посматрамо и са аспекта тржишта на којем

наступају поново можемо да уочимо одређене разлике. За разлику од услужних
предузећа која наступају на тржиштима крајње потрошње, трговачка
предузећа су више везана за тржишта пословне потрошње, гдје се не обавља
само продаја него и куповина сировина, погона, опреме, залиха, већ
произведених дијелова, итд... Из овог разлога трговинске трансакције можемо
подијелити у двије основне категорије, а то су продајне трансакције и куповне
трансакције. Циљ трговачког предузећа јесте да „купи јефтиније а да прода
скупље“.
1. Састављање биланса успјеха услужних предузећа
Биланс успјеха услућних предузећа се састоји од прихода и расхода.
Приходе које обухвата биланс успјеха услужних предузећа дијелимо на:

редовне, ванредне, финансијске и ревалоризационе приходе.
Редовни приходи су приходи које је предузеће остварило у току редовног

пословања, и које планира да оствари и у току будућих обрачунских периода. У
ову групу прихода убрајамо: приходе од пружања услуга на домаћем и
иностраном тржишту, приходи од пружања услуга повезаним правним лицима и
слично.
Ванредни приходи се појављују по основу наплате отписаних потраживања,

наплате казни, приходи по основу вишкова утврђених инвентарисањем.
Финансијски приходи настају наплатом камата по основу датих кредита,

позитивне курсне разлике, дивиденде од капитала, и итд.
78
Ревалоризациони приходи предтављају приходе од ревалоризације
нематеријалних улагања и основних средстава, ревалоризација неуплаћеног а
уписаног капитала, учешће у капиталу других правних лица, финансијских
пласмана, приходи од укидања одложених ревалоризационих резерви.
Редовни расходи су расходи које је предузеће начинило у току редовног

пословања, у сврху стицања прихода, који су неопходни за наставак пословања и
служења купцима. У редовне расходе убрајамо набавну вриједност продате
робе, трошкове материјала, трошкове зарада и накнада зарада, трошкове
производних услуга, трошкове амортизације и резервисања.
Ванредни расходи представљају смањење вриједности средстава или повећање

обавеза по чијем основу се не очекује примање било какве накнаде. Јављају се у
прекидним интервалима али ипак негативно утичу на позиције средстава
предузећа. У ванредне расходе спадају губици по основу расходовања и отписа
основних средстава и нематеријалних улагања, губици од продаје материјала,
расходи из ранијих година и слично.
Финансијски расходи се воде као расходи по основу камата, негативне курсне

разлике, отписи дугорочних финансијских пласмана и остали финансијски
расходи.
Ревалоризациони расходи представљају расходе по основу ревалоризације

капитала, одлагање ревалоризационих прихода и слично.
КОМПОНЕНТЕ БИЛАНСА УСПЈЕХА УСЛУЖНИХ ПРЕДУЗЕЋА
ПРИХОДИ
МАЊЕ
РАСХОДИ
ЈЕДНАКО ЈЕ
НЕТО ДОБИТ
79
ПРИМЈЕРИ ЗА ВЈЕЖБУ СА РЈЕШЕЊИМА:
1) На основу следећих података потребно је саставити биланс успјеха

услужног предузећа Д.О.О. " Ревидере " Бијељина у периоду од 01.01. до
30.06.2009. године.
- ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 60.000 КМ

- ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 7.000 КМ
- ОСТАЛИ РАСХОДИ 6.000 КМ
- Приходи од ревалоризације материјалних и нематеријалних
средстава 3.000 КМ
- ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 21.000 КМ
- ПРИХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 1.000 КМ
- ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 11.000 КМ
- Расходи на основу ревалоризације и признавања
импаритетних губитака на материјалним и нематеријалним
средствима 1.600 КМ
- ОСТАЛИ ПРИХОДИ 8.000 КМ
- РАСХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 800 КМ
- ПОРЕЗ НА ДОБИТ (по стопи 10%) израчунати
- НЕТО ДОБИТ израчунати
Напомена: Када се на основу ових података састави биланс успјеха и израчуна

нето добит, потребно је израчунати колика је вриједност укпних прихода и
укупних расхода.
РЕШЕЊЕ ЗАДАТКА 1
ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 60.000 КМ

ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 21.000 КМ
ОСТАЛИ ПРИХОДИ 8.000 К М
ОСТАЛИ РАСХОДИ 6.000 КМ
ПОСЛОВНИ ДОБИТАК 41.000 КМ
ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 11.000 КМ
ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 7.000 КМ
ДОБИТАК ФИНАНСИРАЊА 4.000 КМ
ДОБИТАК РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ 45.000 КМ
ПРИХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 1.000 КМ
РАСХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 800 КМ
1. Приходи од ревалоризације материјалних и
нематеријалних средстава 3.000 КМ
2. Расходи на основу ревалоризације и признавања
импаритетних губитака на материјалним и нематеријалним
средствима 1.600 КМ
Г. РЕВАЛОРИЗАЦИОНИ ДОБИТАК ( 1 – 2 ) 1.400 КМ
Д. БРУТО ДОБИТАК ( В + Iв – IIв + Г ) 46.600 КМ
ПОРЕЗ НА ДОБИТ (по стопи 10%) 4.660 КМ
Ђ. НЕТО ДОБИТ 41.940КМ
УКУПНИ ПРИХОДИ (I + III + В + Iв + 1) 83.000 КМ
УКУПНИ РАСХОДИ (II + IV + VI + IIв + 2 ) 36.400 КМ
80

30.06.2009. године.
- Приходи од продаје робе и услуга на домаћем тржишту 31.700 КМ

- Приходи из ранијих година 2.610 КМ
- Трошкови горива и енергије 1.321 КМ
- Други непоменути остали расходи 7.345 КМ
- Приходи од ревалоризације материјалних и нематеријалних
средстава 1.200 КМ
- Приходи од камата 68 КМ
- Приходи од продаје робе и услуга повезаним правним
лицима 26.000 КМ
- Финансијски расходи из односа са повезаним правним
лицима 20 КМ
- ПОРЕЗ НА ДОБИТ ( по стопи 10% ) израчунати
- Трошкови амортизације 760 КМ

81
I. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ
- Приходи од продаје робе и услуга повезаним
правним лицима 26.000 KM
- Приходи од продаје робе и услуга на домаћем
тржишту 31.700 KM
Укупни пословни приходи 57.700 KM
II. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ
- Трошкови горива и енергије 1.321 KM
- Трошкови амортизације 760 KM
Укупни пословни расходи 2.081 KM
III. ОСТАЛИ ПРИХОДИ
- Приходи из ранијих година 2.610 KM
- Приходи од смањења обавеза
Укупни остали приходи 2.610 KM
IV. ОСТАЛИ РАСХОДИ
- Расходи из ранијих година
- Други непоменути остали расходи 7.345 KM
Укупни остали расходи 7.345 KM
А. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (I + III – II – IV) 50.884 KM
V. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ
- Приходи од камата 68 KM
- Остали финансијски приходи
Укупни финансијски приходи 68 KM
VI. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ
- Финансијски расходи из односа са повезаним
правним лицима 20 KM
- Негативне курсне разлике
Укупни финансијски расходи 20 KM
Б. ДОБИТАК ФИНАНСИРАЊА (V -VI) 48 KM
В. ДОБИТАК РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ (А+Б) 50.932 KM
Iв. ПРИХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА
IIв. РАСХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА
нематеријалних средстава 1.200 KM
2. Расходи на основу ревалоризације и
признавања импаритетних губитака на
материјалним и нематеријалним средствима
Г. РЕВАЛОРИЗАЦИОНИ ДОБИТАК ( 1 – 2 ) 1.200 KM
Д. БРУТО ДОБИТАК (В + Iв – IIв + Г) 52.132 KM
ПОРЕЗ НА ДОБИТ ( по стопи 10% ) 5.213,2 KM
Ђ. НЕТО ДОБИТ 46.918,8 KM
УКУПНИ ПРИХОДИ (I + III + В + Iв + 1) 61.578 KM
УКУПНИ РАСХОДИ (II + IV + VI + IIв + 2) 9.446 KM
82
30.06.2009. године.
- Приходи од продаје робе и услуга повезаним 65.000 KM
тржишту x
Укупни пословни приходи
- Трошкови амортизације x
- Приходи из ранијих година X x
- Приходи од смањења обавеза 4.000 KM
- Расходи из ранијих година 2.400 KM
Укупни остали расходи x
А. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (I + III – II – IV ) x
- Остали финансијски приходи 950 KM
Укупни финансијски приходи x
правним лицима x
- Негативне курсне разлике 360 KM
Укупни финансијски расходи 1.200 KM
Б. ДОБИТАК ФИНАНСИРАЊА ( V - VI ) x
В. ДОБИТАК РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ ( А + Б ) x
Iв. ПРИХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 980 KM
IIв. РАСХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 540 KM
нематеријалних средстава 670 KM
импаритетних губитака на материјалним и
нематеријалним средствима 330 KM
Г. РЕВАЛОРИЗАЦИОНИ ДОБИТАК ( 1 – 2 ) x
Д. БРУТО ДОБИТАК ( В + Iв – IIв + Г ) x
ПОРЕЗ НА ДОБИТ ( по стопи 10% ) x
Ђ. НЕТО ДОБИТ x
УКУПНИ ПРИХОДИ ( I + III + В + Iв + 1 ) x
УКУПНИ РАСХОДИ ( II + IV + VI + IIв + 2 ) x
83
- Приходи од продаје робе и услуга повезаним
тржишту 33.000 KM
Укупни пословни приходи 98.000 KM
- Трошкови амортизације 5.000 KM
- Приходи из ранијих година 6.000 KM
- Приходи од смањења обавеза 4.000 KM
- Расходи из ранијих година 2.400 KM
Укупни остали расходи 5.600 KM
А. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК ( I + III – II – IV ) 85.400 KM
- Остали финансијски приходи 950 KM
Укупни финансијски приходи 1.550 KM
правним лицима 840 KM
- Негативне курсне разлике 360 KM
Укупни финансијски расходи 1.200 KM
Б. ДОБИТАК ФИНАНСИРАЊА ( V - VI ) 350 KM
В. ДОБИТАК РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ ( А + Б ) 85.750 KM
Iв. ПРИХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 980 KM
IIв. РАСХОДИ ИЗ ВАНРЕДНИХ ДОГАЂАЈА 540 KM
нематеријалних средстава 670 KM
импаритетних губитака на материјалним и
нематеријалним средствима 330 KM
Г. РЕВАЛОРИЗАЦИОНИ ДОБИТАК ( 1 – 2 ) 340 KM
Д. БРУТО ДОБИТАК ( В + Iв – IIв + Г ) 85.530 KM
ПОРЕЗ НА ДОБИТ ( по стопи 10% ) 8.553 KM
Ђ. НЕТО ДОБИТ 77.977 KM
УКУПНИ ПРИХОДИ ( I + III + V + Iв + 1 ) 107.200 KM
УКУПНИ РАСХОДИ ( II + IV + VI + IIв + 2 ) 23.670 KM
84
85
3. Састављање биланса успјеха трговачког предузећа

Специфичност израчунавања НЕТО ДОБИТИ код трговачких предузећа у
односу на услужна предузећа огледа се у томе што код трговачких предузећа
прво се израчунава бруто добит а затим нето добит4.
КОМПОНЕНТЕ БИЛАНСА УСПЈЕХА ТРГОВАЧКОГ ПРЕДУЗЕЋА
НЕТО ПРОДАЈА

МАЊЕ

НАБАВНА ВРИЈЕДНОСТ ПРОДАТЕ РОБЕ

ЈЕДНАКО ЈЕ

БРУТО ДОБИТ

МАЊЕ

ОПЕРАТИВНИ РАСХОДИ
( расходи редовног пословања)

ЈЕДНАКО ЈЕ

ДОБИТ ПРИЈЕ ПЛАЋАЊА ПОРЕЗА НА
ДОБИТ

МАЊЕ

ПОРЕЗ НА ДОБИТ

ЈЕДНАКО ЈЕ

НЕТО ДОБИТ
4
Код услужних предузећа не израчунавамо бруто добит.
86
Нето продаја
Први, важан дио биланса успјеха трговачког предузећа је нето продаја, или већ
једноставно продаја. Нето продаја се састоји од бруто примитака од продаје
робе умањених за поврат робе или исправке ( умањења фактуре због оштећења
или лошег квалитета робе ) или било какве дозвољене попусте. Бруто продаја
се састоји од укупне готовинске продаје и укупне продаје на кредит у току датог
рачуноводственог периода. Чак иако готовина неће бити наплаћена до следећег
рачуноводственог периода, приход се, по принципу, признаје као зарађен, када
власништво над робом, у моменту продаје, пређе са продавца на купца. Поврат
продате робе и смањења износа на фактури су поврати готовине, кредита и
смањења продајних цијена оним купцима који су примили оштећену или на
било који други начин незадовољавајућу робу. Ако су купцима дати други
попусти или смањења због рекламација и ти износи треба а буду одбијени од
бруто продаје.
Нето продаја = бруто продаја – поврат од продаје или попусти
Набавна вриједност продате робе
Набавна вриједност продате робе, представља износ који је трговац платио за

робу продату у току рачуноводственог периода, што је други важан дио биланса
успјеха трговачког предузећа. Метод израчунавања набавне вриједности продате
робе је понекад збуњујући, јер он мора узети у обзир и залихе расположиве на
почетку обрачунског периода, и залихе расположиве на крају обрачунског
периода, или крајње залихе. Крајње залихе се појављују у билансу стања на
крају рачуноводственог периода и постају почетне залихе за наредни
рачуноводствени период.
Бруто добит
Слиједећа важна компонента биланса успјеха трговачког предузећа је бруто

добит, или бруто маржа, а то је разлика између НЕТО ПРИХОДА ОД ПРОДАЈЕ
И НАБАВНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ПРОДАТЕ РОБЕ. Да би били успјешни,
трговци морају продавати робу по цијени која је већа од њене набавне
вриједности, односно, бруто добит мора бити довољно велика да могу да се
плате оперативни расходи и осигура довољна добит, након што се измире
пореске обавезе (плати порез на добит). Управу интересује и износ и постотак
бруто добити. Постотак бруто добити се израчунава дијељењем износа бруто
добити са нето продајом.
Бруто добит = Нето продаја - Набавна вриједност продате робе
Оперативни расходи
Трећа, основна компонента биланса успјеха трговачког предузећа су

оперативни расходи, које групишемо по категоријама, као што су трошкови
продаје и општи и административни расходи. Трошкови продаје обухватају
трошкове складиштења (чувања и припреме робе за продају); излагања
рекламирања и друге промотивне трошкове продаје; вршење продаје; трошкове
испоруке робе купцима, ако трошак испоруке сноси продавац. У опште и
87
административне расходе спадају општи канцеларијски расходи који укључују
расходе који се односе на укупно пословање. Пажљиво планирање и контрола
оперативних расхода могу знатно побољшати профитабилност компаније.
Оперативни расходи = Расходи продаје + општи и административни

расходи
Добит прије опорезивања ( плаћања пореза на добит )
Добит прије опорезивања је важно мјерило профитабилности јер оно показује

колику добит је предузеће остварило из редовног пословања. Представља
разлику између бруто добити и оперативних расхода. Добит прије опорезивања
се често користи за поређење профитабилности два или више предузећа или
погона ( одјељења ) унутар једног предузећа.
Добит прије опорезивања = Бруто добит - Оперативни расходи
Порез на добит
Четврти, битан елеменат, биланса успјеха трговачког предузећа је порез на

добит. Порези на добит се посебно наводе у билансу успјеха, зато што их
прописује закон и стога се могу мање контролисати од стране управе него
остали елементи биланса.
Нето добит
Нето добит, задњи износ или „коначни резултат“ биланса успјеха је оно што
преостане након што се од бруто добити одбију оперативни расходи и порез на
добит. Она је битно мјерило успјешности пословања предузећа, јер представља
износ пословне зараде која се обрачунава дионичарима. То је износ који се
преноси на задржане зараде из свих активности које током године генеришу
добит.
Нето добит = Добит прије опорезивања – Порез на добит
Утврђивање набавне вриједности по периодичном и сталном систему

вођења залиха
Као што смо видјели, залихе су кључни фактор у одређивању набавне

вриједности продате робе. Самим тим, сваки трговац мора да има користан и
поуздан систем одређивања и количине и набавне вриједности расположиве
робе. Два основна рачуноводствена система вођења залиха су периодични и
стални систем вођења залиха.
88
По периодичном систему вођења залиха, расположиве залихе се периодично

броје, обично на крају рачуноводственог периода. Током периода се не води
детаљна евиденција стварног стања залиха. Набавна вриједност продате робе по
периодичном систему се одређује на следећи начин:
1. Почетне залихе (крајње залихе из претходног

периода)
2. Куповина ( набавка ) у току периода
3. Поврат или попусти од куповине
4. Нето набавна вриједност робе ( 2 – 3 = 4)
5. Укључена возарина
6. Нето трошак набавке (4 + 5 = 6)
7. Роба расположива за продају (1 + 6 = 7)
8. Крајње залихе ( 31.12. текуће године)
9. Набавна вриједност продате робе (7 – 8 = 9)
ПРИМЈЕР СА РЈЕШЕЊЕМ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ НАБАВНЕ

ВРИЈЕДНОСТИ ПРОДАТЕ РОБЕ ПО ПЕРИОДИЧНОМ СИСТЕМУ
ВОЂЕЊА ЗАЛИХА:
1) На основу података из биланса успјеха трговачког предузећа потребно

је израчунати набавну вриједност продате робе за 2009 годину по периодичном
систему вођења залиха.
- Залихе 31.12.2009.године 45.000 КМ

- Куповина / набавка 60.000 КМ
- Залихе 31.12.2008.године 80.000 КМ
- Нето трошак набавке 65.000 КМ
- Поврат од куповине 5.000 КМ
- Набавна вриједност продате робе израчунати
РЈЕШЕЊЕ:
Почетне залихе 80.000 КМ

Куповина / набавка 60.000 КМ
Поврат од куповине 5.000 КМ
Нето набавна вриједност 55.000 КМ
Укључена возарина 10.000 КМ
Нето трошак набавке 65.000 КМ
Роба расположива за продају 145.000 КМ
Крајње залихе 45.000 КМ
Набавна вриједност продате
робе 100.000 КМ
89
Код сталног система вођења залиха води се евиденција количина и обично,

набавне вриједности појединих ставки, када се купе или продају. По овом
систему, набавна вриједност сваке ставке се евидентира на рачуну залихе онда
када се ставка купи. Чим се роба прода, њен трошак се преноси са рачуна
залиха на рачун набавна вриједност продате робе. Тако је све вријеме салдо
рачуна залиха једнак набавној вриједности расположиве робе, а салдо
набавна вриједност продате робе, једнак набавној вриједности робе продате
купцима. Рачун набавке се не користи у сталном систему вођења залиха.
1. Почетне залихе = роба расположива за продају

2. Крајње залихе
3. Набавна вриједност продате робе (1 – 2)
ПРИМЈЕР СА РЈЕШЕЊЕМ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ НАБАВНЕ

ВРИЈЕДНОСТИ ПРОДАТЕ РОБЕ ПО КОНТИНУИРАНОМ СИСТЕМУ
ВОЂЕЊА ЗАЛИХА:
1) На основу података из биланса успјеха трговачког предузећа потребно

је израчунати набавну вриједност продате робе за 2009 годину по
континуираном систему вођења залиха.
- Залихе 31.12.2008.године 90.000 КМ

- Набавка у току периода (прва) 20.000 КМ
- Набавка у току периода (друга) 30.000 КМ
- Залихе 31.12.2009.године 40.000 КМ
- Набавна вриједност продате израчунати
робе
РЈЕШЕЊЕ:
Први дио:
- Почетне залихе 90.000 КМ

- Набавка у току периода ( прва ) 20.000 КМ
- Набавка у току периода ( друга ) 30.000 КМ
- Роба расположива за продају 140.000 КМ
Напомена: Прво смо морали израчунати вриједност робе расположиве за

продају, која представља збир почетних залиха и свих набавких у току периода.
Други дио:

- Крајње залихе 40.000 КМ
- Набавна вриједност продате робе 100.000 КМ
Напомена: У биланс успјеха трговачког предузећа само се евидентира други

дио израчунавања набавне вриједности продате робе.
90
ПРИМЈЕРИ СА РЈЕШЕЊИМА:
1. Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2009. годину по

периодичном систему вођења залиха ако су познати следећи подаци:
- Општи и административни расходи 20.000 КМ

- Залихе 31.12.2008. године 70.000 КМ
- Поврат / исправке набавке 4.000 КМ
- Бруто продаја 400.000 КМ
- Порез на добит 10.000 КМ
- Куповина / набавка 54.000 КМ
- Поврат од продаје 40.000 КМ
- Залихе 31.12.2009.године 10.000 КМ
- Трошкови продаје 30.000 КМ
- Нето добит Израчунати
РЈЕШЕЊЕ:
Биланс успјеха за 2009. годину
Бруто продаја 400.000 КМ

Поврат од продаје 40.000 КМ
Нето продаја 360.000 КМ
Почетне залихе 70.000 КМ
Поврат / исправка куповине 4.000 КМ
Нето набавна вриједност 50.000 КМ
Набавна вриједност продате 110.000 КМ
Оперативни расходи 30.000 КМ
Трошкови продаје 20.000 КМ
Општи и административни 50.000 КМ
расходи 200.000 КМ
Укупни оперативни расходи 10.000 КМ
Добит прије опорезивања 190.000 КМ
Порез на добит
Нето добит
91
2. Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2009. годину по

континуираном систему вођења залиха ако су познати следећи подаци:
- Трошкови општег осигурања 4.000 КМ

- Набавка у току периода (прва) 50.000 КМ
- Залихе 31.12.2008. године 90.000 КМ
- Трошкови рекламе 3.000 КМ
- Набавка у току периода (друга) 60.000 КМ
- Расходи канцеларијског материјала 6.000 КМ
- Залихе 31.12.2009. године 30.000 КМ
- Возарина 2.000 КМ
- Нето продаја 600.000 КМ
- Нето добит Израчунати
РЈЕШЕЊЕ:
Напомена: Да би саставили шему биланса успјеха по континуираном систему

вођења залиха прво морамо да израчунамо вриједност робе расположиве за
продају.
1. Почетне залихе 90.000 КМ

2. Набавка у току периода ( прва ) 50.000 КМ
3. Набавка у току периода ( друга ) 60.000 КМ
4. Поба расположива за продају 200.000 КМ
Биланс успјеха за 2009. годину

Набавна вриједност продате
Бруто добит 430.000 КМ
Трошкови продаје
Возарина 2.000 КМ
Трошкови рекламе 3.000 КМ
Укупни трошкови продаје 5.000 КМ
Општи и административни
расходи
Трошкови општег осигурања 4.000 КМ
Расходи канцеларијског
материјала 6.000 КМ
Укупни општи и админист.
Порез на добит 15.000 КМ
92
Нето добит 300.000 КМ
2. Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2008 и 2009. годину

по периодичном систему вођења залиха ако су познати следећи подаци:
2008 2009
- Бруто продаја 700.000 КМ израчунати
- Трошкови канцеларијских плата 6.000 КМ израчунати
- Залихе 31.12.2008. године 25.000 КМ
- Трошкови промоције 4.000 КМ израчунати
- Поврат од куповине 5.000 КМ 10.000 КМ
- Укључена возарина 10.000 КМ 5.000 КМ
- Трошкови транспорта 2.000 КМ 5.000 КМ
- Нето продаја израчунати 700.000 КМ
- Залихе 31.12.2007. године 60.000 КМ
- Трошкови амортизације зграда 8.000 КМ 9.000 КМ
- Поврат од продаје 60.000 КМ 20.000 КМ
- Залихе 31.12.2009. године 10.000 КМ
- Набавка у току периода 80.000 КМ 60.000 КМ
- Порез на добит (по стопи од 10 %) израчунати Израчунати
- Укупни трошкови продаје 10.000 КМ
- Укупни општи и административни расходи 15.000 КМ
- Нето добит израчунати израчунати
2008 2009
Бруто продаја 700.000 КМ 720.000 КМ
Поврат од продаје 60.000 КМ 20.000 КМ
Нето продаја 640.000 КМ 700.000 КМ
Почетне залихе 60.000 КМ 25.000 КМ
Куповина / набавка 80.000 КМ 70.000 КМ
Поврат / исправка куповине 5.000 КМ 10.000 КМ
Нето набавна вриједност 75.000 КМ 60.000 КМ
Укључена возарина 10.000 КМ 5.000 КМ
Нето трошак набавке 85.000 КМ 65.000 КМ
Роба расположива за продају 145.000 КМ 90.000 КМ
Крајње залихе 25.000 КМ 10.000 КМ
Набавна вриједност продате робе 120.000 КМ 80.000 КМ
Бруто добит 520.000 КМ 620.000 КМ
Трошкови промоције 4.000 КМ 5.000 КМ
Трошкови транспорта 2.000 КМ 5.000 КМ
Укупни трошкови продаје 6.000 КМ 10.000 КМ
Општи и административни расходи
Расходи амортизације зграда 8.000 КМ 9.000 КМ
Расходи канцеларијског материјала 6.000 КМ 6.000 КМ
Укупни општи и административни расходи 14.000 КМ 15.000 КМ
Укупни оперативни расходи 20.000 КМ 25.000 КМ
Добит прије опорезивања 500.000 КМ 595.000 КМ
Порез на добит 50.000 КМ 59.500 КМ
93
Нето добит 450.000 КМ 535.500 КМ
Порез на добит 2008. годину = ( 500.000 КМ * 10 % / 100 ) = 50.000 КМ
Порез на добит 2009. годину = ( 595.000 КМ * 10 % / 100 ) = 59.500 КМ
Графички приказ профитабилности трговачког предузећа
94
4) Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2007, 2008 и 2009.

