STANIMIROVIC DRAGAN, asistent RADNA TEORIJA ALIJENACIJE Teorija alijenacije do8la je u sociologiju uglavnom iz filozofije, gde je dozivela svoj najpuniji pojmovni razvitak.-U savremenoj_soci- ologiji ova teorija ima onaj ar koji imaju raspravljanja o viasti, de: mokratiji, slobodi i buducnosti éoveka i druStva. Cak i sovjetski teo- reti¢ari, za koje je teorija alijenacije dugo bila tabu tema, a s njima sve vise i teoreti¢ari istotnih zemalja, _ponovo otkrivaju sav’ znataj mladog Marksa u razvitku ove teorije. U zapadnim zemljama, “medu- tim, problem alijenacije je u Zivotnoj stvarnosti i teoriji veé prilitno dugo na dnevnom redu. Kao egzistencijalno pitanje, alijenacija je u gradanskoj teoriji dobila naj8ira obja8njenja, ali ne uvek i nauéno zas- novana. Prodor gradanske ideologije i u nauénu misao “predstavlja razlog vise da se i naga socioloka (i ne samo sociolo’ka) misao po- novo odredi prema njoj, kao i prema ideologiji dogmatizma ili revi- zionizma. - 1. RAZVOJ IDEJE ALIJENACIJE Zaviéajno mesto pojma alijenacije treba traziti u jevrejskoj teo- i grékoj filozofiji helenisti¢ke epohe, posebno u stoi(cisti)¢koj ') Nien pojmovni razvitak, medutim, ostvarilo je hri¢anstvo?) koje iz njih nestaje. U srednjem veku hri8éanstvo razvija tezu'o prvo- bitnom grehu’) kojim se éovek otuduje) od boga (Alienus), nasuprot gnosistiékom uéenju o bogu strancu’) | Burfoaski naéin proizvodnje prenosi kategoriju- otudenja iu ob- last ekonomije, prava, ‘politike, ideologije’). Zatim ideja alijenacije prelazi u sve nauke koje se bave govekom i drugtvom i tu dobija naj raznovrsnija znaéenja, posebno u filozofiji, psihologiji i sociologiji. ‘Najpotpuniji i najkonsekventije izveden pojam alijenacije, pre - Marksa, dao je Hegel. U svom frankfurtskom periodu on-se jo8 nas- lanja na Fihtea i operi’e Selingovom terminologijom, ali u _»Fenome- nologiji« se otudenje pojavijuje na »visokom stepenu filozofskog uops- 1) D. Lekovié, Marksistitka teorija otudenja, Beograd, Institut za izutava- nje radnitkog pokreta, 1968, str. 21. . F, Engels, Ludvig Fojerbah i kraj Klasitne nematke filozofije, Beorgad, Kultura, 1960, str. 61. _ 3I, S. Kon, Pojam alijenacije u modernoj sociologiji, Nase teme, br. 2, 1971, str. 302. *) E, From, Bekstvo od slobode, Beograd, Nolit, 1964, str. 48—49. 5) Lekovié, nav. delo, str. 22. 9) Isto, str. 22. 285tavanja”) Lukaé’) smatra da, uprkos svih preteéa) mozemo smatrati teoriju alijenacije »kao sasvim originalno ostvarenje samog Hegelac. On u Hegela razlikuje tri nivoa®) u pojmu otudenja: Prvo, odnos subjekta i objekta, koji proistiée iz govekove radne, ekonomske i dru&tvene delatnosti. Drugo, specifitno kapitalistiéki oblik otudenja, emu odgovara Marksov »fetiSizam«.") »Treée, postoji Siroko-filozofsko uopStavanje ovog pojma: »otu- denje« znati zatim isto 8to-i predmetnast; ono je forma u kojoj se filozofski prikazuje istorija nastanka predmetnosti; predmetnosti kao dijalektitki moment na putu identiénog subjekt-objekta preko »otu- denja« natrag samom: sebi,«) Za Hegela su i priroda i istorija »otudenja« duha.") Ali dok je priroda »vetno otudivanje otudenog duha«") i bududi kretanje duha, samo prividno kretanje, bez stvarne istorije.") Ljudska je istorija, st- varna istorija, otudenje u vremenu'), Odatle sleduje konsekventno da istorija, koja za svoj cilj ima svoje samoukidanje, vraéanjem u apso- ») D. Lukag, Mladi Hegel, Kultura, Beograd, 1959, str. 582—584. ») Isto, str. 584, %) »A neki su smatrali da se izvor Hegelova shvadanja prirode kad sa- mootudenog oblika