PRAVILNIK O TEHNIGKIM NORMATIVIMA ZA HIDRANTSKU MREZU ZA GASENJE POZARA (CSludben’ ist SFR’, br. 391) | OSNOVNE ODREDBE Clan 4 Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za sspolinu i unutraénju hidrantsku mrezu za gaSenje poza- ra, kojima se utvrduju zahtevi za izvore, kapacitet, pro- tok ipitsak vode u hidrantskoj mrezi. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na auto rmatske uredaje 2a gaSenje pozara vodom, kao ni na hidrantske mreze kojima se Stte objekti za koje su po- sebnim propisima odredeni strozi zahtevi u odnosu na zahteve propisane ovim pravilnikom. Clan 2. Navedeni izrazi, u smistu ovog pravilnika, imaju sle- deca znateria: 4) visina objekta je visina poda najviseg sprata iz- nad kote terena na koju je mogué pristup vatro- gasnim voziima, 2) neposredno gasenje pozara je gaSenje pozara ‘upotrebom hidranta, creva i mlaznice, bez upot- rebe vatrogasnog vozila | njegove opreme; 3)_privremeno postrojenje za zahvatanje vode je ostrojenje za neposredno napajanje hidrant- ske mreze koriSéenjem prenosnih vatrogasnih pumpi ii vatrogasnin. vozila sa ugradenom pumpom za zahvatanje vode: 4) _ratunski broj istovremenin pozara je broj poza- ra koji mogu nastati u toku th uzastopna éasa nna podruéju za koje je dimenzionisana hidrant- ska mreza; 5) rezervni izvor za snabdevanje energiom je turedaj koji nestankom energie u primarom iz- boru automatski stupa u rad, a moze da so uk- {judi i ruéno, 6) spolina hidrantska mreza je skup gradevinskin objekata i uredaja Kojima se voda od izvora za ‘snabdevanje vodom dovodi cevovodima do hid- rantskin prikjuéaka Koji se neposredno koriste za gagenje pozara ili se na njh prikuéuju vat- rogasna vozila s ugradenim pumpama ili pre- rnosne vatrogasne pumpe: 7) stalno postrojenje za zahvatanje vode je postro- jenje za posredno napajanje hidrantske mreze omoéu stacioniranog postrojenja; 8) Suva hidrantska mreza je skup uredaja u objek- tu koji su u normalnim ustovima bez vode, a u slugaju pozara sluze da se voda za gaéenje ozara transportuje od vatrogasnih vozila 3,6? UJ1.160 14 2 1 16 2 Ronsinkoja Tego evakuacionog puta materijal we ie 4 is Fasennizd | 01092 | Spann 12 12 1 1 Krovni pokrivaé U.st.140 | Konstruk. 114 12 34 1 Zgrada ii pozarni sektor (deo objekta) ima onaj ste- pen alparnosti protiv pozara, ako su pojedinagne otpor- nosti gradevinskih konstrukcija navedene u tabeli vece i jednake naznaéenim vrednostima, Ako zgrada ili pozami ssektor ima pojedine gradevinske konstrukcije sa otpor- noéu vetom il jednakom ono] naznaGenoj za pojedini stepen, a samo jedna konstrukcija ima tu vrednost ma- ‘ju, abjekt ima onaj stepen otpornosti koji odgovara navedenoj manjoj otpornosti ‘Ako se zgrada sastoji od vise pozamnih sektora raz- licitog stepena otpornosti protiv pozara, zgrada ima onaj stepen olpornosti protiv pozara koji ima pozami sektor ‘sa najmaniim stepenom otporosti prema pozaru Za industrijske komplekse na velikim povrsinama sa \isokim po2amim rzikam i velkim pozamim opterecenjem (fabrke boja i lakova, velike hemijske industri i dr.) preporuéujemo da se i na povrsinama manjim od 150 ha potrebna kolitina vode odreduje za potrebe gasenja diva istovremena pozara Spoljaénja hidrantska mreza je skup gradevinskin objekata i uredaja kojima se voda, od izvora pogodnog za snabdevanje vodom, cevovodima dovodi na hidrant- ke prikjucke koji se neposredno koriste za gaSenje