годину по периодичном систему вођења залиха ако су познати следећи подаци:
2007 2008 2009
Бруто продаја 500.000 КМ x x

Поврат од продаје и исправке x 40.000 КМ 48.000 КМ
Нето продаја x 520.000 КМ x
Почетне залихе 80.000 КМ x x
Набавка / куповина x 300.000 КМ 384.000 КМ
Поврат од куповине и исправке 15.000 КМ x 52.000 КМ
Нето набавна вриједност робе x 255.000 КМ x
Укључена возарина 10.000 КМ 25.000 КМ x
Нето трошак набавке x x 340.000 КМ
Роба расположива за продају 290.000 КМ 350.000 КМ 430.000 КМ
Крајње залихе 70.000 КМ x 78.000 КМ
Набавна вриједност продате робе x 260.000 КМ x
Бруто добит 230.000 КМ x 92.000 КМ
Трошкови транспорта 8.000 КМ 11.000 КМ 4.000 КМ
Трошкови рекламе продаје x 5.500 КМ 3.000 КМ
Трошкови осигурања продаје 12.000 КМ x 9.000 КМ
Укупни трошкови продаје 26.000 КМ 23.000 КМ x
Расходи канцеларијских плата 7.000 КМ x 7.000 КМ
Расходи за опште осигурање 24.000 КМ 20.000 КМ x
Укупни општи и административни
расходи x 36.000 КМ 12.000 КМ
Укупни оперативни расходи x x x
Добит прије опорезивања x x x
Порез на добит ( по стопи 10 % ) x x x
Нето добит x x x
95
РЈЕШЕЊЕ:
2007 2008 2009
Бруто продаја 500.000 КМ 560.000 КМ 492.000 КМ

Поврат од продаје и исправке 50.000 КМ 40.000 КМ 48.000 КМ
Нето продаја 450.000 КМ 520.000 КМ 444.000 КМ
Почетне залихе 80.000 КМ 70.000 КМ 90.000 КМ
Набавка / куповина 215.000 КМ 300.000 КМ 384.000 КМ
Поврат од куповине и исправке 15.000 КМ 45.000 КМ 52.000 КМ
Нето набавна вриједност робе 200.000 КМ 255.000 КМ 332.000 КМ
Укључена возарина 10.000 КМ 25.000 КМ 8.000 КМ
Нето трошак набавке 210.000 КМ 280.000 КМ 340.000 КМ
Крајње залихе 70.000 КМ 90.000 КМ 78.000 КМ
Набавна вриједност продате робе 220.000 КМ 260.000 КМ 352.000 КМ
Бруто добит 230.000 КМ 260.000 КМ 92.000 КМ
Трошкови транспорта 8.000 КМ 11.000 КМ 4.000 КМ
Трошкови рекламе продаје 6.000 КМ 5.500 КМ 3.000 КМ
Трошкови осигурања продаје 12.000 КМ 5.500 КМ 9.000 КМ
Укупни трошкови продаје 26.000 КМ 23.000 КМ 16.000 КМ
Расходи канцеларијских плата 7.000 КМ 16.000 КМ 7.000 КМ
Расходи за опште осигурање 24.000 КМ 20.000 КМ 5.000 КМ
расходи 31.000 КМ 36.000 КМ 12.000 КМ
Укупни оперативни расходи 57.000 КМ 59.000 КМ 28.000 КМ
Добит прије опорезивања 153.000 КМ 201.000 КМ 64.000 КМ
Порез на добит 15.300 КМ 20.100 КМ 6.400 КМ
Нето добит 137.700 КМ 180.900 КМ 57.600 КМ
96
97
5. Облици кондезованог биланса успјеха
Биланси успјеха услужних и трговачких предузећа, као они о којима у

претходном поглављу, помажу управи код интерне анализе успјешности
пословања предузећа.
Међутим, када се ради о извјештавању намјењеном вањским корисницима,

биланс успјеха се обично презентује у скраћеном облику. Скраћени финансијски
извјештаји представљају само главне категорије детаљних финансијских
извјештаја.
Постоје два уобичајена облика кондезованог биланса успјеха и то „Мултистеп“

и „Синглестеп“.
5.1. „Мултистеп“ – скраћена шема биланса успјеха
Изводи се из нето добити на исти постепен начин као и детаљни биланс успјеха,
с том разликом да су овдје дати укупни износи само значајних категорија.
Обично се детаљно приказују оперативни трошкови, као што су укупни износи
продајних расхода, те општи и административни расходи. У Мултистепу
биланса успјеха прво се израчунава добит из редовног пословања тако што се од
бруто добити одузму оперативни расходи. Затим се на добит из редовног
пословања додају остварени приходи из ванредних дјелатности предузећа
( приходи од улагања као што су дивиденде и камате од акција и обвезница;
камате зарађене од кредита и мјеница с продуженим роком дат купцима), и
одузимају ванредни расходи ( расход за камату, расходи као последице
позајмљивања, кредити чији је рок отплате продужен ).
Добит из редовног пословања = Бруто добит – Оперативни расходи
Добит из редовног пословања + Вишак других прихода у односу на друге

расходе
Добит из редовног пословања – Вишак других расхода у односу на друге

приходе
5.2. „Синглестеп“- скраћена шема биланса успјеха
Облик биланса успјеха са једним подзбиром назива се Синглестеп. Изводи

добит из пореза на добит једним поступком, стављајући главне категорије
прихода у први дио биланса, а главне категорије трошкова и расхода, у други
дио. Корпорације користе овај облик биланса успјеха, тако да укључује све
трошкове и рсходе, као одбитак од прихода од продаје, како би дошле до
редовне добити прије обрачуна пореза на добит и утврђивања финансијског
резултата.
Напомена: Сваки од наведених облика биланса успјеха има своје предности.

Сложени биланс показује компоненте које су кориштене у извођењу нето
98
добити; предност простог биланса је у његовој једноставности. Порез на добит
код кондезованих облика биланса успјеха су приказани као засебна ставка,
као што је случај и са сложеним билансом успјеха.
ЗАДАЦИ ЗА ВЈЕЖБУ СА РЈЕШЕЊИМА:
1) На основу следећих података саставити скраћену шему '' Мултистеп '' и

„Синглестеп“ Биланса успјеха и израчунати зараду по акцији ако је износ
одобрених издатих акција које се налазе изван предузећа 5.000КМ.
- Добит од камате 16.000 КМ

- Бруто добит 203.000 КМ
- Општи и административни трошкови 32.000 КМ
- Расход за камату 8.000 КМ
- Поврат од продаје и попусти 45.000 КМ
- Укупни оперативни расходи 59.000 КМ
- Нето добит израчунати
РЈЕШЕЊЕ:
„Мултистеп“

Набавна вриједност продате робе 252.000 КМ
Општи и административни
Добит из редовног пословања 144.000 КМ
Ванредни приходи 16.000 КМ
Ванредни расходи 8.000 КМ
Вишак других прихода у односу
на друге расходе + 8.000 КМ
Зарада по акцији 26 КМ
Зарада по акцији = Нето добит / бројем акција које се налазе ван предузећа
Зарада по акцији = 130.000КМ / 5.000 акција = 26КМ по једној акцији
99
Напомена: Зарада по акцији, која у пракси често има назив добит по акцији,
се такође искључиво везује за извјештаје корпорација, зато што је власништво у
корпорацијама је представљено акцијама.
„Синглестеп“

Добит од камата 16.000 КМ
Укупни приходи 471.000 КМ
Расходи од камате 8.000 КМ
Укупни расходи 319.000 КМ
2) На основу следећих података саставити скраћену шему '' Мултистеп '' и

„Синглустеп“ Биланса успјеха и израчунати зараду по акцији ако је износ
одобрених издатих акција које се налазе изван предузећа 4.000КМ.
- Добит од камате 5.000 КМ

- Трошкови продаје 20.000 КМ
- Општи и административни трошкови 25.000 КМ
- Поврат од продаје и попусти 60.000 КМ
- Нето добит израчунати
РЈЕШЕЊЕ:
„Мултистеп“

100
Добит од камате 7.800 КМ
Расход од камате
Вишак других расхода у односу - 2.800 КМ
на друге приходе 132.200 КМ
Нето добит 25 КМ
Зарада по акцији
Зарада по акцији = Нето добит / бројем акција које се налазе ван предузећа
Зарада по акцији = 100.000КМ / 4.000 акција = 25КМ по једној акцији
„Синглестеп“

Добит од камата 5.000 КМ
Укупни приходи 505.000 КМ
Расходи од камате 7.800 КМ
Укупни расходи 372.800 КМ
101
IV. ЗАЛИХЕ
На основу шеме биланса успјеха трговачког предузећа гдје смо се сусрели са
почетним и крајњим залихама, можемо закључити, да залихе се сматрају
текућим средством јер се обично продају или утроше у току једне календарске
године или у току једног пословног циклуса предузећа. Залихе се састоје од свих
роба које су набављене и које су намијењене продаји у редовном току
пословања.
Разлог због којег је рачуноводсвено евидентирање залиха толико важно за

мјерење добити је повезан са начином мјерења добити у трговачким билансима
успјеха. Када смо анализирали биланс успјеха трговачког предузећа могли
смо да закључимо да повећање крајњих залиха проузрокује смањење
набавне вриједности продате робе, што даље позитивно одражава на бруто
добит ( долази до повећања бруто добити ), а самим тим и до повећања нето
добити; и с друге стране смањење крајњих залиха повећава набавну
вриједност продате робе која смањује бруто добит што негативно утиче и на
нето добит.
Наиме, вриједност која се додјељује крајњим залихама одређује који дио

набавне вриједности робе расположиве за продају се додјељује набавној
вриједности продате робе и колики дио остаје у билансу стања као залихе које се
преносе у наредни период.
Сада ћемо сликовито приказати избор који стоји на располагању

менаџменту предузећа код рачуноводственог евидентирања залиха
СИСТЕМИ МЕТОДЕ СИСТЕМИ

ВОЂЕЊА УТВРЂИВАЊА ВРЕДНОВАЊА
ВРИЈЕДНОСТИ
ЗАЛИХА
- периодични - набавна вриједност
- континуирани (цијена коштања)
- специфична - Тржишна
индентификација вриједност
- просјечна цијена ( ако је нижа од
- ФИФО набавне
- ЛИФО вриједности)
Примјена начела сучељавања

на

Набавну вриједност робе расположиве за продају
одређује

Набавну вриједност продате робе ( крајње залихе )
102
Сликом смо сумирали могућност избора метода и система вођења залиха које
менаџмент има на располагању. Различите одлуке имају за резултат и различито
исказану нето добит, што се одражава како на екстерну процјену компаније од
стране инвеститора и кредитора, тако и на интерне процјене успјешности
пословања, бонусе и плате извршног руководног кадра. С обзиром да се врши
утицај на добит, вриједност залиха такође може да има значајан ефекат на износ
плаћеног пореза на добит, а самим тим он се одражава и на новчане токове
предузећа.
1. УТВРЂИВАЊЕ НИВОА ЗАЛИХА

Ниво залиха је веома важан за сваку компанију. Уобичајени показатељи који се
користе у процјењивању нивоа залиха су коефицијент обрта залиха и с њим
повезани просјечан број дана везаности залиха.
Коефицијент обрта залиха показује колико се пута просјечне залихе компаније

продају у току једног обрачунског периода. Израчунава се тако што се набавна
вриједност продате робе подијели са просјечним залихама.
Просјечне залихе = (почетне залихе + крајње залихе) / 2
Коефицијент обрта залиха = Набавна вриједност продате робе / просјечне

залихе
Просјечан број дана везаности залиха показује просјечан број дана који су
потребни да се продају просјечне залихе. Просјечан број дана везаности залиха
се добије када се број дана у години подијели са коефицијентом обрта залиха.
Просјечан број дана везивања залиха = Број дана у години / Коефицијентом

обрта залиха
Многе компаније био трговачке или производне, настоје да редукују своје залихе
прилагођавајући се ЈИТ5 ( јуице ин тиме ) пословном окружењу. У таквом
окружењу, умјесто да гомилају залихе, компаније координирају испоруке с
добављачима тако да роба стиже тачно у вријеме када треба да буде коришћена
или продата. На тај начин се смањује износ новчаних средстава везан у залихама
као и трошкови повезани са залихама.
2. ВРЕДНОВАЊЕ ЗАЛИХА ПРЕМА ПЕРИОДИЧНОМ

СИСТЕМУ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА
У складу са Међународним рачуноводственим стандардима (IASC) Набавна
вриједност залиха треба да обухвати следеће трошкове: Фактурну вриједност
умањену ка куповне попусте; транспортне трошкове који укључују трошкове
5
ЈИТ пословно окружење: Систем управљања залихама по којем компаније
настоје да редуцирају ниво својих залиха тако што са добављачима усклађују
своје набавке. Роба стиже управо онда када је потребна.
103
транзитног осигурања; важеће порезе и таксе. Трошкове наручивања, примањa и
складиштења који се такође укључују у набавну вриједност залиха, у пракси је
изузетно тешко алоцирати на специфичне ставке залиха па се они сматрају
расходима обрачунског периода, а не трошковима залиха.
Полазећи од претпоставке да цијене великог броја роба варирају током једног

обрачунског периода, неопходно је да прихватимо чињеницу о редослиједу
продаје ставки. Ова претпоставка се више односи на ток набавне вриједности
него на физички ток залиха.
Термин ток робе се односи на стварно физичко кретање роба у пословању

предузећа, а термин ток набавне вриједности се односи на повезивање набавне
вријендости са њиховим претпостављеним током у пословању предузећа.
Претпостављени ток набавне вриједности моће али и не мора да буде исти као и
стварни ток робе. Пошто је основни циљ вредновања залиха процјењивање
добити, онда се некад и препоручује кориштење претпостављеног тока набавне
вриједности.
Према периодичном систему вођења залиха само крајње залихе се

обрачунавају и вреднују. Набавна вриједност продате робе се одређује
одузимањем набавне вриједности крајњих залиха од набавне вриједности
робе расположиве за продају.
Рачуновође обично вреднују залихе кориштењем једне од слиједећих метода,

при чему се свака заснива на различитим претпоставкама тока набавне
вриједности:
 Метода специфичне идентификације

 Метода просјечне цијене
 ФИФО - метода (Прва улазна –прва излазна)
 ЛИФО - метода (Последња улазна – прва излазна)
Избор методе зависи до природе пословања, финансијских ефеката ових метода

и трошкова њихове примјене.
Илустрација четири методе кроз примјер са рјешењем:
1. Процјенити вриједност залиха примјеном све четири наведене методе

по периодичном систему вођења залиха ако је дато следеће стање и промјене
стања залиха:
Почетне залихе 1.000 кг по 10,00 КМ/кг

Прва набавка 4.000 кг по 12,00 КМ/кг
Друга набавка 2.000 кг по 13,00 КМ/кг
Утрошак 5.000 кг
Набавка 3.000 кг по 15,00 КМ/кг
Набавка 2.000 кг по 14,00 КМ/кг
Расположиво за продају 1.000 кг
104
Метод специфичне идентификације
За вредновање залиха Метод специфичне идентификације користи се у случају

са се јединице крајњих залиха јављају из специфичних набавки. Најчешће се
користи за куповину и продају артикала са високим цијенама, као што су
аутомобили, тешка опрема и умјетнички радови.
Метод специфичне идентификације има два недостатка:
1. у многим случајевима је тешко пратити куповину и продају

појединачних ставки.
2. када се предузеће бави ставкама које су идентичне природе али
су трошкови њихове набавке различити, одлучивање о томе
која се ставка продаје постаје предмет арбитраже; због тога
предузеће може да повећа или смањи добит бирајући да прода
ставку чији су трошкови виши/ нижи.
РЈЕШЕЊЕ:
УТРОШАК НАБАВКЕ
Утрошак 5.000 кг Почетне залихе 1.000 кг 10.000 КМ
Утрошак 4.000 кг Прва набавка 4.000 кг 48.000 КМ
Утрошак 2.000 кг Друга набавка 2.000 кг 26.000 КМ
Трећа набавка 3.000 кг 45.000 КМ
Четврта набавка 2.000 кг 28.000 КМ
Укупно 11.000 кг Укупно 12.000 кг 157.000 КМ
Метод просјечне цијене
157.000 КМ / 11.000 кг = 14,27 КМ/кг
12.000 кг – 11.000 кг = 1.000 кг
1.000 кг * 14.272 КМ/кг = 14.272 КМ
157.000 КМ – 14.272 КМ = 142.728 КМ Набавна вриједност продате робе
105
Метода просјечне цијене настоји да изједначи ефекте повећања и смањења
набавне вријендости јер на вриједност крајњих залиха, израчунати према овој
методи, утичу све цијене плаћене током године, као вриједност почетних залиха.
ФИФО - метода
Ефекат ФИФО методе је вредновање крајњих залиха по посљедним

трошковима; односно укључивање прве набавне вриједности у набавну
вриједност продате робе.
12.000 кг – 11.000 кг = 1.000 кг
1.000 кг x 14 КМ/кг = 14.000 КМ
Напомена: ФИФО метода по периодичном систему вођења залиха смањује

набавну вриједност продате робе и на тај начин проузрокује повећање бруто
добити у билансу успјеха у овом примјеру, јер се роба константно набављала по
већим цијенама у односу на почетну.
ЛИФО - метода
Ефекат ЛИФО методе је да се залихе вреднују по најранијим набавним цијенама

и да се набавне вриједности посљедње набавне робе укључују у трошкове
продате робе.
12.000 кг – 11.000 кг = 1.000 кг
1.000 кг x 10 КМ/кг = 10.000 КМ
106
Напомена: ЛИФО метода по периодичном систему вођења залиха повећава
набавну вриједност продате робе и на тај начин проузрокује смањење бруто
добити у билансу успјеха у овом примјеру, јер је почетна вриједност залиха била
мања у односу на крајњу вриједност.
3. ВРЕДНОВАЊЕ ЗАЛИХА ПРЕМА КОНТИНУИРАНОМ

СИСТЕМУ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА
За разлику од периодичног система вођења залиха, код континуираног (сталног)

система вођења залиха води се стална евиденција количине и набавне цијене
робе онако како се дешавају набавке и продаје.
Према континуираном систему вођења залиха, набавне вриједности

продате робе се акумулирају како се продаје обављају, а набавна вриједност
се преноси са рачуна залихе на рачун набавна вриједност продате робе.
Вриједност крајњих залиха представља стање рачуна Залихе.
Метод специфичне идентификације
Вредновање залиха и набавне вриједности продате робе коришћењем методе

специфичне идентификације по континуираном систему даје исти резултат као и
по периодичном систему, јер се набавна вриједност продате робе и крајњих
залиха заснивају на трошковима идентификованих проданих ставки и ставки на
складишту. Континуирани систем вођења залиха олакшава коришћење методе
специфичне идентификације јер се води детаљна евиденција набавке и продаје.
Метод просјечне цијене
Салдо рачуна (стање) = Укупна вриједност / укупна количина

набављене робе набављене робе
Почетне залихе 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000 КМ

Прва набавка 4.000 кг по 12 КМ/кг 48.000 КМ
Друга набавка 2.000 кг по 13 КМ/кг 26.000 КМ
Стање 7.000 кг по 12 КМ/кг 84.000 КМ
Утрошак 5.000 кг по 12 КМ/кг 60.000 КМ
Набавка 3.000 кг по 15 КМ/кг 45.000 КМ
Стање 5.000 кг по 13,80 КМ/кг 69.000 КМ
Утрошак 4.000 кг по 13,80 КМ/кг 55.200 КМ
Стање 1.000 кг по 13.80 КМ/кг 13.800 КМ
Набавка 2.000 кг по 14 КМ/кг 28.000 КМ
Стање 3.000 кг по 13,93 КМ/кг 41.800 КМ
Утрошак 2.000 кг по 13,93 КМ/кг 27.860 КМ
Крајње залихе 1.000 кг по 13,93 КМ/кг 13.940 КМ
ФИФО - метода
107

Утрошак (5.000 кг) 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000 КМ
4.000 кг по 12 КМ/кг 48.000 КМ
Трећа набавка 3.000 кг по 15 КМ/кг 45.000 КМ
2.000 кг по 15 КМ/кг 30.000 КМ
Четврта набавка 2.000 кг по 14 КМ/кг 28.000 КМ
1.000 кг по 14 КМ/кг 14.000 КМ
Крајње залихе 1.000 кг по 14 КМ/кг 14.000 КМ
ЛИФО - метода

3.000 кг по 12 КМ/кг 36.000 КМ
1.000 кг по 12 КМ/кг 12.000 КМ
Трећа набавка 3.000 кг по 15 КМ/кг 45.000 КМ
1.000 кг по 12 КМ/кг 12.000 КМ
Четврта набавка 2.000 кг по 14 КМ/кг 28.000 КМ
Крајње залихе 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000 КМ
Методе вредновања залиха
ФИФО или
ЗЕМЉА ЛИФО
просјечна цијена
Аустралија дозвољена није дозвољена
Канада дозвољена дозвољена
Данска дозвољена није дозвољена
Француска дозвољена није дозвољена
Њемачка дозвољена дозвољена
Јапан дозвољена дозвољена
Шпанија дозвољена дозвољена
Шведска дозвољена није дозвољена
Швајцарска дозвољена није дозвољена
Велика Британија дозвољена није дозвољена
САД дозвољена дозвољена
108
Напомена: Свака од ових метода вредновања залиха је у принципу прихватљива
за коришћење приликом израде финансијских извјештаја, али ниједна од њих се
не може сматрати савршеном. На основу приказаних примјера, ЛИФО метода
најбоље одговара билансу успјеха јер суочава приходе и текуће набавне
вриједности продате робе. Али она није најбоља мјера вриједности залиха у
текућем билансу стања, посебно у случају дужег периода повећања или
смањења цијена. ФИФО метода, с друге стране, најбоље одговара билансу стања
јер су крајње залихе најближе текућој вриједности и због тога се добија
реалистичнији преглед текућих финансијских средстава предузећа.
4. ПРИМЈЕНА ЛЦМ ПРАВИЛА

У претходном излагању назначили смо да залихе водимо по набавној
вриједности. Међутим, ако тржишна вриједност залиха падне испод њихове
набавне вриједности (физичким уништењем, застаријевањем или падом цијене),
долази губитка. Овај губитак се може признати смањивањем вриједности
залиха на њихову тржишну вриједност. Израз тржишна вриједност,
означава нето продајну цијену, односно износ за који роба може бити
продата. Комитет за међународне рачуноводствене стандарде наводи:
„Залихе треба да се вреднују по набавној вриједности или нето продајној
вриједности, зависно од тога шта је ниже“. Термин нето продајна
вриједност се дефинише као „процијењена продајна цијена у току редовног
пословања умањена за процијењене трошкове довршења и процијењене
трошкове нужне за остварење продаје“.
Постоје три основне методе вредновања залиха по ЛЦМ правилу:
1. метода ставка по ставка

2. метода основних категорија
3. метода укупних залиха
4.1. Метода „Ставка по ставка“
Код ове методе набавна и тржишна вриједност се упоређују за сваку ставку

залиха. Свака појединачна ставка се онда вреднује по својој нижој вриједности.
109
ПРИМЈЕР СА РЈЕШЕЊЕМ:
1) Предузеће располаже са двије основне категорије залиха за које су

количина ( кол ), набавна вриједност по јединици (нв) и тржишна вриједност по
јединици (тв) исказани на следећи начин:
количина набавна вриједност тржишна вриједност

Категорија 1
Ставка 1.1. 350 КМ 1,48 1,49
Ставка 1.2. 300 КМ 2,39 2,40
Ставка 1.3. 250 КМ 1,72 1,63
Ставка 1.4. 300 КМ 1,95 1,93
Категорија 2:
Ставка 2.1. 200 КМ 1,88 1,85
Ставка 2.2. 150 КМ 3,05 3,00
Ставка 2.3. 350 КМ 4,05 4,10
Ставка 2.4. 200 КМ 2,98 2,99
Извршити вредновање залиха применом ЛЦМ правила методом '' ставка по

ставка'', објаснити добијени резултат.
РЈЕШЕЊЕ:
ЛЦМ правила „Ставка по ставка“
количина набавна тржишна нижа

вриједност вриједност вриједност
Ставка 1.1. 350 КМ 1,48 1,49 518
Ставка 1.2. 300 КМ 2,39 2,40 717
Ставка 1.3. 250 КМ 1,72 1,63 407,5
Ставка 1.4. 300 КМ 1,95 1,93 579
Укупно 2.221,5
Категорија 2:
Ставка 2.1. 200 КМ 1,88 1,85 370
Ставка 2.2. 150 КМ 3,05 3,00 450
Ставка 2.3. 350 КМ 4,05 4,10 1.417,5
Ставка 2.4. 200 КМ 2,98 2,99 596
Укупно 3.833,5
УКУПНО 5.055
110
4.2. Метод основних категорија
Метода основних категорија представља упоређивање укупне набавне и укупне

