UNDP STUDIJA 2012 Bor 20 April Kraj PDF

STUDIJA
ENERGETSKA EFIKASNOST I
ANALIZA POTENCIJALA BIOMASE
NARUČILAC: UNDP - Srbija

OBJEKAT: OBJEKTI JAVNE NAMENE
INVESTITOR:
LOKACIJA: Opština Bor
DOKUMENT: STUDIJA
EVIDENCIJA: S I – 03 / 2012
DATUM: 12.01.2012.
MESTO: NOVI SAD
IZVRŠILAC:
ODGOVORNI _____________________________
PROJEKTANT: Bratislav Milenković, dipl.ing.maš.
Naručilac saglasan
________________
_____________
RUKOVODILAC Dr Todor Janić
PROJEKTA:
M:P:
Kaće Dejanović 52
21000 Novi Sad
Srbija
Mob: +381-64-160-99-96
Tel: +381-21-496-320
Fax: +381-21-496-320
E-mail: jtodor@open.telekom.rs
Naručilac studije:
UNDP – Srbija , Internacionalnih Brigada 69, Beograd
Naslov studije:
ENERGETSKA EFIKASNOST I ANALIZA POTENCIJALA BIOMASE
Autori studije:
- Prof. dr Todor Janić

- Bratislav Milenković, dipl.ing. maš.
- Prof. dr Miladin Brkić
- Zoran Janjatović, dipl. agro ecc.
- Darijan Pavlović, dipl.ing.
- Zorica Gluvakov, dipl.ing.
Novi Sad, januar 2012.
2
3
S A D R Ž A J:
strana:
Pregled tabela 6
Pregled slika 8
Pregled korišćenih oznaka i jedinica 10
Zadatak 1:
Analiza energetskih potencijala raspoložive biomase u
opštini Bor
Analiza potencijala raspoložive biomase u opštini Bor sa

1.1. kvantitativnog i termo-energetskog aspekta koja se može koristiti 12
u energetske svrhe
1.2. Vrsta, forma i cena raspoložive biomase kao energenta 16
1.3. Spektar mogućnosti korišćenja biomase u energetske svrhe 20
Zadatak 2:
Analiza potrebne toplotne energije u izabranim objektima
javne namene
Izbor objekata javne namene u opštini Bor za čije zagrevanje će

2.1. 28
se koristiti biomasa
Grafički prikaz izabranih objekata sa rasporedom postojećih
2.2. 32
grejnih instalacija u opštini Bor
Prikaz tehničkih karakteristika objekta sa analizom gubitaka
2.3. 33
toplote za izabrani objekat javne namene u opštini Bor
Analiza mera za povećanje energetske efikasnosti u objektima
2.4. 36
javne namene
4
Zadatak 3:
Tehno-ekonomska analiza termoenergetskog postrojenja na
biomasu za zagrevanje objekata javne namene
3.1. Tehnologija sagorevanja raspoloživih formi biomase 39

Odabir tehnologije sagorevanja i tehničkog rešenja
termoenergetskog postrojenja sa definisanjem maksimalne
3.2. 52
termičke snage kotlovskog postrojenja za trajni rad za zagrevanje
objekata javne namene
Definisanje optimalnog mesta za izgradnju termoenergetskog
3.3. 53
postrojenja (sa tehničkog, ekonomskog i ekološkog aspekta)
Tehnički opis kotlovskog postrojenja na biomasu (termotehničke
3.4. opreme, kotlarnice i toplovoda) sa predmerom i predračunom u 54
opštini Bor i očekivanom energetskom i ekološkom efikasnošću
Potrebne količine biomase za časovni i sezonski rad kotlovskog
3.5. 86
postrojenja
3.6. Ekonomska analiza opravdanosti izgradnje postrojenja 91
3.7 Zaključci 108
3.8. Korišćena literatura 112
Prilog – Grafička dokumentacija 116
5
Pregled tabela
Tab. 1. Pregled količina biomase iz žitarica i industriskog bilja u opštini Bor
Tab. 2. Cene različitih formi bala biomase
Tab. 3. Elementarni hemijski sastav biomase
Tab. 4. Hemijski sastav nekih domaćih vrsta drveća
Tab. 5. Hemijski sastav ksilema i kore domaćih vrsta drveća
Tab. 6. Gustine nekih domaćih vrsta drveta
Tab. 7. Toplotne moći različitih vrsta goriva u odnosu na suvu osnovu
Tab. 8. Zavisnost donje toplotne moći drveta od sadržaja vlažnosti
Tab. 9. Donje toplotne moći nekih domaćih vrsta drveta
Tab. 10. Toplotne moći pojedinih delova nekih domaćih drveta u odnosu na suvu
osnovu
Tab. 11. Tehničke karakteristike briketa i peleta i njihovo međusobno poređenje
Tab. 12. Osnovne karakteristike prostorija u prizemlju
Tab. 13. Osnovne karakteristike prostorija na spratu
Tab. 14. Osnovne karakteristike prostorija u potkrovlju
Tab. 15. Najčešće korišćena postrojenja za sagorevanje biomase
Tab. 16. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki i u letu
Tab. 17. Predmer i predračun kod izgradnje termoenergetskog postrojenja na

biomasu
Tab. 18. Koeficijenti emisije CO2 različitih goriva
Tab. 19. Koeficijenti emisije NOx po jedinici proizvedene energije
Tab. 20. Koeficijenti emisije SO2 po jedinici proizvedene energije
Tab. 21. Koeficijenti emisije čestica po jedinici proizvedene energije
Tab. 22. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere
Tab. 23. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) dimnih gasova u vazduhu za

radnu i životnu sredinu (SRPS Z.BO 001)
6
Tab. 24. Granične vrednosti emisije (GVE) za mala postrojenja za sagorevanje
čvrstog goriva (Uredba, “Sl. glasnik R.Srbije”, br. 71/2010)

gasovitog goriva (Uredba, “Sl. glasnik R.Srbije”, br. 71/2010)
Tab. 24. Granične vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) pri sagorevanju biogoriva u
čvrstom stanju u Nemačkoj
Tab. 25. Granične vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) ugljenmonoksida i prašine pri
normalnom učinku i smanjenom opterećenju kotla za vreme testiranja
kotlovskog postrojenja za farme
Tab. 26. Prikaz graničnih vrednosti imisije (GVI) gasova, čađi, suspendovanih
čestica i teških metala, sedimenata i sadržaja aerosedimenata, (Pravilnik,
“Sl. glasnik RS”, br. 54/92, 30/99 i 19/2006)
Tab. 27. Potencijalni snabdevači postrojenja za sagorevanje peleta od drveta
Tab. 28. Analiza količine i cena toplotne energije za period grejanja 2011/2012
Tab. 29. Struktura investicije
Tab. 30. Projekcija cene 1 kWh potrebne energije
Tab. 31. Bilans uspeha trenutnog poslovanja
Tab. 32. Projektovani bilans uspeha u prvoj godini realizacije investicije
Tab. 33. Projektovani bilans uspeha 2012-2016. godina
Tab. 34. Obračun amortizacije
Tab. 35. Finansijski tok projekta
Tab. 36. Plan otplate kredita
Tab. 37. Ekonomski tok projekta
Tab. 38. Vreme povratka investicionih ulaganja
Tab. 39. Obračun interne stope rentabilnosti
Tab. 40. Obračun relativne neto sadašnje vrednosti projekta
Tab. 41. Donja tačka rentabilnosti projekta
Tab. 42. Dinamička analiza osetljivosti
Tab. 43. Analiza potencijalnih rizika
7
Pregled slika
Sl. 1. Susedne lokalne samouprave opštini Bor
Sl. 2. Udeo najvažnijih ratarskih kultura u setvenoj strukturi opštine Bor
Sl. 3. Odnos energetskih potencijala od ratarskih kultura opštine Bor
Sl. 4. Odnos ukupnih energetskih potencijala u opštini Bor
Sl. 5. OŠ „Vuk Stefanović Karadžić“
Sl. 6. Dom kulture
Sl. 7. Zoo park u Boru
Sl. 8. Dvorac kralja Aleksandra Karađorđevića
Sl. 9. Konak kneza Miloša
Sl. 10. Tursko kupatilo
Sl. 11. Istočna fasada dvorca
Sl. 12. Ulazna kapija dvorca
Sl. 13. Presek spoljašnjeg zida u prizemlju
Sl. 14. Presek spoljašnjeg zida na spratu
Sl. 15. Kotao za sagorevanje peleta biomase ubacivanih odozgo sa automatskim

radom
Sl. 16. Ložište sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)
Sl. 17. Kosa pokretna rešetka
Sl. 18. Horizontalna pokretna rešetka
Sl. 19. Horizontalna ili kosa pokretna - lančasta rešetka
Sl. 20. Vibrirajuća rešetka
Sl. 21. Rotirajuća rešetka sa dodavanjem goriva odozdo
Sl. 22. Ložišta u obliku rotirajuće kupe
Sl. 23. Ložišta za sagorevanje prašine od biomase
8
Sl. 24. Sagorevanje u fluidizovanom sloju
Sl. 25. Primerenost tehnološko-tehničkih rešenja kod sagorevanje biomase
Sl. 26. Šema kotlovskog postrojenja za sagorevanje peleta
Sl. 27. Presek predviđenog toplovodnog kotla, proizvođača „Eko produkt“, Novi Sad
Sl. 28. Uprošćeni krug kruženja ugljendioksida
Sl. 29. Istovar peleta u prijemni koš termoenergetskog postrojenja
9
Pregled korišćenih oznaka i jedinica
Oznake i simboli:
Oznaka Dimenzija Naziv

a kg/kg - sadržaj mineralnih materija u gorivu
b % - emisija isparljivih organskih jedinjena ugljenika
(VOC), tzv. volatili
Ad m2 - površina poprečnog preseka otvora cevi
B kg/h - satni utrošak goriva
c kg/kg - sadržaj ugljenika u gorivu
Cfix kg/kg sadržaj fiksnog ugljenika u gorivu
cl kg/kg - sadržaj hlora u gorivu
cn kg/kg - azot – dioksid,
cp kJ/kg K - specifična toplota materije
d - - ograničenje emisije za niže vrednosti snaga ložišta
e - - koeficijent temperaturnog i eksploatacionog
ograničenja
eg - - granična vrednost važi samo pri uslovima rada sa
nazivnim opterećenjem
o
f C - TA vazduha
F kW - nazivna toplotna snaga ložišta
h kg/kg - sadržaj vodonika u gorivu
hd kg/kg - donja toplotna moć goriva
h m - visina
H Pa - napor uređaja
g m/s2 - ubrzanje zemljine teže
gl - - koeficijent ložišta za slamu i slična goriva
Gh m3/h - zapremenski protok uređaja
k W/m2 K - koeficijent prolaza toplote
m kg - masa bale slame
mG kg/h - maseni protok goriva
N kW - nazivna toplotna snaga ložišta, tj. najveća proizvedena
količina toplote u režimu stalnog rada u jedini. vremena
o kg/kg - sadržaj kiseonika u gorivu
n / - sadržaj azota u gorivu
p kW - snaga postrojenja
10
pl Pa - pritisak u ložištu
Q kW - potrebna količina toplote za grejanje
s kg/kg - sadržaj sumpora u gorivu
SD - broj stepen-dana
o
todl C - temperatura izlazne vode iz kotla
o
tok C - temperatura okolnog vazduha
o
ts C - spoljna projektna temperatura
o
tu C - unutrašnja temperatura prostora koji se greje
o
tpov C - temperatura povratne vode u kotao
V m3/s - zapremina
Vsps m3/s - zapreminski protok suvih produkata sagorevanja
Vvlps m3/s - zapreminski protok vlažnih produkata sagorevanja
w % - prosečni sadržaj vlage
W % - sadržaj vlage u gorivu
y - - korekturni koeficijent
Simboli:
 / - koeficijent viška vazduha

3
 kg/m - gustina biomase
w kg/m3 - gustina vode i
3
v kg/m - gustina vazduha.
 min - vreme
ok % - relativna vlažnost okolnog vazduha
η - - stepen korisnosti kotlovskog postrojenja
Odnosi mernih jedinica za energiju
kcal kJ kWh
1 kcal 1 4,1868 1,163x10-3
1 kJ 0,2388 1 2,7778x10-4
1 kWh 859,845 3600 1
11
ZADATAK 1
Analiza energetskih potencijala raspoložive biomase

u opštini Bor
U ovom delu studije bilo je potrebno realizovati istraživanja iz literaturnih podataka i

terenskog rada i dobijene rezultate posebno prikazati.
U zadatku 1 bilo je potrebno uraditi detaljne analize izvora i potencijala biomase
prema sledećem:
 Obezbediti procenu potencijalne količine (kvantiteta) raspoložive biomase iz
šuma, drvne industrije, poljoprivrede i industrije hrane, koja se može koristiti u
energetske svrhe i razdvojiti prema vlasništvu tako da nema nikakvih štetnih
posledica po okolinu;
 Definisati dinamiku i formu sakupljanja biomase;
 Predložiti lokaciju i način skladištenja sakupljene biomase;
 Izračunati cenu biomase koja bi se koristila za proizvodnju toplotne energije;
 Obezbediti spektar mogućnosti korišćenja biomase u energetske svrhe;
 Obezbediti procenu termo-energetskih potencijala stvarnih potencijala biomase
i energetskih useva (uključujući aspekte uticaja na okolinu).
U ovim istraživanjima se ispoljio problem u tome što se u početku nisu precizno
definisali objekti koji će se grejati toplotnom energijom dobijenom sagorevanjem
biomase. U zavisnosti od lokacije objekata i raspoloživog potencijala biomase biće
izabrana vrsta i forma biomase, dinamika sakupljanja biomase i lokacija skladišta
biomase. Sve ostale stavke su urađene i sumarno prikazane.
1.1. Analiza potencijala raspoložive biomase u opštini Bor sa

kvantitativnog i termo-energetskog aspekta koja se može koristiti u
energetske svrhe
Opština Bor je opština u istočnoj Srbiji, tj. u Timočkoj Krajini. Središte opštine je grad
Bor. Opština Bor sa površinom od 856 km2 spada u prostranije opštine u Srbiji.
Prema popisu stanovništva iz 2002. godine na teritoriji opštine živi 55.817 stanovnika
u 14 naselja. Naseljena mesta su: Bor, Brestovac, Gornjanje, Donja Bela Reka, Zlot,
Krivelj, Luka, Metovnica, Oštrelj, Slatina, Tanda, Topla i Šarbanovac.
U opštini ima 6 osnovnih i 4 srednje škole.
Stanovništvo je mešovitog sastava: srbi, rumuni, romi i ostali.
Ukupna dužina puteva u Borskoj opštini je 396 km, od čega je 259 km sa
savremenom podlogom.
12
Opstina Bor se nalazi na krajnjem delu istočne Srbije (sl. 1), u blizini granica sa
Bugarskom i Rumunijom, u severnoj Karpatskoj zoni, na prosečnoj nadmorskoj visini
od 378 m i prostire se u basenu Borske reke. Položaj opštine karakteriše dolinsko-
potplaninsko područje, jer je okružena ograncima planinskog lanca Južnih Karpata. U
opštini Bor se pod šumama nalazi 37,1% teritorije sa staništima veoma bogate i
raznovrsne faune.
Sl. 1. Susedne lokalne samouprave opštini Bor

Kao rezultat istraživanja, 1903. godine, koje je finansirao Đorđe Vajfert, a koje se
odvijalo pod organizacijom češkog inžinjera Franje Sisteka, u Boru se otvara prvi
rudnik. Osnivanje rudnika predstavljalo je ključni momenat za razvoj Bora, koji od
tada počinje naglo da se razvija. Između 1933-1940. godine rudnik je prerastao u
jedan od najvećih rudnika bakra i zlata u Evropi.
Pored eksploatacije nalazišta bakarne rude, metalurške prerade i proizvodnje blister i
elektrolitskog bakra i brojnih pratećih metala izgrađeni su brojni prerađivački
kapaciteti u opštini, a na njima je bazirana industrijska proizvodnja i u drugim
mestima Srbije.
Obzirom da se dosadašnji razvoj bazirao na razvoju rudarstva i metalurgije, privreda
opštine Bor je ostala dominantno monostrukturna. Zastarela tehnologija, pad cene
bakra na svetskom tržištu, mali procenat bakra u samoj rudi i izolacija u proteklom
periodu, doveli su do bitnog smanjenja proizvodnje, realnog pada standarda i
kupovne moći stanovništva, povećanja nezaposlenosti, pojave viškova usled
započetog procesa restruktuiranja RTB-a Bor, sporog procesa privatizacije i
nedefinisanih vlasničkih odnosa.
Posebno važna specifičnost opštine, koja je karakteristična za industrijski razvijene
sredine, jeste visoki stepen zagađenosti životne sredine.
Danas, pred opštinom Bor stoje značajni problemi: zahtevi i neizvesnost tranzicionih
promena, restruktuiranje i diversifikacija privrede, nezaposlenost, problem
zagađenosti i vekovne degredacije tla i vode kao posledice rudarenja. Istovremeno,
otvaraju se nove perspektive razvoja na polju turizma, poljoprivredne proizvodnje i
razvoja malog i srednjeg preduzetništva.
Poljoprivredna proizvodnja se u opštini Bor realizuje na ekstenzivan način na manjim
parcelama koje su pretežno u privatnom vlasništvu sa ukupno zasejanih površina
pod ratarskim kulturama od 3.940 ha.
Od ratarskih useva u gajenju zastupljeni su: kukuruz, pšenica, ječam, raž, ovas,
triticale, soja, suncokret, uljana repica i šećerna repa. Pod kukuruzom nalazi se
najviše površina 1.736 ha, odnosno pod pšenicom 1.574 ha, ječmom 357 ha i ovsom
189 ha. Ostale kulture zastupljene su sa manje od 100 ha.
13
Procenjuje se da se sa zasejanih površina pod ratarskom kulturama može dobiti
ukupna količina biomase od 12.130 t godišnje. Prosečna cena biomase iznosi 31,73
evra/t. Prosečna toplotna moć biomase je 14.000 kJ/kg.
Ako bi se celokupna količina biomase pretvorila u energiju dobilo bi se 167.056.705
MJ. Pošto je toplotna moć dizel goriva 41 MJ/kg, to ispada da bi se moglo sa ovom
količinom biomase supstituisati 3.056 t dizel goriva godišnje. Da bi se ova količina
goriva pretvorila u ekvivalentnu količinu ulja za loženje treba korigovati toplotnu
vrednost goriva i računati sa 41.866 MJ/kg. Dakle, dobija se nešto manja
ekvivalentna količina ulja za loženje od 2.993 toe. Ako se uzme da je cena dizel
goriva 1,21 evra/l, odnosno 1,42 evra/kg, dobija se vrednost od 4.339.520 evra
godišnje.
Naravno, da se iz više razloga neće sva rataraska biomasa koristiti u toplotnu
energiju: zbog obaveze da se odredjena količina biomase zaore i tako poveća
plodnost zemljišta (veći sadržaj humusa u zemljištu), da se jedan deo biomase koristi
za prostirku u stošarstvu, da se jedan deo koristi u povrtarstvu i za druge svrhe.
Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 25% biomase za toplotne
svrhe. To je količina biomase od 3.033 t godišnje ili izraženo u ekvivalentnoj količini
ulja za loženje 748 toe. Ako se ova vrednost izrazi u evrima uštede bi iznosile
1.062.160 evra godišnje.
Na području opštine Bor gaji se voće i vinova loza. Od voćaka postoje zasadi:
jabuka, kruški, kajsija, višnji, breskvi, šljiva i oraha. Ukupno je zasadjeno 321,2 ha
pod voćkama i 97 ha pod vinogradima. Najviše zasada ima pod šljivama 230,6 ha i
jabukama 65,3 ha. Procenjuje se da se rezidbom voćaka i vinograda može se dobiti
346,4 t orezina svake godine (2,46 t/ha). Ako se uzme prosečna vrednost toplotne
moći orezina od 15.500 kJ/kg onda se može dobiti energetska vrednost od 5.389.049
MJ energije. Sa ovom količinom energije može da se supstituiše 98,58 t dizel goriva,
odnosno ekvivalentnog ulja za loženje 96,54 toe. To znači da bi se sa orezinama od
voćaka i vinograda moglo uštedeti oko 137.087 evra svake godine. Pošto se
celokupna količine orezina ne može pokupiti računaćemo da uštede mogu biti u
vrednosti od 50%, odnosno 68.544 evra godišnje.
Poznato je da se iz stočarske proizvodnje može dobiti stajnjak, koji može da se
upotrebi za proizvodnju biogasa, kao i za đubrenje zemljišta. Na ovom području
uzgajaju se goveda, svinje i živina. Ukupno grla stoke ima 7.084 goveda, 2.694
svinja i 500.000 živine. Ovaj broj grla stoke ako se pretvori u uslovna grla stoke (UG)
iznosi 6.354 UG. Ovaj broj stoke može da proizvede 3.048.176 Nm3 biogasa godišnje
(479,73 m3/UG). Ako se uzme da je toplotna moć biogasa sa 65% metana 23,66
MJ/Nm3, odnosno 35,8 MJ/kg gasa, dobija se energetska vrednost biogasa od
72.119.840 MJ. Ova količina energije može da supstituiše 1.583 t dizel goriva ili
izraženo u ekvivalentnom ulju za loženje 1.550 toe. Dakle, sa ovom količinom
biogasa moglo bi da se uštedi 2.201.000 evra godišnje. Naravno, da sva količina
stajnjaka ne može da se upotrebi za proizvodnju biogasa: zbog direktnog đubrenja
zemljišta, zbog razuđenosti proizvođača, rasipanja, itd. Procenjuje se da bi se moglo
iskoristiti za toplotne svrhe oko 25% od ukupne količine stajnjaka. Tada bi ušteda
iznosila oko 550.250 evra godišnje.
U opštini Bor preovlađuje uzgoj šuma i šumskih staništa u privatnom vlasništvu, koje
zauzimaju površinu od 31.758 ha, sa prosečnom zapreminom 138,6 m3/ha, odnosno
ukupnom zapreminom od 4.401.659 m3. Zapreminski prirast drveta je 4,3 m3/ha.
Procenjuje se da je pri seči šuma šumski ostatak drveta 0,58 m3/ha, odnosno ukupno
18.419 m3 godišnje. Približno ista količina drveta ostaje nakon prerade drveta. To je
14
količina oko 17.800 m3 godišnje. Ako se količina drveta od 18.419 m3 pomnoži sa
nasipnom masom od 750 kg/m3, dobija se količina drveta od 13.814 t. Ostatak od
prerade drveta ima nasipnu masu od 375 kg. Tako se dobija količina iz procesa
prerade drveta od 6.675 t. Ukupna količina ostatka je 20.489 t svake godine.
Toplotna vrednost ostatka od drveta je 15.500 kJ/kg. Na osnovu ovog podatka može
da se dobije ukupna energetska vrednost ostatka od drveta od 317.579.500 MJ. Ova
količina energije može da supstituiše 7.745,8 t dizel goriva, odnosno ekvivalentnog
ulja za loženje 7.586,7 toe. Sa ovom količinom ostatka od drveta može da se uštedi
10.773.114 evra svake godine. Naime, ako bi se od nevedene sume uštedelo samo
25%, onda bi ta suma iznosila 2.693.279 evra svake godine.
Dakle, korišćenjem poljoprivredne i šumske biomase ukupne godišnje uštede u
opštini Bor mogle bi da iznose: od ratarske biomase 1.062.160 evra, od voćarsko-
vinogradarske biomase 68.544 evra, od stočarske biomase 550.250 evra i od
šumske i drvoprerađivačke biomase 2.693.279 evra, tj. ukupno 4.374.233 evra
godišnje.
Na kraju, možemo 25% energetsku vrednost biomase 141.883.536 MJ od ukupne
vrednosti, pretvoriti u MWh. To iznosi 39.412 MWh. Ako bi termičko postrojenje za
proizvodnju toplotne energije radilo godišnje 6 meseci, odnosno 4.320 časova, onda
bi snaga postrojenja bila 9,1 MW. Naravno, da se celokupna snaga postrojenja ne
upotrebljava svih 6 meseci već samo kada su niske temperature. Stoga, potrošnja
biomase bila bi znatno manja ispod 25%, pa bi se mogla iskoristiti za nova
postrojenja ili za druge potrebe. Može da se zaključi da bi za opštinu Bor bilo
dovoljno biomase za rad termičkog postrojenja od 12 MW.
Udeo najvažnijih ratarskih kultura koje se mogu uspešno koristiti za dobijanje
toplotne energije u setvenoj strukturi opštine Bor je prikazan u tabeli 1, potom na slici
2.
Tab. 1. Pregled količina biomase iz žitarica i industriskog bilja u opštini Bor

Godišnja
Godišnje Tona
Zasejana Prosečan Cena Toplotna mogućnost
Kultura raspoloživo ekvival.
površina prinos biomase moć supstituisanja
energije nafte
dizel goriva
(ha) (t/ha) (EUR/t) (MJ/t) (MJ) (t) (toe)
Kukuruz 1736,0 3,60 6249,4 13500 84367495,6 1749,1 1712,9
Pšenica 1574,1 2,80 4407,3 14000 61702787,4 1279,2 1252,7
Ječam 356,8 2,37 846,6 14200 12021053,7 249,2 244,1
Raž 17,9 1,86 66,5 14000 930360,1 19,3 18,9
Ovas 189,8 1,77 336,0 14500 4871938,4 101,0 98,9
Tritikale 59,8 3,63 217,2 14000 3040267,2 63,0 61,7
Soja 0,4 1,98 1,6 15700 25522,7 0,5 0,5
Suncokret 3,7 0 0,0 14500 0,0 0,0 0,0
Uljana 1,5 1,81 5,6 17400 97280,0 2,0 2,0
Repica
Šeć. repa 0,4 0 0,0 0 0,00 0,0
Ukupno 3940,3 12130,2 167056705,2 3463,4 3391,7
15
Kukuruz
Psenica
Jecam
Raz
Ovas
Tritikale
Soja
Suncokret
Uljana Repica
Secerna repa
Sl. 2. Udeo najvažnijih ratarskih kultura u setvenoj strukturi opštine Bor

Odnos energetskih potencijala od ratarskih kultura je prikazan na slici 3.
Kukuruz
Psenica
Jecam
Raz
Ovas
Tritikale
Soja
Suncokret
Uljana Repica
Secerna repa
Sl. 3. Odnos energetskih potencijala od ratarskih kultura opštine Bor

Odnos ukupnih energetskih potencijala u opštini Bor prikazan je na slici 4.
Ratarstvo
Ratarstvo
Voćarstvo
Voćarstvo
Stočarstvo
Drvna biomasa Stočarstvo Drvna biomasa
Sl. 4. Odnos ukupnih energetskih potencijala u opštini Bor
1.2. Vrsta, forma i cena raspoložive biomase kao energenta

Na osnovu podataka o raspoloživim potencijalima biomase i njihovoj strukturi,
navedenih u poglavlju 1.1. može se konstatovati da se u opštini Bor najviše biomase
može prikupiti iz šumarstva, čiji potencijali znatno prevazilaze potrebe kod
zagrevanja izabranog objekta.
Forma biomase koja će se sagorevati u termoenergetskom postrojenju je usvojena
sa težnjom da se udovolji različitim zahtevima. U tom izboru je bilo nekoliko
16
prioritetnih smernica. Najvažniji faktori u određivanju forme biomase koja će se
sagorevati su se odnosili na:
 raspoloživu površinu koja može biti namenjena za izgradnju kotlarnice i
međuskladišta za skladištenje biomase kojom bi se obezbedio nesmetani rad
termoenergetskog postrojenja od nekoliko dana,
 požarno opterećenje,
 veličinu destruktivnog uticaja na okolnu sredinu (emisije gasovitih produkata
sagorevanja, buke, vibracija, raznošenje biomase pri njenom transportu i
manipulaciji i dr.),
 mogućnost i isplativost transporta od skladišta do kotlovskog postrojenja,
 potrebu korišćenja pomoćnih sredstava za manipulaciju biomasom.
Pregled cena odabranih vrsta i formi biomase može se uraditi na dva načina. Tako
što će se uzimati pregled cena biomase sa tržišta ili će se dati prikaz kalkulacije
realnih troškova u nabavci, pripremi, skladištenju i transportu biomase.
Tržišne vrednosti biomase su podložne uticaju raznih faktora, zbog čega se odustalo
da se ekonomska analiza isplativosti navedenih postrojanja realizuje preko tržišno
određene cene biomase.
Kalkulacija cena različitih vrsta i formi biomase koja se koristi za dobijanje energije je
formirana prema troškovima koji se javljaju od nabavke biomase, pa sve do njenog
sagorevanja.
Tako su u razmatranju uzeta:
 četiri sistema baliranja slame i to:
o spremanje u klasične (male – konvencionalne) bale, mase 10 – 12 kg/kom,
o rol (valjkaste) bale, mase 80-150 kg/kom,
o velike prizmatične bale, mase 250–300 kg/kom,
o džambo (Big square balers) bale, mase 500 kg/kom,
 brikete, mase 400 gr/kom,
 pelete od poljoprivredne biomase, mase 20 gr/kom,
 iver od ostataka drveta od seče šume i ogrevnog drveta druge klase, mase 20
gr/kom,
 pelete od ostataka drveta od seče šume i ogrevnog drveta druge klase, mase
20 gr/kom.
Analitička kalkulacija cena biomase nastale iz poljoprivredne proizvodnje prema
poznatim kategorijama troškova se neće prikazivati, pošto je obimna. Da bi se
realizovala ova studija kao početni parametri su za izradu kalkulacije cena biomase
korišćeni mnogi usvojeni podaci.
Usvojeno je da je početna cena biomase iz poljoprivredne proizvodnje u iznosu od
0,5 din/kg, što je veoma diskutabilno, pošto ne postoji tržište biomase, a njena
vrednost se u realnosti kreće od 0 do 1 din/kg.
Određivanje nabavne cene drveta kao sirovine za sagorevanje je bilo lakše, pošto za
drvo postoji tržište, gde prosečna cena u nabavci veće količine drveta na duži
vremenski period iznosi za ostatak drveta od seče šume 20 evra/t, a ogrevnog drveta
17
druge klase 35 evra/t. Na osnovu tih podataka usvojena je srednja cena od 2,9 din/kg
otpadne drvne biomase.
Pored toga usvojeno je da utovar i slaganje bala rade 2 radnika. Kod rol bala utovar
je sa prednjim traktorskim utovarivačem. Kod utovara i slaganja bala u skladište
predvidjen je prednji traktorski utovarivač sa posebnim dodatkom za zahvat velikih
kvadar bala.
Pored navedenog, morale su se usvojiti adekvatne vrednosti mnogih varijabilnih i
fiksnih troškova, kao što su:
 cena mašina koje učestvuju u procesu pripreme biomase,
 potencijalni godišnji učinak mašina, (ha ili sati),
 ekonomski vek korišćenja mašina (amortizacija),
 pogonski troškovi,
 troškovi održavanja,
 opremljenost i organizaciju rada transportnih sistema,
 cena plata radnicima,
 troškovi osiguranja, kamata,
 prosečni prinosi biomase i dr.
Izračunate jedinične cene različitih formi bala biomase nastale iz poljoprivredne
proizvodnje za koje se u Srbije raspolaže adekvatnom mehanizacijom su prikazane u
tabeli 2.
Tab. 2. Cene različitih formi bala biomase

Male Rol (valjkaste) Velike Velike
Troškovi u prizmatične bale bale prizmatične bale džambo bale
pripremi bala
biomase 120 – 160 250–300
10 – 12 kg/kom 500 kg/kom
kg/kom kg/kom
Cena slame 0,5 0,5 0,5 0,5
Presovanje 1,2 1,1 1,2 1,2
Utovar 0,6 0,5 0,5 0,4
0,5 0,6 0,6 0,5
Prevoz
do 30 km do 30 km do 50 km do 100 km
Istovar i
0,6 0,5 0,5 0,4
kamarisanje
Manipulacija do
0,1 0,1 0,2 0,2
kotla
Ukupna cena
biomase 3,5 3,3 3,5 3,2
(din/kg)
Cene drugačije pripremane biomase su:

 Briketi - 400 gr/kom
18
 Cena bala slame 3,0–3,4 din/kg
 Usitnjavanje 2,0 din/kg
 Presovanje 5,0 din/kg
 Pakovanje 1,5 din/kg
 Skladištenje 1,0 din/kg
 Prevoz 2,0 din/kg, do 300 km
 Ukupno: 14,5 do 14,9 din/kg
Pelete od poljoprivredne biomase - 20 gr/kom

 Cena bala slame 3,0 do 3,4 din/kg
 Usitnjavanje 2,5 din/kg
 Ukupno: 16,0 do 16,4 din/kg
Iver od ostataka drveta od seče šume i ogrevnog drveta druge klase - 20 gr/kom
 Polazni materijal 2,7 din/kg
 Transport do međuskladišta 1,6 din/kg
 Iveranje 1,8 din/kg
 Transport do ložišta 1,0 din/kg
 Ukupno 7,5 din/kg
Pelete od ostataka drveta od seče šume i ogrevnog drveta druge klase - 20 gr/kom
 Polazni materijal, 2,7 din/kg
 Transport do međuskladišta, 1,6 din/kg
 Iveranje, 1,8 din/kg
 Fino usitnjavanje 1,2 din/kg
 Ukupno, 17,8 din/kg
Opština Bor ima 3.940 ha poljoprivrednog zemljišta. Na navedenim površinama,
svake godine, kao ostatak primarne poljoprivredne proizvodnje preostaje 12.130 t
biomase.
19
Korišćenjem samo manjeg dela navedene biomase bilo bi dovoljno da se grejeju
objekti javne namene u Boru, ali se u tome ispoljio problem što su parcele za
ratarsku poljoprivrednu proizvodnju u okolini Bora manje i bilo je veoma teško
mapirati proizvođača poljoprivredne biomase sa kojim su se mogle sklopiti ugovorne
obaveze oko snabdevanja termoenergetskog postrojenja po opravdanoj ekonomskoj
ceni.
Probjematika je usložnjena sa činjenicom, što je poljoprivredna mehanizacija
nedovoljna da se tehnološki procesi prikupljanja, transporta i skladištenja biomasom
realizuju kvalitetno i po ekonomski opravdanoj ceni. Pored toga bilo je teško odrediti
lokaciju za izgradnju međuskladišta biomase nastale kao ostatak poljoprivredne
proizvodnje koji se po pravilu mora sakupiti jednom u toku kalendarske godine i
čuvati duži vremenski period.
Uvažavajući navedeno, usvojeno je da se u opštini Bor koristi peletirana biomasa od
drveta (nakon seče šuma i ogrevnog drveta druge klase). U istom postrojenju se
može sagorevati i pelet od poljoprivrednih kultura.
Zbog lakše i sigurnije nabavke peleta usvojeno je da se ekonomska analiza
isplativosti postrojenja za zagrevanje izabranih objekata javne namene realizuje u
odnosu na pelete od drveta. Cena proizvodnje peleta od ostatak drveta od seče
šume i ogrevnog drveta druge klase iznosi 17,8 din/kg.
1.3. Spektar mogućnosti korišćenja drvne biomase u energetske svrhe

