RAZVOJNI OBLICI EKONOMSKE POLITIKE* I. UVODNE NAPOMENE O METODI U istorijskom razvoju ekonomske politike opazamo, da se njeni oblici menjaju od jednog vremenskog perioda do drugog. Vazno je stoga pitanje, zaito ekonomska politika vremenski menja svoje smernice, za8to i usled Sega poprima razlitite oblike. Stoga éemo pokuSati u okviru ovoga lanka izneti objanjenje nekih razloga zbog kojih su se menjali oblici ekonomske politike uop8te. Taj se pokuSaj osniva na analizi strukturalnih i konjuk- turalnih promena celokupnog kapitalistitkog sistema i njegovih specifit- nosti u pojedinim zemljama. ‘Oblike ekonomske politike ne mo%emo naravno prikazati u potpu- nosti, veé samo na osnovu reprezentativne meiode, istaknuv3i najmar- kantnije momente, da tako dodemo do konstrukcije ,,idealnih tipova’’ prema Max Weberovoj terminologiji. Ali u tom sluéaju ne mozemo obu- hvatiti sve momente, koji saginjavaju celinu jednog idealnog tipa, vet se zasada, kod ovoga tlanka, zadriavamo samo na nekim bitnim karak- teristikama upravo toliko, da mozemo prutviti ,idejnu skicu”, koja se moze kasnije razraditi. Ovakvom metodom nastojimo postici to, da mozemo inazumeti” za8to ekonomska politika, kao skup mera za favorizovanje Zvesnih grana ili celokupne narodne privrede, menja svoje oblike od vre- mena do vremena od zemlje do zemlje. Svesni.smo da na oblikovanje ekonomske politike nisu uticali i ne utitu samo. momenti ekonomske i socijalno-ekonomske naravi, veé da su oni u izvesnim fazama privrednog razvoja vise, a u drugim manje relevantni, te bismo ekonomsku politiku ut njezinoj celini tek onda obuhvatili, kad bismo istrazivali i sve one kul- ture, politike, religiozne i pravne momente, koji na nju uticu, nekim istorijskim epohama s vedim, u nekim s manjim intenzitetom. Ali zadria- vamo se primamno na momentima ekonomskoga karaktera, jer oni sadi- njavaju substancu ekonomske politike, a ujedno dréimo, da se ekonomist ima u prvom redu posluziti orudem sakovanim iz viastitog materijala * NAPOMENA UREDNISTVA: Pisac je odriao svoje pristupno predavanje pod istim maslovom na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Ni8u, 21. oktobra 1971. godine, Koje ovde donosimo u glavnom izvodu. 123njegove nauke. Na taj natin dobivamo sliku nekih markantnih crta, smernice, ekonomske politike, koje zajedno sa ekonomskom strukturom toga vremena satinjavaju oblik ekonomske politike dotitnog istorijskog perioda. Sam duh ekonomske politike mogli bismo obuhvatiti onda, kad bismo prikazali i sve ostale spomenute komponente, koje uti na priv- redna zbivanja! Ekonomska politika menja svoje oblike iz jedne faze druStveno- -istorijskog razvitka u drugu. Shvacanje njenih promena vezano je uz studij promena glavnih momenata, koji formiraju trZi$te, promena drug- fvenog i privrednog sistema i uloge drZave. Svi su ti momenti medusobno funkcionalno povezani, njihovu se kauzalnu povezanost esto puta i ne moge ustanoviti, jer se medusobno isprepli¢u i protimaju u stvarnom istorijskom zbivanju. Pretvaranje mnogih lokalnih tr#i8ta u jedinstveno, nacionalno, donosi sa sobom razlitite promene obifaja, ustanova i zakona. Sasvim je drukéiji oblik ekonomske politike u toj fazi privrednog razvitka, nego onda, kad se osivaruje sistem slobodne konkurencije, kad se zatim razvijaju insti- tucije monopolskih cena, te ustanove regulisanja prometa dobara i cena putem dréavne viasti. Dréava ima sisvim drugu ulogu u privrednom Zivotu ,,prosvecenog apsolutizma”, ili u vreme pune snage gradanskog staleZa (kao $to je bilo sredinom 19. veka u zapadnoj Evropi), te zatim dolaze u nekim zemljama do izrazaja radnitki slojevi i seljatvo, kao Sto je to slutaj posle prvog i drugog svetskog rata. Svaki od tih dru8tvenih slojeva nastoji uticati na dréavnu viast i nastoji regulisati_ privredne odnose ili s obzirom na interese svoga druStvenog staleZa ili s obzirom na ,interese celine”, kao 3to il on ,,zami8lja”. Ali i moderna dréava sama po sebi, kao institucija ,,per se”, sa svojim posebnim telom, svojim biro- kratskim aparatom, koji doduSe proizlazi iz gradanskog staleZa i njemu po natinu Zivota pripada, ipak ima usled stalnosti i posebnosti svojih polozaja, redovnosti svojih poslova itd. svoj viastiti codex i mentalitet, pa prema tome i dréava po tome birokratskom staleZu takode utite na oblikovanje ekonomske politike. Svi divergentni interesi pojedinih drug- tvenih grupa, ukrStavanje i paraleliziranje njihovih interesa u ekonom- skoj politic, ipak imaju i stanovite zajednitke crte u okviru iste dréave ili povezanosti iste nacionalne svesti i sudbine tako, da ekonomska poli- tika po tome ima i specifitni oblik od zemlje do zemlje i od naroda do naroda. Ukoliko nema dovoljno toga ,,socijalnog lepila” dolazi do soci- jalnth revolucionarnih preokreta. Svi se ti dru8tveni elementi nalaze u neprestanom kretanju, te svojom dinamikom menjaju privredni Zivot, pa se prema tome menja i ekonomska politika. Studijem promena ovih momenata mozemo doprineti takode jedan prilog shvatanju duha ekonomske politike. Ostat ée kod dana’njih metoda socijalnog istra¥ivanja, stalno jo izvjesni iracionalni residuum, Koji ée davati uz racionalne elemente neko zasebno obele¥je izvesnoj epohi? Ali zadatak je nauke ,rastavijanje privrednog procesa na racio- 1 Najobradenije takvo objainjenje socijalnog, a posebno ekonomskog zbivanja cf. Max Weber, Wirtschaft und Gesellschaft, Grundriss der Sozialékonomik, III. Abt. Tibingen, 1925. 2 Cf. interesantnut studiju o tom problemu: Carl Mayer, The Retional and Irra- tional in Society, Social Research, Vol. IV, No. 4, November, 1937, New York. 124nalne elemente” i ,razumevnje” privrednog procesa na racionalni navin kao Sto je to formulisao Max Weber, veliki nemagki sociolog. Ovakav natin razmatranja ekonomske politike omoguéuje nam i tazumevanje za3to drZava, preduzima u izvesnoj epohi ovakve ili onakve zakonske mere za zaStitu, favorizovanje za izvesne grane narodne priv- rede. Isto nam omogu¢uje slediti put privatne inicijative i kako se njeni oblici u privrednom’ razvitku menjaju (na pr. cehovi, zadruini stale, liberalizam, karteli itd.): U tom smislu imamo i tumatiti dréavne zakone, jer oni ne dolaze sami po sebi od shiaja, veé ti vreme, koje je zrelo za to, ali mogu i zakasniti za potrebama vremena usled delovanja jakih kon- zervativnih dru’tvenih sila. Zakoni se postavljaju, kako i kada to nalaku interesi drudtvenih slojeva, koji su na viasti, ili ako su interesi opozicije snaini toliko, da je bolje stvarati kompromisne zakone, nego li da dode do kolebanja ili pada vlasti. Isto tako utitu na formiranje zakona ne samo ,,interesi’, veé i ,,ideali” prave ili ,zami8ljene narodne ili drutvene celine”. Nakon ovo nekoliko uvodnih napomena 0 metodi, koja je podloga nagih razmatranja i koja nas rukovodi u trazenju i prikazivanju pojedinih elemenata na¥eg problema, prelazimo na sam problem, kako su se menjali oblici ekonomske politike i time je to bilo uslovijeno. Il. MERKANTILISTICKA EKONOMSKA POLITIKA © ekonomskoj politici mozemo gaovoriti tek od onoga vremena, kad se raspada srednjovekovni poredak, feudalnoga