тржишне вриједности за сваку категорију ставки. Затим се свака категорија
вреднује по нижем износу.
1) Извршити вредновање залиха применом ЛЦМ правила методом ''

основних категорија'', и објаснити добијени резултат:
По јединици Укупно нижа вриједност

Количина набавна тржишна набавна тржишна
Ставка 1.1. 200 1.50 1.65
Ставка 1.2. 350 2.41 2.30
Ставка 1.3. 300 1.90 1.89
Ставка 2.1. 400 3.20 3.21
Ставка 2.2. 250 1.20 1.30
Ставка 2.3. 150 4.30 4.35
Ставка 2.4. 300 2.80 2.70
РЈЕШЕЊЕ:
ЛЦМ правила " основних категорија"
По јединици Укупно нижа

Количина набавна тржишна набавна тржишна вриједност
Ставка 1.1. 200 1.50 1.65 300 330
Ставка 1.2. 350 2.41 2.30 843.5 805
Ставка 1.3. 300 1.90 1.89 570 567
Укупно: 1.713.5 1.702 1.702
Ставка 2.1. 400 3.20 3.21 1.280 1.284
Ставка 2.2. 250 1.20 1.30 300 325
Ставка 2.3. 150 4.30 4.35 645 652.5
Ставка 2.4. 300 2.80 2.70 840 810
Укупно: 3.065 3.071.5 3.065
Залихе по ЛЦМ 4.767
111
5. ПРОЦЈЕНА ВРИЈЕДНОСТИ КРАЈЊИХ ЗАЛИХА
У сврху процјене вриједности крајњих залиха најчешће коришћене методе су:
 Малопродајна метода процјене залиха

 Метода бруто марже
5.1. Малопродајна метода процјене залиха
Метода процјењивања вриједности крајњих залиха која се користи у

малопродајним предузећима, по којој се малопродајна вриједност залиха
умањује за коефицијент који се израчунава као набавна цијена/малопродајна
вриједност.
Разлози њене употребе првенствено се заснивају на захтјевима менаџера да се

финансијски извјештаји припремају у краћим временским периодима (једном
мјесечно). Како је физичко пребројавање залиха дуготрајан и скуп процес,
умјесто њега се користи малопродајна метода да би се процијенила вриједност
расположивих залиха. Друго, пошто роба у малопродајним објектима обично
има наљепницу с цијеном и универзалну шифру производа, уобичајено је да се
изврши физичко инвентарисање по продајној цијени из ових наљепница и
шифара.
Укупна вриједност се затим своди на набавну вриједност коришћењем

малопродајне методе.
1) Извршити процјену залиха примјеном малопродајне методе ако су

дати следећи показатељи (нв = набавна вриједност, мпв = малопродајна
вриједност):
1. Почетне залихе нв. 50.000 КМ мпв. 80.000 КМ

2. Нето набавке у периоду нв. 118.000 КМ мпв. 117.000 КМ
3. Зависни трошкови набавке нв. 7.000 КМ
4. Нето приход од продаје 200.000 КМ
112
РЈЕШЕЊЕ:
Процјена залиха методом " Малопродајна метода ".
Набавна Малопродајна
Вриједност вриједност
Почетне залихе 50.000 80.000

Нето набавке за период
( искључујући превоз са складишта) 118.000 170.000
Превоз до складишта 7.000
Роба расположива за продају 125.000 250.000
Коефицијент набавна вриједност /
Продајну вриједност
( 125.000 / 250.000 ) = 50%
Нето приход од продаје у току периода 200.000
Процијењене крајње залихе
малопродајном методом 50.000
малопродајна цијена 50%
Процијењена вриједност крајњих залиха 25.000
Коефицијент набавна
= ( 50.000 x 50% ) / 100 = 25.000
малопродајна
цијена
5.2. Метода бруто марже
Метода бруто марже користи се када се не води евиденција малопродајних

цијена почетних залиха и набавки. Ова метода се сматра прихватљивом за
процјену набавне вриједности залиха у периодичним извјештајима, али није
прихватљива за вредновање залиха у годишњим финансијским извјештајима.
Поступак методе бруто марже подразумјева да се првенствено израчуна набавну

вриједност робе расположиве за продају на уобичајен начин. И под два,
неопходно је процјенити трошкове продате робе одузимајући процијењену
бруто маржу од прихода од продај. И на крају коначно треба одузети процјењену
набавну вриједност продате робе од набавне вриједности робе расположиве за
продају да бисте дошли до процијењене вриједности крајњих залиха.
113
1) Извршити процјену залиха применом методе бруто марже ако су дати

следећи показатељи:
1. Почетне залихе по набавној вредности 80.000 КМ

2. Набавке у току периода ( са ЗТН ) по набавној вредности 620.000 КМ
3. Приходод продаје по продајној вредности 800.000 КМ
4. Просјечна бруто маржа 30 %
Објасните разлике наведене методе вредновања залиха и малопродајне методе.
РЈЕШЕЊЕ:
МЕТОДА БРУТО МАРЖЕ
1. Почетне залихе по набавној вриједности 80.000

Набавке по набавној вриједности
( Укључујући трошкове превоза )
2. Набавна вриједност робе расположиве за продају 620.000
3. Умањену за процијењену набавну вриједност продате робе 700.000
4. Приходи од продаје по продајној цијени 800.000
Умањени за процијењену бруто маржу од 30% 240.000
5. Процијењена набавна вриједност продате робе 560.000
6. Процијењена вриједност крајњих залиха (3 – 5) 160.000
114
115
ТЕСТОВИ СА
РЈЕШЕЊИМА
116
117
ТЕСТ БРОЈ 1
1) АД " Ревидере " Бијељина имало је на дан 01.01.2009.

године следеће стање средстава и извора средстава:

- Акредитиви – страна валута 10.000 KM
- Аванси за некретнине, постројења, опрему и
инвестиционе некретнине 40.000 KM
- Потраживања од извозника 50.000 KM
- Краткорочни кредити у иностранству (232) 30.000 KM
- Резервисања за трошкове у гарантном року 20.000 KM
- Обавезе према запосленима 50.000 KM
- Нераспоређени добитак ранијих година 20.000 KM
- Акцијски капитал – приоритетне акције 200.000 KM
- Акцијски капитал – обичне акције израчунати
Почетни биланс је потребно саставити по принципу ФУНКЦИОНАЛНОСТИ.
2) Новоосновано предузеће је у току обрачунског периода

имало следеће пословне активности:
11. Компанија купује земљиште у износу од 15.000КМ и двије машине у
износу од 30.000КМ и исплаћује готовински (вриједност једне машине је
15.000 КМ);
11.000КМ;
8.000КМ;
14. Компанија продајом производа остварила је приход у износу од 6.000КМ
који је дјелимично наплаћен у износу од 3.500КМ;
16. Компанија у будућности планира да закупи пословни простор у
новоизграђеном тржном центру;
17. Запосленим није исплаћена зарада у износу од 3.800КМ;

обавезе и капитал преко одговарајућих рачуна. Успоставити основну
рачуноводствену једначину и објаснити сваку трансакцију властитог капитала
по типу. Потребно је приказати да ли је компанија у овом периоду пословала са
губитком или добитком и израчунати њихову вриједност.
118
3) Потребно је прокњижити следеће промјене у дневник и

на рачуне главне књиге:
а) Са жиро и текућег рачуна је подигнуто готовине у износу од 4.000КМ
која је примљена у благајну, ради измирења обавезе према добављачима за
достављену фактуру број 11 набавке материјала у износу од 4.000КМ
(фактура је реализована готовински);
б) Према фактури број 25 набављен је материјал у вриједности од

10.000КМ, фактура за купљени материјал плаћена је мјеницом, мјеница је према
изводу број 23 о доспијећу реализована;
в) 1) Зашто се рачуноводство сматра информационим системом?
2) Дефинишите средства, властити капитал и обавезе и напишите

формулу рачуноводствене једначине?
3) Дефинишите финансијски извјештај, и три главна финансијска

извјештаја путем којих се преносе рачуноводствене информације?
Шта је профитабилност и ликвидност ?
4) Објаснити како се могу дефинисати пословне трансакције, приходи и

расходи?
5) Навести по три екстерна и интерна корисника информација које

пружају финансијски извјештаји, за доношење њихових пословних
одлука?
6) Написати наслове класа од класе 0 до класе 8, и објаснити разлику

између синтетичких и аналитичких рачуна?
119
РЈЕШЕЊЕ
1) Почетни биланс
Aктива Пасива
ОПИС ИЗНОС OПИС ИЗНОС
Нематеријална улагања у Акцијски капитал –
припреми 400.000 обичне акције 345.000
Грађевински објекти 180.000 Акцијски капитал –
Исправка вриједности приоритетне акције 200.000
грађевинских објеката 35.000 Нераспоређени добитак
Аванси за некретнине, ранијих година 20.000
постројења, опрему и Резервисања за 20.000
инвестиционе некретнине 40.000 трошкове у гарантном
Потраживања од извозника 20.000 року
Краткорочни кредити у Добављачи у земљи 20.000
иностранству 30.000 Обавезе према
Акредитиви – страна валута 10.000 запосленима 50.000
Губитак изнад висине Одложене пореске
капитала 20.000 обавезе 10.000
УКУПНА АКТИВА 665.000 УКУПНА ПАСИВА 665.000
Акцијски капитал обичне акције =665.000–320.000= 345.000KM
2) Рачуноводствена једначина

ГотовинаПотр. Земљи Машине Матер Осн.кап Задр. зар.
120.000 120.000
-45.000 15.000 30.000
s. 75.000 15.000 30.000 120.000
11.000 11.000
s. 75.000 11.000 15.000 30.000 120.000 11.000
10.000 10.000
s.75.000 11.000 15.000 30.000 10.000 10.000 120.000 11.000
3.500 2.500 6.000
s.78.500 13.500 15.000 30.000 10.000 10.000 120.000 17.000
5.000 5.000
s.83.500 18.500 15.000 30.000 10.000 10.000 120.000 17.000
3.800 3.800
s.83.500 18.500 15.000 30.000 10.000 13.800 120.000 13.200
1.500 1.500
s.82.000 18.500 15.000 30.000 10.000 13.800 120.000 11.800
120
Дневник
Одложене пореске обавезе 495 10.000
I. a) Прелазни рачун 2419 4.000
Пословни рачун-домаћа валута 241 4.000
Пренос средстава
Прелазни рачун 2419 4.000
Средства примљена у благајну
Набавка материјала 100 4.000
По фактури број 11
Благајна 243 4.000
За измирене обавезе
б) Набавка материјала 100 10.000
По фактури фактури 25
Обавезе за издате мјенице 435 10.000
Реализација мјенице
121
015-Нематеријална улагања у прип. 021- Грађевински објекти

пс 400.000 пс 180.000
028-Аванси за некретнине, постројења, 210- Потраживања од извозника

пс 40.000 пс 20.000
232- Краткорочни кредити у иностр. 245-Акредитиви – страна валута

пс 30.000 пс 10.000
290- Губитак изнад висине капитала 0219-Исправка вриједности г.о.

пс 20.000 пс 35.000
700- Рачун отварања 300- Акцијски капитал обичне а.

пс 665.000 пс 665.000 пс 345.000
301-Акцијски капитал приорит. а. 340- Нераспоређени добитак ран.го

пс 200.000 пс 20.000
400- Резервисања за трошкове у гар 432- Добављачи у земљи

пс 20.000 пс 20.000
463- Обавезе према запосленима 495- Одложене пореске обавезе

пс 20.000 пс 10.000
2419- Прелазни рачун 241 – Пословни рачун домаћа в.

4.000 4.000 10.000 4.000
246- Благајна-домаћа валута 432- Добављачи у земљи

4.000 4.000 4.000 4.000
100- Набавка материјала 435- Обавезе за издате мјенице

4.000 10.000 10.000
Биланс успјеха састављен на основу података из рачуноводствене једначине
БИЛАНС УСПЈЕХА
Расходи Приходи
Расходи плата 3.800 Приходи од услуга 11.000

Приходи од продаје
производа 6.000
Укупниприходи 17.000
Укупни расходи 3.800
TEST BROJ 2
122
1) АД „Димекс“ Бијељина имало је на дан 01.01.2009. године
следеће стање средстава и извора средстава:
- Потраживања од државних органа и организација 10.000 KM

- Goodwill 40.000 KM
- Дугорочне обавезе по финансијском лизингу у
земљи 30.000 KM
- Пословни рачун – домаћа валута 50.000 KM
- Разграничени трошкови по основу обавеза 20.000 KM
- Емисиона премија 40.000 KM
- Обавезе за дивиденде 10.000 KM
- Постројења и опрема намјењени продаји 20.000 KM
- Обавезе према повезаним правним лицима 40.000 KM
- Исправка вриједности постројења и опреме 50.000 KM
Саставити почетни биланс по принципу ФУНКЦИОНАЛНОСТИ.

1. Оснивачи су уложили 12.000 обичних акција чија је номинална

вриједност акције 10КМ, у замјену за 10.000 обичних акција;
13.000КМ и исплаћује готовински;
15.000КМ;
10.000КМ, фактура је одмах готовински реализована у износу од
4.000КМ;
5. Компанија је закупила пословни простор у новоизграђеном тржном
центру у износу од 2.000КМ који је готовински платила;
8.000КМ који је у потпуности наплаћен;
8. Доспјели рачун за електричну енергију плаћен је готовински у износу
од 5.000КМ;

рачуноводствену једначину, и приказати финансијски положај компаније у овом
периоду.
123
3) Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2008 и

2009 годину по периодичном систему вођења залиха ако су
познати следећи подаци:
НАЗИВ 2008 2009

Нето продаја израчунати 455.000 КМ
Трошкови промоције продаје 4.000 КМ
Залихе (31.12.2007. године) 50.000 КМ
Порез на добит (по стопи од 10 %) израчунати израчунати
Расходи канцеларијских плата 3.000 КМ
Поврат од продаје и исправке 30.000 КМ
Залихе (31.12.2008. године) 55.000 КМ
Расходи за опште осигурање 6.000 КМ
Трошкови транспорта израчунати
Залихе (31.12.2009. године) 65.000 КМ
Поврат куповине и исправке 10.000 КМ
Укупни општи и административни трошкови израчунати 15.000 КМ
Нето трошак набавке израчунати 130.000 КМ
Нето добит израчунати израчунати
4) Израчунати малопродајну цијену робе ако је набављено 1.000 кг робе

по цијени 80КМ/кг, одобрен рабат добављача 5%, трошкови утовара и истовара
2.000КМ. Предузеће на набављену робу зарачунава 10% разлике у цијени и
обрачунава ПДВ стопи од 17%.
5) Потребно је следеће пословне промјене прокњижити у дневиик и

пренијети на рачуне главне књиге:
 05.04. За потребе набавке производа отворен је акредитив у износу од

30.000КМ;
 08.04. По фактури добављача број 23 набављен је материјал у износу од
22.000КМ;
 10.04. Обавезе према добављачима измирене су у цијелом износу;
 12.04. Вишак издвојених средстава враћен је на пословни рачун;
124
РЈЕШЕЊЕ
Goodwill 40.000 Акцијски капитал о.а. 200.000
Постројења и опрема 130.000 Акцијски капитал п.а. 240.000
Исправка вриједности Емисиона премија 40.000
постројења и опреме 50.000 Дугорочне обавезе по
Постројења и опрема финансијском лизингу
намјењени продаји 20.000 у земљи 30.000
Купци – повезана правна Обавезе према
лица 300.000 повезаним правним
Потраживања од државних лицима 40.000
органа и организација 10.000 Обавезе за дивиденде 10.000
Пословни рачун – домаћа
валута 50.000
Благајна-домаћа валута 30.000
Разграничени трошкови по
основу обавеза 20.000
Акцијски капитал обичне акције=550.000–350.000 =200.000KM

ГотовинаПотр. Земљи зграда Матер Осн.кап задр. Зар
120.000 120.000
33.000 20.000 13.000
s. 87.000 20.000 13.000 120.000
15.000 15.000
s. 87.000 20.000 13.000 120.000 15.000
4.000 10.000 6.000
s. 83.000 15.000 20.000 13.000 10.000 6.000 120.000 15.000
2.000 2.000
s. 81.000 20.000 13.000 10.000 6.000 120.000 13.000
8.000 8.000
s. 89.000 15.000 20.000 13.000 10.000 6.000 120.000 21.000
7.000 7.000
s.96.000 8.000 20.000 13.000 10.000 6.000 120.000 21.000
5.000 5.000
s.91.000 8.000 20.000 13.000 10.000 6.000 120.000 16.000
1.000 1.000
125
s.90.000 8.000 20.000 13.000 10.000 6.000 120.000 15.000
126
Дневник
Редни Број
број конта
П.Б. Goodwill 012 40.000
Постројења и опрема 022 130.000
Постројења и опрема намјењени
продаји 144 20.000
Купци – повезана правна лица 200 300.000
Потраживања од државних органа
и организација 223 10.000
Пословни рачун – домаћа валута 241 50.000
Разграничени трошкови по основу
обавеза 282 20.000
Исправка постројења и опреме 0229 50.000
Акцијски капитал обичне акц. 300 200.000
Акцијски капитал приорит. ак. 301 240.000
Емисиона премија 320 40.000
Дугорочне обавезе по
финансијском лизингу у земљи 414 30.000
Обавезе према повезаним
правним лицима 415 40.000
Обавезе за дивиденде 461 10.000
5) Акредитиви-домаћа валута 244 30.000
Пословни рачун–домаћа валута 241 30.000
За отварање акредитива
Акредитиви-домаћа валута 244 22.000
Акредитиви-домаћа валута 244 8.000
За пренос средстава
Поврат средстава
127
4) Малопродајна цијена робе
Фактурна цијена 80.000

Рабат 5% 4.000
Нето фактурна вриједност 72.000
Зависни трошкови набавке 2.000
Набавна вриједност 74.000
Разлика у цијени( по стопи 10 % ) 7.400
Вриједност робе без пореза на промет 81.400
ПДВ ( по стопи 17% ) 13.838.
Малопродајна вриједност побе са порезом на
95.238
промет
Малопродајна цијена 95,238
Малопродајна цијена робе = 95.238 КМ / 1.000 кг = 95,238
3) Биланс успјеха трговачког предузећа
2008 2009
Бруто продаја 400.000КМ

Набавка / куповина 110.000 КМ
Поврат од куповине и исправке 10.000 КМ
Нето набавна вриједност робе 100.000 КМ
Укључена возарина 5.000 КМ
Трошкови транспорта 4.000 КМ
Трошкови промоције продаје 7.000 КМ
расходи 9.000 КМ 15.000 КМ
128
012- Goodwill 022- Постројења и опрема

пс 40.000 пс 130.000
144- Постројења и опрема намј. прод. 200- Купци – повезана правна лица
пс 20.000 пс 300.000
223- Потраживања од државних о. и о. 241- Пословни рачун – домаћа в.

пс 10.000 пс 50.000 5. 30.000
5. 8.000
246- Благајна-домаћа валута 282- Разграничени трошкови

пс 30.000 пс 20.000
0229-Исправка постројења и опреме 700-Рачун отварања главне књиге

пс 50.000 пс 550.000 пс 550.000
300-Акцијски капитал- обичне а. 301-Акцијски капитал-приорит. а.

пс 200.000 пс 240.000
320- Емисиона премија 411- Дугорочне обавезе по финан.

пс 40.000 пс 30.000
129
415- Обавезе према повезаним прав. л. 461- Обавезе за дивиденде
пс 40.000 пс 10.000
244-Акредитив-домаћа валута 100-Набавка материјала

5. 30.000 5. 22.000 5. 22.000
5. 8.000
432-Добављачи у земљи 2419-Прелазни рачун

22.000 5. 22.000 5. 8.000 5. 8.000
Биланс стања на основу података из рачуноводствене једначине
БИЛАНС СТАЊА
Средства Властити капитал
Земљиште 20.000 КМ Основни капитал 120.000 КМ

Зграде 13.000 КМ Задржана зарада 15.000 КМ
Материјал 10.000 КМ
Потраживања 8.000 КМ Обавезе 6.000 КМ
Готовина 90.000 КМ
Укупна актива 140.000 КМ Укупна пасива 140.000 КМ
ТЕСТ БРОЈ
3
1) АД "Металоградња" Бијељина имало је на дан 01.01.2009.

- Готови производи-планске цијене 180.000 KM

- Учешће у капиталу зависних правних лица 10.000 KM
- Остала краткорочна потраживања 40.000 KM
- Обавезе по основу комисионе и консигнационе
продаје 20.000 KM
- Унапријед обрачунати расходи периода 20.000 KM
- Дугорочне обавезе по фер вриједности кроз биланс
успјеха 50.000 KM
- Одступање од планских цијена Готових производа
- Обавезе за нето зараде које се рефундирају 10.000 KM
- Роба у стоваришту 20.000 KM
- Инвестиционе некретнине 20.000 KM
130

1. Оснивачи су уложили 19.000 обичних акција чија је номинална

вриједност акције 10КМ;
2. Компанија купује земљиште у износу од 15.000КМ и двије машине
у износу од 30.000КМ и исплаћује готовински (вриједност једне
машине је 15.000 КМ);
11.000КМ;
8.000КМ;
6.000КМ који је дјелимично наплаћен у износу од 3.500КМ;
7. Компанија је другом предузећу без накнаде уступила једну машину;
9. Остварен приход продајом производа у износу од 16.800КМ, који је
у потпуности наплаћен;
обавезе и капитал преко одговарајућих рачуна. Потребно је на основу подата из
рачуноводствене једначине објаснити да ли је дошло до повећања или смањења
готовине.

2009 годину по континуираном систему вођења залиха ако су
НАЗИВ 2008 2009

Нето продаја израчунати 480.000 КМ
Трошкови пропаганде продаје 5.000 КМ
Залихе (31.12.2007. године) 70.000 КМ
Укупни трошкови продаје израчунати 20.000 КМ
Порез на добит (по стопи од 10 %) израчунати Израчунати
Расходи канцеларијских плата израчунати
Залихе (31.12.2008. године) 55.000 КМ
Нето набавна вриједност робе израчунати 120.000 КМ
Залихе (31.12.2009. године) 40.000 КМ
Поврат куповине и исправке 10.000 КМ
131
трошкови 15.000 КМ 15.000 КМ
Нето добит израчунати израчунати
4) а) На дан 01.01.2009. године агенција " А " је купила материјал за

цртање у вриједности од 2.400КМ. Пошто је агенција урадила много
илустрација за клијенте током мјесеца, вођењем залиха установљено је на дан
31.01. 2009. године, да је за мјесец јануар утрошено материјала за цртање у
вриједности од 600КМ. Потребно је помоћу корективних књижења
прокњижити утрошак материјала за мјесец јануар, и уз претпоставку да
агенција планира у будућности да троши мјесечно исти износ материјала као за
мјесец јануар, потребно је израчунати на крају којег мјесеца залихе
канцеларијског материјала ће бити у потпуности утрошене.
б) Агенција " А " процијенила је да ће њена опрема за цртање у вриједности од

4.800КМ трајати 2 године (24 мјесеца) и да ће на крају тог периода бити
безвриједна. Потребно је израчунати и прокњижити мјесечну амортизацију?
(Претпоставка је да се опрема троши у истом износу мјесечно).
132
РЈЕШЕЊЕ
Улагања у развој 400.000 Акцијски капитал-
Инвестиционе некретнине 20.000 обичне акције 375.000
Учешће у капиталу зависних Акцијски капитал-
правних лица 10.000 приоритетне акције 200.000
Готови производи-планске Обавезе за нето зараде
цијене 180.000 које се рефундирају 50.000
Одступање од планских Обавезе по основу
цијена Готових производа комисионе и
(позитивно) 35.000 консигнационе продаје 20.000
Роба у стоваришту 20.000 Унапријед обрачунати
Остала краткорочна расходи периода 20.000
потраживања 40.000
Потраживања за
нефактурисане приходе 30.000
ГотовинаПотр. Земљиш. Машине материј. Осн.кап задр. Зар
190.000 190.000
45.000 15.000 30.000
с.145.000 15.000 30.000 190.000
11.000 11.000
с.145.000 11.000 15.000 30.000 190.000 11.000
8.000 8.000
с.145.000 11.000 15.000 30.000 8.000 8.000 190.000 11.000
3.500 2.500 6.000
с.148.500 13.500 15.000 30.000 8.000 8.000 190.000 17.000
5.000 5.000
с.153.500 8.500 15.000 30.000 8.000 8.000 190.000 17.000
15.000 15.000
с.153.500 8.500 15.000 15.000 8.000 8.000 190.000 2.000
3.800 3.800
с.153.500 8.500 15.000 15.000 8.000 11.800 190.000 -1.800
16.800 16.800
с.170.300 8.500 15.000 15.000 8.000 11.800 190.000 15.000
1.000 1.000
с.169.300 8.500 15.000 15.000 8.000 11.800 190.000 14.000
133
ДНЕВНИК
Редни Број
број конта
П.Б. Улагања у развој 010 400.000
Инвестиционе некретнине 023 20.000
Учешће у капиталу зависних
правних лица 040 10.000
Готови производи-планске цијене 120 180.000
Роба у стоваришту 132 20.000
Остала краткорочна потраживања 226 40.000
Потраживања за нефактурисане
приходе 281 30.000
Одступање од планских цијена
Готових производа
(позитивно) 1209 35.000
Акцијски капитал-обичне акције 300 375.000
Акцијски капитал-приоритетне
акције 301 200.000
Обавезе за нето зараде које се
рефундирају 416 50.000
Обавезе по основу комисионе и
консигнационе продаје 442 20.000
Унапријед обрачунати расходи
периода 490 20.000
4) КОРЕКТИВНО КЊИЖЕЊЕ
дугује потражује
Трошкови материјала за цртање 600 КМ

Материјал за цртање 600 КМ
Материјал за цртање трошкови материјала за цртање

2.400 КМ 600 КМ 600 КМ
Материјал за цртање агенција може користити још 3 (три) мјесеца, тј. до

31.04.2009. године
134
Б) Амортизација
Трошкови амортизације опреме за цртање 200 КМ

Акумулисана амортизација 200 КМ
акумулисана трошкови
Опрема за цртање амортизација амортизације
4.800КМ 200 КМ 200 КМ
Извјештај о току готовине на основу података из рачуноводствене

једначине
ИЗВЈЕШТАЈ О ТОКУ ГОТОВИНЕ
Готовински ток из редовних активности

Потраживања 8.000 КМ
Материјал 8.500 КМ
Обавезе 11.800 КМ 4.700 КМ
Нето готовински ток из редовних активности 10.300 КМ
Готовински ток из инвестиционих активности
Куповина земљишта 15.000 КМ

Куповина машина 15.000 КМ
Нето готовински ток из инвестиционих активности 30.000 КМ
Готовински ток из финансијски активности
Улагање акционара 190.000 КМ

Дивиденда 1.000 КМ
Нето готовински ток из финансијски активности 189.000 КМ
Нето повећање смањење готовине
Готовина на крају мјесеца 169.300 КМ
135
5) Биланс успјеха трговачког предузећа
За 2008. годину
Први дио:

- Набавка 150.000 КМ
- Поврат набавке 10.000 КМ
- Нето набавна вриједност 140.000 КМ
Други дио:

- Набавна вриједност продате
2008 2009

Трошкови пропаганде продаје 5.000 КМ
136
За 2009. годину
Први дио:

- Нето набавна вриједност 120.000 КМ
Други дио:

- Набавна вриједност продате
010-Улагање у развој 023- Инвестиционе некретнине

пс 400.000 пс 20.000
040-Учешће у капиталу зав. пр. лиц. 120-Готови производи-планске циј.

