Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 13 Z 12

    Uploaded by

    srdja
    6 views12 pages
    vestacenje

    Original Title

    13z12

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    vestacenje

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    6 views12 pages

    13 Z 12

    Uploaded by

    srdja
    vestacenje

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 12
    Dr CEDOMIR STEVANOVIC docent - NEKA PITANJA U VEZI-SA POJMOM I PREDMETOM VESTACENJA U KRIVICNOM POSTUPKU Oblast: vestaéenja predstavija veoma.kompleksnu i slozenu proble- matiku. Ova okolnost dovodi do toga da u.ovoj .oblasti ima dosta nersenih pitanja i problema kako na zakonodavnom takoina teoretskom planu, koja trae da budu ; blagovremeno , regavana.. Ovo. je potrebno zbog :toga Sto iskaz, veStaka kao rezultat veitaéenja sve vise dobija zavidno mesto medu ostalim dokaznim sredstvima. Tako naprimer; veé danas se ne moze zami- sliti reSavanje iole slozenijeg kriviénog dogadaja bez primene ovog doka- znog sredstva. ae, Imajuéi u vidu praktiénu vrednost rezultata veStaéenja iu vezi’sa tim vaznost pitanja koja treba razmotriti na teoretskom planu, izabrali smo pitanje- preciznog odredivanja pojma veStatenja kao jednog od ‘osno- vnih pojmova iz ove oblasti i pitanje predmeta veitaéenja, koje je u uskoj vezi sa samim pojmom vesta¢enja. U teorstskoj obradiovih pitanja najpre éemo izloZiti stavove i shvatanja teonetitara koji su se bavili ovom proble- matikom, a zatimi¢emo dati krititki‘osvrt i svoje mi8ljenje. L. U teoriji kriviénog procesnog prava postoje razlitita shvatanja u vezi sa odredivanjem osnovnih pojmova’ iz oblasti veStaéenja, kao ‘sto je veitatenje, veStak, iskaz veStaka i sl. Razliéita shvatanja postoje kako u po- gledu preciznog odredivanja suStine navedenih pojmova, tako i u pogledy njihovog preciznog razgraniéenja. Do ovih razliéitih shvatanja dolazi kao posledica postojanja nejasnosti i razlika koje postoje prilikom odredivanja samog pojma dokaza i dokazivanja u kriviénom postupku. Naime, postoje teoretidari, narogito stariji, koji prave razliku izmedu pojma dokaza’ u pravom i pojma dokaza u nepravom smislu. Dokaz u pravom smislu,, po njima, predstavlja dokazni osnov, a dokaz u nepravom smislu jeste dokazno sredstvo ili izvor dokaza. Pod dokaznim osnovom ili, kraée reteno, doka- zom, podrazumeva se éinjenica koja govori 6 istinitosti ili neistinitosti spo- re injenice.t) Za razliku od ovih teoretigara, postoje takvi teoretitari koji * 1) Meéu ovim teoreti¢arima spadaju dr Nikola Ogorelica: Kazneno procesualno pravo, Zagreb, 1899 god.; dr Bozidar Markovié: Udzbenjk krivitnog sudskog postupka kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933.; dr Tihomir Vasiljijevié; Sistem kriviénog pro- ceshog prava SFRJ, Beograd, 1971 god.; dr Dragoljub Dimitrijevié: Kriviéno procesno pravo, Beograd, :1972,god, i dr. U ovako odredenom: pojmu dokaza u pravom smislu od strane ovih teoretitara, sporno je najpre,pitanje di li je dokaz injenica, jer 0 to- (249 pojam dokaza odreduju jedinstveno, tj. ne prave razliku izmedu pojma dokaza u pravom i nepravom smislu, Prema njima dokaz predstavlja izvor saznanja o Gnjenicama u kriviénom postupku.