gazdinstva opasanog od gradskog i zatvorenog kuénog gazdinstva. Dotle dok se je privredni Zivot razvijao u_uskim granicama srednjevekovnog feudalnog majurskog gaz- dinstva (,Frohnhofswirtschaft-a”) ,,cehovske bratovétine” i patrijarhalne nzadruge’, koji su mogli proizvoditi sve potrebne predmete bez triitta u okviru svoga gazdinstva, moglo bi se govoriti iek o podeli rada unutar ovakve zajednice (zapravo 0 njenoj ,,betriebswirtschaftslehre’). Razmena dobara u to vreme je minimalna, jer se sve egzistencijalne potrebe mogu podmiriti unutar istoga ,dvora” ili ,,kuée”. Razmena dobara postoji samo u pogledu nekih kultumih i luksuznih potreba gospodara feudalnih gazdinstava. Pomalo se iz obrinitkog staleza, koji je u prvo vreme sluzio isklju- Givo izradi predmeta za ova zatvorena gazdinstva, potinje razvijati jedan zasebni stalez sa svojim zasebnim organizacijama i zasebnim pravima, koji proizvodi dobra i vr3i razmenu s drugim krajevima. Evropa je u srednjem veku imala ovakvih gradskih sredi8ta, koja su najpre bila zavisna od feudalne gospode. Ali u stalnom ratu, koji se protele kroz vekove izmedu feudalaca i krune, izmedu principa centralizovane i decentralizo- vane vlasti, stoji uz krunu gradanski stalez (obrinitki i trgovatki). Kra- Jjevska vast, koja ide za ukidanjem feudalne, specifitne, samostalne i nepostojane vlasti, odgovara i gradanskim teZnjama za ukidanjem pro- metnih smetnja bezbrojnih propisa i taksa, te za stvaranjem jednog jedin- stvenog, nacionalnog, tr2iSta. U borbi krune protiv feudalaca gradovi podupiru krunu svojom voj- skom, a naroéito svojim finansijskim sredstvima. Usled toga stitu od 125kraljeva sve vee povlastice i bivaju sve vise slobodni od feudalnog poretka. Oni potinju u okviru svog povlaséenog polozaja razvijati neza~ Visan socijalni i privredni Zivot. Uzretica ,Stadtluft macht frei” imala je duboko znagenje za to vreme i mnogo je uticala uz ostale razloge na migraciju iz sela u gradove# Kooperacija izmedu krune i gradanstva dovodi do poraza feudalne vlasti i krana je u moguénosti, da u domovini modernog privrednog Sistema, u Engleskoj i u Francuskoj, sprovede u Zivot zahteve i interese gradanskog staleZa i moderne dréave onog vremena. Merkantilistitki privredni sistem u kojem je trgovac, fovek gradanskog staleZa, srediste privrednog poretka, stupa na mesto feudalnog, gde je bio zemljiéni vele- gospodar centralnom figurom. U_merkantilizmu nalazimo veé embrione Kapitalizma, kojemu ¢e merkantilizam (taj rani kapitalizam, kako ga Werner Sombart naziva) pripremiti sve Sanse za Sto brii razvitak. Merkantilizam je zapravo zajednica dvara i gradanstva nakon sloma feudalnog sistema, a sluzi potrebama gradanstva rukovodenog centralnom upravom dvorskoga apsolutizma. Merkantilistitka dréava styara prve ekonomiste, prvi specijalni kadar judi, Koji su se imali baviti dréavno- -ekonomskim poslovima, stvara ,tinovnistvo” (birokratiju). Tome sloju nije samo dudnost izvrSavati naloge vladara, vet i ispitivati, kako bi se moglo najbolje viadati.t ,Kamerlisti” shva¢aju ekonomiju jo5 sasvim ne- naugno sasvim kulinarski prireduju neposredne recepte za dvorsku eko- msku kuhinju. Ali oni su zapravo prvi tvorci ekonomske poltike, koja je bila kod njih prema naravi samoga razvitka joS tek umecem ili veStinom, pa tako su je i nazivali nematki kameralisti: ,,die Staatskunst”. U ekonomskom pogledu merkantilizam je razdoblje kad se uklanjaju carinske zapreke izmedu lokalnih tréi8ta, kad se ukidaju razni feudalni novéani sistemi, razlititi porezi i pristojbe, te se stvara jedinstveno nacio- nalno trZiste u granicama iste drzave. Merkantilizam je ostvario unutar nacionalne privrede zapravo onaj princip, koji je kasnije liberalizam hteo preneti na celokupnu svetsku privredu. Cvo je vreme zahtevalo i energitan zahvat viasti, koja prelazi preko sviju specifitnosti feudaliama i gradanstva, te stoga ima merkantilistitka ckonomska politika karakter tofalne dréavne intervencije, koja je tini tu mnogom pogledu morfologki slitnom savremenoj ekonomskoj politici, koja preovladuje danas u svetu. Gustav Schmoller, odlitni istrazivat te epohe veli, da je merkantilizam ,,in seinem innersten Kerne nichts anderes als Staatsbildung — aber nicht Staatsbildung schlechthin, sondern Staats- und Volkswirtschaftsbildung”. Driava nije vise u kapitalizmu, samo geo- grafsko-teritorijalna zajednica kao u feudalizmu, veé se je pretvorila u ekonomsko-pravnu dréavu jednog naroda na jednoj teritoriji Istorijske pojedinosti, kako je merkantilistitka ekonomska politika sluzila interesima gradanskog staleZa, dizudi time produktivnost narodno- “privredne celine svoga vremena, netemo nabrajati. Podsetit éemo samo na nekoliko markantnih imena i dogadaja ove epohe. Cromwellov Act iz 8 Max Weber, Wirtschaftshchaftsgeschichte, Miinchen und Leipzig, 1925, str. 279. 4 Vidi delo austrijskog kameraliste Hornigka iz god. 1684 s karakteristitnim naslovom ,Oesterreich fiber alles, wann es’ nur will”. 1261651 je sjajan primer zabtite domaéeg pomorstva i trgovine. Colbertova politika aktivnog trgovinskog bilansa je primer unapredenja domaceg obrta i industrije, unutraSnje naseljavanje Fridriha Velikog i Marije Tere- zije pokazuju nam svrsishodnu populacionu politiku onog vremena, koja ide za mnoZenjem stanovniStva, da dréava bude Sto jata i da razvija Sto yeéu aktivnost. Kolonizaciona politika Engleske i Holandije imaju sasvim komercijalni i industrijski karakter za razliku od feudalno-religiozne eks- ploatatorske Spanije i Portugalije. Duh kolonijalne politike, koja je popri- mila karakter trgovatke ekspanzije, prelazio je preko uskih okvira gradskih zidina. Sam cehovksi sistem srednjega veka i stil Zivota za ostvarenjem onih potrebnih sredstava za ishranu, ta ,ideja ishrane” (Werner Sombart: /Aie Idee der Nahrung’), pretvara se u komercijalni sistem kojemu je cilj ostvarenje dobitka. Duh celokupne ekonomske politike usmeren je otvaranju moguénosti slobodnog rada za razliku od feudalnoga shvatanja, kojemu nije rad, vet rat izvor privrednog bogacenja, a rad kao podredeni faktor ekonomskog stvaranja ima obele%je vezanog rada. Duh merkantilistitke ekonomske politike posveéen je brizi redovnog i postepeniog unapredenja obrinitko- -trgovatke delatnosti, kao stuba nacionalne privrede. U borbi krune s feu- dalizmom gradovi stoje na strani centralistickih teZnji krune i opravdanoj nadi, da ée jedan jedinstveni dréavni sistem bolje odgovarati potrebama prometa, koji se sa usavrSavanjem tehnike i privredne organizacije sve vise razvijao. Ali mere dréavne ekonomske politike nisu odmah mogle udovoljavati gradanskom staleZu, koji je dovolino ojaéao, da uzme sam u svoje ruke upravijanje svoje sudbine. Merkantiilstitka dréava, iako temeljena na gradanstvu, ipak nije vise mogla udovoljavati razvitku njegovih potreba. Kao svaka socijalna institucija, koja duze vremena traje, i drzava se je potela ,,autonomizirati” i ,,birokratizirati’, potela je traziti svrhu opstanka u samo} sebi, ane u svrsi radi koje i kako je bila u potetku merkantilizma formirana. Dréava nije vise dovoljno elastitno reagovala na potrebe