пс 10.000 пс 180.000
132-Роба у стоваришту 226- Остала краткорочна потраж.

пс 20.000 пс 40.000
281- Потраживања за нефактурисане прих. 1209-Одступање од п.ц. Готових п.

пс 30.000 пс 35.000
700- Рачун отварања главне књиге 300-Акцијски

капитал-обичне а.
пс 665.000 пс 665.000 пс 375.000
301-Акцијски капитал-приорит. акц. 416- Обавезе за нето зараде које р.

пс 200.000 пс 50.000
442- Обавезе по основу коми.и конс. п 490- Унапријед обрачунати рас п

пс 20.000 пс 20.000
137
ИСПИТНИ ЗАДАЦИ СА
РЈЕШЕЊИМА
138
ЗАДАТАК БРОЈ 1
АД " РЕВИДЕРЕ " Бијељина имало је на дан 01.01.2009. године

следеће стање средстава и извора средстава:

- Обавезе за порез на остала лична примања 45.000 KM
- Порез на додату вриједност у датим авансима 20.000 KM
- Нематеријална улагања намијењена продаји 10.000 KM
- Потраживања за преплаћене остале порезе и доприносе 40.000 KM
- Одступање од планских цијена готових производа (позитивно) 20.000 KM
- Материјал (1.000 кг по 10,00KM) 10.000 KM
- Пословни рачун – домаћа валута 100.000 KM
- Статутарне резерве 50.000 KM
- Нето приход од самосталне дјелатности 80.000 KM
- Исправка вриједности постројења и опреме 122.000 KM
- Издвојена новчана средства 30.000 KM
- Резервисања за трошкове у гарантном року 60.000 KM
- Обавезе према увознику 30.000 KM
- Готови производи (планске цијене) 240.000 KM
- Обавезе за доприносе који терете трошкове 30.000 KM
- Потраживања од запослених 40.000 KM
- Роба у складишту 10.000 KM
- Унапријед плаћени порез 10.000 KM
- Акцијски капитал-приоритетне акције (9.000 акција по 30KM) израчунати
- Акцијски капитал-обичне акције израчунати
139
140
1) Извршити обрачун материјала и процијенити вриједност залиха

примјеном ЛИФО метода по периодичном и континуираном систему вођења
залиха ако је дато следеће стање и промене стања на рачуну материјала:
почетно стање
прва набавка 3.000 кг по 12.00 КМ/кг
друга набавка 1.000 кг по 14.00 КМ/кг
утрошак 1.000 кг
трећа набавка 5.000 кг по 15.00 КМ/кг
четврта набавка 4.000 кг по 16.00 КМ/кг
Објаснити метод специфичне индетификације.


20.000КМ (земљиште плаћа одмах готовински, а зграду на кредит од
стране извођача радова);
вриједности од 30.000КМ од чега 17.000КМ за готовину, а остатак на
кредит од стране испоручиоца опреме;
4. Компанија планира у будућности да купи двије машине ради
модернизације и развоја производног процеса у износу од 2.000КМ по
једној машини;
17.000КМ;
износу од 2.500КМ, с тим да су одмах платили прву рату у износу од
500КМ;
10.000КМ;
8. Испоручиоцу опреме је уплаћена прва транша кредита у износу од
7.000КМ;
10.000КМ, који је дјелимично наплаћен у износу од 6.500КМ;
12. Одобрена је и исплаћена дивиденда у износу од 1.000КМ;

141
3) За потребе набавке робе предузећу '' Комерц '' је према изводу број 29.
отворен акредитив у износу од 20.000КМ и уплаћен аванс у износу од
30.000КМ. Према фактури добављача број 126/00 набављено је 1.000 кг робе '' А
'' по цијени од 13,00КМ/кг и 3.000 кг робе '' Б '' по цијени од 15,00КМ/кг.
Трошкови превоза, према фактури добављача број 51. износе 1.600КМ, а
трошкови утовара и истовара у властитој режији износе 800 КМ (тржишна
вриједност ових трошкова је 700КМ). Предузеће је робу у превозу осигурало и
за ту услугу осигуравајућа кућа Нешковић-осигурање је предузећу обрачунала
премију у износу од 1.000 КМ за робу А и Б. Роба је ускладиштена након
састављања калкулације са обрачунатом маржом од 14 % за робу А и 15% робу
Б. Фактура за робу плаћена је из отвореног акредитива и аванса, а за разлику је
издата мјеница. Фактура за превоз је плаћена готовински, а за осигурање
дознаком. Издата мјеница реализована је о доспијећу. Из складишта пренијето је
500 комада производа А, и 800 комада производа Б, у њихов малопродајни
објекат. Предузеће је продало са складишта 100 ком. производа А, и 200 ком.
производа Б. Обрачунати остварену разлику у цијени. Ванредним пописом је
утврђен мањак 10 производа робе Б. Обрачунате су зараде запослених за текући
мјесец. Нето износ зарада је 10.000 КМ. ПДВ је обрачунат по стопи од 17%.
4) На основу следећих података саставити скраћену шему '' Мултистеп ''

Биланса успјеха и израчунати зараду по акцији ако је износ одобрених издатих
акција које се налазе изван предузећа 4.500КМ.

Општи и административни трошкови 12.000 КМ
Набавна вриједност продате робе израчунати
Расход за камату 7.000 КМ
Нетодобит израцунати
Поврат од продаје и попусти 48.000 КМ
Бруто продаја израчунати
5) Производно друштво је у новоотвореном погону увело пробну

производњу. У периоду трајања пробне производње настали су следећи
трошкови:
1. Набављено је и утрошено материјала за израду 80.000КМ;
2. Нето зараде 30.000КМ и накнаде нето зарада 4.000КМ;
3. Порез на зараде и накнаде зарада обрачунат је по стопи од 10% а
доприноси на зараде и накнаде зарада по стопи од 42%;
4. Услуге одржавања 6.000КМ;
5. Транспортне услуге 4.000КМ;
6. Остале услуге 2.000КМ;
142
Обавезе за набављени материјал, обавезе за зараде и накнаде зарада и обавезе за

порезе и доприносе измирене су дознаком. Обавезе за услуге одржавања
измирене су мјеницом, обавезе за транспортне услуге измирене су чеком а
обавезе за остале услуге измирене су готовински. О роковима доспјећа мјеница
је реализована преко жиро рачуна а чек преко благајне. Улагања у пробну
производњу су активирана.
6) Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2007,

2008 и 2009. годину по периодичном систему вођења залиха ако су
2007 2008 2009
Бруто продаја 540.000 x x
Поврат од куповине и исправке x 30.000 48.000
Нето продаја x 515.000 x
Нето набавна вриједност робе
Залихе 1.јануар 90.000 x x
Куповина / набавка x 295.000 384.000
Поврат куповине и исправке 15.000 x 52.000
Нето набавна вриједност робе x 250.000 x
Возарина 8.000 30.000 x
Нето трошак набавке x x 340.000
Роба расположива за продају 300.000 335.000 420.000
Залихе 31.децембар 55.000 x 78.000
Набавна вриједност продате робе x 255.000 x
Бруто добит 240.000 x 102.000
Расходи продаје
Расходи транспорта 8.000 x 4.000
Расходи рекламе 10.000 5.500 3.000
Расходи осигурања, продаја x 10.000 9.000
Укупни трошкови продаје 25.000 23.000 x
Расходи канцеларијских плата 7.000 x 7.000
Расходи за опште осигурање 24.000 20.000 x
расходи x 36.000 12.000
Укупни оперативни расходи x x x
Добит прије опорезивања x x x
Порез на добит ( по стопи 10 % ) x x x
НЕТО ДОБИТ x x x
143
РЈЕШЕЊЕ
ПОЧЕТНИ БИЛАНС
Улагања у развој 70.000 Акцијски капитал о.а. 395.000

Goodwill 50.000 Акцијски капитал п.а. 270.000
Постројења и опрема 473.000 Уписане неуплаћене
Исправка вриједности акције 40.000
постројења и опреме 122.000 Статутарне резерве 50.000
Материјал 10.000 Нето приход од
Готови производи (планске самосталне 80.000
цијене) 240.000 дјелатности
Одступање од планских Резервисања за
цијена готових производа трошкове у гарантном 60.000
(позитивно) 20.000 року 30.000
Роба у складишту 10.000 Добављачи у земљи
Нематеријална улагања Обавезе према 30.000
намијењена продаји 10.000 увознику
Купци – повезана правна Обавезе за порез на 45.000
лица 40.000 остала лична примања
Потраживања од запослених Обавезе за доприносе 30.000
Потраживања за преплаћене 40.000 који терете трошкове
остале порезе и доприносе Одложене пореске 20.000
Пословни рачун – домаћа 40.000 обавезе
валута
Издвојена новчана средства 100.000
Порез на додату вриједност 30.000
у датим авансима
Унапријед плаћени порез 20.000
10.000
УКУПНА АКТИВА 1.050.000 УКУПНА ПАСИВА 1.050.000
АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ ОБИЧНЕ АКЦИЈЕ =1.050.000 – 655.000 = 395.000
144
ДНЕВНИК
Редни Број
O П И С Дугује Потражује
број конта
П.Б. Улагања у развој 010 70.000
Goodwill 012 50.000
Материјал 100 10.000
Готови производи (планске цијене) 120 240.000
Роба у складишту 131 10.000
Нематеријална улагања намијењена
продаји 140 10.000
Купци – повезана правна лица 200 40.000
Потраживања од запослених 222 40.000
Потраживања за преплаћене остале
порезе и доприносе 225 40.000
Пословни рачун – домаћа валута 241 100.000
Издвојена новчана средства 243 30.000
Порез на додату вриједност у датим
авансима 272 20.000
Унапријед плаћени порез 280 10.000
Исправка вриједности постројења и
опреме 0229 122.000
готових производа (позитивно) 1209 20.000
Рачун отварања главне књиге 700 1.050.000

Акцијски капитал обичне акције 300 395.000
Акцијски капитал приоритетне акц. 301 270.000
Уписане неуплаћене акције 310 40.000
Статутарне резерве 322 50.000
Нето приход од самосталне
дјелатности 343 80.000
Резервисања за трошкове у
гарантном року 400 60.000
Обавезе према увознику 440 30.000
Обавезе за порез на остала лична
примања 457 45.000
Обавезе за доприносе који терете
трошкове 483 30.000
Одложене пореске обавезе 495 20.000
I. Акредитиви – домаћа валута 244 20.000
1. Дати аванси 150 30.000
За издвојена новчана средства
Обрачун набавке робе 130 58.000
2. Добављачи у земљи 432 58.000
За набавку робе
145
Редни Број
број конта
Донос са стране 1
За трошкове превоза
1300 700
Обрачун набавке робе 4322
4. Добављачи у земљи
700
За трошкове утовара и истовара
5. Остале обавезе из пословања 439 2.900
За трошкове осигурања
ПДВ у примљеним фактурама 270 10.744
6. Пасивна временска разграничења 490 10.744
За обрачунати ПДВ
Роба у складишту 131 72.537,75
7.
Разлика у цијени 1301 9.337,75
Роба примљена у складиште
ПДВ у примљеним фактурама 270 1.587,41
8. Обавезе за учешће у добитку 462 1.587,41
Обрачунати ПДВ на разлику у цијени
Акредитиви – домаћа валута 244 20.000
9. Дати аванси 150 30.000
Измирене обавезе према добављачима
10. Благајна – домаћа валута 434 1.600
За измирене обавезе по фактури број 51
Остале обавезе из пословања 439 2.900
11. Пословни рачун – домаћа валута 241 2.900
Плаћени трошкови осигурања
Остале обавезе из пословања 439 8.000
12. Пословни рачун – домаћа валута 241 8.000
Роба у продавници 133 27.055,62
Разлика у цијени у складишту 1319 2.954,75
Роба у складишту 131 23.124
13.
Разлика у цијени 1332 2.954,75
ПДВ 1339 3.931,62
За остварени приход од продаје
Купци у земљи 201 6.289,45
Наплаћени ПДВ 913,85
14.
Приход од продаје 600 5.375,60
За продату робу
Набавна вриједност продате робе 500 5.375,60
14. а. Роба у складишту 131 5.375,60
За раздуживање залиха
Разлика у цијени 1312 688,90
14. б. Набавна вриједност продате робе 500 688,90
За остварену разлику у цијени
146
Редни Број
број конта
Мањак у складишту 1318 163,21
15. Роба у складишту 131 187,70
24,48
Разлика у цијени 1319
За утврђени мањак
Трошкови бруто зарада 241 5.000
16. Обавезе за нето зараде 2400
Обавезе за порезе на зараде 5.000
Обавезе за доприносе
За обрачунату плату, порезе и допринос
V. 1. Добављачи у земљи 432 80.000
За набављени материјал
Трошкови материјала за израду 511 80.000
2. Материјал 100 80.000
За утрошени материјал
Трошкови нето зарада 520 30.000
3. Обавезе за нето зараде 450 30.000
За трошкове нето зарада
Трошкови нето накнада зарада 521 4.000
4. Обавезе за нето накнаде зарада 451 4.000
За трошкове нето накнада зарада
Трошкови пореза на зараде и накнаде зар.
Обавезе за порезе на зараде и накнаде 522 3.400
5.
зарада 3.400
За трошкове опорезивања 460
Трошкови доприноса на зараде и нак. Зар.
Обавезе за доприносе на зараде и 523 14.280
6.
накнаде зарада 14.280
За трошкове доприноса 461
Трошкови услуга одржавања 532 6.000
За трошкове одржавања
Трошкови транспортних услуга 531 4.000
За трошкове транспортних услуга
Трошкови осталих услуга 539 2.000
За трошкове осталих услуга
10. Жиро и текући рачуни 241 80.000
Измирене обавезе према добављачима
Обавезе за нето зараде 450 30.000
Обавезе за нето накнаде зарада 451 4.000
Измирене обавезе за нето зараде и нето
накнаде зарада
Обавезе за порезе на зараде и накнаде зар. 460 3.400

Обавезе за доприносе на зараде и нак. Зар.
12.
Жиро и текући рачуни 461 14.280
Измирене обавезе за порезе и доприносе 241 17.680
Пренос на страну 4
147
Редни Број
број конта
13. Обавезе за издате мјенице 435 6.000
Измирене обавезе мјеницом
14. Обавезе за измирене чекове 434 4.000
Измирене транспортне услуге
15. Благајна 243 2.000
Измирене остале услуге
Обавезе по издатим мјеницама 435 6.000
За реализацију мјенице
Обавезе за издате чекове 434 4.000
17. Благајна 243 4.000
Реализовани приспели трошкови
Нематеријална улагања у припреми 015 143.680
Приходи од активирања производа и
18. 143.680
услуга за сопствене потребе 621
За активирање производње
Улагања у пробну производњу 012 143.680
19. Нематеријална улагања у припреми 015 143.680
За улагања у пробну производњу
010-Улагања у развој 012- Goodwill

пс 70.000 пс 50.000
022-Постројења и опрема 100-Материјал

пс 473.000 пс 10.000
120-Готови производи 131-Роба у складишту

пс 240.000 пс 10.000
140-Нематеријална улагања нам. прод. 200-Купци-повезана правна лица

пс 10.000 пс 40.000
222- Потраживања од запослених 225-Потраживања на претплаћене п

пс 40.000 пс 40.000
148
241- Пословни рачун-домаћа валута 243-Издвојена новчана средства

пс 100.000 пс 30.000
272-Порез на додату вриједност у д.а. 280-Унапријед плаћени порез

пс 20.000 пс 10.000
700- Рачун отварања главне књиге 0229-Исправка вриј. Постројења

пс 1.050.000 пс 1.050.000 пс 122.000
1209-Одступање од п.ц. готових п. 300-Акцијски капитал обичне акц

пс 20.000 пс 395.000
301-Акцијски капитал приорит. акц. 310-Уписане неуплаћене акције

пс 270.000 пс 40.000
322-Статутарне резерве 343-Нето приход од

самосталне д.
пс 50.000 пс 80.000
400-Резервисања за трошкове у г.р. 432-Добављачи у земљи

пс 60.000 пс 30.000
440-Обавезе према увознику 457-Обавезе на порез за о.л.прим.

пс 30.000 пс 45.000
483-Обавезе за доприносе к.т.т. 495-Одложене

пореске обавезе
пс 30.000 пс 20.000
331-Губитак текуће године 241 – Жиро и текући рачуни

Пс. п.с. 1) 50.000
30.000 50.000 9) 2.900
13) 15.000 10) 9.600
14) 5.000 28) 80.000
29) 34.000
30) 17.680
34) 6.000
149
405-Резервисања за пензије 409- Остала дугорочна резерв
Пс. Пс.
80.000 30.000
430-Примљени аванси, деп 432- Добављачи у земљи

Пс. 28) 80.000 Пс.
40.000 31) 6.000 30.000
32) 4.000 19) 80.000
33) 2.000 25) 6.000
26) 4.000
27) 2.000
435-Обавезе по издатим мјен 440- Обавезе према увознику
10) 8.000 пс. 60.000 пс. 40.000
34) 6.000 7) 8.000
31) 6.000
464-Обавезе за порезе из резу 483- Наплаћени порез на дод.вр

пс. 20.000 пс. 45.000
242-Издвојена новчана средства и акредитиви 1300- Набавка робе

1) 20.000 7) 20.000 2) 58.000 6) 53.100
3) 1.600 15) 20.000
4) 700
5) 2.900
4321- Добављачи у земљи 4322- Добављачи у земљи

7) 20.000 2) 58.000 8) 1.600 3) 1.600
9) 2.900 5) 2.900
6214-Приходи на осн.употр трансп.усл. за наб.р и м 1309- Разлика у цијени

4) 700 6) 8.848
16) 2.500,337
1301- Роба у продавници 1308- Порез на промет

6) 70.774,75 6) 8.826,45
17) 2.494,247
434- Обавезе за издате чекове 243) Благајна

10) 1.600 8) 1.600 11) 15.000 12) 15.000
35) 4.000 32) 4.000 34) 2.000
35) 4.000
2400-Хартије од вриједности 601- Приходи од продаје робе

11) 5.000 14) 5.000 11) 20.000
150
2419- Прелазни рачун 501- Набавна вриједност продате
робе
12) 15.000 13) 15.000 15) 20.000
16) 2.500,337
17) 2.494,247
611- Приходи од продаје 662- Позитивне курсне разлике

18) 2.500,337 18) 2.500,337
511- Трошкови материјала за израду 520- Трошкови нето зарада

20) 80.000 21) 30.000
450- Обавезе за нето зараде 521- Трошкови нето накнада зарада

29) 30.000 21) 30.000 22) 4.000
451- Обавезе за нето накнаде зарада 522-Трошкови пор. на зар.и нето

нак.зар.
29) 4.000 22) 4.000 23) 3.400
460- Обавезе за порезе на зар. и накн. зар. 523- Трошкови доприн. зар. и
накн.зар.
30) 3.400 23) 3.400 24) 14.280
461-Обавезе за доприносе на зар.и накн.зар. 532- Трошкови услуга одржавања

30) 14.280 24) 14.280 25) 6.000
531- Трошкови транспортних услуга 539- Трошкови осталих услуга

26) 4.000 27) 2.000
015-Нематеријална улагања у припреми 621-Приходи од активирања пр.и усл

36) 143.680 37) 143.680 36) 143.680
012- Улагања у пробну производњу

37) 143.680
151
1) ЛИФО МЕТОДА
КОНТИНУИРАНИ СИСТЕМ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА
Стање 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000

Набавка 3.000 кг по 12 КМ/кг 36.000
Утрошак 1.000 кг по 14 КМ/кг 14.000
2.000 кг по 13 КМ/кг 26.000
Стање 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000
1.000 кг по 13 КМ/кг 13.000
Стање 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000
1.000 кг по 13 КМ/кг 13.000
1.000 кг по 13 КМ/кг 13.000
ЗАЛИХЕ 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000
ПЕРИОДИЧНИ СИСТЕМ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА
Набавке
Почетно стање 1.000кг * 10 КМ/кг = 10.000
Набавка 3.000кг * 12 КМ/кг = 36.000
Набавка 1.000кг * 14 КМ/кг = 14.000
Набавка 5.000кг * 15 КМ/кг = 75.000
Набавка 4.000кг * 16 КМ/кг = 64.000
Расположиво 14.000кг 199.000
Утрошци
Утрошак 1.000кг
Утрошено 13.000кг
14.000 кг – 13.000кг = 1.000кг
1.000кг * 10КМ/кг = 10.000 КМ
199.000КМ – 10.000КМ = 189.000 КМ Набавна вриједност продате робе
152
2) РАЧУНОВОДСТВЕНА ЈЕДНАЧИНА
СРЕДСТАВА =ОБАВЕЗЕ+ВЛАСТ. КАПИТАЛ

Готовина потраж.Земљиште зграда опрема матер. Обавезе осн. кап. задрж. Зар
1. 100.000 100.000
с. 100.000 100.000
2. - 34.000 14.000 20.000
с. 66.000 14.000 20.000 100.000
3. - 17.000 30.000 +13.000
с. 49.000 14.000 20.000 30.000 13.000 100.000
4. 17.000 17.000
с. 49.000 17.000 14.000 20.000 30.000 13.000 100.000 17.000
5. – 500 + 2.000 -2.500
с. 48.500 17.000 14.000 20.000 30.000 15.000 100.000 14.500
6. 10.000 +10.000
с. 48.500 17.000 14.000 20.000 30.000 10.000 25.000 100.000 14.500
7. не књижи се промјена
8. – 7.000 - 7.000
с. 41.500 17.000 14.000 20.000 30.000 10.000 18.000 100.000 14.500
9. +6.000 - 6.000
с. 47.500 11.000 14.000 20.000 30.000 10.000 18.000 100.000 14.500
10+6.500 +3.500 +10.000
с. 53.000 14.500 14.000 20.000 30.000 10.000 18.000 100.000 24.500
11. + 5.000 -5.000
с. 53.000 14.500 14.000 20.000 30.000 10.000 23.000 100.000 19.500
12-1.000 -1.000
с. 52.000 14.500 14.000 20.000 30.000 10.000 23.000 100.000 18.500
52.000+14.500+14.000+20.000+30.000+10.000=140.500;18.000+100.000+17.500=140.500
153
Биланс успјеха
Расходи Приходи
Закупнина 2.500 Приходи од услуга

Доходак радника 5.000 17.000
Приход од продаје производа
Укупни расходи 7.500 10.000
Укупни приходи
27.000
Нето добитак
19.500
3) КАЛКУЛАЦИЈА:
ВРИЈЕДНОСТ роба “ А” роба “ Б” укупно