*) Prema tome, postoje razlitita shvatanja i u pogledu odredivanja pojmova ve8taéenja kao jednom od osnovnih pojmova iz ove oblasti. Naime, ima teoretitara koji smatraju da je ve3taéenje jedno posebno relativno sa~ mostalno dokazno sredstvo, odnosno izvor dokaza#) Takode, postoji shva- tanje teoretiéara prema kojem je vestaéenje jedna od kriviénoprocesnih ra~ dnji u postupku, putem koje se ostvaruje otkrivanje i utvrdivanje éinjeni- ca) Zatim, postoji i takvo shvatanje prema kojem vestaéenje predstavlja zakonom regulisani postupak u kome dolazi do aktivnosti veStaka radi davanja nalaza i mi8ljenja) Najzad, postoji jedno shvatanje, karakteristiéno samo za nage krivitno-procesno pravo,..prema kojem termin veStaéenje ima dvostruko znavenje, Naime, prema ovom shvatanju, termin veStaéenje se u naSem pravnitkom jeziku, pa iu tekstu Zakonika o krivitnom postupku, najéeS¢e upotrebljava da se.oznaéi delatnost vestaka, koja se sastoji u pre- gledu prédmeta veitatenja i, davanja iskaza od strane veStaka.. Medutim, ovaj termin se upotrebljava.da se njime oznati i radnja organa kriviénog postupka, tj. njegova éitava aktivnost u.vezi sa dobijanjem: iskaza veStaka.") Ako Zelimo da utinimo krititki osvrt na sva napred izioZena razli~ Gita shvatanja, onda moramo da.podemo od sustine i osnovnih obelezja sa- mog pojma veétaéenja, kojom prilikom moramo imati u vidu i dinjenicu da pojedini teoretigari jednom istom. pojmu daju razlitit smisao. Polazeéi od suStine pojma veStatenja, smatramo.da je u osnovi neprihvatljivo prvo shvatanje. pojma veStatenja, prema kojem je veStatenje dokazno sredstvo, odnosno izvor dokaza. Ovo shvatanje je neprihvatljivo zbog toga Sto se kao dokazno sredstvo moze smatrati samo rezultat vestaéenja, tj. nalaz-i mis- me postoje j drukéija mifljenja, a narotito stav da ta Ginjenica govori p {stinitosti ili neistinitosti sporne Ginjenice. Smatramto da se moze govoriti jedino o postojanju ili nepostojanju sporne Ginjeniice, ane o njenoj istinitosti ili neftinitosti, zbog toga Sto su dinjenice kao takve objektivno date. : 2) Ovo shvatanje zastupaju dr Vladimir Bayer: Jugoslavensko krivitno proces- no pravo, knjiga II, Zagreb, 1972 god.; dr SiniSa Tr¥va: Gradansko procesno pravo, Zagreb, 1965 god. i drugi. 3) Na ovaj nagin odreduje pojam veitatenja dr Dragoljub Dimittrijevié, op. cit. ‘str, 184. Petruhin I. L.: Ekspertiza kak sredstvo dokagiyanija v sovetskom ugolovnom processe, Moskva, 1964 god. kao i autori Pravnog leksikona, II izdimje, Beograd, 1970 god. str, 1283. 4) Pristalica ovakvog shvatanja je Milan Paukovjé: VjeStatenje kod privrednih delikata, Zagreb, 1961 god. 7.; i Karev D. S.: Sovetskoj ugoldvnij process, Moskva, 1953 god. str. 92. F 5) Strogovié M, S.; Krivitni sudski postupak (prevod sa ruskog) Beograd, 1948 god. str. 173; Belkin R. S. i dr.: Kriminalistika, Moskva, 1968 god. str. 434. Sligan stav u pogledu odredivanja pojma veitaéenja ima i Pierre Bouzet, koji Je izlozio u udzbeniku kao koautor sa Jean Pinatelom: Traite de droit penal et de crjmiinologie, tom II procedure penal, Paris, 1970 god. Tako na str. 1138 ovaj teore- titara daje sledeéu definiciju vestatenja: »L'expertise est la procedure qui a pour but ‘utiliser les,connaissances d’un technicien, pour tirer au clair une question dout la solution demande une competence technique dout le’ juge est depourvac. 8) Dr V. Bayer — udzbenik II, op. cit. str. 175. Slitno definjge vestaéenje & Du- lov A. V._u svom delu: Voprosi teorii sudebnoj ekspertizi v kovetskom ugolovnom processe, Minsk, 1959 god. str. 7. Medutim, ovaj teoretjéar ima u vidu samo delatnost vestaka, a-né i aktivnost organa krivitnog postupka povodom te delatnosti. 