ponirawe

Qiqana Bailovi}
STRAH OD SMRTI

Za{to umire Enkidu?

Ako se slo`imo sa Janom Kotom1 da je sumersko-vavilonski Ep o

Gilgame{u2 (prve, sumerske verzije stare su vi{e od 4 000 godina) u
prvih {est (od 12) glinenih plo~a, sav homerovski obasjan svetlo{}u
herojskog epa (i, kako ka`e, kao reqef na gr~kim frizovima, ravno-
meran i bez dubine i duboke senke, pozivaju}i se na Auerbahovu3 oce-
nu stila Ilijade), a da je u drugom svom delu Ep o Gilgame{u univer-
zalna drama u kojoj su junaci razdirani sumwama, sami sebi nejasni i
svet im je nejasan, kao {to su im nejasne i presude bogova, onda je sva-
ke pa`we vredno potra`iti odgovor na pitawe za{to je to tako? Jan
Kot nudi svoje vi|ewe: u drugom delu Epa o Gilgame{u op{ti ton se
mewa zato {to tu tema speva jeste smrt, ili jo{ pre – umirawe; umi-
rawe o ~emu je spoznaja intimna, li~na i kona~na.
Strah od smrti, me|utim, uporno se preispituje i u prvom i u
drugom delu Epa o Gilgame{u. Za razliku od Homerovih junaka koji
nisu zaokupqeni strahom (sa izuzetkom Hektora, ~ija je upla{enost
1 Jan Kot: „Gilgame{ ili smrtnost”, Sveske, br. 39–40, Pan~evo, mart 1998.
2 U ovom radu kori{}ena su dva prevoda Epa: Marka Vi{i}a i Stanislava
Prepreka. Kod du`ih navoda, u fusnoti je nazna~en prevodilac, izdawe i
broj strane.
3 Erih Auerbah: Mimesis – Odisejev o`iqak, Nolit, Beograd 1968.

143
pred bitku jedinstvena u homerovskom svetu), Enkidu i Gilgame{ se
boje – suo~eni sa mogu}no{}u smrti, sawaju stra{ne snove i bodre se
me|usobno da strah prevazi|u. To je upravo lajtmotiv koji povezuje
oba dela speva. Prelomni trenutak u Epu jeste prezir sa kojim Gilga-
me{ odbija poziv velike bogiwe I{tar da joj bude qubavnik, optu-
`iv{i je da ona ubija svoje mu`eve-qubavnike i obasipa je pogrdama
seksualne konotacije, kao kakvu staru bludnicu. Re~i koje joj u lice
baca Gilgame{, sra~unate su da povrede i ponize, upravo srozaju ve-
liku I{tar, i to onu bogiwu, ~iju je sve{tenicu svojevremeno sam
preporu~io da u qubavnom ~inu, divqeg Enkidua pripitomi i prive-
de qudskom svetu. ^emu tako otvoren prezir prema mo}noj i stra{noj
I{tar? I{tar je za{titnica svete kopulacije, tako tesno povezane
sa smr}u, u jedinstvenom ciklusu umirawa i ra|awa, stalne obnove,
opadawa i obnavqawa vegetacije. Wu je odbacio Gilgame{, dozvoliv-
{i nam da ustvrdimo da Ep o Gilgame{u odslikava stawe ~ovekove za-
jednice u vreme dramati~ne promene matrijarhalnog sistema4 u pa-
trijarhalni, tokom zamene dominacije bogiwe I{tar dominacijom
boga sunca [ama{a. Ta promena je dramati~na po posledicama, ali se
svakako nije odigrala odjednom i preko no}i.
^ovekov `ivot ome|en je dvema krajwe definitivnim ~iwenicama.
To su ro|ewe i smrt. Mo`e se re}i da civilizacija, kao jedina ~ovekova
stvarnost, naspram biolo{ke datosti koja je svet po sebi i van ~oveka –
civilizacija, dakle, kao nu`na eksplikacija ~ovekove vrste, po~iwe od
onog „trenutka” kada je ~ovek „ovladao” tim dvema svojim definitivnim
ta~kama; a ovladao je wima tako {to je usvojio wihovo postojawe i
struktuirao vreme izme|u wih. Struktuirawe ~ovekovog vremena izme-
|u ro|ewa i smrti, uspostavqa se ritualima, obrednim radwama. Ritua-
li su eksplikacija uspostavqene strukture ~ovekovog vremena, i wego-
vog nastojawa da kontroli{e sopstveno vreme izme|u `ivota i smrti i
vreme uop{te. Sa stanovi{ta kwi`evne teorije gledano, oko ta~ke ro-
|ewa grupi{u se lirske pesme5, a oko ta~ke umirawa – epika6.
4 Pojam matrijarhata je jedan od, na razne na~ine, diskutabilnih pojmova u
antropolo{koj literaturi. Ne ulaze}i u to nesaglasje, matrijarhat se ovde
koristi kao termin za dru{tveni poredak rodovske zajednice u kojoj su do-
miniraju}i kultovi ra|awa i umirawa kao deo jedinstvenog ciklusa sveko-
like obnove prirode i trajawa, i te kultove dominantno kontroli{u `ene
(donekle ukqu~uju}i i lova~ke kultove, jer uspeh u lovu zavisi od mno`ewa
`ivotiwa). Saglasno tome, genealogija se, mawe ili vi{e, ra~una po `enskoj
liniji.
5 Izuzev, u usmenom pesni{tvu, tu`balice.
6 Bajke kao kwi`evna vrsta zaokupqene su ritualima prelaza, zato i epske