Biomasa je regenerativni ili obnovljivi izvor toplotne energije. Biomasa nastaje
fotosintezom solarne energije, ugljen-dioksida i vode (biokonverzija).
Najopštije bi se moglo rеći da sva biomasa svedena na čistu gorivu masu ima
praktično isti hemijski sastav, definisan izrazom CH1,4O0,6N0,1, ali postoje velike
razlike u prirodi polimera, koji ulaze u njen sastav.
Tako se i za jednogodišnju i višegodišnju biomasu može konstatovati da je
lignocelulozni materijal, donekle promenljivog elementarnog sastava, što je
uslovljeno čitavim nizom faktora.
Drvo je organska supstanca složene strukture koja se sastoji od istih elemenata kao i
druga prirodna čvrsta goriva. Tu se podrazumevaju: ugljenik (c), vodonik (h), kiseonik
(o), azot (n), sumpor (s), mineralne materije (a) i vlaga (w).
Ugljenik, vodonik i kiseonik se nalaze u okviru ugljovodoničnih jedinjenja. Vodonik,
čije je prisustvo utvrđeno elementarnom analizom, pored toga što ulazi u sastav
ugljovodonika i uvek prisutne vlage, ulazi i u hidroksilne (OH) grupe. Takođe, deo
kiseonika, vezan je sa ugljenikom, odnosno azotom, a deo je i u slobodnom stanju.
Osnovne komponente koje čine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin.
Procentualno učešće pomenutih komponenata u drvnoj supstanci menja se od vrste
do vrste, ali i od dela stabla koje se analizira. U suvom drvetu lišćara celuloza
prosečno učestvuje sa 43-45%, lignin sa 19-26%, heksozana 3-6% i pentozana 21-
26 %. Kod četinara celuloze ima između 53-54%, lignina 26-29 %, heksozana 13% i
pentozana 10-12%. Drvo sadrži i male količine ekstraktiva, ali oni mogu imati velikog
uticaja na toplotnu moć drveta.
Uopšteno navodeći drvo ima sledeći hemijski sastav:
 43-54% - celuloza,
 24-35% - hemiceluloza,
20
 19-30% - lignin,
 3-4% - prateći materijali (skrob, šećer, boja, smole, tanin, otrovi i dr.).
Sastav drveta utiče i na njegovu tvrdoću, tako se različite vrste drveta mogu podeliti
na: meko i suvo drvo. U meka drva spadaju: lipa, vrba, svi četinari, topola, jasen, jova
i dr., dok u tvrdo drvo čine: hrast, bukva, grab, brest i dr.
Komparativni prikaz elementarne hemijske analize nekih vrsta biomasa, svedeno na
suvu materiju, prikazan je u tabeli 3, gde su prikazani udeli ugljenika, vodonika,
dvoatomih elemenata (kiseonika i azota) i mikroelemenata, koji se pojavljuju kao
sastojci pepela nakon sagorevanja drveta. Udeo sumpora u tabeli 3 je zanemaren,
pošto udeo sumpora kod biomase najčešće iznosi 0 - 0,1%.
Tab. 3. Elementarni hemijski sastav biomase

Red. Hemijski Ljuske Kora od
Slama Oklasak Drvo
br. element sunc. drveta
(%) (%) (%) (%) (%)
1. Ugljenik (C) 44,84 48,31 50,57 50,30 50,60
2. Vodonik (H) 5,68 5,74 5,68 6,20 5,90
Kiseonik + 43,13 + 40,91 +
3. 41,48 43,10 40,70
azot (O + N) 0,66 0,57
4. Pepeo (A) 8,00 2,16 2,27 0,40 2,80
Podaci iz tabele 3 su prosečne vrednosti pojedinih vrsta biomase u apsolutno suvom

stanju. Precizniji podaci o hemijskom sastavu nekih domaćih vrsta drveta su
prikazani u tabeli 4.
Tab. 4. Hemijski sastav nekih domaćih vrsta drveća

Elementarni hemijski sastav (%)
Vrsta drveta
C H O
Bukva 48,5 6,3 45,2
Hrast 49,4 6,1 44,5
Topola - P.robusta 49,7 6,3 44,0
Smrča 49,6 6,4 44,0
Jela 50,0 6,4 43,6
Bor 49,9 6,3 43,8
Po čeonom preseku stabla drveta razlikuje se više slojeva u njegovoj strukturi i to:
spoljna kora, lika, kambijum, drvena masa - ksilem i srž. Analiza hemijske strukture
drvne mase i kore lišćarskih i četinarskih vrsta zastupljenih u šumskom fondu Srbije
prikazani su u tabeli 5.
U odnosu na sloj u građi drveta razlikuje se i elementarni sastav tog dela drveta.
Tako kora drveta sadrži više pepela, čiji ukupni udeo varira i zavisi od mesta rašćenja
drveta. Takođe, u zavisnosti od vrste drveta i sloja zavise i njegove tehničke
karakteristike koje se manifestuju u procesima njegovog sagorevanja. Zbog toga
21
četinari koji imaju u svom hemijskom sastavu u odnosu na lišćare više lignina, a
manje celuloze imaju i veću toplotnu moć.
Tab. 5. Hemijski sastav ksilema i kore domaćih vrsta drveća

Ksilem (%)
Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin* Ekstraktivi
Bukva (Fagus moesiaca) 0.53 50.26 24.80 1.72
Hrast (Quercus petraea) 0.36 47.29 26.27 4.90
Smrča (Picea abies) 0.22 52.87 28.31 1.58
Crni bor (Pinus sylvestris) 0.31 47.53 27.82 4.25
Kora (%)
Vrsta drveta Pepeo Celuloza Lignin* Ekstraktivi
Bukva (Fagus moesiaca) 1.99 24.72 25.12 14.23
Hrast (Quercus petraea) 6.89 22.31 16.19 17.36
Smrča (Picea abies) 1.15 29.46 22.76 19.28
Crni bor (Pinus sylvestris) 0.77 29.86 25.10 12.07
*Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.
Na tehničke karakteristike (toplotnu moć i kinetiku – brzinu - sagorevanja) drveta
utiče i njegova gustina. Sa povećanjem gustine drveta povećava se njegova toplotna
moć, dok se brzina sagorevanja smanjuje. Na gustinu drveta utiče: vrsta i starost
drveta, deo stabla i vreme seče. Gustina drveta se kreće u granicama od 550 do 900
kg/m3.
Podaci o gustini nekih domaćih vrsta drveta su prikazani u tabeli 6.
Tab. 6. Gustine nekih domaćih vrsta drveta

Red. br. Vrsta drveta Prosečne vrednosti gustine drveta (kg/m3)
1. Bukva 720
2. Hrast 690
3. Crna topola 450
4. Smrča 470
5. Jela 450
6. Bor 520
Od važnijih karakteristika drveta kao energenta koje značajnije utiču na proces

sagorevanja se može navesti sledeće:
 u poređenju sa konvencionalnim energentima (tečna goriva, prirodni gas i ugalj)
drvo je jeftinije gorivo i pored toga što ima relativno malu raspoloživu energiju
po jedinici zapremine,
 mala raspoloživa energija po jedinici zapremine drveta utiče na njegove veće
transportne troškove, što je podstaklo razvijanja procesa briketiranja i
peletiranja drveta i ostalih vrsta čvrste biomase,
22
 drvo ima manji sadržaj korisnih gorivih elemenata ugljenika i vodonika u odnosu
na fosilna goriva. Manji sadržaj gorivih elemenata u biomasi u odnosu na
konvencionalne energente je proizašlo usled većeg sadržaja kiseonika, što je
karakteristično kod svih goriva koja su mlađa po vremenu nastajanja. Drvo veće
tvrdoće i starosti u svom sastavu ima više korisnih gorivih elemenata (ugljenika i
vodonika),
 drvo ima veliki sadržaj kiseonika čime se smanjuje njegova toplotna moć, što je
naročito izraženo kod malđih delova drveta,
 u drvnoj masi udeo azota i sumpora (kojeg ima samo u tragovima) je mali, što
drvo kao biogorivo u velikoj meri čini ekološkim, jer njegovo sagorevanje ne
dovodi do pojave kiselih kiša, a postrojenja u kojima drvo sagoreva imaju duži
vek eksploatacije,
 drvo ima mali udeo mineralnih materija (<1%), ali se i pored toga prilikom
sagorevanja drveta na pepeo mora obratiti pažnja zbog niže temperature
topljivosti, koje su više izražene, ako se u ložištima sagoreva veća količina kore
drveta,
 pored ostalih komponenti drvo sadrži i određenu količinu vlage, čiji maseni udeo
u drvetu može varirati u velikom rasponu. Prema sadržaju vlage u drvetu postoji
podela na: suvo drvo sa 10-20% vlažnosti, polusuvo drvo sa 20-35% vlažnosti i
sirovo ili vlažno drvo sa vlažnošću od preko 35%. Tokom sagorevanja drveta za
isparavanje vlage i njeno pregrevanje na temperaturu dimnih gasova troši se
značajan deo toplote oslobođene sagorevanjem usled čega se smanjuje
toplotna moć drveta, smanjuje energetska efikasnost postrojenja za
sagorevanje drveta i povećava emisija štetnih gasova u atmosferu usled
nepotpunog sagorevanja. Promenljivi udeo vlage u drvetu koje se sagoreva
dovodi do toga da se takvo drvo u ložištu termoenergetskog postrojenja
sagoreva kao dva potpuno različita goriva,
 gorive isparljive materije (volatili) u drvetu čine približno 80% njegove ukupne
mase. Tokom sagorevanja drveta volatili u procesu suve destilacije napuštaju
masu drveta i prvi sagorevaju kao gasovito gorivo u kratkom vremenskom
periodu. Volatili su osnovni izvor aerozagađenja u slučaju da je sagorevanje
nepotpuno.
 jedna od najznačajnijih tehničkih karakteristika pojedinih materija kod
ocenjivanja da li se mogu koristiti kao goriva je toplotna moć. Uopšteno
posmatrajući toplotna moć drveta je manja u odnosu na konvencionalna goriva,
što se može videti iz rezultata prikazanih u tabeli 7. Na osnovu prikazanih
podataka u tabeli 7 može se konstatovati da je toplotna moć drveta 1,18 puta
veća od toplotne moći pšenične slame, 1,06 manja od slame uljane repice, 1,21
od mrkog uglja i 2,26 od lakog ulja za loženje. Navedeno treba uzeti sa
rezervom, pošto se zbog eksplatacione manje energetske efikasnosti
postrojenja u kojima se sagoreva biomase ovi odnosi povećavaju. Na osnovu
navedenih podataka može se konstatovati da se drvo uspešno može koristiti
kao energent za dobijanje toplotne energije, ali je za to neophodno primenjivati
posebne tehnologije i tehniku za njegovo uspešno sagorevanje. Tehnologije
sagorevanja drveta su veoma razvijene u severnijim i planinskim regionima
Evrope, pre svega se tu misli na Norvešku, Švetsku, Finsku, Nemačku i
Austriju. U SAD i Kanadi su takođe razvijene tehnologije sagorevanja drveta u
vidu cepanica, ivera, peleta i briketa.
23
Tab. 7. Toplotne moći različitih vrsta goriva u odnosu na suvu osnovu
Red br. Vrsta goriva Donja toplotna moć (kJ/kg)
1. Pšenična slama 15.827
2. Kukuruzovina 15.260
3. Oklasak od kukuruza 16.620
4. Slama od soje 17.750
5. Slama od uljane repice 19.670
6. Drvo 18.600
7. Mrki ugalj 22.500
8. Koks 28.800
Ulje za loženje - lako 42.080
9.
- teško 41.780
10. Benzin 42.040
Uopšteno posmatrajući toplotne moći u odnosu na suvu osnovu drveta iznose

od 18.000 do 22.000 kJ/kg. Sa povećanjem vlažnosti smanjuje se toplotna moć
drveta i ona se naziva donja toplotna moć goriva. Zavisnost smanjenja toplotne
moći drveta usled povećanog sadržaja vlage je prikazana u tabeli 8.
Tab. 8. Zavisnost donje toplotne moći drveta od sadržaja vlažnosti

Red br. Sadržaj vlažnosti u drvetu Donja toplotna moć (kJ/kg)
1. 0 18.200
2. 15 15.400
3. 30 13.500
4. 45 11.900
5. 60 10.500
6. 100 8.500
Eksperimentalno određene donje toplotne moći nekih domaćih vrsta drveta su

prikazane u tabeli 9.
Tab. 9. Donje toplotne moći nekih domaćih vrsta drveta

Red br. Vrsta goriva Donja toplotna moć (kJ/kg)
1. Bukva 18.820
2. Hrast 18.360
3. Crna topola 17.260
4. Smrča 19.660
5. Jela 19.460
6. Bor 21.210
24
Gornja toplotna moć ili toplotna moć u odnosu na suvu osnovu drveta se može
izračunati na osnovu podataka iz hemijske analize uz pomoć korigovanog VDI
obrasca:
Hg= 330 C + 1430 (H – (O / 10) + 105 S [kJ/kg]
Na osnovu rezultata hemijske analize sastava drveta, odnosno procentualnog
učešća u prvom redu celuloze, lignina i ekstraktiva, gornja toplotna moć drveta
se može izračunati kao:
Hg= Hgc . (Pc/100) + Hgl . (Pl/100) + Hge . (Pe/100) [kJ/kg]
gde su:
 Hgc, Hgl i Hge - gornje toplotne moći celuloze i njoj sličnih jedinjenja,
lignina i ekstraktiva respektivno,
 Pc - procentulano učešće celuloze i njoj sličnih jedinjenja,
 Pl - procentulalno učešće lignina i
 Pe - procentualno učešće ekstraktiva.
Analiziralući drvo sa aspekta njegove hemijske građe dobijene su toplotne moći
pojedinih delova nekih domaćih drveta u odnosu na suvu osnovu, što je
prikazano u tabeli 10. Prema prikazanim rezultatima toplotna moć drvene mase
raste od posmatrano od periferije stabla prema njegovom središtu, što je
naročito izraženo kod bukve.
Tab. 10. Toplotne moći pojedinih delova nekih domaćih drveta u odnosu na suvu
osnovu
Red. Gornja toplotna moć (kJ/kg)
Vrsta drveta
br. Kora Stablo Srž
1. Bukva 17.900 19.300 20.600
2. Hrast 19.700 21.300 19.700
3. Topola 18.200 18.000 -
4. Smrča 21.200 - -
5. Bor 22.200 20.000 20.700
Kao što je navedeno biomasa kao gorivo ima niz povoljnosti, ali i nedostataka. Od
dobrih osobina biomase kao goriva se može istaći da je biomasa lako dostupan,
obnovljiv, tehnički i ekološki prihvatljiv izvor energije. Korišćenjem biomase se
smanjuju potrebe za uvozom konvencionalnih energenata, što u posrednom smislu
obezbeđuje neprekidnost u snabdevanju energijom, povećanje broja zaposlenih,
podizanje kvaliteta života u ruralnim područjima, smanjenja migracije selo-grad i
manja zavisnost države od spoljašnjih pritisaka. Međutim, i pored mnogih povoljnosti
u eksploataciji biomase njeno korišćenje je vezano i za određene nedostatke, od
kojih bi se moglo navesti: periodičnost nastanka biomase, razuđenost u prostoru,
otežano sakupljanje, pakovanje i skladištenje, što je uslovljeno malom zapreminskom
masom (gustinom), manjom toplotnom moći svedenom na jedinicu zapremine,
nepovoljnim oblikom i visokim sadržajem vlage, a i investicioni troškovi za izgradnju
postrojenja za sagorevanje biomase su veća od onih za sagorevanje
konvencionalnih energenata.
25
Navedeni problemi se u mnogome mogu izbeći ili njihov uticaj smanjiti ukoliko se
biomasa sabija u obliku peleta i briketa. Istina, za te procese se troši dodatna
energija, za usitnjavanje, po potrebi sušenje, sabijanje i hlađenje, ali je krajnji bilans
uložene i raspoložive energije značajno pozitivan. Utvrđeno je da se za pravljenje
peleta od biomase u proseku troši kod suvog materijala (vlažnosti do 12%) oko 2%
energije koje one u sebi sadrže, a kod vlažnih materijala gde je pre procesa
peletiranja potrebno sušiti materijal troši se oko 10% od njihove energije.
Konkretno postignuti efekti peletiranjem i briketiranjem biomase se postižu u
sledećem: povećava se masa u jedinici zapremine (gustina biogoriva), smanjuju se
troškovi transporta, skladištenja i manipulacije, biološki procesi biološke degradacije
biomase su znatno usporeni, ložišna postrojenja su manja i samim tim jeftinija,
povećava se efikasnost u procesu sagorevanja i dr.
Tehničke karakteristike peleta i briketa su u kratkom prikazane u tabeli 11.
Tab. 11. Tehničke karakteristike briketa i peleta i njihovo međusobno poređenje

Peleti Briketi
Izgled
Suvo i samleveno drvo i ostaci

poljoprivrednih kultura.
Sirovinski Suvo i samleveno drvo i
Sirovinski materijal može biti
materijal ostaci poljoprivrednih kultura.
krupniji nego za peletiranje, a u
zavisnosti od dumenzija briketa.
Cilindričan (uobičajeno Ø 6 Cilindričan (uobičajeno Ø 80 do
Oblik do 12 mm, sa dužinom 4 do 5 90 mm) ili u obliku
puta od Ø). paralelopipeda (150x70x60 mm)
Stabilna, čvrsta, bez primesa
Struktura Delimično se osipa, rasipa se
prašine
Nasipna gustina Min. 650 kg/m3 600 do 700 kg/m3
Spoljašnji izgled Ravan Najčešće neravan
U rinfuzi, vrećama i velikim Upakovane jedinice, na
Transport
vrećama paletama
Ručno ili automatizovano
Način ubacivanja Ručno korišćenja
korišćenja
Karakteristike peleta za upotrebu u manjim postrojenjima
Toplotna moć > 4,7 kWh (>17 MJ/kg)
Sadržaj vlage Max. 10%
Sadržaj pepela Max. 0.5%
Prečnik: 6 mm;
Dimenzije
Dužina: 10 - 30 mm
26
Sagorevanje peleta i briketa od biomase, pa i drveta ima svojih prednosti, koje se
između ostalog, mogu sagledati i u sledećem:
 prilikom sabijanja biomase u pelete i brikete postoji mogučnost dodavanja više
vrsta biomase, koje mogu imati različite karakteristike, kao i dodavanje željenih
aditiva,
 za rast biomase od kojih se izrađuju peleti i briketi se troši CO2 iz atmosvere, da
bi se njihovim sagorevanjem isti CO2 vratio u atmosferu, usled čega se
izbegava efekat staklene bašte i smanjuje opasnost od globalnog zagrevanja
planete Zemlje,
 sadržaj sumpora u peletama i briketama od biomase je manji u odnosu na
konvencionalna goriva, čime se smanjuje opasnost od kiselih kiša, tako da
peleti i briketi od biomase čine ekološki prihvatljive energente,
 biomasa kao sirovina za proizvodnju peleta i briketa se nalazi svugde u našem
okruženju, lako je dostupna i nema visoku cenu,
 nabavka peleta i briketa može da bude sukcesivna, kao i svakog drugog
proizvoda, u prodavnicama i stovarištima u količinama koja odgovara potrebi
korisnika,
 mogućnost kontinualnog ubacivanja u ložište na način koji je u saglasnosti sa
potrebnom termičkom snagom ložišta,
 vlažnost proizvoda je manja, u odnosu na rinfuznu biomasu i neke vrste ugljeva,
 potpala peleta i briketa je lakša,
 toplotna moć peleta i briketa dobijena od drvne biomase i biomase nastale iz
primarne poljoprivredne proizvodnje iznosi 15.500 - 20.560 kJ/kg, što odgovara
toplotnoj moći mrkih ugljeva,
 peleti i briketi imaju dobru primenu i u pećima i u kotlovima,
 proces sagorevanja se može realizovati sa velikom energetskom efikasnosti,
 u radu postrojenja za sagorevanje peleta i briketa biomase jednostavna je
mehanizovanost i automatizovanost doziranja goriva u ložište,
 peleti mogu da sagorevaju u velikom broju tehničkih rešenja ložišta (od revnih
nepokretnih i pokretnih rešetki, ciklonskih ložišta i ložišta u fluidizovanom sloju),
 sagorevanjem i manipulacijom peleta i briketa se ne javlja prašina i dim, što je
važan momenat kod održavanja higijene radnog prostora i njihovog okruženja,
 količina pepela posle sagorevanja je 2-7 puta manja kod peleta i briketa,
 i dr.
Istaknute i brojne druge prednosti proizvodnje i korišćenja peleta i briketa od biomase
su opravdane, pa je zato potrebno podizati ovaj tehnološki proces proizvodnje na
svim lokalitetima gde za to postoje uslovi.
Za realizaciju tehnologija direktnog sagorevanja peleta i briketa od biomase danas su
u upotrebi postrojenja različitih toplotnih snaga, od onih koja se koriste u
domaćinstvima, snaga 3 do 25 kW, do najvećih kotlovskih i kogenergacijskih
postorjenja (CHP), snaga iznad 50 MW, a u kogeneraciji i preko 400 MW.
27
ZADATAK 2
Analiza potrebne toplotne energije u izabranim objektima javne

namene
U ovom delu studije bilo je potrebno realizovati istraživanja iz literaturnih podataka i

terenskog rada i dobijene rezultate sistematizovano prikazati.
U zadatku 2 bilo je potrebno uraditi detaljnu analizu toplotne potrošnje u izabranim
objektima javne namene prema sledećim kriterijumima:
 Napraviti optimalnu selekciju objekata javne namene koje potencijalno mogu
koristiti biomasu kao energent za njihovo zagrevanje,
 Obezbediti grafički prikaz objekata sa rasporedom grejnih instalacija (za
izabrane objekte u opštini)
 Pripremiti “energetski pasoš” tehničkih karakteristika grejnih sistema i analizom
gubitaka toplote za izabrane objekte javne namene u opštinama (starost zgrade
i instalacija, vrstu prozora i vrstu stakla, postrojenja za toplu vodu, način
grejanja, vrsta goriva itd.)
 Analizirati mere za poboljšanje energetske efikasnosti u objektima javne
namene i obezbediti preporuke da se kod zagrevanja tih objekata korišćenjem
biomase kao energenta dostigne visoki nivo efektivnosti energetskih ušteda.
2.1. Izbor objekata javne namene u opštini Bor za čije zagrevanje će se

koristiti biomasa
Izbor objekata javne namene za čije zagrevanje će se koristiti biomasa kao izvor
toplotne energije je vršen u zajedničkom radu sa svim predstavnicima relevantnih
institucija iz opštinskih, tj. lokalnih samouprava. Tako su za odabir objekata i
prikupljanje neophodnih podataka koji se odnose na plansku dokumentaciju lokacije
sa makro i mikro aspekta, tehničke karakteristike objekata sa postojećom
infrastrukturom i potencijalne mogućnosti proširenja postojećih i dovođenje novih
infrastrukturnih priključaka uključeni: rukovodstvo opštine uz obavezno učešće
opštinskog menadžera za energetiku, predstavnici javnih preduzeća (urbanizam,
kataster, elektrodistribucija, vodovod i kanalizacija, toplane, poljoprivredne i
šumarske službe), privredna komora, kao i direktori skoro svih javnih ustanova koje
se nalaze na lokacijama koje su interesantne za izradu ovog zadatka.
Pri odabiru objekata težilo se da se ispuni nekoliko najvažnijih kriterijuma i to:
 da su u pitanju objekti javne namene od značaja za lokalnu samoupravu,
 da se radi o jednom ili više objekata, koji imaju potrebe za većom količinom
toplotne energije,
28
 da su objekti na lokaciji koja se ne prepliće sa postojećim cevnim sistemom
gradskih centralnih grejanja, tj. da su na lokacijama do kojih mreža gradskog
centralnog grejanja neće u dogledno vreme doći,
 da na izabranim lokacijama ima dovoljno prostora za izgradnju kotlarnice i
manjeg međuskladišta biomase, što podrazumeva fizičku odvojenost od
postojećih objekata u koje se uvodi sistem grejanja (pre svega zbog higijenskih i
protivpožarnih zahteva),
 da je lokacija za izgradnju objekta u blizini postojećih kotlarnica na gas ili na
tečno gorivo, tako da sistemi kotlovskih postrojenja mogu da rade u spregnutom
radu, tj. da koriste zajedničke kolektore,
 da objekti imaju zadovoljavajuću unutrašnju cevnu mrežnu grejnih instalacija ili
da nema nikakvu instalaciju tako da može da se projektuje i izradi unutrašnja
grejna instalacija adekvatnih tehničkih karakteristika,
 da je poznat vlasnik prostora na kojem se planira kotlarnica i međuskladište,
 da cevna instalacija između nekoliko izabranih objekata ne bude suviše duga i
složena za izgradnju,
 da postoje adekvatni pristupni putevi do objekta međuskladišta za donošenje
biomase na sagorevanje i drugo.
Opština Bor se sastoji od centralnog naselja i sedišta opštine – gradskog naselja Bor
i 12 sela: Gornjane, Tanda, Luka, Krivelj, Bučje, Oštrelj, Donja Bela Reka, Brestovac,
Slatina, Zlot, Šarbanovac i Metovnica
U gradu Bor-u postoji veliki broj javnih ustanova od kojih bi se kao važnije mogle
navesti.
1. Opština Bor – Predsedništvo i opštinska Uprava
2. Predškolske ustanove:
Ustanova za decu ''Bambi'', Ustanova za decu „Boško Buha“, Ustanova za decu
„Leptirić“, Ustanova za decu „Crvenkapa“, Ustanova za decu „Dečija radost“,
Ustanova za decu „Pčelica“
3. Školske ustanove:
 Osnovne škole: Branko Radičević, Sveti Sava, Vuk Stefanović Karadžić, Dušan
Radović, 3. Oktobar i Škola za osnovno obrazovanje Vidovdan.
 Srednje škole: Gimnazija "Bora Stanković" Bor, Mašinsko-elektrotehnička škola,
Ekonomsko-trgovinska škola, Tehnička škola i Škola za srednje obrazovanje
Vidovdan.
 Tehničk Fakultet u Boru (pripada Beogradskom Univerzitetu)
4. Javna i javno-komunalna preduzeća:
JKP ''Toplana''. JKP ''Vodovod'', JKP ''3.oktobar'', JP Za pružanje stambenih
usluga, JP Direkcija za izgradnju Bora, JP ''Bogovina'', JP Štampa, radio i film,
Biznis inkubator centar, Muzej Rudarstva i Metalurgije, Turistička organizacija,
Javna ustanova Sportski centar, Narodna biblioteka, Muzej rudarstva i
metalurgije, Javna ustanova Centar za kulturu opštine Bor, Bioskop ''Rudar'',
Sportski Savez opštine Bor, Crveni krst, Samački smeštaj
5. Pored navedenog u Boru se nalaze objekti Republičkih institucija, kao što su:
29
Borski okrug, Republička inspekcija–borski okrug, Penziono i Invalidsko
Osiguranje, Geodetska uprava – Katastar, Uprava prihoda, MUP, Sud, Sudija za
prekršaje, Tužilaštvo, Javno pravobranilaštvo, Studentski centar, Jugopetrol,
Elektroistok, Zavod za zapošljavanje, Zdravstveni centar, Opšta bolnica, Centar
za socijalni rad, Gerontološko društvo, PTT, Telekom, Vojska Srbije - vojni odeljak
u Boru
Tokom sagledavanja situacije i odabira objekata od javnog značaja za njihovo
zagrevanje u gradu Boru, isticalo se nekoliko specifičnosti.
Sagledavajući stanje na terenu i uvažavajući navedene kriterijume u opštini Bor
konstatovano je da su u gradu Boru oko 98% objekata javne namene prikopčano na
sistem centralnog gradskog grejanja. To je nametnulo potrebu da se kod odabira
objekata javne namene posmatraju i objekti u okolini gradskog naselja. Tako su
tokom razmatranja pogodnih lokacija za uvođenje centralnog zagrevanja u objekte
javne namene u gradu Boru posećeni su sledeći objekti:
Naziv objekta Izgled objekta
Osnovna škola „Vuk Stefanović

Karadžić“
Zgrada osnovne škole OŠ „Vuk

Stefanović Karadžić“ (sl. 5) je
izgrađena 1937. godine. To je
najstarija škola na ovim prostorima u
kojoj se i danas odvija nastava. Škola
je dobila fiskulturnu salu 1957. godine,
koja je 2011. godine renovirana.
Danas školu pohađa 550 đaka. Donji
sprat škole je namenjen učenicima, Sl. 5. OŠ „Vuk Stefanović Karadžić“
dok na gornjem spratu „na divlje“
stanuje nekoliko porodica.
Dom kulture
Dom kulture u Boru (sl. 6) je velika
građevina, čiji je prostor organizovan
u četiri nivoa. Ispred doma kulture je
veliki plato za održavanje raznih
manifestacija.
Pored osnovnog sadržaja koji se
odnosi na delatnosti Doma kulture u
zgradi je smeštena gradska biblioteka
i zdanje Muzeja rudarstva i
metalurgije. U biblioteku se ulazi sa
platoa koji se nalazi ispred zgrade Sl. 6. Dom kulture
Doma.
30
Zoo park u Borskom naselju
„Sunce“
Zoo park (sl. 7) se prostire na površini
od 16.000 m2, gde je izgrađeno
dvadesetak specijalnih kućica za oko
50 vrsta životinja. Zoo park se nalazi
na uzvišenju u delu naselja „Sunce“.
Objekti su posebne namene (kavezi
za životinje, objekti za životinje iz
toplijih podnevlja, upravna zgrada,
veterinarska ambulanta, suvenirnica,
igralište za decu i restoran), načina
konstruisanja (drveni objekti i kamene
jazbine) i korišćenog materijala u
izradi. Sl. 7. Zoo park u Boru
Dvorac kneza Aleksandra

Karađorđevića
U Brestovačkoj banji je 1856. godine
izgrađen dvorac kneza Aleksandra
Karađorđevića (sl. 8). U okolini dvorca
je 1906. godine izgrađeno kupatilo sa
pratećim objektima, koji su restaurirani
1970. godine, ali su sada
privatizovani. Dvorac i malo dvorište
se nalaze u bujnom zelenilu (šume
površine 90 ha) i oličenje su sklada sa Sl. 8. Dvorac kralja Aleksandra
prirodom i sveta mira i tišine. Karađorđevića
Konak kneza Miloša

Izgradnja Brestovačke Banje je počela
1837. godine kada je i izgrađen konak
poznat pod nazivom „konak Kneza
Miloša“ (sl. 9). Konak je detaljno
restauriran 1970. godine, kada su tu
smešteni eksponati muzejske
postavke „Brestovačka Banja u doba
Kneza Miloša“. Konak je sagradjen u
stilu srpske arhitekture i za ono vreme
bila je prilično velika zgrada. Zgrada je
u osnovi pravougaonog oblika.
Jednostavne je konstrukcije sa
„mirnom“ fasadom. Sl. 9. Konak kneza Miloša
Široka ispadajuća streja i krov su
pokriveni ćeramidom, sa dimnjacima,
a sa zapadne strane postoji i trem-
doksat. Zgrada je rađena u bondruku
31
sa profilisanim gredama od hrastovine
na uglovima, koje istovremeno služe
kao konstruktivni i dekorativni
elementi i sastoji se od 5 prostorija. U
sredini zgrade je velika pravougaona
prostorija u koju se sa prednje strane
zgade nalaze ulazna vrata u zgradu, a
na suprotnoj strani od ulaznih vrata,
okrenutih prema severu, nalaze se
izlazna vrata. Iz središnje prostorije
ulazi se desno i levo u po dve sobe sa
svake strane. Levo od izlaznih vrata
nalazi se jedna manja soba zvana
„odžaklija“sa ognjištem za kuvanje
iznad koga se diže veliki dimnjak.
Tursko kupatilo – „hamam“