250 ' Ijenje vestaka, a nie samo veitatenje. Konkretnije reeno, veStanje se moze shvatiti kao odredena struéna delatnost vestaka, ¢iji se rezuitat manifestuje kroz nalaz i misljenja veStaka.Ostala teorijska shvatanja o pojmu vestatenja su U osnovi prihvatljiva, s tim Sto i kod ovih shvatanja postoje odredene nedo- reécnosti i nedostaci. Tako naprimer, drugo shvacanje prema Kojem je veSta- %enje jedna od kriviénoprocesnih radnji u kriviénom postupku, moze biti prihvatljivo samo pod uslovom da se pojam 1adnje shvati u najgirem smislu tj. da se, obuhvati kako delatnost veStaka tako i aktivnost organa kriviénog postupka koja se ogleda u odredivanju vestatenja, imeaovanju vestaka, rukovodenju veStaéenjem i kritiékoj oceni rezuitata vestaéenja. -Isto tako, treée shvatanje pojma vestatenja je dosta usko, jer ima u vidu samo akti- vnost veitaka tokom istrazivanja predmeta vestadenja, a ne i nuznu akti- vnost organa kriviénog postupka na planu do koje dolazi ba’ povodom ves- tatenja. Prema tome, smatramo da je najpotrebnije i za nas najprihvatljivije shvatanje pojma vestaéenja naSeg poznatog procesnog teoretitara Bayera, koje je izlozio u veé citiranom delu. Naime, cinjenica je da se prilikom odie- divanja pojma veStaéenja u najéirem smislu reéi, mora po¢i u prvom redu od same delatnosti ve8taka u kriviénom postupku. Ova delatnost vestaka mode biti veoma razlidita, zavisno od predmeta istradivanja vestaka, koji takode moze biti veoma razlitit, Delatnost vestaka je ogranigena i time sto organ kriviénog postupka odreduje pitanja na koja vestak treba da dade orgovore u svome miiljenju. Na ovaj nagin, prilikom odredivanja pojma ve- Staéenja ne moze se prenebregnuti ica da povodom struéne delatnosti veStaka mora doéi do odredene aktivnosti organa krivignog postupka. Do ‘ove aktivnosti mora doéi zbog toga Sto se delatnost vestaka odvija u kriviénom postupku i 8to se rezultat te delatnosti neposredno koristi za otkriyanje i Utvrdivanje éinjenica radi rasvetljivanja i reSenja krivitnog dogadaja. Ko- nkretna aktivnost organa kriviénog postupka manifestuje se u odredivanju i rukovodenju vestaéenjem, imenovanju struénog lica za veStaka i u utvrdi- vanju vrednosti rezultata veStaéenja u odnosu na sporne éinjenice koje se dokazuyu. Na osnovu dosada reéenog moze se zak juditi da se pojam vestacenja mote odrediti u wzem i Sirem smislu, Pojam vestaéenja posmatran u uzem smislu obuhvatt samo delatnost vestaka na otkrivanju i utvrdivanju Ginje- nica u kriviénom postupku. Ova delatnost veétaka regulisana je kako prav- nim, tako i eti¢kim pravilima veStaéenja. Medutim, ovako odreden pojam vestaéenja nije potpun, zbog tog Sto se delatnost vestaka odvija u krivi- énom postupku i pod rukovodstvom organa kriviénog postupka. Prema to- my, nuzno je da se veStaéenje posmatra Sire i da se na taj natin odredi pojam. Pojam veitaéenja u sirem smislu obuhvata ne samo delatnost vesta- ka veé i odredenu zakonom regulisanu aktivnost organa kriviénog postupka, do koje nuzno mora do¢i kako bi vestak mogao da pruzi Sto bolje rezultate tolom svoga struénog istrazivanja, Medutim, aktivnost organa krivi¢nog po- 'stupka mora biti adekvatna samoj déelatnosti veitaka. Naime, organ kriviénog postupka ne sme da se previSe angazuje isamim tim meSa u sam proces nau- énog i struénog istrazivanja od strane samog veStaka. S druge pak s‘rarie, 251 delatnost veStaka ne sme biti prepuStena sama_sebi, tj. organ krivitnog.po- stupka mora biti u toku celokupne delttnosti vé8taka, kako bi mogao da mu * prudi odredenu pomoé, ako ista bude potrebna. Ovo ée narotito biti slutaj ~prilikom samog odredivanja’predmeta vestaéenja i postavljanja .pitanja ve8taku od strane organa kriviénog postupka. Na ovaj natin, moze se za- kljuéiti da u postupku vestaéenja mora do¢i do skladne delatnosti vedtaka i aktivnosti organa kriviénog postupka i do njihove uske saradnje, kako bi se Sto bolje i potpunije ostvario kriviénoprocesni zadatak, tj.rasvetlio i re- io kriviéni dogadaj. i. U