СВЕШТЕНА МЕСТА ИЗРАИЉАЦА

I. Скинија или Шатор завета лпуп пк (охел хаедут) Шатор сведочанства, пу *?пх (охел
моед) Шатор састаика

Боравак на Синају је од пресудне важности за цело израиљско бо гослужење и

богопоштовање. Ту је утврђена вера у једнога Јахвеа, ту је одређен и начин, као и
место његовог поштовања. Бог, наиме, нала же Мојсију да направи шатор у коме ће се
Он јављати, где ће му се жр твовати и где ће се сместити Ковчег завета. Обично се тај
шатор зове лпуп (охел хаедут шатор сведочанства), пу№ пк (охел моед ша тор
састанка; Изл 27,21; 28,43; Бр 9,15; 17,4). У њему се налазило све дочанство, тј.
таблица закона. Пошто се све уједно сматра станом Ја хвеовим, зове се и пј}? (мишкан
Јахве; ЈТев 15, 31; Бр 16, 9), стан Ја хвеов или (микдаш), светиште.
Да би се шатор направио, морао је помоћи сав народ. Сваки Израи љац преко 20
година морао је дати половину сикла (шекела) сребра и уз то марљиво помагати при
послу. су плеле, а богатији су дава ли веће прилоге. Правила су га два вешта мајстора,
Веселеил (Вет.а1ее1) и Елијав (Оћо11ађ\ Изл 31, 1), а помагали су им остали, које је
„све ис пунио дух мудрости" (Изл 28, 3). Посао је трајао 8 месеци. Шатор се састојао
из два дела; а) стана у правом смислу речи (мишкан) и б) предворја тхп (хацер), које је
опкољавало стан са свих страна.
Стан (мишкан) беше у облику дугачког правоугаоника, 30 ла ката дужине, 10
лаката ширине и 10 лаката висине, затворен са три стране (северјугзапад) великим
гредама, и то на северу 20, на југу 20,
а на западу 6 (свега 46 греда). Свака греда је била широка 1,5 лакат, а дугачка 10
лаката. Дебљина греде није означена, али изгледа да је би ла 1/2 лакта. На западној
страни, где је било 6 греда, дебљина је изно сила 9 лаката, тако да је на свакој страни
остајало по пола лакта сло бодно. Ту празнину је попуњавала дебљина греде
(двадесете) на север ној и јужној страни. На свакој греди, на доњој страни, била су по
два чена, који су долазили у сребрне стопице, да стоје чврсто. Греде су се заједно
држале златним беочузима, који су били горе, у средини и при дну греда (са
спољашње стране), а кроз средње је била провучена златна преворница од једног краја

1
зида до другог. Кроз горње и доње беочуге биле су исто тако провучене преворнице,
но сигурно од два дела, јер се за сваку страну одређује по пет таквих преворница (Изл
26,25).
Зграда је била прекривена скупоценим теписима, и то 10 на броју, од којих је сваки
био дуг 28 лаката, а широк 6 лаката. По пет тепиха је било свезано заједно, тако да су
од тога била начињена два велика те пиха, сваки по 28 лаката дужине и 20 лаката
ширине, а та два су опет била спојена, тј. на њиховим рубовима је било по 50 петљи од
као небо плавог азура, које су спајале златне куке (Изл 26, 1), и тако је био на прављен
један огроман тепих који је покривао целу зграду (спој вели ког тепиха је био управо
над завесом, која је делила светиште од све тишта над светиштем). Теписи су били
извезени црвеним и плавим врпцама, црвцем (кармезин) и узведеним танким платном,
а на њима су били изведени херувими. Изнад тога покривача, који је са дрвенари јом
сачињавао „стан", дошао је други, који је био направљен од козје длаке. То је био
„кров шатора" (Изл 26, 7). Био је састављен од 11 по кривача дугачких 30 лаката и
ширине 4, и то: 5 је било састављено у је дан, а 6 у други, а у један их је спајало 50
петљи, кроз које су биле про вучене куке од мједи. Шести прекривач је био напред,
двоструко пре вијен (2 лакта). Тај прекривач је био дугачак 42 лакта, док је доњи био
само 40, зато је на стражњем делу 2 лакта висило доле. Изнад тог по кривача од козје
длаке налазио се покривач од црвено обојених овнуј ских кожа, а изнад њега још један
од морских крава (једне врсте дел фина ЗгаИсоге сеШсеа), од којих се још и данас
праве сандале (Изл 26,714).
Сам стан је делила на два дела једна завеса лзпз' (парокет; Изл 26, 31), изаткана од
црвеног и плавог ткања, као и црвца и танког узведеног платна, а по њој извезени
херувими. Висила је на 20 лаката од улаза, а на 4 дрвена позлаћена стуба (дрво ситим),
који су стајали на сребрним подножјима. Та предња просторија од 20 лаката дужине и
по 10 лаката ширине и висине, звала се (хакодеш светиња, свети ште), и на њеном
улазу, са истока, стајала је иста таква завеса као унутра, само без херувима. Висила је
на пет иозлаћених стубова од дрвета ситима, који су стајали на мједеним подножјима
(Изл 26, 37). Иза уну тарње завесе налазио се простор од 10 лаката висине, ширине и
дужи не, а он се звао апп (кодеш хакодашим; Изл 26, 33), „најсветије светиште",
„светиште над светиштем", или светиња над светињама. У њега је смео улазити само
велики свештеник, и то само једном у го дини, док су у светиште смели улазити и
свештеници.

2
Реконсшрукција Скиније на основу библијског описа

Предворје пп (хацер) је био простор који је опкољавао стан са свих страна, дугачак
100 лаката и широк 50, а био је ограђен са 60 стубова од дрвета ситима са посребреним
главицама, на мједеном подножју, а били су високи и један од другог удаљени по 5
лаката. На стубовима су биле учвршћене сребрне куке, на њима су стајали сребрни
штапови са којих су висиле завесе од узведеног танког платна. На предњој страни те
завесе су биле на обе стране само по 15 лаката (3 стуба), док је пре осталих 20 лаката
чинило улазак у светиште, који је био затворен ску поценом завесом (од црвеног и
плавог материјала, црвца и танког уз веденог платна, без херувима) на 5 стубова.
Стан је био окренут по правцима страна света, тј. улаз и предња страна бејаху са
истока, задњи део је гледао на запад, а остале две стране према северу и југу (Изл 26,
1822). Стан није био у средини предворја, него је пред њим био простор од 50 лаката, а
са осталих страна по 20 лаката (Филон).