Pored konaka Kneza Miloša u
Brestovačkoj banji (sl. 10) nalazi se i
„hamam“ – objekat turskog kupatila.
Konak je detaljno restauriran 1970.
godine,
Sl. 10. Tursko kupatilo
Tokom razmatranja mogućnosti izgradnje kotlovskog postrojenja na biomasu u gradu
Boru uočen je veliki problem nemogućnosti izbora lokacije za izgradnju kotlarnice i
međuskladišta, pa je na osnovu procena položaja objekata i položaja cevne
instalacije postojećeg centralnog sistema za zagrevanje Bora, vlasništva nad
zemljištem za potencijalnu izgradnju kotlarnice, potreba za zagrevanjem, a u
saglasnosti sa predstavnikom UNDP Srbija usvojeno da se obradi sistem koji bi
grejao dvorac kralja Aleksandra Karađorđevića. Ostali objekti nisu dalje razmatrani.
2.2. Grafički prikaz izabranih objekata sa rasporedom postojećih

grejnih instalacija u opštini Bor
Na osnovu navedenog može se konstatovati da je u opštini Bor izabran objekat javne
namene i to:
 Dvorac kralja Aleksandra Karađorđevića.
Zbog preglednosti izrade ove studije i korišćenih velikih formata crteža, grafička
dokumentacija će biti prikazana u prilogu, na kraju studije. Za izabranu lokaciju
prikazani su sledeći crteži:
 Mapa naselja gde je lociran izabrani objekat,
 Situacioni plan sa prostornim rasporedom objekata,
 Fasadni izgled objekta u jednoj projekciji,
 Osnove objekta za svaku etažu
 Situacioni plan sa objektom nove kotlarnice i trasom cevovoda ka izabranim
objektima,
32
 Tehnološku šemu rada postrojenja,
 Dispozicija opreme u novoj kotlarnici na biomasu i
 Šemu povezivanja u kotlarnici.
2.3. Prikaz tehničkih karakteristika objekta sa analizom gubitaka toplote

za izabrani objekat javne namene u opštini Bor
Tehničke karakteristike izabranog objekta se u opštini Bor mogu prikazati u
sledećem:
Dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića sagrađen je 1857. godine (sl. 11).
Zgrada dvorca je izgrađena na usečenoj strmoj ivici brega ispod koga se nalaze
konak kneza Miloša i Hamam – tursko kupatilo. Do ulaza u dvorac se stiže
stepenicama i stazama koje su postavljene po ivici brega. Dvorac je tokom poslednjih
godina kompletno restauriran u potpunosti, a autentična je ostala samo ulazna kapija
(sl. 12).
Slika 11: Istočna fasada dvorca Slika 12: Ulazna kapija dvorca
Dvorac se sastoji od tri etaže: prizemlja, prvog sprata i podkrovlja.
U prizemlju dvorca se nalazi ulazni hol, tri zasebne prostorije i toalet. Iz ulaznog hola
vode stepenice na sprat. U prostoru ispod stepeništa je predviđena podstanica iz
koje će se razvoditi topla voda na svakom spratu zasebno.
Na spratu se nalazi prijemni hol, sa šest prostorija, toaletom, balkonom, koji se balazi
iznad ulaznih vrata, a naspram njega na drugoj strani zgrade se nalazi zastakljena
veranda, koja je služila kao otvoren trem. U zastakljenoj verandi se nalaze polulučne
stepenice koje vode u potkrovlje.
Potkrovlje je rekonstruisano i prilagođeno je za 4 rezidencijalna apartmana. Prilikom
rekonstrukcije potkrovlja ubačeni su novi dvostruki prozori, na krovu je postavljen
novi crep, a rekonstruisana je i fasada.
Temelji i osnova prozemlja objekta su izrađeni od kamena debljine 72 cm sa
koeficijentom prolaza toplote k = 2 W/m2 K (sl. 13). Plafon je urađen od gipsanih
ploča iznad kojih se nalaze drvene grede sa daskama i trščanim lepom sa k = 0,87
W/m2 K. Zidovi na spratu su zidani od stare opeke debljine 55 cm i 20 cm, dok su
spoljašnji zidovi debljine 60 cm. Koeficijent prolaza toplote spoljašnjih zidova iznosi k
= 1,02 W/m2K (sl. 14).
33
Slika 13 Presek spoljašnjeg zida u prizemlju
Slika 14: Presek spoljašnjeg zida na spratu

Osnovne tehničke karakteristike prostorija u prizemlju i na sprati dvorca prikazane su
u tabelama 12, 13 i 14 i u grafičkoj dokumentaciji.
Tab. 12. Osnovne karakteristike prostorija u prizemlju
Oznaka Površina Površina Površina Visina Toplotna snaga
prostorije poda spoljnjih prozora prostorije radijatora
zidova
(m2) (m2) (m2) (m) (W)
1/15 40,63 20.92 4 2.85 5.190
2/20 27,64 37.53 5.1 2.85 2.880
3/20 20,53 21,75 5,1 2,85 3.050
4/15 6,23 14,55 0,64 2,85 660
UKUPNO 95,03 238,3 15,74 11.780
Prozori na spratu i prizemlju su jednokrilni, dvostruki sa termoizolacionim staklom

dimenzija 100 x 176 cm i k = 1,76 W/m2 K.
Zidovi potkrovlja su od opeke debljine 38 cm sa koeficijentom prolaza toplote k =
1,42 W/m2 K, a pregradni zidovi su 10 cm debljine i napravljeni su od gipsanih ploča.
Plafon je urađen od gipsanih ploča debljine 9,5 mm, iznad koga se nalazi, kamena
vuna debljine 3 cm, i OSB ploče debljine 1,8 cm na kojima je postavljen crep.
Koeficijent prolaza toplote za krov iznosi k = 0,49 W/m2 K.
34
U dvorcu nisu postavljeni elementi grejne cevne instalacije, ali za to u prostorijama
postoji sasvim dovoljno mesta.
Tab. 13. Osnovne karakteristike prostorija na spratu
zidova
(m2) (m2) (m2) (m) (W)
1/15 37,1 0 0 2.85 0
2/20 12,16 16,55 3,4 2.85 1.910
3/20 12,16 7,42 1,7 2,85 1.680
4/20 14,44 16,56 5,1 2,85 2.160
5/20 21,36 10,31 5,71 2,85 3.170
6/20 15,1 18,77 3,4 2,85 2.213
7/20 8,7 6,67 1,7 2.85 1.431
8/20 14,14 18,03 3,4 2,85 2.210
9/15 15,12 20,45 10,9 2,85 1.270
UKUPNO 150,28 114,76 35,31 - 16.044
Tab. 14. Osnovne karakteristike prostorija u potkrovlju

zidova
(m2) (m2) (m2) (m) (W)
1 2 3 4 5 6
1/15 15,12 22 0 2 1.524
2/15 14,57 0 0 2,5 1.450
3/20 12,58 1,87 0,95 1,5 1.545
4/20 9,3 9,15 1,28 1,5 1.180
5/22 4,10 0 0,64 1,8 440
6/20 12,77 1,87 0,95 1, 5 1.545
7/20 9,3 9,15 1,28 1,5 1.148
8/22 4,10 0 0,64 1,8 440
9/20 4,89 0 0 2 530
10/20 15,33 5,32 1,92 1,5 1.890
11/20 15,59 11,9 1,92 1,5 1.746
12/22 4,1 0 0,64 1,8 450
13/20 4,89 0 0 2 725
14/20 15,33 5,32 1,92 1,5 1.890
35
1 2 3 4 5 6
15/20 15,59 11,9 1,92 1,5 1.710
16/22 4,1 0 0,64 1,8 450
UKUPNO 161,66 78,48 14,7 18.663
Na osnovu podataka iz tabela 12, 13 i 14 može se konstatovati da prizemlje dvorca

ima ukupnu površinu poda od 95,03 m2, zapreminu za zagrevanje od 270,84 m3.
Potrebna toplotna snaga radijatora iznosi 11.780 W, što omogućuje odavanje 123,93
W/m2 i 43,49 W/m3 toplotne energije.
Sprat dvorca ima ukupnu površinu od 150,28 m2 i zapreminu za zagrevanje od 428,3
m3. Potrebna toplotna snaga radijatora iznosi 16.044 W, što omogućuje odavanje
106,76 W/m2 i 37,46 W/m3 toplotne energije, što bi moglo da se učini nedovoljnim, ali
pošto je stredišni prostor na spratu bez poda i u potpunosti je okružen sa
prostorijama koje se greju realna predata toplotna snaga prostorijama koje se greju
iznosi 141,76 W/m2 i 47,25 W/m3.
Potkrovlje dvorca ima ukupnu površinu od 161,66 m2 i zapreminu za zagrevanje 293
m3. Potrebna toplotna snaga radijatora iznosi 18.663 W, što omogućuje odvanje
115,45 W/m2 i 63,70 W/m3 toplotne energije, pošto je prosečna visina prostorija u
potkrovlju oko 1,8 m.
Na osnovu navedenog grejna tela u režimu rada 90/70oC trebala bi da oslobode
46,487 kW toplotne energije.
2.4. Analiza mera za povećanje energetske efikasnosti u objektima

javne namene
Analizu mera za povećanje energetske efikasnosti u objektima javne namene za
opštinu Bor je neophodno uraditi sa dva aspekta. Jedan aspekt se odnosi na
uopšteni, tj. globalni pristup problematici povećanju energetske efikasnosti u
opštinama, dok se drugi aspekt odnosi na povećanje energetske efikasnosti
pojedinih objekata.
Generalno posmatrano u Srbiji se u odnosu na razvijenije zemlje u svim domenima
života i rada troši više energije nego u razvijenim zemljama. To se posebno odnosi
na potrošnju energije u objektima javne namene. Iz tog razloga je veoma bitno da se
na nivou lokalne samouprave evidentira ukupan broj objekata javne namene i
energetske infrastrukture koji se odnosi na njih. U tu svrhu nadležno Ministarstvo je
navelo podelu objekata javne potrošnje od značaja za energetski bilans koji su
raspoređeni u više kategorija i to: objekti obrazovnih institucija, zdravstveni centri,
objekti kolektivnog smeštaja, objekti institucija kulture i sporta, administrativni objekti,
objekti javnog transporta, objekti javnih i javno-komunalnih preduzeća i drugi. U
opštini Bor broj ovih objekata kreće se oko 35.
U opštini nemaju kumulativne podatke o utrošenoj energiji u objektima javne
namene, što sugeriše da ovi podaci nikada nisu obrađivani i analizirani u tim
opštinama. Urednost evidencija o potrošnji energije u objektima javne potrošnje i
energetske infrastrukture na lokalnom nivou bi omogućila izradu energetskih bilansa,
kao i lociranje i uklanjanje mesta smanjene energetske efikasnosti. To je dokaz
potrebe da se u podsticanju razvoja energetske efikasnosti i energetskog
36
menadžementa određeni zahtevi, prvenstveno minimalni (kW/m2 i dr.), urede na
centralnom nivou, pošto bi se time povećao nadzor nad potrošnjom energije i
umanjile neracionalnosti u pogledu energetske potrošnje.
Danas se najčešće nadzor nad potrošnjom energije u javnim objektima obavlja preko
trošenja i planiranja budžeta, kao i kroz postupak nabavke energenata. Sam
postupak nabavke energenata je veoma raznovrsan u svakoj opštini, pojedinačno za
ustanove i preduzeća, pojedine grupe objekata i dr. Ali, u velikom broju slučajeva
potrošnja energije u objektima javne potrošnje u principu je u nadležnosti
rukovdstava objekata. Tako se i izrada energetskog bilansa pojavljuje kao mera
smanjenja potrošnje energije u objektima javne namene.
U ceilini, u opštinama nadzor nad potrošnjom energije u objektima javne namene nije
razvijen. Ovo uopšteno zapažanje sugeriše, sistemske probleme u funkcionisanju
lokalne samouprave i njenu organizacionu neprigalođenost modernim trendovima
menadžmenta i organizacije u ovoj oblasti. Kao naročito nepovoljna odlika
postojećeg sistema lokalne samouprave spram zahteva za efikasnijim
funkcionisanjem u pogledu energije može se izdvojiti nizak nivo svesti na lokalnom
nivou, pre svega kod donosilaca odluka u pogledu i primeni mera energetske
efikasnosti. Ovakvo nepovoljno stanje pogotovo dolazi do izražaja u situacijama kada
politička sfera dominira nad stručnom, što deluje posebno destimulativno na
organizovanje mera energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Ukoliko se, prema
postojećoj regulativi, ne može pretpostaviti da će se ovakvo stanje promeniti, utoliko
je neophodnije da se energetska efikasnost, barem u objektima javne namene, kao
oblast uredi posebnim zakonom i time podstakne i omogući njen razvoj.
Aktivnosti koje bi se trebale sprovoditi u pogledu racionalnog korišćenja energije i
povećanja energetske efikasnosti u objektima javne namene se odnose na
investicione i druge aktivnosti.
Investicije za povećanje energetske efikasnosti u objektima javne namene u
opštinama se najčešće odnose na tekuće i investiciono održavanje, tj. zamenu
stolarije, popravku krovova i drugih elementa objekata i dr. U ovu grupu se po
učestalosti mogu svrstati i investicije u izradu projektne dokumentacije. Pored toga,
investicije mogu biti usmerene u rekonstrukciju i/ili proširenje sistema grejanja,
kotlarnica i toplovoda, kao i na nabavku termoenergetskih postrojenja u kojima se
koristi drugi, pre svega ekonomičniji energenti, kao što su biomasa, mazut, prirodni
gas i dr.
Od drugih aktivnosti najpreče bi trebalo realizovati: obuku rukovaoca
termoenergetskim postrojenjima, podizanje svesti korisnika objekata, uvesti veće
učešće javnosti u donošenju planskih dokumenata kojima se definišu mere
povećanja energetske efikasnosti i dr.
Kada se posmatra korišćenje energije za centralno zagrevanje pojedinih objekata u
javnoj nameni, kao što je već navedeno, može se konstatovati da se energija troši
neracionalno i nekvalitetno (velika odstupanja od zatatih temperatura u grejanim
prostorijama).
Sistemi centralnog grejanja vodom su veoma složeni sistemi. Za kvalitetan rad
(zadovoljvajuće i ekonomično grejanje) tih sistema potrebno je stalno podešavanje
temperature vode u zavisnosti od spoljnih uslova (temperature, vetrova i drugih
faktora). Pored toga za povećanu potrošnju energije kod zagrevanja pojedinih
objekata postoji više uzroka od kojih bi se najpre mogli navesti:
37
1. Povećanje toplotnih gubitaka grejanih objekata, što se javlja kao posledica
nesolidne gradnje (neadekvatna termička izolacija objekta, građevinske
stolarije i dr.).
2. Dotrajalosti objekta, a posebno građevinske stolarije.
3. Loša eksploatacija objekta (nema predprostora kod ulaznih vrata u zgradu,
ulazna i druga spoljašnja vrata se ne zatvaraju, nepotrebno se drže otvoreni
prozori (posebno u hodnicima i u sanitarnim prostorijama – zbog loše higijene
i neprijatnog mirisa).
4. U svim prostorijama se održavaju slične temperature, koje su veoma često
iznad preporučenih, tj. propisanih temperatura za tu vrstu objekata.
5. Prisustvo vlage u zidovima objekta, koja povećava toplotne gubitke iz objekta.
6. Loše isprojektovana i izvedena instalacije za grejanje.
7. Neizvršena hidraulična regulacija instalacije za grejanje, koje može biti toliko
da predstavlja nedopustivo odstupanje od Glavnog mašinskog projekta
termotehničkih instalacija (što se kod nas nažalost, po pravilu, toleriše).
Navedeno je posebno prisutno kod objekata kod kojih je rađena rekonstrukcija
i proširenje kapaciteta grejanja.
8. Oprema za regulaciju radnog režima grejnog sistema nije adekvatno
projektovana, izabrana je oprema lošeg kvaliteta ili je nestručno ugrađena, a
često navedena oprema nije ni u funkciji.
9. Greju se delovi objekta koji nisu potrebni (podrumi, radionice u kojima se
provodi veoma malo vremena, stare kotlarnice, magacinski prostori, stare
fiskulturne sale i dr.).
Eliminisanjem navedenih uzroka neracionalne potrošnje energije kod zagrevanja
pojedinih objekata javne namene znatno će se povećati energetska efikasnost
sistema za centralno zagrevanje i time smanjiti troškovi njihove eksploatacije. Pri
tome je potrebno posebno napomenuti da je u svemu tome neophodno dobro
isprojektovati navedene sisteme i njihov rad u što većoj meri automatizovati.
2.4.1. Predlozi za praktične mere ušteda i povećanja energentske efikasnosti

Pošto je zgrada dvorca u Brestovačkoj banji nedavno u potpunosti renovirana, pri
čemu su ispoštovani takoreći svi kriterijumi za racionalnim gazdovanjem energijom
(zidovi su dovoljne debljine, krovna konstrukcija je veoma dobro termički izolovana i
stavljena je odgovarajuća nova stolarija) glavni efekti u povećanju energetske
efikasnosti se mogu očekivati kod organizacionih mera pri eksploataciji grejnog
sistema. Navedeno se može tvrditi usled činjenice da je objekat rezidencijalnog tipa i
da u njemo boravak ljudi u svim prostorijama nije redovno prisutan. Iz navedenog
razloga je sistem i projektovan da se fluid za grejanje raspoređuje po spratovima
preko podstanice, čime će se omogućiti adekvatna temperatura ambijenta u
prostorijama gde se očekuje boravak ljudi ili će se na pojedinim spratovima podesiti
temperatura ambijenta u štedljivom režimu. Pored navedenog kod svakog grejnog
tela su predviđeni termostatski ventili za posebno podešavanje temperature u svakoj
prostoriji.
38
ZADATAK 3
Tehno-ekonomska analiza termoenergetskog postrojenja na

biomasu za zagrevanje objekta javne namene
3.1. Tehnologija sagorevanja raspoloživih formi biomase

Sagorevanje je tehnologija transformacije hemijske energije iz goriva u toplotnu
energiju, koja se koristi u običnom životu, industriji ili za dobijanje drugih vidova
energije (električne i dr.), kako u industrijski razvijenim zemljama tako i u zemljama u
razvoju. Obim primene sagorevanja raznih vrsta goriva, pa i biomase je danas doveo
do ekoloških problema svetskih razmera zbog čega se svakodnevno radi na
usavršavanju tehnologija sagorevanja, povećanju obima korišćenja obnovljivih
energenata i povećanju energetske efikasnosti svih činioca u proizvodnji i korišćenju
toplote.
Adekvatan izbor tehnologije za namensko sagorevanje biomase u cilju dobijanja
toplotne energije je od najvećeg značaja za energetsku, ekonomsku i ekološku
efikasnost tog procesa.
Čvrsta biomasa kao energent može da se klasifikuje na: drvnu, nedrvnu (najčešće
sekundarni i tercijelni ostaci poljoprivredne proizvodnje), životinjski, industrijski i
komunalni otpad, što u samoj osnovi već u velikoj meri predodređuje izbor
tehnologije za njeno direktno sagorevanje.
Kao što je navedeno u poglavlju 1.3. ove studije, postoji veliki broj faktora koji će
usmeriti na neku od moguće primenljivih tehnologija sagorevanja biomase. U svakom
slučaju verovatno najvažniji faktori za izbor tehnologije sagorevanje se odnose na
vrstu i formu raspoložive biomase, potrebnu snagu termoenergetskog postrojenja, tip
ložišta za sagorevanje biomase, sadržaj i osobine pepela u biomasi, zahtevi o veličini
štetnih uticaja na životnu i radnu sredinu, veličinu raspoloživih investicionih sredstava
i dr.
Za realizaciju tehnologija direktnog sagorevanja biomase danas su u upotrebi
postrojenja različitih toplotnih snaga, od onih koja se koriste u domaćinstvima, snaga
1 do 120 kW, do najvećih kotlovskih i kogenergacijskih postorjenja (CHP) snaga
iznad 400 MW.
Postrojenja koja su najčešće u primeni, a kod kojih se biomasa direktno sagoreva
mogu biti manjih snaga 30 – 50 kW, i oni se koriste za zagrevanje pojedinačnih
objekata ili manjih proizvodnih pogona, srednjih snaga 50 do 360 kW, koji se koriste
za zagrevanje objekata većih zapremina i velika industrijska postrojenja snaga od
360 kW do preko 50 MW. Biomasa se sagoreva i u najvećim postrojenjima termičkih
snaga od preko 400 MW, ali se tu najčešće sagoreva kao dopunsko gorivo izmešana
sa konvencionalnim energentima, najčešće ugljem.
39
Pregled postrojenja u kojima se sagoreva biomasa po načinu opsluživanja, tipu
ložišta, vrsti i formi korišćene biomase, njihovog uobičajenog sadržaja pepela i vlage
predstavljen je u tabeli 15.
Tab. 15. Najčešće korišćena postrojenja za sagorevanje biomase

Način Tip ložišta Opseg Gorivo Sadržaj Sadržaj
korišćenja toplotnih pepela vode u
snaga gorivu
suve kratke
Peći na drva 2 – 10 kW <2% 5-20%
cepanice
Ručno kratke
Peć ili kotao cepanice,
5 – 50 kW <2% 5-30%
na cepanice orezana
granjevina
Peć ili kotao
Pelete 2 – 25 kW peleti biomase <2% 8-10%
na pelete
Rešetka za drveni čips,
20 kW – 25
dovođenje orezana <2% 5-50%
MW
goriv. odozdo granjevina
svi oblici
Postrojenja
usitnjenog
sa 150 kW – 15
drvnog goriva, <50% 5-60%
pomerljivom MW
većina vrsta
rešetkom
biomase
Rešetka sa 20 kW – 15 suvo drvo,
<5% 5-35%
predložištem MW granjevina
Rotirajuća
čips drveta sa
rešetka za
visokim 40%-
dovođenje 2 – 5 MW <50%
sadržajem 65%
goriva
vlage
odozdo
Automatsko Gorionik
prednji deo
oblika 3 – 5 MW <5% 20%
bala biomase
cigarete
Postrojenja
cele bale
za cele bale 3 – 5 MW <5% 20%
biomase
biomase
Postrojenja bale biomase
100 kW – 5
na biomasu iz sa iseckanom <5% 20%
MW
poljoprivrede masom
Lebdeći sečena
fluidizovani 5 – 15 MW biomasa, <50% 5-60%
sloj d < 10 mm
Cirkulirajući sečena
fluidizovani 15 – 100 MW biomasa, <50% 5-60%
sloj d < 10 mm
40
sečena
Gorionik za biomasa,
5 – 10 MW <5% <20%
prašinu
d < 5 mm
Lebdeći sečena
Total 50 MW biomasa,
fluidizovani <50% 5-60%
– 150 MW
Sagorevanje sloj d < 10 mm
izmešanih Cirkulirajući sečena
goriva Total 100 – biomasa,
fluidizovani <50% 5-60%
300 MW
Co-firing* sloj d < 10 mm
Gorionik za Slama 5 MW sitna biomasa,
<5% 20%
prašinu – 20 MW d = 2-3 mm
* udeo biomase u ukupnoj masi goriva je uobičajeno manji od 10%
U tabeli 15, su navedene razne mogućnosti sagorevanja biomase. Glavna podela se

odnosi na tip ložišta za sagorevanje biomase koje direktno utiče na izbor tehnologije.
Pri ovome je važno napomenuti da potpuno sagorevanje i visoki stepen energetske
efikasnosti u postrojenjima za direktno sagorevanje biomase nije lako postići. U
principu, što je granulacija biomase veća i što se više biomase ubacuje odjednom u
ložište (pogotovo ako biomasa u sebi sadrži povećan stepen vlage) sagorevanje je
nekvalitetnije, a emisija štetnih gasova u atmosferu veća, ali je termoenergetsko
postrojenje za istu toplotnu snagu u celini znatno jeftinije. Kada je kvalitet inperativ
kod sagorevanja koristi se usitnjena forma goriva u šta spada i pelet od drveta.
3.1.1. Tehnologija primene i konstrukcija manjih termoenergetskih postrojenja

Sadašnja postrojenja manjih snaga koja koriste pelete biomase kao biogorivo su
namenjena za domaćinstva ili manje potrošače toplotne energije. Termička snaga
postrojenja namenjenih domaćinstvima iznosi do 120 kW, dok se sa sličnim
konstrukcijama prave postrojenja snage i nekoliko stotina kilovata. Takva postrojenja
(sl. 15) najčešće rade na principu primarne i sekundarne komore za sagorevanje sa
gravitacionim ubacivanjem goriva. Primarna komora za sagorevanje je obložena
šamotom i u njoj se peleti biomase sagorevaju na nižim temperaturama od oko
800oC. Po izlasku sagorivih gasova iz primarne komore za sagorevanje, dodatno se
mešaju sa sekundarnim vazduhom i u sekundarnoj komori sagorevaju na
temperaturama od 1200 do 1300oC, što obezbeđuje visoku energetsku efikasnost u
radu takvih postrojenja.
Peleti biomase se u primarnu komoru za sagorevanje dovode u kontinuitetu preko
pužnog transportera za doziranje. Velika pažnja je usmerena na stalnost užarenog
sloja u komori kojim se obezbeđuje dovoljno toplote za početak sagorevanja novo
ubačenog goriva – peleta. U automatskoj sprezi foto ćelije, puža za dovod goriva,
lambda sonde i ventilatora vazduha za sagorevanje omogućen je rad postrojenja u
režimima od 30 do 100% deklarisanih kapaciteta.
Razmenjivačka komora je dimenzionisana da pored dobre razmene toplote između
vrelih produkata sagorevanja i grejnog fluida omogući i dobro dogorevanje gorivih
materija, kao i odvajanje pepela. Postrojenja funkcionišu sa mogućnošću varijabilnog
odvođenja toplote, što omogućava da se u radu postrojenja postigne fiksni režim
izlaznih i ulaznih temperatura grejnog fluida od 80oC do 38oC. Čišćenje
razmenjivačkih površina kotla se realizuje automatski, sa neophodnošću vađenja
pepela iz postrojenja jednom do dva puta nedeljno.
41
Ova postrojenja su opremljena ventilatorom izduvnih gasova, koji obezbeđuje
potpritisni režim rada postrojenja i tako sprečava opasnost od povratnog plamena od
ložišta da koša sa gorivom. Kao dodatna sigurnost od povratnog plamena između
ložišnog prostora i koša za gorivo se ugrađuje i čelična ustava.
Koš za pelete kod manjih postrojenja za sagorevanje se nalazi u osnovnoj
konstrukciji i ujedno je i ciklon koji odvaja prašinu od ubačenih peleta.
Rad takvih postrojenja je u najvećem delu automatizovan uz kontrolu i regulaciju
važnijih parametara sagorevanja korišćenjem adekvatne mikroprocesorske merno-
regulacione tehnike.
Sl. 15. Kotao za sagorevanje peleta biomase ubacivanih odozgo sa automatskim

radom
(1. koš za gorivo, 2. puž za doziranje goriva, 3. primarna komora za sagorevanje gde
se dodaje primarni vazduh za sagorevanje, 4. dodavanje sekundarnog vazduha, 5.
komora za dogorevanje gasovitih produkata sagorevanja, 6. razmenjivač toplote sa
sistemom za čišćenje, 7. pepeljara za sakupljanje pepela iz primarne komore za
sagorevanje, 8. pepeljara letećeg pepela)
3.1.2. Tehnologija primene i konstrukcija industrijskih termoenergetskih

postrojenja
Za sagorevanje biomase koja su najčešće u praktičnoj primeni u industriji mogu se
navesti sledeća važnija tehnička rešenja i to:
 ložišta sa nepokretnim rešetkama,
 ložišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte),
 ložišta sa pokretnim rešetkama,
 ložišta za sagorevanje u ciklonima ili u vrtložnim ložištima i
 ložišta u fluidizovanom sloju.
Ložišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte) (sl. 16)

Ovo ložište se koristi najčešće za usitnjenu biomasu dimenzija manjih od 50 mm,
koja u sebi ima malo pepela. Tako se kao veoma dobra goriva za ova ložišta koristi
42
biomasa u formi strugotine, pelleta i piljevine. Gorivo se u ovo ložište potiskuje
najčešće odozdo pužnim transporterima. Najbolje karakteristike ova ložišta pokazuju
do 6 MW. Važno je istaći da su do navedene snage investicioni troškovi za realizaciju
takvog postrojenja niži nego za postrojenja gde se primenjuju druge tehnologije, npr.
ložišta za sagorevanje goriva na rešetkama.
Sl. 16. Ložište sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)
Ložišta sa pokretnom rešetkom

Od ložišta sa pokretnom rešetkom koja se koriste za sagorevanje biomase mogu se
navesti:
 ložišta sa kosom pokretnom rešetkom,
 ložišta sa horizontalnom pokretnom rešetkom,
 ložišta sa puzećom (lančastom) rešetkom,
 ložišta sa vibrirajućom rešetkom i
 ložišta sa rotirajićom rešetkom.
Ložišta sa kosom pokretnom rešetkom (sl. 17)

Kosa rešetka se sastoji od pokretnih i nepokretnih rešetnica, po kojima se gorivo
pomera, spušta na dole, usled pomeranja rešetnica napred-nazad.
Sl. 17. Kosa pokretna rešetka
43
Najčešće se pomeranje realizuje hidrauličkim ili eletričnim mehanizmima. Rešetka se
sastoji od nekoliko sekcija, koje se mogu pomerati različitim brzinama u zavisnosti od
zona sagorevanja goriva na njoj. Rešetnice kose pokretnom rešetke su izrađene od
vatrootporne legure čelika i u radu postrojenja se njihovo hlađenje obavlja vazduhom
za sagorevanje ili vodom.
Ložišta sa horizontalnom pokretnom rešetkom (sl. 18)

Gorivo se na ovim rešetkama nalazi sa gornje strane ukoso postavljenih rešetnica.
Kod ovih tehnologija sagorevanja, tj. kod ovih horizontalno pomerljivih rešetki gorivo
se u sloju dobro okreće i pokreće. Na njima se sprečava nekontrolisano pomeranje
goriva usled dejstva gravitacione sile, kao što je to slučaj kod kosih rešetki, što uvek
obezbeđuje ujednačenu debljinu sloja i njegovu homogenost. Takođe, velika
prednost ovih rešetki je u tome što je ukupna visina ložišta značajno smanjena.
Sl. 18. Horizontalna pokretna rešetka
Ložišta sa horizontalnom pokretnom - lančastom rešetkom (sl. 19)

Rešetka kod ovih ložišta je sačinjena od beskrajne, rotirajuće metalne gusanice -
lanca.
Sl. 19. Horizontalna ili kosa pokretna - lančasta rešetka
44
Gorivo se u odnosu na rešetku ne pomera, nego po istresanju na rešetku putuje
sagorevajući sa njom kroz ložište. Na kraju ložišta na rešetki ostaje samo pepeo koji
se po obrtanju rešetke izbacuje u transporter za iznošenje pepela iz ložišta.
Prednosti ovog načina sagorevanja na horizontalnoj ili kosoj pokretnoj - lančastoj
rešetki ”čipsa” od drveta, peleta i briketa biomase se ogleda u ujednačenom
sagorevanju po pojedinim zonama sagorevanja, prilikom eksploatacije ovih ložišta
njihovo održavanje je lako, kao i izmene oštećenih rešetnica. U poređenju sa
pokretnim rešetkama kod ovih rešetki je vreme sagorevanja duže i intenzivnije
dodavanje primarnog vazduha.
Ložišta sa vibrirajućom rešetkom (sl. 20)

Rešetka od dva i više segmenata je kod ovih ložišta postavljena na oprugama, tako
da se ljulja pokretana vibro pogonom. Ljuljanjem, tj. vibriranjem rešetke se gorivo
pomera ka transporteru za uklanjanje pepela iz ložišta. Primarni vazduh se dodaje
kroz rupe koje se nalaze na rebrima segmenata rešetke. Kod ove tehnologije
sagorevanja dolazi do zašljakivanja goriva usled njegovog sabijanja vibriranjem
rešetke. Ova tehnologija sagorevanja se ne preporučuje kod goriva koja lako
sinteruju, tj. omekšavaju i kod kojih dolazi do zašljakivanja, kao što je vlažna
usitnjena biomasa i dr. Nedostaci ovakvog načina sagorevanja biomase se
manifestuju visokom emisijom letećeg pepela iz ložišta koju prouzrokuju vibracije i u
čestim slučajevima povišena je emisija ugljenmonoksida.
Sl. 20. Vibrirajuća rešetka
Ložišta sa rotirajićom rešetkom i dovođenjem goriva odozdo (sl. 21)

Rešetka kod ovih ložišta se sastoji od segmenata koji imaju suprotno obrtanje i kroz
koje se u središnjem delu dovodi biomasa, kao gorivo i primarni vazduh. Biomasa se
najčešće potiskuje pužnim transporterom. Suprotno smerno obrtanje segmenata
rešetke veoma dobro meša biomasu, što je od najvećeg značaja za sagorevanje
vlažne biomase. U ovim ložištima se mogu sagorevati i vlažne mešavine čvrste
biomase i životinjskih eskremenata. Sagorivi isparljivi produkti sagorevanja – volatili
sagorevaju u gornjim horizontalnim ili vertikalnim komorama za sagorevanje, gde se
mešaju sa sekundarnim vazduhom
45
Sl. 21. Rotirajuća rešetka sa dodavanjem goriva odozdo
Ložišta u obliku rotirajuće kupe (sl. 22)

U osnovi se sastoji od polako rotirajuće rešetke u obliku obrnutog kosog konusa.
Primarni vazduh ulazi u ložište kroz centralnu cev koja ulazi u donji deo konusa
rešetke. Sekundarni vazduh se ubacuje sa velikim brzinama pri vrhu cilindrične
komore za sagorevanje i to u njegov središni deo. Ova rešetka nije dovoljno ispitana
kod sagorevanja biomase i za sada u tom pogledu treba biti obazriv.
Sl. 22. Ložišta u obliku rotirajuće kupe

(1. ubacivanje goriva, 2. rotirajuća rešetka za sagorevanje, 3. dno konusa rešetke, 4.
ubacivanje primarnog vazduha, 5. regulacija ubacivanja primarnog vazduha, 6.
izuzimanje vazduha, 7. pužni transporter za izuzimanje pepela, 8. komora za
sagorevanje volatila, 9. ubacivanje sekundarnog vazduha)
Sistemi za sagorevanje prašine (sl. 23)

Biomasa, kao što je piljevina, fina strugotina ili usitnjena biomasa iz poljoprivredne
proizvodnje se najčešće pneumatski ubacuju u ložište (uobičajeno tangencionalno).
Ložišta su najčešće izrađena u obliku vertikalnih ili horizontalnih ciklona ili vrtlog
46
ložišta. Biomasa koja se sagoreva u ovim ložištima mora biti ujednačenih dimenzija,
maksimalne veličine čestica od 10 - 20 mm. Vlažnost biomase mora biti ispod 20%.
Počeno sagorevanje u ložištu se izvodi pomoću dodatnog gorionika, koji je u funkciji
dok se na stabilizuju radni parametri u ložištu. Biomasa se tokom sagorevanja prvo
gasifikuje, pretvori u volatile, da bi nakon toga u kratkom vremenu sagorela. Proces
se odvija brzo, zbog malih dimenzija čestica sagorevane biomase. Zbog brzine
odvijanja procesa sagorevanja biomase veoma je važno proces pratiti sa preciznom
mernom tehnikom brzog odziva i potrebne parametre regulisati automatski.
Nedostatak kod ove tehnologije sagorevanja biomase se manifestuje u relativno
brzom propadanju ozida ložišnog prostora, koji se degradira usled toplotnog stresa i
erozije od strane letećih sagorevanih čestica biomase. Pored ovih tehnologija
sagorevanja biomase u formi prašine u primeni su i drugi sistemi kod kojih se prašina
biomase u ložište ubacuje bez njenog kovitlanja.
Sl. 23. Ložišta za sagorevanje prašine od biomase