Количина 1.000 кг 3.000 кг 4.000 кг
Цијена 13 КМ/ кг 15 КМ/кг
1. Фактурна вриједност 13.000 45.000 58.000
2. ПДВ 2.210 7.650 9.860
3. Зависни трошкови набавке
3.1. трошкови превоза 400 1.200 1.600
3.2. ПДВ 68 204 272
3.3. трошкови утовара 175 525 700
3.4. ПДВ 29,75 89,25 119
3.5. трошкови осигурања 650 2.250 2.900
3.6. ПДВ 110,50 382,50 493
4. Набавна вриједност 14.225 48.975 63.200
5. ПДВ 2.418,25 8.325,75 10.744
6. Разлика у цијени 1.991,5 7.346,25 9.337,75
7. ПДВ 338,55 1.248,86 1.587,41
8. Продајна вриједност без
16.216,50 56.321,25 72.537,75
ПДВ
9. укупан ПДВ 2.756,80 9.574,61 12.331,41
10. Продајна вриједност са
ПДВ 18.973,30 65.895,86 84.869,16
11. Малопродајна вриједност 16,216 18,77
12. Малопродајна вриједност 18,973 21,96
са ПДВ
Трошкови превоза ( по количини ): Трошкови осигурања ( по

вриједности ):
( 1.600 / 4.000 ) * 1.000 = 400 ( 2.900 / 58.000 ) * 45.000 = 2.250

( 1.600 / 4.000 ) * 3.000 = 1.200 ( 2.900 / 58.000 ) * 13.000 = 650
154
Трошкови утовара и истовара ( по количини ):
( 700 / 4.000 ) * 1.000 = 175

( 700 / 4.000 ) * 3.000 = 525
Пренос робе у продавницу
500х16,216 + 800х18,77 = 8.108 + 15.016 = 23.124
Разлика у цијени
500 х (1.991,50/1.000) + 800 х (7.346,25/3.000) = 995,75 + 1.959 = 2.954,75
ПДВ
500 х (2.756,80/1.000) + 800 х (9.574,61/3.000) = 1.378,4 + 2.553,22 = 3.931,62
Мањак
10 х 18,77 = 187,70
10 х (7.346,25/3.000) = 24,48
Продаја роба
100 х 16,216 + 200 х 18,77 = 1.621,60 + 3.754 = 5.375,60
Разлика у цијени продате робе
100 х (1.991,50/1.000) + 200 х ( 7.346,25/3.000) = 199,15 + 489,75 = 688,90
4) МУЛТИСТЕП БИЛАНС УСПЈЕХА

Вишак других расхода у односу +4.000 КМ
155
Нето добит 22,62 КМ
Зарада по акцији = 101.800КМ / 4.500КМ = 22,62 КМ/акцији
5) ЗАДАТАК ПЕРИОДИЧНИ СИСТЕМ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА
2001 2002 2003
Бруто продаја 540.000 545.000 492.000
Поврат од куповине и исправке 55.000 30.000 48.000
Нето продаја 485.000 515.000 444.000
Нето набавна вриједност робе
Залихе 1.јануар 90.000 55.000 80.000
Куповина / набавка 215.000 295.000 384.000
Поврат куповине и исправке 15.000 45.000 52.000
Нето набавна вриједност робе 200.000 250.000 332.000
Возарина 8.000 30.000 8.000
Нето трошак набавке 210.000 280.000 340.000
Роба расположива за продају 300.000 335.000 420.000
Залихе 31.децембар 55.000 80.000 78.000
Набавна вриједност продате робе 245.000 255.000 342.000
240.000 260.000 102.000
Расходи продаје 8.000 10.000 4.000
Расходи транспорта 7.000 5.500 3.000
Расходи рекламе 10.000 7.500 9.000
Расходи осигурања, продаја 25.000 23.000 16.000
Укупни трошкови продаје
Општи и административни расходи 7.000 16.000 7.000
Расходи канцеларијских плата 24.000 20.000 5.000
Расходи за опште осигурање 31.000 36.000 12.000
Укупни општи и административни 56.000 59.000 28.000
расходи 184.000 201.000 74.000
Укупни оперативни расходи 18.400 20.100 7.400
Добит прије опорезивања 156.600 180.900 66.600
Порез на добит ( по стопи 10 % )
НЕТО ДОБИТ
6) ЗАДАТАК
Промјена број 5: Промјена број 6:
К : И = 100 : п К : И = 100 : п
К = 30.000 + 4.000 = 34.000 К= 34.000

п = 10% п= 42%
И = ( 34.000 * 10 ) / 100 И = ( 34.000 * 42 ) / 100
И = 3.400 И = 14.280
156
АД " Мега дрво" Бијељина имало је на дан 01.01.2009. године следеће


- Одложени приходи и примљене донације 30.000 KM
- Државни капитал 20.000 KM
- Материјал (1.000 кг по 10 KM) 10.000 KM
- Остала краткорочна потраживања 40.000 KM
- Обавезе за остала нето лична примања 20.000 KM
- Готови производи-планске цијене 210.000 KM
- Концесије, патенти, лиценце и остала права 60.000 KM
- Одложена пореска средства 20.000 KM
- Роба у транзиту 20.000 KM
- Благајна – страна валута 30.000 KM
- Финансијска средства која се држе до рока доспјећа 40.000 KM
- Нераспоређени вишак прихода над расходима 30.000 KM
- Потраживања по основу увоза за туђи рачун 50.000 KM
- Купци у земљи 500.000 KM
- Краткорочни кредити у земљи (231) 30.000 KM
- Пословни рачун-домаћа валута 80.000 KM
- Законске резерве 50.000 KM
- Недовршена производња 10.000 KM
- Aкцијски капитал-приоритетне акције (8.000 акција по
Отворити дневник и главну књигу и прокњижити следеће пословне

промене:
1) Акционарско друштво се оснива тако да акционар "А" улаже

грађевински објекат процијењене вриједности 200.000 КМ и новчаних средстава
30.000 КМ, акционар "Б" улаже опрему процијењене вриједности 100.000 КМ и
новчаних средстава 40.000 КМ. Грађевински објекти и опрема стављени су у
функцију, а 50% уписаних новчаних средстава уплаћено је на рачун Друштва.
Акције су номиналне вриједности 1.000 КМ, од чега 20% приоритетних акција.
157
У остављеном року уплаћен је и преостали део новчаних средстава. Основна
дјелатност Друштва је трговина.

примјеном методе Просјечне цијене по периодичном и континуираном
систему вођења залиха ако је дато следеће стање и промене стања на рачуну
материјала:
Почетно стање
Прва набавка 5.000 кг по 9.00 КМ/кг
Друга набавка 3.000 кг по 12.00 КМ/кг
Трећа набавка 3.000 кг по 16.00 КМ/кг
Четврта набавка 6.000 кг по 15.00 КМ/кг
Утеошак 1.000 кг
ЗАЛИХЕ
3) Извршити процјену залиха примјеном малопродајне методе ако су дати

следећи показатељи:
(нв = набавна вриједност, мпв = малопродајна вриједност ):
1.почетне залихе н.в .40.000 КМ м.п.в 55.000 КМ

2.нето набавке у периоду н.в. 107.000 КМ м.п.в.145.000КМ
3.зависни трошкови н.в. 3.000 КМ
набавке 160.000 КМ
4.нето приход од продаје
Објаснити разлике наведене методе вредновања залиха и методе бруто марже.
4) Предузеће је донијело одлуку о изградњи пословног објекта предрачунске

вредности 1.000.000 КМ. Изградња се финансира из издвојених новчаних
средстава и одобреног кредита пословне банке у односу 60% : 40%. Према
уговору са извођачем радова уплаћен је аванс у износу од 300.000 КМ из
обезбјеђених средстава сразмјерно њиховом учешћу у консрукцији
финансирања. Прва привремена ситуација износи 400.000 КМ и плаћена је из
аванса 100.000 КМ, а остатак из обезбјеђених средстава сразмјерно њиховом
учешћу. Друга привремена ситуација износи 700.000 КМ ( садржи вредност
претходно изведених радова ) и плаћена је из преосталог дијела аванса, а
остатак из обезбјеђених средстава сразмјерно њиховом учешћу. Коначан
158
обрачун износи 900.000 КМ ( садржи вриједност претходно изведених радова )
и плаћен је из преосталих расположивих средстава. Објекат је након техничког
пријема стављен у функцију. Неискориштени дио издвојених новчаних
средстава враћен је на жиро рачун.
Предузеће је купило камион чија је набавна вриједност износила 26,000

КМ и исправка вриједности 17,000 КМ. Додатна улагања у сврху довођења
камиона у функцију износе 2,000 КМ, а процијењена резидуална вриједност
износи 2,000 КМ. Опрема је стављена у функцију. Фактура за купљени камион
је према изводу број 11 плаћена дознаком, а за трошкове додатних улагања у
сврху довођења камиона у функцију издати су чекови који су о року доспјећа
реализовани. Процијењени обим кориштења камиона по годинама у
процијењеном вијеку употребе је 20.000 јединица, 10.000 јединица, 30.000
јединица, 10,000 јединица и 20.000 јединица. Прокњижити набавку камиона,
направити амортизациони план, ако се амортизација обрачунава по
фунцкионалној методи, извршити потребна књижења те прокњижити
обрачунату амортизацију за прву годину.

1. Оснивачи су уложили 110.000 КМ готовог новца у замјену за
10.000 обичних акција;
2. Компанија купује земљиште у износу од 20.000 КМ и зграду у
износу од 12.000 КМ и исплаћује готовински;
вриједности од 35.000 КМ од чега 20.000 КМ за готовину, а остатак
на кредит од стране испоручиоца опреме;
4. Компанија планира да закупи пословни простор у новоизграђеном
тржном центру у износу од 3.000 КМ;
13.000 КМ;
износу од 3.000 КМ на двије рате, с тим што су прву рату у износу
од 1.500 КМ одмах платили;
10.000 КМ, (компанија је одмах платила готовински износ од 6.000
КМ, а остатак на кредит од стране добављача);
6.000 КМ;
9. Купци су извршили уплату фактуре у износу од 5.000 КМ;
12.500 КМ, који је дјелимично наплаћен у износу од 6.500 КМ;
11. Компанија није платила порез држави у износу од 2.000 КМ;
12. Одобрена и исплаћена дивиденда у износу од 2.000 КМ;
Потребно је: Приказати утицај сваке појединачне трансакције на

средства, обавезе и капитал преко одговарајућих рачуна. Успоставити основну
159

2005. годину по периодичном систему вођења залиха ако су
2004 2005
Бруто продаја Израчунати 480.000 КМ

Куповина / набавка Израчунати 76.000 КМ
Залихе 31.12.2004.године 41.000 КМ
Расходи осигурања, продаја 6.000 КМ Израчунати
Трошкови амортизације зграда Израчунати 1.000 КМ
Поврат од продаје и исправке 40.000 КМ 40.000 КМ
Залихе ( 31.12.2003. године ) 90.000 КМ
Расходи плата запослених у продаји 1.000 КМ 5.000 КМ
Поврат купљене робе и исправке 4.000 КМ 7.000 КМ
Расходи рекламе продаје 4.000 КМ 3.000 КМ
Нето продаја 470.000 КМ Израчунати
Расходи канцеларијских плата 5.000 КМ 3.000 КМ
Расходи за опште осигурање 2.000 КМ 4.000 КМ
. Порез на добит ( по стопи 10% ) Израчунати Израчунати
Нето набавна вриједност робе Израчунати Израчунати
Нето трошак набавне 61.000 КМ Израчунати
Залихе ( 31.12. 2005. године 45.000 КМ
Укупни трошкови продаје Израчунати 10.000 КМ
расходи 17.000 КМ Израчунати
Набавна вриједност продате робе израчунати Израчунати
Нето добитак израчунати Израчунати
160
РЈЕШЕЊЕ
АКТИВА ИЗНОС ПАСИВА ИЗНОС

Концесије, патенти, Акцијски капитал о.а. 730.000
лиценце и остала права 60.000 Aкцијски капитал п.а. 400.000
Goodwill 40.000 Државни капитал 20.000
Грађевински објекти 220.000 Законске резерве 50.000
Исправка вриједности Нераспоређени добитак
грађевинских објеката 80.000 текуће године 10.000
Финансијска средства која Нераспоређени вишак
се држе до рока доспјећа 40.000 прихода над расходима 30.000
Одложена пореска средства 20.000 Резервисања за
Материјал 10.000 задржане кауције и
Недовршена производња 10.000 депозите 30.000
Обавезе за нето зараде
Готови производи-планске које се рефундирају 60.000
цијене 210.000 Обавезе за остала нето
Одступање од планских лична примања 20.000
цијена готових производа Одложени приходи и
(негативно) 80.000 примљене донације 30.000
Роба у транзиту 20.000
Купци у земљи 500.000
Потраживања по основу
увоза за туђи рачун 50.000
Остала краткорочна
потраживања 40.000
Краткорочни кредити у
земљи 30.000
Пословни рачун-домаћа
валута 80.000
Благајна – страна валута 30.000
Губитак изнад висине
капитала 20.000
АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ = 1.380.000 – 650.000 = 730.000
161
ДНЕВНИК
Редни Број
број конта
П.Б. Концесије, патенти, лиценце и
остала права 011 60.000
Goodwill 012 40.000
Финансијска средства која се држе
до рока доспјећа 046 40.000
Одложена пореска средства 050 20.000
Недовршена производња 110 10.000
Готови производи-планске цијене 120 210.000
готових производа (негативно) 1209 80.000
Роба у транзиту 134 20.000
Купци у земљи 201 500.000
Потраживања по основу увоза за
туђи рачун 211 50.000
Остала краткорочна потраживања 226 40.000
Краткорочни кредити у земљи 231 30.000
Благајна – страна валута 247 30.000
Губитак изнад висине капитала 290 20.000
Исправка вриједности грађ. обј. 0219 80.000
Aкцијски капитал приор. акције 301 400.000
Државни капитал 305 20.000
Законске резерве 321 50.000
Нераспоређени добитак текуће
године 341 10.000
Нераспоређени вишак прихода
над расходима 342 30.000
Резервисања за задржане кауције
и депозите 402 30.000
Обавезе за остала нето лична
примања 456 20.000
Одложени приходи и примљене
донације 493 30.000
162
Редни Број
број конта
И.1. Основна средства у припреми 0281 200.000
Акцијски капитал- обичне а 3001 160.000
Акцијски капитал- прио акције 3011 140.000
Улагање грађевинских објеката „А“
Неуплаћени уписани капитал-обич 0001 15.000
Акцијски капитал-обичне акц 3001 24.000
Акцијски капитал-приорите 3011 6.000
Улагање новчаних средстава „А“
3. Основна средства у припреми 0282 100.000
Акцијски капитал- обичне акц 3002 80.000
Акцијски капитал- приоритетне 3012 20.000
Улагање Опреме „Б“
Неуплаћени уписани капитал-обичне 0002 20.000
акциј 3002
Акцијски капитал-обичне 3012
32.000
акције
8.000
Акцијски капитал-приоритетне
акције
Улагање новчаних средстава „Б“
5. Грађевински објекти у функцији 0220 200.000
Основна средства у припреми 0281 200.000
Грађевински објекти у функцији
6. Опрема у функцији 023 100.000
Опрема у функцији
Неуплаћени уписани капитал 0001 15.000
Уплата новчаних средстава
Неуплаћени уписани капитал 0002 20.000
Уплата новчаних средстава
ИВ. а) Издвојена новчана средства и 242 600.000
1. акредитиви 241
600.000
Жиро и текући рачуни
За издвојена средства
Дати аванси 140 300.000
Издвојена новчана средства и 242 180.000
2. акредитиви 421 120.000
Краткорочни кредити у земљи
За уплаћени аванс
Добављачи у земљи 432
3. Набавка основних средстава
400.000
163
Редни Број
О П И С Дугује Потражује
број конта
Основна срества у припреми 028 300.000
Друга привремена ситуација
5. акредитиви 421 40.000
Краткорочни кредити у земљи
За измирене обавезе ИИ привремене
ситуације
Трећа привремена ситуација
акредитиви 421 80.000
7. Краткорочни кредити у земљи
За измирене обавезе ИИИ привремене
ситуације
Основна средства у функцији 023 900.000
Опрема стављена у функцију
Издвојена новчана средства и 242
9. акредитиви
60.000
Поврат средстава на жиро и текући рачун
ИВ. б) Основна средства у припреми 028 26.000
1. Исправка вриједности опреме 0239 17.000
Набавка камиона
За додатне трошкове
Опрема у функцији 023 11.000
4. Жиро и текучи рачуни 241 9.000
5. Обавезе за издате чекове 434 2.000
Плаћени трошкови додатног улагања
Обавезе за издате чекове 434 2.000
Измирене обавезе за издате чекове
Трошкови амортизације 540 2.200
Амортизација
164
011-Koнцесије, патенти, лиценце 012- Goodwill

пс 60.000 пс 40.000
021- Грађевински објекти 050-Одложена пореска средства

пс 220.000 пс 20.000
046- Финансијска средства која се д. 100-Материјал

пс 40.000 пс 10.000
110-Недовршена производња 134- Роба у транзиту

пс 10.000 пс 20.000
120 – Готови производи 1209 – Одст.од планс. циј.г.п (нег)

пс 210.000 пс 80.000
201- Купци у земљи 211-Потраживања по основу увоза

пс 500.000 пс 50.000
226- Остала краткорочна потраж. 231-Краткорочни кредити у земљи

пс 40.000 пс 30.000
241- Пословни рачун-домаћа валута 247-Девизна благајна

пс 80.000 пс 30.000
290- Губитак изнад висине капитала 700-Рачун отварања главне књиге

пс 20.000 пс 1.380.000 пс 1.380.000
300 – Акцијски капитал о.а 301 – Акцијски капитал п.а

пс. 730.000 пс. 400.000
305 – Државни капитал 321- Законске резерве

пс 20.000 пс. 50.000
341- Нераспоређени добитак т.г. 342-Нераспоређени вишак п. над р.

пс. 10.000 пс. 30.000
402- Резервисања за задржане кауц. 453- Обавезе за нето зараде

пс 30.000 пс 60.000
456-Обавезе за остала лична п. 493-Одложени

приходи и прим. д.
пс. 60.000 пс. 30.000
0219-Исправка вриједности г.о. 3001-Акцијски капитал-оа»А»

пс 80.000 1) 160.000
165
2) 24.000
0281- Грађевински објекти у припреми 3011-Акцијски капитал-па «А»

1) 200.000 5) 200.000 1) 40.000
2) 6.000
0001-Неуплаћени уписани капитал»А» 0282-

2) 15.000 7) 15.000 3) 100.000 6) 100.000
3002-Акцијски капитал-оа «Б» 3012-Акцијски капитал-па «Б»

3) 80.000 3) 20.000
4) 32.000 4) 8.000
023-основна средства у функцији 0002-Неуплаћени уписани

капитал»Б»
6) 100.000 4) 20.000 8) 20.000
16) 90.000
20) 11.000
140-Дати аванси 242-Издвојена новчана ср.

иакредитиви
9)300.000 11)100.000 9) 180.000
13)200.000 11) 180.000
13) 60.000
15) 120.000
17) 60.000
421-Краткорочни кредити у земљи 028-Основна средства у

припреми
9) 120.000 10) 400.000 16) 90.000
11) 120.000 12) 300.000
13) 40.000 14) 200.000
15) 80.000
432-Добављачи у земљи 028-Основна средства у припреми-
к
11) 400.000 10) 400.000 18) 26.000 20) 11.000
13) 300.000 12) 300.000 19) 2.000
15) 200.000 14) 200.000
21) 9.000 18) 9.000
22) 2.000 19) 2.000
0239-Исправка вриједности опреме 434-Обавезе за издате чекове

18) 17.000 23) 2.000 22) 2.000
24) 2.200
540-Трошкови амортизације
24) 2.200
166
2) КОНТИНУИРАНИ СИСТЕМ ВОЂЕЊА ЗАЛИХА
Почетно стање 1.000 кг по 10.00 КМ/кг 10.000

Прва набавка 5.000 кг по 9.00 КМ/кг 45.000
Друга набавка 3.000 кг по 12.00 КМ/кг 36.000
Стање 9.000 кг по 10.11 КМ/кг 91.000
Утрошак 4.000 кг по 10.11 КМ/кг 40.444
Стање 5.000 кг по 10.11 КМ/кг 50.555
Трећа набавка 3.000 кг по 16.00 КМ/кг 48.000
Стање 8.000 кг по 12.32 КМ/кг 98.555
Стање 3.000 кг по 12.32 КМ/кг 36.960
Стање 1.000 кг по 12.32 КМ/кг 12.320
Четврта набавка 6.000 кг по 15.00 КМ/кг 90.000
Стање 7.000 кг по 14.61 КМ/кг 102.000
Стање 2.000 кг по 14.61 КМ/кг 29.234
Утеошак 1.000 кг по 14.61 КМ/кг 14.617
ЗАЛИХЕ 1.000 кг по 14.61 КМ/кг 14.617

Почетно стање 1.000кг *10.00 КМ/кг = 10.000
Набавка 5.000кг *09.00 КМ/кг = 45.000
Набавка 3.000кг *12.00 КМ/кг = 36.000
Набавка 3.000кг *16.00 КМ/кг = 48.000
Набавка 6.000кг *15.00 КМ/кг = 90.000
Утрошено 17.000 кг
ЗАЛИХЕ 1.000кг*12.72 КМ/кг =12.720
18.000 – 17.000 = 1.000
1.000 * 12,72 = 12.720
229.000 – 12.720 = 216.280 Набавна вриједност продате робе
167
3) Процјена залиха методом " Малопродајна метода "
Набавна Малопродајна
вриједност вриједност
Почетне залихе 40.000 55.000
Нето набавке у периоду
(искључујући превоз са складишта) 107.000 145.000
Превоз са складишта 3.000
Роба расположива за продају 150.000 200.000
Продајну вриједност
150.000 / 200.000 = 75%
Нето приход од продаје у току периода 160.000
Процијењене крајње залихе малопродајном методом 40.000
Коефицијент набавна вриједност / малопродајна
цијена 75%
Процијењена вриједност крајњих залиха 30.000
4) рачуноводствена једначина

ГотовинаПотра. Земљ. Зград.Опрема мате. Обавезе осн. кап. Задрж.зар.
1.110.000 110.000
2. -32.000 20.000 12.000
с. 78.000 20.000 12.000 110.000
3. 20.000 35.000 + 15.000
с. 58.000 20.000 12.000 35.000 15.000 110.000
4. 13.000 + 13.000
с. 58.000 13.000 20.000 12.000 35.000 15.000 110.000 13.000
5. – 1.500 + 1.500 - 3.000
с. 56.500 13.000 20.000 12.000 35.000 16.500 110.000 10.000
6. -6.000 10.000 + 4.000
с. 50.500 13.000 20.000 12.000 35.000 10.000 20.500 110.000 10.000
7. – 6.000 - 6.000
с. 44.500 13.000 20.000 12.000 35.000 10.000 14.500 110.000 10.000
8. + 5.000 - 5.000
с. 49.500 8.000 20.000 12.000 35.000 10.000 14.500 110.000 10.000
9. + 6.500 +6.000 +12.500
с. 56.000 14.000 20.000 12.000 35.000 10.000 14 500 110.000 22.500
10. +2.000 -2.000
с. 56.000 14.000 20.000 12.000 35.000 10.000 16.500 110.000 20.500
11.- 2.000 - 2.000
с. 54.000 14.000 20.000 12.000 35.000 10.000 16.500 110.000 18.500
54.000+14.000+20.000+12.000+35.000+10.000=149.000;16.500+110.000+18.500=149.000
5) Наставак задатка
б) Трошак набавна вриједност - резидуална вриједност
168
амортизације =
по миљи процијењени број јединица вијека употребе
11.000 – 2.000 9.000

= 90.000 = 90.000 = 10 по миљи
Датум Набавна Годишња Акумулисана Књиговодствени

набавке вриједнос миље амортизација амортизација износ
т
11.000 11.000
крај I 11.000 22.000 2.200 2.200 8.800
крај II 11.000 11.000 1.100 3.300 7.700
крај III 11.000 33.000 3.300 6.600 4.400
крај IV 11.000 11.000 1.100 7.700 3.300
крај V 11.000 22.000 2.200 9.900 1.100
6) Биланс успјеха по периодичном систему вођења залиха
2004 2005
Бруто продаја 510.000 КМ 480.000 КМ
Поврат од продаје и исправке 40.000 КМ 40.000 КМ
Набавка / куповина 60.000 КМ 76.000 КМ
Поврат од куповине и исправке 4.000 КМ 7.000 КМ
Нето набавна вриједност робе 56.000 КМ 69.000 КМ
Трошкови осигурања продаје 6.000 КМ 2.000 КМ
Расходи плата запослених у продаји 1.000 КМ 5.000 КМ
Трошкови рекламе продаје 4.000 КМ 3.000 КМ
Трошкови амортизације зграда 10.000 КМ 1.000 КМ
Расходи за опште осигурање 2.000 КМ 4.000 КМ
Порез на добит 33.200КМ 35.200 КМ
Нето добит 298.800КМ 316.800КМ
169
АД " Техника инжињеринг " Бијељина имало је на дан 01.01.2009.