pozara ii se na njh prkjutuju vatrogasna vozila. Ona mora da se sastoji od prstenastog sistema cevovoda ((euzetak su sluéajevi obuhvaéeni élanom 16. Pravini- ka), da bi u sluéaju kvara bilo i dalje omoguéeno nesme- tano snabdevanje svakog prikjuéka. Maksimalno rasto- janje izmedu dva hidranta spoljaénie hidrantske mreze (i2uzetak su naseljena mesta sa stambenim objektima) iznosi max. 80 metara, s tim da se mora zadovoljti us- lov da se pozar na svakom delu objekta moze gasiti sa ‘najmanje dva spolina hidranta. Pod rastojanjem se pod- razumeva put kojim se mogu vodil vatrogasna creva, Rastojanje hidrantskog prikjuéka od zida objekta iz- osi najmanje 5 metara (da ne bi doslo do zalrpavanja istih pri pozaru i da bi se zbog blizine objekta moglo prigi prikjutku), a najvise 80 metara sa moguénoséu a prikjugenje vatrogasnog vozila na hidrant ‘Ako se od pozara Site visoki objekti,na mestu prik- lucka hidrantske mreze na javou vodovednu. mrezu postavija se prikjuésk za vatrogasno vozilo. Oko objekta koji se Sti od pozara postavjau se nnadzemni hidrant Potreban priisak u spoljanjojhidrantskoj mrezi od- reduje se proraéunom, aline sme biti nizi od 2,6 bar. Unutraénja hidrantska mreza je skup uredaja Koj vodu razvode tako da se primenom creva odredene duzine, sa mlaznicom, prostorje site od pozara. Ona ‘slud za gaSenje pozara u unutraénjost objekta. Unutraénja hidrantska mreza mode biti zasebna ili zajednicka sa mrezom vode za pie U zasebno} unutragnjo) hidrantskoj mrezi mode se korsti | voda upotrebljena u tehnoloskom procesu. U ovim slugajevima kolitina vode potrebna za ga- denje pozera mora da bude stalno obezbedena i ne ‘sme se koristti za druge potrebe. Kod upotrebe unutraénje hidrantske mreze mora se voditi raéuna o tome da se voda u vidu miaza kao sredstvo za gaSenje ne sme upotrebiti za gaSenje elektriénih uredaja pod naponom, jer je voda odliéan provodnik elektriéne energie, zapalve tegnosti, zatim pozari natrjuma, Kaljuma, magneziuma, kalcjuma i ‘rugih. Za gagenje vodom nekih materia hemisko) i ‘nekoj drugo}industrji neophodno je znati dali je do- 2voljena upotreba vode kao sredsiva za gasenje. Voda hemijski reaguje sa velkim brojem materia, costobadajuti pri tom velke kolitne toplote, kao na pri ‘mer, sa nega8enim kreéom, karbidor, sumporom i al- kealnim materama, tako da ta toplota moze bi uzroéik dara, Ito tako u dodiu sa wzarenim predmetima razlage 32 na svoje osnovne komponente vodonik i kiseonik koji obrazuju eksplozivnu gasnu smesu (praskavi os) 2Unutragnja hidrantska mreza u stambenim i javnim ‘objektima i proizvodnim pogonima moze biti spojena sa vodovodom kojim se objekat napaja vodom za pice i vodom za higijenske i tehnoloske potrebe s tim da se tuvek mora obezbediti minimaina koliéina vode potrebna za gaéenje (potrebno je na rezervoaru imati isklju- {ivaé koji ne dopusta dale koriSéenje vode za gage- nie) U Glany 31. Pravilnika u prlozeno| tablici odreden je rnajmanj| Kapacitet unutrasnje hidrantske mreze u zavi- snosti od visine objekta, Unutraénja hidrantska mreZa mora biti stalno pod pritiskom, tako da na najnepovolinijem_hidrantskom prikjuéku ima pritisak najmanje 2,6 bara, dok pritisak na lunutrasnjem hidrantskom prikijucku ne sme biti vec! od 7 bara, Zbog toga Sto najveti dezvolieni pritisak na hidrant- skom prikjuéku ne sme biti veti od 7 bara, kod najvisih zgrada moraju se predvideti dodaina