(1. ubacivanje primarnog vazduha, 2. ubacivanje čestica biomase, 3. faza gasifikacije
i delimičnog sagorevanja, 4. recirkulacija produkata sagorevanja, 5. izbacivanje
pepela iz ložišta, 6. ubacivanje sekundarnog vazduha, 7. ubacivanje tercijelnog
vazduha, 8. ekranisani toplovodni kotao)
Ložišta za sagorevanje u fluidizovanom sloju (sl. 24)

Lebdeći fluidizovani sloj (BFB) i cirkulirajući fluidizovani sloj (CFB) treba razlikovati.
Ložište kod ovog postrojenja je u obliku cilindričnog suda koji na dnu ima perforiranu
ploču. U koritu suda na ploči se nalazi suspenzija vrućeg, inertnog i skupog
materijala. Uobičajeni materijali u koritu su silicijumski pesak i dolomit. Primarni
vazduh ulazi odozdo u cilindar ložišta i podiže do lebdenja fluidizovani sloj. Brzina
kod fluidizacije iznosi za BFB tehnologiju 1 do 2,5 m/s, a za CFB 5 do 10 m/s.
Intenzivan prenos toplote i mešanje obezbeđuju dobre uslove za potpuno
sagorevanje biomase sa niskim koeficijentom viška vazduha. Temperatura
sagorevanja se mora održavari nižom od uobičajenih 800-900oC u cilju sprečavanja
sinterovanja pepela u fluidizovanom sloju. Ova tehnologija sagorevanja je fleksibilna
u pogledu korišćenja različitih mešavina goriva, ali se ograničenja ispoljavaju u
47
pogledu veličine čestica gorive biomase i nečistoća koje se nalaze u sagorevanoj
biomasi. Odgovarajuća priprema biomase koja se sagoreva u pogledu veličina
čestica je neophodna, kao i odvajanje metala iz biomase.
Sl. 24. Sagorevanje u fluidizovanom sloju
3.1.3. Uporedne karakteristike tehnologija i tehnike za sagorevanje biomase
Ložišta sa nepokretnom rešetkom za sagorevanje

 cena ovih ložišta je najniža za snage ispod 5 MW,
 eksploatacioni troškovi pri radu postrojenja su niski,
 imaju mali sadržaj pepela u produktima sagorevanja,
 jako su osetljiva na zašljakivanje,
 fleksibilna su u pogledu veličine i forme sagorevane biomase,
 nisu pogodna za sagorevanje biomase povišene vlažnosti,
 ložišta rade sa visokim koeficijentom viška vazduha, što smanjuje efikasnost
njihovog rada,
 sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena,
 kod ovih ložišta je veoma teško postići niske emisije štetnih gasova.
Ložišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)

 cena ovih ložišta je relativno niska za snage ispod 6 MW,
 u ova ložišta je jednostavno kontinualno ubacivanje goriva i lako izvođenje te
operacije,
 pri dobrom sprovođenju procesa sagorevanja, iz ložišta se emituje mala emisija
štetnih gasova,
 primenljiva su samo za sagorevanje biomase sa malim sadržajem pepela,
 niska fleksibilnost u pogledu veličina čestica biomase koje se sagorevaju.
Ložišta sa pomerljivom rešetkom za sagorevanje

 cena ovih ložišta je relativno niska za snage ispod 15 MW,
 eksploatacioni troškovi pri radu postrojenja su niski,
48
 imaju mali sadržaj pepela u produktima sagorevanja,
 nisu u velikoj meri osetljiva na zašljakivanje,
 fleksibilna su u pogledu veličine sagorevanih čestica biomase i njihove
vlažnosti,
 nisu pogodna za mešanje drvne biomase sa biomasom iz poljoprivredne
proizvodnje
 da bi se produkovala manja emisija NOx gasova mora se biomasa sagorevati
po posebnim tehnologijama,
 ložišta rade sa većim koeficijentom viška vazduha, što smanjuje efikasnost
njihovog rada,
 sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena,
 kod ovih ložišta je veoma teško postići niske emisije štetnih gasova kod nižih
režima rada.
Ložišta za sagorevanje prašine

 kod ovih ložišta je moguć rad sa malim viškom kiseonika (4-6%), što povećava
efikasnost njegovog rada,
 značajno redukovanje emisije NOx iz ložišta se postiže pri adekvatno
uspostavljenom koeficijentu viška vazduha.
 kontrola opterćenja pri radu ložišta i potrebna podešavanja mogu da budu
veoma efikasna i brza,
 veličina čestica biomase koja se sagoreva mora biti manja od 10 – 20 mm,
 kod eksploatacije ciklonskih ili vrtlog ložišta izraženo je habanje ozida
 za startovanje sagorevanja do uspostavljanja stabilnih parametara rada
neophodno je korišćenje dodatnog gorionika i drugog goriva.
Ložišta sa lebdećim fluidizovanim slojem

 ložište nema pokretnih delova,
 NOx redukovanje emisije je veoma dobro,
 velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadržaja
vlažnosti
 mali višak kiseonika u radu (3-4%), što povećava efikasnost rada ložišta i
smanjuje količinu gasovitih produkata sagorevanja,
 velika cena koštanja, tako da je njihova izgradnja opravdana samo za
postrojenja snage preko 20 MW,
 visoki troškovi pri radu postrojenja,
 mala fleksibilnost u pogledu veličine sagorevanih čestica biomase, koje moraju
biti manje od 80 mm,
 visoki sadržaj pepela u gasovitim produktima sagorevanja,
 rad ložišta u delimičnom opterećenju zahteva posebnu tehnologiju,
 osrednja osetljivost na sklonosti pepela ka zašljakivanju,
 gubitak inertnog materijala sa česticama pepela,
 u radu postrojenja se javlja i erozija izmenjivača toplote u fluidizovanom sloju
Ložišta sa cirkulirajućim fluidizovanim slojem

 ložište nema pokretnih delova,
 NOx redukovanje emisije je veoma dobro,
49
 velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadržaja
vlažnosti
 mogu da se ostvare homogeni uslovi sagorevanja u ložištu i ako se koristi više
vrsta goriva,
 u postrojenju je moguć izuzetno velik prenos toplote zbog ostvarenih
turbulencija u radu,
 korišćenje aditiva za poboljšavanje uslova sagorevanja biomase je lako,
 mali višak kiseonika u radu (1-2%), što povećava efikasnost rada ložišta i
smanjuje količinu gasovitih produkata sagorevanja,
 velika cena koštanja, tako da je njihova izgradnja opravdana samo za
postrojenja snage preko 30 MW,
 visoki troškovi pri radu postrojenja,
 mala fleksibilnost u pogledu veličine sagorevanih čestica biomas, koje moraju
biti manje od 40 mm,
 visoki sadržaj pepela u gasovitim produktima sagorevanja,
 rad u delimičnom opterećenju zahteva drugi sloj materijala,
 osrednja osetljivost na sklonosti pepela ka zašljakivanju,
 gubitak inertnog materijala sa česticama pepela,
 u radu postrojenja se javlja i erozija razmenjivača toplote u fluidizovanom sloju.
3.1.4. Praktična primenljivost pojedinih tehnološko-tehničkih rešenja pri

sagorevanju biomase
Slikoviti prikaz primerenosti tehnološko–tehničkih rešenja za termičke snage ložišta
da 100 MW i pojedinih formi biomase za sagorevanje predstavljen je na slici 25.
Sl. 25. Primerenost tehnološko-tehničkih rešenja kod sagorevanje biomase

S– šaržni, sa nepokretnom rešetkom; V– sa pokretnom rešetkom; U– sa donjim
loženjem (retorta); E– sa sagorevanjem u prostoru (ciklonsko ili vrtložno ložište), W–
sa fluidiziranim slojem; Z–sa čeonim sagorevanjem (cigareta);
3.1.5. Operativni problemi kod primenjenih tehnologija za sagorevanje biomase

Visok kvalitet sagorevanja, u smislu maksimalnog sagorevanja gorivih isparljivih
gasova - volatila, veoma je važno za nizak nivo emisije štetnih gasova, čemu se
50
danas u praksi teži. To uglavnom zavisi od temperature ložišta za sagorevanje,
turbulencije gasova i vazduha za sagorevanje, dužine izlaganju izmešanih volatila i
vazduha za sagorevanje uticaju visokih temperatura, koeficijentu viška vazduha sa
kojim postrojenje radi i dr. Ovi parametri su regulisani nizom tehničkih detalja, kao što
su:
 izabrana tehnologija sagorevanja (npr. konstrukcijom ložišta, kontrola procesa
sagorevanja),
 način podešavanja režima sagorevanja (npr. primarni i sekundarni odnos
vazduha, način ubacivanja vazduha za sagorevanje u ložište, izbor mlaznica),
 opterećenja postrojenja, tj. režima rada (deklarisano ili delimično radno
opterećenje),
 fizičko-hemijske karakteristike biomase (vrste, oblik, veličina, način ubacivanja u
ložište, sadržaj vlage, sadržaj pepela, sklonost pepela ka topljenju) i dr.
Brojne karakteristike biomase usložnjavaju njen proces sagorevanja. Niska gustina
energije u biomasi predstavlja glavni problem u njenom doziranju u ložište, dok se
poteškoće u sagorevanju uglavnom odnose na njen sadržaj neorganskih sastojaka,
tj. pepela. Neke vrste biomase sadrže značajne količine hlora, sumpora i kalijuma.
Soli, KCl i K2SO4, pa su veoma nestabilne. Taloženjem ovih komponenti u ložištu i
gasnom traktu može da se umanji stepen prenosa toplote, što dovodi do smanjenja
energetske efikasnosti postrojenja i njegove povećane korozije.
Veličina operativnih problema u vezi sa sagorevanjem biomase u mnogome zavisi od
izbora opreme za sagorevanje. U postrojenjima sa rešetkama za sagorevanje
biomase zašljakivanje i korozija su glavni problemi.
U tabeli 16. je prikazana uporedna analiza prednosti i mana tehnologija sagorevanja
biomase na rešetki, kao osnovne tehnologije sagorevanja biomase u Srbiji.
Tab. 16. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki i u letu

Sagorevanje na rešetki
Prednosti Mane
Niski investicioni troškovi za snage < 10 Mala fleksibilnost u pogledu korišćenja
MW različitih goriva kao i mešavina goriva
Redukcija NOx zahteva specijalne
Niski troškovi održavanja
metode
Manji stepen korisnosti usled relativno
Mali sadržaj prašine u dimnom gasu
većeg viška vazduha
Mali sadržaj nesagorelog u pepelu Nehomogeni uslovi u zoni sagorevanja
Moguć rad u velikom opsegu snaga
Malo zaprljanje grejnih površina
Sagledavanjem rezultata prikazanih u tabeli ukratko, može se konstatovati da su

postrojenja sa pomičnom rešetkom jednostavnija, jevtinija, pogodnija za manje i
srednje snage i mogu raditi u relativno velikom opsegu snaga.
Pri ovome je važno istaći da navedena ložišta u svom primarnom i sekundarnom
delu moraju biti ozidana sa šamotnom opekom i vatrootpornim betonom.
51
Upravljanje kotlovskim postrojenjima (posebno dela za "hranjenje" primarnog ložišta
biomasom) mora biti automatski, što bi podrazumevalo ručnu ili mašinsku pripremu
biomase i automatsko ubacivanje biomase u ložište i regulaciju režima rada celog
postrojenja.
Sistem merenja - nadzora i upravljanja, tj. regulacije treba da bude baziran na PLC
sistemu i PC računaru, što mu daje karakteristike savremenih decentralizovanih
distribuiranih sistma, jer su funkcije upravljanja i nadzora raspodeljene na dva nivoa
na nivou programibilnog logičkog kontrolera i na nivou PC računara.
Sistem merenja i upravljanja sastoji se od sledećih funkcionalnih celina:
 Merno-regulaciona oprema u pogonu,
 Lokalna komandna oprema, smeštena na vratima razvodnih tabli,
 Ormani automatike sa programibilnim logičkim kontrolerom i pratećom
opremom;
 Komunikacioni podstem,
 Kontrolno komandni centar za centralni nadzor i upravljanje, sa centralnim
nadzorno-upravljačkim računarom i pratećom opremom,
 Programska podrška - softverski paketi za nadzor i upravljanje (na nivou PLC-a
i na nivou nadzorno-upravljačkog računara) i
 Kablovi, kablovski pribor i komunikaciona oprema za medjusobno povezivanje i
komunikaciju svih elemenata nadzorno-upravljačkog sistema.
Računar sa pratećom opremom i orman automatike trebaju da budu smešteni u
komandnoj prostoriji postrojenja (Komandno kontrolni centar).
3.2. Odabir tehnologije sagorevanja i tehničkog rešenja

termoenergetskog postrojenja sa definisanjem maksimalne
termičke snage kotlovskog postrojenja za trajni rad za zagrevanje
objekta javne namene
Polazeći od odabranih vrsta i formi biomase koje će se sagorevati, prostornih
ograničenja, ekoloških i zakonskih normi i standarda, odabrano je termoenergetsko
postrojenje kod kojeg će se sagorevati peleti od drveta, koji će se nabavljati po
tržišnoj vrednosti.
Sagorevanje peleta od drveta će se obavljati u ložištu sa nepokretnom rešetkom.
Navedena tehnologija ima nekoliko značajnih pogodnosti koje bi se u najkraćem
mogle predstaviti u tome što:
 sagoreva se gorivo (peleti od drveta) kojeg ima dovoljno na tržištu Srbije i koje
se može kupovati sukcesivno, tj. prema potrebi, zbog čega nije potrebno
jednom u godini kupiti ukupnu potrebnu količinu goriva,
 sagorevanje peleta od drveta se može u potpunosti automatizovati, sa
potpunom mehanizovanošću procesa manipulacije peletama,
 emisija štetnih gasova u okolinu može da se održava u dozvoljenim granicama,
 postrojenjem koje sagoreva pelete od drveta se mogu kontinualno manjati
režimi rada u veoma širokim granicama,
52
 pri radu postrojenja na pelet od drveta se ne ispoljavaju problemi topljivosti
pepela kao kod sagorevanja biomase iz poljoprivredne proizvodnje.
Negativna strana izabrane tehnologije se ogleda u skupljem postrojenju za
sagorevanje, što se može opravdati težnjom da se proces sagorevanja u što većoj
meri automatizuje.
3.2.1. Opšti tehnički zahtevi kod izgradnje kotlovskog postrojenja

Definisano je da termoenergetsko postrojenje za zagrevanje izabranog objekta u
Boru mora da zadovolji sledeće osnovne tehničke, ekonomske i ekološke zahteve:
 Da produkuje traženu količinu energije od min 60 kW.
 Da se u njemu mogu sagorevati peleti od drveta.
 Da se uklopi u ambijent sredine.
 Da ima veće mogućnosti promene režima rada.
 Da se u radu postrojenja obezbedi visoka ekonomičnost, odnosno konkurentna
cena proizvodnje toplotne energije.
 Da smanjenje zagađenja okoline bude saglasno domaćim i evropskim normama.
 Da se obezbedi visoka pouzdanost i raspoloživost postrojenja u svim radnim
režimima.
 Da se obezbedi savremeni nivo upravljanja i kontrole rada postrojenja.
 Da se omogući savremeni nivo održavanja postrojenja uz minimalne troškove.
 Da se pri manipulaciji peletama za sagorevanje održavaju zadovoljavajući
higijenski uslovi.
3.2.2. Izbor maksimalne snage kotlovskog postrojenja na biomasu

Adekvatan izbor kotlovskog postrojenja i goriva je od presudnog značaja za
ekonomičnost kod izgradnje postrojenja za zagrevanje objekata i njegov uspešan
rad.
Na osnovu ranije navedenog ukupni predviđeni toplotni gubici u izabranom objektu u
Brestovačkoj banji, opština Bor iznose 46,49 kW.
Prilikom sagledavanja ukupnih toplotnih gubitaka cevne instalacije za zagrevanje
zgrade dvorca kralja Aleksandra usvojeno je da toplotni gubici iznose 15% od
deklarisane snage postrojenja. Maksimalna snaga koja se u tom slučaju treba
produkovati u termoenergetskom postrojenju iznosi 53,46 kW.
Uzimajući u obzir da na tržištu Srbije kvalitet peleta, tj. njihova stvarna toplotna moć
može da varira, kao i zbog težnje za lakšom nabavkom i povoljnijom krajnjom cenom
postrojenja usvojeno je kotlovsko postrojenje standardnih tehničkih karakteristika
nazivne termičke snage 70-90 kW, pošto je prvi manji standardni set gorionika na
pelet snage 40-50 kW.
3.3. Definisanje optimalnog mesta za izgradnju termoenergetskog

postrojenja (sa tehničkog, ekonomskog i ekološkog aspekta)
Izbor objekta javne namene u Boru, koji će se zagrevati toplotnom energijom od
biomase nije bio lak. Najveći problem u izboru predstavljao je baš adekvatan izbor
53
lokacije za izgradnju kotlarnice sa međuskladištem za biomasu. Problematika je bila
usložnjena činjenicom da je Bor grad u kojem se objekti javne namene u najvećem
broju zagrevaju iz gradskog centralnog toplovodnog sistema.
Iz tog razloga je izabran objekat koji je desetak kilometara udaljen od Bora, koji nema
uvedeno centralno grejanje, ali zbog funkcije koja mu je namenjena za to ima velike
potrebe.
Kotlarnica termoenergetskog postrojenja je planirana u neposrednoj blizini dvorca, na
blagoj nizbrdici, tako da je sa postojećih pristupnih puteva (od gornje strane)
dopremanje goriva lako i higijenski održivo.
Navedena lokacija je izabrana iz više razloga i to:
 Zemljište za izgradnju kotlarnice sa međuskladištem za pelet je u neposrednoj
blizini dvorca.
 Veličina prostora je zadovoljavajuća sa aspekta izgradnje nove kotlarnice,
međuskladišta i protivpožarnih uslova.
 Sa ekonomskog aspekta najmanji su troškovi za toplovode prema postojećem
objektu.
 Izabranom tehnologijom i tehnikom sagorevanja narušavanje okolne sredine će
biti u zakonski dozvoljenim granicama.
3.4. Tehnički opis kotlovskog postrojenja na biomasu (termotehničke

opreme, kotlarnice i toplovoda) sa predmerom i predračunom u
opštini Bor i očekivanom energetskom i ekološkom efikasnošću
Ovim elaboratom predviđena je izgradnja novog termotehničkog postrojenja koje kao
energent koristi pelet od biomase, a koje će imati funkciju produkcije toplotne enrgije
za zagrevanje objekta dvora kralja Aleksanda Karađorđevića.
Toplotni kapacitet nove kotlarnice iznosi Qn = 70 – 90 kW, što zavisi od kvaliteta
korišćenih peleta. U kotlarnici je predvićen koš za skladištenje peleta za maksimalni
rad postrojenja od minimalno jedan mesec rada. Izuzimanje peleta iz koša i njihovo
dopremanje do kotlovskog postrojenja će se vršiti pužnim transporterom.
Tehničke karakteristike novog kotlovskog postrojenja na pelet od drveta su:
Gorivo
Kao gorivo za kotao predviđeno su peleti od drveta, mada se mogu bez većih
problema koristiti i peleti od biomase iz poljoprivredne proizvodnje: slame pšenice,
soje i dr.
Kotao na biomasu
Toplovodni kotao, sa sistemom nepokretne rešetke, firme „Eko produkt”, Novi Sad.
Toplotna snaga ložišta: N= 70-90 kW
Stepen korisnosti kotla: η= 0,88%
Šema kotlovskog postrojenja sa nepokretnom rešetkom za sagorevanje peleta je
prikazana na slici 26, a presek kotla na slici 27.
Nova kotlarnica poseduje dva kolektora, razdelni i sabirni, koji imaju priključke za
predmetni objekt koji se greje. Na polaznom priključku predviđen je regulacioni set, koji
reguliše temperaturu grejnog medijuma u polaznom vodu, a koja mora biti usklađena
prema trenutnoj spoljašnjoj temperaturi.
54
Sl. 26. Šema kotlovskog postrojenja za sagorevanje peleta
(1. koš za pelet, 2. pužni transporter peleta, 3. protiv plamena barijera, 4. toplovodni
kotao, 5. koš za pepeo, 6. dimnjača, 7. dimnjak)
Sl. 27. Presek predviđenog toplovodnog kotla, proizvođača „Eko produkt“, Novi Sad
Za prijem toplotne energije za zagrevanje predmetnog objekta, u samom objektu,
predviđena je podstanica koja ima funkciju da razdeli toplotnu energiju za svaku
etažu posebno.
Povezivanje novog termotehničkog postrojenja i predmetnog objekta trebalo bi ostvariti
posredstvom predizolovanih crnih bešavnih cevi DN50.
Za pripremu sanitarne vode, u novoj kotlarnici, u tehničkom smislu, predviđen je
samostojeći toplovodni bojler, čija zapremina iznosi V=300 l. Međutim, zbog troškova
posebnog toplovoda sanitarne vode, koji uvećavaju predmetnu investiciju do stepena
nerentabilnosti, ta solucija u ekonomskoj analizi nije razmatrana.
Objekat kotlarnice je klasično zidane konstrukcije, betonskim podom i krovne
konstrukcije od metalnih nosača i termoizolujućih panela
Predmer i predračun za isporuku, montažu i druge radove kod izgradnje
termotehničke i procesne opreme kotlovskog postrojenja, kotlarnice, toplovoda i
podstanice u objektu je prikazan u tabeli 17.
55
Tab. 17. Predmer i predračun kod izgradnje termoenergetskog postrojenja na
biomasu
Red. br. Opis radova Količina Jed. cena Ukupno
(-) (kom.) (din) (din)
1 2 3 4 5
I TERMOTEHNIČKA I PROCESNA OPREMA U KOTLARNICI

Isporuka i montaža toplovodnog kotla
sa gorionikom, koji kao energent
koristi pelet od drveta, proizvod
1. 1 540.000 540.000
"EKO PRODUKT" - Novi Sad.
Q = 70 - 90 kW, tw = 90 / 70°C,
L = 920 mm, H = 1250 mm
Isporuka i montaža cevnog pužnog
dozatora za pelet od biomase, sa
protivplamenom barijerom, proizvod
2. 1 66.000 66.000
"EKO PRODUKT" - Novi Sad.
Q 50 kg/h, D = 140 mm,
N = 35 min-1, Pm = 1,10 kW
Izrada i montaža samostojećeg
čeličnog dimnjaka, sa dimnjačom i
ankerima, obloženog
3. termoizolacionim slojem od
mineralne vune, debljine d=50 mm, 1 121.000 121.000
sa zaštitom od aluminijumskog lima,
debljine d=0,8 mm.
H = 10 m, D = 180 mm
Izrada i montaža razdelnig kolektora
od crnih bešavnih cevi, prema DIN
2448, sa sledećim priključcima:
Razdelni kolektor: Ø 108,0 x 3,2 /
1600 mm
DN 50 - Priključak za polazni
kotlovski vod
DN 25 - Priključak za polazni vod
4. prema bojleru 1 15.000 15.000
DN 40 - Priključak za polazni
cirkulacioni vod
DN 32 - Rezervni priključak
DN 65 - Bočni priključak za kratku
vezu
DN 10 - Čeoni priključak za manom.
DN 20 - Priključak sa donje strane za
pražnjenje
56
1 2 3 4 5
Izrada i montaža sabirnog kolektora
od crnih bešavnih cevi, prema DIN
2448, sa sledećim priključcima:
Sabirni kolektor: Ø 108,0 x 3,2 / 1600
mm
DN 50 - Priključak za povratni
kotlovski vod
DN 25 - Priključak za povrtni vod iz
bojlera
5. DN 40 - Priključak za povratni 1 15.500 15.000
cirkulacioni vod
DN 32 - Rezervni priključak
DN 65 - Bočni priključak za kratku
vezu
DN 10 - Čeoni priključak za
manometar
pražnjenje
punjenje
Isporuka i montaža trokrakog
regulacionog ventila komplet sa
6. motornim pogonom, proizvod
"AUTER" - Beo-grad, tip RV3- 1 45.000 45.000
32/16,00/AVC3.220.
Qv = 2,213 m3/h, Kvs = 10,00 m3/h
Isporuka i montaža
mikroprocesorskog regulatora za
7. konstantno vođenje temperature u
zavisnosti od spoljne temperature, 1 25.000 25.000
proizvod "AUTER" – Beograd.
Tip AMR/202RG3
Isporuka i montaža temperaturnog
8. senzora za tečnost, proizvod 1 4.300 4.300
"AUTER" – Beograd, tip TSW 01.
Isporuka i montaža temperaturnog
9. senzora za spoljne uticaje, proizvod 1 2.500 2.500
"AUTER" – Beograd, tip TSS 01.
Isporuka i montaža uređaja za
10. ručno/elektronsko vođenje
1 23.000 23.000
regulacionog ventila, proizvod
"AUTER" - Beograd, tip RDV 2.
Isporuka i montaža elektro-
11. komandnog ormara za potrebe
1 28.000 28.000
komandovanja kompletnom
kotlarnicom.
57
1 2 3 4 5
Montaža elemenata automatike na
periferiji, klemovanje i puštanje u rad,
12. bez isporuke i montaže električnih - 11.000 11.000
kablova.
(paušalno)
Isporuka i montaža kuglastih ventila
za NP6, sa navojnim priključcima.
DN 10 6 400 2.400
13. DN 20 3 1.200 3.600
DN 25 6 1.500 9.000
DN 40 5 2.400 12.000
DN 50 6 4.000 24.000
Isporuka i montaža odvajača
nečistoće za NP6, sa navojnim
priključcima.
14. DN 20 1 1.200 1.200
DN 25 2 1.500 3.000
DN 40 3 2.400 7.200
DN 50 1 4.000 4.000
Isporuka i montaža regulatora
15. pritiska sa navojnim priključcima. 1 2.000 2.000
DN 20
Isporuka i montaža termometra,
16. proizvod "FAR" - Italija. 6 300 1.800
Opseg merenja 0 - 130°C
Isporuka i montaža manometra,
17. proizvod "FAR" - Italija. 2 400 800
Opseg merenja 0 - 10 bar
Isporuka i montaža ventila sigurnosti
18. sa oprugom. 1 5.500 5.500
DN 15
Ispopruka i montaža zatvorene
ekspanzione posude, tip VARFLEX
19. L-50. 1 23.000 23.000
Vu = 50 l, Vk = 25 l,
Hs = 1,00 - 1,50 bar
Isporuka i montaža cirkulacione
pumpe, proizvod "WILO" - Nemačka.
Tip TOP-S 40/4, speed 3, monofazna
20. Gh = 2,31 m3/h, H = 1500 Pa 1 51.000 51.000
nmin = 3 - 1600 min-1
Nmax = 195 W
U = 1 x 230 V / 50 Hz
58
1 2 3 4 5
Tip TOP-S 30/5, speed 3, trofazna
21. Gh = 4,07 m3/h, H = 3824 Pa 1 25.500 25.500
nmin = 3 - 1890 min-1
Nmax = 147 W
U = 3 x 400 V / 50 Hz
Tip Star-RS 15/2, speed 3,
monofazna
22. 1 8.500 8.500
Gh = 0,78 m3/h, H = 5079 Pa
nmin = 3 - 1450 min-1
Nmax = 45 W
U =1 x 230 V / 50 Hz
Isporuka i montaža magnetnog
protočnog omekšivača vode čija
maksimalna temperatura iznosi
23. tw=40°C. Zastupnik i uvoznik 1 70.000 70.000
je"FEROMAX" – Beograd, tip AQUA
UNIQUE A4 20-35 CW.
DN 20
Izrada i montaža filtra mehaničkih
nečistoća koji se ugrađuje zajedno
24. sa magnetnim omekšivačem vode.
Zastupnik i uvoznik je "FEROMAX" – 1 27.000 27.000
Beograd, tip AU 20 MPS.
DN 20
Isporuka i montaža crnih bešavnih
cevi, prema DIN 2448.
DN 10 - Ø 16,0x1,8 (m) 24 170 4.080
DN 20 - Ø 25,0x2,0 (m) 16 250 4.000
25.
DN 25 - Ø 31,8x2,6 (m) 36 340 12.240
DN 40 - Ø 48,0x2,6 (m) 30 560 16.800
DN 50 - Ø 57,0x2,9 (m) 24 740 17.760
DN 80 - Ø 88,9x3,2 (m) 1 1.290 1.290
Izrada i montaža posuda za
26. odzračivanje instalacije, 6 3.000 18.000
Ø 159,0 x 4,5 / 150,0.
59
1 2 3 4 5
Za spojni i zaptivni materijal,
hamburške lukove, dvodelne cevne
obujmice, vešaljke za cevi, metalne
27. rozete, zidne čaure, cement, gips i
drugi materijal potreban za montažu - 56.170 28.085
cevoda uzima se 50% od vrednosti
ugrađenog materijala.
(50%)
Čišćenje cevi, dvostruko
premazivanje minijumom i izrada
termoizolacionog sloja tipa
PLAMAFLEX ili slično, debljine d =
30 mm.
28. DN 25 36 1.000 36.000
DN 40 30 1.500 45.000
DN 50 24 2.000 48.000
DN 80 1 3.000 3.000
DN 100 4 4.000 16.000
Bušenje pregradnih zidova i
29. međuspratne konstrukcije za prolaz
2 400 800
cevnih vodova i radijatorskih
priključaka bez zatvaranja.
Za manipulativne troškove, kao što
su troškovi ispitivanja instalacije na
hladan vodeni pritisak, troškovi tople
30. probe, troškovi regulacije instalacije i
troškovi drugih pripremno-završnih - 1.433.438 57.338
radova, obračunava se 4% od svih
navedenih vrednosti.
(4%)
31. Ispopruka apata za gašenje požara

1 6.000 6.000
suvim prahom, tip S - 9.
32. Isporuka bureta sa peskom, lopate i

1 3.000 3.000
krampa.
UKUPNO: 1.494.693
60
II IZGRADNJA GRAĐEVINSKOG OBJEKTA KOTLARNICE

Izgradnja objekta kotlarnice zidanih
zidova i krovnom čeličnom nosećom
konstrukcijom. Prostor za kotao je
izidan siporeks blokovima, debljine
d=200 mm, a skladište biogoriva je
1. izrađeno od pocinkovanog rebrastog 1 1.246.850 1.246.850
lima debljine 1,2 mm. Objekat ima
jedna ulazna vrata i dva spoljna
prozora. Pod kotlarnice je betonski, sa
industrijskim premazom, kao završnim
slojem.
UKUPNO: 1.246.850

1 2 3 4 5
III TOPLOVOD
Isporuka i montaža predizolovanih cevi,
proizvod "TER-MIZO" - Novi Sad, ili
1. 53 2.073 109.888
slično.
DN 40 - Ø 48,3x2,6/110 (m)
Isporuka i montaža lukova od
predizolovanih cevi, proizvod
2. 8 3.069 24.550
"TERMIZO" - Novi Sad, ili slično.
DN 40 - Ø 48,3x2,6/110 (m)
Isporuka i montaža nepokretnih
oslonaca od predizolovanih cevi,
3. 4 31.000 124.000
proizvod "TERMIZO" - Novi Sad.
DN125 – Ø 139,7x4,0/200
Isporuka i montaža cevnih spojeva od
predizolovanih cevi, proizvod
4. 4 2.851 11.403
"TERMIZO" - Novi Sad.
DN 40 - Ø 48,3x2,6/110 (m)
61
1 2 3 4 5
Isporuka i montaža elemenata za
provođenje predizolovanog cevovoda
5. kroz zidove, proizvod "TERMIZO" - 4 2.243 8.974
Novi Sad.
DN 40 - Ø 48,3x2,6/110 (m)
Isporuka i montaža završne kape za
prelaz sa poliuretana na izolacioni sloj
6. od PLAMAFLEXA, proizvod 4 2.417 9.667
"TERMIZO" - Novi Sad.
DN 40 - Ø 48,3x2,6/110 (m)
Iskop zemlje treće kategorije za
7. polaganje toplovodnih predizolovanih
12 7.000 84.000
cevi i odvoz na deponiju.
(m3)
Nasipanje peska, po dnu kanala i oko
8. predizolovanog cevovoda, debljine sloja
iznad cevovoda b=20 cm. 8 4.500 36.000
(m3)
Nasipanje zemlje preko nasutog peska i
9. poravnavanje sa terenom. 7 14.320 100.240
(m3)
10. Odvoz viška iskopane zemlje na
8 24.500 196.000
deponiju.
Isporuka i montaža crnih bešavnih cevi.
11. 95 560 53.200
DN 40 - Ø 48,0x2,6 (m)
hamburske lukove, dvodelne cevne
cevoda uzima se 40% od vrednosti
ugrađenog materijala.
(40%)
13. odzračivanje instalacije. 2 3.000 6.000
Ø 139,7 x 4,4 / 150,0
14. međuspratne konstrukcije za prolaz 4 1.000 4.000
cevnih vodova bez zatvaranja.
Oblaganje cevovoda talasastom
15. hartijom na mestima prolaza cevnih
4 400 1.600
vodova kroz zidove i međuspratnu
konstrukciju, zatvaranje i obrada otvora.
62
1 2 3 4 5
Za manipulativne troškove, kao što su
troškovi ispitivanja instalacije na hladan
vodeni pritisak, troškovi tople probe i
troškovi drugih pripremno-završnih - 790.802 31.632
radova, obračunava se 4% od svih
navedenih vrednosti.
(4%)
UKUPNO: 822.434