pesme koje se bave `enidbama junaka, preuzimaju ve} gotove elemente bajke i,
bar delimi~no, wena re{ewa.

144
 Ni ro|ewe ni smrt nisu u domenu ~ovekovih ingerencija, ve} su mu
dati: prva ta~ka je daleko zapretenija u ono {to ne pripada ~ovekovoj vo-
qi, dok smrt ~ovek mo`e sam da „postavi” na bilo kom delu krivuqe svo-
ga trajawa na zemqi. Takva mogu}nost izbora sna`no je do{la u prvi
plan ~ovekovog interesovawa, u trenutku kada velike mitske predstave
`enskog principa cikli~nosti i obnove, gube na vrednosti. Slabqewe
tih vrednosti moralo se dogoditi onda kada je prisvajawe pqa~kom (sa
kojom idu i oru`ani sukobi) odnelo prevagu nad sakupqawem, lovom ili
uzgajawem. A to je svakako momenat kada patrijarhalni poredak stupa na
scenu. Ratni~ki `ivot ionako traumatizuje ~ovekovo postojawe, otkida
ga od stare ritualno definisane svakodnevice opstajawa i trajawa, i ti-
me sna`no uzbu|uje wegovu ma{tu i sve wegove umne preokupacije. Iz to-
ga proizlazi novi poredak bogova i novi poredak sveta – u krajwoj lini-
ji i nova, epska kwi`evna forma. To je forma koja je organizovana mno-
go vi{e oko zadwe, nego oko po~etne ta~ke ~ovekovog `ivota.
Gilgame{ ne kre}e u osvaja~ke pqa~ka{ke pohode, Ep to ne opisu-
je. Wegovo juna{tvo sastoji se – u prvom delu speva – u ubijawu ~udovi-
{ta Humbabe i nebeskog bika, ali bedemi wegovog grada su ogromni i
sna`ni, pesnik to s divqewem opisuje, kako na po~etku, tako i na kra-
ju Epa re~ito ga zaokru`uju}i. Rat je, dakle, tu implicite, ako ne eks-
plicite. Osim toga, bar se prva juna~ka epizoda (sa Humbabom) mo`e sa
velikom izvesno{}u posmatrati kao mitolo{ka slika osvajawa udaqe-
nih kedrovih {uma, tako potrebnih za gra|u uru~kih utvr|ewa.
Ep o Gilgame{u nije klasi~na epska pesma o juna{tvu wegovih hero-
ja, ve} vi{e pripada mitolo{kim pri~ama o podvizima bo`anskih hero-
ja, kakve prethode (mawim ili ve}im) promenama kulta (i promenama mi-
ta) da bi bile inkorporirane u kult i mit. Ali, Ep o Gilgame{u uzbu|u-
ju}e i bolno ispituje smrt, do`ivqaj umirawa na nov, individualan, de-
finitivan na~in, koji vi{e o~ito nema utehu starih odgovora.
Taj nov na~in ispitivawa smrti, umirawa kao teme, u potpunom je sa-
glasju s prezrewem koje Gilgame{ baca u lice staroj, i istro{enoj, mada do
tada neprikosnovenoj, bogiwi I{tar. On }e to, naravno, platiti Enkidu-
ovom smr}u, kao i saznawem o kona~nosti sopstvenog `ivota, kona~nosti
koja nema utehe, jer se ne ugra|uje ni u kakvu obnovu (i jedina pouka koju je
mogao da dobije od kr~marice Sabitu Siduru – koja tako|e mo`e biti sa-
mo jedno od lica velike I{tar – jeste: jedi, pij i veseli se dok traje{).
„Deder, dru`e moj, na{ih se sjetimo djela / Po `eqi [ama{a kedro-
ve nasjekosmo mi / Poradi drvenih vrata sna|e nas zlo.”7 To ka`e Enkidu
u svojoj predsmrtnoj besedi. Time on pokazuje da i te kako dobro zna {ta
je pravi uzrok wihovog stradawa: `eqa da se naprave mo}na vrata koja }e
7Gilgame{, sumersko-akadski ep, prevod s ruskog Marko Vi{i}, Kwi`evna
zajednica Novi Sad, 1993, str. 112.