kriviénom postupku vestaéenje se sprovodi radi utvrdivanja ta~ kvih-¢injenica (pravo relevantnih Ginjenica indicija i pomoénih éinjenica’) za Gije je uspesno utvrdivanje nuZna, odnosno poirebna primena’posebnog struénog znanja ili umenja iz oblasti nauke, tehnike ili zanata. To znati da se putem primene posebnog strutnog ‘znanja neke Ginjénice mogu, a neke moraju utvrdivati u krivitnom postupku. Premt tome, tinjenice ‘za tije” utvrdivanje potrebno odnosno nuZno posebno struéno znanje ili umenje, & he predmet ve&tatenja. Cinjenice koje éine predmet veStatenja odnose sé u prvom redu na sam kriviéni dogadaj, tj.one doprinose rasvetljenju i reSenju konkretnog krivitnog dogadaja. Medutim, @injenige koje se ubvrduju putem veStaéenja mogu se koristiti i za'reSenja nekih drugih pitanja koja su u vezi sa kriviénim dogadajem, kao Sto je naprimer, pitanje obaveznog levenja akoholiéara i narkomana, pitanje izricanja mere bezbednosti upudivanja u zavdo za tuvanje i leéenje duevno bolesnih lica i sl. Prema tome, predmet veStatenja nisu samo Ginjenice u pravom smislu revi, tj. one éinjenice koje doprinose rasvetljenju i reSeriju kriviénog dogadaja, veé i takve tinjenice koje doprinose donogenju nekih sudskih odluka u pogledu izricanja nekih mera bezbednosti od strane suda, koje mere su ipak u neposrednoj vezi sa kriviénim dogadajem. Na ovaj naéin dolazi sve vise do toga da se Siri delo- ‘ierug rada veStaka u pogledu utvrdivanja spornih éinjenica u kriviénom pos- ‘tupku. U sovjetskoj kriviénoprocesnoj teoriji i zakonodavstvu postoji tende acija da se predmet vektatenja joi vie Siri, tj.da se pored napned navede- denih Ginjenica utvrduju i takve éinjenice koje doprinose otkrivanju uzroka i uslove Koji su na bilo koji nagin doprineli i pogodovali nastajanju samog kriviénog dogadaja. U ovom praveu organ kriviénog postupka zahteva od veStaka da u svom nalazu i misljenju, posto utvrdi takve ¢injenice, navede konkretne mere koje treba preduzeti radi otklanjanja postojeih uzroka i uslova, kako bi doSlo do spreéavanja moguénosti vréenja istih ili sli¢nih kriviénih dela od strane istih ili drugih lica.) Smatramo da ova tendencija Sirenja predmeta veStatenja ina utvr- divanje Cinjenica ovakve vrste mode biti korisnaisamim tim primenljiva iu nagim prilikama. Naime, Zinjenica je da veStaci kao struéna lica koja sprovo- 7) Dr Viadimir Bayer, Udzbenik Tl, op. cit. str.21 8) Vidi o tome opSirnije Gallin V. M.: Preduprezdenie prestuplenii i sudebnaja ekspertiza, Moskva, 1960 god.; Petruhin, op. cit. str. lol. i dr. “252 de ve8taéenje, mogu najbolje otkrivati i utvrdivati.ove dinjenice i time pruiiti odredenu pomoé nadleZnim organima na planu preduzimanja odredenih me~ ra radi spreéavanja vréenja kriviénih dela. Na ovoj natin, veStaci’ daju odredeni doprinos preventivnoj borbi protiv kriminaliteta. Do ovoga moze doéi skoro kod svih vrsta veStatenja a narotito se mogu korisno iskoristiti rezultati kriminalisti¢kih, tehnitkih i knjigovodstvenih veitatenja.») U ovakvo uopsteno odredenom predmetu veStatenja nalazi se vise pitanja i problema, na koja se daju razli¢iti, odgovori i razlitito se reSavaju iji i praksi. Tako naprimer, jedno od ovih pitanja odnosi'se na preci znije odredivanje predmeta vestaéenja. Sa ovim pitanjem je u neposrednoj vezi pitanje razgranitenja nadlenosti izmedu orgtna krivitnog postupka i veStaka u pogledu utvrdivanja éinjenica u ‘kriviénom postupku. Najzad, © moze se postaviti i pitanje obaveznog i fakultativnog utvrdivanja Ginjenica ~ putem vedtatenja. Kao Sto smo videli, predmet ve&tatienja jesu u prvom redu ‘tinje- nice u pravom smislu regi, {j. one Ginjenice koje