apsolutnog duha moze nadi u Platonovom shva¢anju pri- rodnog svijeta kao nesavrsene slike plemenitog svijeta ideja. Kako se istra- Yivanje_istorijskih korijena nastavlja, Vjerovatno Ge se pronaci joS i mnogi drugi Hegelovi prethodniciu ovom’ pogledu« G. Petrovié, Alijenacija i dealije- nacija, u delu: Problemi filozofije marksizma, Beograd, Rad, 1967, str. 172. *) Luka’, nav. delo, str. 584—587. *) »Dok je Hodgskin veé iz Rikardove teorije vrednosti izvlatio so stiéke konsekvence, Hegel, u vreme pisanja »Fenomenologije« nije éak ni ra- zumeo sve probleme unutraSnjih protivre¢ja Smitove teorije vrednosti. Tpak »su_kod Hegela postojale energi¢ne tendencije u ovom praveu i gde je on jedini mislilac. koji nastoji da iz ovih ekonomskih dinjenica jzvuée filozofske zak- Tjutke«. Lukaé, nav. delo, str. 585. ____®) »Neposredno postojanje duha, svest, ima.dva_momenta, moment znanja i moment predmetnosti, koja je znanju negativna. Buduci da’ se duh u tome elementu razvija i izlaze svoje momente, zato ta prepreka pripada njima, pa ti momenti nastupaju_ svj kao likovi svesti. Nauka koja ide ovim putem jeste nauka iskustva koje Gini svest; supstancija se posmatra kako je ona i njeno kretanje predmet svesti. Svest ‘ne za i ne shvata niSta‘osim Onoga Sto je u njenom iskustvu, to’je samo duhovna supstancija, i to kao predmet nje same. No duh postaje predmetom jer on je to kretanje, da sebi postane neSto drugo; tojest predmet svog subjekta i da ukine to drugo — biée« Hegel: Werke, Ber- lin, 1840, tom II, str._28. Citirano o Lukatu, nav. delo str. 587. *) Lukaé, nav. delo, str. 587. z ) »Evo njegovo poslednje postojanje, priroda jeste njegovo Zivo nesredno postojanje; ona, otudeni duh, u svome postojanju nije ni8ta drugo do to vetno otudivanje svog’ postojanja i kretanja koje uspostavlja subjekt« Hegel, nav. delo str. 610, ») Pozitivna humanistiéka i naturalisti¢ka kritika potanje tek s Fojerba- hom. K. Marx — F. Engels, Rani radovi, Naprijed, Zagreb, 1961, str. 158. "> »Medutim, druga strana njegova kretanja, povijest,, jeste bivanie koje zna, koje sebe posreduje — vremenu otudeni duh; ali ‘to 'jé i otudivanje isto tako otudivanje samog sebe; ono negativno jeste negativiio samo sebe.« He- gel, nav, delo, str. 431. 286 .lutni subjekt") ukida svoju predmetnost; time je reSen problem otu- denja_i njegovog prevazilazenja.) Prvu ozbiljnu kritiku Hegelove teorije otudenja dao je Fojerbah.”) Podigavsi u »SuStini hrigéanstva« materijalizam ponovo na. presto), Fojerbah je nadinio radikalan zaokret od Hegela, dajudi otudenju an- tropologki: karakter") i vezujuci ga za éovekovo rodno mesto”), za to- veka kao generiéko biée.8) Novo shvatanje prihvatio je sa entuzijaz- mom i Marks i ono je na njega snaino uticalo.*) Fojerbah je u.»Su- tini hriS¢anstva «dao o8tru kritiku religije*) kroz kategoriju otudenja®) i ukazao na put novog humanizma koji proizlazi logigki iz te kritike”) Kritiku religije Fojerbah je docnije”) progirio i jednim naturalisti¢kim giavon") ali-je pri svem’ tom ostao-samo na pozicijama filozofije re- igije. : : No, kritikom Strausa, Bauera, Fojerbaha i drugih, Hegelova filo- zofija nije bila savladana kriti¢ki*); to je bilo uéinjeno tek Markso- vom kritikom.”) . 2. Marksova teorija alijenacije U istrazivanju zakonitosti dru’tvenog Zivota Marks je polazio od Ijudske prakse, bududi da je sav dru&tveni Zivot praktiéan.