(-) (kom.) (din.) (din.)
1 2 3 4 5
II PODSTANICA U ZGRADI DVORCA

Izrada i montaža kolektora od crne
bešavne cevi, prema DIN 2448, sa
sledećim priključcima:
Razdelni kol.: Ø 108,0 x 3,2 / 1600 mm
DN 50 - Priključak za polazni kotlovski
vod
1. instalacije prizemlja 1 14.000 14.000
instalacije sprata
instalacije potkrovlja
DN 10 - Čeoni priključak za manometar
pražnjenje
Isporuka i montaža elektro-komandnog
2. ormara za potrebe komandovanja
1 21.000 21.000
kompletnom podstanicom koja se
nalazi u zgradi dvorca.
Isporuka i montaža kuglastih ventila za
NP6, sa navojnim priključcima.
3. DN 10 4 600 2.400
DN 20 13 1.200 15.600
DN 40 3 2.200 6.600
63
1 2 3 4 5
Isporuka i montaža odvajača nečistoće
za NP6, sa navojnim priključcima.
4.
DN 20 3 1.200 3.600
DN 40 1 2.200 2.200
5. proizvod "FAR" - Italija. 8 300 2.400
Opseg merenja 0 - 130°C
Isporuka i montaža manometra,
6. proizvod "FAR" - Italija. 2 400 800
Opseg merenja 0 - 10 bar
Isporuka i montaža crnih bešavnih cevi,
prema DIN 2448.
7.
DN 10 - Ø 16,0x1,8 (m) 12 210 2.520
DN 20 - Ø 25,0x2,0 (m) 4 240 960
hamburške lukove, dvodelne cevne
cevoda uzima se 40% od ugrađenog
materijala.
(40%)
9. odzračivanje instalacije. 4 1.300 5.200
Ø 159,0 x 4,5 / 150,0
Čišćenje cevi, dvostruko premazivanje
minijumom i izrada termoizolacionog
10. sloja tipa PLAMAFLEX ili slično, 4 3.000 12.000
debljine d = 30 mm.
DN 100
Za manipulativne troškove, kao što su
troškovi ispitivanje instalacije na hladan
vodeni pritisak, troškovi tople probe,
11. troškovi regulacije instalacije i troškovi
drugih pripremno-završnih radova, - 88.872 3.555
obračunava se 4% od svih navedenih
vrednosti.
(4%)
UKUPNO: 94.227
64
(-) (kom) (din) (din)
1 2 3 4 5
II IZGRADNJA UNUTRAŠNJE GREJNE INSTALACIJE

Isporuka i montaža aluminijumskih
radijatora, proizvod "FARAL" - Italija.
1. U cenu ulazi i pribor za zidno i noćno
pričvršćivanje radijatora.
Tip ESSE 600 članaka 305 2.500 762.500
Isporuka i montaža reducira za
radijatore, proizvod "FARAL" - Italija,
2.
DN25-DN10 kom 77 150 11.550
DN25-DN15 kom 87 150 13.050
Isporuka i montaža ugaonih
radijatorskih ventila sa termostatskom
3. glavom, proizvod "FAR" - Italija.
DN10 kom 18 1.300 23.400
DN15 kom 23 1.500 34.500
Isporuka i montaža ugaonih
radijatorskih navijaka, proizvod "FAR" -
Italija.
5.
DN10 kom 18 600 10.800
DN15 kom 23 800 18.400
Isporuka i montaža slavina za ručno
odzračivanje grejnih tela, proizvod
6. "FAR" - Italija.
DN10 kom 41 250 10.250
Isporuka i montaža ventila za
7. pražnjenje radijatora.
DN15 kom 41 600 24.600
Isporuka i montaža crnih cevi prema
DIN 2440.
DN 10 - Ø 16,0x1,8 (m) 96 210 20.060
8. DN 15 - Ø 20,0x2,0 (m) 211 240 50.640
DN 20 - Ø 25,0x2,0 (m) 54 240 12.960
DN 25 - Ø 31,8x2,6 (m) 108 340 36.720
DN 32 - Ø 38,0x2,6 (m) 48 380 18.240
9. proizvod "FAR" - Italija.
Opseg merenja 0 - 130oC kom 6 300 1.800
65
1 2 3 4 5
hamburske lukove, dvo-delne cevne
obujmice, ve{aljke za cevi, metalne
rozete, zidne čaure, cement, gips i
10. drugi materijal potreban za montažu
cevoda uzima se 50% od vrednosti pod
br. 08. ovog izveštaja.
50% 138.720 69.360
Čišćenje, duplo miniziranje i farbanje
svih vidnih delova cevi bojom i lak
farbom postojanom na radnoj
11. temperaturi, a u tonu po izboru
investitora.
(m) 491 150 73.673
međuspratne konstrukcije za prolaz
12. cevnih vodova i radijatorskih priključaka
bez zatvaranja.
kom 60 300 18.000
Oblaganje cevovoda talasastom
hartijom na mestima prolaza cevnih
vodova kroz zidove i međuspratnu
13. konstrukciju, zatvaranje i obrada
otvora.
kom 60 300 18.000
Isporuka i montaža kuglastih ventila za
NP6, sa navojnim priključcima.
14.
DN10 kom 6 600 3.600
DN10 kom 41 1.000 41.000
15. odzračivanje instalacije.
Ø 108,0x3,6 / 150 kom 6 2.000 12.000
Za manipulativne troškove, kao sto su
troškovi ispitivanja instalacije na hladan
vodeni pritisak, troškovi tople probe,
troškovi regulacije instalacije i troškovi
16. drugih pripremno - završnih radova,
obračunava se 5% od svih navedenih
vrednosti.
5% 128.203 64.260
UKUPNO: 1.349.363
66
REKAPITULACIJA
TROŠKOVA ZA IZGRADNJU TERMOENERGETSKOG POSTROJENJA ZA

ZAGREVANJE OBJEKATA JAVNE NAMENE U BORU
(Vrednost jednog evra iznosi 105 din)
TERMOTEHNIČKA I PROCESNA OPREMA U

I 1.494.693
KOTLARNICI
IZGRADNJA GRAĐEVINSKOG OBJEKTA
II 1.246.850
KOTLARNICE
III TOPLOVOD 822.434
IV PODSTANICA U OBJEKTU DVORA 94.227
V UNUTRAŠNJA GREJNA INSTALACIJA 1.349.363
UKUPNO: 5.007.567
JEDINIČNE CENE INVESTICIJE IZNOSE:
U odnosu na instalisanu snagu: 93.669,4 din/kW
U odnosu na grejnu površinu: 2.304,5 din/m2
Za grejnu površinu od: 407 m2.
67
3.4.1. Očekivana energetska i ekološka efikasnost pri sagorevanju biomase u
kotlovskom postrojenju
Na osnovu dugogodišnjih istraživanja kod izgrađenih kotlovskih postrojenja u kojima
se sagorevaju peleti od drveta u Srbiji može se u globalu konstatovati da imaju
energetsku efikasnost u zadovoljavajućim okvirima. U slučaju niže energetske
efikasnosti javljaju se visoke emisije gasova zagađivača životne i radne sredine. To
prouzrokuje finansijske gubitke i probleme zaštite okoline. U vezi regulisanja
navedene problematike u Srbiji nedostaju propisi i tehnička uputstva u vezi sa ovim
problemom. Neselektivna primena propisa iz razvijenih zemalja mogu da prouzrokuju
mnogo veće troškove izrade opreme i da budu rezultat u značajnom smanjenju
primene biomase kao goriva.
Stvarne vrednosti parametara u pogledu energetske efikasnosti ovih postrojenja
zavise od više faktora: vrste sirovina za izradu peleta, usitnjenosti, načina izrade
peleta, sadržaja vlage, režima rada, doziranja biomase (ručno, mehanizovano ili
automatsko), vrste i tipa ložišta, načina dopremanja vaduha (sa i bez ventilatora),
mesta ubacivanja vazduha (ispod rešetke i/ili iznad sloja biogoriva i dr.), regulacije
protoka vazduha u procesu sagorevanja (sa ili bez zasuna, klapne), temperature
ložišta, pritiska gasova u ložištu, temperature produkata sagorevanja u dimnjaku,
količine fizički i hemijski nesagorelog biogoriva, gubitaka toplotne energije u okolinu,
itd.
Predlog za minimalno preporučene vrednost energetske efikasnosti kotlovskih
postrojenja pri njihovom nazivnom učinku koja sagorevaju pelete od drveta i njihovo
maksimalno dozvoljene vrednost emisije zagađivača mogle bi se predstaviti u
sledećem:
Energetska efikasnost:
 za male peći i kotlove snage 5 do 100 kW preporučuju se energetske
efikasnosti veće od 76%,
 za postrojenja srednje veličine 100 do 1000 kW, preko 78% i
 za velika postrojenja čija je snaga preko 1 MW energetska efikasnost bi morala
biti veća od 83%.
Očekuje se da će energetska efikasnost izabranog postrojenja za sagorevanje peleta
od drveta u Boru, pri standardnim vlažnostima od oko 16% iznositi 88%. Kod
izabranog postrojenja se to može postići samo uz veliku automatizaciju procesa rada
postrojenja.
Ekološka efikasnost:
Biomasa se deklariše kao ekološko gorivo. Pre svega se to podrazumeva zato što je
hemijski sastav biomase vrlo povoljan, pa kao alternativno gorivo značajno manje
zagađuje životnu sredinu od konvencionalnih energenata. Biomasa ne stvara efekat
staklene bašte, tj. koliko ugljendioksida sagorevanjem proizvede, toliko ga usvoji pri
rastu biljaka. U biomasi nema sumpora ili se nalazi u tragovima. Sagorevanjem
biomase ne stvara se velika količina azotnih oksida, pošto temperature sagorevanja
moraju da se održavaju na nižim vrednostima zbog eventualnog topljenja pepela.
Pepeo od biomase ne zagađuje zemljište, vodu, floru i faunu, a može da se koristi i
kao mineralno đubrivo za povrtnjake i bašte, pod uslovom da se izdvoji lebdeći
pepeo iz izduvnog trakta postrojenja koji može da sadrži teške metale koji su štetni
po okolinu.
68
Prilikom sagorevanja biomase ugljenmonoksid može da se pojavi u većim količinama
pri sagorevanju biomase, uglavnom zbog nekih tehničkih nedostataka postrojenja ili
usled nestručnim rukovanjem uređajima za sagorevanje. Pri sagorevanju biomase
oksidi azota su naročito prisutni kod postrojenja sa klasičnom tehnologijom
sagorevanja. U produktima sagorevanja sumpordioksida i sumportrioksida ima
veoma malo pošto se sumpora u biogorivima nalazi u neznatnim količinama, tako da
su postrojenja za sagorevanje pošteđena od niskotemperaturne korozije, a okolina
od kiselih kiša. Nepravilno rukovanje postrojenjem za sagorevanje može izazvati i
pojavu hlornih jedinjenja i cikličnih ugljovodonika (dioksana, furana i poliaromatskih
ugljovodonika).
Prema tabelama 18, 19, 20, 21 očekuje se da će se iz postrojenja za sagorevanje
peleta od drveta u Boru termičke snage od 70 kW tokom godišnjeg grejnog perioda u
atmosveru ispuštati:
Ugljendioksid
 100.898,7 kg CO2, odnosno 100,9 t CO2 – u slučaju da se kao energent koristi
električna energija koja je dobijena sagorevanjem lignita u stepenu konverzije
od 3:1 ili
 41.080,0 kg CO2, odnosno 41,1 t CO2– u slučaju da se kao energent koristi
peleti od drveta.
U slučaju da se posečene šume od kojih je napravljen pelet ponovo zasade (što bi
trebalo da se ispuni) može se konstatovati da će se iz novog postrojenja za istu
produkovanu snagu ostvariti smanjena produkcija CO2 od oko 60%, što bi
kvantitativno iznosilo 59.818,7 kg CO2.
Azotni oksidi
 1.569,5 g NOx, odnosno 1,57 kg NOx - u slučaju da se kao energent koristi
električna energija koja je dobijena sagorevanjem lignita u stepenu konverzije
od 3:1 ili
 1.240,2 g NOx, odnosno 1,24 kg NOx – u slučaju da se kao energent koristi
peleti od drveta.
Iz novog toplovodnog postrojenja na biomasu će se produkovati na godišnjem nivou
329,4 g manje NOx.
Oksidi sumpora
Pri sagorevanju peleta od drveta produkovanje jedinjenja sumpora, tj. njihova emisija
je ravna nuli.
Pri radu postrojenja u kojem se energent koristi električna energija koja je dobijena
sagorevanjem lignita u stepenu konverzije od 3:1, emisija SO2 iznosi 1.046.341,8 g.
Čestice
Emisija ćestica za navedenu snagu kotlovskog postrojenja iznosi:
 125.561,0 g čestica, odnosno 125,6 kg čestica - u slučaju da se kao energent
koristi električna energija koja je dobijena sagorevanjem lignita u stepenu
konverzije od 3:1 ili
 34.879,3 g čestica, odnosno 34,9 kg čestica– u slučaju da se kao energent
koriste peleti od drveta.
69
Iz novog postrojenja u kojem će se kao energent koristiti peleti od drveta
produkovaće se na godišnjem nivou 90.681,7 g čestica, odnosno 90,7 kg čestica
manje nego u slučaju da se koristi električna energija.
3.4.2. Ekološke norme i standardi pri sagorevanju biomase
3.4.3. Jedinjenja u gasovitim produktima sagorevanja

I veoma male koncentracije nekih gasova mogu štetno uticati na ljude i drugi živi ili
neživi svet, a sve češće su globalnih uzrok klimatskih promena. Tako se sve više
ispoljavaju efekti: kiselih kiša, staklene bašte i dr. Kisele kiše se javljaju kada
sumporna jedinjenja dođu u kontakt sa padavinama, što uzrokuje sušenje šuma u
drugog bilja. Efekat staklene bašte se javlja kada usled povišene koncentracije
štetnih gasova u gornjim delovima atmosfere dolazi do raspadanja ozona (što
omogućava prodor sunčevih zraka kraćih talasnih dužina – sa većom energijom koja
zagreva površinu Zemlje) i stvaranja gasnog štita koji onemogućuje prodor zraka sa
dugim talasnim dužinama koje Zemlja šalje u kosmos da bi se njena površina i niži
slojevi atmosfere hladili. Na taj način raste prosečne temperature na Zemlji, što
dovodi do brojnih negativnih pojava, kao što su topljenje snega i leda, poplave, suše i
dr. Gasovi koji imaju velikog uticaja na efekte staklene bašte su: ugljendioksid CO2
(83,2%), metan CH4 (1,4%), azotsuboksid N2O ,(6,8%) i perfluorkarbonati
HFC/PFC/SF6 (8,6%).
Ugljen dioksid (CO2)

Najzastupljeniji gas staklene bašte je ugljendioksid CO2, koji je u atmosferi zastupljen
sa samo 370 ppm, odnosno čini 0,037% zemljine atmosfere. Međutim, koncentracija
ugljendioksida u vazduhu porasla je 31% u odnosu na 1750. godinu. Sadašnja
koncentracija je veća nego što je to dosad ikada bila.
Oko 98% emisije ugljendioksida potiče od sagorevanja fosilnih goriva, dok se ostatak
emituje pri proizvodnji cementa, proizvodnji kreča, sagorevanju otpada i dr. Deo
emisije je i posledica nekontrolisane seče šuma, ali je očigledno da uticaj ostalih
uzročnika zanemarljiv u odnosu na dominantan izvor – sagorevanje fosilnih goriva.
Produkcija ugljendioksida prilikom sagorevanja različitih goriva nije ista (uz ostvareni
isti toplotni efekat) sa obzirom da imaju različit hemijski sastav, različite su i emisije
nastale kao posledica njihovog sagorevanja. Da bi se različita goriva mogla
međusobno porediti, uvodi se koeficijent emisije ugljendioksida KCO2, koji predstavlja
masu emitovanog ugljendioksida u atmosferu svedenu na jedinicu produkovane
energije.
Koeficijent emisije ugljendioksida određuje se na sledeći način:
KCO2= (3,67 x gC) / hd
gde su:
 3,67 – stehiometrijski koeficijent,
 gC – maseni udeo gorivog ugljenika u gorivu (kg/kg) i
 hd – toplotna moć goriva (MJ/kg).
U tabeli 18 su prikazani koeficijenti emisije ugljendioksida pri sagorevanju različitih
goriva.
70
Tab. 18. Koeficijenti emisije CO2 različitih goriva
Gorivo Emisija, (kgCO2/GJ)
1 2
Biomasa 109,6
Treset 106,0
Kameni ugalj 101,2
Mrki ugalj 97,09
Lignit 96,43
Dizel 77,4
Sirova nafta 74,1
Kerozin 73,3
Benzin 71,5
Tečni naftni gas 63,1
Prirodni gas 56,1
Biomasa spada u obnovljive izvore energije i kao takva se smatra za CO2

neutralnom. Tu se i ogleda njena referentna ili ekološka vrednost biogoriva. pošto se
sagorevanjem biomase u većoj meri ne narušava prirodna ravnoteža u
koncentracijama ugljendioksida. Navedena tvrdnja se zasniva na činjenici da se u
procesu rasta biljaka (fotosinteze) koristi CO2 iz atmosfere, koji se nakon
sagorevanja biomase tamo i vraća (sl. 28).
Sl. 28. Uprošćeni krug kruženja ugljendioksida

Zbog kruženja CO2 u ciklusu stvaranja i sagorevanja biomase stvarni koeficijent
emisije ugljendioksida KCO2 biomase jednak je nuli. Međutim, taj podatak je validan
samo onda kada se nakon sagorevanja biomase njen ciklus vegetacije ponovo
pokrene (setvom, sadnjom, tj. pratipošumljavanjem) u suprotnom usvaja se
koeficijent emisije koji je prikazan u tabeli 18.
Kao najpovoljnije gorivo u smislu ekološke pogodnosti nameće se prirodni gas koji
ima najmanji koeficijent emisije ugljendioksida za isti ostvareni toplotni efekat. Razlog
tome je sastav prirodnog gasa kod koga je ubedljivo najviše zastupljen metan, a
zatim i ostali niži ugljovodonici. Sastav gasa je takav da ima najmanje učešće
71
ugljenika u odnosu na ostala fosilna goriva (gC), zbog čega se sagorevanjem pored
ugljendioksida emituje i značajna količina vodene pare.
Korišćenjem svih raspoloživih ostataka biomase u Srbiji u energetske svrhe smanjila
bi se emisija:
 CO2 za 10,2 miliona t/god. (za slučaj zamene uglja) ili za 7 miliona t/god. za
slučaj zamene lož ulja,
 SO2 za 62.000 t/god. za slučaj zamene uglja ili 87.000 t/god. za slučaj zamene
lož ulja,
 pepela za 27 000 t/god. za slučaj zamene uglja biomasom.
Oksidi azota
Oksidi azota, koji se uobičajeno označavaju NOx, poslednjih godina dospeli su u
centar pažnje, s obzirom da su identifikovani kao uzročnici mnogih neželjenih pojava.
Njihovo štetno dejstvo vezuje se za:
 uticaj na zdravlje ljudi,
 smanjenje vidljivosti i stvaranje fotohemijskog smoga - posledica reakcija NOx
sa organskim materijama u prisustvu sunčeve svetlosti,
 razaranje ozona u višim slojevima atmosfere,
 stvaranje štetnog ozona u nižim slojevima atmosfere i
 stvaranje kiselih kiša.
S obzirom na uticaj na životnu sredinu i zdravlje najznačajniji oksidi azota su:
azotmonoksid (NO), azotdioksid (NO2) i azotsuboksid (N2O), koji se zajednički
označavaju kao NOx.
Preko 90% oksida azota emitovanih usled procesa sagorevanja goriva u ložištima
čini azotmonoksid (NO), dok ostatak čini azotdioksid (NO2). Međutim, kako se
azotmonoksid (NO) u atmosferi konvertuje u azotdioksid, zbog čega većina propisa iz
oblasti zaštite životne sredine tretira sve okside azota kao NO2 iako to nije u
potpunosti tačno.
Azotsuboksid N2O je poznat kao gas staklene bašte, koji doprinosi globalnom
zagrevanju, ali je takođe identifikovan kao činilac koji utiče na razaranje ozonskog
omotača. Srećom, male količine azotsuboksida se emituju procesima sagorevanja.
Podaci o izvoru emisije oksida azota pokazuju da je oko dve trećine emisije
posledica procesa sagorevanja gde je drumski saobraćaj, najveći pojedinačni izvor
emisije NOx (45%), dok je proizvodnja energije na drugom mestu sa 30% ukupne
emisije.
Oksidi azota koji se obrazuju tokom procesa sagorevanja biogoriva nastaju
oksidacijom:
 azota vezanog u gorivu i
 azota iz vazduha.
dok se njihovo stvaranje tokom sagorevanja objašnjava pomoću tri osnovna
mehanizma:
 termički ili Zeldovich mehanizam,
 promptni mehanizam i
72
 mehanizam oksidacije azota vezanog u gorivu.
Termički NOx se formira zahvaljujući oksidaciji atmosferskog azota. Promptni NOx se
formira brzim reakcijama u frontu plamena, a NOx iz goriva nastaje oksidacijom
azota vezanog u gorivu.
Posmatrano po energentima najveći doprinos emisiji NOx potiče od sagorevanja
ogrevnog drveta, što se objašnjava hemijskim sastavom drvne biomase u čijem se
sastavu nalazi azot (tabela 19), pa je mehanizam oksidacije azota iz goriva značajan
emitent oksida azota. Takođe, uzrok je i u načinu odvijanja procesa sagorevanja
biomase.
Tab. 19. Koeficijenti emisije NOx po jedinici proizvedene energije

Gorivo Namena energije Emisija, (g Nox/GJ)
Opšta primena 1,5
Ugalj Industrija 1,5
Toplana 1,5
Opšta primena 0,6
Mazut Industrija 0,6
Toplana 0,6
Opšta primena 0,1
Prirodni gas Industrija 0,1
Toplana 0,1
Opšta primena 3,2
Ogrevno drvo Industrija 3,2
Toplana 3,2
Najmanji doprinos emisiji oksida azota daje prirodni gas koji u svom sastavu može da
sadrži azot, kao balast, ali se obično radi o malom procentu. Takođe, treba naglasiti
sposobnost gasovitog goriva da se dobro meša sa vazduhom u ložištu tokom
sagorvanja, što sprečava stvaranje „džepova” bogate smeše, koja stimuliše promptni
mehanizam.
Oksidi sumpora
Prisustvo oksida sumpora u produktima sagorevanja posledica je oksidacije sumpora
iz goriva, koji u procesu sagorevanja većim delom oksidiše u sumpordioksid - SO2, a
manjim delom u sumportrioksid - SO3. U atmosferi se SO2 dalje transformiše u SO3,
koji sa vlagom iz vazduha formira fine kapljice sumporne kiseline. Ove kapljice
raznošene vetrom padaju na zemlju, što dovodi do postepenog smanjenja njene pH
vrednosti (kiselosti). Povećanje kiselosti zemljišta usporava rast šuma i ostalog bilja,
a povećanje kiselosti voda se štetno odražava na rast flore i faune u vodama.
Kao posledica emisije SOx nastaju i kisele kiše koje za posledicu imaju izraženo
štetno dejstvo na biljke, a izazivaju i koroziju.
Istraživanja su pokazala da je sagorevanje uglja daleko najveći izvor emisije
sumpordioksida. Mazut i lož ulje sadrže sumpor, ali u manjem procentu nego ugalj,
tako da se sagorevanjem emituje manje SO2 po jedinici proizvedene energije.
73
Što se tiče sagorevanja biomase, ona ne doprinosi emisiji SO2 jer nema sumpora u
hemijskom sastavu biomase ili je to učešće u tragovima. Sagorevanjem prirodnog
gasa takođe ne dolazi do emisije SO2, ukoliko gas ne sadrži H2S. Očekivanom
supstitucijom energenata prirodnim gasom ili biomasom dolazi do potpune
eliminacije emisije oksida sumpora.
Koeficijenti emisije SO2 po jedinici proizvedene energije za različite energente su dati
u tabeli 20.
Tab. 20. Koeficijenti emisije SO2 po jedinici proizvedene energije

Energent Emisija, (g SO2/GJ)
Ugalj 1000
Mazut 670
Lož ulje 670
Prirodni gas 0
Ogrevno drvo 0
Biomasa iz poljoprivredne proizvodnje 0
Emisija čestica
Sagorevanjem fosilnih goriva pored štetnih gasova koji se tom prilikom emituju dolazi
i do emisije čestica pepela. Čestice pepela dalje iniciraju vezivanje drugih materija u
atmosferi, utičući na stvaranje smoga u nižim slojevima atmosfere. Koliko će se
čestica emitovati u atmosferu zavisi pre svega od vrste korišćenog energenta, a
zatim u od sektora upotrebe, što uslovljava režim sagorevanja, postojanje filtera itd.
Koeficijenti emisije čestica po jedinici proizvedene energije iz pojedinih goriva
prikazani su u tabeli 21.
Tab. 21. Koeficijenti emisije čestica po jedinici proizvedene energije

Gorivo Namena energije Emisija, (g čestica/GJ)
Opšta primena 400
Ugalj Industrija 180
Toplana 120
Opšta primena 2
Mazut Industrija 30
Toplana 1
Opšta primena 0
Prirodni gas Industrija 0
Toplana 0
Opšta primena 200
Ogrevno drvo Industrija 90
Toplana 60
74
Emisija čestica i pepela potrošnjom energije u industriji uslovljena je postojanjem
manjeg broja kotlovskih postrojenja, koja obično nisu opremljena uređajima za
upravljanje i regulaciju, kao i prakse da se u takva postrojenja ne ugrađuju efikasniji
filtri.
Termoenergetska postrojenja obično ne rade sa optimalnim opterećenjem, često
menjaju opterećenje ili se gase, pa sve to utiče na porast emisije.
Generalno, sa stanovišta emisije čestica najpovoljnije je korišćenje prirodnog gasa, a
najnepovoljnije korišćenje čvrstih goriva, u prvom redu uglja.
3.4.4. Ostali uticaji koji su štetni po termoenergetska postrojenja i okolinu

U skladištima biomase i kotlarnici ne sme se stvarati prašina, pošto prašina štetno
deluje na respiratorne (disajne) organe ljudi, životinja i ptica, lako je zapaljiva i može
lako da eksploadira kada se dovede u povoljne uslove. Zbog toga, prašina se mora
efikasno hvatati pre i posle sagorevanja. Instalirana oprema mora da zadovolji
propisane granične vrednosti dozvoljenih količina prašine, kao i štetnih gasova za
životnu sredinu.
U tabeli 22. su date okvirne granične vrednosti sadržaja najvažnijih elemenata u
biomasi, koji mogu imati štetan uticaj na rad postrojenja kao i na okolinu.
Tab. 22. Mogući štetni uticaj pojedinih elemenata i korektivne tehnološke mere
Azot i hlor su glavni elementi kod biomase koji negativno utiču na okolinu. Sadržaj
sumpora kod biomase je takav da je on štetniji zbog njegove moguće uloge u
procesu korozije razmenjivačkih cevi nego zbog mogućeg uticaja na okolinu.
Povećan sadržaj teških elemenata, posebno cinka i kadmijuma, onemogućava
recikliranje pepela, tj. korišćenje za obogaćivanje zemljišta. Nepovoljan sadržaj
75
ostalih elemenata datih u tabeli može uticati na stvaranje naslaga na grejnim
površinama ili dovesti do njihove korozije. Kalcijum i magnezijum uglavnom
povećavaju, a kalijum i natrijum snižavaju temperaturu sinterovanja i topljenja pepela.
Kalijum i natrijum u kombinaciji sa hlorom i sumporom imaju glavnu ulogu u
mehanizmima korozije. Iz tabele se vidi da se najmanje problema može očekivati pri
korišćenju drvne mase i kore, a da se velika pažnja mora pokloniti preventivnim,
primarnim i naknadnim tehnološkim merama zaštite pri korišćenju slame,
kukuruzovine i sena.
Dakle, može da se konstatuje da postoje odgovarajući termotehnički i procesni
uređaji i oprema koja je u mogućnosti da efikasno spreči zagađenje radne i životne
sredine. Vizuelnih zagađenja nema. Što se tiče bezbednosti rada kotlarnice za radnu
i životnu sredinu ona mora da se obezbedi odgovarajućim tehničkim, tehnološkim i
organizacionim merama.
Buka u pogonu mora da bude na dozvoljenom nivou. Da bi se to obezbedilo mora da
se postavi odgovarajuća zvučna izolacija u zidovima kotlarnice.
U pogonu kotlarnice mora se održavati odgovarajuća mikroklima, koja neće štetno
uticati na radno osoblje. U tab. 23 date su maksimalno dozvoljene koncentracije
dimnih gasova u vazduhu za radnu i životnu sredinu, koje mora da obezbedi
termoenergetska oprema i rukovaoci kotlova.
Tab. 23. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) dimnih gasova u vazduhu za

radnu i životnu sredinu (SRPS Z.BO 001)
MDK* za MDK* za životnu
Hemijska supstanca Jedinica radnu sredinu sredinu
8h 24 h 1h
Azotni oksidi (NOx) mg/m3 6,0 0,085 0,15
Alifatični ugljovodoninici
mg/m3 300 -
(AlCH), Tk = 141-200ºC
Benzen (C6H6) mg/m3 3,0 0,8
Toluen (C6H5CH3) mg/m3 375 7,5
Ksileni (C6H4(CH3)2) mg/m3 435 -
Ugljenmonoksid (CO) ppm (ml/m3 ) 50 (55) 4,4 (5) 8(10)
3
Ugljendioksid (CO2) mg/m - -
3
Sumpordioksid (SO2) mg/m 5,0 -
* MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije dimnih gasova u vazduhu za

osmosatnu ekspoziciju u radnoj sredini prema standardu o maksimalno dozvoljenim
koncentracijama škodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radnih i pomoćnih
prostorija, SRPS Z.BO 001.
3.4.3. Granične vrednosti emisije gasova za određene vrste ložišta

U tabelama 25 i 26 prikazane su granične vrednosti emisije GVE dimnih gasova, koje
prema zakonskim aktima i normama postrojenja u kojima se sagoreva biomasa i
gasovita goriva ne bi smele preći naznačenu vrednost. Radi upoređenja sa uslovima
76
u našoj zemlji u tabelama 24 i 25 prikazani su i podaci GVE u Nemačkoj i Danskoj.
Pošto se navedene vrednosti moraju poštovati, rad termoenergetskog postrojenja za
sagorevanje balirane biomase u Boru mora biti u navedenim granicama.
Propisi u Srbiji
Pri radu kotlovskih postrojenja u Srbiji treba da budu zadovoljeni zahtevi Uredbe
Vlade Republike Srbije o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u
vazduhu (Sl. glasnik S. Srbije, br. 71/2010), za male snage ložišta, manje od 1 MWth
(čl. 19, prilog II). Takođe, treba voditi računa o vrednostima imisije, koje su regulisane
Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za
uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik R. Srbije, br. 19/2006.).
Masena koncentracija štetnih i opasnih matrija u otpadnom gasu određenih vrsta
ložišta, meri se u jedinici zapremine suvog otpadnog gasa na temperaturi 0oC i pod
pritiskom 1.013 mbara. Sadržaj kiseonika u jedinici zapremine otpadnog gasa u
zavisnosti od vrste ložišta iznosi za čvrsta goriva: ugalj, briket od uglja i koks 7%, za
ostala čvrsta goriva (biomasu) 13% i za tečna i gasovita goriva 3%. Sadržaj sumpora
u biomasi ne sme da pređe vrednost 0,5 g/MJ goriva.
U tabeli 24 date su granične vrednosti emisije za ložišta na biomasu.