145
odolevati naletima ratnika, i vremenu. Dakle, `eqa da qudsko delo bu-
de neuni{tivo i neprolazno. To i jeste smisao slave: neprolaznost, ve~-
no pam}ewe koje, u herojskoj epici, bo`anstvo projavquje kroz usta peva-
~a. Pa ipak, Enkidu jasno pokazuje da on ima svest o tome da je to greh za
koji mora da plati smr}u, i to neute{nom smr}u koja nije slavna. [ta ni-
je u redu, otkuda ova protivure~nost? Protivure~nost je u dvema tradi-
cijama, a svaku od wih {tite razli~iti bogovi: jedna je iz domena bogiwe
I{tar koja osigurava svetu kopulaciju, plodnost, mno`ewe; druga je iz
domena boga [ama{a koji je o~ito pokroviteq ratni~kog poduhvata. En-
kidu i Gilgame{ su pod [ama{ovom za{titom. Iskora~ili su iz jedne
tradicije, zakora~ili u drugu, u krug boga [ama{a. Me|utim, junaci
upravo sve vreme u Epu ispituju sopstveni strah, {to zna~i da i te kako
postoji, o~ekivan je, strah od tog ~ina. U svetu u kome su i `ivot i smrt
po voqi bogova, na nivou transcendentalnog, strah mo`e ishoditi iz uve-
rewa o kapricioznosti bogova, ili nemogu}nosti da se spozna wihova
krajwa voqa. Ali, to ovde nije slu~aj: Enkidu se spomenuo kedrovih vra-
ta kao greha, a ne varqive voqe bogova, on ne pomiwe ni I{tarinu osve-
toqubivost (mada }e prokleti I{tarinu sve{tenicu koja mu je otkrila
svet qudi). „… Da znadoh… Pletar bih stavio na otvor vrata”8, re}i }e
Enkidu. Pletar koji je tro{an, ali pripada kulturi zemqe i stalne ob-
nove I{tarinog sveta. A Enkidu i Gilgame{ posegli su za kedrom, za
podvigom, za slavom. Dve tradicije jo{ nisu pretopqene u jedinstven svet
u kakvom funkcioni{u Homerovi junaci; dve tradicije jo{ su u neskla-
du, i me|usobno suprotstavqene. Strah je neminovan. On je, dakle, dvo-
struko uslovqen: s jedne strane, strah je posledica uznapredovalog pro-
cesa individuacije, {to je sastavni deo individualizacije podviga (jer
podvig individualizuje junaka i wegovu slavu, ali ga istovremeno na dra-
mati~an na~in suo~ava sa smr}u, i to individualizovanom smr}u, po{to
je ono {to je postalo pojedina~no i izdvojeno, jednovremeno postalo ne-
ponovqivo i neobnovqivo – i u tome je ta nova dramati~nost smrti9); s
8 Isto, str. 113.
9 Paradoksalno, ali je, izgleda, tako: svaka subjektivizacija izraz je uznapre-
dovalog procesa ~ovekove individuacije, i odraz wegove narasle mo}i; ali,
budu}i da individuacija i subjektivizacija ja~aju predstavu o ~ovekovoj je-
dinstvenosti i neponovqivosti, tim na~inom se ~ovek postavqa u poziciju
poja~ane odgovornosti; takva, nova, odgovornost, me|utim, ~ini ga usamqeni-
jim i u krajwoj liniji upla{enijim nego {to je bio pre. Pojednostavqeno:
jednom spoznata mo}, zakonito vodi u strah, sopstveni strah. Strah se, narav-
no, prevazilazi novom manifestacijom mo}i (novim podvigom), ili razara,
dekomponuje jedinku, ili zajednicu. U pomo} mo`e da prisko~i religija, svo-
jom idejom o postojawu boga kao jedine mere stvari: ta jedina prava mera (bo-
`anska mera) ima smisao da bude ograni~avaju}i faktor u svakom aspektu –
i u usponu, i u padu.