*) Ovo shva- *) Lukaé, nav..delo, str. 590, *) »Buduéi da se njegovo dovrSenje sastoji_u tome, da potpuno zna non, Sto on jeste, svoju supstanciju, zato je to znanje njegovo ulazenje u sebe, u kojemu ‘on napuSta svoju opstojnost i predaje svoj lik se¢anju. -..Ako dakle taj duh, priginjajué, se, da prolazi sam od sebe, svoj razvoj zapoéne opet una- prijed, onda ga on ujedno zapodinje na visem stupnju.« Hegel, nav. delo, str. 431. 4) Priroda kod Hegela. »nije sposobna da se razvija u vremenu; ona je sposobna samo da razvija svoju raznolikost u prostoru, tako da sve stupnjeve - razvitka, koje sadréi u sebi, izlaze istovremeno i naporedo, te je osudena da vetno ponavija iste procese« Engels, Ludvig Fojerbah..:, nav. delo, str. 29—30, V. Lekovié. nav. -delo, str. 44. *) Engels Ludvig Fojerbah..., nav. delo, str. 21. e *) Ovo je shvatanje po kome teologija predstavlja odgonetku tajne teolo- gije, po kome sustina religije, kako subjektivno tako i objektivno, ne otkriva i ne izrazava ni8ta drugo do biée Goveka, Ludvig Fojerbah, Predavanja o sustini religije, .Kultura, Be 1955, str. 58. 34 Isto, str’ 56—58. . ») Lekovié, nav. delo, str. 4. *) Engels, nav. delo, ‘str. 21. c *) yU'religiji govek’ deli svoju prirodu na dve razliite prirode, on se_su- protstavlja_samom sebi, on vis-avi sebe stavlja boga kao biée suprotstavijeno svom. .... Suprotstavljanje ; raskorak izmedu boga i éoveka nije ni8ta drugo do_suproistavljanje €oveka samom sebi, svom sopstvenom biéu« L. Feuerbach, L'Essence de Christianisme, Paris,” 1864, str. 60, Citirano po Lekoviéu; nav. delo, str. 45.7 . ~"""%) Feurbach, nav.” delo, str. 60. °°” . 7) »Ako’ je pozitivno, suStinsko u odredivanju prirode boga pozajmljeno od prirode goveka, Eovek ée biti liken svega onoga Sto ée dati bogu. Da bi bo: bio obogaéen, govek ‘mora’ osiromasiti, da bi bog bio sve, Covek mora bit; ni- Sta.« Isto, str. 51. *) Fojerbahova »Su8tina religijee od 1845. *) Fojerbah, nav. delo, str. 60—63. ") Isto, str. 306—309. ~*) Engels, nav. delo, str. 22. ») Isto, str. 45. *) Marx — Engels, Rani radovi, nav. delo, str. 353. 287tanje upuéuje na same materijalne pretpostavke ljudske egzistencije, i rad, kao svesnu, svrsishodnu ljudsku delatnost proizvodnje ma- terijalnih uslova Zivota) Time pojam ljudske prakse nije iscrpen. Ljudska praksa zapoéinje kao. delatnost zadovoljenja Zivotnih potre- ba, a time se ispoljava kao proizvodna praksa. Sem toga, ona se is- poljava kao proizvodna praksa i na taj natin 8to zadovoljenje prvo- bitno nastalih potreba vodi stvaranju novih porteba. To je istorijska éinjenica koja se izrazava praktitno kao stalno prevazilazenje zadovo- ljavanja i stvaranja’novih potreba. Time, a uz to i proizvodnjom oru- da za zadovoljenje ljudskih potreba, proizvodna praksa je po svojoj prirodi ‘revolucionarnog karaktera. U praksi, kao proizvodnoj praksi, rad, kao delatnost menjanja i preradivanja objekata prirode, a istovremeno i kao stvaralac oruda za proizvodnju, pokazuje se kao su8tinska ljudska snaga od samog svog potetka. Ali, rad se ne odvija‘u nekom dru&tvenom vakuumu, nego u dru- Stvenoj zajednici. Zato se on odmah javlja kao prirodni odnos (odnos oveka prema prirodi kao prirode prema prirodi) i kao dru8tveni od- nos (odnos prema drugom éoveku i prema zajednici). Dvostruka priro- da (odnos) rada izraZava se u proizvodnji kao prirodni (proizvodnja sopstvenog Zivota pomocu rada i tudeg Zivota pomo¢u radanja) i kao drustveni odnos (u tom smislu Sto se odvija u zajednici). Iz Ginjenica da rad stvara moguénost zadovoljavanja.potreba, da time. proizvodi nove potrebe, a da se oba ova procesa odvijaju u za- jednici, proizilazi da se razvija podela rada u svojoj prirodnoj (rad- no-tehniékoj) i