Свако одељење светога шатора имало је свој посебан намештај, који је служио за
богослужбене сврхе.
I. У предворју стајао је према уласку у светиште „велики жртве ник" пашп
(хамизбеах) или „жртвеник сиаљеница" лрл ппга (мизбеах хаола\ Изл 30, 28), назван
тако по свакодневној вечерњој и јутарњој „спаљеници", која се цела сиаљивала на
жртвенику. То беше нравоу гаоник чији је костур био начињен од дрвета ситима, и
то 5 лаката дуг а 3 висок, изнутра испуњен земљом и камењем, а споља обложен мје
дом до врха. На четири краја су се уздизала 4 рога жртвеника, који су били важно
обележје. Њиховим уклањањем жртвеник би био обесве ћен (Ам 3,14). На њих се
прскало (помазивало) крвљу жртве. Један и по лакат од земље (на половини
жртвеника), била је око целог жртве ника изграђена нека врста клупе аОта (барков),
а на њеним ивицама спуштала се према земљи мрежа од мједи пшп (решетка). На
крајевима те мреже, непосредно под клупом, била су 4 прстена од мједи, кроз ко је су
се провлачиле преворнице за ношење, када се путовало даље. Клупа је постојала
вероватно због тога, да би свештеник могао лакше да обавља свештене радње, јер је
жртвеник био висок.
Нико није смео дотицати жртвеник сем свештеника, али је посто јао ипак изузетак:
ако би злочинац приликом бекства од прогонитеља успео да стигне до жртвеника и да
се ухвати за рогове, онда не би био кажњен за своје недело, осим за хотимично
убиство (Пс 132, 17; Лк 1, 69).

3
 При жртвенику су биле и разне посуде коришћене при жртвовању, као: лонци за
пепео, лопатице за чишћење олтара, котлићи за хватање крви, виљушке и кљешта.
Између жртвеника и свети шта стајао је „мједени умивао ник" тзп (.хакиј"јор), где су
све штеници пре жртве прали руке и ноге. Детаљније није описан, али је вероватно
био сличан Соломоновом „мједеном мору", са славинама којима се пуштала вода. Био
је начињен од огледа ла жена (бронзане плоче са др шком, добро углачане), које су та
огледала заветовала.
II. У светишту (одн. светињи) су се налазили: 1) златни кадиони олтар ппт пзта
(мизбах хазахав), 2) сто за хлебове предложења ЈпЗДл (хашулхан), и 3) златни
седмокраки свећњак ГГ13ВЛ (хаменора).
III. 1) У средини светишта, бли зу друге завесе, која је одвајала светиште
над светиштем, стајао је кадиони олтар гп'В)? патп (ми збеах кеторет) или
златни ол тар иптп пзга (мизбах хазахав), који је био направљен од дрвета
ситима, висок два лакта, а дуг и широк по два лакта, цео обло жен златом.
Покривала га је златна илоча, „кров", обрубље на на крајевима, а која је на
угловима имала 4 позлаћена ро га. По средини је био златни ве нац, а под њим 4
прстена, кроз које су се провлачиле преворнице при ликом ношења. На том
жртвенику није се смела палити ни приносити никаква крвава жртва, нити од
јестива, нити налив од вина, него само миомирисни кад, који се на вештачки
начин приређивао од четири ми рисне ствари (Изл 30,79).
IV. 2) Сто за хлебове предложења агш јп (шулхан хапаним; Бр 4, 7; Изл 25,
27; 30, 10) беше исто та ко направљен од др вета ситима, обло жен златом,
дугачак 2 лакта, један лакат широк а 1 Уг лакат висок, са златним украсима
около. Ста јао је на 4 ноге, на којима су била 4 златна прстена, кроз које су се
провлачи
V. ле преворнице за ношење. На њему се постављало сваке суботе 12
хлебова предложења, направљених од 2/10 ефе најфинијег брашна, бесквасни.
Постављали су се у два реда, по шест у сваком, „пред Ја хвеа", на зделама, а уз
сваки ред је долазио чисти кЗд, у засебним посу дама (Лев 24, 59). Уз сто је
било и других посуда: чиније за хлебове, мале посуде за доношење и
постављање када, пехар за вино и посуде за изливање вина. Сто је стајао на
северној страни.

4
 VI. 3) На јужној страни у светишту стајао је златан свећњак ггјзп (менора;
Изл 25, 31), израђен од чистог злата, из једног комада (према Талмуду, висок 3
лакта). Састојао се из базе (постамент), која није описана, а из ње се дизала цев.
Из те цеви гранале су се по три гране на страну, подједнако удаљене једна од
дру ге, до једнаке висине као главна цев. На главној цеви беху направљене 4
бадемске чашице са цвећем, одатле су се гранале Златни свећњак, јевр. менора
споредне цеви, и на тим цевима беху по 3
VII. чашице. На врховима свих цеви беху на мештени жишци, који су морали
непре стано горети. Поред свећњака су биле и усекачице и спремнице за гар
(Изл 37,17 сл.).
VIII. Ш. У светињи над све тињама стајао је Ковчег завета ЛП1П
(арон
IX. хаберит) или ппуп (арон хаедут Ковчег све дочанства; Изл 25, 10; 37,
19). То беше сандук на прављен од дрвета ситима, дугачак 2Уг лакта и \Уг ла
кат широк и висок. Изну тра и споља беше обложен чистим златом, а са споља
шње стране опточен злат ним венцем. На четири
краја, код ножица, бејаху златни беочузи, кроз које су биле провучене златне
преворнице за ношење, но које се никад нису смеле извлачити. Ковчег је био
прекривен масивном златном плочом, која је била исте дужине и ширине као и Ковчег,
а звала се лпзз (капорет; Изл 24, 17; 37, 6). На њена два краја налазила су се два златна
херувима, који су својим раширеним крилима покривали капорет, док су им лица била
окренута једно према другом, а уједно и према капорету. Не знамо ка ко су ти
херувими изгледали, јер је и сама етимологија речи нејасна, иако је сигурно семитска.
Они представљају небеска бића, која стоје у посебном односу према божанству. Они
су слуге Божје, носиоци бо жанске славе. Између крила херувима беше слава Божја,
пгзш (шеки на; Изл 24,16). Отуд је Јахве говорио с Мојсијем и објављивао му своју
вољу. Како је, дакле, ковчег био место где је Бог столовао и откуда се јављао, јасно је
да је због тога морао бити предметом стахопоштовања. Нико му се није смео
приближити. Када га је требало носити, морали су га свештеници завити у завесу
најсветијег светишта, а затим са још два друга покривача, и тек тада су га левити
смели понети (Бр 4,4).*