146
druge strane, u Epu o Gilgame{u strah tako|e ima kosmogonijsko ishodi-
{te, jer nastaje u nesaglasju dve tradicije – jedne, I{tarine, koja je o~i-
to ve} istro{ena ali jo{ nije ustuknula, i druge, [ama{ove, nadolaze}e
i obe}avaju}e, ali koja jo{ nije potpuno ustoli~ena.
Ali, Gilgame{ je pre`iveo neoprostivi izazov koji je uputio bo-
giwi I{tar. Prezreo ju je, odbio je, i nije umro. Na taj na~in Gilga-
me{ sam sobom svedo~i o novom poretku koji se uspostavqa, poretku
koji se tako|e interesuje za nove teme – one koje }e potom ponuditi
svekolika epika. Ep o Gilgame{u otvorio je vrata novom vi|ewu sve-
ta, po{to je preispitao stari; on je ve} ponudio nove motive od kojih
}e `iveti epika: me|u wima je i kr~marica Siduru, kao prethodnica
legendarne kr~marice Jawe koja vinom poji na{e epske junake.

U pesmi „Marko Kraqevi} i \emo Br|anin” kr~marica Jawa „bi-

jelu mehanu” dr`i u Jawini planini10, i pojavquje se kao Markov save-
znik. Ona }e, po{to je Br|aninu u vino stavila biqe svakojako i uspa-
vala ga, Marku skinuti „gvo`|e” kojim ga je okovao \emo, i tako mu po-
mo}i da savlada neprijateqa. Pesma jasno kazuje da se kr~marica Jawa u
Jawini planini od ranije poznavala s Markom: „Dosta sam joj vina po-
tro{io, / A nijesam dao ni dinara”11, a glavni junaci tamo sti`u u sklo-
pu epizode koja nedvosmisleno predstavqa preradu prastarog si`ea lu-
tawa, ili potrage, mitskog heroja. Mesto na kome se wena kr~ma nalazi
(besputna planina), imenovawe planine po wenom imenu (Jawina plani-
na), na~in na koji Marko i \emo do we dolaze, i {ta ona tamo radi (vi-
nom poji junake, za~ara Br|anina, skida gvo`|e Marku), sve to potvr|u-
je da ovde imamo skora{wu epsku racioinalizaciju jednog daleko stari-
jeg motiva, koji smo upoznali jo{ na „praizvoru epskog pesni{tva”, u su-
mersko-vavilonskom Epu o Gilgame{u. Doda}u jo{ da je, kako nalazi N.
Panteli}, u srpskom folklornom nasle|u Jawa ime jedne od vila, a tako
se zove, po usmenom predawu, i majka Milo{a Obili}a, ~obanica nat-
prirodne veli~ine.12 Ime Jawa je, ina~e, po mi{qewu Petra Skoka, ju-
`noslovenska prerada biblijskog (hebrejskog) Johanan: „bog-daj”, ili hi-
pokoristik od imena svetica kakve su sv. Ana ili sv. Agata.13

10 Vuk Stef. Karaxi}, Srpske narodne pjesme, II – „Marko Kraqevi} i \emo

Br|anin”, str. 296–297, stihovi 121–168, Prosveta, Beograd 1976.
11 Isto, st. 141–142.
12 [. Kuli{i}, P. @. Petrovi}, N. Panteli} Srpski mitolo{ki re~nik,

Nolit, Beograd 1970, str. 156.

13 Petar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU,

Zagreb 1971, kwiga A–J, str. 737 i 754.