čvrstog goriva (Uredba, “Sl. glasnik R.Srbije”, br. 71/2010)
Parametar Vrednost
Dimni broj <1
Ugljen monoksid, CO (500 kW do 1 MW) 1.000 mg/nm3
Oksidi azota, kao N2 (100 kW do 1 MW) 250 mg/nm3
Zapreminski udeo O2 (ostala čvrsta goriva (biomasa)) 13%
Dozvoljeni gubici toplote (50 kW do 1 MW) 12%
Dimni broj tokom sagorevanja goriva u kontrolisanim uslovima – ložištu treba da je

manji od 30 (SRPS M.R4.020). Dozvoljena emisija letećeg pepela za male toplotne
jedinice je do 500 mg/Nm3 pri 8 % CO2 (vol.) za ložišta na biomasu (SRPS
M.E6.110).
U tabeli 23 date su granične vrednosti emisije za ložišta na gasovita goriva (prirodni
gas).

gasovitog goriva (Uredba, “Sl. glasnik R.Srbije”, br. 71/2010)
Parametar Vrednost
Ugljen monoksid, CO (400 kW do 10 MW) 80 mg/nm3

Oksidi azota, kao N2 (voda < 110oC, > 0,05 MPa) 100 mg/nm3
Zapreminski udeo O2 3%
77
Dimni broj za gasovita goriva po domaćem standardu SRPS B.H8.270 može da
iznosi najviše 0.
Rad postrojenja u Srbiji treba uskladiti sa visokim zahtevima EU zemalja u pogledu
energetske efikasnosti i emisije gasova zagađivača, što treba da obuhvati i vrednosti:
PAH, PCDD/F i HCl. Pri tome se mora imati u vidu da ekonomski, socijalni i uslovi
zaštite životne sredine u regionu Južne Evrope su specifični i različiti od uslova u
severnijim državama EU. Zbog toga je veoma važno da se to respektuje u domaćim
zakonskim propisima i normama.
U tab. 24 date su granične vrednosti dozvoljenih emisija pri sagorevanju biogoriva u
čvrstom stanju U Nemačkoj.
Tab. 24. Granične vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) pri sagorevanju biogoriva u
čvrstom stanju u Nemačkoj
Ograničenje emisije
Referentna
Snaga N / F, Referentni količina CO Ukupni NOx,
Prašina
postrojenja (p) propis (eg) C, (b) (cn)
Vol. %O2 g/Nm3 mg/Nm3 mg/Nm3 mg/Nm3
Vrednost emisije za sagorevanje drveta u prirodnom stanju
1<2,5 MW F TA Luft, (f) 11 0,15, 10 250 100
2,5<5 MW F TA Luft, (f) 11 0,15 10 250 50
5< 50 MW F TA Luft, (f) 11 0,15 10 250 20
Vrednost emisije za sagorevanje slame i sličnih biljnih materijala
1< 50 MW F TA Luft, (f) 11 0,25 50 400 20
Značenja u tabeli su sledeća

 p -snaga postrojenja,
 N - nazivna toplotna snaga ložišta, tj. najveća proizvedena količina toplote u
režimu stalnog rada u jedinici vremena (njega navodi proizvođač uz napomenu
koje je gorivo korišćeno),
 F - nazivna toplotna snaga ložišta, tj. snaga koja se može dovesti ložištu u
odnosu na donju toplotnu moć goriva u režimu trajnog rada,
 b - emisija isparljivih organskih jedinjena ugljenika (VOC), tzv. volatili,
 cn - azot – dioksid,
 eg - granična vrednost važi samo pri uslovima rada sa nazivnim opterećenjem,
 d – bez ograničenja emisije za niže vrednosti snaga ložišta od 15 kW,
 f – TA vazduh, obnovljeno izdanje od 1.10.2002. godine,
 gl – kod ložišta za slamu i slična goriva, za postrojenja sa nazivnom toplotnom
snagom preko 100 kW, osim toga važi i ograničenje za PCDD/F (dioksin i furan)
na 0,1 ngTE/Nm3, a za gasovita anorganska jedinjenja hlora (izraženo kao HCL)
30 mg/Nm3.
Ako se uporede podaci iz tab. 22 i 24 može da se konstatuje da je smanjena
granična vrednost emisije praškastih materija u izlaznim gasovima kod sagorevanja
slame i sličnih biljnih materijala u Nemačkoj. Kod sagorevanja drveta se naši podaci
emisije nalaze u proseku. Granična vrednost ugljenmonoksida je manja za 100
78
mg/Nm3 kod sagorevanja drveta u Nemačkoj, a ista je kod slame. Kod sagorevanja
drveta je granična vrednost azotnih oksida duplo manja, a kod slame za 100 mg/Nm3
manja nego kod naših propisa. Granična vrednost emisije organskog ugljenika kod
sagorevanja drveta je četiri puta manja u Nemačkoj, a kod slame je ista količina u
odnosu na nase propise. U projektnim rešenjima treba težiti nemačkim podacima.
U tabeli 25 date su granične vrednosti dozvoljenih emisija pri sagorevanju biogoriva u
čvrstom stanju u Danskoj.
Tab. 25. Granične vrednosti dozvoljenih emisija (GVE) ugljenmonoksida i prašine pri
normalnom učinku i smanjenom opterećenju kotla za vreme testiranja
kotlovskog postrojenja za farme
CO-emisija pri CO-emisija pri
Emisija
10% O2, 30% 10% O2,
Gorivo Ložište prašine pri
opterećenje nominalni
10% O2
kotla učinak
Drvo za loženje,
Šaržno 0,50% ili
pelete, isečeno 0,50% ili
(ručno) 300 mg/Nm3
drvo, drveni čips, 5.000 ppm 5.000 ppm
loženje
zrno žitarica
Drvo za loženje,
pelete, isečeno 0,15% ili 0,10% ili
Automatsko 300 mg/Nm3
drvo, drveni čips, 1.500 ppm 1.000 ppm
zrno žitarica
Šaržno 0,80% ili 0,80% ili
Slama (ručno) 600 mg/Nm3
8.000 ppm 8.000 ppm
loženje
0,40% ili 0,30% ili
Slama Automatsko 600 mg/Nm3
4.000 ppm 3.000 ppm
U tabeli 25 podaci za ugljenmonoksid su dati u procentima ili u ppm, pa su

orijentaciono uporedljivi sa našim i nemačkim podacima. Interesantno je da je
dozvoljena količina prašine približno 6 puta veća kod sagorevanja drveta, a približno
12 puta kod sagorevanja slame u odnosu na podatke emisija gasova. Verovatno je to
zbog toga što su u Danskoj kotlovi za farme jednostavnije konstrukcije i postavljeni
su dalje od naselja.
Kod ložišnih postrojenja sa više pojedinačnih ložišta, za ograničenje emisije svakog
pojedinačnog ložišta merodavna je ukupna toplotna snaga ložišnog postrojenja.
Ukupnu toplotnu snagu ložišnog postrojenja predstavlja zbir toplotnih snaga svih
pojedinačnih ložišta u sastavu ložišnog postrojenja.
Propis bitan za dozvole za rad i eksploataciju postrojenja za sagorevanje biomase za
snage manje od 1 MW je SRPS M.E6.110
U Srbiji je uobičajena praksa da se u nedostatku domaćih propisa primenjuju
nemački standardi DIN ili evropske norme EN sa pratećim propisima. Zato se ovde
navode propisi prema kojima postupaju proizvođači i vlasnici postrojenja za
sagorevanje u Nemačkoj. Približavanjem i pristupanjem Evropskoj uniji i u Srbiji će
biti obavezno ponašanje u skladu sa tim propisima.
U tabeli 26 prikazani su podaci graničnih vrednosti imisije (GVI) gasova u naseljenom
mestu na otvorenom prostoru (koncentracija ugljenmonoksida, azotdioksida,
79
sumpordioksida, čađi i suspendovanih čestica i teških metala, ukupne količine
sedimenata i sadržaja aerosidemenata).
Tab. 26. Prikaz graničnih vrednosti imisije (GVI) gasova, čađi, suspendovanih
čestica i teških metala, sedimenata i sadržaja aerosedimenata, (Pravilnik,
“Sl. glasnik RS”, br. 54/92, 30/99 i 19/2006)
Zagađujuća Jedinica Susp.
Ukupno CO NO2 SO2 Čađ Pb Cd Zn Hg
materija mere čestice
Gasovi,
čađ i susp. µg/m3/dan 413,01 5 85 150 50 120 1 0,01 1 1
čestica
Sedimenti µg/m2/dan 655 - - 250 5 400
Taložne
mg/m2/mes. 450 - - - - - - -
materije
Kao što se vidi iz podataka naznačenih u tab. 26 imisija gasova na otvorenom

prostoru mora biti manja od graničnih vrednosti koncentracije gasova i čađi,
suspendovanih čestica i teških metala, ukupne vrednosti sedimenata i sadržaja
aerosedimenata.
3.4.4. Procena uticaja emisije gasova sagorevanjem biomase na okolinu

Na osnovu dosadašnjih istraživanja sagorevanja biomase iz poljoprivredne
proizvodnje može da se konstatuje da biomasa manje zagađuje životnu sredinu od
konvencionalnih goriva. Biomasa ne sadrži sumpor (u tragovima), te u produktima
sagorevanja nema sumpornih oksida u značajnim količinama. Biomasa ne sagoreva
na visokim temperaturama, zbog mogućnosti topljenja pepela, te u produktima
sagorevanja ne stvaraju se NOx jedinjenja u značajnim količinama. Od vrste i
kvaliteta izrade kotlovskog uređaja zavisi kolika će biti količina CO u produktima
sagorevanja. Postojeća postrojenja nemaju odgovarajući kvalitet procesa
sagorevanja biomase, ne poseduju automatsku kontrolu procesa sagorevanja, ručno
se lože i ručno se vodi proces sagorevanja. Zbog toga treba uvek insistirati na
primeni automatske kontrole procesa sagorevanja i automatskog loženja postrojenja
sa biomasom. U principu postojeća termička postrojenja ne zagađuju značajno
životnu sredinu, kao što zagađuju postrojenja koja rade na konvencionalno gorivo (na
primer mazut ili ugalj). Količina proizvedenog CO2 sagorevanjem biomase je na
godišnjem nivou nula, pošto biljke iz atmosfere uzmu istu količinu CO2 za svoj rast i
razvoj.
Prema odredbama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik 66/91, 83/92, 51/93,
69/93, 48/94, 53/95) i Pravilnika o graničnim vrednostima, metodama merenja
emisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik
71/2010) propisane su granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduhu,
kao i koncentracije zagađivača okolnog vazduha.
Sastav proizvedenog pepela u procesu sagorevanja biomase zavisi od vrste i
količine upotrebljenih sredstava za đubrenje i zaštitu bilja. Ukoliko se ne radi o
preteranim dozama djubriva i sredstava za zaštitu bilja, onda se pepeo za biomasu
može koristiti za đubrenje bašta, što svakako nije slučaj sa pepelom od uglja.
Pri skladištenju biomase u kamare na ekonomskom dvorištu potrebno je dobro voditi
računa o razmaku između kamara, o obezbeđenosti sa sredstvima za gašenje
80
požara, obilasku i kontroli stanja kamara, zabrani deci da se ne igraju oko kamara,
zabrani životinjama da ne raznose biomasu, itd. Pušenje strogo zabraniti radnicima
koji rade sa biomasom.
3.4.5. Predvidjene mere za smanjenje i/ili sprečavanje negativnog uticaja

postrojenja (objekata) na životnu sredinu
Mere za smanjenje i/ili sprečavanje negativnog uticaja postrojenja (objekata) na
životnu sredinu sprovodiće se u toku izgradnje, redovonog rada kao i u slučaju
udesa. One obuhvataju mere predvidjene zakonskim i podzakonskim aktima,
tehničko tehnološke mere zaštite, mere zaštite u slučaju akcidenta, mere zaštite od
elementarnih nepogoda, mere zaštite od električne energije, mere zaštite od požara i
ekplozije, mere zaštite na radu kao i preventivne mere zaštite.
3.4.6. Mere predvidjene zakonskim i podzakonskim aktima

Ove mere obuhvataju: primenu normativa i standarda kod izbora i nabavke materijala
i opreme za izgradnju objekata, primenu zakonskih i podzakonskih odredbi za
bezbedno funkcionisanje postrojenja u odnosu na indikatore životne sredine kao i
uslove koji utvrdjuju nadležni državni organi i institucije kod izdavanja odobrenja i
saglasnosti za izgradnju i upotrebu objekata.
U saglasnosti sa ovim merama, a prema Zakonom o proceni uticaja na životnu
sredinu (“Sl.glasnik RS” br.135/04 i 36/09) i drugim važećim aktima, kao što je
Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste
projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (“Sl.glasnik
RS” br.114/2008) i dr. za izgradnju termoenergetskog postrojenja za proizvodnju
toplotne energije ukupne termičke snage 1 do 50 MW se prema listi II navedene
Uredbe može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, koja pored naziva
projekta, sadrži i kriterijume za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja na
životnu sredinu.
Navedena konstatacija se u Uredbi nalazi pod tačkom 3., podtačka 1. - Postrojenja
za proizvodnju električne energije, vodene pare, tople vode, tehnološke pare ili
zagrejanih gasova (termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom
sa unutrašnjim sagorevanjem, ostali uređaji za sagorevanje), uključujući i parne
kotlove, u postrojenjima za sagorevanje uz korišćenje svih vrsta goriva, snage 1 do
50 MW.
3.4.9. Kriterijumi i opšte mere koje se zahtevaju kod izrade studije sa procenom
u uticaju na životnu sredinu
Procena uticaja na životnu sredinu jeste preventivna mera zaštite životne sredine
zasnovana na izradi studija i sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti i analizi
alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih
projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž,
materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca, kao i utvrde i
predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti imajući u vidu
izvodljivost tih projekata.
Faze u postupku procene uticaja

Postupak procene uticaja na živornu sredinu sastoji se od sledećih faza:
1. Odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekte;
81
2. Definisanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu i
3. Odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu
sredinu.
Odlučivanje o potrebi procene uticaja

Nosilac projekta za koji se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu
podnosi zahtev nadležnom organu za odlučivanje o potrebi procene.
Zahtev o potrebi procene uticaja sadrži:
1. opis lokacije;
2. opis karakteristika projekta;
3. opis karakteristika mogućih uticaja projekta na životnu sredinu i
4. druge podatke i dokumentaciju.
Definisanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja

Nosilac projekta za koje se obavezno vrši procena uticaja i za koje je nadležni organ
utvrdio obavezu procene uticaja podnosi zahtev za određivanje obima i sadržaja
studije o proceni uticaja.
Zahtev za određivanje obima i sadržaja sadrži:
1. podatke o nosiocu projekta;
2. opis projekta;
3. prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane;
4. opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju;
5. opis mogućih značajnih štetnih uticaja projekta;
6. opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih
štenih uticaja;
7. netehnički rezime podataka navedenih od 2) do 6);
8. podaci o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju
podataka i dokumentacije i
9. druge podatke i dokumentaciju.
Odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu

sredinu
Davanje saglasnosti na izrađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu izdaje
nadležni organ u skladu sa važećim zakonima R Srbije.
Važniji zakoni pri dlučivanju o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja

na životnu sredinu
1. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl.glasnik RS“, br. 135/04 i 36/09);
2. Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste
projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu; Lista i
Projekata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu (''Sl glasnik
RS'', br. 114/08);
82
3. Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za
određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu (''Sl
glasnik RS'', br. 69/05);
4. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o
proceni uticaja na životnu sredinu (''Sl glasnik RS'', br. 69/05);
5. Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu
sredinu (''Sl glasnik RS'', br. 69/05);
6. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (''Sl glasnik RS'',
br. 69/05);
7. Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim
postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu (''Sl glasnik
RS'', br. 69/05).
Uopšte posmatrano zaštitu životne sredine pri realizaciji pojedinih projekata treba
sprovoditi integralnim merama koje se odnose na:
1. Mere zaštite predviđene tehničkom dokumentacijom;
2. Mere zaštite u toku izvođenja projekta;
3. Mere zaštite u toku eksploatacije projekta;
4. Mere zaštite u slučaju udesa i
5. Program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu.
U skladu sa tim merama Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja R Srbije
je krajem 2010. godine propisalo Uputstvo o minimalnim uslovima za zaštitu životne
sredine koje je obuhvatalo opšte i specijalizovane mere. Opšte mere zaštite životne
sredine se odnose na:
I. Mere u toku izgradnje

Tokom izvođenja radova na pripremi terena i izgradnji objekta potrebno je planirati i
primeniti sledeće mere zaštite:
1. Nosilac projekta je dužan da poštuje Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. gl. RS”,
br. 72/09), kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona
2. Vršiti redovno kvašenje zaprašenih površina i sprečiti rasipanje građevinskog
materijala tokom transporta
3. Utvrditi obavezu sanacije zemljišta, u slučaju izlivanja ulja i goriva tokom rada
građevinskih mašina i mehanizacije
4. Otpadni materijal koji nastane u procesu izgradnje (komunalni otpad,
građevinski materijal i metalni otpad, plastika, papir, stare gume i sl.) propisno
sakupiti, razvrstati i odložiti na za to predviđenu i odobrenu lokaciju
5. Materijal iz iskopa odvoziti na unapred definisanu lokaciju, za koju je pribavljena
saglasnost nadležnog organa; transport iskopanog materijala vršiti vozilima
koja poseduju propisane koševe i sistem zaštite od prosipanja materijala
6. Ako se u toku izvođenja građevinskih i drugih radova naiđe na arheološka
nalazišta ili arheološke predmete, izvođač radova je dužan da odmah prekine
radove i obavesti nadležnu organizaciju za zaštitu spomenika kulture
7. Ako se u toku radova naiđe na prirodno dobro koje je geološko-paleontološkog
tipa i minerološko-petrografskog porekla, za koje se pretpostavlja da ima
svojstvo prirodnog spomenika, izvođač radova je dužan da o tome obavesti
nadležnu organizaciju za zaštitu prirode.
83
II. Upravljanje otpadom
1. Nosilac projekta je dužan:
2. Da poštuje Zakon o upravljanju otpadom („Sl. gl. RS”, br. 36/09), Zakon o
ambalaži i ambalažnom otpadu („Sl. gl. RS”, br. 36/09), kao i podzakonska akta
doneta na osnovu ovih zakona
3. Obezbedi poseban prostor
4. Obezbedi potrebne uslove i opremu za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno
čuvanje različitih otpadnih materija (komunalni i ambalažni otpad, organski ili
procesni otpad, reciklabilni mater., otpad od čišćenja separatora masti i ulja itd.)
5. Da sekundarne sirovine, opasan i drugi otpad, predaje licu sa kojim je zaključen
ugovor, a koje ima odgovarajuću dozvolu za upravljanje otpadom (skladištenje,
tretman, odlaganje i sl).
III. Zaštita voda

Nosilac projekta je dužan:
1. Da poštuje Zakon o vodama („Sl. gl. RS”, br. 33/10), kao i podzakonska akta
doneta na osnovu ovog Zakona
2. Planira i izvede sistem interne separatne kanalizacije (za atmosferske i fekalne
otpadne vode)
3. Sanitarno-fekalne otpadne vode odvodi u gradsku kanalizacionu mrežu a u
slučaju nepostojanja gradske kanalizacije, potrebno je fekalne otpadne vode
upuštati u vodonepropusnu septičku jamu, do opremanja lokacije
kanalizacionom infrastrukturom
4. Obezbedi saglasnost nadležnog organa za poslove vodoprivrede (mišljenje,
uslovi, dozvola...)
5. Po potrebi, predvidi odgovarajući tretman tehnoloških otpadnih voda, kojim se
obezbeđuju propisani zahtevi emisije, odnosno propisani uslovi za ispuštanje u
javnu kanalizaciju ili određeni recipijent
6. Predvidi kontrolisani prihvat potencijalno zauljene atmosferske vode sa internih
saobraćajnih, manipulativnih površina i parkinga, kao i njen tretman u
taložniku/separatoru masti i ulja, kojim se obezbeđuje da kvalitet prečišćenih
voda zadovoljava kriterijume propisane za ispuštanje u javnu kanalizaciju ili
određeni recipijent; vrši redovnu kontrolu separatora i taložnika i poslove
pražnjenja istih poveri ovlašćenoj organizaciji; vodi urednu evidneciju o čišćenju
navedene opreme i uređaja
7. Ugradi uređaj za merenje količine ispuštenih otpadnih voda-merač protoka i
dobijene rezultate dostavlja nadležnoj inspekciji za zaštitu životne sredine
(republička, pokrajinska, grada Beograda)
8. Uspostavi monitoring voda koje se ispuštaju u recipijent u skladu sa Zakonom o
vodama
9. Rezultate merenja kvaliteta voda dostavi nadležnoj inspekciji i Agenciji za
zaštitu životne sredine.
IV. Zaštita vazduha

84
1. Da poštuje Zakon o zaštiti vazduha („Sl. gl. RS”, br. 36/09), kao i podzakonska
akta doneta na osnovu ovog Zakona
2. Predvidi odgovarajuću opremu, tehnička i tehnološka rešenja, kojima se
obezbeđuje da emisija zagađujućih materija u vazduh zadovoljava propisane
granične vrednosti
3. Da postrojenje prilikom projektovanja, gradnje i korišćenja održava tako da ne
ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većim od graničnih vrednosti
emisije
4. Ukoliko dođe do kvara uređaja kojim se obezbeđuje sprovođenje propisanih
mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa zbog čega dolazi do
prekoračenja graničnih vrednosti emisije, nosilac projekta je dužan da kvar ili
poremećaj otkloni ili prilagodi rad novonastaloj situaciji ili obustavi tehnološki
proces kako bi se emisija svela u dozvoljene granice u najkraćem roku
5. U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u
vazduhu, da preduzme tehničko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki
proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele u propisane
vrednosti
6. Nosilac projekta stacionarnog izvora zagađivanja, kod koga se u procesu
obavljanja delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnih mirisa, dužan je da
primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija
emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije
7. Nosilac projekta novoizgrađenog ili rekonstruisanog stacionarnog izvora
zagađivanja za koji nije propisana obaveza izdavanja integrisane dozvole ili
izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu dužan je da pre puštanja u
rad pribavi dozvolu (uz zahtev za izdavanje dozvole obaveza operatera je da
priloži upotrebnu 8 dozvolu ili tehničku dokumentaciju za taj izvor zagađivanja,
kao i stručni nalaz sa rezultatatima emisije)
8. Nosilac projekta svakog izvora zagađivanja dužan je da dostavi nadležnom
organu podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni
9. Obezbedi redovan monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju
10. Obezbedi kontinualna merenja emisije ako za to postoji obaveza (kada je
maseni protok emisije za određenu zagađujuću materiju veći od propisanih
vrednosti) samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje
11. Vodi evidenciju o obavljenim kontinualnim merenjima sa podacima o mernim
mestima, rezultatima i učestalosti merenja i dostavi podatke jednom u tri mesca
u roku od 15 dana od isteka tromesečja, a i da dostavi merenja na godišnjem
nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za
prethodnu kalendarsku godinu
12. Obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenih organizacija, ako
merenja emisije obavlja samostalno
13. Obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog
lica dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualni monitoring, a podatke dostavi
u roku od 30 dana od dana izvršenog merenja
14. Vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja
15. Vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjenje emisije zagađujućih
materija kao i mernih uređaja za merenje emisije
16. Predvidi odgovarajuće mere za sprečavanje širenja neprijatnih mirisa (npr. za
upijanje neprijatnog mirisa amonijaka koristiti rupičaste džakove napunjene
zeolitom i sl.).
85
V. Zaštita od buke
1. Da poštuje Zakon o zaštiti od buke u životnij sredini („Sl. gl. RS”, br. 36/09), kao
i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona
2. Projektuje i izvede odgovarajuću zvučnu zaštitu, kojom se obezbeđuje da buka
koja se emituje iz tehničkih i drugih delova objekata pri propisanim uslovima
korišćenja i održavanja uređaja i opreme, odnosno tokom obavljanja planiranih
aktivnosti, ne prekoračuje propisane granične vrednosti
3. Ukoliko se radi o kompresoru obavezno postavi isti u zatvoren prostor uz
sprovođenje akustičnih mera zaštite i na udaljenosti od najmanje 20 metara od
najbliže zatvorenog prostora u kome borave ljudi.
VI. Ostale opšte mere

1. Uređenje zelenila:
- Potrebno je izvršiti uređenje i ozelenjavanje slobodnih površina (travnjaci,
žbunasta i visoka vegetacija) u skladu sa projektom hortikulturnog uređenja
- Po obodu kompleksa, celom dužinom, formirati visoko zelenilo dugog
vegetacionog perioda
2. Uređenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara vrši se u skladu sa
prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima
3. Pravno ili fizičko lice koje degradira životnu sredinu dužno je da izvrši
remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu u skladu sa
projektima sanacije i remedijacije
4. Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju
aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih
materija, u jednakim ili većim količinama od propisanih, dužan je da primenjuje
Seveso II direktivu
5. Potrebno je dostavljati podatke za registre izvora zagađivanja životne sredine
6. Potrebno je sprovoditi neophodne mere zaštite od udesa
7. Potrebno je koristiti ekološke energente.
3.5. Potrebne količine biomase za časovni i sezonski rad kotlovskog

postrojenja
3.5.1. Časovna potrošnja biomase
Maksimalna deklarisana časovna potrošnja biomase kotlovskog postrojenja u Boru
se može izračunati kao količnik deklarisane toplotne snage postrojenja i proizvoda
stepena korisnosti postrojenja i toplotne moći goriva (biomase) koje će se sagorevati.
Za usvojene početne podatke korišćenog goriva i karakteristika kotla, časovna
potrošnja biomase postrojenja iznosi:
mG = Q /  x hd = (70 x 3600) / (0,88 x 16.900) = 16,9 kg/h
gde su:
 mG [kg/h] - potrošnja goriva.
 Q [kW] - snaga toplovodnog kotlovskog postrojenja,
86
  - - stepen efikasnosti kotlovskog postrojenja,
 hd [kJ/kg] - donja toplotna moć izabranih peleta od drveta
3.5.2. Sezonska potrošnja biomase

Sezonska potrošnja biomase kao goriva je promenljiva i najviše zavisi od spoljašnjih,
tj. eksploatacionih uslova tokom grejnog perioda. Spoljašnji uslovi tokom grejnog
perioda će u najvećoj meri uticati na toplotne gubitke izabranih objekata javne
namene u Boru – lokacija, Brestovačka banja.
Usvojeno je da maksimalna toplotna snaga termičkog postrojenja na biomasu iznosi
70 kW. Na osnovu toga se može izračunati godišnja potrošnja biomase sledećim
izrazom:
mG/god= 24 x·3.600·x e x·y·x SD x·Q / (hd·x ·x (tu - ts)) = 24·x 3.600·x 0,81·x 0,7·x
2.700·x 70 / (16.900·x 0,88·x (20-(-18)) = 16,38 t/god
gde su:
- koeficijent temperaturnog i eksploatacionog
e = et x eb -
ograničenja, 0,9 x 0,9 = 0,81
y - - korekturni koeficijent (prekid u loženju, vetar), 0,7
SD - - broj stepen-dana, 180 dana x 15oC = 2.700 dana
Q [kW] - potrebna količina toplote za grejanje,
hd [kJ/kg] - donja toplotna moć goriva (16.900),
 - - stepen korisnosti postrojenja (0,88),
- unutrašnja temperatura prostora koji se greje
tu [oC]
(20oC). i
ts [oC] - spoljna projektna temperatura (-18oC).
Sa prosečnim nasipnom gustinom od 630 kg/m3, navedena masa peleta za rad

postrojenja tokom celog grejnog perioda bi zauzela zapreminu od 29,7 m3, što bi se
moglo smestiti u skladište dimenzija: 3 x 5 x 2 m. Pošto se planira nabavka peleta
prema potrebama navedeno skladište se neće graditi, već će se pelet skladištiti u
košu pored postrojenja za period grejanja od mesec dana, što predviđa bin dimenzija
2 x 2,5 x 2 m. Peleti će se transportovati u kamionu manjih nosivosti sa zadnjim
istovarom, kao na slici 29.
Sl. 29. Istovar peleta u prijemni koš termoenergetskog postrojenja
87
3.5.3. Potencijalni snabdevači biomasom
Iako je u realizaciji zadatka 1 prikazano da opština Bor ima velike količine biomase
koje više desetina puta prevazilaze potrebnu biomasu za rad postrojenja od 600 kW,
za bližu odrednicu u ovoj studiji se naveo konkretni spisak snabdevača postrojenja
biomasom. Kriterijum za izbor potencijalnih snabdevača postrojenja peletima od
drveta je bio taj da se radi o privrednim subjektima značajnijih obima proizvodnje i sa
dugogodišnjim poslovanjem.
Potencijalni snabdevači postrojenja u Bor peletima od drveta su navedeni u tabeli 27.
Tab. 27. Potencijalni snabdevači postrojenja za sagorevanje peleta od drveta

Red.
Naziv
br.
Bio-therm d.o.o. - Guča
32235 Vučkovica, Srbija
1. tel: + 381 32 862 003
fax: +381 32 862 007
info@bio-therm.net
www.bio-therm.net
Gota Pellets d.o.o.
Milenka Topalovića 100/a
31250 Bajina Bašta, Srbija
2. telefon: +381 31 864 499
fax: +381 31 866 077
mail:gotapellets@gmail.com
web: www.gotapellets.rs
“Zelena Drina “ doo
3. 31250 Bajina Bašta, Srbija
Milana Obrenovića bb
tel.: 031/386-5044
Beocontrol
11000 Beograd, Srbija
Mihajla Avramovića 42
4. mob: 062/ 62 88 56
tel: 011/ 668 01 85
fax: 011/ 668 02 61
mail: office@proizvodnja-peleta.com
88
UGOVOR O KUPOPRODAJI
Br. ____/12
Zaključen u Vršcu, dana __.__.2012 godine, između :
1. ______________________________________________ (u daljem tekstu:

Prodavac)
i
2. OPŠTINE BOR iz Bora, ul. Moše Pijade, br. 3, (u daljem tekstu: Kupac)
PREDMET UGOVORA
Član 1.
Ovim Ugovorom Prodavac i Kupac su se sporazumeli da će u tekućoj 2012. godini,
poslovno saradjivati u kupoprodaji briketa od drveta, pri čemu će se u prometu
upravljati po zakonskim propisima i dogovorima, odnosno uslovima ovog Ugovora.
CENA I NAČIN PLAĆANJA
Član 2.
Promet briketa od drveta će se obavljati na osnovu ponuđene mase i cena iz ponude
koja predhodi ovom Ugovoru i koja je sastavni deo ovog Ugovora.
Plaćanje isporučenih peleta će se u potpunosti realizovati odmah po isporuci, a
najkasnije za 30 dana od završnog dana isporuke.
ROK I USLOVI ISPORUKE
Član 3.
Rok za isporuku peleta od drveta je naznačen u ponudi zajedno sa ponuđenom
cenom peleta koja predhodi ovom Ugovoru i koja je sastavni deo ovog Ugovora.
Prodavac pelete od drveta o svom trošku Kupcu dostavlja i istovara u predviđene
binove, koji moraju biti prazni.
Prodavac garantuje Kupcu kvalitet isporučenih peleta od drveta koji trebaju da budu
uobičajenog kvaliteta i sa maksimalnom vlažnošću prikazanoj u ponudi koja je
sastavni deo ovog Ugovora (ne više od 17% u odnosu na vlažnu osnovu).
Kupac je dužan da prigovor na kvalitet i količinu isporučenih peleta dostavi pismenim
putem na adresu Prodavca u roku od dva dana po preuzimanju robe. Kupac ne sme
robu za koju je uložio prigovor vratiti Prodavcu bez njegove saglasnosti.
89
Prodavac je dužan da se u roku od 4 dana po dostavljanju prigovora na kvalitet i
količinu isporučene robe izjasni po pitanju istog, pismenim putem.
U slučaju odstupanja mase isporučene biomase od +/- 0,5% od one koja je
naznačena u ponudi, koja je sastavni deo ovog Ugovora, ne mogu se staviti prigovori
na isporučenu količinu.
Uloženi prigovor za kvalitet robe ne oslobađa Kupca obaveze plaćanja fakturisanog
iznosa nereklamiranog dela robe.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 4.
Prodavac ima pravo da izmeni uslove iz ovog Ugovora samo u slučaju više sile o
čemu će blagovremeno obavestiti Kupca radi izjašnjavanja i eventualnog potpisivanja
Aneksa na ovaj Ugovor.
Ugovorne strane su saglasne, da će u slučaju da je potrebno precizirati bilo kakva
dodatna prava ili obaveze jedne od ugovornih strana (rok isporuke, obaveze
Prodavca, obaveze Kupca, naknada štete u slučaju neispunjenja u vidu ugovorne
kazne i sl...), zaključiti Aneks na ovaj Ugovor.
Član 5.
Ovaj Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane obe ugovorne strane i
važi za period 2012. godine.
Član 6.
Ugovorne strane su saglasne da će se na sva međusobna prava i obaveze, koji nisu
predviđeni ovim Ugovorom, primenjivati odgovarajuće odredbe Zakona o
obligacionim odnosima. Ugovorne strane će sve nesuglasice, zahteve ili sporove koji
proizilaze ili su u vezi sa ovim Ugovorom rešavati mirnim putem. Ukoliko to ne bude
moguće, ugovara se nadležnost Privrednog suda u Kragujevcu.
Član 7.
Ovaj Ugovor je sacinjen u 4 (četiri) istovetna primerka, od kojih su po 2 (dva) za
svaku ugovornu stranu.
Za PRODAVCA Za KUPCA
____________________ ___________________
90
3.6. Ekonomska analiza opravdanosti izgradnje postrojenja
3.6.1. Sadašnja cena toplotne energije od korišćenih energenata
U dvorac kralja Aleksandra koji spada u objekat javne namene u Boru, lokacija
Brestovačka banja, posle restauracije treba da se postavi sistem za zagrevanje. U
ovoj studiji će se razmatrati dva sistema za zagrevanje tog objekta, Jedan osnovni
koji kao energent koristi električnu energiju i drugi u kojem će se kao energent
koristiti peleti od drveta.
Uporedne cene toplotne energije peleta od drveta i električne energije je naveden u
tabeli 28. Kalkulacija je urađena sa odnosom dinar : evro - 1 : 105.
Tab. 28. Analiza količine i cena toplotne energije za period grejanja 2011/2012
Korišćeni energenti
Red.
Parametri analize Električna energija
br.
(Niski napon 0,4 kV)
Biomasa
Viša tarifa Niža tarifa
80% potrošnje 20% potrošnje
1. Cena energenta 5,794 din/ kWh 1,931 din/ kWh
2. Cena energenta sa PDV 6,837 din/ kWh 2,279 din/ kWh 17,8 din/kg
3. Toplotna moć (hd) 3.600 kJ/h 3.600 kJ/h 16.900 kJ/kg
4. Energetska moć 1,0 kWh/h 1,0 kWh/h 4,69 kWh/kg
5. Broj dana grejanja u godini 180 dana 180 dana 180 dana
6. Broj grejnih sati u godini 2.016 sati 504 sati 2.520 sati
7. Nazivna top. snaga postrojenja 70 kW 70 kW 70 kW
8. Časovna potrošnja energenata 71,4 kWh /h 71,4 kWh /h 16,9 kg/h
9. Stepen korisnosti postrojenja 0,98 0,98 0,88
Ukupna godišnja potrošnja
10. 77.507 kWh 19.377 kWh 22.931 kg
energenata
Ukupno godišnje utrošeno
11. 279.024.486 69.756.122 387.547.577
energije (kJ)
Ukupno godišnje utrošeno
12. 96.884 107.652
energije (kWh)
Cena za nabavku energenata 529.908 44.151
13. 408.186
(din) 574.059
14. Dodaci u ceni energenata 64.000 0
Ukupna cena za nabavku
15. 638.059 408.186
energenata (din)
Jedinična cena toplotne
16. 6,59 3,79
energije (din/kWh)
Ukupni godišnji trošak za
16. 638.059 din 408.186 din
obezbeđivanje energije
17. 6.077 evra 3.887 evra
91
Kao bazni energet u postojećem stanju Dvorca usvojena je električna energija.
Ukupno je potrebno za zagrevanje Dvorca produkovati 46,5 kW toplotne energije i za
to je predviđena kupovina grejnih mermernih ploča sa ugrađenim električnim
grejačima ekvivalentne snage, zajedno sa materijalom za instalaciju (el. kablovi,
utikači, el. orman, osigurači i dr.).
Kao najpovoljnije rešenje za kategoriju potrošača, usvojeno je da se Dvorac svrsta u
kategoriju široke potrošnje u grupu ostale komercijalne potrošnje na niskom naponu
(0,4 kV), koji će najveći deo preuzete energije trošiti za zagrevanje i osvetljavanje
objekta. Kod navedene kategorije kupaca postoje dva tarifna stava za utrošenu
aktivnu energiju i to "viši" i "niži", koji iznose 5,794 i 1,931 din/kWh respektivno plus
PDV (porez na dodatu vrednost od 18%).
Limit u ovakvoj potrošnji se odnosi na to da se na ovaj način može povući iz
elekrične mreže najviše 43 kW, što pri najvećim hladnoćama neće biti dovoljno da se
održe unutrašnje projektne temperature. Može se predložiti nekoliko načina da se
prevaziđe takva situacija i to:
 da se prostor dodatno opremi sa nekoliko gasnih grejalica, ukupne termičke
snage do 10 kW, koje će raditi samo kada se spoljašnje temperature spuste
ispod -14,5oC,
 da se redukuje potrošnja u pojedinim prostorijama Dvorca,
 da se dozvoli temperatura u prostorikama niža za 2-3oC (što će uštedeti preko
10% produkovane energije) i dr.
U izradi ove studije usvojeno je da se 80% energije sistemu preda u toku "više" tarife,
a "20%" tokom niže tarife.
Na osnovnu cenu za utrošenu aktivnu energiju u kategoriji široke potrošnje na
niskom naponu se na mesečnom nivou dodaju i stavke kao što su: naknada za
merno mesto, obračunska snaga, reaktivna energije i nadoknada za prekoračenje
ugovorene količine energije (ukoliko se to dogodi).
Cena peleta od drveta nabavljenog po tržišnim cenama, koje prema kalkulacijama
navedenim u poglavlju 1.3. ove studije, iznose 17,8 din/kg.
Na osnovu navedene kalkulacije, početnih cena energenata (sa PDV-om i ostalim
mesečnim dodacima), stepenom korisnosti opreme za produkciju energije i dr., što je
prikazano u tabeli 28 može se videti da je u jednostavnom poređenju – teoretskom
upotreba peleta od drveta kao energenta u tehničkom smislu 1,563 puta jeftinija od
električne energije.
Navedeni odnos će se donekle smanjiti, kada se u kalkulaciju unese sve ono što
dodatno opterećuje cenu toplotne energije produkovanu u postrojenju na biomasu,
gde bi se u najkraćem moglo navesti: povećani troškovi za izgradnju postrojenja na
biomasu i cena tog kapitala, veći pogonski troškovi i dr.
Struktura investicije u izgradnju i opremanje nove kotlarnice na biomasu je prikazana
u tabeli 29.
U strukturi investicije možemo zaključiti da je iznos osnovnih sredstava predviđen na
osnovu predmera i predračuna radova datom u tabeli 17 ove studije. U strukturi
investicije je predviđen trošak izrade kompletne projektne dokumentacije i
ukalkulisan je iznos od 5% od ukupne predračunske vrednosti. Takođe je i dat
predviđen iznos obrtnih sredstava od 52.710 din imajući u vidu da subjekt već izdvaja
značajno veća sredstva za pokrivanje operativnih troškova trenutnog poslovanja.
92
Tab.29. Struktura investicije
INVESTICIJA FINANSIJSKI IZVORI
Kredit Sopstveni UKUPNO
I Osnovna sredstva 4.506.810 500.757 5.007.567
Izgradnja građevinskog objekta
1
kotlarnice 1.122.165 124.685 1.246.850
2 Kotlarnica-oprema 1.430.028 158.892 1.588.920
3 Toplovod-oprema i instalacija 1.954.617 217.180 2.171.797
II Izrada projektne dokumentacije 0 250.378 250.378
III Obrtna sredstva 0 52.710 52.710
UKUPNA VREDNOST INVESTICIJE
(I+II+III) 4.506.810 803.845 5.310.656
Takođe je predviđeno da se iz sopstvenih sredstava izdvoje iznosi za izradu

projektne dokumentacije, obrtna sredstva kao i 10% učešća u finansiranju investicije
u osnovna sredstva što je u skladu sa uslovima finansiranja fondova objašnjenih u
poglavlju 3.6.2.2.b.
3.6.2. Finansijska efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti
3.6.2.1. Obračun i dinamika prihoda i rashoda