Значај и символика скиније

5
 Скинија беше стан Јахвеов у средини свога народа, где се јављао да објави своју
вољу, да говори са Израиљцима и њиховим нредставници ма (Изл 26, 8; 29, 42 сл.; уп.
Бр 16, 9). С обзиром на прилике у којима се путовало био је удешен и начин њене
градње, тј. морала се преносити, за шта је најзгоднији био шатор, у каквом су
становали и остали Изра иљци, а чврсто зидана зграда не би била ногодна за то. Према
ис точном обичају, шатор се делио на два дела: доњи део (прави стан) у који иије смео
ући ниједан странац, и предњи део где су се примали го сти и посете. Око целог
шатора беше велико предворје са великим жртвеником за жртве, на коме се свршавао
највећи део богослужења. Тробројност, дакле, светих места одговара троструком
степену свето сти народа израиљског, како су смели ступати пред Јахвеа: у најсветије
светиште смео је улазити само велики свештеник, у светиште остали свештеници, а у
предворје народ. Према величини светиње, споља шње украшавање је било светије,
скупоценије, све ближе Светињи над светињама.
При томе су употребљене и завесе направљене од четири ствари, код којих је плави
материјал указивао на стан Божји небо у коме сто лује Јахве, али и да је тај шатор
његово власништво. Црвени матери јал је показивао да је ту присутан цар, који влада
свима народима, док је кармезин указивао накрв и свежину живота, чији је творац и
госпо дар Јахве, а белина је говорила да је ту најчистије и најсветије место, да је ту цар
Бог.
Јосиф Флавије и Филон почињу и симболички тумачити скинију. Она је, по њима,
слика света; најсветије светиште је за њих слика неба, у које људи не смеју залазити;
светиште и предворје слика мора, 4 ма терије завесе су 4 елемента, сто са 12 хлебова
представља годину са 12 месеци, а седмокраки печат представља седам планета.
Временом је то симболично тумачење потиснуто, но обновио га је Ваћг у својој књизи
„бушћоИк <1ез тозајзсћеп Ки1Шз" (1837). Њему је скинија исто та ко слика света,
најсветије светиште и само светиште представљају небо, а предворје су удови,
светиште тело, најсветије светиште глава; а неки су опет мислили да је скинија симбол
царства Божјег на земљи.

У Светом писму пише да је прототип скиније показан Мојсију на гори, па је

јеврејска теологија то дословно схватила и учи да је и на не бу иста таква скинија, у
којој сам Бог станује. То веровање не изража ва се само у посланици Јеврејима, где се
каже за Христа да је ушао у најсветије светиште на небу са својом властитом крвљу

6
(Јев 9, 11. сл. 8, 2), него и у Откривењу св. Јована Богослова, када види на небу жр
твеник и Ковчег завета (Отк 11,1; 2,19; 9,13; 15,5; 16,1).
Толико је ипак сигурно, да се на скинију гледало као на земаљски стан Јахвеов, где
он станује у средини свога народа, јер када је скинија била готова, облак је сакрио
скинију и у њу се спустио Јахве са својом скинијом, коју Јевреји називају (шекина).

Историја скиније

Друге године, првога дана изласка из Египта, скинија је била гото ва, помазана
светим уљем и освећена, као и све ствари у њој. Прили ком приношења прве жртве
Аронове, пала је ватра са неба и спалила комаде жртве на жртвенику (Лев 9,23), и та
света ватра морала се од тада стално одржавати. У путу би се скинија раставила,
предмети се увијали у засторе, па би се или превозили или носили (левити). По
преласку преко Јордана скинија беше 14 година у Галгалу (§И§а1; ИНав 4,19), а затим
је пренета у Силом, где је остала све до времена нрвосвештеника Илија, као законито
место богослужења. Доцније се налази у Нову (1 Сам 21), а изгледа да је после покоља
Ахимелека и осталих свештеника пренета у Гаваон (§Гћеоп; 1 Дн 16,39; 21,29). О ње
ној даљој судбини не зна се ништа сигурно, јер она скинија коју Соло мон спрема у
горњој одаји новога храма тешко да беше та стара, него је пре нова што ју је Давид
подигао (1 Цар 8,1 сл.).
Ковчег завета је исто тако доживео разне промене. Пренесен је из скиније у Сихем
(ИНав 24, 1) и Ветиљ Л'1 (бет ел; Суд 20,18. 26), а на крају пада у руке Филистејцима,
за време првосвештеника Илија. Филистејци га смештају у Азоту, у храм свога бога
Дагона, но како по чеше разне невоље, пошаљу Ковчег натраг и он доспева у
Вегзегпез, где остаје око 20 година у кући свештеника Авинадава (1 Сам 5,17, 4). У
време Давидово се преноси на Сион (2 Сам 3,11), и када је храм био саграђен, смешта
се у њега, у Светињу над светињама, а касније се не зна шта је било с њим. Јеврејска
традиција тврди да га је пророк Јере мија сакрио, но то је, изгледа, нетачно.
Исшоричносш скиније

Још је Волтер (УокаЈге) изразио сумњу да је скинија уопште посто јала, а касније
научници, нарочито \Уе11ћаи8еп, настојали су да докажу да је никада није ни било. По
њима, скшшја је само „пројекција првога храма у пустињи, тобож за време лутања по
пустињи". Као доказ на воде следеће:

7
 X. У пустињи, где ничега нема, није се могао направити тако скупо цен шатор и
ствари;
XI. Још у време Соломоново нема међу Израиљцима никога ко би знао прерађивати
племените метале. То су научили од Феничана;
XII. Главни услов за скинију, централизација култа, потпуно је непо зната
старини;
XIII. Само њено онисивање показује да је писац није никада видео.
Ти приговори не могу се одржати, јер за то нема доказа. Сви се, на
име, слажу да је Ковчег завета један од најстаријих израиљских споме ника. У његово
постојање нико не сумња. Но ако је Ковчег постојао, морали су га негде склањати
испред временских непогода, а уз то није могао као светиња стално бити изложен
профаним погледима. Како су Израиљци долазили из Египта, земље у којој су се већ
уздизали ве личанствени храмови, где су богови скривани у најсветијим светишти ма,
јасно је да су Израиљци морали доћи на мисао да направе „стан" за своје Божанство,
где би и Ковчег био смештен. Но због сталне проме не места боравка, то никако није
могла бити чврста зграда, већ таква каква се могла преносити, тј. шатор. Разумљиво је
да „стан Божан ства" мора бити скупоценије украшен него обични шатор. Да се и у
пустињи може направити такав шатор, јасно је када се зна да су Изра иљци са собом из
Бгипта понели све своје богатство и још оно иоку пљено од Египћана. Неоправдан је
приговор да нису имали вештих мајстора, када се зна да су Египћани стотинама година
пре тога знали израђивати златне и бронзане предмете, којима се данас дивимо. Бо
равећи међу Египћанима, и Израиљци су морали научити те вештине. За скинију није
главни циљ „централизација култа", нити је она наста ла ради тога, и ако је постојао
Ковчег, символ Божанства, јасно је да ће се крај њега вршити и богослужења, дакле на
једном месту. Неке нејасноће при описивању не морају служити као доказ да писац
никада није видео скинију, него, напротив, да претпоставла да су многе ства ри
познате и ради тога се не упушта у детаље. Да је над Ковчегом завета морао бити
шатор, показује и то што је Давид подигао један нови шатор, када је пренео Ковчег у
Јерусалим.