- Средства културе 85.000 KM

- Материјал (1000 кг по 10KM) 10.000 KM
- Готови производи 94.000 KM
- Остала потраживања из специфичних послова 20.000 KM
- Улози 10.000 KM
- Купци у земљи 40.000 KM
- Обавезе за акцизе 15.000 KM
- Статутарне резерве 20.000 KM
- Нето приход од самосталне дјелатности 20.000 KM
- Резервисања за накнаде и бенефиције запослених 12.000 KM
- Потраживања за камату и дивиденду од других субјеката 30.000 KM
- Остала стална средства намијењена продаји 28.000 KM
- Исправка постројења и опреме 79.000 KM
- Обавезе по основу извоза за туђи рачун 30.000 KM
- Дати аванси за залихе и услуге осталим правним лицима 20.000 KM
- Остале краткорочне финансијске обавезе 50.000 KM
- Акредитиви – домаћа валута 20.000 KM
- Aкцијски капитал-приоритетне акције (8.000 акција по
Отворити дневник и главну књигу и прокњижити следеће пословне промене:
1) Потребно је прокњижити следеће промјене у дневник и на

рачуне главне књиге:
11.10.2003. године Купљено је 1.000 акција по 200 КМ;
31.12.2003. године Тржишна вриједност акција износи 190 КМ за једну акцију;
30.04.2004. године Продато је 200 акција по 210 КМ;
31.10.2004. године Купљено је 300 акција по 205 КМ;
31.12.2004. године Тржишна вриједност акција износи 215 КМ;
170

примјеном ФИФО метода по периодичном и континуираном систему вођења
залиха ако је дато следеће стање и промене стања на рачуну материјала
Почетно стање
Прва набавка 3.000 кг по 12.00 КМ/кг
Друга набавка 1.000 кг по 14.00 КМ/кг
Утрошак 2.000 кг по 15.00 КМ/кг
Трећа набавка 5.000 кг
Четврта набавка 4.000 кг по 16.00 КМ/кг
Утеошак 5.000 кг
3) На основу следећих података саставити скраћену шему '' Мултистеп ''

Биланса успјеха и израчунати зараду по акцији ако је износ одобрених издатих
акција које се налазе изван предузећа 3.000 КМ.

Бруто добит израчунати
Порез на добит израчунати
Набавнавриједностпродатробе 140.000 КМ
Бруто продаја израчунати
4) Од Предузећа '' А '' према фактури број 30. од 12.04. 2000. године
купљена је кориштена опрема по садашњој вриједности чија је набавна
вриједност 64.000 КМ. а исправка вриједности 44.000 КМ. Трошкови превоза
према фактури број 20. износе 5.000 КМ. а трошкови монтаже у властитој
режији износе 3.000 КМ. Опрема је стављена у функцију. Фактура за купљену
опрему је према изводу број 13 плаћена дознаком. фактура за превоз је плаћена
мјеницом. Мјеница је према изводу број 20. о доспјећу реализована.
Процијењени преостали вијек употребе купљене опреме је 5 година. Резидуална
вриједност опреме је 8.000 КМ. Направити амортизациони план. ако се
амортизација обрачунава по методи убрзане амортизације ( метода опадајућег
171
салда ) и извршити потребна књижења укључујући и обрачунату амортизацију
за прву годину.
Предузећа '' А '' према фактури број 45. од 20.03. 2000. године купљена
је кориштена опрема по садашњој вриједности чија је набавна вриједност 50.000
КМ. а исправка вриједности 30.000 КМ. Трошкови превоза према фактури број
22. износе 4.000 КМ. а трошкови монтаже у властитој режији износе 3.000 КМ.
Опрема је стављена у функцију. Фактура за купљену опрему је према изводу
број 14 плаћена дознаком. фактура за превоз је плаћена мјеницом. Мјеница је
према изводу број 23. о доспјећу реализована. Процијењени преостали вијек
употребе купљене опреме је 5 година. Резидуална вриједност опреме је 8.000
КМ. Направити амортизациони план. ако се амортизација обрачунава по
пропорционалном ( линеарном ) методу и извршити потребна књижења
укључујући и обрачунату амортизацију за прву годину.

1. Оснивачи су уложили 100.000 КМ готовог новца у замјену за 10.000
акција. од чега су уложили 80.000 КМ властитог новца а остатак су
добили зајам од банке;
2. Компанија купује пословни објекат у износу од 23.000 КМ и
помоћну салу у којој је планирано обављање пословног процеса у
износу од 18.000 КМ и плаћа готовински;
16.000 КМ;
13.000 КМ. и компанија је у процес производње пребацила
материјала у вриједности од 3.000 КМ;
5. Наплаћен приход готовином у износу од 9.000 КМ остварен
продајом робе;
7. Испоручиоцу материјала уплаћена је прва транша кредита у износу
од 7.000 КМ;
8. Измирен дио обавезе према банци за добијени зајам у износу од
8.000 КМ. с тим да је и банка ослободила компанију обавезе за
добијени зајам у износу од 1.000 КМ;
9. Запосленим исплаћена зарада у износу од 5.000 КМ;
10. Достављен рачун за електричну енергију у износу од 500 КМ;
11. Остварен приход у износу од 12.000 КМ. који је дјелимично
наплаћен у износу од 7.500 КМ;
12. Одобрена и исплаћена дивиденда у износу од 3.000 КМ;
Потребно је: Приказати утицај сваке појединачне трансакције на средства.

губитком или добитком и израчунати њихову вриједност
172
6) Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2003.

2004 и 2005. годину по континиураном систему вођења залиха ако
су познати следећи подаци:
2003 2004 2005
Бруто продаја 590.000 КМ 440.000 КМ Израчунати

Куповина / набавка 120.000 КМ Израчунати 90.000 КМ
Залихе 31.12.2003.године 30.000 КМ
Расходи осигурања. продаја 13.000 КМ Израчунати
Поврат од продаје и исправке 50.000 КМ Израчунати 50.000 КМ
Залихе ( 31.12.2002. године ) 80.000 КМ
Укључена возарина 6.000 КМ 4.000 КМ Израчунати
Расходи плата запослених у 4.000 КМ 6.000 КМ
продаји 9.000 КМ 6.000 КМ Израчунати
Поврат купљене робе и исправке 8.000 КМ 5.000 КМ 6.000 КМ
Расходи дистрибуције Израчунати 390.000 КМ 360.000 КМ
Нето продаја Израчунати 4.000 КМ
Расходи за опште осигурање Израчунати Израчунати Израчунати
. Порез на добит ( по стопи 10% ) Израчунати Израчунати Израчунати
Нето добитак Израчунати Израчунати 87.000 КМ
Нето набавна вриједност робе Израчунати 78.000 КМ 92.000 КМ
Нето трошак набавне 20.000 КМ
Залихе ( 31.12. 2004.) године Израчунати 13.000 КМ 18.000 КМ
Укупни трошкови продаје
Укупни општи и 31.000 КМ Израчунати 11.000КМ
административни 77.000КМ
расходи
Набавна вриједност продате робе
173
РЈЕШЕЊЕ
Почетни капитал

Нематеријална улагања у Акцијски капитал о.а. 94.000
припреми 156.000 Акцијски капитал п.а. 480.000
Постројења и опрема 120.000 Улози 10.000
Исправка постројења и Статутарне резерве 20.000
опреме 79.000 Нето приход од
Средства културе 85.000 самосталне дјелатности 20.000
Материјал 10.000 Резервисања за
Материјал у складишту 35.000 задржане кауције и
Готови производи 94.000 депозите 40.000
Одступање од планских Резервисања за накнаде
цијена готових производа и бенефиције
(негативно) 4.000 запослених 12.000
Остала стална средства Остале краткорочне
намијењена продаји 28.000 финансијске обавезе 50.000
Дати аванси за залихе и Обавезе по основу
услуге осталим правним извоза за туђи рачун 30.000
лицима 20.000 Обавезе за нето зараде
Купци у земљи 40.000 које се рефундирају 6.000
Потраживања за камату и Обавезе за акцизе 15.000
дивиденду од других
субјеката 30.000
Остала потраживања из
специфичних послова 20.000
валута 110.000
Акредитиви – домаћа
валута 20.000
Благајна-домаћа валута 90.000

АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ = 787.000 – 693.000 = 94.000
174
ДНЕВНИК
Редни Број
број конта
Нематеријална улагања у припреми 015 156.000
Средства културе 033 85.000
Материјал у складишту 101 35.000
Готови производи 120 94.000
готових производа (негативно) 1209 4.000
Остала стална средства намијењена
продаји 146 28.000
Дати аванси за залихе и услуге
осталим правним лицима 151 20.000
Остала потраживања из
специфичних послова 213 20.000
Потраживања за камату и дивиденду
од других субјеката 221 30.000
Акредитиви – домаћа валута 244 20.000
Рачун отварања 700 787.000
Рачун отварања 700 787.000
Акцијски капитал о.а. 300 94.000
Акцијски капитал п.а. 301 480.000
Улози 304 90.000
Статутарне резерве 322 20.000
Нето приход од самосталне
дјелатности 343 20.000
Резервисања за задржане кауције
и депозите 402 40.000
Резервисања за накнаде и
бенефиције запослених 404 120.000
Остале краткорочне финансијске
обавезе 429 50.000
Обавезе по основу извоза за туђи
рачун 441 30.000
Обавезе за акцизе 480 15.000
175
Редни Број
број конта
ИВ. а) Основна средства у припреми 028 64.000
Трошкови превоза
Приходи од активирања или
потрошње 621
3. Производа и услуга за сопствене
3.000
потребе
Трошкови монтаже у властитој режији
Опрема 023 28.000
За измирене трокове превоза
ИВ. б) Основна средства у припреми 028 50.000
Приходи од активирања основних
3. средстава 621 3.000
за сопствену услугу
За трошкове монтаже
Опрема 023 27.000
Опрема у функцији
Плаћена фактура према изводу број 18
За плаћен превоз
Мјеница реализована
176
Редни Број
број конта
Амортизација
И. 1. Текуће улагање – акције 234 100.000
Готовина 243 100.000
Куповина акција
Нереализовани губитак 572 10.000
Исправка вриједности текућих 2349
2. 10.000
улагања
За нереализовани губитак
Готовина 243 42.000
Текућа улагања – акције 234 40.000
3. 671 2.000
Реализовани добитак
Продаја акција
Нереализовани губитак 572 10.000
Исправка вриједности текућих
4. 2349 10.000
улагања
За нереализовани губитак
Исправка вриједности текућих 2349 8.000
улагања 671
5. Нереализовани добитак 8.000
За исправку вриједности текућих
улага
Текуће улагање акције 234 60.000
243 60.000
6. Готовина
Куповина акција
улагања 671
улага
улагања 671
улагањ
177
ГЛАВНА КЊИГА
015- Нематеријална улагања у прип. 022-Постројења и опрема

пс. 156.000 пс. 120.000
033-Средства културе 100- Материјал

пс. 30.000 пс. 10.000
101- Материјал у складишту 146-Остала стална средства н.п.

пс. 10.000 пс. 28.000
151-Дати аванси за залихе 200-Купци-повезана правна лица

пс 20.000 пс. 10.000
120 Готови производи 1209 Одступања од гот. Произ. Позит

пс. 94.000 пс. 4.000
221-Потраживања за камату и д. 213- Остала потраживања из спец.

пс. 30.000 пс. 20.000
241- Пословни рачун-домаћа валута 244- Акредитиви домаћа валута

пс. 110.000 пс. 20.000
246-Благајна-домаћа валута 0229-Исправка вриједности пост.

пс. 110.000 пс. 79.000
700-Рачун отварања 300 акцијски капитал- о.а

пс. 787.000 пс. 787.000 пс 94.000
301 акцијски капитал -п.а. 304 Улози

пс. 48.000 пс. 20.000
322 Статутарне резерве 343-Нето приход од самосталне д.

пс 90.000 пс. 20.000
402- Резервисања за задржане к. и д. 404- Резервисања за накнаде и бен.

пс 40.000 пс. 120.000
429- Остале краткорочне финан. обав. 453- Обавезе за нето зараде које се
пс. 50.000 пс. 60.000
480- Обавезе за акцизе

пс. 15.000
178
028-Основна средства у припреми 432-добављачи у земљи

1)64.000 4)28.000 5)20.000 1)20.000
2)5.000 6)5.000 2)5.000
3)3.000 13)20.000 9)20.000
14)4.000 10)4.000
621-Приходи од акт.произв.и усл за соп.п 435-обавезе за издате мјенице

3)3.000 7)5.000 6)5.000
11)3.000 15)4.000 14)4.000
540-Трошкови амортизације 028-Основна средсва у припреми

8) 8.000 9)50.000 12)27.000
16) 3.800 10)4.000
11)3.000
234-Текуће улагање акције 572-Нереализовани губитак
17)100.000 19) 40.000 18) 10.000
22)60.000 20) 10.000
2349-Исправка вриједности текућих улагања 671-Нереализовани добитак

21) 8.000 18) 10.000 19) 2.000
23) 2.500 20) 10.000 21) 8.000
24) 11.000 23) 2.500
24) 11.000
2) '' Мултистеп'' биланс успјеха

Општи и административни расходи 21.300 КМ
Расход од камате 20.500 КМ
Вишак других расхода у односу на
друге приходе 10.500 КМ
Порез надобит113.000*10/100= 11.300 КМ
11.300 101.700КМ
Нето добит
Зарада по акцији 101.700/3.000= 33.33
3) РАЧУНОВОДСТВЕНА ЈЕДНАЧИНА
179
СРЕДСТВА =ОБАВЕЗЕ + ВЛАСТИТИ

КАПИТАЛ
ГотовинаПотра.објекат сала Матер. Проц.прои обаве зајам
осн.кап.Задрж.зар.
100.000 20.000 80.000
- 41.000 23.000 18.000
с. 59.000 23.000 18.000 20.000 80.000
3. 16.000 16.000
с. 59.000 16.000 23.000 18.000 20.000 80.000 16.000
4. 10.000 3.000 13.000
с 59.000 16.000 23.000 18.000 10.000 3.000 13.000 20.000 80.000 16.000
5. 9.000 9.000
с.68.000 16.000 23.000 18.000 10.000 3.000 13.000 20.000 80.000 25.000
6.12.000 12.000
с.80.000 4.000 23.000 18.000 10.000 3.000 13.000 20.000 80.000 25.000
7. 7.000 8.000 1.000
с.73.000 4.000 23.000 18.000 10.000 3.000 13.000 12.000 80.000 26.000
8. 6.000 6.000
с 67.000 4.000 23.000 18.000 10.000 3.000 13.000 12.000 80.000 20.000
9. 5.000 5.000
с.62.000 4.000 23.000 18.000 10.000 3.000 13.000 12.000 80.000 15.000
500 500
62.000 4.000 23.000 18.000 10.000 3.000 13.500 12.000 80.000 14.500
7.500 4.500 12.000
69.500 8.500 23.000 18.000 10.000 3.000 13.500 12.000 80.000 26.500
3.000 3.000
66.500 8.500 23.000 18.000 10.000 3.000 13.500 12.000 80.000 23.500
66.500+8.500+23.000+18.000+10.000+3.000 = 129.000
13.500+12.000+ 80.000+23.500=129.000
4) Наставак
а) Годишња 100 %
Амортизација = 5 * 2 = 20 * 2 = 40
( 40 x 20.000 ) / 100 = 8.000

( 40 x 12.000 ) / 100 = 4.800
( 40 x 7.200 ) / 100 = 2.880
( 40 x 4320 ) / 100 = 1.728
2.592 – 1.592 = 1.000
180

набавке вриједност амортизација амортизација износ
28.000 28.000
И 28.000 8.000 8.000 12.000
ИИ 28.000 4.800 12.800 7.200
ИИИ 28.000 2.880 15.680 4.320
ИВ 28.000 1.728 17.408 2.592
В 28.000 1.592 19.000 1.000
б)Годишња набавна вриједност - резидуална вриједност

амортизација = Вијек трајања
27.000 – 8.000 19.0000

= 5 = 5 = 3.800

20.03.2000. 27.000 27.000
20.03.2001. 27.000 3.800 3.800 23.200
20.03.2002. 27.000 3.800 7.600 19.400
20.03.2003. 27.000 3.800 11.400 15.600
20.03.2004. 27.000 3.800 15.200 11.800
20.03.2005. 27.000 3.800 19.000 8.000
6) Наставак
ЗА 2003. годину
Обрачун: 1.000 акција x (200 – 190) = 1.000 x 10 = 10.000 КМ =>
нереализовани губитак
ЗА 2004. годину
НВ = ( 1.000 – 200 ) X 200 КМ = 160.000 КМ
ТВ = ( 1.000 – 200 ) 210 КМ = 168.000 КМ
Нереализовани добитак = ( 168.000 – 160.000 ) = 8.000 КМ
ЗА 2004. годину 31.10.

Обрачун:
[( 800 + 300 ) x 205 )] - [( 800 + 300) x 200 )] = 225.500 – 220.000 =
5.500КМ
8.000 КМ – 5.500 КМ = 2.500 КМ
181
31.12.2004. године
НВ = 1.100 x 200 КМ =220.000

ТВ = 1.100 x 215 КМ =236.500
=16.500
Нереализовани добитак ( 236.500 – =5.500
220.000 ) =11.00
Већ евидентирано
За евиденцију
5) Континуирани систем вођења залиха
2002 2003 2004
Бруто продаја 590.000КМ 440.000КМ 410.000КМ

Поврат од продаје и исправке 50.000КМ 50.000КМ 50.000КМ
Нето продаја 540.000КМ 390.000КМ 360.000КМ
Почетне залихе 80.000КМ 30.000КМ 20.000КМ
Набавка / куповина 120.000КМ 80.000КМ 90.000КМ
Поврат од куповине и исправке -9.000КМ 6.000КМ 3.000КМ
Нето набавна вриједност робе 111.000КМ 74.000КМ 87.000КМ
Роба расположива за продају 191.000КМ 104.000КМ 107.000КМ
Крајње залихе -30.000КМ 20.000КМ 30.000КМ
Набавна вриједност продате робе 161.000КМ 84.000КМ 77.000КМ
Бруто добит 379.000КМ 306.000КМ 283.000КМ
Возарина 6.000КМ 4.000КМ 12.000КМ
Трошкови осигурања продаје 13.000КМ 3.000КМ
Расходи плата запослених у продаји 4.000КМ 6.000КМ
Трошкови дистрибуције продаје 8.000КМ 5.000КМ 6.000КМ
Укупни трошкови продаје 31.000КМ 18.000КМ 3.000КМ
Трошкови амортизације зграда 6.000КМ 4.000КМ
Расходи канцеларијских плата 7.000КМ 4.000КМ
Расходи за опште осигурање 18.000КМ 2.000КМ
Укупни општи и административни 31.000КМ 11.000КМ 11.000КМ
расходи 62.000КМ 29.000КМ 29.000КМ
Укупни оперативни расходи 317.000КМ 277.000КМ 254.000КМ
Добит прије опорезивања 31.700КМ 21.700КМ 25.400КМ
Порез на добит 285.300КМ 249.300КМ 228.600КМ
Нето добит
182
АД " Дрина " Зворник имало је на дан 01.01.2009. године следеће

- Аванси за нематеријална улагања 480.000 KM

- Краткорочни кредити у иностранству (423) 30.000 KM
- Финансијска средства расположива за продају 20.000 KM
- Исправка постројења и опреме 70.000 KM
- Готови производи 90.000 KM
- Обавезе за учешће у добитку 30.000 KM
- Разграничени приходи по основу потраживања 10.000 KM
- Инвестиционе некретнине намјењене продаји 40.000 KM
- Потраживања за преплаћене остале порезе и доприносе 160.000 KM
- Обавезе на доприносе на зараде које се рефундирају 40.000 KM
- Други износи аконтационог пореза на додату вриједност 60.000 KM
- Обавезе за порез на добитак 40.000 KM
- Mатеријал (1.000 kг по 10 KM) 10.000 KM
- Губитак ранијих година 20.000 KM
- Благајна страна валута 10.000 KM
- Постојења и опрема 140.000 KM
- Обрачун набавке робе 40.000 KM
- Остале ревалоризационе резерве 30.000 KM
- Готовински еквиваленти – хартије од вриједности 30.000 KM
- Обавезе за акцизе 10.000 KM
- Дати аванси за залихе и услуге осталим правним лицима 30.000 KM
- Aкцијски капитал приоритетне акције (8.400 акција по 50
KM) израчунати
- Акцијски капитал обичне акције израчунати

промене:
1) Од Предузећа '' А '' према фактури број 30. од 12.04. 2000. године
купљена је кориштена опрема по садашњој вриједности чија је набавна
вриједност 51.000 КМ. а исправка вриједности 31.000 КМ. Трошкови превоза
према фактури број 20. износе 5.000 КМ. а трошкови монтаже у властитој
режији износе 2.000 КМ. Опрема је стављена у функцију. Фактура за купљену
опрему је према изводу број 13 плаћена дознаком. фактура за превоз је плаћена
мјеницом. Мјеница је према изводу број 20. о доспјећу реализована.
Процијењени преостали вијек употребе купљене опреме је 5 година. Резидуална
вриједност опреме је 7.000 КМ. Направити амортизациони план. ако се
амортизација обрачунава по методи убрзане амортизације ( метода опадајућег
183
салда ) и извршити потребна књижења укључујући и обрачунату амортизацију
за прву годину.
За потребе нове набавке сировина и материјала пословном партнеру је
према изводу број 29. отворен акредитив у износу од 25.000 КМ и уплаћен аванс
у износу од 15.000 КМ. Према фактури добављача број 123/03 набављено је
3.000 кг материјала А по цени од 13.00 КМ по кг. Трошкови превоза. према
фактури добављача број 52 износе 2.000 КМ а трошкови претовара. утовара и
истовара износе 1.000 КМ. Материјал је примљен у складиште и води се по
стварним цијенама. Фактура за материјал је плаћена из отвореног акредитива и
уплаћеног аванса. фактура за превоз плаћена је чеком. а за трошкове претовара.
утовара и истовара готовински. Неискориштени дио аванса је према изводу број
30. враћен на жиро рачун. а чек је о доспјећу према изводу број 31. реализован.
На основу требовања у производњу је дато 4.000 кг материјала „А“. Обрачун
трошкова материјала води се по просјечним цијенама. ( напомена:
претпостављено је да на залихама већ има 2.000 кг материјала Б по цени од 12
КМ/кг ).

примјеном ЛИФО метода по периодичном и континуираном систему вођења
залиха ако је дато следеће стање и промене стања на рачуну материјала:
почетно стање
прва набавка 5.000 кг по 9.00 КМ/кг
друга набавка 3.000 кг по 12.00 КМ/кг
трећа набавка 3.000 кг по 17.00 КМ/кг
четврта набавка 4.000 кг по 15.00 КМ/кг
3) Донесена је одлука о изградњи пословног простора предрачунске

вриједности 80.000 КМ. која ће се финансирати 60% из властитих средстава и
40% из одобреног кредита код Банке. Властита средства издвојена су на посебан
рачун. На основу уговора са извођачем радова извођачу је уплаћен аванс у
износу од 20.000 КМ из обезбеђених средстава сразмјерно њиховом учешћу у
конструкцији финансирања. Од извођача радова примљена је прва привремена
ситуација на 30.000 КМ и плаћена је из аванса. а остатак из властитих средстава.
Коначан обрачун гласи на 70.000 КМ (садржи прву привремену ситуацију) и
плаћен је из расположивих средстава сразмјерно учешћу. Неискориштени дио
властитих средстава је према изводу број 18 враћен на жиро рачун.
184

1. Оснивачи су уложили властитих средстава у износу од 80.000 КМ
( 60.000 КМ новчаних средстава. а остатак представљају основна
средства „земљиште“);
вриједности од 26.000 КМ од чега 20.000 КМ за готовину. а остатак
на кредит од стране испоручиоца опреме;
3. Закупнина за пословни објекат плаћена је у износу од 3.000 КМ;
10.000 КМ. ( компанија је одмах платила готовински
7.000 КМ. а остатак на кредит од стране добављача );
5. Компанија је своје извршене услуге у износу од 14.000 КМ је
дјелимично наплатила у износу од 8.000 КМ;
6. Из складишта је у процес производње пребачено материјала у
вриједности од 5.000КМ;
16.000 КМ;
3.500 КМ;
10. Рачун за воду није плаћен у износу од 200 КМ;
11. Запосленим исплаћена зарада у износу од 3.000 КМ;
12. Фактура добављача за купљени материјал плаћена је у износу од
2.000 КМ;
13. Одобрена је и исплаћена дивиденда у износу од 1.000 КМ;
Потребно је: Приказати утицај сваке појединачне трансакције на

средства. обавезе и капитал преко одговарајућих рачуна. Успоставити основну
5) На основу следећих података саставити скраћену шему ''

Мултистеп '' Биланса успјеха и израчунати зараду по акцији ако
је износ одобрених издатих акција које се налазе изван предузећа
4.000 КМ.
Нето продаја израчунати

Бруто добит израчунати
185
6) Саставити биланс успјеха трговачког предузећа за 2003.