Projekcija strukture i dinamike cene toplotne energije je prikazana u tabeli 30.
Tab. 30. Projekcija cene 1 kWh potrebne energije

Struktura proizvodnje Utrošeno energija Jedinična cena Ukupno
kWh din/kWh din
Kotao – biomasa (100%) 107.652 3,79 408.186
Ukupno: 107.652 408.186
Prosečna sezonska cena proizvedenog jednog kWh energije za grejanje objekta u

Boru površine 407 m2 iznosila bi 3,79 din/kWh.
Bilans uspeha trenutnog poslovanja je prikazan u tabeli 31.
Tab. 31. Bilans uspeha trenutnog poslovanja

Jedinica Jedinična Ukupno Struk.
ELEMENTI Količina
mere cena 2011 (%)
1 2 3 4 5 6 7
A UKUPNI PRIHODI (SALES) 1.585.265
2
Grejanje poslovnog prostora m 3.895,00 407,00 1.585.265
B DIREKTNI TROŠKOVI (COGS) 1.052.183
Materijalni troskovi(energija) din/kWh 6,59 96884,00 638.059 40,26
Troskovi energije (struja,voda) 19000,00 19.000 1,20
Troškovi opreme i instalacija 395.124 24,93
C UKUPNI TROŠKOVI (B+E+F1+G1) 1.584.989
D BRUTO DOBIT (A-B) (GROSS PROFIT) 533.082
93
1 2 3 4 5 6 7
OPŠTI I ADMINISTRATIVNI TROŠKOVI
E
(SG&A) 382.806
Troškovi bruto zarada radnik 618.000,00 0,50 309.000 19,50
Troškovi proizvodnih usluga (pogonski
troškovi) 63805,86 63.806 4,03
Nematerijalni troškovi 10.000 0,63
DOBIT IZ POSLOVANJA I
F
AMORTIZACIJA (D-E) (EBITDA) 150.276
F1 Amortizacija 150.000 9,46
G DOBIT (F-F1) 276
G1 Troškovi kamate 0 0,00
H NETO DOBIT PRE POREZA (G-G1) (EBIT) 276
Porez na dobit 0
I NETO DOBIT (NI) 276
U projektnom zadatku je bilo potrebno analizirati ekonomsku isplativost investicije

izgradnje i opremanja nove kotlarnice uz korišćenje obnovljivih izvora energije.
Trenutna analiza korišćenja sistema za zagrevanje pokazuje da su ukupni troškovi
uzeti kao osnova za izračunavanje cene koštanja grejanja postojećeg objekta od
407 m2 i iznose 3.895 din/m2. Ovi ukupni troškovi grejanja će poslužiti kao osnova
za sagledavanje stepena isplativosti nove investicije putem nabavke kotlova na
biomasu.
Da bi se mogle uporediti vrednosti troškova postojećeg sistema na električnu
energiju i biomasu pored iskazanih triškova za nabavku i ugradnju postrojanja i
opreme za produkciju toplotne energije iz biomase, to isto se učinilo i sa grejni sistem
koji bi u potpunosti koristio električnu energiju. Ukupni troškovi prema projektovanim
radovima za nabavku i montažu elektro opreme iznose 1.975.621 din sa sledećom
strukturom:
 Cena za nabavku mermernih grejnih ploča iznosi 817,621 din.
 Cena nabavke električnih kablova, utikača i dr. sa ugradnjom materijala i
postavljanjem grejnih ploča iznosi 388.000 din
 Cena nabavke i ugradnje materiala za napajanje objekta električnom energijom
snage 43 kW (elektro orman, osigurači, napojni kabel i dr.) iznosi 770.000 din.
U spescifikaciji je projektovana nabavka mermernih ploča sa ugrađenim električnim
grejačima firme "Conseko" iz Beograda sledećih karakteristika:
 Radijator VL 600 (100x40x4 cm), snage 600 kW, 7 komada
Ukupna toplotna snaga koju mogu da odaju navedena grejna tela iznosi 47,6 kW.
Regulacija rada grejnih ploča se realizuje sobnim termostatima.
U svrhu objektivnijeg proračuna u ovoj studiji ukalkulisana je petina navedene
vrednosti za nabavku opreme za zagrevanje Dvorca električnom energijom i kao
94
takva je u iznosu od 395.124 din priključena obračunu postojećih troškova grejanja
kroz iskazane troškove opreme i instalacije.
Projektovani bilans uspeha u prvoj godini realizacije investicije je prikazan u tabeli
32.
Tab. 32. Projektovani bilans uspeha u prvoj godini realizacije investicije

Jedinica Jedinična Ukupno Struk.
ELEMENTI Količina
mere cena 2012 (%)
A UKUPNI PRIHODI (SALES) 1.585.265
2
Grejanje poslovnog prostora m 3.895,00 407,00 1.585.265
B DIREKTNI TROŠKOVI (COGS) 432.186
Materijalni troskovi(energija) din/kWh 3,79 107.652,00 408.186 29,40
Troskovi energije (struja,voda) 24.000,00 24.000 1,73
C UKUPNI TROŠKOVI (B+E+F1+G1) 1.388.620
D BRUTO DOBIT (A-B) (GROSS PROFIT) 1.153.079
OPŠTI I ADMINISTRATIVNI TROŠKOVI
E
(SG&A) 608.361
Troškovi bruto zarada radnik 618.000,00 0,5 309.000 22,25
Troškovi proizvodnih usluga (pogonski
troškovi) 48.982,30 48.982 3,53
Nematerijalni troskovi 250.378 18,03
F
AMORTIZACIJA (D-E) (EBITDA) 544.719
F1 Amortizacija 190335 13,71
G DOBIT (F-F1) (EBIT) 354.384
G1 Troškovi kamate 157738 11,36
H NETO DOBIT PRE POREZA (G-G1) (EBIT) 196.645
Porez na dobit 0
I NETO DOBIT (NI) 196.645
Struktura prihoda
U strukturi prihoda u tabeli 32. uzeti su ukupni trenutni troškovi grejanja objekta sa
postojećim instalacijama na električnu energiju koji po 1 m2 iznose 3895 din, te je na
osnovu troškova novog postrojenja izračunata neto dobit u prvoj godini realizacije
projekta.
Praktično ova dobit predstavlja uštedu troškova usled realizacije nove investicije –
izgradnje i opremanja kotlarnice na biomasu.
Struktura troškova
Materijalni troškovi (proizvodnja energije) - je obračunata na osnovu tabele 30. sa
jediničnom cenom koštanja od 3,79 din/kwh.
Troškovi energije (struja i voda) - su obračunati na osnovu prosečnog stepena
utroška ovih energenata pri eksploataciji kotlova na biomasu zadatog kapaciteta a na
osnovu tehničkih proračuna eksperata.
Troškovi bruto zarada – su obračunati na osnovu angažovanja radnika sa punim pola
radnog vremena i prosečnom platom od 30.900 din mesečno. Takođe, računa se
podrška ostalih radnika oko manipulacije i dopreme biomase koji se već nalaze na
platnom spisku i koje treba optimalno rasporediti.
95
Troškovi prozvodnih usluga (pogonski troškovi). Usled korištenja kotlova na biomasu
proporcionalno se povećao utrošak struje i vode kao i troškovi proizvodnih usluga
(pogonski troškovi). Porast ovih troškova je rezultat primene tehnologije sagorevanja
biomase koji koriste opremu koja zahteva dodatne troškove i u standardnom
obračunu se računaju u iznosu od 10-15% od ukupnih troškova utrošene-
proizvedene energije. U našem slučaju oni su izračunati na nivou od 12%.
Nematerijalni troškovi – u našem slučaju predstavljaju ukalkulisani trošak predviđen
za ostale nematerijalne troškove. Takođe je u prvoj godini realizacije investicije
uračunat trošak izrade projektne dokumentacije koja je obračunata u tabeli 29.
Već u prvoj godini realizacije projekta vidi se da je poslovanje pozitivno tj.
iskazana je neto dobit od 196.645 din.
Struktura troškova amortizacije je data u tabeli 34, dok je obračun kamate dat u tabeli
36.
Projektovani bilans uspeha 2012 - 2016. godina je prikazan u tabeli 33.
Tab. 33. Projektovani bilans uspeha 2012 - 2016. godina

Godina 2012 2013 2014 2015 2016
A PRIHODI (SALES) 1.585.265 1.696.234 1.814.970 1.942.018 2.077.959
Grejanje stamb.prostora 1.585.265 1.696.234 1.814.970 1.942.018 2.077.959
DIREKTNI TROŠKOVI
B
(COGS) 432.186 436.508 440.873 445.281 449.734
Materijalni troskovi(energija) 408.186 412.268 416.390 420.554 424.760
Troskovi energije (struja, voda) 24.000 24.240 24.482 24.727 24.974
BRUTO DOBIT (A-B) (GROSS
C
PROFIT) 1.153.079 1.259.726 1.374.097 1.496.736 1.628.225
OPŠTI I ADMINISTRATIVNI
D TROŠKOVI (SG&A) 608.361 371.562 375.178 378.830 382.518
Troškovi bruto zarada 309.000 312.090 315.211 318.363 321.547
Troskovi proizv. usluga 48.982 49.472 49.967 50.467 50.971
Nematerijalni troskovi 250.378 10.000 10.000 10.000 10.000
E AMORTIZACIJA (C-D)
(EBITDA) 544.719 888.164 998.919 1.117.907 1.245.707
Amortizacija 190.335 181.277 172.729 164.660 157.040
F DOBIT 629.035 654.895 673.811 692.407 710.709
Troškovi kamata 157.738 128.323 97.878 66.368 33.755
NETO DOBIT PRE POREZA
G
(EBIT) 196.645 578.564 728.312 886.879 1.054.912
Porez na dobit 0 0 0 0 0
H NETO DOBIT (NI) 196.645 578.564 728.312 886.879 1.054.912
Struktura projektovanog bilansa uspeha

Struktura prihoda
Projektovani bilans uspeha je rađen na 5 godina u skladu sa uslovima fonda za
razvoj Srbije koji je ostvario optimizaciju svih pokazatelja ocene finansijske
efikasnosti.
96
U prvoj godini obračunati prihod tj. ukupni troškovi grejanja su uzeti te je ukalkulisano
proporcionalno povećanje troškova grejanja od 7% na godišnjem nivou što
predstavlja minimalni prosečan godišnji rast cena električne energije.
Struktura troškova
Direktni troškovi te opšti i admin. troškovi su obračunati sa proporcionalnim
povećanjem od 1% na godišnjem nivou.
U strukturi bilansa možemo videti da porez na dobit nije obračunat iz razloga što
postojeća investicija treba da smanji troškove poslovanja te nije usmerena na
ostvarenje prihoda u poslovanju.
Možemo zaključiti da je projekat rentabilan od prve godine pošto se u svakoj godini
iskazuje neto dobit.
Obračun amortizacije osnovnih sredstava je prikazan u tabeli 34.
Tabela 34. Obračun amortizacije
Red. Opis Predračunska Stopa Iznos u 2012
br. vrednost amortizacije
Termotehnička i procesna
1.
oprema 1.588.920 0,066 104.869
Građevinski objekat i
2.
kotlarnica 1.246.850 0,025 31.171
3. Toplovod 2.171.797 0,025 54.295
UKUPNO: 5.007.567 190.335
Kod obračuna troškova amortizacije za stavku br. 1, Termotehnička i procesna

oprema stopa amortizacije je uzeta od 6,6% tj. za period od 15 godina. Kod obračuna
amortizacije za građevinski objekat, kotlarnicu i toplovod je računat period od 40
godina sa prosečnom godišnjom stopom amortizacije od 2,5%.
3.6.2.2. Finansijski i ekonomski tok projekta

a) Finansijski tok - je specifičan novčani tok čija je svrha da pokaže stepen
likvidnosti preduzeća. Kao što bilans uspeha zbirno prikazuje sve prihode i sve
rashode, finansijski tok zbirno prikazuje sve prilive i sve odlive novca. U tom smislu
finansijski tok je pravi “cash flow”, tj. predstavlja tok novca u užem smislu.
Struktura izvora finasiranja
Tuđi izvori finasiranja – kredit od fonda (tabela 36)
Sopstveni izvori – obrazloženi u tabeli 29.
Struktura ukupne vrednosti investicije – sačinjavaju ukupna osnovna sredstva, obrtna
sredstva kao I troškovi izrade projektne dokumentacije (tabela 29)
Finansijski tok projekta je prikazan u tabeli 35.
Tab. 35. Finansijski tok projekta

Godina 0 2012 2013 2014 2015 2016
1 2 3 4 5 6 7 8
A PRIMICI (1+2+3+4) 5.310.656 1.585.265 1.696.234 1.814.970 1.942.018 6.272.195
1 Ukupan prihod 1.585.265 1.696.234 1.814.970 1.942.018 2.077.959
97
1 2 3 4 5 6 7 8
2 Izvori finansiranja 5.310.656
a) Tuđi izvori 4.506.810
b) Sopstveni izvori 803.845
Ostatak vrednosti
3
projekta osn.sredst. 4.141.526
Ostatak vrednosti
4
projekta obrt.sredst. 52.710
IZDACI
B
(5+6+7+8+9+10) 5.310.656 2.068.464 1.811.008 1.819.956 1.828.344 1.836.840
5 Investije 5.310.656
a) Osnovna sredstva 5.007.567
b) Obrtna sredstva 52.710 29.743 4.764 5.731 6.058 6.414
c) Proj.dokumentacija 250.378
6 Materijalni troškovi 408.186 412.268 416.390 420.554 424.760
Troškovi goriva i
7
energije 24.000 24.240 24.482 24.727 24.974
8 Bruto zarade 309.000 312.090 315.211 318.363 321.547
9 Opšti i admin.troškovi 608.361 371.562 375.178 378.830 382.518
10 Anuiteti 998.175 998.175 998.175 998.175 998.175
1.Kamate 157.738 128.323 97.878 66.368 33.755
2.Otplate 840.436 869.851 900.296 931.807 964.420
C DOBITAK (A-B) 0 -483.199 -114.774 -4.987 113.674 4.435.355
b) Plan otplate kredita

U sagledavanju trenutnih mogućnosti za finansiranje projekata vezano za investicije
koje su predmet ove studije trenutni raspoloživi fondovi na osnovu kojih su
razmatrani uslovi finansiranja su:
Fond za razvoj Srbije
Krediti za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije i
investicioni krediti – krediti se odobravaju na period otplate od 5 godina. Bor spade u
drugu grupu koja nije predmet finansiranja te ćemo primeniti uslove fonda za zaštitu
životne sredine.
Fond za zaštitu životne sredine
Krediti se odobravaju na period otplate od 7 godina sa mogućnošću grejs perioda od
jedne godine. Kamatna stopa je 3% na godišnjem nivou, sa nivoom sopstvenog
učešća od 10-30% u zavisnosti od stepena obezbeđenja kredita. Najviši iznos kredita
je 50 miliona dinara.
U tabeli 36 je prikazana obračunata kamata i period otplate na osnovu ovog
konkursa.
Od ukupne vrednosti investicije u osnovna sredstva predviđeno sopstveno učešće je
u iznosu od 10% dok će preostali iznos od 90% finansirati iz gore pomenutog fonda.
Mi smo predvideli kamatnu stopu u iznosu od 3,5% tj. za 0,5% više u odnosu na
konkurs fonda.
98
Tab. 36. Plan otplate kredita
Investicija-osnovna sredstva 5.007.567
Iznos kredita (90%) 4.506.810
Kamata (%) 3,5%
Godina 5
Broj uplata u godini 4
Red. br. Godišnja otplata Godišnja kamata Godišnji anuitet
1 840.436 157.738 998.175
2 869.851 128.323 998.175
3 900.296 97.878 998.175
4 931.807 66.368 998.175
5 964.420 33.755 998.175
Ukupno: 4.506.810 484.062 4.990.873
c) Ekonomski tok - je novčani tok projektovan tako da omogući ocenu rentabilnosti

(profitabilnosti) projekta, ali posmatrano u njegovom celokupnom životnom veku.
Ekonomski tok u svojim prilivima uključuje ukupan prihod i ostatak vrednosti
osnovnih sredstava, a ne uključuje izvore finansiranja. Oni su izostavljeni, jer je u
računu rentabiliteta upravo potrebno pokazati u kojoj meri i u kom periodu projekat
sam po sebi može da otplati ulaganja.
S druge strane, u odlivima su prisutna ukupna investiciona ulaganja. Iz ovog razloga
u okviru poslovnih rashoda nije uključena amortizacija – ukoliko bi se to učinilo,
“trošak” koji se odnosi na osnovna sredstva bi, kao što je rečeno, bio dvostruko
obračunat.
Ekonomski tok projekta je prikazan u tabeli 37.
Tab. 37. Ekonomski tok projekta

Godina 0 2012 2013 2014 2015 2016
1 2 3 4 5 6 7 8
A PRIMICI (1+2+3) 0 1.585.265 1.696.234 1.814.970 1.942.018 6.272.195
1 Ukupan prihod 0 1.585.265 1.696.234 1.814.970 1.942.018 2.077.959
Ostatak vrednosti
2
projekta osn.sredst. 4.141.526
Ostatak vrednosti
3
projekta obrt.sredst. 52.710
B IZDACI (4+5+6+7+8) 5.310.656 1.070.290 812.833 821.782 830.169 838.666
4 Investije 5.310.656
a) Osnovna sredstva 5.007.567
b) Obrtna sredstva 52.710 29.743 4.764 5.731 6.058 6.414
c) Proj.dokumentacija 250.378
5 Materijalni troškovi 408.186 412.268 416.390 420.554 424.760
Troškovi goriva i
6
energije 24.000 24.240 24.482 24.727 24.974
99
1 2 3 4 5 6 7 8
7 Bruto zarade 309.000 312.090 315.211 318.363 321.547
Opšti i admin.
8
Troškovi 608.361 371.562 375.178 378.830 382.518
C DOBITAK (A-B) -5.310.656 514.975 883.400 993.188 1.111.848 5.433.529
3.6.2.3. Ocene efikasnosti projekta

Kada se projektuje tabela ekonomskog toka i dobiju odgovarajuća salda priliva i
odliva (neto-prilivi), može se preći na neposredno vrednovanje projekta. Investicioni
projekti se u načelu ocenjuju na osnovu dva tipa ocenjivanja projekta: jedan se bazira
na statičnim pokazateljima (statička ocena), a drugi na dinamičkim pokazateljima
(dinamička ocena) efikasnosti projekta.
Statička ocena se bazira na pojedinačnim pokazateljima koji se izvode iz podataka
iz novčanih tokova (bilansa uspeha i finansijskog toka) i bilansa stanja i to u tzv.
“reprezentativnoj” godini životnog veka projekta (obično se uzima 5. godina). U
slučaju naše analize uzeli smo kao referentnu treću godinu realizacije projekta.
Broj pokazatelja koji će se koristiti je sledeći:
 Rentabilnost (profitabilnost) projekta
 Ekonomičnost projekta
 Akumulativnost projekta
Dinamička ocena - metodama dinamičke ocene projekta predviđeno je ocenjivanje

dva ključna pokazatelja uspešnosti poslovanja i to: likvidnosti i rentabilnosti
investicija.
Dobijeni rezultati će se prikazati kroz sledeće pokazatelje:
 Vreme povrata investicionih ulaganja
 Likvidnost projekta (likvidnost u pojedinim godinama perioda investiranja i u
pojedinim godinama životnog veka projekta i opšta likvidnost koja se sagledava
upoređivanjem kumulativnog priliva i odliva novca)
 Interna stopa rentabilnosti
 Neto sadašnja vrednost investicionog projekta
3.6.2.3.1 Statička ocena efikasnosti projekta

U okviru razmatranja statičke ocene efikasnosti projekta korišćene su vrednosti iz
bilansa uspeha za središnju 2014. godinu jer je projekat likvidan već posle prve
godine realizacije.
a) Rentabilnost (profitabilnost) projekta
Stopa rentabilnosti (profitabilnosti) = ( Neto dobit : Ukupan prihodi x 100 )
R = 728.312 / 1.814.970 x 100 = 40,1%
100
b) Ekonomičnost projekta
Stopa ekonomičnosti ( Ukupni prihodi : Ukupni rashodi x 100 )
E = 1.814.970 / 1.086.658 x 100 = 167%
c) Akumulativnost projekta
Stopa akumulativnosti (Neto dobit / predračunska vrednost investicije x 100)
A = 728.312 / 5.310.656 X 100 = 13,7 %
Stopa akumulativnosti je računata u odnosu na ukupnu vrednost investicije projekta.
3.6.2.3.1 Dinamička ocena efikasnosti projekta

a) Vreme povrata investicionih ulaganja
Period povraćaja investicija ukazuje na vreme koje je potrebno da se sredstva
uložena u projekat vrate Investitoru. U ovom obračunu VPI je računat na iznos
ukupne investicije (tabela 29), a i zbog toga što su neto prilivi praktično iznosi
uštede u troškovima, tako da ne postoji mogučnost unapređenja i predviđanja
rasta prihoda da bi investicija mogla biti u potpunosti tržišno ocenjena.
Obračun ovog pokazatelja je relativno jednostavan: prosto se iznos ukupnih ulaganja
u termoenergetsko postrojenje umanjuje za godišnje iznose neto-priliva iz
ekonomskog toka.
Vreme povrata investicionih ulaganja je prikazano u tabeli 38.
Tab. 38. Vreme povratka investicionih ulaganja

Godina u veku projekta Neto primici Nepokriveni deo investicije
"O" -5.310.656
2012 514.975 4.795.680
2013 883.400 3.912.280
2014 993.188 2.919.092
2015 1.111.848 1.807.244
2016 5.433.529 -3.626.285
VPI= 4,5
Vreme povrata investicionih ulaganja kod izgradnje termoenergetskog postrojenja

iznosi 4 godine i 5 meseci. Usled visokog obima investicije ovo je odličan rok za
vraćanje investicije uzimavši u obzir da je uzet ukupan iznos investicije za poređenje.
Struktura neto prihoda je optimalna i ovaj rok se može povećati ili skratiti u zavisnosti
od kolebanja na tržištu sirovina, visine investicije, kao i od efikasnosti u poslovanju,
što će se posebno analizirati u okviru dela analize osetljivosti.
b) Likvidnost projekta
Na osnovu projektovanog finansijskog toka može se zaključiti da je projekat likvidan
u periodu sagledavanja likvidnosti od 5 godina.
101
Sagledavajući po pojedinim godinama možemo zaključiti da je projekat likvidan već
od prve godine realizacije projekta. Ovo je uslovljeno relativno visokim uštedama u
troškovima ali je investicija opravdana pošto opšta likvidnost nije ugrožena.
c) Interna stopa rentabilnosti

Obračun interne stope rentabilnosti je prikazan u tabeli 39.
Tab. 39. Obračun interne stope rentabilnosti
Diskontna stopa 10,0%

Godina Neto primici Diskontna stopa Neto sadasnja vrednost
0 -5.310.656 1,00000000 -5.310.656
1 514.975 0,90909091 468.159
2 883.400 0,82644628 730.083
3 993.188 0,75131480 746.197
4 1.111.848 0,68301346 759.407
5 5.433.529 0,62092132 3.373.794
NSV: 766.985

0 -5.310.656 1,00000000 -5.310.656
1 514.975 0,86956522 447.805
2 883.400 0,75614367 667.977
3 993.188 0,65751623 653.037
4 1.111.848 0,57175325 635.703
5 5.433.529 0,49717674 2.701.424
NSV: -204.709
ISR= 13,90
Interna stopa rentabilnosti se određuje kao:
10 + [766.985 x (15- 10) : (766.985 +204.709)]= 13,90%
Kako je dobijeni iznos ISR = 13,90% veći od ponderisane vrednosti diskontne stope
koja odgovara uslovima finansiranja projekta (3%) i po ovoj metodi projekat je
prihvatljiv za realizaciju.
d) Neto sadašnja vrednost investicionog projekta

Metod diskontovanog novčanog toka (DNT), vrednosti predstavljaju zbir sadašnjih
vrednosti budućih novčanih tokova koje generiše preduzeće. Naime, potrebno je
utvrditi buduće vrednosti novčanih tokova koje se potom diskontuju određenom
diskontnom stopom koja odražava stepen rizičnosti posla u cilju utvrđivanja njihovih
sadašnjih vrednosti.
102
Obračun relativne neto sadašnje vrednosti investicionog projekta je prikazan u tabeli
40.
Tab. 40. Obračun relativne neto sadašnje vrednosti projekta

0 -5.310.656 1,00000000 -5.310.656
1 514.975 0,90909091 468.159
2 883.400 0,82644628 730.083
3 993.188 0,75131480 746.197
4 1.111.848 0,68301346 759.407
5 5.433.529 0,62092132 3.373.794
3.626.285 NSV: 766.985
RNSV= 14,4
Relativna neto sadašnja vrednost se određuje kao:
RNSV= 766.985 / 5.310.656 X 100 = 14,4%
3.6.2.4. Analiza osetljivosti i rizika investiranja
3.6.2.4.1. Statička analiza osetljivosti

Svodi se na analizu prelomne tačke rentabilnosti, tj. na određivanje statičnih tačaka u
poslovanju investitora na kojima, zbog promene vrednosti određenih varijabli, dolazi
do promene rezultata iz pozitivnog u negativni i obrnuto.
Varijable koje se najčešće posmatraju su sledeće: (I) minimalno isplativi stepen
iskorišćenosti kapaciteta; (II) minimalno isplativi obim.
a) Minimalni stepen korišćenja kapaciteta

Ovaj indikator određuje prelomnu tačku u korišćenju proizvodnih kapaciteta, tj.
određuje najniži nivo njihovog korišćenja na kojoj se projekat još uvek nalazi u zoni
profita.
Ovaj indikator se izračunava prema sledećoj formuli:
Stepen korišćenja kapaciteta (u %) = Ukupni fiksni troškovi / Ukupni prihod -

varijabilni troškovi proizvodnje
Stepen korištenja kapaciteta = 47,0 % uzevši u obzir 2014. godinu

Donja tačka rentabilnosti projekta je prikazana u tabeli 41.
Iz navedene analize rentabilnosti u tabeli 41 može se konstatovati da je projekat
izgradnje termoenergetskog postrojenja rentabilan, mogućnost pada troškova, tj.
cene grejanja po 1 m2 uz ostvarivanje pozitivnog rezultata se kreće od 17,1%, pa do
64,8% u godini pune realizacije projekta.
103
Tab. 41. Donja tačka rentabilnosti projekta
Godina 2012 2013 2014 2015 2016
1 Ukupan prihod 1.585.265 1.696.234 1.814.970 1.942.018 2.077.959
2 Varijabilni troškovi 432.186 436.508 440.873 445.281 449.734
3 Fiksni troškovi 956.434 681.162 645.785 609.858 573.313
Marginalni rezultat
4
(UP-VT) 1.153.079 1.259.726 1.374.097 1.496.736 1.628.225
Prelomna tačka
5
rentabilnosti FT/UP-VT 1.314.915 917.192 852.982 791.291 731.668
Fiksni / marginalni rez. 82,9% 54,1% 47,0% 40,7% 35,2%
3.6.2.4.2. Dinamička analiza osetljivosti

Podrazumeva analizu kojom se utvrđuje način i pravac promena dinamičkih
pokazatelja isplativosti investicije pri promeni izabranih varijabli.
Varijable čije se promene najčešće analiziraju su:
 Troškovi inputa - analiziraju se promene do kojih dolazi kao posledica
promene cena inputa;
 Investiciona ulaganja - analiziraju se promene do kojih dolazi kao posledica
promene cena gradnje objekata, opreme i ostalih osnovnih sredstava;
Tab. 42. Dinamička analiza osetljivosti

Vrednost parametara % promene VPI SP ISR RNSV
Scenario promene
vrednosti inputa
Cena energije (cena peleta) -10,00 4,4 44,0% 14,8 17,8
Cena energije (cena peleta) +10,00 4,6 38,0% 13,1 11,1
Scenario promene
Investicionih ulaganja
PVI -10,00 4,3 41,0% 15,3 19,9
Bespovratna sredstva: kredit 30 - 70 4,0 41,0% 21,7 59,6
Bespovratna sredstva: kredit 50 - 50 3,1 43,0% 26,8 116,5
Najbolji scenario
PVI -10,00 3,0 43,0% 27,6 125,6
Bespovratna sredstva: kredit 50 - 50
PVI – Predračunska vrednost investicije, VPI – Vreme povraćaja investicije, SP –

stopa profitabilnosti, ISR – interna stopa rentabilnosti, RNSV – relativna neto
sadašnja vrednost
Iz rezultata realizovane analize može se konstatovati sledeće:
Scenario promene vrednosti inputa
 Mnogo je manji stepen osetljivosti na variranje cena peleta što utiče pozitivno
na rentabilnost i vreme povraćaja investicije. Ukoliko se nabavlja pelet od
104
lokalnih preduzeća sa predugovorenom proizvodnjom očekuje se stagnacija u
cenama peleta za razliku od trenutnih povećanja cena lož ulja.
Scenario promene investicionih ulaganja
 Veoma veliki je stepen osetljivosti – smanjuje se VPI, povećava ISR i RNSV
ukoliko se racionalizuju investiciona ulaganja. Za očekivati je kada se bude
radio glavni projekat da će predračunske vrednosti investicija biti niže kod
raspisivanja tendera za nabavku I izgradnju osnovnih sredstava u proseku od 5-
15%.
 Ukoliko bi se investicija finansirala 90% a čak I svih 100% iz pozajmljenih
sredstava to bi moglo biti od komercijalnih banaka pošto je ISR veoma visoka
dok je stepen profitabilnosti i dalje visok i investicija rentabilna, pogotovo ukoliko
bi se deo sredstava obezbedio bespovratno.
 Treba koristiti mogućnosti korištenja razvojnih fondova.
Najbolji scenario
 Treba težiti racionalizaciji investicionog ulaganja kao i korišćenju razvojnih
fondova u narednom periodu iz III komponente IPA programa predpristupne
pomoći.
 Za očekivati je kada se bude radio glavni projekat da će predračunske vrednosti
investicija biti niže kod raspisivanja tendera za nabavku i izgradnju osnovnih
sredstava.
3.6.2.4.3. Analiza potencijalnih rizika