gra- danskog staleZa u naglom razvoju. Kao 3to je bila za merkantilizam karak- teristiéna uzretica ,,L’etat c'est moi”, tako je ovo novo doba izrazilo svoje teinje u izreci ,Laisser faire, laisser passer, le monde va de lui meme”. Kod formiranja liberalistitke ekonomske politike vidimo interesantnu pojavu, kako razlike nacionalnih privreda sna¥no utitu na oblikovanje razlititosti u formiranju zahteva ekonomske slobode. Dve su drzave onoga doba, koje predstavljaju sistem ekonomkse ‘politike, a to su Engleska i Francuska. U obe se razvija reakcija protiv merkantilizma. Ali dok je engleska narodna privreda po svome sastavu preteZno industrijska, dok Engleska éreba slobodan izvoz industrijskih proizvoda, te stoga formulise svoje ekonomsko-polititke ideje u industrijskom liberalizmu, dotle je Francuska pretezno poljoprivredna zemlja, koja traZi izvoz svojih poljo- privrednih proizvoda i zaStitu merkantilizmom zaostale poljoprivrede, te stoga i svoje postulate formuliSe u poljoprivrednom fiziokratizmu. Que- zayov ,,produit net” je poljoprivredna kategorija, Smithov ,labor value” industrijske iako jedan i drugi pri dnu svojih koncepcija imaju isto filo- zofsko naziranje 0 ,,ekonomskoj slobodi’, ,,prestabiliranoj harmoniji” i iprirodnome redu”, 127I. LIBERALISTICKA EKONOMSKA POLITIKA Devetnaesti vek doista predstavija za ekonomsku istoriju jedan ,.novi vek”, vek industrijalizma. Na temeljima merkantilizma razvija se tehnika, koja nalazi svoju realizaciju u novim privrednim idejama i u promenama dru’tvenog uredenja. Parni pogon i parna energija zamenjuju potetkom veka manualni rad i omoguéuju uz sve vise diferenciranu podelu rada proizvodnju u masi. Industrijski se proizvodni proces sve vie isavr3ava, on postaje ne samo najboljim, najbréim i najjeftinijim sredstvom za snab- devanje Ijudskih potreba, veé se ,,autonomizira” i postaje svrhom samome sebi. Uvodenje novih proizvodnih metoda, bilo tehnitkih, bilo organi- zatornim, omoguéuje sniZavanje tro3kova proizvodnje i ostvarivanje di rencijalnih profita novih industrijskih poduzeca u odnosu prema starim. Industrija, koja radi pod zakonom degreisvnih trotkova, potiskuje obrt, koji se ravna prema zakonu proporcionalnih ili progresivnih troskova. Proizvodnja u masi postaje iskljutivim domenom industrije. A proizvodnja tu masi odgovara i potrebama novog dru’tvenog sastava, koji ne kupuje vi8e samo ograniven broj kulturnih i luksuznih dobara, kao plemiéi za vreme feudalizma. Gradanstvo, radnigtvo i selja’tvo ne namiruje vise sve potrebe u zatvorenim kuénim ili gradskim gazdinstvima, veé podmi- ruje i svoje egzistencijalne potrebe, vise ili manje na trdiStu. Industrijska proizvodnja sa jedne strane daje tim Sirokim slojevima svoje proizvode, as druge strane upotrebljava njihovu radnu snagu za svoj. proizvodni proces. Doterivanje industrijske proizvodnje, uvodejne novih tehnitkih procesa za povetanje produktivnosti rada i maSina konkurencija medu preduzeéima itd. nuino povetavaju udeo fiksnog kapitala u sastavu sveukupnog kapitala. Karakteristiino je za kapitalistitku industrija i modernog saobraéaja u tome Sto se stalno povetava fiksni kapital u od- nosu prema radnome, To se ekonomski izrazava u zakonu konstantnih tro&kova, koji je kijué za tumatenje sviju osnovnih pojava moderne indus- Prema tom zakonu, keko ga je formulisao Karl Biicher, proizvodni ée trogkovi pojedinog komada robe biti jeftiniji, ukoliko se vise dotitne robe proizvodi, Prema tome vidimo, da je u samoj biti ekonomitnosti iw tehnici savremenog industrijskog procesa da tera masovnu proizvodnju do maksimuma. Svako ée preduzece nastojati u konkurenciji s drugima Sto vie sniziti svoje trofkove uve¢anom prozvodnjom. Ovaj nam zakon veé daje i izvesne perspektive za shvatanje industrijskih hiperprodukcija, a takode obrazlaze i tendenciju preduzeda s velikim udelom fiksnog kapi- tala za sprefavanjem obaranja cena putem slobodne konkurencije. Ovaj cilj sputavanja slobodne konkurencije postizavaju preduzeéa medusobnom organizacijom u obliku kartela, trustova, koncema itd. U ovom se praveu kreée danas uglavnom privatna industrijska politika. Vidimo, da je ona diametralno izmenila svoje smernice, da je pobpuno izmenila oblik od vremena liberalizma, kada je industrija zahtevala potpunu slobodu kon- Too je i posve tazumljivo kad se uzme u obzir, da je na pragu izacije udeo fiksnog kapitala bio tek minimalan. Ovakya privatna industrijksa politika moze biti, a u vetini slutajeva i jeste, na Stetu velike mase potroata: organizovanim dizanjem cena ili spretavanjem da cene budu jeftine. Usled toga nastupa u ovakvoj-situaciji potreba intervencije dr£ave. Ti su zahtevi bili isprva primitivni kao to 128su na primer zabrane industrijskih organizacija (Sherman Act, Clayton Bill, pa i Federal Interstate Commerce u Americi imali su veoma povrSan zahvat u industriji), a kasnije su se razvili u potpunu kontrolu kartela (na primer u nematkom privrednom zakonodavstvu ili N.R. A. u Ame- rici). Taj kontrolni dréavni sistem se sve vie profinjuje, te uzima sve vise neposredan upliv na odredivanje cena obzirom na maksimalnu granicu, izraéunavanje troskova itd. Razvitak industrije bio je pra¢en i dubokim strukturalnim izmenama u poljoprivredi. Nagli razvoj industrije zahtevao je velike mase radni8tva. Dotle dok su oni bili ,glebae adscriti” bio je industrijalizam nemogué. Buduéi da je Engleska prva sprovela agrarnu reformu, mogao je se indus- trijalizam tamo najpre razviti. Francuska ulazi u taj sistem svojom velikom revolucijom, a zatim slede ostale evropske driave redom. Ali svuda je kao pretpostavka industrijskog razvitka bilo razreSenje kmetstva i slo- bodno kretanje radniStva. Raspadanje feudalnog i patrijarhalnog sistema privrede uticalo je na proSiravanje tr#iSta i razvitak industrije. U svim zemljama mozemo istorijskim studijama ustanoviti, da je agrarna politika devetnaestoga stoleéa, kao 3to gotovo i sva u dvadesetom do na’ih dana, podredena ,,industrijskome idealu” privrednog razvitka. Kod toga se oba~ raju ne samo feudalni odnosi, vet i mnoge pozitivne tekovine zajednitkog seljatkog Zivota, koje bi se moglo odrzati i pored napretka civilizacije, ali se raspadaju, jer je interes i ideal industrijalizacije zabacio u senku poljo- privredu. Taj celi industrijski razvitak ne kreée jednom wzravnom linijom, veé je isprekidan, éestim potresima, za Kojima opet sledi polet. Marks zapaz%a, mada ustvari ne objagnjava, da se obim proizvodnje Biri ,skokovito”, a ti skokovi su ,,uvod za njeno tako isto naglo opatanje”. Marks umesno ‘kaze: ,Povrinost polititke ekonomije odituje se izmedu ostalog i u tome 3to od Sirenja i ogranitavanja kredita, koji su samo simptom iamenitnih perioda industrijskog ciklusa, pravi njihove uzroke. Upravo kao 3to nebeska tela stalno ponavijaju jedno odredeno krotanje, kad su jednom veé upala u nj, tako i dru&tvena proizvodnja ponavlja ono kretanje, izmenitnog girenja i skupljanja ¢im bude u nj ubagena. Sa svoje strane, posledice se pretvaraju u uzroke, a izmenitne promene Citavog procesa Koji stalno reproducira svoje vlastite uslove, dobijaju