2004 и 2005 годину по континуираном систему вођења залиха а
возарина није укључена у набавну вриједност продате робе. ако су
2003 2004 2005
Нето продаја 350.000КМ Израчунати 300.000КМ

Поврат од куповине и исправке 3.000КМ Израчунати 5.000КМ
Расходи осигурања продаје 2.000КМ Израчунати 6.000КМ
Расходи канцеларијских плата 3.000КМ Израчунати
Возарина 4.000КМ 5.000КМ 5.000КМ
Нето набавна вриједност робе 66.000КМ 95.000КМ 70.000КМ
Залихе ( 31.12. 2002. године 85.000КМ
Поврат од продаје и исправке 50.000КМ 40.000КМ Израчунати
Трошкови амортизације зграда 2.000КМ 5.000КМ
Порез на добит ( по стопи 10 % Израчунати Израчунати Израчунати
Залихе ( 31.12. 2003. године ) 50.000КМ
Укупни расходи продаје Израчунати 10.000КМ Израчунати
Укупни општи и
административни Израчунати 8.000КМ 9.000КМ
Расходи 4.000КМ 2.000КМ
Трошкови дистрибуције 45.000КМ
Залихе ( 31.12. 2004. године ) Израчунати 100.000КМ Израчунати
Куповина / набавка Израчунати 500.000КМ 353.000КМ
Бруто продаја Израчунати Израчунати 87.000КМ
Набавна вриједност продате робе Израчунати Израчунати Израчунати
Нето добит
186
РЈЕШЕЊЕ

Аванси за нематеријална Акцијски капитал о.а. 360.000
улагања 480.000 Акцијски капитал п.а. 420.000
Постојења и опрема 140.000 Уписане неуплаћене
Исправка постројења и акције 50.000
опреме 70.000 Остале
Финансијска средства ревалоризационе
расположива за продају 20.000 резерве 30.000
Mатеријал 10.000 Губитак ранијих година 20.000
Готови производи 90.000 Краткорочни кредити у
Одступање од планских иностранству 30.000
цијена готових производа Обавезе на доприносе
(позитивно) 30.000 на зараде које се
Обрачун набавке робе 30.000 рефундирају 40.000
Инвестиционе некретнине Обавезе за учешће у
намјењене продаји 40.000 добитку 30.000
Дати аванси за залихе и Обавезе за акцизе 10.000
услуге осталим правним Обавезе за порез на
лицима 30.000 добитак 40.000
Потраживања за Разграничени приходи
преплаћене остале порезе и по основу потраживања 10.000
доприносе 160.000
Готовински еквиваленти –
хартије од вриједности 30.000
валута 50.000
Благајна страна валута 10.000
Други износи аконтационог
пореза на додату
вриједност 60.000
Губитак изнад висине
капитала 20.000
Акцијски капитал обичне акције = 1.040.000КМ – 680.000КМ = 360.000КМ
187
ДНЕВНИК
Редни Број
број конта
пб Аванси за нематеријална улагања 016 480.000
Постојења и опрема 022 140.000
Финансијска средства расположива за
продају 045 20.000
Mатеријал 100 10.000
Инвестиционе некретнине намјењене
продаји 143 40.000
Дати аванси за залихе и услуге осталим
правним лицима 151 30.000
Потраживања за преплаћене остале
порезе и доприносе 225 160.000
Готовински еквиваленти – хартије од
вриједности 240 30.000
Благајна страна валута 247 10.000
Други износи аконтационог пореза на
додату вриједност 275 60.000
Губитак изнад висине капитала 290 20.000
готових производа (позитивно) 1209 30.000
Акцијски капитал приор. акције 301 420.000
Уписане неуплаћене акције 310 50.000
Остале ревалоризационе резерве 334 30.000
Губитак ранијих година 350 20.000
Краткорочни кредити у
иностранству 423 30.000
Обавезе на доприносе на зараде
које се рефундирају 455 40.000
Обавезе за учешће у добитку 462 30.000
Обавезе за акцизе 480 10.000
Обавезе за порез на добитак 481 40.000
Разграничени приходи по основу
потраживања 494 10.000
И. 1. Издвојена новчана средства и 242 25.000
188
Редни Број
број конта
2. Набавка материјала 1000 39.000
Добаљачи у земљи 432 39.000
По фактури број 123/03
5. Материјал 100 42.000
Материјал примљен у складиште
Издвојена новчана средства и
акредитиви 242
25.000
Дати аванси 140
14.000
За измирене обавезе према
добављачима
Обавезе за издате чекове 434
2.000
За измирене обавезе према
добављачима
8. Обавезе према добављачима 432 1.000
Благајна 243
1.000
За измирене обавезе према фактури
број 55
Поврат неискориштених средстава
10. Обавезе за издате чекове 434 2.000
За реализацију чекова
11. Трошкови материјала 511 57.600
За утрошак материјала
И. б) Основна средства у припреми 028 51.000
Трошкови превоза
Приходи од активирања или потрошње
Производа и услуга за сопствене 621 2.000
потребе
Трошкови монтаже у властитој режији
189
Редни Број
број конта
4. Опрема 023 27.000
За измирене трокове превоза
8. Трошкови амортизације 540 8.000
Исправка вриједности опреме 0239 8.000
ИИИ. Издвојена новчана средства и 242 48.000
1. акредитиви 241
48.000
2. Аванси за основна средства 029 20.000
За уплаћени аванс
Прва привремена ситуација
Аванси за основна средств 029 20.000
За измирене обавезе по првој
привременој ситуацији
За коначан обрачун
За измирене обавезе по коначном
обрачуну
7. Жиро и текучи рачуни 241 6.000
Поврат неискориштених средстава
190
Годишња 100 %
Амортизација = 5 * 2 = 20 * 2 = 40
( 40 x 20.000 ) / 100 = 8.000

( 40 x 12.000 ) / 100 = 4.800
( 40 x 7.200 ) / 100 = 2.880
( 40 x 4320 ) / 100 = 1.728
2.592 – 1.592 = 1.000

27.000 28.000
И 27.000 8.000 8.000 12.000
ИИ 27.000 4.800 12.800 7.200
ИИИ 27.000 2.880 15.680 4.320
ИВ 27.000 1.728 17.408 2.592
В 27.000 1.592 19.000 1.000
016-Аванси за нематеријална улагања 022- Постројења и опрема

пс 480.000 пс 140.000
045- Финан. Средства располо.з.п. 0229 – Исправка вриједности опреме

пс 20.000 пс. 70.000
100- Материјал 120- Готови производи

пс 10.000 пс 90.000
130- Обрачун набавке 143-Инвестиционе некрет. намј.пр.

пс. 30.000 пс. 40.000
151-Дати аванси 225- Потраживања за претплаћене

пс 30.000 пс 160.000
240-Готовински еквиваленти 241- Пословни рачун

пс. 30.000 пс . 50.000
247- Благајна-страна валута 275- Други износи аконтационог п.

пс. 10.000 пс 60.000
191
290- Губитак изнад висине капитала 1209-. Одступање г.п. позитивно

пс. 20.000 пс 30.000
700- Рачун отварања главне књиге 300- Акцијски капитал обичне акције
пс 1.040.000 пс. 1.040.000 пс 360.000
301- Акцијски капитал приоритетне акције 310-Уписане неуплаћене акције

пс. 420.000 пс. 50.000
334- Остале ревалоризационе резерве 350- Губитак ранијих

година
пс. 30.000 п.с. 20.000
423- Краткорочни кредити у иност. 455 – Обавезе на

доприносе
пс. 30.000 пс. 40.000
462- Обавезе за учешће у добитку 480- Обавезе за акцизе

пс. 30.000 пс. 10.000
481- Обавезе за порез на добитак 494-Разграничени

приходи
пс. 40.000 пс. 10.000
421- Краткорочни кредити у земљи 028- Основна средства у

припреми
8.000 30.000
20.000 40.000
432- Добављачи у земљи 1000 – набавка материјала

30.000 30.000 39.000 42.000
40.000 40.000 2.000
39.000 2.000 1.000
2.000 1.000
1.000 39.000
140- Дати аванси 511- Трошкови материјала

15.000 57.600
1.000
14.000
1) ЗАДАТАК ЛИФО МЕТОДА
192
Почетно стање 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000
Прва набавка 5.000 кг по 9 КМ/кг 45.000
Друга набавка 3.000 кг по 12 КМ/кг 36.000
Утрошак 4.000 3.000 кг по 12 КМ/кг 36.000
1.000 кг по 9 КМ/кг 9.000
Стање 1.000 кг по 10КМ/кг 10.000
4.000 кг по 9 КМ/кг 36.000
Стање 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000
Трећа набавка 3.000 кг по 17 КМ/кг 51.000
Стање 1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000
Четврта набавка 4.000 кг по 15 КМ/кг 60.000
1.000 кг по 10 КМ/кг 10.000
ЗАЛИХЕ 000
Почетно стање 1.000кг * 10 КМ/кг = 10.000

Прва набавка 5.000кг * 09 КМ/кг = 45.000
Друга набавка 3.000кг * 12 КМ/кг = 36.000
Трећа набавка 3.000кг * 17 КМ/кг = 51.000
Четврта набавка 4.000кг * 15 КМ/кг = 60.000
Утрошено 16.000кг 10.000
НАБАВНА ВРИЈЕДНОСТ ПРОДАТЕ РОБЕ = 202.000 КМ
193
СРЕДСТАВА = ОБАВЕЗЕ + ВЛАСТИТИ
КАПИТАЛ
Готов. потраж.ОпремаПроц.про.матер. земљиш Обавезе основни
к.Задрж.за
1. 60.000 20.000 80.000
2. -20.000 26.000 6.000
с. 40.000 26.000 20.000 6.000 80.000
3. - 3.000 - 3.000
с. 37.000 26.000 20.000 6.000 80.000 3.000
4. 7.000 10.000 +3.000
с. 30.000 26.000 10.000 20.000 9.000 80.000 -3.000
5. +8.000 + 6.000 +14.000
с. 38.000 6.000 26.000 10.000 20.000 9.000 80.000 11.000
6. 5.000 5.000
с. 38.000 6.000 26.000 5.000 5.000 20.000 9.000 80.000 11.000
7. 16.000 16.000
с. 38.000 22.000 26.000 5.000 5.000 20.000 9.000 80.000 27.000
8. -3.500 - 3.500
с 34.500 22.000 26.000 5.000 5.000 20.000 5.500 80.000 27.000
9. 10.000 -10.000
с. 44.500 12.000 26.000 5.000 5.000 20.000 5.500 80.000 27.000
10 +200 -200
с. 44.500 12.000 26.000 5.000 5.000 20.000 5.700 80.000 26.800
11.- 3.000 -3.000
с. 41.500 12.000 26.000 5.000 5.000 20.000 5.700 80.000 23.800
12. 2.000 - 2.000
с. 39.500 12.000 26.000 5.000 5.000 20.000 5.700 80.000 21.800
13. 1.000 -1.000
с. 38.500 12.000 26.000 5.000 5.000 20.000 5.700 80.000 20.800
38.500 12.000 + 26.000 +5.000 +5.000 +20.000=106.500;

5.700+80.000 + 20.800 =106.500;
4) МУЛТИСТЕП - БИЛАНС УСПЈЕХА

194
Вишак других расхода у односу -4.400 КМ
Нето добит 25 КМ
Зарада по акцији = 100.000 / 4.000 = 25
5) Континуирани систем вођења залиха
2002 2003 2004
Бруто продаја 400.000КМ 500.000КМ 353.000 КМ

Поврат од продаје и исправке 50.000 КМ 40.000 КМ 53.000 КМ
Нето продаја 350.000 КМ 460.000 КМ 300.000 КМ
Почетне залихе 85.000 КМ 50.000 КМ 45.000 КМ
Набавка / куповина 69.000 КМ 100.000 КМ 75.000 КМ
Поврат од куповине и исправке 3.000 КМ 5.000 КМ 5.000 КМ
Нето набавна вриједност робе 66.000 КМ 95.000 КМ 70.000 КМ
Крајње залихе 50.000 КМ 45.000 КМ 28.000 КМ
Набавна вриједност продате робе 101.000 КМ 100.000 КМ 87.000 КМ
Бруто добит 299.000 КМ 360.000 КМ 213.000 КМ
Возарина 4.000 КМ 5.000 КМ 5.000 КМ
Трошкови осигурања продаје 2.000 КМ 3.000 КМ 6.000 КМ
Трошкови дистрибуције продаје 4.000 КМ 2.000 КМ
Укупни трошкови продаје 10.000 КМ 10.000 КМ 11.000 КМ
Укупни општи и административни 5.000 КМ 8.000 КМ 9.000 КМ
расходи 15.000 КМ 18.000 КМ 20.000 КМ
Укупни оперативни расходи 283.000 КМ 342.000 КМ 193.000 КМ
Добит прије опорезивања 28.300 КМ 34.200 КМ 19.300 КМ
Порез на добит 254.700 КМ 307.800 КМ 173.700 КМ
Нето добит
195
АД " Крушик " Бијељина имало је на дан 01.01.2005. године следеће

- Жиро и текући рачуни 75.000 КМ

- Неуплаћени уписани капитал обичне акције 610.000 КМ
- Разграничени плаћени трошкови до једне године 60.000 КМ
- Статутарне и друге резерве 30.000 КМ
- Наплаћени порез за додату вриједност 50.000 КМ
- Грађевински објекти 230.000 КМ
- Оснивачка улагања 20.000 КМ
- Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада 20.000 КМ
- Откупљене сопствене акције 10.000 КМ
( негативно ) 60.000 КМ
- Резервисања за пензије 70.000 КМ
- Остале обавезе 40.000 КМ
- Исправка вриједности грађевинских објеката 80.000 КМ
- Земљишта 70.000 КМ
- Обавезе према повезаним правним лицима 40.000 КМ
- Потраживања од запослених 50.000 КМ
- Готови производи планске цијене 165.000 КМ
- Девизни рачун 40.000 КМ
- Обавезе за нето зараде 50.000 КМ
- Купци - повезана правна лица 20.000 КМ
- Акцијски капитал – приоритетне акције ( 8.000 акција по 50 израчунати
КМ ) израчунати
- Акцијски капитал – обичне акције
Саставити почетни биланс по принципу ФУНКЦИОНАЛНОСТИ. (

Израда почетног биланса је елиминаторног карактера ).

промене:
1) За набавку робе из иностранства купљено је 10.000 америчких долара

по курсу 1.00 долар за 1.80 КМ. и отворен акредитив код банке добављача.
Примљена је фактура добављачима на 18.000 КМ. царина је плаћена у износу од
1.000 КМ. а трошкови превоза према фактури добављача износе 2.000 КМ. Роба
је примљена у складиште где се евидентира по планској набавној цијени од
24.000 КМ. Од банке је примљен извјештај да је обавеза према инопартнеру
измирена. царина је плаћена готовински. фактура за превоз је плаћена мјеницом.
О року доспећа меница је реализована.
2) На основу одлуке органа управљања расходује се основно средство

набавне вриједности 70.000 КМ и исправке вриједности 50.000 КМ. Трошкови
расходовања према фактури добављача број 55 износе 3.000 КМ. и плаћени су
196
дознаком. Трошкови превоза износе 2.000 КМ и плаћени су готовински. Отпаци
основних средстава процјењени су на 19.000 КМ и по тој вриједности су
продати. Купац је свој дуг измирио чеком. који је о доспјећу реализован.
3) На основу следећих података потребно је саставити скраћену шему ''
Синглестеп '' Биланса успјеха за 2005. годину и израчунати зараду по акцији
ако је износ одобрених издатих акција које се налазе изван предузећа 3.000 КМ.

- Нето продаја 450.000 КМ
- Расходи продаје 20.000 КМ
- Општи и административни 30.000 КМ
- Добит од камате израчунати
- Нето добит
4) Предузеће „Сава“ Бијељина бави се производњом прехрамбених

производа. На основу сажетих информација за задње двије године потребно је
сачинити :
1. Анализу ликвидности
2. Анализу профитабилности
2004 2005
Текућа средства 140.000 КМ 191.000 КМ
Дугорочне обавезе 48.000 КМ 82.000 КМ
Укупна средства 726.000 КМ 893.000 КМ
Властити капитал 600.000 КМ 639.000 КМ
Текуће обавезе 41.000 КМ 89.000 КМ
Продаја 1.090.000 КМ 1.300.000 КМ
Укупна средства и властити капитал на почетку 2004. године били су 710.000

КМ и 605.000 КМ.
5) Примљен је материјал са пута. Кривицом превозника 10% материјала је

уништено ( материјал је био осигуран ). Зависни трошкови набавке примљеног
материјала плаћени су авалираном мјеницом у износу од 2.000 КМ. Планска
набавна вриједност приспјелог материјала износи 25.000 КМ ( Материјал је био
послат на наш терет и ризик. стварна набавна вриједност материјала износи
20.000 КМ ).
6) Према фактурама и отпремницама купцима је продато готових

производа за 40.000 КМ и то за готовину 15.000 КМ. а остатак на кредит.
197
Купцима којима су производи продати на кредит одобрено је 5% рабата. Цена
коштања продатих готових производа је 5.000 КМ.
198
РЈЕШЕЊЕ
Neuplaćeni upisani kapital Akcijski kapital obične
obične akcije 610.000 akcije 630.000
Osnivačka ulaganja 20.000 Akcijski kapital
Zemljišta 70.000 prioritetne akcije 400.000
Građevinski objekti 230.000 Statutarne i druge
Ispravka vrijednosti rezerve 30.000
građevinskih objekata 80.000 Rezervisanja za penzije 70.000
Otkupljene sopstvene akcije 10.000 Obaveze prema
Gotovi proizvodi planske cije. 165.000 povezanim pravnim
Odstupanja od planskih cijena licima 40.000
gotovih proizvoda negativno 60.000 Obaveze za neto zarade 50.000
Kupci- povezana pravna lica 20.000 Obaveze za doprinose i
Potraživanja od zaposlenih 50.000 naknade zarada 20.000
Žiro i tekući računi 75.000 Ostale obaveze 40.000
Devizni račun 40.000 Naplaćeni porez na
Razgraničeni plaćeni troškovi dodatu vrijednost 50.000
do jedne godine 60.000
Акцијски капитал обичне акције = 1.330.000 КМ – 700.000КМ = 630.000 КМ
3) „Синглестеп“ – скраћена шема биланса успјеха

Нето продаја 450.000
Добит од камате 6.000
Укупни приходи 456.000
Набавна вриједност продате 150.000
робе 50.000
Укупни оперативни расходи 2.000
Расходи од камате 202.000
Укупни расходи 254.000
Добит из редовног пословања 14.000
Порез на добит 240.000
Нето добит
Зарада по акцији = 240.000 / 3.000 = 80 КМ/ акцији
199
Дневник
Редн Број
и Опис конта Дугује Потражује
број
П.Б. Неуплаћени уписани капитал
обичне акције 000 610.000
Оснивачка улагања 010 20.000
Земљишта 020 70.000
Откупљене сопствене акције 036 10.000
Готови производи планске ције. 120 165.000
Одступања од планских цијена
готових производа негативно 1209 60.000
Купци- повезана правна лица 200 20.000
Потраживања од запослених 221 50.000
Девизни рачун 244 40.000
Разграничени плаћени трошкови до
једне године 280 60.000
Исправка вриједности
грађевинских 0229 80.000
објеката 700 1.330.000
Рачун отварања
Рачун отварања 700 1.330.000
Акцијски капитал обичне 300 630.000
акције 301 400.000
Акцијски капитал приоритетне 313 30.000
акције 405 70.000
Статутарне и друге резерве
Резервисања за пензије 411 40.000
Обавезе према повезаним 450 50.000
правним лицима
Обавезе за нето зараде 461 20.000
Обавезе за доприносе на зараде 479 40.000
и
накнаде зарада 483 50.000
Остале обавезе
Наплаћени порез на додату
Девизни рачун 244 18.000

И. 1. Жиро и текући рачун 241 18.000
За куповину девиза
Девизни акредити 245 18.000
2. Девизни рачун 244 18.000
За отворени девизни акредитив
3. Набавка робе 1300 18.000
Добављачи у иностранству 433 18.000
200
По фактури добаљача
201
Редн Број
и Опис конта Дугује Потражује
број
Набавка робе 1300 1.000
Обавезе за порез на промет и
4.
акцизе 462 1.000
За набавку робе
5.
Трошкови превоза по фактури
добављ.
Роба 130 24.000
6. Одступање од планских цијена
Робе 1209 3.000
Роба је примљена у складиште
Добављачи у иностранству 433 18.000
Девизни акредитиви 245 18.000
7.
За измирене обавезе према инос.
доб
Обавезе за порез на промет и 462 1.000
акцизе 245
8. 1.000
Девизни акредитиви
За плаћене трошкове царине
9. Обавезе по издатим мјеницама 435 2.000
За измирене обавезе према добављ.
Обавезе по издатим мјеницама 435 2.000
ИИ. Неотписана вриједност
1. расходованих 5700 70.000
основних средстава 023 70.000
Основна средства у функцији
За расходовање средстава
Исправка вриједности основних 0239 50.000
сред.
Неотписана вриједност 5700 50.000
2.
расходованих основних
средст.
За исправку вриједности
Неотписана вриједност 5700 3.000
расходованих
3. основних средстава 432 3.000
Добављачи у земљи
202
За измирене обавезе по фактури 55
Неотписана вриједност
расходованих 5700 2.000
5. основних средстава 432 2.000
Добављачи у земљи
За трошкове превоза
Благајна 243 2.000
6.
За измирене обавезе превоза
Редн
Број
и Опис Дугује Потражује
конта
број
Донос са стане 2
7. расходованих основних 5700 19.000
средстава
За отпатке основних средстава
Чекови грађана 2401 19.000
8. Купци у земљи 201 19.000
Наплата потраживања
9. Чекови грађана 2401 19.000
За наплаћени чек
Губитак текуће године 331 6.000
10. расходованих основних 5700 6.000
средстава
Губитак
В. 1. Материјал 100 25.000
Остала потраживања 229 2.000
Материјал на путу 1000 20.000
готових производа 1209 5.000
за приспјели материјал са пута
ВИ. Благајна 243 15.000
За реализоване готове производе
За одобрен попуст купцима
Трошкови готових производа 511 5.000
3. Готови производи 120 5.000
За реализоване готове производе
4) Анализа ликвидности
203
Текућа Текуће Обртни Текући

Године
средства обавезе капитал коефицијент
2004 140.000 41.000 99.000 3.41
2005 191.000 99.000 92.000 1.92
Повећање
7.000 1.77
(смањење)
Обртни капитал = Текућа средства – Текуће обавезе
Текући коефицијент = Текућа средства / Текуће обавезе

Анализа профитабилности
Просјечна Поврат
Нето Гранична
Године Продаја укупна Обрт од
добит добит
средства средстава средстава
2004 70.000 1.090.000 6.4% 718.000 1.51 9.70%
2005 50.000 1.300.000 3.8% 809.500 1.60 6.10%
Повећање
20.000 210.000 2.6% 91.500 0.009 3.60%
смањење
Гранична добит = Нето добит / Продајом
Просјечна укупна средства =( почетне залихе + крајње залихе ) / 2
Обрт средстава = Продаја / просјечна укупна средства
Поврат од средстава = нето добит / просјечна укупна средства
Поврат од Обавезе у
Просјечан
Године властитог властитом
властити капитал
капитала капиталу
2004 602.500 11.60% 7.38%
2005 619.500 8.07% 13.80%
Повећање
17.000 3.53% 6.42%
(смањење)
Просјечан властити капитал = ( почетни капитал + крајњи капитал ) / 2
Поврат од властитог капитала = Нето добит / просјечан властити капитал
Обавезе у властитом капиталу = укупне обавезе / властити капитал
204
000- Неуплаћени уписани капитал 010- Оснивачка улагања

пс. 610.000 пс. 20.000
020- Земљишта 022- Грађевински објекти

пс. 70.000 пс. 230.000
1209- Одст.планс. цијена готов.произ 200- Купци-повезана правна

лица
пс. 60.000 пс. 20.000
221- Потраживања од запослених 241 - Жиро и текући рачуни

пс. 50.000 пс. 75.000 18.000
19.000 2.000
3.000
2.000
244 – Девизни рачун 280 – Разгр. плаћ.трошк. до једне г.

пс. 40.000 18.000 пс. 60.000
18.000
02229 – Испр. вријед. грађ. обј. 700 – Рачун отварања

пс. 80.000 пс. 1.330.000 пс. 1.330.000
300 – Акцијски капитал обичне акције 301 - Акцијски капитал приорит.

акц.
пс. 630.000 пс. 400.000
313 – Статутарне и друге резерве 405 – Резервисања за пензије

пс. 400.000 пс. 70.000
411 – Обав. према повез. прав. лицима 450 – Обавезе за нето зараде
пс. 40.000 пс. 50.000
461 – Обав. за допр. на зар. и накн. зар. 479 – Остале обавезе

пс. 20.000 пс. 40.000
483- Разграничени плаћени трош. 244- Девизни акредитиви

пс. 50.000 18.000 18.000
1.000
1300- набавка робе 433- Добављачи у иностранству

18.000 21.000 18.000 18.000
1.000
2.000
432- Добављачи у земљи 130- Роба

2.000 2.000 24.000
205
3.000 3.000
2.000
462- Обавезе за порез на промет 435- Обавезе по издатим мјеница

1.000 1.000 2.000 2.000
1209- Одступање од планских цијена р. 5700- Неотписана вриједност

3.000 70.000 50.000
3.000 19.000
2.000 6.000
023-Основна средства у функцији 243- Благајна

70.000 15.000 2.000
0239- Исправка вриједности опреме 201- Купци у земљи

50.000 19.000 19.000
25.000 1.250
2401-Чекови грађана 331- Губитак текуће године

19.000 19.000 6.000
100- Материјал 229- Остала потраживања

25.000 2.000
1000- Материјал на путу 1209- Одступ.од планс. Цијена г.п.