147
 Ovde je, u glavnim crtama, analiziran, jedan sporedan epski mo-
tiv, kakav je u na{oj epici kr~marica Jawa. Me|utim, i jedan od glav-
nih motiva Epa o Gilgame{u, borba sa Humbabom, ima jaku repliku u
na{oj epici, na primer u pesmama tipa „Marko Kraqevi} i Arapin”
i „Marko Kraqevi} ukida svadbarinu”. O tome preporu~ujem iscrp-
nu studiju Rada Bo`ovi}a „Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpsko-
hrvatskom jezi~kom podru~ju”; prate}i formulni lik crnog Arapina,
on obra|uje i motiv megdana, uo~avaju}i formulu: motiv-junak / funk-
cija-tema14. Mo`da je zanimqivo da ni Marko Kraqevi} ne gine na
bojnom poqu (iako je to li~na sudbina ovog, ina~e, istorijskog lika),
ve} – kao i Gilgame{ – zaspi: le`e pod jelovu granu, „doqe le`e, go-
re ne ustade”15, po{to mu je smrt upravo vila i najavila.
Na`alost, na{a epika, kao ni ukupno nasle|e srpske usmene
kwi`evnosti, jo{ nije sistemski podvrgnuta obuhvatnoj analizi koja
bi pokazala, izme|u ostalog, poreklo motivske i si`ejne gra|e. Isto
tako, meni nisu poznate sveobuhvatnije sociolo{ke studije koje bi
nastojale da preciznije proniknu u specifi~ne odlike srpskog pa-
trijarhalnog sistema, u analizama kako `ive tradicije, tako i etno-
grafske gra|e, a mo`e se naslutiti da bi krajwi nalazi bili uneko-
liko iznena|uju}i – u smislu da bi ukazali na jaku, i jo{ veoma `ivu,
matrijarhalnost srpskog tradicionalnog dru{tva, pa i onog {to od
wega danas imamo. Skre}em pa`wu na nalaze Veselina ^ajkanovi}a,
ponovqene u vi{e radova, o htonskom poreklu vila, u ~ijoj je nadle-
`nosti, izme|u ostalog, da ude{avaju i ~uvaju brak; ukazujem i na we-
govu izvanrednu analizu pesme „Smrt majke Jugovi}a”: ta analiza je
otkrila prvobitni vilinski lik u majci Jugovi}a, i pokazala kako
novije prerade, prerade koje pripadaju sekundarnoj epizaciji, preuzi-
maju i racionalizuju mnogo starije motive prethodne tradicije16; to-
me prila`em generalnu opasku da je glavni sakupqa~ki posao srpske
usmene kwi`evnosti obavqen u atmosferi ustani~ke Srbije i uop-
{te u vreme ratova za oslobo|ewe i stvarawe dr`ave, a to je svakako
vreme epskog, a ne mitolo{kog, potencijala, {to je sa svoje strane da-
lo „gorwi lazur” sa~uvanim umotvorinama.
Pa`qivom analizom pesama „Marko Kraqevi} i sestra Leke ka-
petana”17 i „Marko Kraqevi} i k}i kraqa arapskoga”18 iza}i }e na
14 Rade Bo`ovi}, Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpskohrvatskom jezi~-
kom podru~ju, Filolo{ki fakultet Beogradskog univerziteta, Beograd 1977.
15 Vuk Stef. Karaxi}, Srpske narodne pjesme, II, „Smrt Kraqevi}a Marka”,

navedeno izdawe, str. 314–317.

16 Veselin ^ajkanovi}, Mit i religija u Srba, priredio Vojislav \uri},

SKZ, Beograd 1973, str. 543–555 i 626–627.

17 Vuk Stef. Karaxi}, nav. delo, str. 164–177.
18 Isto, str. 270–272.

148
videlo trag vredan istra`iva~ke pa`we: mislim na surovost kojom
Marko ka`wava sestru Leke kapetana, i se~e }erku arapskog kraqa
(iako mu je mlada Arapkiwa pomogla da pobegne iz tamnice). Oba ge-
sta peva~ je psiholo{ki motivisao, a prvi i pa`qivo pripremio sti-
hovima u kojima se izrikom tvrdi da je Marko tako stra{an da mu se
svi sklawaju, naro~ito kad mu se o~i zakrvave od pi}a. Pa ipak, ta dva
postupka odudaraju od drugih pesama u Vukovom ciklusu o Marku Kra-
qevi}u, u kojima se on pojavquje kao za{titnik, i junak koji usposta-
vqa poredak kada je poredak naru{en. Lepoj sestri Leke kapetana,
me|utim, koja ga je kao prosca odbila, odsekao je ruku do ramena i is-
kopao oba oka, a crnu Arapkiwu sabqom presekao preko pasa. Ceo
sklop i jedne i druge pesme odaje da je peva~ i te kako svestan velike
te`ine oba Markova postupka i o~ito ne dr`i da se tu radi o „obi~-
noj” provali jarosti, {tavi{e – uo~avamo trag peva~evog zazirawa od
Markovog postupka. ^ini se da se ovde Marko kvalifikuje za ulogu
mitskog heroja koji ru{i svemo} velikog `enskog bo`anstva usposta-
vqaju}i novi poredak – onako kako nam se pojavquje Gilgame{ kada
pogrdama obasipa I{tar; jer se i sestra Leke kapetana, u svojoj oho-
losti, u pesmi prikazuje u onakvom svetlu u kakvom Gilgame{ vidi
I{tar odbacuju}i je, dok se veza }erke arapskoga kraqa sa dowim sve-
tom ogleda u ~iwenici da je ona crna, a Marko je u zarobqeni{tvu, u
tamni~koj jami – simboli~ki u dowem svetu. Ta~ka iz koje pesmu ka-
zuje na{ peva~, daleko je vi{e i sna`nije pomerena ka ~oveku-ratni-
ku – nego {to je to u Epu o Gilgame{u, ali su tragovi stare tradici-
je jo{ vidqivi, i mogu se pratiti. A da je tu doista re~ o formulnoj
funkciji junaka u sukobu sa `enskim bo`anstvom, ube|uje nas, na pri-
mer, pesma iz Erlangenskog rukopisa br. 181, „Marko Kraqevi} i vi-
la”, ispevana u lirskom osmercu, u kojoj Marko razapiwe {ator „na
vu~jem vijali{tu, / na vilinskom igrali{tu”, vila mu ru{i {ator i
ubije kowa, Marko je dostigne i „o~i wojzi izvadio”19. U Erlangen-
skom rukopisu ima vi{e pesama u kojima se Marko na sli~an na~in
obra~unava sa vilama. Zato se, mislim, s dovoqno razloga mo`e za-
kqu~iti da Marko kao epski lik ulazi u formulnu funkciju junaka
koji obara staro bo`anstvo, pa je zatim ta formulna funkcija pod-
vrgnuta epskoj racionalizaciji u Vukovim pesmama, a u neuspeloj
prosidbi sestre Leke kapetana oholi `enski lik bi}e ka`wen va|e-
wem o~iju, ba{ kao i vila.
Paralele koje sam navela, a koje ne zati~emo, na primer, u Home-
rovoj Ilijadi (a ona se obi~no uzima za „meru” epike), makar indika-
tivno upu}uje na zajedni~ke okolnosti u kojima nastaje Ep o Gilgame-
19 Pesma je pre{tampana u Narodna kwi`evnost Bo{ka Suvajxi}a, Filolo-