oblik perio- diénosti”*. Isto tako Marks izlaze oStroj kritici glavu koja i govori o uzrocima i posledicama. U vezi sa tim J. A. Schumpeter veli: ,Sva ova zapazanja su azumna iw samoj osnovi tatna. Tu nalazimo praktitki uzev, sve elemente’ koji koji su uvek ulazili u ozbiljnu analizu privrednih ciklusa i, uzev u celini, na veoma malo pogre’nih zakljutaka. Sta vide, ne sme ‘se zaboraviti da je i sama Uinjenica da je uspeo da zapazi postojanje tih ciklignih kretanja u to doba predstavija veliko dostignuée. Istina, mnogi ekonomisti koji su se bavili pre njega ekonomskom naukom nasluéivali su to isto. Ali oni su uglavnom usredsredili svoju paznju na one spektakulame krahove koji su nazvani ,krizama”. Medutim oni nisu uspeli da vide te krize u njihovoj pravoj svetlosti, to jest svetlosti ciklignog procesa tije su one samo uz- gredne pojave. Oni su th smatrali, ne obraéajuéi painju ni na Sta drugo, izolovanim nesre¢ama koje nastaju kao posledice greaka, preterivanja, rdavog vodenja ili pogreSnog rada kreditnog mehanizma. Marks je bio, 5 Karl Marx, Kapital, tom I, Zagreb, Kultura, 2947, str. 463 9 Zbornik 129po mome migljenju, prvi ekonomista koji se uzdigao iznad te tradi nalne koncepcije i koji je bio preteta — izuzimajuéi statistitke dopune — rada Klamana Ziglera (Clement Jugler). Mada kao to smo videli, nije dao adekvatno objaénjenje privrednog ciklusa, taj fenomen bio mu je potpuno jasan i on je u velikoj meri shvatio njegov mehanizam. Kao i Ziglar, Marks je, ne dvoumeéi se, odgovorio desetogodignjim ciklusima prekidanim manjim fluktuacijama. Duboko ga je interesovalo pitanje kakav je mogao da bude uzrok te perioditnosti 4 bio je mi8ljenja da bi to moglo, u izvesnoj meri, da se dovede u vem sa dotrajalo3éu maSina u industriji_ pamuénih iproizvoda. A ipostoji i mnogi drugi maci da se Marks ozbiljno bavio ovim problemom privrednih ciklusa, :problemom Koji se nje samo odnosio na problem krize. Samo ovo postignuce dovoljno je da mu osigura veoma istaknuto mesto medu ,,osnivatima savremenog nautnog istradivanja problema ciklusa.”* Sto se tite Marksove konstatacije ,,o desetogodi’njim ciklusima pre- Kidanim manjim fluktuacijama”, Engels je oti$ao jo$ dalje od ovoga. Neke od njegovih beleZaka o Marksovom treéem tomu pokazuju da je i on takode sumnjao u postojanje jednog duzeg kretanja. Mada je bio naklo- njen da tumadi relativnu siabost prosperiteta i relativni intenzitet depre- sije sedamdesetih i osamdesetih godina vie kao jednu strukturnu promenu no efekat depresione faze talasa veéeg raspona (taino kao ¥to to tine mnogi savremeni ekonomisti u pogledu posleratnog razvoja dogadaja a narotito onth iz vremena poslednje dekade) u ovo se moze naslutiti neko predvidanje Kondratiffovog rada o dugim ciklusima. Ruski konjukturni statistitar Kondratijev’ a nezavisno takode i nizo- zemski de Wolff do§li su oko 1925 godine nezavisnim istrazivanjima do rezultata, da se kretanje privrednog zivota od potetka 19 veka dade rasta- viti u tri karakteristitna ,duga vala” uspona i silaza. Shema tih kretanja izgleda prema toj dvojici autora ovako: Kondratieo de Wolff uspon do silaz do uspon do silaz do 1 val 1810 — 1844/51 1825 — 1850 2 val 1870/75 — 1890/96 1873 — 1895 3 val 1914/20 — 1913 - — Na prekretnici svakoga vala u silaznom periodu stoji jaka ekonom- ska kriza. Ove ,,duge valove” moramo luéiti od sekundarnog trenda, jer oni imaju inherentan periodicitet. Jako sami pronalazati ,dugih valova” nisu postavili skoro nikakvo dublje i adekvatnije tumatneje tazloga ili uzroka tih kretanja osim napo- mena 0 ,,inherentnosti te pojave u kapitalistitkoj ekonomiji”, sama -sta- tistitka Einjenica te pojave je kod velikog dela uvazenih konjukturnih 8 Joseph Schumpeter, Capitalism, Cocialism and Democracy, London, 1950, ste. 40/4x. 7 Kondeatieff, ,Die langen Walien der Konjunktur” Archiv fiir Soyialwissen- schaft und Socialpolitik, 1926, 56, Bd. 3. Heft, 5. 573~609. 5 De Wolff, ,Prosperitats und Depressionsperioden.” U delu ,Festgabe zum 70. Geburtstage von Karl Kautsky”, Jena 1924, str. 1343. De Wolff se’ sluZio slitnom metodom i dofao do istih rezultata, 130istrazivata prihvacena, da napomenemo ‘najpre bivSeg Zefa Nematkog konjukturnog zavoda u Berlinu, profesora Ernsta Wagemanna? ili osni- vata savremene konjukturne nauke u Americi, columbijskog prosefora Wesley C. Mitchella®®, U sklopu ovog nageg rada nije toliko vaino tumatenje uzroka tih Pojava, veé su one za nas od vaznosti utoliko, ukoliko bismo mogli spo- znajom, da takva karakteristiéna kretanja privrednog procesa postoje, objasnimo koliko su ta kretanja uticala na oblikovanje ekonomske politike od jednog ekonomsko-storijskog perioda do drugog. Prikazaéemo samo nekoliko objaSnjenja i to stoga razloga, jer nam vitestrukost razlititih objafnjenja ujedno prikazuju i glavnu privrednu sadréinu toga vremena. Tako bismo na primer mogli nati kod Cassela, pa i kod Sombarta i Aftaliona'!, a narotito kod Warrena i Persona”, izvesno objatnjenje glavnih istorijskih promena 19 veka u zavisnosti od proizvodnje zlata. Po prilici od 1840 do 1870 rasla je paralelno s ulaznim pomenutim ciklusima proizvodnja zlata a od 1870 do 1890 je padala, dok nisu bila od 1890 pronadena opet nova nalazi$ta zlata u prekomorskim zemljama. Ciriacy—Wantrup™ objainjava ratovima’glavne promene po- voljnih i nepovoljnih privrednih epoha. (Na vrhu prve velike krize od 1815: napoleonski ratovi, na vrhu drugog vala nematko—francuski rat od 1870/71 godine, a na vrhu trecega vala prvi svetski rat). Sam pak Kondratieff smatra ratove posledicom depresivnih perioda dugih valova. Wagemann razvija nasludivanje nematkog iistoritara Ranke-a u svoju konjukturnu teoriju, te smatra, da su te izmene u vezi s promenama ygeneracija”, koje se po prilici svakih 50 godina menjaju, te svaka od njih donosi nov duh, nove metode, i nov naéin Zivota, a naro%ito pro- menu psiholo’kih reakcija"'. Stoga on naziva ova dugoroéna konjukturna kretanja ,generativnim ciklusima’. Po nafem mi8ljenju medu najbolja objaSnjenja ,,eksogenih” uzrotnika spada konjukturna teorija Josepha Schumpetera'®, Koja ima i tu prednost, da ima i veliku relevantnost za samu ekonomsku teoriju, jer se pomodu nje mole objasniti sistematski ceo dinamitki privredni proces i njegove pojedine kategorije poput pre- duzetnitke dobiti, kamata, kapitala, kredita, nadnica itd. Prema Schum- peteru je srediSna figura kapitalistitke privrede preduzetnik, ali i po njemu je preduzetnik onaj, koji ,stvara’” nove organizacione kombina- cije, inovacije tehnitkih procesa itd., te time otvara nove Zanse za postig- nuée preduzetnitke dobiti. Kada takav tip u mnozini nastupa onda dolazi do konjukturnoga poleta sve dotle, dok ta delatnost ne obamre iz raz- Joga medusobne konkurencije. Dakako i ovoj teoriji manjka podloga za obrazlozenje, zaSto iz privredne strukture iznite taj tip, te je stoga nazi- ® Emst Wagemann, ,Konjunkturlehre”, Berlin 1928, i narotito njegovo najnovije delo: ,Wirtschaftspolitische Strategie”, Hamburg. 2937, 1 Wesley C. Mitchell, ,,Business Cycles”. The problem and its setting, New York, 1927. 