se odnose na sam kriviéni dogadaj, za dije je utvrdivanje potrebno posebno struéno: znanje ili umenje. Kako su ove éinjeniae veoma raznovrsne, to i predmet istraZivanja veStaka moie biti razlitit. Naime, da‘bi ve3tak mogao da utvrdi pomenute dinjenice~ on mora po pravilu da sprovede odredeno istrazivanje na konkretnim stva-~ rima i drugom materijalu koji mu je dostavljsn na veStaéenje. Prema tome, treba razlikovati predmet vestaéenja i predmeta i taka. Kao Sto smo videli, predmet veitaéenja su one sporne je utvrdi= vanje" potrebno odnosno nuzno posebno struéno znanje ili umenje."Predmet istrazivanja veStaka jesu one stvari i drugi materijal, koji veStak ispituje i koji mu sluzi kao osnova-a utvrdivanje spornih Ginjenica. Posmatrano ana- ~ litiéki, kao predmet istrazivanja veStaka u krivitnom postupku mogu se pojaviti stvari materijalne prirode, odnosno stvari oblikovane od strane to~ veka, koje su posluzile kao sredstvo za izvrSenje kriviénog dela, koje su bile: objekt krivitnog-dela i stvari na’kojima se nalaze tragovi izvr3enja krivi- &og dela. Isto tako predmet istrazivanja veStaka mogu biti Ziva biéa, odno- sno odredena biolo’ka i psihologka stanja kod lica, kao i sam le’ éoveka. Sve ove stvari biée predmet istrazivanja.vestaka samo u sluéaju ako je za op: Zanje Ginjenica na njima potrebno, odnosno nu%no.posebno .struéno znanje + ili umenje. U protivnom ove stvari mogu biti predmet uvidaja, kojom pril kom opazanje.éinjenica u. pravnom smislu vrii sam organ kriviénog postu-. pka.!) Ako su predmet istrazivanja veStaka bila odredena biolo’ka i psiholo- ~ 3ka stanja kod éoveka, u tom slutaju-utvrduju se Ginjenice koje se odnose, na subjektivnu-stranu krivitnog dogadaja, tj. od kojih zavisi uratunljivost i kriviéna odgovornost udinioca kriviénog dela. Kao predmet ‘istrazivanja.. veStaka mogu se pojavitii takvi Ginjenitni podaci koji su sadrZani-u nekom drugom dokaznom sredstvu kao Sto je naprimer zapisnik o sasluSanju sves doka, ispitivanju okrivljenog, odnosno u javnoj ili privatnoj ispravi. Ovaj materijal Ge biti predmet istrazivanja veStaka samo u sluéaju ako je za 9) Vidi na rad pod naslovom: Doprinos ve8taka preventivnoj borbi protiv keximj naliteta, Zbornilk Pravnog fakulteta, 1970 god. 10) Dr Vladimir Bayer, udZbenjk Il, op.cit. str. 30. 253° utvrdivanje taénosti navedenih podataka potrebno posebno struéno znanje ili umenie i ako mogu posluziti kao, osnov davanja nalaza i mi8ljenja od strane veitaka. Ako su predmet istrazivanja veitaka bile stvari u tom sluéaju se po pravilu utvrduju tzv. éinjenice — indicije, jer se putem opazanja na stvarima veoma teSko moze do¢i do pravno — relevantnih tinjenica, bez obzira da li je za to opazanje potrebno opite znanje ili pak posebno stru- &no znanje. Isto tako, za utvrdivanje dinjenica-indicija po pravilu je potre- bno posebno struéno znanje, a rede se iste mogu utvrdivati od strane orga- na kriviénog postupka na osnovu op&teg znanja. Naime, obitno se kaze da su stvari i tragovi nemi svedoci odigranog kriviénog dogadaja i da su utvrdene Ginjenice-indicije obiektivne i taéme. Medutim. ba¥ zbog toga ie! vrlo esto potrebno angazovati struéno lice koje poznaie niihov jezik, da bi ovi nemi svedoci kroz njih progovorili.") Prema tome, od objektivnosti ovih lica zavisi i objektivnost i taénost tinjenica — indicija i niihov dopri- nos rasvetljenju i reSenju kriviéne stvari. Pitanje utvrdivanja delokruga rada veStaka i razgraniéenia nadle- %nosti izmedu ve8taka i organa krivitnog postupka je u neposrednoj vezi sautvrdivanjem predmeta veStatenja. Tako naprimer, ako se precizno odre- di predmet vestaéenia u tom sluéaju