{ki fakultet Beograd i Na{a svetlost Kragujevac, pod rednim brojem 16.

149
{u i na{a epika. Te okolnosti ti~u se postepenog ustupawa matri-
jarhata (koji nije u potpunosti ustupio, niti je definitivno ukinut),
pred nastupaju}im patrijarhalnim poretkom. Naime, ovo podnebqe,
jo{ od neolita suvereno carstvo velikog `enskog bo`anstva, nije ni-
kada do kraja i sasvim ostalo bez wene mo}i i wenog uticaja. I na{a
epika nastajala je u tom miqeu i u tim okolnostima. Ova mala ogled-
na analiza po{la je, da tako ka`em, od najsna`nijeg epskog sloja, ali
je, nadam se, pokazala da i tu obitavaju formulni elementi koje pra-
timo u Epu o Gilgame{u, a u ciklusu o Marku Kraqevi}u na{li su se
dobrano grupisani, i na okupu.
Drugi je slu~aj sa Ilijadom: ona je tvorevina helenskih plemena
koja su, slavom svoga oru`ja i u novom poretku (i zahvaquju}i tom no-
vom poretku), osvojila Balkan, stvaraju}i epiku koja je u potpunosti
proizvod tog novog poretka. Pa i u woj se izdvaja lik Hektora, koji ob-
jediwuje tragove jednog druga~ijeg sveta i druga~ijeg gledawa na stva-
ri. Gr~ki epos produkt je trijumfa helenskog oru`ja. Rekli bismo:
kratkotrajan, jer }e bo`anska Demetra, wena }erka Persefaja i eleu-
sinske misterije, i u herojskoj Heladi obnoviti stari smisao sveta.

Strukturalno, na planu motiva, Ep o Gilgame{u vrlo dosledno

preispituje odnose mu{kog i `enskog principa, toliko dosledno da
bismo mogli re}i da je to jedna od wegovih dominantnih preokupaci-
ja. Na nivou kosmogonije, ta dva principa su antagonijski razdvojena:
mu{ki princip oli~ava [ama{, bog sunca, pod ~ijom za{titom stoje
herojski podvig i oba junaka koji taj podvig preduzimaju; `enski
princip oli~ava I{tar. Antagonijski odnos [ama{a i I{tar upra-
vo oblikuje pripovedni tok, jer je I{tarino uplitawe presudno
okrenulo ceo motivacijski sistem od herojskog podviga ka tragawu za
besmrtno{}u. U suprotstavqenosti [ama{a i I{tar defini{u se
najsna`niji pokreta~ki motivi Epa: Gilgame{ov prezir ba~en bogi-
wi u lice; Enkiduov izazovni gest bacawa otkinutog uda nebeskog bi-
ka u I{tarino krilo; premeravawe bikovih rogova, sa zlatarima,
pod zidinama grada, dok gore, na terasi hrama, I{tar sa sve{tenica-
ma pokre}e tu`aqku za ubijenim bikom; pa, naravno, i sama borba dva
junaka sa nebeskim bikom. U toj suprotstavqenosti definisana je i
sudbina oba junaka: Enkidu mora da umre, a Gilgame{ }e tom smr}u bi-
ti pokrenut u potragu za besmrtno{}u.
Na mikro planu, me|utim, motivska gra|a Epa afirmi{e ne su-
protstavqenost, ve} jedinstvo mu{ko-`enskog principa. U tom smi-
slu najlep{i je svakako opis Enkiduovog za~etka: on je stvoren u ste-
pi, od gline i bo`anske maj~inske pquva~ke bogiwe Aruru, po{to ga

