Ispitivanje izolacije elektroenergetskih uređaja

Ispitivanje i ocena stanja izolacije elektroenergetskih uređaja

predstavlja najvažniji deo u njihovom održavanju

Ispitivanje izolacije se radi u okviru komadnih, prijemnih i profilaktičkih
ispitivanja

Za procenu stanja izolacije koriste se sledeće metode
- merenje otpora izolacije
- merenje kapacitivnosti i faktora gubitaka
- merenje parcijalnih pražnjenja
- gasnohromatska analiza ulja
 Merenje otpora izolacije

Merenjem otpora izolacije utvrđuje se prisustvo vlage u izolaciji

Merenje se vrši primenom jednosmernog napona a rezultujuća struja
monotono opada sa vremenom zbog čega je teško utvrditi stvarni
otpor izolacije

Rezultati merenja se moraju uporediti sa rezultatima prethodno
obavljenih merenja na istom uređaju ili na uređaju istog tipa, radi
procene stanja izolacije

Merenje indeksa polarizacije predstavlja proširenje merenja otpora
izolacije: meri se otpor izolacije nakon jednog minuta R1 i nakon 10
minuta od priključenja jednosmernog napona R10

Indeks polarizacije je definisan kao

R10
PI =
R1

Za dobru izolaciju je PI > 1

 Merenje otpora izolacije namotaja energetskih
transformatora

Ispitivanje mora da se vrši pri sledećim vremenskim uslovima:
- ralativna vlažnost vazduha manja od 70%, bez padavina
- temperatura vazduha u opsegu od 5 0C do 400 C

Najčešće se koristi megometar “Megger” koji predstavlja izvor
jednosmernog napona i na kome se očitavaju napon i struja ili otpor

Ispitna šema za merenje otpora izolacije između visokonaponskog
namotaja i uzemljenih srednjenaponskog i niskonaponskog
namotaja (VN : SN+NN+M)

Šeme za merenje otpora izolacije tronamotajnog transformatora

VN : SN+NN+M
SN : VN+NN+M
NN : VN+SN+M

Kriterijumi za donošenje odluke o stanju izolacije namotaja
transformatora:
- otpor nakon 60 s ne može biti manji od 70% vrednosti izmerene
pri prijemnim ispitivanjima niti 85% manji od vrednosti izmerene pri
ispitivnjima pri puštanju u eksploataciju
- vrednosti dozvoljenih otpora izolacije nakon 60 s merenja su dati
u tabeli

Un (kV) Otpor izolacije u MΩ nakon 60 s pri 200C

I grupa II grupa III grupa
≤35 >300 ≥225 <225
110 >800 ≥600 <600
220 >1600 ≥1200 <1200
400 >2700 ≥2100 <2100

I grupa: stanje je dobro → redovna ispitivanja

II grupa: stanje je zadovoljavajuće → učestalo praćenje
III grupa: stanje je nezadovoljavajuće → detaljnija ispitivanja
 Merenje otpora izolacije namotaja mernih
transformatora

Ispitivanje mora da se vrši pri sledećim vremenskim uslovima:
- ralativna vlažnost vazduha manja od 70%, bez padavina
- temperatura vazduha u opsegu od 5 0C do 400 C

Merenje otpora izolacije namotaja naponskog transformatora:
( VN : NN+M ) i ( NN : VN+M )

Merenje otpora izolacije namotaja strujnog transformatora:
( VN : NN+M ) i ( NN : VN+M )

Kriterijumi za donošenje odluke o stanju izolacije namotaja mernih
transformatora:
- otpor nakon 60 s ne može biti manji od 70% vrednosti izmerene
pri prijemnim ispitivanjima niti 85% manji od vrednosti izmerene pri
ispitivnjima pri puštanju u eksploataciju
- vrednosti dozvoljenih otpora izolacije nakon 60 s merenja su dati
u tabeli

Un (kV) Otpor izolacije u MΩ nakon 60 s pri 200C

I grupa II grupa III grupa
≤35 - - -
110 >20000 ≥15000 <15000
220 >40000 ≥20000 <20000
400 >40000 ≥30000 <30000

I grupa: stanje je dobro → redovna ispitivanja

II grupa: stanje je zadovoljavajuće → učestalo praćenje
III grupa: stanje je nezadovoljavajuće → detaljnija ispitivanja
 Merenje kapacitivnosti i faktora gubitaka tgδ
tgδ
(Šeringov most)

Generatori, transformatori, provodni izolatori, sabirnice, motori,
prekidači sačinjeni su od metala i izolacije tako da posleduju određene
karakteristike kondenzatora

A
C =ε
d

ε – dielektrična permeabilnost
A – površina elektroda
d – ramak između elektroda

U realnom kondenzatoru postoje dielektrični gubici

Faktor gubitaka tgδ

UR RI
tan δ = = = ω RC
UC 1
I
ωC

Principijelna šema Šeringovog mosta

Cx i Rx – kapacitivnost i ekvivalentna otpornost dielektričnih gubitaka

objekta koji se ispituje
Cn – etalon kapacitivnosti sa zanemarljivim dielektričnim gubicima
R3 – otpor bez induktivnosti koji se može regulisati
R4 – otpor bez induktivnosti
C4 – kapacitet koji se može regulisati
N – nulti indikator (vibracioni galvanometar ili osciloskop)