U tabeli 43 prikazana je analiza potencijalnih rizika kod izgradnje termoenergetskog
postrojenja, tj. vrste rizika i neophodnim preventivnim merama.
Tab. 43. Analiza potencijalnih rizika

Red. NE /
Vrsta rizika Preventivna mera
br. DA
Održavanje stabilnih cena toplotne energije.
Smanjenje tražnje za
1. NE Supstitucijom kotlova se može uticati na
uslugom
smanjenje cena toplotne energije
Neredovnost u snabdevanju
2. sirovinama /rezervnim NE Stabilni ugovori o snabdevanju biomasom
delovima
Neodgovarajući kvalitet
3. NE Stabilni ugovori o snabdevanju biomasom
sirovina/rezervnih delova
Fluktuacije kvalitetne radne Dodatna obuka radnika u kotlovskim
4. NE
snage postrojenjima
Promenu deviznog kursa u Stabilno izvori finansiranja i smanjenje
5. DA
zemlji zavisnosti od korišćenja lož ulja
Promenu nabavnih cena
6. komponenti planirane DA Stabilni ugovori o snabdevanju biomasom
sirovine
Treba dodatno uskladiti projekat budućim
9. Promenu propisa na tržištu DA uslovima i propisima EU u narednih 5-10
godina
105
3.6.2.5. Analiza izvora finansiranja, finansijskih obaveza i dinamike
U projektovanoj investiciji predviđeno je korišćenje kreditnih sredstava u iznosu od
90% investicije u osnovna sredstva. Preostali deo od 10% će se obezbediti ili iz
sopstvenog učešća ili iz drugih izvora. Predviđeno je uzimanje veoma povoljnih
kredita iz domaćih izvora (Fond za zaštitu životne sredine, Fond za razvoj Srbije,itd.).
Za preostali deo sredstava učešća treba se obratiti fondovima Republike, kao i
ozbiljno računati na predpristupne fondove EU za unapređenje energetske
efikasnosti.
3.6.3. Ekonomska ocena projekta

Sagledavajući središnju treću godinu realizacije projekta, osnovne konstatacije
ekonomske ocene opravdanosti realizacije termotehničkog postrojenja za zagrevanje
objekata javne namene u Opštini Bor se mogu izložiti u sledećem:
 Projekat je likvidan posle prve godine veka projekta,
 Projekat podrazumeva sopstveno učešće od samo 10% vrednosti investicije;
 Projekat je ekonomičan (167% ) i akumulativan (13,7% );
 Projekat je profitabilan (40,1%) u svim godinama realizacije;
 Povrat sredstava je 4 godine i 5 meseci;
 Projekat je nisko rizičan i
 Društvena opravdanost neosporna – angažuje se biomasa sa opštinskih
površina i smanjuje zavisnost od isporuke električne energije.
3.6.4. Zbirna ekonomska ocena opravdanosti investicije

Na osnovu predložene tehnologije, analize ekonomskih parametara te finansijske
analize možemo zaključiti sledeće:
 Studija je pokazala opravdanost investicije u instalaciju kotlova na biomasu u
pogledu grejanja objekta javne namene u Opštini Bor,
 Ekonomski pokazatelji opravdavaju korištenje biomase u regionu Opštine Bor
što samim tim utiče na povećanje prihoda korisnika,
 Dugoročno gledano isključuje se zavisnost od korištenja električne energije čija
cena konstantno raste što utiče na rentabilnost poslovanja,
 Povećava se sigurnost snabdevanja, smanjuje rizik od povećanja cena grejanja
za krajnjeg korisnika, kao i dugoročno smanjenje troškova grejanja i
 Visoka društvena opravdanost projekta usled korišćenja biomase od regionalnih
proizvođača uz povećanje prihoda tih domaćinstava.
 Najnepovoljnija opcija – predstavlja scenario uzimanja kredita od fonda za
razvoj u iznosu od 90% i skoka cene energije-peleta za 10% (tabela 42), ali i u
ovoj opciji svi rezultati su pozitivni, stopa profitabilnosti je 38%, interna stopa
rentabilnosti je 13,1% s tim što je vreme povraćaja investicije od 4,6 godina
najduže. I u ovoj opciji postoji realna mogućnost uzimanja i komercijalnih kredita
od banaka.
 Optimalna opcija – predstavlja scenario obezbeđenja bezpovratnih sredstava
za sprovođenje investicije od 30% i uzimanje kredita u iznosu od 70% (tabela
42), mogućnost uzimanja kredita od komercijalnih banaka, te su u ovoj opciji
106
rezultati takođe veoma pozitivni ali je vreme povraćaja investicije 4 godine a
posle tog perioda cena koštanja grejanja po 1 m2 se smanjuje za čak 59-60%
(tabela 41) a isto toliko i ukupni troškovi grejanja. Trebalo bi svakako u
narednom periodu sprovesti ovu opciju u delo i drastično smanjiti troškove
grejanja i obezbediti korisnicima mnogo povoljnije uslove.
 Najbolja opcija – predstavlja scenario obezbeđenja bezpovratnih sredstava za
sporvođenje investicije od 50% i uzimanje kredita od fonda za razvoj a čak i od
komercijalnih banaka u iznosu od 50% (tabela 42) pošto je interna stopa
rentabilnosti u ovoj opciji čak 27,6% uz smanjenje troškova investicije od 10%,
te je u ovoj opciji vreme povraćaja investicije 3 godine a posle tog perioda cena
koštanja grejanja po 1 m2 se može smanjiti za 53% (tabela 41).
107
3.7. Zaključci
Opština Bor raspolaže sa 31.758 ha šuma i svrstava se u šumska područja, dok
zasejane površine pod ratarskim kulturama zauzimaju površinu od oko 3.940 ha.
U proseku na obradivim površinama u Opštini Bor sa kukuruzom zasejano 1.736 ha,
pšenicom 1.574 ha, ječmom 357 ha i ovsom 189 ha. Ostale kulture zastupljene su na
manje od 100 ha.
Procenjuje se da se sa navedenih poljoprivrednih površina može dobiti ukupna
količina upotrebljive biomase od ratarstva od 12.130 t godišnje, koja kada bi se
pretvorila u energiju dobilo bi se 167.056.705 MJ toplotne energije.
Najvažniji kriterijumi pri odabiru objekta javne namene koji će se grejati toplotnom
energijom dobijenom sagorevanjem biomase su sledeći i to:
 da su u pitanju objekti javne namene od značaja za lokalnu samoupravu,
 da se radi o jednom ili više objekata, koji imaju potrebe za većom količinom
toplotne energije,
 da su objekti na lokaciji koja se ne prepliće sa postojećim cevnim sistemom
gradskih centralnih grejanja, tj. da su na lokacijama do kojih mreža gradskog
centralnog grejanja neće u doglednom vremenu doći,
 da na izabranim lokacijama ima dovoljno prostora za izgradnju kotlarnice i
manjeg međuskladišta biomase, što podrazumeva fizičku odvojenost od
postojećih objekata (pre svega zbog higijenskih i protivpožarnih zahteva),
 da je lokacija za izgradnju objekta u blizini postojećih kotlarnica na gas ili na
tečno gorivo, tako da sistemi kotlovskih postrojenja mogu da rade u spregnutom
radu, tj. da koriste zajedničke kolektore,
 da objekti imaju zadovoljavajuću unutrašnju cevnu mrežu grejnih instalacija ili
da nema nikakvu instalaciju tako da može da se projektuje i izradi unutrašnja
grejna instalacija adekvatnih tehničkih karakteristika,
 da je poznat vlasnik prostora na kojem se planira kotlarnica i međuskladište,
 da cevna instalacija između nekoliko izabranih objekata ne bude suviše duga i
složena za izgradnju,
 da postoje adekvatni pristupni putevi do objekta međuskladišta za donošenje
biomase na sagorevanje i drugo.
Uvažavajući postavljene kriterijume i na osnovu sagledane situacije objekata
navedenih javnih službi i ustanova u opštini Bor, kao i na osnovu predloga
opštinskog rukovodstva, a u saglasnosti sa predstavnikom UNDP Srbija, odlučeno je
da se grejanje sa sistemom na biomasu predvidi u jednom objektu javne namene na
lokaciji u Brestovačkoj Banji, koja je udaljena od grada Bora manje od 10 km i to u:
 Dvorcu kralja Aleksandra Karađorđevića
Uvažavajući potencijale regiona i tradiciju u korišćenju pojedinih vrsta biomase, tj.
tržišnu ponudu, usvojeno je da se u opštini Bor za dobijanje toplotne energije za
zagrevanje izabranog objekta javne namene koriste pelete od drveta (mogu i od
biomase iz poljoprivredne proizvodnje), kojeg na tržištu Srbije ima u dovoljnim
količinama.
Cena peleta od drveta iznosi 17,8 din/kg.
108
Grejna površina izabranog objekta javne namene u Boru, tj. u dvorcu kralja
Aleksandra Karađorđevića iznosi 407 m2, a toplotni gubici su 46,49 kW.
Ukupni toplotni gubici izabranih objekata uz 10% usvojenih toplotnih gubitaka u
kotlarnici i cevne grejne instalacije iznose 53,46 kW.
Polazeći od odabranih vrsta i formi biomase koje će se sagorevati, prostornih
ograničenja, ekoloških i zakonskih normi i standarda za opštinu Bor odabrano je
termoenergetsko postrojenje kod kojeg se sagorevaju peleti od drveta ili biomase
nastale kao ostatak poljoprivredne proizvodnje na nepokretnoj rešeci, koji će se
nabavljati po tržišnoj vrednosti.
Navedena tehnologija ima nekoliko značajnih pogodnosti koje bi se u najkraćem
mogle predstaviti u tome što se:
 sagoreva gorivo (peleti od drveta) kojeg ima dovoljno na tržištu Srbije i koje se
može kupovati sukcesivno, tj. prema potrebi, zbog čega nije potrebno jednom u
godini kupiti ukupnu potrebnu količinu goriva,
 sagorevanje peleta od drveta može u potpunosti automatizovati, uz potpunu
mehanizovanost procesa manipulacije peletama,
 emisija štetnih gasova u okolinu može održavati u dozvoljenim granicama, što
je veoma važno, zbog lokacije na kojoj će kotlovsko postrojenje biti postavljeno,
 postrojenje koje sagoreva pelete od drveta može kontinualno menjati režim
rada u veoma širokim granicama,
 pri radu postrojenja na pelet od drveta ne ispoljavaju problemi topljivosti pepela
kao kod sagorevanja biomase iz poljoprivredne proizvodnje.
Negativna strana izabrane tehnologije se ogleda u skupljem postrojenju za
sagorevanje, što se može opravdati težnjom da se u što većoj meri smanji emisija
štetnih gasova iz termoenergetskog postrojenja, kao i da se proces sagorevanja u
što većoj meri automatizuje.
Definisano je da termoenergetsko postrojenje za zagrevanje izabranog objekta u
Boru, lokacija: Brestovačka banja, treba da radi kao kombinovano postrojenje na
pelet od drveta i električnu energiju (koje će se uključivati u prelaznim periodima i u
slučaju kvara kotla na biomasu), pri čemu mora da zadovolji sledeće osnovne
tehničke, ekonomske i ekološke zahteve:
 Da produkuje traženu količinu energije (70-90 kW). Navedeni raspon snage
kotla se uzeo kao sigurnost usled nepoznanice o kvalitetu peleta.
 Da se u njemu mogu sagorevati peleti od drveta.
 Da se u radu postrojenja obezbedi visoka ekonomičnost, odnosno konkurentna
cena proizvodnje toplotne energije u odnosu na proizvodnju gde je osnovno
gorivo samo električna energija.
 Da u radu postrojenja, zagađenje okoline bude saglasno domaćim i evropskim
normama.
 Da se obezbedi visoka pouzdanost i raspoloživost postrojenja u svim radnim
režimima.
 Da se obezbedi savremeni nivo upravljanja i kontrole rada.
 Da se omogući savremeni nivo održavanja postrojenja uz minimalne troškove.
 Da se pri manipulaciji peletama za sagorevanje održavaju zadovoljavajući
higijenski uslovi.
109
Korišćenjem peleta i briketa od biomase povećava se masa biogoriva u jedinici
zapremine (gustina biogoriva), smanjuju se troškovi transporta, skladištenja i
manipulacije, biološki procesi degradacije biomase su znatno usporeni, ložišna
postrojenja su manja i samim tim jeftinija, povećava se efikasnost u procesu
sagorevanja, smanjuje se produkcija štetnih gasova u atmosferu i dr.
Očekuje se da će energetska efikasnost postrojenja za sagorevanje peleta od drveta
iznositi 88%.
Kotao će raditi u režimu 90/70oC, a veza sa objektom će se realizovati bešavnim
predizolovanim cevima nazivnog prečnika DN 50.
Za pripremu sanitarne vode, u novoj kotlarnici, predviđen je samostojeći toplovodni
bojler izrađen od nerđajućeg materijala, čija zapremina iznosi V=120 l, koji se
postavlja u zgradi dvorca.
Troškovi za izgradnju termoenergetskog postrojenja za zagrevanje objekta javne
namene u opštini Bor, lokacija: Brestovačka banja iznose 5.007.567 din. Cena
pojedinih segmenata postrojenja iznosi:
 Termotehnička i procesna oprema 1.490.776 din,
 Izgradnja građevinskog objekta kotlarnice 1.246.850 din,
 Toplovod 822.434 din,
 Podstanica u objektu dvora 92.427 din i
 Unutrašnje grejne instalacije 1.349.567 din.
Jedinične cene investicije iznose:
 U odnosu na instalisanu snagu: 93.669,4 din/kW.
 U odnosu na grejnu površinu: 2.304,5 din/m2.
Maksimalna deklarisana časovna potrošnja biomase u kotlovskom postrojenju iznosi
16,9 kg/h.
Sezonska potrošnja biomase kao goriva je promenljiva i najviše zavisi od spoljašnjih,
tj. eksploatacionih uslova tokom grejnog perioda. Prema ukupnim toplotnim
gubucima izabranog objekta javne namene u Boru neophodno je obezbediti 22.931
kg/god biomase (usvojeno je peleta od drveta).
Sa prosečnom nasipnom gustinom od 630 kg/m3, navedena masa peleta za rad
postrojenja tokom celog grejnog perioda bi zauzela zapreminu od 29,7 m3, što bi se
moglo smestiti u skladište dimenzija: 3x5x2 m. Pošto se planira nabavka peleta
prema potrebama navedeno skladište se neće graditi, već će se pelet skladištiti u
metalnom binu pored postrojenja.
Transport bala biomase do kotlarnice, koncipiran je tako da se peleti prevoze
kamionskim jednoosovinskim prikolicama sa zadnjim istovarom sanduka, što
podrazumeva jedan transportni ciklus za maksimalni radni režim postrojenja
transportni ciklus svake dve nedelje.
Ekonomska ocena projekta

Sagledavajući središnju treću godinu realizacije projekta, osnovne konstatacije
ekonomske ocene opravdanosti realizacije termotehničkog postrojenja za zagrevanje
objekata javne namene u Opštini Bor se mogu izložiti u sledećem:
 Projekat je likvidan posle prve godine veka projekta,
110
 Projekat podrazumeva sopstveno učešće od samo 10% vrednosti investicije;
 Projekat je ekonomičan (167% ) i akumulativan (13,7% );
 Projekat je profitabilan (40,1%) u svim godinama realizacije;
 Povrat sredstava je 4 godine i 5 meseci;
 Projekat je nisko rizičan i
 Društvena opravdanost neosporna – angažuje se biomasa sa opštinskih
površina i smanjuje zavisnost od isporuke električne energije.
Zbirna ekonomska ocena opravdanosti investicije

Na osnovu predložene tehnologije, analize ekonomskih parametara te finansijske
analize možemo zaključiti sledeće:
 Studija je pokazala opravdanost investicije u instalaciju kotlova na biomasu u
pogledu grejanja objekta javne namene u Opštini Bor,
 Ekonomski pokazatelji opravdavaju korištenje biomase u regionu Opštine Bor
što samim tim utiče na povećanje prihoda korisnika,
 Dugoročno gledano isključuje se zavisnost od korištenja električne energije čija
cena konstantno raste što utiče na rentabilnost poslovanja,
 Povećava se sigurnost snabdevanja, smanjuje rizik od povećanja cena grejanja
za krajnjeg korisnika, kao i dugoročno smanjenje troškova grejanja i
 Visoka društvena opravdanost projekta usled korišćenja biomase od regionalnih
proizvođača uz povećanje prihoda tih domaćinstava.
 Najnepovoljnija opcija – predstavlja scenario uzimanja kredita od fonda za
razvoj u iznosu od 90% i skoka cene energije-peleta za 10% (tabela 42), ali i u
ovoj opciji svi rezultati su pozitivni, stopa profitabilnosti je 38%, interna stopa
rentabilnosti je 13,1% s tim što je vreme povraćaja investicije od 4,6 godina
najduže. I u ovoj opciji postoji realna mogućnost uzimanja i komercijalnih kredita
od banaka.
 Optimalna opcija – predstavlja scenario obezbeđenja bezpovratnih sredstava
za sprovođenje investicije od 30% i uzimanje kredita u iznosu od 70% (tabela
42), mogućnost uzimanja kredita od komercijalnih banaka, te su u ovoj opciji
rezultati takođe veoma pozitivni ali je vreme povraćaja investicije 4 godine a
posle tog perioda cena koštanja grejanja po 1 m2 se smanjuje za čak 59-60%
(tabela 41) a isto toliko i ukupni troškovi grejanja. Trebalo bi svakako u
narednom periodu sprovesti ovu opciju u delo i drastično smanjiti troškove
grejanja i obezbediti korisnicima mnogo povoljnije uslove.
 Najbolja opcija – predstavlja scenario obezbeđenja bezpovratnih sredstava za
sporvođenje investicije od 50% i uzimanje kredita od fonda za razvoj a čak i od
komercijalnih banaka u iznosu od 50% (tabela 42) pošto je interna stopa
rentabilnosti u ovoj opciji čak 27,6% uz smanjenje troškova investicije od 10%,
te je u ovoj opciji vreme povraćaja investicije 3 godine a posle tog perioda cena
koštanja grejanja po 1 m2 se može smanjiti za 53% (tabela 41).
111
3.8. Korišćena literatura
[1] Bogdanović, Darinka: “Biološko ratarenje – stvarnost ili utopija”, Zbornik radova,
16, XXIV Seminar Agronoma, Pula, 1989.
[2] Brkić, M, Janić, T.: Mogućnosti korišćenja biomase u poljoprivredi, Zbornik
radova sa II savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i
šumarstva“, Regionalna privredna komora, Sombor, »Dacom«, Apatin, 1998, s.
5-9.
[3] Brkić, M, Janić, T, Somer, D.: Termotehnika u poljoproivredi, II – deo: Procesna
tehnika i energetika, udžbenik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. s. 323.
[4] Brkić, M, Tešić, M, Radojević, V, Potkonjak, V, Janić, T, Mehandžić, R, Dakić,
D, Mesarović, M, Radojević, Vuk, Tehno-ekonomska karakterizacija, tipizacija i
izbor kapaciteta i postrojenja za korišćenje biomase u sušarama i proizvodnim
pognima ZZ “Bag-Deko“ u Bačkom Gradištu, studija, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad, 2007, s. 151.
[5] Brkić, M, Janić, T.: Briketiranje i peletiranje biomase, monografija, Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad, 2009., s. 277.
[6] Brkić, M, Janić, T: Nova procena vrsta i količina biomasa Vojvodine za
proizvodnju energije , časopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“, JNDPT,
Novi Sad, 36(2010)2, s. 178-188.
[7] Brkić, M, Janić, T, Pejanović, R, Zekić, V: Studija: Sistem za toplovodno
grejanje naselja Petrovaradin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010, s. 420.
[8] Burk H., Hentschel A., 2000: Brennkegel-Rostfeuerung fur Gebrauchtholz. In:
Proceedings of the VDI Seminar "Stand der Feuerungstechnik fur Holz,
Gebrauchtholz und Biomasse", January 27-28, 2000, Salzburg, VDI
Bildungswerk (ed.), Diisseldorf, Germany
[9] Dakić, D, Grubor, B, Ilić, M, Oka, S: Mogućnosti sagorevanja oklaska kukuruza
u ložištima sa fluidiziranim slojem, časopis: “Revija agronomska saznanja”,
VDPT, Novi Sad, IV(1994)2, s. 29-33.
[10] Dakić, D., i dr., Preliminarna ispitivanja sagorevanja balirane biomase iz
poljoprivredne proizvodnje na eksperimentalno-demostracionom postrojenju,
Izveštaj NIV-ITE-318, Beograd-Vinča, 2006.
[11] Fischer Guntamatic: company brochure, Guntamatik Heiztechnik GmbH (ed.),
Peuerbach, Austria, 2000
[12] Froling, 2002: company brochure, FHGTurbo 3000, Froling Heizkessel- und
Behalterbau GmbH (ed.), Grieskirchen, Austria
[13] Gulič, M, Brkić, Lj, Perunović, P: Parni kotlovi, Mašinski fakultet, Beograd, 1983,
s. 510.
[14] Hartmann., Reisinger, K., Thuneke, K., Höldrich, A, i P, Roßmann: Handbuch
Bioenergie – Kleinanlagen. Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe, Gülyow,
2003.
[15] Ilić, M. i dr., Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije
za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji, Studija Nacionalnog
Programa Energetske Efikasnosti, NPEE 611-113A, Beograd 2003.
112
[16] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Biomasa – energetski resurs za
buducnost, časopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“, JNDPT, Novi Sad,
36(2010) 2, s. 167-177.
[17] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Gazdovanje energijom u poljoprivrednim
preduzećima i gazdinstvima, časopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“,
JNDPT, Novi Sad, 35(2009)1-2, s. 127-133.
[18] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N, Drobnjak, Ž: Upravljanje sagorevanjem
balirane biomase u toplovodnim kotlovskim postrojenjima, časopis: “Revija
agronomska saznanja“, JNDPT, Novi Sad, 18(2008)5, s. 29-32.
[19] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Projektovanje, izgradnja i eksploatacija
kotlarnica sa kotlovima na baliranu biomasu, časopis: “Revija agronomska
saznanja“, JNDPT, Novi Sad, 17(2007)5, s. 9-12.
[20] Janić, T, Brkić, M, Igić, S, Dedović, N: Termoenergetski sistemi sa biomasom
kao gorivom, časopis: “Savremena poljoprivredna tehnika“, JNDPT, Novi Sad,
34(2008)3-4, s. 212-220.
[21] Janić, T, Brkić, M, Nedić, D: Višenamensko kotlovsko postrojenje, Zbornik
radova sa 36. Međunarodnog kongresa o KGH, SMEITS, Beograd, 2005, s.
336-342.
[22] Janić, T.: Kinetika sagorevanja balirane pšenične slame, doktorska disertacija,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, s. 119.
[23] Janić, T, Brkić, M, Milenković, B, Janjatović, Z: Studija: Mogućnost uvođenja
postrojenja na biomasu za proizvodnju toplotne energije kao i kombinovane
proizvodnje toplotne i električne energije na lokaciji JT Toplana Kikinda –
kotlarnica Mikronaselje, Novi Sad, 2011, s. 220.
[24] Journal: Straw for Energy Production, Technology – Enviroment, Economy, The
Centre for Biomass Technology, Second Edicion, 1998. www.sh.dk/~cbt.
[25] Kastori, R. i saradnici: “Ekološki aspekti primene žetvenih ostataka kao
alternativnog goriva”, Zbornik radova: Biomasa, bioenergetska reprodukcija u
poljoprivredi, IP ''Mladost'', Ekološki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995.
[26] Kastori, R.: “Uticaj organske materije zemljišta na fiziološke procese biljaka”,
Zbornik III naučnog kolokvijuma “Quo vadis pedologija”, Padinska Skela, 1990.
[27] Katić, Z: Energetska valjanost poljoprivredne proizvodnje i njena zavisnost sa
granicama energetskog obračuna, Zbornik radova: "Aktualni problemi
mehanizacije poljoprivrede", Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb, 1982.
[28] Kraus, U., Test results from pilot plants for firing wood and straw in the Federal
Republic of Germany, Energy from biomass, 3rd E.C. Conference Energy from
Biomass, Edited by W. Palz, J. Coombs, D.O.Hall, Elsevier Applied Science
Publishers, London, 2006, pp.799-803.
[29] Krupernikov, M.: “Počvovedenie”, Mir, Moskva, 1982.
[30] Martinov, M: Toplotna moć slame žita uzgajanih na području SAP Vojvodine,
časopis: "Savremena poljoprivredna tehnika", VDPT, Novi Sad, 6(1980)3, s. 95
– 101.
[31] Nemački standard za definisanje kvaliteta bala slame, DIN 511731
[32] Marutzky R., Seeger K., 1999: Energie aus Holz und anderer Biomasse, ISBN
3-87181-347-8, DRW-Verlag Weinbrenner (ed.), Leinfelden-Echtlingen,
Germany
[33] Mawera, 1996: company brochure, MAWERA Holzfeuerungsanlagen
GmbH&CoKG (ed.), Hard/Bodensee, Austria
113
[34] Metodologije za izradu poslovnih planova, osnovna uputstva, urađeni primeri,
Izvršno veće AP Vojvodine, Novi Sad, decembar 2003. Godine,
[35] Obernberger I., 1996: Decentralized Biomass Combustion - State-of-the-Art and
Future Development (keynote lecture at the 9th European Biomass Conference
in Copenhagen), Biomass and Bioenergy, Vol. 14, No.1, pp. 33-56 (1998)
[36] Obernberger I. 1997a. Nutzung fester Biomasse in Verbrennungsanlagen unter
besonderer Berücksichtigung des Verhaltens aschenbildender Elemente.
Schriftenreihe Thermische Biomassenutzung, Institut für Ressourcenschonende
und Nachhaltige Systeme, Technische Universität Graz, Graz.
[37] Obernberger I. 1997b. Aschen aus Biomassefeuerungen – Zusammensetzung
und Verwertung. In: VDI Bericht 1319, „Thermische Biomassenutzung – Technik
und Realisierung“. VDI Verlag GmbH, Düsseldorf.
[38] Obernberger I., Dahl J., 2003: Combustion of solid biomass fuels - a review.
Institute for Resource Efficient and Sustainable Systems, Graz University of
Technology, Austria
[39] Oka, S., Korišćenje otpadne biomase u energetske svrhe, Program razvoja
tehnologija i uslovi za njegovu realizaciju, Profesional Advancement Series
“Sagorevanje biomase u energetske svrhe”, Ed. N. Ninić, S. Oka,
Jugoslovensko društvo termičara, Naučna knjiga, Beograd 1992, str.9-19.
[40] Perunović, P., Pešenjanski, I., Timotić, U.: Biomasa kao gorivo. Savremena
poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 9 (1983), 1 – 2, s.9 – 13.
[41] Perunović, P., Pešenjanski, I., Timotić, U.: Istraživanje procesa sagorevanja
poljoprivrednih otpadaka u vertikalnom sloju, FTN, Novi Sad, 1985, s. 83.
[42] Podaci JP „Toplana“ Bor za period 2010 do 2011. godina.
[43] Potkonjak V, Brkić, M, Zoranović, M, Janić, T.: Baliranje i skladištenje
kukuruzovine sa prirodnim i veštačkim dosušivanjem, Zbornik radova sa II
savetovanja: “Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva“,
Regionalna privredna komora, Sombor, “Dacomv, Apatin, 1998, s. 11-18.
[44] Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka, “Sl.glasnik RS”, br. 30/1997.
[45] Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za
uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka, “Sl. glasnik RS”, br.
54/1992.
[46] Pravilnik o sadržini, obimu i načinu izrade prethodne studije opravdanosti i
studije opravdanosti za izgradnju objekata, "Sl. glasnik RS", br. 80/2005.P
[47] Preveden, Z.: Alternativno gorivo i poljoprivredni otpaci, Zbornik
radova:"Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede", Jugoslovensko društvo
za poljoprivrednu tehniku, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb - Šibenik,
1980, s. 579-591.
[48] Projektni biro, Beograd. Mašinsko-tehnološki projekt izvedenog stanja postojeće
kotlarnice TO „Kikinda“ u Kikindi, 1993.
[49] Repić, B i dr., Eksperimentalno-demostraciono postrojenje za sagorevanje
balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje, Izveštaj NIV-ITE-317, Beograd-
Vinča, 2006.
[50] Standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama škodljivih gasova, para i
aerosola u atmosferi radnih i pomoćnih prostorija, SRPS Z.BO 001. 1991.
114
[51] Tešić, M, Martinov, M, Veselinov, B, Topalov, S, Ličen, H, Simić, L, Horti, J:
Mogućnosti mehanizovanog ubiranja, transporta i manipulacije sporednih
proizvoda ratarstva, studija, Mašinski fakultet, Novi Sad, 1983, s.330.
[52] Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (GVE),
“Sl. glasnik R.Srbije”, br. 71/2010
[53] Weissinger A., Obernberger I., 1999: NOx Reduction by Primary Measures on a
Travelling- Grate Furnace for Biomass Fuels and Waste Wood. In: Proceedings
of the 4th Biomass Conference of the Americas, Sept 1999, Oakland
(California), USA, ISBN 0-08-043019-8, Elsevier Science Ltd. (ed.), Oxford, UK,
pp 1417-1425
[54] Zakon o zaštiti životne sredine, “Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i br. 36/2009.
[55] Zekić, V.: Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase.
Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 2006.
115
Prilozi – Grafička dokumentacija
1. Mapa naselja gde su locirani izabrani objekti,

2. Situacioni plan sa prostornim rasporedom objekata,
3. Fasadni izgled zgrade dvorca kralja Aleksandra Karađorđevića,
4. Osnove prizemlja,
5. Osnove sprata,
6. Osnove potkrovlja,
7. Situacioni plan sa objektom nove kotlarnice na biomasu i trasom cevovoda
ka izabranom objektu,
8. Tehnološka šema rada postrojenja za sagorevanje biomase,
9. Dispozicija opreme u kotlarnici na biomasu i
10. Šema povezivanja termotehničkih elemenata u kotlarnici na biomasu.
116

UNDP STUDIJA 2012 Bor 20 April Kraj PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

UNDP STUDIJA 2012 Bor 20 April Kraj PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STUDIJA

NARUČILAC: UNDP - Srbija

UNDP – Srbija , Internacionalnih Brigada 69, Beograd

ENERGETSKA EFIKASNOST I ANALIZA POTENCIJALA BIOMASE

- Prof. dr Todor Janić

Novi Sad, januar 2012.

Analiza potencijala raspoložive biomase u opštini Bor sa

Izbor objekata javne namene u opštini Bor za čije zagrevanje će

3.1. Tehnologija sagorevanja raspoloživih formi biomase 39

Prilog – Grafička dokumentacija 116

Tab. 1. Pregled količina biomase iz žitarica i industriskog bilja u opštini Bor

Tab. 2. Cene različitih formi bala biomase

Tab. 3. Elementarni hemijski sastav biomase

Tab. 4. Hemijski sastav nekih domaćih vrsta drveća

Tab. 5. Hemijski sastav ksilema i kore domaćih vrsta drveća

Tab. 6. Gustine nekih domaćih vrsta drveta

Tab. 7. Toplotne moći različitih vrsta goriva u odnosu na suvu osnovu

Tab. 8. Zavisnost donje toplotne moći drveta od sadržaja vlažnosti

Tab. 9. Donje toplotne moći nekih domaćih vrsta drveta

Tab. 11. Tehničke karakteristike briketa i peleta i njihovo međusobno poređenje

Tab. 12. Osnovne karakteristike prostorija u prizemlju

Tab. 13. Osnovne karakteristike prostorija na spratu

Tab. 14. Osnovne karakteristike prostorija u potkrovlju

Tab. 15. Najčešće korišćena postrojenja za sagorevanje biomase

Tab. 16. Prednosti i mane tehnologija sagorevanja na rešetki i u letu

Tab. 17. Predmer i predračun kod izgradnje termoenergetskog postrojenja na

Tab. 18. Koeficijenti emisije CO2 različitih goriva

Tab. 19. Koeficijenti emisije NOx po jedinici proizvedene energije

Tab. 20. Koeficijenti emisije SO2 po jedinici proizvedene energije

Tab. 21. Koeficijenti emisije čestica po jedinici proizvedene energije

Tab. 23. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) dimnih gasova u vazduhu za

Tab. 23. Granične vrednosti emisije (GVE) za mala postrojenja za sagorevanje

Tab. 27. Potencijalni snabdevači postrojenja za sagorevanje peleta od drveta

Tab. 29. Struktura investicije

Tab. 30. Projekcija cene 1 kWh potrebne energije

Tab. 31. Bilans uspeha trenutnog poslovanja

Tab. 32. Projektovani bilans uspeha u prvoj godini realizacije investicije

Tab. 33. Projektovani bilans uspeha 2012-2016. godina

Tab. 34. Obračun amortizacije

Tab. 35. Finansijski tok projekta

Tab. 36. Plan otplate kredita

Tab. 37. Ekonomski tok projekta

Tab. 38. Vreme povratka investicionih ulaganja

Tab. 39. Obračun interne stope rentabilnosti

Tab. 40. Obračun relativne neto sadašnje vrednosti projekta

Tab. 41. Donja tačka rentabilnosti projekta

Tab. 42. Dinamička analiza osetljivosti

Tab. 43. Analiza potencijalnih rizika

Sl. 1. Susedne lokalne samouprave opštini Bor

Sl. 2. Udeo najvažnijih ratarskih kultura u setvenoj strukturi opštine Bor

Sl. 3. Odnos energetskih potencijala od ratarskih kultura opštine Bor

Sl. 4. Odnos ukupnih energetskih potencijala u opštini Bor

Sl. 5. OŠ „Vuk Stefanović Karadžić“

Sl. 6. Dom kulture

Sl. 7. Zoo park u Boru

Sl. 8. Dvorac kralja Aleksandra Karađorđevića

Sl. 9. Konak kneza Miloša

Sl. 10. Tursko kupatilo

Sl. 11. Istočna fasada dvorca

Sl. 12. Ulazna kapija dvorca

Sl. 13. Presek spoljašnjeg zida u prizemlju

Sl. 14. Presek spoljašnjeg zida na spratu

Sl. 15. Kotao za sagorevanje peleta biomase ubacivanih odozgo sa automatskim