1 Albert Aftalin: Lor et sa distribution mondiale. Paris, 1932, str. 178/179. 12 G. F, Warren and F. A. Person: Gold and Prices. New York, 1935. 18 Siegfried von Ciriacy—Wantrup, Agrarkrisen und Stockungsspannen, Berlin, 19536. 7°11 Emst Wagemann, Wirtschaftspolitische Strategie, op. cit,, str. 60/62. 15 Joseph Schumpeter, Theorie der wirlschaftlichen Entwicklung, Leipzig, 1. iz- danje to1z, a 4. izdanje 1935. * 151vamo eksogenom, jer nema endogeno tumatenje iz sastava same privrede. Iako je tu teoriju Schumpeter osnovno primenio za tumacenje rkonjuk- turnih ciklusa” pre nego li je doSlo do otkriéa ,dugih valova’, ipak je mozemo dovesti u sklad i s poslednjom pojavom. Uzmemo li epohu od 1840-1870 godine videt éemo, da je to vreme simog zamaha gradnje Komunikacionih i transportnih sredstava. Agrarna kriza u Evropi od godine 1873 je posledica perioda pred njim, jer usled pojeftinjenja trans- porta dolazi ameritko Zito na evropsko tréi8te i izaziva pometnju kod poljoprivrednih izvoznitkih zemalja; ameritki preduzetnici otvaraju svoje Sanse na evropskom tréistu. Od godine 1890 beleZimo silan razvoj brodo- gradnje, razvitak elektritne industrije, a u organizacionom pogledu silnu koncentraciju kapitala, efektni kapitalizam, kartele i trustove. U vezi s ovom tteorijom mogli bismo staviti i statistitko-konjukturna otkriéa ameritkog ekonomiste Simona Kuznetsa, koji je primenom Gom- pertzove logistitke krivulje ustanovio tzv. 25-godi’nje ,,sekundarne tren- dove”. Prema Kuznetsu svaka industrija priblizno u tome vremenu prode svoju miadost i dostigne starost. Njegovo se tumatenje ssastoji ponajvise u samom indusirijskom procesu stvaranja i rastveranja fiksnog kapitala, pa je prema tome ovo tumatenje dosad najuspelije statistitke otkriée wendogenih” uzrotnika uspona i silaza iprivrednih kretanja u industrifi. Njegovi se valovi doduSe ne poklapaju s Kondratijevim ili de Wolffovim, ali kako Wasley Mitchell s pravom istite, razligitost rezultata kod ovih istrazivanja moguée potite od razlititosti metoda iznalazenja_trendova, proratunavanja i izgladivanja devijacija, i eventualno i to, Sto je Kuznets vige nego li evropski istrazivati posvetio paZnju postranim gibanjima’* Moguée je, da se radi i o dva niza razlititih dugorotnih gibanja, ali nije iskljuéeno, da su Kuznetsovi ,sekundarni trendovi” ‘ukljugeni u ,,dugim valovima”, jer vthovi najvaznijih prekretnica koincidiraju. Naravno u tom se pogledu pruza obimno dalje podruéje éstrazivanja kako za konjuk- turnog statsti¢ara tako i za konjukturnog teoretitara. Za nas je od velike va%nosti, postoji li izvesna korelacija odnosno sinhronizam izmedu krivulje ,dugih valova” i oblikovanja ekonomske politike, jer bismo time dobili moguénost konjukturnog tumatenja eko- nomske politike. Promatramo li jednu granu ekonomske politike u vezi $ pomenutim ,,dugim valovima”, i to trgovinsku politiku, kojoj smo ob: rom na to posvetili osobitu paznju, videt éemo doista interesantnu Cinje- nicu, da se trgovinsko-polititke smernice uglavnom poklapaju s ovom Krivuljom. U godinama ponovnog Konjukturnog uspana vidimo, da je trgovinska politika slobodna, a kod silazne krivulje pokazuju se protek- cionistitke, Sto je i logiéno, jer se u takvo vreme ceo privredni organizam nalazi u defanzivnom stavu, dok mu kod povoljne konjukture ne treba zadtita, Nakon Napoleonovih ratova dolazi u Engleskoj do ponovnog uvo- denja Zitnih carina, te glavni ton protekcionizma toga vremena nije izme- nila ni Canning—Huskissonova reforma. U Francuskoj je kriza od 1815, Koja je preplavila Evropu jeftinom engleksom robom, izazvala takode ojatanje za’titnih carinskih mera, a u tom su smeru uticale i posleratne finansijske teSkoée, Isto takav val protekcionizma zahvatio je i ostale evropske driave, iako su postojali pre napoleonovih ratova povolini 18 Cf, W. Mitchell, op. cit,, str. 229. 132preduslovi u stvarnom i idejnom pogledu za snazan razvitak liberalizma. Ali vreme polititke restauracije uticalo je i na restauriranje bivSeg, slo- bodnim idejama rasklimanog, protekcionistitkog sistema’’. Oblikovanje liberalistitke ekonomske politike potinje sredinom veka. Prvu osnovicu daje Peelova reforma Bank of England, koja omoguéuje stabilnost valutnog sis- tema potrebnu za veliku svetsku razmenu dobara ove dréave. 1 u drugim liberalistitkim merama predvodi Engleska, kao Sto je ukidanje Zitnih carina 1864 i ukidanje Cromwellova Navigation Acta 1849. Nakon toga sledi najvainiji datum liberalistitke trgovinske politike: Cobdenov trgo- vinski ugovor izmedu Engleske i Francukse godine 1860. Taj ugovor je kamen temeljac liberalizma i uzor sviju buduéih ugovora do dana dana’- njega, makar se po njemu ravnali ili ga izbegavali jer je u tome ugovoru prvi put stekla medunarodno znatenje dvostrana ,,klauzula najveceg povlatenja”. Nakon toga ugovora sklapa ceo niz evropskih dréava medu- sobne ugovore istoga karaktera. Era distoga liberalizma traje zapravo samo od 1860 do 1873, kad agrarna kriza opet menja oblik i ekonomske politike. Dréave redom prelaze zaStitnom carinskom sistemu, kako bi ofuvale svoju poljoptivredu ili industriju od posledica konkurencije i depresivnih cena na svetskom tréi8tu. Engleska Gini gotovo iznimku u toj situaciji, a i to iz specifitnih razloga, jer je ona tista zemlja uvoznica Zita, pa joj pad cena agrarnih proizvoda nije bio opasan. Oko 1892, potinju se apet obnavijati medunarodne trgovatke veze, te sada Nematka, kao nova ekonomska viast koja je industrijski ojagala pod okriljem zaStitnih carina i koja tradi nova trfi8ta za svoje proizvode i izvore za sirovine, sklapa medu prvima trgovinske ugovore. Stoga su za taj period karakte- ristiéni srednji-evropski trgovinski ugovori kancelara Caprivi-a, na koje se kasnije nadovezuje oko 1906 godine era Biilowa. Ovaj tip ugovora u vreme velikog prosperiteta na prekretnici veka, koji je bio prekidan samo s nekoliko kraéih kriza,,nasleduju i ostale drzave. Nakon prvog svetskog rata, dakle nakon kulminacije treéega ,dugog vala”, dolaze po- novo do iarazaja stege protekcionistitke politike (neomerkantilizam, autarkizam). Isto se tako ne mode tretirati u apstraktnom prostoru ni pitanje _lauzule najveéega povlatenja”. Ova je trgovinsko-polititka mera izraz favesnog stupnja u razvoju proizvodnih snaga neke zemlje, tj. izraz je privredne strukture dotitne zemlje u izvestnom vremenu. Tipitan je za taj slutaj odnos Engleske i Amerike prema toj Klauzuli. Engleska je bila od 1860 staln: pobornik te klauzule do ovog sadanjeg decenija, a Amerika je bila do 1922 protivnik. Medutim sada su se uloge upravo izmenile, jer je ameritka industrija stupila na nekada’nje ekspanzionistitko mesto engleske industrije, te tom klauzulom ¥eli pribaviti svuda otvorena vrata za svoju tobu. Konjukturne se promene narotito intenzivno odrazavaju u_vilutnoj politici, Dodue do spoznaje toga funkcionalnog odnosa do¥lo je dosta kasno. Banking-teorija je drzala, da je najvise i najuzvisenije pravilo valutne politike centralne banke da u posteriori reagira na konjukturne probleme. Tako se je radilo u valutnoj politici do polovine devetnaestoga veka, jer nije postojala tolika potreba za elastitnom valutom, ved vide za 17 Franz Eulenburg, ,,Aushandel und Aussenhandelspolitik”, Grundriss der So- zialékonomik VIII Abt. Tiibingen, 1929, str. 208. 