150
je ona najpre zamislila (dodu{e, po `eqi boga Anua), pa onda stvori-
la, o`ivqenog krvqu i dahom borbenog boga Niniba; „Sada stoji sam
u stepi, / dlakav po celom telu. / Kao u `ene talasa mu se duga kosa, /
pru`a se kao p{enica. / Ni{ta ne zna o zemqi ni o qudima.”20 Pri-
pitomila ga je i qudskom svetu privela, prema savetu samog Gilgame-
{a, I{tarina sve{tenica, zamamiv{i ga „u zamku `ene”, podaju}i mu
se u qubavnom ~inu.
No, i na drugim mestima u Epu mu{ko-`enski princip je u jedin-
stvenoj ravnote`i: jedini besmrtni ~ovek na kraju sveta, Utnapi-
{tim, pojavquje se u paru sa svojom isto tako besmrtnom `enom; ka-
piju neba ~uvaju dva diva, qudi-{korpioni, mu`jak i `enka; pa i u
trenutku kad Enkidu umire, Gilgame{ je opisan ovako: „Sli~an lavu,
podi`e on svoj tu`an glas. / Sli~an lavici pogo|enoj kopqem, zaurla
on” – i lav i lavica urlaju u wegovom bolu. U vezi sa ovom posledwom
slikom, `elim da podsetim na detaqe kojima je opisan, i osmi{qen,
prvi susret Gilgame{a i Enkidua: Gilgame{ ga je ugledao na vratima
I{tarinog hrama gde mu je Enkidu prepre~io ulaz; zatim su se uhva-
tili u ko{tac, odmeravaju}i snage i prevr}u}i se pod zidinama Uru-
ka, a u opisu borbe saop{tava se i ovaj detaq: „Tada ga ovaj sti{te
kao `enu / i prevrnu tako da je le`ao iznad wega”. U toj borbi dva ju-
naka postali su prijateqi, bra}a, a wihov daqi odnos razvija se tako
da nas, implicite, ube|uje da je tu re~ o homoseksualnoj, mu{koj qu-
bavi. Uostalom, zar nisu borbene dru`ine, militarni miqe sa kult-
nim odnosom prema telu i snazi, vrlo povoqno mesto za pojavu homo-
seksualne, mu{ke qubavi? Dr`im da su tim putem, kroz postojawe u
borbenim dru`inama, homoseksualne veze stekle pravo da budu pri-
znate i unekoliko za{ti}ene, u staroj Gr~koj i Rimu. Ali, mu{ka qu-
bav koja je besplodna, ne mo`e biti po voqi velikoj bogiwi I{tar,
za{titnici svete kopulacije, mno`ewa i poro|aja. Iz ovakve per-
spektive, sami junaci Epa, Gilgame{ i Enkidu, funkcioni{u kao me-
|uplan na kome je za~eto, ili na kome se ogleda, naru{avawe i jedin-
stva, i antagonizma mu{kog i `enskog principa. Na qudskom planu –
na planu postavke dva lika i wihovih me|usobnih odnosa – takvo na-
ru{avawe se, u ukupnoj strukturi Epa, ~ita kao pogre{no (jer je kraj-
wi rezultat lo{, ~ime se i odaje da imamo posla sa naru{avawem bo-
`anskog plana). Da nije tako, da nije pogre{no, ne bi bilo I{tari-
ne kazne, ili bi za{tita koju u`ivaju oba junaka kao miqenici boga
[ama{a, bila efikasna. Da nije pogre{no, ne bi Enkidu svoju smrt
video kao sramotnu: „Prijatequ moj, u boju ko padne – taj slavan je /
Bojah se smrti ja, sramno umirem pak”. Dakle, trijumf mu{kog prin-
20
Gilgame{, sumersko-babilonski ep, preveo Stanislav Preprek, „Veselin
Masle{a”, Sarajevo, 1979, str. 147.