postrojenja za Povetanje pitiska, Koja se smestaju na prvoj etazi na kojoj je pritisak manji od 3 bara, Na slede¢oj slci prika- an je primer jedne visoke zgrade kod koje se piiiskom iz mrede bez posredstva postrojenja za povetanje pritiska postize zadovoljavajuci pritisak do treéeg spraia. Nakon toga postavja se novo postrojenje za povecanje pritska u hidrantima na vigim spratovima Pritkom projeklovanja unutrasnje hidrantske mreze ‘mora se vodlti raguna da hidrant pokriva sve tacke koje ‘su od njega udaljene najvige 20 m, sto podrazumeva da udaljenost izmedu dva najbliza hidranta ne sme biti veéa od 40m, U prostorijama koje su ugroZene po2arom, hidranti se postavijgu tako da svaka tatka prostorje mora biti po- krivena sa dva mlaza, &to podrazumeva odstojanje iz- medu dva najbliza hidranta koje ne sme biti veGe od 20 rm. U ovom sluéaju napajanje hidranata se vi iz prste- rnastog sistema ili se hidrantska mreZa izvodi sa dva ogranka Cevi unutrasnje hidrantske mreze ne smeju se pos- tavijati kroz prostoriie koje su ugrozene pozarom, pros- totje sa tehnoloskim procesom u kom bi prskanje cevi hidrantske instalacije moglo dovesti do eksplozja, velkih kratkin spojeva koje bi mogle dovesti do pozara | havariia (lunice trafo-stanice i si), kao ni kroz prostorije koje Su podiozne uticajima spoljnih niskin temperatura. IGRUPA Ako hidrantska mreza u pogledu pritska ne zadovo- liava date ustove za gaéenje pozara, a u pogledu kapac- feta obezbeduje dovolne kaléine vode, korisnik mreze ‘mora da postevi uredaj za povecanje pritiska (oumpa il uredaj za povecanje pritiska sa rezervoarima pod pritiskom), Uredajiza povetanje priska sa dve pumpe i sa vi 4e pumpi i moguénost svakodnevne automatske samo- konttole svih pump, ne mora imal | rezervnu pumpu, u suprotnom mora imal jednu rezervnu pump Uredaj za povigenje pritska postaviia se iu poseb- ni objekat i u posebnu prostorju objeka kaj se si od potara. Ova prostorja mora da bude poseban pozarni sektor ofporan na pozar 2 Casa sa ulaznim vratima cipornim na pozar 1,5 asa U objektima kategorii opasnosti Ks, Ke Ks mora da postal rezervni izvor 2a snabdevanje uredaja za povi Senje priiska energijom U objektima kategorije opasnosti Ks i Ks uregaj za povisenje priiska moze se snabdevati elektriénom fenergijom preko posebnog kabla iz posebne kucne prkjuéne kutje koja se nalazina fesadi grade. Kablovi koji napajaju elektriénom energiom uredaj za poviéenje priiska | prolaze kroz prostorie koje ‘mogu biti ugrozene pozarom, moraju biti otporni na pozar 2 éasa. Ureda} za povigenje pritska mora da ima obilazni vod od visokin objekata ekonomignije regenje od hidrant. ‘ke mreze pod stalnim prtiskom, predstavlja suva hid- rantska mreZa, sa moguénoséu prikjucka na vatiogas- ‘no vozilo. Tom prilikom se vatrogasno vozilo veze na spoljni hidrant, kao to je prikazano na slede¢oj sick. Odredbom gana 38. Pravilika propisano je da se hidrantska mreza sa svim uredajima i armaturom, kon- {rolige jedanput godinje Priikom kontrole meri se pritisak vode u hidrantsko} ‘medi pri istovremenom radu svih spolnih i unutragnjin hidranata koji daju potreban protok vode za gasenje podara. Pritsak se meri na najnepovolinijem hidrantu. Creva se ispituju pritskom vode od 7 bar najmanje jedanput godisnje Merenje i kontrolu ispravnosti vrSe oviaScene radne organizacije, a viasnik objekta je obavezan da kod sebe ima rezultate mererja, 13