8
 II. Први (Соломонов) храм

Једно од највећих Давидових политичких дела беше то што је иза брао утврђени град
Јевусита (Јевусеја) за своју престоницу и у њега пренео Ковчег завета, чиме је учинио
Јерусалим и политичким и рели гиозним центром целе државе. При том се бавио
мишљу да уз свој дво рац подигне велики двор и Јахвеу, но задовољио се тиме да
прикупља материјал, нарочито злато, сребро, мјед и гвожђе, и да при предаји престола
своме сину Соломону остави му на души да његову мисао спроведе у дело и да
сагради храм. И заиста, чим је Соломон ступио на престо, почиње са спровођењем у
дело аманета свог оца, и то 986. го дине, тј. четврте године своје владе. Како при томе
међу Израиљцима није било довољно вештих мајстора, нити погодног плана по коме
би се зидало, Соломон склопи са Хирамом, „царем" тирским, савез и тр говински
договор, по коме је овај имао слати кедровину и кипарисово дрво са Ливана, као и
велике камене блокове, а уз то је послао и веште мајсторе на челу са Шгат Аујуот, који
су имали лити злато и спремати посуде за храм. Заузврат је Соломон морао дати жито,
уље и вино. Градња је отпочета на брду „Морија", источно од Сиона, где је Давид већ
подигао један жртвеник и означио место за храм. Како је брех<у љак био премален за
храм, врх се морао поравнати, да му се на тај на чин повећа равна површина. Храм је
био готов тек 11. године Соломо нове владавине. Градња храма се описује у 2 Цар 67;
2 Дн 34. Као узор за градњу скоро у свему је служила скинија, па је и у храму био исти
распоред као у скинији, тј. подељен је на три дела, односно на „дом" и предворје.

Дом „кућа" јтзп (хабајит), тј. чврста зграда прави храм, беше згра да сазидана од
камена, дуга 60 лаката, широка 20 и висока 30 лаката (ме рено изнутра). Кров је био
раван, од кедрових греда и дасака, на којима беху мраморне плоче, са гвозденом
оградом (вероватно) по ивицама.

Соломонов храм (једна од реконсшрукција)

„Кућа" је изнутра била преграђена на два неједнака дела, од којих је један назван
„палата" зчтп (хахекал светиште), а други тгп (хадебир светиште над светиштем), које
је било по 20 лаката дугачко, широко и високо, док је ћећа! био дугачак 40 лаката, 20
лаката широк и 30 лаката висок. Десет лаката висине изнад светишта над светиштем
коришћено је за горње собе. Изнутра је грађевина била обложена дрветом, тако да се
камен није видео, и то таваница и зидови беху покривени кедрови ном, а под
кипарисовином. Дрво на зидовима није било глатко већ резбарено, са приказаним

9
херувимима, палмама, цвећем итд., а све је то било превучено танким листићима злата,
кроз које су се фигуре лепо разазнавале. И таваница и под беху превучени златом.

Најсветије светиште беше одвојено од светишта двокрилним вратима од дивље

маслине, цтироким 4 лакта (оба крила по два лакта), а која су исто тако била украшена
херувимима, палмама и цвећем. Вра та су стајала на златним преворницама и била су
увек отворена. Нај светије светиште је ипак закривала једна скупоцена завеса,
направље на од црвеног и плавог материјала, црвца и танког узведеног платна, са
извезеним херувимима.
На улазу у светиште беху такође двокрилна врата од кипариса, са преворницама од
маслине, са истим резбаријама као на улазу у најсве тије светиште.
На предњој страни храма, пред улазом, беше направљено предсо бље (уезШзи1),
једнаке ширине као и „кућа", а 10 лаката дуго. Пред претсобљем су стајала два велика
стуба од мједи, звани „Јахин" и „Во ас" (1 Цар 7, 21; 2 Дн 3,17), високи по 18 лаката а
широки (дебели) 12 лаката, које је био салио тирски уметник Хирам Авив. На
врховима стубова беху главице (капители) високи 5 лаката и засебно ливени, а на
њима су били засебно прављени орнаменти као мрежа од по 100 граната (јабука) у два
реда. Горњи њихов део беше трбушаст, али је ирема врху прелазио у лук, на коме су
биле сачињене стабљике љиља на, листови и цвеће, тако да је цела главица изгледала
као кита љиља на. Не зна се тачно да ли су ти стубови стајали уз зид предворја или су
били одвојени од њега.
Не зна се такође шта означавају имена два стуба. Неки мисле да су то имена
мајстора који су их правили, други да су то имена синова љубимаца Соломонових,
трећи да је то био натпис храма, док неки опет преводе та имена са: „Он (Јахве)
утврђује" и „У њему (Јахвеу) је снага", али не разјашњавају зашто су управо та имена
изабраиа и за што баш та два стуба, кад је било и других стубова. Како је цео храм
грађен према страним (феничким) узорима, лако је могуће да су та два стуба исто тако
настала по страном узору, иако са религијом Јахвео вом и његовим култом нису имали
ничега заједничког. Главни бог гра да Тира, наиме одакле су дошли мајстори, беше
Мелхарт, а поштовао се у два стуба (Херодот 2, 43), па је могуће претпоставити да су
мајсто ри по томе узору поставили и пред храм Јахвеа два стуба, иако се мо жда није
знало шта значе. Ти стубови су вероватно били израђени по феничким узорима, а не по
египатским из храма Амона Ра у Карнаку, како каже Бенцингер.

10
Око целог храма са три стране беше подигнута камена зграда 15 лаката висока, на три
спрата, која је служила за спремање ствари и дарова. Доњи спрат беше широк 5 лаката, а
сваки випш увећавао се за још један лакат, да се не би ударале греде у зидове храма. Улаз у згра
ду беше са јужне стране и кроз отворе на таваници прелазило се са спрата на спрат. Са обе
стране беху начињени нрозори, који су осве тљавали и храм (светжпте), док је најсветије
светшпте било у мраку, без прозора.

Зграда храма била је окружена великим предворјем храма, које се делило на два дела: на
унутарње и горње иредворје, које се налазило пред улазом у светиште и било одређено за
свештенике. Предворје је било ограђено зидом од три реда тесаног камена, а одозго је био ред
кедровше. У њега се улазило на врата која су била на истоку, југу и северу. Над вратима су се
налазили торњеви и ћелије, али је сигурно да их шје Соломон градио. Цело предворје је било
поплочано. Преко неколико степеника силазило се у спољашње или велико предворје за народ,
које је вероватно опкољавало унутарње предворје са свих стра на. Вшпе врата од мједи са
портицама (соба при улазу са стубовима) и ћелијама водшха су у град.