je sagledan i delokrug rada vestaka, a samim tim je izvrSeno i razgraniéenie nadleZnosti izmedu organa krivi énog vostupka i ve8taka. Imaiuéi ovu okolnost u vidu. smatramo da je naj sigurniji kriterijum za odredivanie delokruga rada veStaka i niecove nadle- %nosti onaj prema kome ve8tak treba da utvrduie Ginienics i da relava Ginjeniéna pitania na osnovu svog struénog znanja ili umenia. dok je reSa- vanie pravnih pitania u iskliuzivoj nadleZnosti organa krivinog vostunka. Naime. polazi se od toga-da je organ krivitnog vostunka (sud) jedini nadle- %an 7a. reSavanje pravnih pitania. kako zbog vravne obrazovanosti lica koja rade u tom organu (Sto ie narodito sluéai sa vozivnim sudijama). tako i zbog svoje druStvene funkciie i tinjenice da jedino sud odluéuje o krivi- énom dogadaju i snosi punu odgovornost za svoju odluku. Ovako odreden predmet i delokrug weStatenia u kriviénom postu- vku u pogledu utvrdivania Ginienica, nije ov8te i jedinstveno prihvaéen u krivignoprocesnoj teoriji i sudskoj praksi. Do neslaganja narotito dolazi kada je ret utvrdivanju éinjenica putem veStatenja u oblasti medicine, tehnike i knjigovodstva. Naime, u navedenim oblastima tinjenice i tinieni- éna vitania su takva da ih ie dosta teiko diferencirati od pravnih pitania. Ovakvoj situaciji je donekle doprineo i zakonodavac. sto ie narotito sluéaj kod nas gde su norme dosta nejasne i neprecizne. Isto tako prilikom normi- ranja ove problematike na zakonodavac se uglavnom zadrzao u tradiciona- Inim okvirima, ne vodedi raéuna o novim koncepcijama, tako da su nave- dene norme veé zastarele i prevazidene. Na ovaj naéin ove norme predsta- vijaju odredenu kotnicu za progirenje delokruga rada veStaka.!*) Ova okol- 11) Robert Vouin et Jacques Leaute: Droit Penal et procedure penale, Paris, 1969 god. str. 247. 12) Dr Petar Kobe: Sprema beseda u delu dr Janeza Miltinskog »Medicinsko izvedenstvos, Ljubljana, 1970 god. str. 9. 254 nost je takode uticala na pojavu razliditih stavova i shvatanja. Medutim. stavovi i shvatanja u vezi sa predmetom vestatienja i delokrugom rada veStaka mogu se u osnovi svesti na dva osnovna shvatanja. Pristalice jednog shvatanja smatraju da predmet veitaéenja mogu biti samo Ginjenice i. ¢injeni¢na pitanja, koja se odnose na éinjeniéni sastav Kriviénog dogadaja, dok reSavanje pravnih pitanja i utvrdivanje vrednosti Ginjenica koje su bile predmet vestatenja spada u iskljudivu nadleznost organa kriviénog postupka. Ovo se odnosi na sve dinjenice koje se odi na kriviéni,dogadaj i koje su u vezi sa kriviénim dogadajem, pa i na nice iz oblasti medicine, tehnike i knjigovodstva. : S obzirom da se tinjenice iz oblasti medicine mogu utvrdivati sud- sko-medicinskim i sudsko-psihijatrijskim veStaéenjem, to se postavlja pita~ nje utvrdivanja delokruga rada ovih veStaka i razgranivenja nadleZnosti iz~- medu vestaka ove vrste { organa krivitnog postupka. Polazeéi od napred izlo~ Zenog stava, pristalice navedenog shvatanja smatraju da su veStaci — sud- ski medicinari ovlaS¢eni da. kod pregleda i obdukcije le’a utvrde uzrok smrti, tj. da utvrde postojanje uzrotne veze izmedu. spoljnih faktora koii us delovali na organizam, patrolokih promena na organizmu koje su nastale kao rezultat delovanja spolinih faktora i nastupanja smrti.!") Sligan stav imaju ovi.teoretitari i u pogledu veStatenja telesnih povreda. Naime, i u ovom sluéaju ve’tak je nadlezan da sa medicinskog stanovi8ta, imajuéi-u vidu medicinske kriterijume utvrdi uzroke nastajanja telesne povrede, nje- nu prirodu i tezinu,. Prema tome, pristalice ovog shvatanja smatraju.da u. ovim slugajevima vestaci nisu duzni da daju