133stabilnom. U tom smislu bila je izradena 1844 Peelova reforma Bank of England sa odredenim kontingentom u 100% pokriéem, Sto je davalo sta- bilnost, ali ujedno i neelastitnost. Doskora je banka stajala pred altemna- tivom, da u depresiji kontrahira kredite ili da povisuje diskontnu_stopu. Tako se je tinilo, ali o posteriori, dok se nije spoznalo, da i sama diskonina stopa moze uticati na privlatenje ili odbijanje kredita, te time na spoljnu trgovinu i oticanje ili priticanje zlata. Dskontnu je politiku postavio na pravi temelj, 1575 godine Adolf Wagner, duhovni otac valutne reforme nematke Narodne banke. Elastitnija valutna politika Nematke omoguéila joj je lak’e sprovodenje intencija njihova za8titnog trgovinskog sistema za koji je bio preda&nji kruti valutni sistem suvi$e nepodesan i neprila~ godljiv; on je bio podesan za vreme u koje se upodte nije trebalo valutom dirigovati, jer se je sve samo po sebi izgladivalo. U vaiutnoj i kreditnoj politici su promene jo3 bre nego li u trgo- vinskoj, jer reakcija sledi svesno ili nesvesno gotovo na svakom zaokretu pojedinih konjukturnih ciklusa, Koji se viju uz krivulju pomenutih drgo- rotnih konjukturnih promena. Restriktivne ili ekspanzvne mere stoje u funkcionalnom odnosu s fazama prosperiteta ili depresije u svakoj konjuk- tura. Ali temeljne ideje valuine politike dine se, da su u korelai dugorognim gibanjima, koja daju osnovno obelezje svim onim pojedinim ciklusima unutar toga. Karakteristiéno je da Peelova kao Sto i Wagnerova osnovna reforma stoje na podetku velikih konjukturih epoha, U tom pogledu bilo bi potrebno obzirom na to provesti jo3 pitanje istrakivanja osnovnih izmena u valutnoj politici, Ali valutna politika ne menja svoje oblike samo u zavisnosti s ko- njukturnim kretanjima, veé i u zavisnosti sa_strukturnim dzmenama privrede. Velika koncentracija kapitala iziskuje elastifniji novéani sistem nego li Bto je bio onaj koji je temeljen na robnome metalisti¢kom shvatanju novea, te stoga novac transformira svoj oblik sve vie od ,,zlatnog feti$a” u_,apstraktnu radunsku jedinicu” u savremenom kreditnom sistemu glavnih kapitalisti&kih zemalja. Umesto zlatnoga pokriéa od 100%, pa kasnije od formule 33,3%, prelazi se na_,,valute zlatnih poluga i deviza” i sistem ,,zlatnih stabilizirajucih fondova”. Umesto évrsto odredene zlatne valute sve viSe uzima vainost manipulisana valuta. Amerigki valutni strutnjak Arthur Gayer veli” odr%avanje zlatne valute je anahronizam, zaostatak tradicionalnog miSijenja, koje dolazi od toga, da se djudski duh sporo prilagoduje potrebama stvamosti. Jer zlatna valuta funkcionite uvek dobro, dok je povoljna konjuktura, a kada dolazi do krize moraju drZave silom prilika napuStati zlatni stabilitet i pribegavati manipulaciji valute. Prema tome nema logitnog razloga zaSto se nebi naravno i lak’e manipulisani valutni sistem primenio u vreme povoljne konjukture, ako on moze posluziti ekonomiji u vreme nepovoljne. Razlog tome nalazi se u psihologkim viSe nego li u ekonomskim momentima.”"® Sinhronignost konjukturnih kretanja s oblikovanjem ekonomske politike mogli bismo posmatrati i u mnogim drugim mjenim granama; na pr. u industrijskoj politici kretanja cena i formiranje kartela u depresiji, ii politici dohodaka, itd., ali nafa je uloga bila da zasad samo radi pri mera uka%emo na ovu pojavu. 48 Arthur D. Gayer: Monetary policy and economic stabilization. New York 4035. 134. a4Promatrajuéi oblikovanje savremene ekonomske politike vidimo sve veéu zavisnost od konjukturnih kretanja. Medutim ova pojava nije nova, veé je svojstvena celom toku kapitalistitkog sistema, kao Sto smo poku- Sali prikazati na mekoliko primera."® Ali spoznaja o zavisnosti_ izmed Konjukturne i ekonomske politike, a narotito o potrebi svesnoga regu sanja ekonomske politike u odredenom odnosu prema konjuktuti, sazrela je tek u novije doba, naravno tek onda, kad je bilo konaino prihvaéeno gledi8te o ciklitnim periodigkim konjukturnim kretanjima. IV. KONJUKTURNA POLITIKA J. M. Keynes je 1935. godine formulisao teoriju u kojoj pored va- lutne stabilizacije kao drugi, i to mnogo vazniji, cilj ekonomske politike figurita puna zaposlenost. Puna zaposlenost i stabilnost cena samo su dva od ,,skupa privrednih ciljeva” koji su danas, manje ili vie izrazito, prihvaéeni kako u Zapadnoj Evropi tako i u SAD. Osim pune zaposlenosti i stabilnosti cena ovom skupu ekonomskih ciljeva pripadaju i ubrzan privredni rast, tavnoteZa platnog bilansa kao i politika dohodaka. Ovi pet ciljeva titu se krititnih privrednih agregata — ukupne zaposlenosti, opSteg nivoa cena ukupne proizvodnje ukupnih plaéanja i primanja od strane ostaloga sveta i ukupnih novéanih dohodaka..Ovi varijabilni agregati svi su medusobno povezani. A.svi oni uizvesnoj meri podlezu kontroli preko dveju glavnih vrsta ckonomske politike tj. fiskalne i monetamne politik: Radikalno izmenjeni polititki ciljevi monetarne politike od instru- menata stebilizacije cena tokom poslednje éctiri decenije, uz politiku javnih rashoda, prerasli su u osnovno sredstvo konjukturne privredne politike. Za razliku od tradicionalne kvantitativne teorije novca po kojoj promene monetarne mase i novéanog opticaja vode jedino odgovarajuéim linearnim promenama cena i tro&kova proizvodnje — tako da se u pre- laznom periodu prilagodavanja njeni efekti svode skoro iskljutivo na nominaine promene — u modernoj teoriji se smatra da monetarne pro- mene pogadaju direktno na ¢rZi8tu novca i kapitala. U jednoj modernoj tr#i8noj privredi intenzitet tog dejstva monetarnih promena zavisiée od clasticiteta traznje i ponude, odnosno od nivoa zaposlenosti i iskori8éa- vanja kapaciteta u odgovaraju¢im privrednim granama. U modernoj teoriji opéte je prihvaéeno da se osnovni smisao i cilj monetarne politike sastoji u uticanju na nivo i dinamiku privredne akti nosti regulisanjem obima i strukture efektivne novéane trainje. Moderna monetarna politika predstavlja praksu dirigovanog novca koja je nastala tek tridesetih godina, uporedo sa napuStanjem zlatnog valenja i krahom svetskog monetarnog sistema. Poznato je da se u sistemu zlatnog vazenja osnovni zadatak mone- tamne politike sastojao u odréavanju évrstih deviznih kurseva u granicama alatnih taéaka. Primat spoljne vrednosti nacionalne valute predpostavljao je podredivanje nivoa reprodukcije i zaposlenosti uslovima spoljne ravno- teZe. Razlika u bilansu pla¢anja izravnavala se kretanjem alata 3to je 19 Bresiciani—Turroni, Economic Policy for the Thinking Man, London, 2952, str. 165. 