Вамештај храма

У најсветијем светишту тхтп (хад€6ир) био је смештен Ковчег за вета са каноретом који
је пренет из шатора, између два велика херу вима, висока по 10 лаката, начињена од маслинова
дрвета, позлаћена, са два велика крила од 10 лаката. Једним су крилом (5 лаката) додири вали са
стране зид, а другим усправним, које је било такође 5 лаката високо, таваницу. Ти велики
херувими бшш су сведоци и доказивали су да је то светиште Јахвеово, да је Он ту, да се јавља
између њих, јер су они његови носиоци. Вероватно су стајали поред Ковчега, јер на капо рет не
би стали, лицем један према другом и надоле према Ковчегу, односно капорету. Како су ти
херувими изгледали, не звамо. Етимоло гија речи к1'рув (шз) је непозната, јер се из семитског
не може разја снити, а како представе о випжм крилатим бићима постоје код многих народа,
може се претиоставити да ово веровање није самс израиљско. Неки су научници хтели доказати
да су Израил.ци нримили то верова ње од Асираца и Вавилонаца и позивају се на крилате
бикове са чо вечјим главама што чувају улазе у храмове и палате, а који се обично зову „алпу",
али и „керубу". Но то име „керубу" само се једном кори сти за „алпу", и то на једном амулету,
дакле, сувише је слаб доказ о ва вилонском иореклу.

11
 У светишту, непосредно пред завесом Светиње над светињама, ис под које су се
виделе златне полуге (за ношење) провучене у Ковчегу завета, стајао је златни олтар
кадиони, тј. жртвеник за приношење к&да од кедровог дрвета пресвучен златом. Поред
седмокраког с&ећњака и стола за хлебове, Соломон је поставио још девет таквих
свећњака и столова (дакле по 10), тако да је по 5 стајало са десне, а 5 са леве стране
олтара. Постојале су и посуде од чистог злата, и то: усе качи за свеће, зделе, котлићи,
зделе за к&д и др.
У унутрашњем дворишту је стајао велики мједени жртвеник за спаљенице, који је
салио Хирам Абиб. Био је висок 10 лаката, а дуг и широк по 20 лаката, али изгледа
само при подножју, док је само огњи ште било квадрат са странама од 12 лаката, као
што то описује пророк Језекиљ (Јез 43, 19 сл.). На жртвеник се пело са источне стране,
тако да је свештеник који је служио био окренут ка светишту. При дну жр твеника, на
југоисточном углу, била су начињена два отвора кроз које се одводила крв жртвованих
животиња подземним каналом у поток Кедрон. Потребна вода узимала се из
храмовног врела. Око целог жр твеника је била саграђена клупа Ззпз (кареков), да би
свештеник могао лакше да служи око огњишта. Уз жртвеник су били и потребни
сасуди и предмети, котлићи, лонци, лопатице, итд.
Југозападно од жртвеника, према храму, стајала је посуда са водом за прање руку и
ногу свештеника, висока 5 лаката, 30 у опсегу и 10 у пречнику, названа због своје
величине мједено море или „гвоздено мо ре" (гтрп гг јам ханехошет), које је могло у
себе да прими до 2.000 ђа1 ћа (око 730 хектолитара). Горњи руб умиваоника беше
завинут као љи љан, а под њим је било саливено два реда богатих украса (колоквинте).
„Море" је било смештено на 12 мједених волова (бикова), од којих су свака три
била окренута према једној страни света, док су им задњи делови били један до другог.
С десне и леве стране жртвеника (северно и јужно) стајало је по 5 мједених
котлова, који су стајали на високим подножјима, а ноге под ножја су биле на
точковима, да се могу превозити. У њима је била во да за испирање жртвених комада
животиња. Свето писмо детаљно описује те котлове (уп. 1 Цар 7, 27 сл.). Но, то
описивање је прилично нејасно, и тешко се може створити права слика тих
умиваоница. Уз то је сигурно било начињено и других предмета, који су били
потребни за клање и жртвовање животиња, но они се не сиомињу.

Историја Соломоновог храма

12
Када је грађевина била завршена, однесен је Ковчег завета у Све тињу над светињама и
храм је освећен на најсвечанији начин, а прису ство Божје се манифестовало силаском
огња с неба и спаливањем жртве и славом Божјом, којом се испунио сав дом (3 Дн 7,
13). Затим је историја храма била уско спојена са историјом народа. После Соломо
нове смрти, храм постаје светиште само Јудиног царства, док је Изра иљско добило
своја два нова светишта, у Ветиљу и Дану. Већ у то вре ме храм је опљачкан од стране
фараона Сисака (1 Цар 14, 26), и оно што је остало блага јудејски цар Аса пошаље
сиријском владару БенАдаду, да ступи у савез против Васе, цара израиљског (1 Цар
15,18). Јосафат обнови спољашн>е предворје, а Јоас изврши ве ће оправке на храму, но
за време Амасије цар израиљски Јоас оплени цео храм (2 Цар 14, 14). Јотан је саградио
горња врата на унутарњем предворју, док Ахаз прави нови жртвеник према узору што
га је видео у Дамаску, а стари велики жртвеник уклања. Поред тога, скине са уми
ваонице мједене оплате и волове са „мједеног мора" и сакрије их „пред царем
асирским" а под „море" стави камен (2 Цар 16, 17). Цар Језекија покупи све злато и
сребро храмовно, поскида златне превор нице и прагове и пошаље их Санхериму
(Сенахириму), цару асирском, као данак (2 Цар 18,15). Манасија претвори храм у
асирско светиште, у које је унео врховна асирска божанства и „сву војску небеску", но
цар Јосија их побаца из храма када се побунио против Асираца (2 Цар 22 сл.).
Навуходоносор, на крају, покупи све злато и посуде хра мовне, а 11 година након тога
Навусардан, војвода Навуходоносоров, разори храм и цео град, и покупи све ствари из
храма и однесе у Вави лон, 586. године.

III. Други храм Зоровавељов

Према Мидрашу Песме над песмама, треба захвалити утицају про рока Данила што
је оснивач персијске државе Кир дозволио прогна ним Јеврејима не само повратак у
Палестину и обновљење града и храма, него је заповедио да се сребрне и златне
посуде, које је однео Навуходоносор, врате Јеврејима из царске ризнице, и уз то да се
да потпора из царске благајне. Уз то је наредио, да они Јудејци који се нису хтели
враћати у Палестину, дају богате прилоге за храм, а градњу је препоручио и сатрапу