svoje mi8lienie u pogledu prirode i vrste.smrti, pa ukoliko se radi.o nasilnoj smrti.da li je u pitaniu, . ubistve, samoubistvo ili nesreéni sluéaj. Isto tako, kod veStadenja telesnih povreda we8taci nisu ovlaS¢enj i duzni da odreduju vrstu telesne povrede po pravnim kriterijima, tj, da utvrde da li se radi o lakoj, teSloj ili kvali- fikovanoj povredi. . Mada je situacija komplikovanija kod utvrdivanja. éinjenica, od strane veitaka psihijatra u pogledu odredivanja delokruga rada veitaka, pristalice ovog shvatanja polaze od istog stanovi8ta. Naime. i kod ove vrste veStaéenja smatra se da ve8tak treba da utvrdi samo prirodu i teZinu duse- vne bolesti, odnosno postojanje drugih devijacija u psihi udinioca kriviénog dela. Prema tome,ve8tak nije duzan da daje miSljenje o tome kakav je. uti- caj imala odredena duSevna bolest na uéinioca da shvati znagij svoga dela i da upravlia svojim postupcima u momentu vréenja, krivignog dela. To’ su, &sto pravna pitanja, koja spadaju u nadle%nost organa kriviénog postupka. Drugo shvatanje teoreti¢ara u su8tini je, suprotno od. napred izlo- 4eiog shvatanja. Naime, pristalice. ovog shvatanja, vecinom .teoretiGari iz oblasti medicine i praktiéari iz oblasti prava, nastoje da na neki nadin pro- _ Sire delokrug rada ve3taka u pogledu utvrdivanja éinjenica iz oblasti me- | dicine. Tako na primer, kod sudsko-medicinskog veStaéenja oni smatraju 15) Petruhin I. L. op. eit. str. 118, Ovu koncepeiju rastopaja i drugi sovjetski teoretitari iz oblasti prava kao naprimer,M. S. Strogovié, M. I. Avdeev, M. A. Celj- cov, N. V. Celjcova, V. M. Nikiforov, A. I. Vinberg dr. ‘Od navih ‘teoretiéara slitan'stav imaju dr Petar Kobe: Spremna beseda, op. citstr. 9, dr/Viadimir Bayer, udzbenik II, op. cit. str. 175, i dr Janez Miléinski: Me~ dicicinsko izvedenstvo, 1970. 255 . da je vestak oviaiéen i treba da utvrdi ne samo prirodu smrti, tj. da li se radi o prirodnoj ili nasilnoj smrti, veé i da izvrsi dalju Klasifikaciju nasil- ne smrti, odnosno da i se radi o ubistvu, samoubistvu ili nesreénom slu- éaju. Sligna je situacija i u pogledu veitatenja telesnih povreda, kojom prilikom vektak takode treba da izvr8i Klasifikaciju telesnih povreda po pravnim kriserijima. Najzad, kod veStatenja dugevnog stanja okrivljenog, od veitaka psihijatra se trazi da odgovori i na pitanje da li je okrivijeni u vreme izvrSenja kriviénog dela mogao da shvati znataj svoga dela i da upravlja svojim postupeima, sto .znati, da li je okrivljeni bio uratunljiv, smanjeno uraéunljiv ili neuraéunljiv. Prilikom zauzimanja stava po ovom pitanju, navedenf teoretiari polaze od toga da su veitaci lica koja posedu- ju posebno struéno znanje na osnovu koga utvrduju injenice i reSavaju Ginjenitna pitanja iz oblasti medicine, te da im je zbog toga mnogo lakSe da rezultate vedtaéenja prevedu na jezik razumljiv za sudiju, tj. da izvrge kla sifikaciju utvrdenih éinjnica po pravnim kriterijima. Sem toga. ovi teore- tigari.imaju u vidu i Ginjenicu da je organ kriviénog postupka zatrazio pomoé strutnog laca ba& zbog toga Sto nije strugan za utvrdivanje ovih Ginjenica ida iz istih razloga nije u moguénosti da bez pomoéi ve8taka pravilno upotrebi utvrdene tinjenice. NeSto drugatije se postavlja pitanie predmeta ve8taéenja i odredi- vanje delokruga rada ve&taka.kod utvrdivania tinienica iz oblasti tehnike i knjigovodstva. Naime, zakonodavac je vrilikom inkriminisania posebnih biéa nekih krivitnih. dela nuzno morao da uzme u obzir neka tebnitka vravila, standarde-i normative. Ovo je narotito slutaj sa kriviénim delima iz oblasti saobraéaia, tehnitle zaStite na radu, privrede i slitno. U ovim