151
cipa vredan je u boju, u herojskom podvigu, on je taj koji podsti~e da se
prevazi|e strah. Strah koji Enkidua prati u smrt, ne}e biti prevazi-
|en. On se o~ito pojavquje kao kazna. Kazna, za {ta? Kazna uvek dola-
zi za greh. Na prvi pogled, Enkiduov strah je taj wegov greh; ali strah
i kazna tako se iscrpquju jedno u drugom. Dakle, za{to ispa{ta En-
kidu? Podse}am: on je taj koji je prepre~io put Gilgame{u da u|e u
I{tarin hram, zaveo ga svojom mu{kom snagom u borbi da u wemu na-
|e brata. Latentno prisustvo takvog greha u odnosu izme|u Enkidua i
Gilgame{a, u strukturi Epa funkcioni{e kao remetila~ki faktor,
kao ne{to {to osuje}uje i antagonijski odnos mu{kog i `enskog
principa na kosmi~kom nivou, ba{ kao i wihovo jedinstvo na mikro
planu. Suptilna ravnote`a je poru{ena; u tome se tako|e ogleda ne-
sigurnost kao neizbe`ni proizvod nesaglasnosti dve tradicije –
I{tarine, i [ama{ove. Kao {to sam ve} rekla: nesigurnost ra|a
strah koji stalno preispituju oba junaka, i nesigurnost (u indenti-
tet) pravo je ishodi{te i Enkiduovog straha sa kojim on umire. Ili,
da ka`em ovako: na bojnom poqu, smrt ima vrednost slave; u I{tari-
nom krugu smrt ima vrednost obnove, ona je zalog za obnovu. Kad nije
ni jedno ni drugo, smrt nema nikakvu vrednost, ona je upravo sramna.
Sa tom sve{}u umire Enkidu21, a Gilgame{ se sa tim ne miri. On mo-
ra daqe.

*
Prema ovako pobrojanim elementima i sklopovima koje nudi Ep
o Gilgame{u, Enkiduova smrt je odraz op{te nesigurnosti zajednice
koja poku{ava da se uhvati u ko{tac sa novim izazovima za koje jo{
nije prona{la poptune odgovore. Enkidu umire da bi Gilgame{ pre-
`iveo i time potvrdio da su novi obrasci mogu}i, delotvorni i svr-
sishodni. Ti novi obrasci, to su obrasci patrijarhalne heroike, u ko-
joj }e ep, a ne mit, biti glavna stvarala~ka struja. Ali, ne zaboravi-
mo, oba junaka umrla su u svojim posteqama – ne na bojnom poqu, ne na
megdanu. U posteqi. Ep o Gilgame{u preispituje novi, patrijarhalni
strah od smrti, ali tra`i odgovore za `ivot. Gilgame{ zna za dile-
mu divnog Ahileja: i uo~i susreta sa Humbabom ne koleba se, uprkos
strahu, da se opredeli za pogibiju u slavi. Pa ipak, on tra`i travku
21 Sklop motivacijske gra|e, kojim su oblikovana dva glavna mu{ka lika u
Epu, Nikola Milo{evi} bi mogao uvrstiti u „svoj” model prestabilizovane
harmonije, u kojem se – prema wegovoj definiciji – uvek iznova uspostavqa
ose}awe tragi~nosti (i kojim modelom se, opet prema definiciji, emancipu-
je umetni~ka autonomija kwi`evnog dela u odnosu na wenu izve{tajnu funk-
ciju). Vidi: Nikola Milo{evi}, Ideologija, psihologija i stvarala{tvo,
„Duga”, Beograd 1972.

152
ve~nog `ivota. Ta tema ina~e nije me|u najzna~ajnijim preokupacija-
ma (kasnije) epike. I{tarin duh je jo{ veoma `iv.
U potrazi za besmrtno{}u, Gilgame{ je video sve, i zna sve – ti-
me po~iwe Ep. Tvorac Epa o Gilgame{u je korisnik Gilgame{ovog
znawa, i sa tim znawem mogao je da ispeva stihove koji uokviruju sta-
ri Ep: graditeqstvo – a ono je posledica znawa i hrabrosti – jeste to
{to ostaje.22 U zidine Uruka ugra|eni su znawe i podvig, i traju: ~o-
vekov napor stekao je smisao. I Gilgame{ mo`e mirno da umre, u svo-
joj posteqi. A umro je u snu, koji je ionako predvorje smrti. Predvor-
je u kome Marko Kraqevi} jo{ boravi, s mitskom (a ne epskom) nadom
da }e se probuditi kad za to do|e ~as…

22
Uporedi: Vladeta Jankovi}, Na praizvoru epskog pesni{tva (predgovor),
Kwiga komerc, Beograd 1994.

153