13
(управитељу) са оне стране Еуфрата. То је учинио мање из религиозних разлога а више
из политичких, али је та политика била врло добра.
Под вођством Зоровавеља и првосвештеника Исуса, многи се по вратише у Палестину,
али свуда затекоше пустош и на своме огњишту нађоше туђинце вавилонске
колонисте: Кутејце Самарјане, а на југу и Идумејце. Самарјани морадоше да уступе
земљиште, по наредби Кировој, али тешка срда. Прва брига Зоровавеља и Исуса беше
да обнове жртве. Ради тога саградише један велики жртвеник од нетесаног каме на, на
истом месту на коме је стајао и стари, јер је још било људи који су намтили тачно
место. Седмога меседа после повратка (538. године пре Христа) за младога месеца
принеше прве жртве, а другога месеца, дру ге године, положише камен темељац на
најсвечанији начин за нови храм (Језд 3,10), јер се у међувремену скупљао материјал
за храм и до возила кедровина са Ливана. Самарјани хтедоше да учествују у градњи,
али Зоровавељ (2егаћаће1, 2огећаће1) и народне старешине то одбише из чисто
религиозних разлога. Услед тога Самарјани, увређени, почињу ометати градњу храма.
Због тих сметњи и тешког положаја досељени ка, као и због суше и неродице, градња
на крају сасвим престаде. Уз то, како је свим досељеницима био овладао
материјалистички дух, неки по чеше узимати материјал спремљен за храм, и
саградише себи домове. Додуше, неки су се обраћали Камбизу да дозволи поновно
отпочињање радова, али је он био сувише заокупљен ратовима да би обратио пажњу
на верске спорове Самарјана и Јудејаца, и тај застој потраја 15 шдина. У то време
пророци Агеј и Захарија почињу све више улагати напоре да се отпочне са градњом,
јер док богаташи имају сјајне палате, дотле Јахве нема никакве и услед тога долазе
несреће на народ; и тако отпоче зидање храма. Но Самарјани не престадоше са
сметњама, а сатрап пете провинције Татнај (ТћаШапаЈ) забрани зидање друге године
владавине Дарија (Хистаспа), али како су Зоровавел и остали тврдили да они зи дају са
дозволом Кировом, замоли Татнај Дарија да се у Екбатану у ар хиви потражи да ли је
то заиста тако. Дозвола се заиста нађе и Дарије је обнови, а уз то нареди да се
одређени део прихода сатрапије има да вати јерусалимском храму, да се свештеници
моле и да жртвују за њега и његову децу. После 4 године и 5 месеци, шесте године
владања Дари јева, срећно се заврши зидање храма и он се свечано освети 3. адара.
Међутим, била је велика разлика између Соломоновог велелепног храма и новог
сиротињског, тако да су многи који су се сећали првог и видели други, нлакали од
жалости, но пророци Агеј и Захарија су их тешили говорећи да ће то постати сјајан
храм.

14
 Како су делови градских зидина били уједно и делови ограде пре дворја храма,
искористише и то Самарјани да оцрне Јудејце на персиј ском двору, када је Немија
почео да подиже градске зидине, али не успеше у својим намерама, јер је Артаксеркс I
волео Немију.
Све што се зна о томе храму може се рећи с неколико речи. Имао је два предворја,
у унутрашњем је стајао велики жртвеник са умивао ницом, али које је тек Симон II
салио од мједи, а у спољашњем беху спремнице и ћелије. Спомињу се и двоја врата,
источна (тШшс1) и се верна (теШпа).
Светиште је имало само један златни свећњак, сто за хлебове и ол тар кадиони
пресвучен златом. На улазу му беше завеса. У светишту над светиштем беше само
један камен тт# (ебен шапшј'ја, Јаргз ро§1 иотз), три педља висок, на месту где је
некада стајао Ковчег завета, и на тај камен стављао је нрвосвештеник кадиониду на
дан измирења, када је улазио у најсветије светиште.
Према Талмуду, томе храму је недостајало 5 ствари: Ковчег завета, света ватра,
шекина, свети дух (тј. дух пророштва) и Урим и Тумим. Јерусалимски Талмуд
спомиње још и свето миро.

Историја храма

Храм је временом постајао све богатији услед поклона кнезова и верника, али 168.
године опљачка га потпуно и оскврнави Антиох II Нпифан, а две године после тога
постави у њега Јупитеров кип и жртве ник (1 Мак 1,23. 37. 39; 4, 38). Јуда Макавејац
165. годиие нре Христа за узме град и храм, поправи га, очисти, постави нови велики
жртвеник и постави стражу и 24. кислева (децембра) исте године освети га. Поред
тога, направи и нове предмете за храмовне потребе. Антиох V Еупатор опет заузме
храм и сруши га, а 130. године Алким поруши и зидове уну трашњег предворја. Храм
обнови Јонатан Макавејац и од тада остаде нетакнут до 63. године пре Христа, када га
заузе Помпеј и у њему на прави крвопролиће, али га не опљачка. Тек Пстш Сгаззш у
својој пр вој војни против Парћана опљачка све благо храма (Апс. 14, 7. 1). Када је за
цара био постављен Ирод звани Велики, треће године од свога именовања заузе
Јерусалим на јуриш 37. године пре Христа, а Јевреји који се сакрише у унутарње
зидове храма, буду убијени. После 15 годи на, осамнаесте године свога владања, Ирод
почиње тобож рестаурисати храм, а фактично то је било треће зидање храма, Иродовог
храма, који је он сам започео а његови наследници завршавали.

15
 IV. Трећи или Иродов храм

Док о другом храму има врло мало података, дотле су о трећем по знати и најмањи
детаљи. Талмудски десети трактат петога седера „М1 с!оШ" (мере храма) и Јосиф
Флавије (Ап*. 15, 11, 68; ВеН. 5, 5, 17) вео ма опширно пишу о том храму, али често
противрече, тако да је врло тешко утврдити праве податке. Главно дело Иродово беше
прошире ње храма према северу и западу до двоструке површине старога храма,
подзиђивањем. На тај начин добило се места за треће, велико предворје (предворје
незнабо жачко), које је било ограђе но зидовима високим око 30 лаката, док је цела
зграда би ла дуга око 500 лаката. Уз зи дине према унутрашњости беху аркаде на
стубовима, које су окруживале цео храм, и то са три стране са по 2 ко лонаде, а са
јужне стране са 3 колонаде. Двоструке колона де биле су 30 лаката широке, а стубови
су били високи 25 лаката, са равним кровом од кедровине, док су сви стубо ви били од
белог мермера. Источни трем звао се „Соло монов трем", јер се уздизао на
Соломоновим зидинама. На јужној страни беше „цар ски трем", назван тако због свога
сјаја и лепоте. На углу северног трема уздизала се тврђава Антонија на 50 стопа
високој пећини. Трећу (тро струку) колонаду зове Флавије „најчуднијом грађевином
целога све та", јер како је сама долииа била дубока да се вртело човеку у глави када
гледа у њу, цар је направио огроман трем од стубова, уз зидине. Тако, ако би ко
погледао у дубину, вртело му се у глави од силне дуби не. Стубови са те стране беху у
4 реда (четврти уз зид), тако да су са чињавали три лађе; две мање, једнаке на обе
стране, а у средини већу, која је била 45 стопа широка а 100 висока, док су остале биле
30 стопа широке а 50 високе. Главни улаз је свакако био из града, а Јосиф вели да их је
било више. Тај простор ограђен зидинама звао се спољашње предворје или предворје
незнабожачко, јер су у њега смели залазити и незнабошци, као и они који су били
нечисти. То предворје је било ограђено са свију страна каменом оградом (високом 3
лакта) од другог тзв. унутрашњег предворја, у које се улазило преко 14 степеница, јер
је постојао насип, тераса п (хел) висок 10 лаката. На том зиду су висиле плоче са
грчким и латинским натписима, којима је под претњом смрти забрањиван приступ
нејеврејима. Преко тог насипа долазило се до зи дина које су ограђивале право
унутарње двориште. На истоку беху величанствена врата, звана велика врата или
„Никанорова", начињена од мједи, кроз која се улазило у први део унутарњег
предворја, у тзв. „женско предворје", а одељено је било од тзв. „предворја Израиљаца"
(мушког предворја) на западу, једним зидом. На северној и јужној страни беху врата