sluéaievima postavlia se pitanie da li ve8tak, prilikom utvrdivania tinienica i reSavanja Ginjenignih pitanja, moze da wzme u obzir tehnitka pravila; normative i standarde, koja su sadriana u ovim pravnim normama. Ovo pitanje je u.vezi sa jednim opitim pitaniem,ti. da li predmet veStatenia mogu ‘biti pravne norme. Kako se-polazi od ginienice da su sudife. narotito pozvane, pravno obrazovana lica i da tumatenje i primena pravnih vronisa soada u niihovu, iskliutivu nadle%nost, to se smatra da pravne norme po. pravilu ne mogu biti predmet vestatenia. Medutim, ostavlia se moguénost da i pravne norme budu predmet veitatenia i to u sluéaju kada iste sadrze tehnitka pravila, standarde i normative. Naime, u ovim sluéajevima dozvo- liava. se veStaku da istrazuje sadrvinu takvih normi kako bi &to uspeSnije utvrdio neke sporne éinienice, odnosno saéinio svoj nalaz i miSlienie o neno- srednim uzrocima i uslovima nastajania takvog krivitnog dogadaja. Ovo pitanie se identiéno reSava i u sluéaju kada se radi o normama inostranog prava. Naime, i ovom prilikom se dozvoljava moguénost da vravne norme udu predmet veitaéenja. Do ovoga dolazi zbog toga Sto sudija nite u mogu- énosti i nije duzan.da poznaje sve zakonske propise stranih drzava, nato- ito ako iste sadrée tehnivka pravila, standarde i normative.!4) Imajudi u vidu ove okolnosti s pravom se smatra da je sudu potrebna struéna pomoé od strane struénih lica, koja se u kriviénom postupku mogu pojaviti u svo- jstvu veitaka ili struénjaka i u tumatenju i primeni nekih pravnih normi. 14) Dr Siniga Triva: Gradansko procesno pravo, Zagreb, 1965 god. str. 433. 256 * Na osnovu napred iznetih konstatacija i dvaju izlozenih_shvata-- nja teoretizara u vezi sa predmetom veStatenja, delokrugom rada veitaka i razgranigenja nadle%nosti izmedu vestaka i organa knivitnog’postuka na. planu utvréivanja @injenica u kriviénom postupku, moge se zakljutiti da ova pitanja jo8 uvek nisu pricizno, kompleksno i jednoglasno reSena. Kao Sto smo vee istakli, najbolji i najsigurniji kriterijum i polazna tatka za njihovo reavanje sastoji se u tome da se putem vestaéenja po pravilu mo- gu utvrdivati dinjenice i reSavati tinjenitna pitanja, zbog toga Sto je u ovoj oblasti najvi8e potrebna struéna pomoé vestaka. Izuzetno, predmet veita &enja mogu biti i takve norme domaéeg ili stranog prava za &iju je prayi- Inu primenu i tumagenie potrebno posebno struéno znanie ili umenie. Sto se tige éinjenica i Ginjenitnih pitanja iz oblasti medicine. tehnike-i kni dstva, koja su usko povezana i isprepletena sa pravnim pitanjima, smatra~ mo da je potrebno uéiniti odredene napore kako na zakoncdavnom tako i na teoretskom planu da se izvrSi njihovo precizniie razaraniéenje. Samim tim bi doflo i do preciznijeg razgraniéenia nadle%osti izmedu organa kriv vitnog vostupka j veStaka. Isto tako, za uspe%nije otkrivanie i utvrdivanie &njenica iz ovih oblasti biée potrebna jo¥ wa saradnia veStaka i organa krivignog postupka. Na ovaj nagin u osnovi prihvatamo shvatanje_onih teoretigara prema kojima veétak treba da re¥ava samo ¢inieniéna’ pitania, uz napred iznetu konstataciju u pogledu napred da ce’ razgranite Ginjeni- &na i pravna pitanja. - “ U neposrednoj vezi'sa pnedmetom veXtatenia este i vitanie obave- zor i fakultativnog utvrdivania Zinjenica putem vektatenia, Ovo pitanie- je takode sporno u teoriji krivitnog nrocesnog prava. Naime. soorno ie da Hi organ krivitnog postupka mora neke Ginienice u ve7i'sa Kriviénim doga- @aiem da utvrduie putem veStagenia, tj. primenom nocebno strutnog zna- nia ili umenia. Po ovom pitanju takode postoie razliita

    You might also like