135izazvalo odvovarajuée kontrakcije ili ekspanziju unutraSnjeg kredita. Na taj nagin medunarodno kretanje zlata — Kojim su upravijali impulsi po- nude i traznje tiji se epicentar po pravilu, nalazio u vodedim kapitalistitkim privredama — predstavijao je mehanizam za uspostavijanje ravnoteze na vwi8em, odnosno nizem nivou od predhodnog ravnoteEnog polozaja. To je uticalo na velitinu unutraSnjeg trdista kao i opéti nivo ekonomske ak- tivnosti. U ovom sistemu, skoro jedini instrument kojim su se sluzile zemlje sa razvijenim novtanim trdi8tem predstavijala je manipulacija eskontnom stopom. Podizanje kamate u zemlji sa deficitom bilansa plaéanja sa ino- stranstvom izazvalo je odgovarajuéi priliv inostranog kratkoronog kapi- tala i na taj natin omoguéivalo smanjenje pmtiska na domace rezerve zlata. Slom svetskog monetamog sistema izazvao je neravnomernu raspo- delu svetskih fondova zlata, au isto vreme i omoguéiod nametnuo potrebu samostalne i razredene monetame politike. A onda: sledeéi primer Engleske od 1931. godine u razvijenim zemljama — jednoj za drugom — spoljna vredndost nacionalne valute sve vise se prilagodava njenoj unu- trainjoj vrednosti, a ne abrnuto, kao Sto je to do tada bio slutaj. One razvijene zemlje koje su cenile da imaju izgleda za ekspanziju izvoza nastojale su da podese vrednost nacionalne valute tako da njena kupovna moé u zemlji bude veéa ili bar ravna kupovnoj snazi u inostranstvu. Time treba objasniti nastanak prakse devalvacija. Tipitno je da su njeni inici- jatori bile zemlje na éelu odgovarajuéih valutnih blokova. S druge strane, umesto stabilnosti deviznih kurseva prioritet sve viSe dobija stabilnost cena na domacem triistu. To je vreme kada ostvarenje ravnoteYnog po- lozaja efektivne ponude i traZnje postaje novi ideal monetame politike. Dok je Jogika automatizma u sistemu zlatnog vazenja nametala pravilo dase ide u susret spoljnim tendencijama, sada se ide na suprot. wNekada u eri zlatnog vazenja i automatizma... deflacioni proces tak je i pomogao smanjivanjem plata, budzeta, poveéanjem, kamata itd. U savremenim uslovima takva politika predstavijala bi — kako to lepo kaze sam Keynes — najopasniju tehniku koja se moze zamisliti. Ono Sto danas sleduje u takvim prilikama u cilju da se kompenziraju faktor! koji spolja vre pritisak na unutraSnju privredu ravnotevu, ide na to da se odréi nesmanjena efektivna trainja, ekspanzijom dréavnih dugova, bu- deta, kredita itd. Uvodi se u borbu ditav arsenal mera za suzbijanje depresivnih teZnji, mere koje su u teoriji obuhvaéene izrazom konjukturna politika”’.2 Tako je napustena Klasitna Skola koja ,re¥enje privrednog ciklusa ne nalazi ni u povecanju potro§nje ni u povedanju investicija veé u smanje- nju ponude radne snage koja tra%i zaposlenje, tj. u novoj raspodeli po- stojeceg obima zaposlenosti bez povetanja zaposlenosti ili proizvodnje”, Suitina promene ogleda se u tome Sto monetarna politika od pa- sivnog, pomoénog sredstva postaje aktivno, i uz fiskalnu politiku glavno orude ‘uticanja na privrednu konjukturu. Ona se od tridesetih godina % Dr. MiloS Vutkovié, Savremeni problemi monetarne teorije i politike, Beo- grad, 1960, p. 79. 2 J. M. Keynes, The General Theory” of Employment Interest and Money, London, 1956, p. 326. 136razvija u znaku usavravanja instrumenata za odréavanje unutrainje ekonomske i finansijske stabilnosti. Nastanak moderne teorije fiskalne politike vezan je, u stvari, za razradu i konkretizaciju opSteg uéenja J. M. Keynesa. U skladu sa time, fiskalna politika zasnovana je na analizi nacionalnog dohotka vréenoj u toku poslednjih tridesetih godina. SuStina te analize je u tome da nivo rashoda zavisi od ukupne proizvodnje ili nacionalnog brato produkta koji, sa svoje strane zavisi od ukupne ligne potroinje privrednika i dréave. U svakom datom periodu postoji nivo proizvodnje koji se podudara sa punom zapostenoSéu nacionalne ponude radne snage (izuzev sezonske i manjeg dela frikcionalne nezaposlenosti). Taj nivo se naziva potencionalni nacionalni bruto produkt ili nacionalni bruto produkt pri punoj zaposle- nosti. Glavni ciljevi fiskalne politike jesu da se privreda zadrii Sto je moguée blize nivou pune zaposlenosti da se postigne privredni rast i efikasnost i odréava stabilnost cena. Mehanizam javnih prihoda i rashoda, odgovarajuéa fiskalna, monetarna i kreditna politika, trebalo je da cbezbedi globalnu ravnoteZu izmedu Stednje i investicija, efektne trainje i ponude, proizvodnje i potro’nje i ostalih agregatnih velitina a kroz to i uslove op3te ekonomske stabilnosti. ‘Time su napuéteni ili stavijeni u drugi plan gotovo svi principi kla- sitne kole. Tako je, izmedu ostalog, teorija uravnoteZenog budieta ustu- pila mesto teoriji anticiklitnog budzetiranja u praksi deficitnog finansi- ranja; princip ekonomitnosti i najmanje Zrtve podreden je ostvarenju visih i dugorotnijih socjalnih i ekonomskih ciljeva. Promenili su se i kriterijumi poreske sposobnosti i merila efekata, oporezivanja, jer je teorija prihoda morala biti dopunjena ne manje znagajnom teorijom rashoda, itd. Jatanjem drzavne intervencije i narastanjem javnog sektora privre- de u toku i posle drugog svetskog rata, samo je potvrdena nova uloga javnih finansija kao jednog od najvaznijih instrumenata, ekonomske po- litike. Pri tome je u teoriji evolucija ila u pravcu razrade socijalnih ciljeva fiskalne politike i, u isto vreme — zbog ublazavanja oStrice konjunkturnih kretanja proizvodnog ciklusa — prebacivanje teZi3ta sa kratkorotnih problema ekonomske stabilnosti i monetarne ravnoteZe na problem obez- bedenja uslova kontinuiranog, uravnotezenog ekonomskog rasta. Danas je teorija javnih finansija u razvijenim zemljama zapada u znaku trazenja optimalnih formula za uklapanje njenih instrumenata u dinamitke modele privrednog rasta, koji se u statistitkim i matematsko-ekonomskim insti- tutima zapada izraduju na bazi modernizovane Keynsove teorije. Evoluciju ciljeva i instrumenata finansijske politike vrlo sazeto je opisao Harry G. Johnson, sledéeim retim: J vreme pre Keynsa monetama politika je bila jedini utvrdeni in- strumenat agregatne ekonomske politike a njen jedini cilj stabilnost cena. . Keynsijanska revolucija uvela je fiskalnu politiku kao alternativni instru- menat, a odrianje pune zaposlenosti (Koji se danas tebée opisuje kao ekonomska_stabilnost) kao novi cilj koji mo%e da se ne podudara sa ciljem stabilnosti cena. Posle rata, politika drzavnog duga skoro je uni- verzalno prihvaéena kao sledeci na listi instrumenata; a od sredine tridesetih godina mnogi ekonomisti su ima spisak ciljeva dodali zadovo- Yjavajuée rapidan ekonomski rast — kao treti cilj. U poslednje vreme, 137problem platnog bilansa iznuduje priznanje tetvrtog cilja — medunarodne ravnoteZe — a moZda ée konatno uvesti i ¢etvrti instrument spoljnu eko- nomsku politiku.”#® Uporedo sa ciljevima i principima promenila se i metodologija javnih finansija. Neki autori, ocenjujuéi znataj ovih promena idu itako daleko da porigu integritet nauke o finansijama i vrbe podvajanje na javne finansije uw uzem smislu i fiskalnu politiku. Tako Banjanin Higeins u pogledu razlika u metodoligiji konstatuje Metodoligija javnih finansija bila je mikroekonomska i sastojala se u primeni marginalne analize, na uobiajene postulate privrede blago- stanja. Razumljivo priznavalo se da postoje privremena ,,odstupanja od ravynoteze” u vidu inflacije i nezaposlenosti. Ove fluktuacije smatrane su monetamim fenomenom koji se moze lediti monetarnom politikom. Osim teorije poreza, tradicionalne i javne finansije posveivale su neSto paznje jo8 jedino poreskoj administraciji i, rede, administraciji budZeta. Ta razlika od metoda javnih finansija, metod analize na kome potiva fiskalna poli- tika je ‘krajnje agregatan. On proutava nivo dohotka; proizvodnje, zapo- slenosti, investicija, potraznje, poreze, dréavnih rashoda, i tome slitno za privredu u celini.”