16
кроз која су улазиле жене, јер је то предворје углав ном било одређено за жене. У
четири угла беху ћелије за чишћење гу баваца, где су секли своју косу и кували
жртвено месо, и једна просто рија за спремање зејтина. Са 15 полукружних степеница
улазило се кроз „горња врата" у „предворје Израиљаца" (мушко), које је окружи вало
цео храм. По Талмуду, и у њему, као и у женском, налазиле су се разне коморе и собе
за разне жртвене предмете и остале намене. Ту се налазила и ћелија (§агкћ) у којој је
заседао Синедрион највиши Са вет, но касније је у незнабожачком предворју
направљена дворана за седнице, коју Талмуд зове „базилика". Ту је и Јуда издао
Христа. И на северној и на јужној страни предворја налазила су се по троја врата, тако
да је у предворје водило свега седам врата. То предворје беше раздвојено на два дела
каменом оградом високом 1 лакат. Простор од 11 лаката у ширину беше одређен за
мушкарце Израиљце, а остали део простора био је одређен за свештенике и свештене
радње, ради че га се и називао „предворје свештеничко". У томе другом предворју у
средини стајао је велики четвороугаони жртвеник од камена, дугачак и широк но 30
лаката а висок 15. Између жртвеника и храма, према ју гу, беше ностављено „мједено
море", умиваоница за свештенике, као и у Соломоновом храму. Северно од жртвеника
беше место за клање животиња, где су стајали мраморни столови за прање жртава (Тал
муд).

Према западу, 22 лакта од жртвеника, налазио се храм саграђен од белог мрамора,

делимично позлаћен, у који се улазило преко 12 степе ника. Заједно са предворјем
(притвором) мерио је 100 лаката у дужину и 60 у ширину. Пред самим храмом било је
сазидано нредворје или предсобље, високо и широко по 100 лаката, тако да је на
северној и ју жној страни излазило 20 лаката изван зграде самог храма. Портал то га
предсобља беше 70 лаката висок и 25 широк, без врата, да се могло гледати у
унутрашњост храма сву позлаћену. Изнад врата је Ирод по ставио не само име свога
заштитника Агрипе, него чак и једног вели ког златног орла (римског), на опште
незадовољство народа. Када је пронет лажан глас да је Ирод на самрти, неки младићи,
заведени од двојице угледних фарисеја, поломише орла, пагански симбол, због че га их
спалише.
Према порталу (у унутрашњости) била су врата која су водила у светиште, 20
лаката висока (Јосиф 55) и 10 лаката широка (Јосиф 16), са двокрилним вратима која
су преко дана била отворена.

17
 У светиште се ипак није могло гледати, јер је на вратима висила за веса на златној
полуги. Над вратима је била велика златна лоза са златним гроздом величине човека,
као симбол изабраног народа. Ту је стајао мраморни сто на који су стављани нови
хлебови, које је требало унети у светиште, и златни сто за хлебове (старе), који су се
износили из светишта сваке суботе.
Светиште, у које се затим долазило, било је 60 лаката високо, 40 лаката дуго и 20
широко, цело позлаћено, а две скупоцене завесе од истог материјала као у Мојсијевом
шатору (црвени и плави метаријал, црвац и танко узведено платно) делиле су га од
најсветијег светишта, које је било квадратне основе 20 лаката.
У најсветијем светишту није се налазило ништа сем једног камена, који је
означавао место где је стајао Ковчег (1ар1б розШошз евен шатија), а од светишта је
било одељено са две завесе, од којих је једна била заврнута на северној страни а друга
на јужној, тако да је свеште ник могао ући у најсветије светиште а да не додирује
завесе.
У светишту, ближе завеси, налазио се златни жртвеник кадиони, на јужној страни
био је златни седмокраки свећњак, а на северној позла ћени сто за постављање
хлебова. Ту су смели залазити само свештени ци који су служили. Изнад целог храма
налазиле су се „горње собе"; у њих се улазило са јужне стране, а у њима су биле
смештене старе ства ри, шатор, скинија, и др. Над самим светиштем над светиштима
нала зила су се и врата (на склапање), кроз која су се спуштали радници у сандуку ако
је требало извршити какве оправке. Кров храма је веро ватно био раван, и на њему су
биле постављене зашиљене позлаћене шипке да би се онемогућило птицама да слете
на кров и онечисте га.
Око храма са три стране (северјугзапад) била је троспратна гра ђевина са 38 соба,
које су биле спојене међу собом вратима, и из доњих могло се ући у горње, а главни
улаз беше са југоисточне стране, тако да се из предворја (нредсобља) могло одмах ући
у њих.
Уз зидове предворја стајале су клупе за седење, а на северној и ју жној страни беху
многе просторије, које се називају негде „кућа" а не где „ћелија", у којима су се чували
разни предмети за жртвовање и бо гослужење, а у њима су били и свештеници чија је
била „чреда"
Јосиф Флавије често говори о сјају тога
храма, како је био прекрасан; нарочито се то виде ло при сунчаном изласку, када је
бели мрамор блистао и видео се далеко, тако да су странци помишљали да виде