20.000 5.000
120- Готови производи 511- Трошак готових производа

40.000 5.000
5.000
206
Л И Т Е Р А Т У Р А
1. Gray / Needles. Finansijsko računovodstvo. Banja Luka. 2001.
2. Babić dr Šimun. Teorija i tehnika računovodstva. Informator-

Zagreb. 1971.
3. Vidaković dr Slobodan. Računovodstvo. Beograd. 1996.
4. Krasulja dr Dragan. Poslovne finansije. Ekonomski fakultet.

Beograd. 1988.
5. ACCOUNTING STANDARDS COMMITTEE: Current Cost

Accounting. Statement of Standard Accounting Practice.
N.16.1980.
6. Rodić dr Jovan. Teorija i analiza bilansa. Ekonomika.

Beograd.1991.
7. Elliot/Elliot: Financial Accounting. reporting and analysis.

Internationaedition. Prentice Hall.2002.
8. Littleton A. C.. Structure of Accounting Theory. American

Accounting Inc.. Columbus. Ohio. 1977.
9. Radovanović dr Radiša. Škarić dr Kata. Finansijsko

računovodstvo. Ekonomski fakultet. 2005.
10. Philip Kotler. Upravljanje Marketingom. hrvatsko izdanje. Mate

d.o.o. Zagreb. 1997.
11. Alehander David. Nobes Christopher: Financial Accounting-an

International Introduction. Prentice Hall. Pearson Education.
Edinburgh. 2001.
12. Meigs Robert & Walter. Accounting: The Bond Bible. New York
Institute of Finance. 2000.
13. Knoll Heinrich und Beyer Ervin. Bilanzkunde. 5.Auflage.
Gabler Verlag. Wiesbaden. 1978.
207
14. Turk dr Ivan. Računovodstvene informacije kao podloga za

donošenje poslovnih odluka. Informator. Zagreb. 1971.
15. Lasser J. K.. Standard Handbook for Accountants. Mc Graw-

Hill Book Company. Inc. New York. 1956.
16. Rakovački dr Milenko. Teorija i metodologija knjigovodstva.

Savremena administracija Beograd. 1982.
17. Habek dr Mladen. Računovodstvo i računovodstvene

informacije. Narodne novine. Zagreb. 1977.
18. Klobučar dr Janko. Rodić dr Jovan. Računovodstvo. Svjetlost

Sarajevo. Sarajevo. 1980.
19. Jovanović dr Danica. Analiza poslovanja preduzeća. Savremena

administracija. Beograd. 1971.
20. Filipović dr Božidar. Principi i mehanizam sistema dvojnog

knjigovodstva i računovodstvo proizvođačkog preduzeća.
Podgorica. 1996.
21. Zeremski Prof. dr inž. Vojislav. Osnovi knjigovodstva.

Sarajevo. 1960.
22. Blaško dr ing. Eduard. Osnove računovodsva. Ekonomski

fakultet. Rijeka. 1972.
23. James Cashin. Saul Feldman. Joel Lerner. Barush Englard.

Finansijsko računovodstvo. Zagreb. 1996.
24. Kočović dr Jelena. Finansijska matematika. Ekonomski fakultet.

Beograd. 1995.
25. Internet sajtovi: www.ekonomist.co.yu. www.iasb.org.

www.iasplus.com. www.sec.gov. www.fasb.com.
www.accounting.smartpros.com. www.ventureline.com.
www.economist.com. www.btplc.com. www.iceaew.co.uk
208
Navodeći imena uglednih privrednih subjekata koji su finansijski
pomogli izdavanje ovog udžbenika. autori im se srdačno zahvaljuju
na doprinosu u finansiranju štampanja knjige.
209
Задатак број 1
Предузеће „Сигма“ д.о.о. Добој дана 02.03.2010. године је

склопило са грађевинским предузећем „Грађевинар“ д.о.о.
Дервента Уговор о изградњи пословне зграде.
Предрачунска вриједност уговорених радова је 1.200.000КМ.

Финансирање ће се вршити 70% из издвојених властитих
средстава, а 30% из одобреног дугорочног кредита од банке. Са
извођачем радова је посебно закључен Уговор о изради пројектне
документације.
02.04.2010. године извођач радова је испоставио рачун за

пројектну документацију у износу од 75.000КМ ( у цијену
урачунат ПДВ). И једно и друго предузеће се налази у систему
ПДВ-а.
03.04.2010. године је за обавезе по рачуну пројектне документације
издата мјеница са роком доспјећа.
04.04.2010. године извођачу радова је уплаћен аванс од 200.000КМ
(сразмјерно структури финансирања).
10.04.2010. године је стигла прва привремена ситуација на
280.000КМ.
12.04.2010. обавезе су измирене из аванса, а остатак из средстава
сразмјерно структури финансирања.
20.04.2010. године је стигла друга привремена ситуација на
780.000КМ ( у себи садржи укупну вриједност изведених радова).
Исти дан су измирене обавезе из средстава сразмјерно структури
30.04.2010. године извођач радова је испоставио окончану
ситуацију на 1.100.000КМ
11.05.2010. године измирена је обавеза по окончаној ситуацији
према структури финансирања.
14.05.2010. године издата мјеница је реализована.
01.06.2010. године објекат је стављен у употребу.
05.06.2010. неискориштена средства враћена на редован рачун.
На конту улазног пореза код инвеститора је било салдо 12.800КМ,
а на излазном порезу 13.600КМ.
На конту улазног пореза код извођача радова је било салдо
18.200КМ, а на излазном порезу 21.300КМ.
После проведених књижења затворити конта ПДВ-а и сачинити
ПДВ пријаву.
210
ИНВЕСТИТОР „СИГМА“
Ред. Број
Датум O П И С Дугује Потражује
број конта
02.04. Грађевински објекти у изградњи 64.102,57
Улазни ПДВ 10.897,43
1
Добављачи у земљи 75.000
По фактури за пројектну докуме
1 а) 03.04. Обавезе за издате мјенице 75.000
Новчана средства за инвеститора
на издвојеном рачуну 840.000
2. 04.04.
Пословни рачун-домаћа вал. 840.000
Издвајање средстава за инвести
Дати аванси 200.000
Новчана средства за инвестит 140.000
3. 04.04.
Дугорочни кредити 60.000
Дати аванси извођачу радова
Грађевински објекти у изградњи 239.316,28
4. 10.04.
Добављач 280.000
По првој привременој ситуацији
Новчана средства за инвест. 56.000
4 а) 12.04. Дугорочни кредит 24.000
Дати аванси 200.000
Измирене обавезе по првој пр. сит
5. 20.04.
По другој привременој ситуацији
Новчана средства за инвести 350.000
5 а) 20.04.
Реализована друга прив. ситуац
6. 30.04.
Испостављена окончана ситуациј
Новчана средства за инвестит 224.000
6 а) 12.05.
Плаћање по окончаној ситуацији
Обавезе за издате мјенице 75.000
7. 14.05. Пословни рачун-домаћа валут 75.000
Реализована мјеница
211
Ред. Број
број конта
8. 01.06. Грађевински објекти 1.004.273,60
Грађевински објекти у изгра 1.004.273,60
Активиран грађевински објекат
9. Излазни ПДВ 13.600
Улазни ПДВ 13.600
Стварање обавезе ПДВ-а
9 a) Обавезе ПДВ 183.526,33
Књижење обавеза ПДВ
9 б) Пословни рачун 70.000
Новчана средства за инвест 70.000
Поврат средстава
Пословни рачун Новчана средства за инвестито

С 920.000 2. 840.000 2. 840.000 3. 140.000
9б 70.000 7. 75.000 4. а. 56.000
5. а. 350.000
6. а. 224.000
9. б. 70.000
Грађевински објекат у изградњи Дугорочни кредити

1. 64.102,57 8. 1.004.273,60 3. 60.000
4. 239.316,28 4. а. 24.000
5. 427.350,50 5. а. 150.000
6. 273.504,32 6. а. 96.000
Добављач „грађевинар“ Дати аванси „Грађевинар“

1. а. 75.000 1. 75.000 3. 200.000 4. а. 200.000
4. а. 280.000 4. 280.000
5. а. 500.000 5. 500.000
6. а. 320.000 6. 320.000
Улазни ПДВ Обавезе за издате мјенице

С. 12.800 9. 13.600 7. 75.000 1. а. 75.000
1. 10.897,43 9. а. 183.526,33
4. 40.683,72
5. 72.649,50
6. 46.495,68
Грађевински објекат Излазни ПДВ

8. 1.004.273,60 9. 13.600 С. 13.600
9. а. 13.600
Обавезе за ПДВ
9. а. 183.526,33 9. а. 13.600
212
ИЗВОЂАЧ РАДОВА
Ред. Број
број конта
1. 02.04. Купци „Сигма“ 75.000
Приходи од пружених услуга 64.102,57
Излазни ПДВ
Фактура за пројектну документац
1 а) 02.04. Потраживања по примљеним мјен. 75.000
Купци „Сигма“ 75.000
Примљена мјеница
2. 04.04. Пословни рачун – домаћа валута 140.000
Пословни рачун – домаћа валута 60.000
Примљени аванс „Сигма“ 200.000
По изводу за примљени аванс
3. 10.04. Купци „Сигма“ 280.000
Приходи од продаје услуга 239.316,28
Излазни ПДВ 40.683,72
Испостављена прва приврем. сит.
3 а) 12.04. Пословни рачун – домаћа валута 56.000
Примљени аванс „Сигма“ 200.000
Измирење обавеза прве прив. сит
4. 20.04. Купци „Сигма“ 350.000
Приходи од продаје услуга 150.000
Фактура по другој приврем. сит. 500.000
5. 30.04. Купци „Сигма“ 320.000
Приходи од продаје 273.504,32
Окончана ситуација
5 а) 12.05. Пословни рачун – домаћа валута 224.000
Наплата по окончаној ситуацији
6. 14.05. Пословни рачун-домаћа валута 75.000
Потраживања за мјенице 75.000
Реализације мјенице
7. Излазни ПДВ 192.026,33
Обавезе за ПДВ 192.026,33
Обрачун обавеза ПДВ
7 а) Обавезе за ПДВ 18.200
Улазни ПДВ 18.200
Обрачун обавеза ПДВ
213
Купци „Сигма“ Приходи остварени продајом услу.

1. 75.000 1. а. 75.000 1. 64.102,57
3. 280.000 3. а. 280.000 3. 239.316,28
4. 500.000 4. а. 500.000 4. 427.350,50
5. 320.000 5. а. 320.000 5. 273.504,32
Потраживања за мјенице Излазни ПДВ

1. а. 75.000 6. 75.000 7. 192.026,33 С. 21.300
7. а. 192.026,33 1. 10.897,43
3. 40.683,72
4. 72.649,50
5. 46.495,68
Пословни рачун Примљени аванс „Сигма“

2. 140.000 3. а. 200.000 2. 200.000
2. а. 60.000
3. а. 56.000
3. а. 24.000
4. а. 350.000
4. а. 150.000
5. а. 224.000
5. а. 96.000
6. 75.000
Обавезе ПДВ Улазни ПДВ

7. 18.200 7. 192.026,33 С. 18.200 7. 18.200
7. а. 173.826,33 7. а. 18.200
214
ЗАДАТАК БРОЈ 2.
Предузеће „Сигма“ д.о.о. Добој дана 02.03.2010. године је склопило са

грађевинским предузећем „Грађевинар“ д.о.о. Дервента Уговор о изградњи
пословне зграде.
Предрачунска вриједност уговорених радова је 1.000.000КМ. Финансирање ће
се вршити 75% из издвојених властитих средстава, а 25% из одобреног
дугорочног кредита од банке. И једно и друго предузеће се налази у систему
ПДВ-а.
Извођач радова је ангажовао под извођача (кооперанта) „Рад“ д.о.о. Модрича.
03.03.2010. године инвеститор уплаћује извођачу радова аванс од 150.000КМ
(сразмјерно структури финансирања), а извођач кооперанту 120.000КМ.
10.03.2010. године стигла је од кооперанта прва привремена ситуација на
220.000КМ.
11.03.2010. године измирене су обавезе из аванса, а остатак из редовних
средстава.
11.03.2010. године извођач такође испоставља прву привремену ситуацију
инвеститору у вриједности од 250.000КМ.
12.03.2010. године обавезе по првој привременој ситуацији према извођачу
радова су измирене из аванса, а остатак из средстава сразмјерно структури
21.03.2010. године је стигла од кооперанта друга привремена ситуација на износ
од 700.000КМ која се исти дан измирује.
29.03.2010. године кооперант је испоставио окончану ситуацију на 1.000.000КМ.
30.03.2010. године извођач радова је испоставио окончану ситуацију на
1.000.000КМ.
08.04.2010. године обавезе се измирују издавањем мјенице.
15.04.2010. годинеобавезе по овој ситуацији су такође измирене према
структури финансирања.
16.04.2010. године мјеница се реализује.
30.04.2010. године објекат је стављен у функцију.
На конту улазног пореза код инвеститора је било салдо 12.800КМ, а на излазном
порезу 13.600КМ.
На конту улазног пореза код извођача радова је било салдо 18.200КМ, а на
излазном порезу 21.300КМ.
На конту улазног пореза код под извођача радова (кооперант) је било салдо
10.800КМ, а на излазном порезу 12.100КМ.
После проведених књижења затворити конта ПДВ-а и сачинити ПДВ пријаву.
215
ИНВЕСТИТОР
Ред. Број
број конта
03.03. Издвојена новчана средства 750.000
1 Пословни рачун-домаћа в. 750.000
Новчана средства за инвестит.
Дати аванси „Грађевинар“ 150.000
Новчана средства издвојена
2. 03.03. за инвестиције 112.500
Обавезе за примљене кредит 37.500
Аванс извођача радова
Основна средства у изградњи 213.675,25
3. 11.03.
Добављач „Грађевинар“ 250.000
3. а. 12.03. Дати аванси „Грађевинар“ 150.000
Обавезе за примљене креди 25.000
Новчана средства на изд. 75.000
Измирене обавезе за прву п. сит
4. 22.03.
Друга привремена ситуација
4. а. 22.03. Новчана средства издвојена 337.500
Обавезе за примљене кред 112.500
Плаћање друге привремене сит
5. 30.03.
По коначном обрачуну
5. а. Новчана средства издвојена 225.000
Обавезе за примљене кред. 112.500
Плаћање по окончаној ситуацији
Грађевински објекти 1.000.000
6. 30.04. Основна средства у прип 1.000.000
Основна средства у функцији
Излазни ПДВ 13.600
Обавезе за ПДВ 158.099
7. Улазни ПДВ 158.099
Обавезе за ПДВ 13.600
Обрачун ПДВ за пореску пријаву
216
Пословни рачун Новчана средства за инвестиције
8. 790.000 1. 750.000 1. 750.000 2. 112.500
3. а. 75.000
4. а. 337.500
5. а. 225.000
Дати аванси „Грађевинар“ Обавезе за примљене кредите

2. 150.000 3. а. 150.000 2. 37.500
3. а. 25.000
4. а. 112.500
5. а. 75.000
Основна средства у изградњи Улазни ПДВ

3. 213.675,25 6. 1.000.000 С. 12.800 7. 158.099
4. 384.615,45 3. 36.324,75
5. 256.410,30 4. 65.384,55
5. 43.589,70
Добављачи „Грађевинар“ Основно средство Објекат

3. а. 150.000 3. 250.000 6. 1.000.000
3. а. 75.000 4. 450.000
3. а. 25.000 5. 300.000
4. а. 337.500
4. а. 112.500
5. а. 225.000
5. а. 75.000
Излазни ПДВ Обавезе за ПДВ

7. 13.600 С. 13.600 7. 158.099 7. 13.600
217
ИЗВОЂАЧ РАДОВА
Ред. Број
број конта
Пословни рачун 150.000
1. 03.03. Примљени аванс 150.000
Аванс по уговору број
Дати аванси кооперанту 120.000
1. а. 03.03. Пословни рачун 120.000
Уплата аванса кооперанту
Трошкови кооперативних услуга 188.034,22
2. 10.03.
Добављачи „Рад“ 220.000
Добављач –кооперант „Рад“ 31.965,78
2. а. 10.03. Пословни рачун 31.965,78
Уплата ПДВ за добављаче
2. б. 11.03. Дати аванси „Рад“ 120.000
Измиривање обавеза из аванса
Добављачи „Рад“ 68.034,22
2. ц. 11.03. Пословни рачун 68.034,22
Плаћање по првој привр. ситуац
3. 11.03.
За испостављену прву прив. сит
Примљени аванси „Сигма“ 150.000
3. а. 12.03. Пословни рачун 25.000
Наплаћена потраживања пр. п.
4. 21.03.
Друга кооперативна ситуација
Добављач „Рад“ 55.213,62
4. а. 22.03. Пословни рачун 55.213,62
Уплата ПДВ за добављача
4. а. 22.03. Пословни рачун 324.786,38
Плаћање обавеза по другој п.с.
450.000
Купци „Сигма“
384.615,45
Приходи од продаје услуга
5. 30.03. 65.384,55
Излазни ПДВ
Испостављена друга привр. сит
218
Ред. Број
број конта
5. а. Купци „Сигма“ 337.500
Наплаћена потраживања друга
6. 29.03.
Окончана кооперативна ситуац
6. а. 29.03. Обавезе за издате мјенице 256.410,30
Измирена обавеза мјеницом
7. 30.03.
Испостављена окончана ситуац
7. а. Купци „Сигма“ 225.000
Наплаћена по окончаној ситуац
Обавезе за издате мјенице 256.410,30
8. Пословни рачун 256.410,30
Обавезе ПДВ 148.969,10
9. Обавезе ПДВ 148.969,10
Обрачун за ПДВ пријаву
Излазни ПДВ 166.599
9. а. Обавезе ПДВ 166.599
Пословни рачун Примљени аванси „Сигма“
219
С. 200.000 1. а. 120.000 3. а. 150.000 1. 150.000
1. 150.000 2. а. 31.965,78
3. а. 75.000 2. ц. 68.034,22
3. а. 25.000 4. а. 55.213,62
5. а. 337.500 4. а. 324.786,38
5. а. 112.500 6. а. 43.589,70
7. а. 225.000 8. 256.410,30
7. а. 75.000
Дати аванси „Рад“ Трошкови кооперативних услуга

1. а. 120.000 2. б. 120.000 2. 188.034,22
4. 324.786,38
6. 256.410,30
Добављач „Рад“ Купци „Сигма“

2. а. 31.965,78 2. 220.000 3. 250.000 3. а. 150.000
2. б. 120.000 4. 380.000 5. 450.000 3. а. 75.000
2. ц. 68.034,22 6. 300.000 7. 300.000 3. а. 25.000
4. а. 55.213,62 5. а. 337.500
4. а. 324.786,38 5. а. 112.500
6. а. 43.589,70 7. а. 225.000
6. а. 256.410,30 7. а. 75.000
Приходи од продаје услуга Обавезе за издате

мјенице
3. 213.675,25 8. 256.410,30 6. а. 256.410,30
5. 384.615,45
7. 256.410,30
Излазни ПДВ Улазни ПДВ

9. а. 166.599 С. 21.300 С. 18.200 9. 148.969,10
3. 36.324,78 2. 31.965,78
5. 65.384,55 4. 55.213,62
7. 43.589,70 6. 43.589,70
Обавезе ПДВ
9. 148.969,10 9. а. 148.969,10
220
КООПЕРАНТ
Ред. Број
број конта
1. 03.03. Примљени аванс „Грађевин“ 120.000
Аванс за уговорене радове
Купци „Грађевинар“ 220.000
2. 10.03. Приходи од продаје услуга 188.034,22
Испостављена прва приврем. С.
2. а. 11.03. Купци „Грађевинар“ 31.968,78
Потврда да је плаћен ПДВ
Пословни рачун 68.034,22
Примљени аванс „ Грађевинар“ 120.000
2. б. 11.03.
Купци „Грађевинар“ 188.034,22
Уплата прве привремене ситуа.
3. 21.03.
Испостављена друга прив. сит
Потврда купца за ПДВ
3. б. 22.03. Купци „Грађевинар“ 324.786,38
Уплата по другој привр. ситуац
Приходи од продаје 256.410,30
4. 29.03.
Испостављена окончана ситуа.
Потврда купца за ПДВ
Потраживања за примљ. Мјен. 256.410,30
4. б. 08.04. Купци „Грађевинар“ 256.410,30
Потраживања наплаћена мјен.
5. 16.04. Потраживања за примј. мј. 256.410,30
Обавезе за ПДВ 141.569,10
6. Улазни ПДВ 141.569,10
7. Обавезе за ПДВ 142.869,10
221
Пословни рачун Примљени аванси „Грађев“

1. 120.000 2. б. 120.000 1. 120.000
2. б. 68.034,22
3. б. 324.786,38
5. 256.410,30
Купци „Грађевинар“ Приходи остварени продајом усл.

2. 220.000 2. а. 31.965,78 2. 188.034,22
3. 380.000 2. б. 188.034,22 3. 324.786,38
4. 300.000 3. б. 55.213,62 4. 256.410,30
3. б. 324.786,38
4. а. 43.589,70
4. б. 256.410,30
Излазни ПДВ Потраживања по примљеној мјен.

7. 142.869,10 С. 12.100 4. б. 256.410,30 5. 256.410,30
2. 31.965,78
3. 55.213,62
4. 43.589,70
Улазни ПДВ Обавезе за ПДВ

С. 10.800 6. 141.569,10 6. 141.569,10 7. 142.869,10
2. а. 31.965,78
3. а. 55.213,62
4. а. 43.589,70
222

Srdjan Knjiga - Vanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srdjan Knjiga - Vanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Финансијско рачуноводство кроз примјере

I. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ РАЧУНОВОДСТВА.................................10

Многобројним примјерима из ове књиге покушано је олакшати студентима да

Књига има приступачан увод у финансијско рачуноводство са јаком

Овом приликом се унапријед најискреније захваљујемо свима који ће упутити

У привредним субјектима ништа се не дешава док се нешто не купује и продаје.

1. Колики је прилив новца?

Одговором на свако питање, можемо доћи само праксом званом рачуноводство.

I. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ РАЧУНОВОДСТВА

Рачуноводство1 је информациони систем који вреднује, обрађује и преноси

Улога рачуноводства да помаже доносиоцима одлука путем вредновања, обраде

У пракси се често поистовјећују појмови књиговодство и рачуноводство, тако да

Књиговодство је дио рачуноводства за који се у рачуноводственој теорији каже

Рачуноводство је шири појам који у себи поред књиговодства као његовог

Рачуноводствена контрола врши се с циљем осигурања извршења задатака у

Предмет рачуноводствене анализе је пословање тј. привредна дјелатност

Пословни субјекти, без обзира којом се дјелатношћу бавили, у току редовног

Друго, свако предузеће мора да има и инвестиционе активности као би

II. ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ И ВРЕДНОВАЊЕ

1. ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ И РАЧУНОВОДСВЕНА

Економски ресурси = капитал компаније

Капитал компаније можемо да дијелимо на двије врсте капитала, "властити" и

Капитал компаније = невластити капитал + властити капитал

Економски ресурси = невластити капитал + властити капитал

У рачуноводственој терминологији, при изради биланса стања, говорили смо да

Економски ресурси = средства

Невластити капитал = обавезе

На основу овога излагања можемо да израдимо једначину која ће бити следећег

Ова једначина је позната као рачуноводствена једначина. Приоритет

Средства су еконоски ресурси које контролише предузеће и служе за

Новац Ствари Права

едства у облику новца су новчане ставке у које убрајамо новац у домаћој и

Под стварима - као облику средстава подразумијевамо сталну имовину

Средства у облику права су нефизичког ( нематеријалног ) карактера и то као:

Обавезе су дужност предузећа да своја дуговања измири исплатом готовине,

Невластити капитал представља обавезу за предузеће, која има тачно

Властити капитал је имовина предузећа којом предузеће располаже након

Властити капитал = средства – обавезе

Властити капитал корпорације се назива и акционарски капитал, па према томе

Средства = обавезе + акционарски капитал

Акционарски капитал има два дијела, основни капитал и задржану зараду –

Основни капитал, односно капитал акционара, презентује нам ниво власништва

Задржана зарада. Предузеће да би сачувало свој пословни углед на тржишту, а

Приходи - Расходи - Дивиденде

Задржана зарада = приходи – расходи – дивиденда

2. ВРЕДНОВАЊЕ ЕКОНОМСКИХ ТРАНСАКЦИЈА

Трансакција је економска промјена која позитивно или негативно утиче на

Рачуновођа при вредновању економских трансакција сусреће се са три основна

Проблем признавања. Трансакције представљају економске догађаје које утичу

Претпоставимо да је компанија наручила, примила и платила компјутер.

1. Запослени шаље захтјев за набавку одјељењу набавке.

Полазећи од услова набавке, ову економску промјену евидентирамо када је

Проблем вредновања. У једном рачуноводственом периоду може да дође до

Класификација. Полазећи од претпоставке да у једном обрачунском периоду

3. " Т " - рачун

4. УТИЦАЈ ЕКОНОМСКИХ ПРОМЈЕНА НА ФИНАНСИЈСКИ

Еконоске промјене (трансакције) су пословни догађаји који утичу на имовину

1. промјене које повећавају активу и пасиву за исти износ;

Еконоске промјене које мјењају састав активе, а пасива остаје непромјењена су

Да би се уочило дјеловање економских промјена на састав биланса, уобичајено је

рашчлањава се тако да гласи:

Средства = обавезе + властити капитал

Полазећи од наведеног критеријума могуће је идентификовати дванаест типова