#* Iz toga sledi da moderna teorija javnih finansija, kao deo opite mo- derne ekonomske teorije, ima univerzalno znatenje za modeme triiSne privrede. Ja sam uveren da ova teorija ne samo da moze veé i mora da se primeni na nau tr¥iSnu privredu, mada s neSto razlititim primesama. Sve to ukazuje na potrebu da se ovim problemima pokloni puna painja. Fiskalna politika je danas u svetu jedan od bitnih instrumenata uticaja na privredna kretanja. Znataj te politike pogotovu raste u onim Siroka decentralizacija odlutivanja i dejstva zakona trzista kao osnovni metod distribucije sredstava. Iako u_ne&to izmenjenim uslovima, nag je problem slitan. Otuda mi moramo radtistiti do kraja pitanje treba li nam i kakva fiskalna politika. Koji su to problemi &ijem re¥avanju ona treba da doprinese na privrednom planu. Treba li ona w uslovima za ostvarenje opstih uslova ravnoteze 4 igra li aktivno uéeSée u stvaranju uslova u formiranju resursa privrednog razvoja. Da li su to odvojeni problemi? Da li se moze uticati na konjukturu, a da se jednovremeno ne utite i na pravce razvoja? itd. Sve su to pitanja koja do kraja treba raspraviti. Ova i slitna pitanja se komplikuju jo i tinje- nicom da fiskalnu politiku treba sprovoditi u uslovima samoupravljanja Sto opet postavija titav niz problema. U_nagem finansijskom sistemu veliki deo javnih rashoda je decentralisan. PreteZan deo druStvenih funk- cija nije pod neposrednom kontrolom federacije. Do sada, uticaj federacije na ove rashode vrien je koriiéenjem prava o limitiranju stopa oporezi- vanja i slitnim merama ogranitavanju utro3ka prikupljenih sredstava (obavezne rezerve, namenska usmeravanja i sl.). Medutim, sada se ozbiljno pokreée pitanje o proSirenju prava organa dru&tvenog samoupravljanja na svim nivoima. Pravo automatskog odredivanja poreskih stopa, saglasno specifitnim uslovima svakog podrutja, znati pravo vodenja sopstvene % Hamy G. Johnson, Monetary Theory and Policy. “The American Economic Review”, Vol. LIl, June 1962, No. 5, p. 367, 28 Banjanin Higgins, Economic Development: Principles, Probleme and Policies, W. W. Norton and Co., Inc., New York, 1959, p. 477-478. 138fiskalne politike. U takvim uslovima se opravdano moze postaviti pitanje © uslovima i moguénostima vodenja op3te fiskalne politike koja zahteva jedinstvenost privrednog podrugja i medusobnu povezanost i meduza- visnost privrednog razvoja pojedinih wZih teritorija. A onda vaéno je u ovom kontekstu razmotriti moguénosti, u uslovima vise paralelnih fiskal- nih politika, prevaljivanje poreskog tereta sa jednog podrugja na drugo. Ove okolnosti su realne pogotovu u uslovima kada stvarni uslovi konku- rencije bitnije odstupaju da se reSavaju strukturni problemi putem razmene sa inostranstvom. Ovaj zadatak je utoliko teZi Sto ne postoji fiksirana politika razvoja. To znati u nagoj zemiji ne postoji nikakav oblik smitljene ekonom- ske politike u vezi sa potrebama savremenosti. Ni danas nije izgradena anticikligna politika koja osigurava zadovoljavajudi stupanj stabilnosti i pune zaposlenosti. U poredenju sa modernim kapitalistitkim i socija- listitkim zemljama privredna nestabilnost i nezaposlenost daleko je najveca u Jugoslawiji. Ali ni mi neéemo trajno ostati u tom stanju otkuda nas vuée opSti razvitak. Kod toga bi na’a ekonomska politika morala voditi ratuna, 0 Konjukturnom stupnju, jer postoje relatvno veliki privredni ciklusi i usled nepoznavanja’ njihovog mehanizma zemlja je pretrpela ogromne $tete Koje se penju na hiljade milijarde starih dinara.* Ali ne samo, da bi imali biti od vaZnosti konjukturni momenti, veé i momenti strukturne naravi, kako bi se ispravile — koliko se i dadu — gretke na’e ekonomske politike, koja joS uvek u velikoj meri polazi od ekonomike netraisne privrede sovjetskog tipa. Ekonomska politika proflosti je vecinom ,,teagirala’” na strukturne i konjukturne promene narodne privrede, dok se razvojni oblik ekonom- ske politike nae savremenosti sastoji u tome, da ekonomska politika (Aivigira” konjuktumne i strukturne izmene nacionalne privrede. Kona.no prema prof, Bouldingu odluéna je uloga ekonomske politike kao tinioca u ,,ckonomskom progresu, ekonomskoj stabilnosti, ekonom- skoj pravdi i ekonomskoj slobodi.”* Dr. Novica Vuti¢, vanredni profesor LES FORMES EVOLUTIVES DE LA POLITIQUE ECONOMIQUE (Résumé) Dans son article, Yauteur s'emploie expliquer certaines raisons ayant motivé le changement des diverses formes de la politique économique en général. Cette tentative repose sur l'analyse des changements strucutrels et conjoncturels intervenus dans Vensemble du, systéme capitaliste et ses spécificités dans les différents pays. La politique économique change ses formes d'une phase de développement socio-historique 4 V'autre. Pour comprendre ces changements, il est nécessaire d’étu- dier la modification des principaux facteurs qui forment le marché, la modification du systéme social et économique et du rOle de Etat. Tous ces facteurs sont fonc- 4 Horvat Branko, Privredni ciklusi u Jugoslavij nauka, 1969. str. 8. 2% Boulding, Keneth E., Principles of Economic Policy, Englewood Cliffs, N. J. Prentice-Hall, Inc, 1958, str. 21-85. Beograd, Institut ekonomski 139tionnellement Jigs entre eux et souvent il n'est pas possible d’établir leur interdépen- dance, cauenle, car ils senchevétrent et fondent réciproquement dans Y’évolution istorique réelle. Tous ces éléments sociaux sont en mouvement perpétuel et changent, par leur dynamisme, la vie économique, ce qui entraine la modification de la politique éco- nomigue. En étudiant Je changement de ces éléments, nous contribuons & la com- préhension de esprit de la politique économique. En appliqunt lles méthodes actuelles de recherches sociales, il reste toujours un résidu irrationnel qui fournira, avec les éléments rationnels, une caractéristique spécifique d'une époque donnée. Cependant, la science a pour mission ,.la décomposition du processus économique en éléments rationnels”, “la compréhension du processus économique d’une maniére rationnelle”, comme le formula Max Weber. Lanticle traite de Ja politique économique mercantile, dela politique économique libérale et de la politique économique conjoncturelle moderne. La politique économique du passé a “réagi, essentiellement, aux changements structurels et conjoncturels apparus dans I’économie nationale, alors que la forme évolutive de la politique économique de notre époque consiste A “diriger”, par la politique économique, les changements conjoncturels et structurels de l'économie nationale, Ce sont justement ces conceptions qui nous font défaut, et c'est pourquoi on substitue A Yargumentation rationelle une démagogie A bon marché. 140