18
снежно бр до пред собом. Огромни блоко ви мрамора правили су највећи утисак, као
што се види из је ванђеља (Мк 13, 1 сл.). На хра му је највише урадио Ирод, уре дивши
за 18 месеци храм и кров, а 8 година се радило на пре дворју, но и наследници су још
имали посла на њему. Сам Ирод није градио храм ради тога да би био популаран и
стекао на клоност Јевреја, него је посреди било лукавство, да се изигра те олошко
очекивање Јевреја. Пророк Агеј (Аг 2, 712) каже,
наиме, за други храм, да ће слава другога храма бити већа од оне прво га, јер ће се у
њему појавити Очекивани, а Ирод, који је знао за то оче кивање јеврејско, настојао је
да их изигра. Он је, наиме, под изговором да поправља храм, изградио га изнова, али
тако да је то изгледало као да се стари храм поправља, јер су сами свештеници и
левити зидали светињу над светињама и светињу, па су ради тога изучавали зидар ство
и каменорезачки занат. Како су Јевреји идентификовали тај Иро дов храм са другим,
похвале тога храма прелазе сваку меру. Талмуд чак приповеда да је киша падала само
преко ноћи, а изјутра би ветар растерао облаке, па се и из тога видело да раде свети
посао. Но Иро дово лукавство не успе, јер се у храму заиста појавио Очекивани, иако
га Јевреји не познаше и не примише, а и Иродова жеља да преко те
градње прослави своје име не оствари се. Бунтовни народ није миро вао, и већ за
Архелаја храм се окаља крвљу, што се поновило неколи ко пута, док убрзо није дошло
до страшне катастрофе, у којој је са Је русалимом поделио злу судбину, када га
Римљани запалише и разру шише, да није остао ни камен на камену (Мт 24,2). Свете
посуде, злат ни сто за хлебове, златни свећњак, однесени су у тријумфу у Рим, где су и
изображени на Титовом славолуку.

Други храмови

Осим јерусалимског храма, постојали су и други храмови где се служило Јахвеу. То

су:
XIV. Храм у Елефантини. Јеврејска војничка колонија на првом ка таракту
Нила, недалеко од Асуана, на нилском острву Елефантини (у Египту), имала је још у
VI веку пре Христа храм посвећен Јахвеу, и он је већ постојао када су Персијанци, за
време Камбиза, освојили Египат (525. године пре Христа). Био је озидан и украшен,

19
али нису познате димензије. У њему су служили свештеници приносећи жртве (спаље
нице од јестива) и кад, али Египћани нису могли то трпети, па по наго вору египатских
свештеника бога Хнума, разоре храм до темеља уз помоћ персијских војника (410.
године пре Христа). Јевреји из Еле фантине упућују молбе персијском двору да им се
дозволи поновно зи дање, но како се с тиме отеже, обраћају се јерусалимским
Јеврејима (првосвештенику и осталима), а истом молбом обраћају се и сатрапу
Самарије, обећавајући богате дарове. Не знамо да ли су им молбе услишене и да ли је
храм обновљен, али се Јерусалимци нису заузима ли за њих, јер су их сматрали
шизматицима, држеши да само у Јеруса лиму сме да постоји храм и у њему да се
служи.
XV. У Египту је постојао још један храм, у Леонтопољу, који је са градио (по
Јосифу Флавију) Оније Млађи, син (Ве11. 7, 10. 2) или унук (Ам. 12, 97)
првосвештеника Симона. Оније беше побегао пред Анти охом сирским у Египат к
Птоломеју, који му дозволи да на рушевина ма неког египатског храма сагради нови
храм (код Јерапоља северно од Каира), према јерусалимском храму, а уз то му додели
земљу од ко је ће се храм и свештенство издржавати. За време немира у Египту (под
Веспазијаном римским императором), опљачка га префект еги патски Луције, а његов
наследник га затвори и на крају разруши. Веза с Јерусалимом ипак није прекинута
градњом тога храма, него су еги патски Јевреји и даље плаћали свој део јерусалимском
храму и ишли на поклоништво о празницима у Јерусалим.
XVI. 3) Самарјански храм на Гаризиму, који је, према Јосифу Флавију, сазидао
персијски сатрап у Самарији ЗапаШШ своме зету Манасији, брату великог
свештеника ЈасМиа. С обзиром да је Манасија био оже њен нејеврејком,
кћерком сатраповом, а није никако хтео да се од ње растави па је због тога био
истеран из Јерусалима, Санабалат му са гради нови храм по узору на
јерусалимски (и за Самарјане), где прво свештенство остаје наследно у
породици Манасијиној. Ту се служило Јахвеу, а у време Антиохово посветише
га Зевсу (1иркег ћозрћаНб), да на тај начин спасу храм од разарања. Јован
Хиркан I разори га ипак 128. године пре Христа из освете за непријатељства
Самарјана према Јеврејима из времена Антиоховог, но брдо Гаризим,
прекривено руше винама храма, остало је и даље место молитве и поштовања
(Јн 4, 20), према Понз 27,12.
XVII. V. Синагоге ЧУЧв (жсед), Шппп ггз (бет хиштахаот)

20
 XVIII. Синагоге су куће (ме ста) где се скупљају Јудеј ци на молитву, читање
Светог писма и поучавање у закону. Док су Израиљци били слободан и
независан народ са својом државом, црква и држава су били не раздвојно
спојени. Са про пашћу државе јавља се по треба да се створи једна чисто
црквена заједница, да се не би пропало у па ганској држави. Први услов за
одржавање те за једнице беше познавање и
вршење закона. Како свако није имао свој примерак закона нити га је могао читати, јер
се у време вавилонског ропства заборавља и јевреј ски језик, а прима арамејски, а уз то
је свако богослужење (приноше ње жртава) било онемогућено, то се јављају школе где
се закон читао, проучавао, а заједнички се и молило. Такве школе, синагоге, задржа ше
се по повратку у Палестину и временом се проширише по свим ме стима где су
живели Јевреји. У Христово време налазе се скоро у свимградовима и селима, иа су
чак и неки занатлијски еснафи имали своје засебне синагоге, нарочито у Јерусалиму,
Назарету, Александрији, Да маску, Антиохији и Вавилону.

Богослужење се састојало (а и данас се састоји) из читања Светог писма, проповеди

и молитве. Петокњижје је раздељено на 54 одељка (параше), а уз закон су се читали и
поједини одломци из пророка (хаф таре, отпуст), обично на крају службе, а носле тога
се општина отпу штала. Читали би обично чланови заједнице које би старешина одре
дио (суботом 7, а обичним даном 34 човека) из свитака (мегилот). Но како су Јевреји
били заборавили свој језик, после читања је одмах до лазило и превођење на арамејски
језик са тумачењем, и то су тзв. „таргуми". У местима где се говорило грчки, узимао се
грчки нреводи лац и тумач уместо арамејског.
Зграда синагоге је подизана обично на узвишеном месту, а унутра шњост се
углавном делила на три дела:
XVIII. Место за народ (мушкарци одељени од жена);
XVIII. Место (ограђено) за читање Светог писма, где се пале свеће и проповеда
(гша беша);
XVIII. Удубљење у зиду (лгп јп» арон теба), где стоје свици Светог пи сма
умотани у извезени материјал.
Синагогом управља старешина синагоге лорл (рош хакнесет, арХгсгоаусоуск;,
архсо 1т\<; скчау&уу}<;), који се брине за одржавање зграде, а уз њега најстарији,
старци агзрт (зеканим, ог лрвстјЗтврог). За одржавање чистоће у синагоги брине се
послужитељ (<жвретг|<;).

21
22