Podešavanje Šeringovog mosta se vrši promenom R3 i C4 dok se most
ne uravnoteži, tj. dok struja kroz dijagonalu sa nultim indikatorom ne
postane jednaka nuli. U tom slučaju je:

Z1 Z 3
= ili Z1 ⋅ Z 4 = Z 2 ⋅ Z 3
Z2 Z4
1
R4 ⋅
1 1 jω C4 R4
Z1 = R x + Z2 = Z 3 = R3 Z4 = =
jωC x jωCn 1 1 + jω R4C4
R4 +
jωC4

 1  R4 1

Jednačina ravnoteže na mostu:  x
R +  ⋅ = ⋅ R3
 jωC x  1 + jω R4C4 jωCn

Kapacitivnost, ekvivalentna otpornost i faktor gubitaka izolacije objekta

R4 C UR
Cx = Cn Rx = 4 R3 tan δ x = = ω RxC x = ω R4C4
R3 Cn UC

Merenje kapaciteta u faktora gubitaka izolacije objekta kada je jedan
kraj objekta trajno uzemljen
- obrnuta šema (tačka A uzemljena a na tačku B se priključuje visoki
napon)
- šema sa uzemljenom dijagonalom
 Merenje parcijalnih pražnjenja
pražnjenja

Parcijalna pražnjenja su lokalna pražnjenja u dielektriku koja samo

delimično premošćuju izolaciju (delimičan proboj izolacije)

Radi se o iskrenju unutar defekata u čvrstoj (ili tečnoj) izolaciji i unutar
šupljina koje su ispunjene vazduhom ili gasovima

Ispravni deo izolacije ima jedan kapacitet a deo sa supljinom se
modeluje redom vezom kapaciteta šupljine i ostalog dela izolacije

Električni model izolacije sa parcijalnim pražnjenjima

Unutar šupljine mnogo lakše dolazi do proboja nego u izolaciji jer je

električno polje veće i manji je probojni napon

Ako se izolacioni sistem opterećuje naizmeničnim naponom Va(t)
dolazi do punjenja svih kondenzatora dolazi do proboja u šupljini pri
naponu U+ i tada se napon u šupljini smanjuje do vrednosti V+ kada se
gasi varnica

Pri proboju šupljine dolazi do dopunjavanja kondenzatora Cb pri čemu
se javljaju strujni impulsi u kolu koji stvaraju naponske impulse na
impedansi Z

Veličine kojima se opisuju parcijalna pražnenja
- prividno naelektrisanje q: naelektrisanje koje bi, naglo injektovano na
priključcima ispitivanog objekta, promenilo napon u istom iznosu kao
parcijalno pražnjenje
- integralne veličine: srednja struja pražnjenja, kvadratna veličina
prividnih pražnjenja i snaga pražnjenja
- napon pojave parcijalnih pražnjenja i napon prestanka

Merenje parcijalnih pražnjenja

- ispitivani objekat Cx je vezan direktno između napona i zemlje

- merni instrument MI i merna impedansa Zm se vezuju na red sa
sprežnim kondenzatorom Cs
- impedansa Z sprečava dolazak smetnji iz izvora i omogućava da se
impulsi parcijalnih pražnjenja zatvore kroz merno kolo
- ovom šemom se sprečavaju smetnje pri merenju a ispitivanji objekat
mora biti izolovan od zemlje
- kao merni uređaj MI se koristi uređaj za merenje naponskih impulsa
parcijalnih pražnenja (osciloskop), a može se meriti i prividno
naelektrisanje, srednja struja pražnjenja, broj pražnjenja ili snaga
parcijalnih pražnjenja
 Analiza gasova rastvorenih u ulju
(gasnohromatska analiza)

Detektuju se i analiziraju gasovi koji nastaju kao rezultat degradacije
izolacionog ulja transformatora

Mineralno ulje čini mešavina ugljovodnika i manje količine drugih
jedinjenja

Korona i parcijalna pražnjenja u gasnim šupljinama u ulju kidaju C-H
veze molekula ulja i stvara se dominatno vodonik H2 praćen metanom i
etanom (CH4 i C2H6)

Električni kvarovi praćeni električnim lukom i termički kvarovi kidaju C-
C veze i stvara se etan (C2H6) etilen (C2H4) i acetilen (C2H2)

Za temičke kvarove iznad 5000C dominantan je etilen, dok je za
kvarove sa električnim lukom dominanta acetilen

Duvalov trougao za dijagnostiku kvarova na osnovu gasova u ulju

PD – korona, slaba varničenja

D1 – varničenja
D2 – električni lukovi
T1 – pregrevanje do 3000C
T2 – termička degradacija u opsegu temperatura 3000C do 7000C
T3 – termička degradacija na temperaturama
DT – zona u kojoj se preklapaju termički i električni kvarovi