dru&tvenoj dimenziji. Prirodna podela rada razvija se kao.samonikla i kao samonikla se i reprodukuje®). Dru&tvena dimen- zija podele rada ogleda seu fiksiranju pojedinih funkcija rada kao drustvenih delatnosti koje’ su podeljene _ stihijno, koje izmiéu naoj kontroli i suprotstavljaju nam se kao tuda sila. Dru8tvena podela ra- da, koja stvarno zapoginje podelom rada na umni i fizi¢ki, na duhovni i mgterijalni rad, odmah omoguéava i osamostaljenje svesti od pra- se. Po&to rad stvara sredstva za zadovoljenje ljudskih potreba, po- dela rada se ispoljava i kao’ raspodela, i to kvalitativno i kvantitativno nejednaka raspodela rada i proizvoda rada, dakle svojina”), Podela rada kao stvaraoca proizvodnih oruda dalje se ispoljava kao raspodela tih oruda ili — 8to je isto — privatna svojina sredstava za proizvod- *) Marksova osma teza o Fojerbahu. Medutim, otudenje dru8tvenog Zivota, kao vladavina predmetnih sila, stvorilo je Goveka apstraktnog mislioca, k na apstraktan natin postavija pitanja o stvaranju oveka i prirode. Marks is- tige da je postavijanje takvih pitanja apsorbovanje od prirode i. goveka ili njihovo postavijanje kao nepostojedih. »Mecutim, zato Sto za Eovjeka soci cjelokupna takozvana svjetska historija nije ni8ta drugo do proizvo jeka pomoéu Ijudskog rada, niSta drugo do nastajanja prirode za éovjeka, on ima otigledan neoboriv dokaz o svom rodenju pomodu samog sebe, 0 svom procesu nastajanja«. Isto, str. 251. . *) Isto, str. 353. % Isto. *) sUostalom podjela rada i privatno viasni§tvo identiéni su izrazi — u jednom se u odnosu na djelatnost_jskazuje ono isto, Sto i u drugom s ob- zirom na proizvod te djelatnosti« Isto, str. 354° - | - 288nju. Sad se podela rada ispoljava i kao povratno dejstvo na svoj sop- stveni uzrok (1) kao. podela samih potreba i (2) kao produkcija i re- produkcija podeljenih potreba. Time rad prestaje da bude zajednitka delatnost, Sto. je samo drugi izraz za Ginjenicu da je podela rada, kao podela uslova .rada,. podelila i svoje pretpostavljene uslove ili-sopst- vene pretpostavke. Time se i zajednica raspala od stvarne u iluzornu®) na jednoj strani na8li su se viasnici uslova rada, klasa privatnih sop- stvenika, a nasuprot. njima, na drugoj strani, klasa od koje su.otudeni objektivni _uslovi,. rada.”) S.podelom rada date su sve ove -protivreénosti na dva natina. Prvo, kao -prouzrokovane podelom rada, koja je veé u_sebi_protiv- reéan proces. Drugo; kao -uzrok protivreéne podele rada. Istorija rada pokazuje se-kao istorija razvoja protivretnosti podele rada, kao ras- tavljanje.rada od-.njegovih objektivnih uslova. U burzoasko mdrustvu Marksovog vremena ovi procesi blizili su se svom vrhuncu. U analizi otudenja éoveka Marks je poao od otu- denja radnika i njegove proizvodnje”), od: nacionalno-ekonomske éi- njenice, savremene tinjenice, smatrajudi‘da »ekonomsko otudenje je otudenje stvarnog Zivota.")’ Veé je nacionalna ekonomija_proglasila rad za svoj princip,”) ali ona »skriva otudenje u sustini Tada aa taj natin, Sto ne razmatra. neposredan odnos izmedu radnika. (rada) i proizvodnje«*). »Neposredan odnos: rada ‘prema njegovim proizvodi- ma jest odnos radnika prema’ predmetima njegove proizvodnje. Odnos imuénika prema predmetima proizvodnje.i prema njoj samoj jest sa- mo konzekvencija tog prvog: odnosa, i ona ga: potvrduje"). Za Marksa je odnos radnika prema proizvodnji su&tinski odnos rada.*) Sta je izrazavala za Marksa savremena nacionalno-ekonomska éi- njenica? Rad proizvodi robu. ‘Ali radi sebe'i radnika proizvodi ta- kode kao“robu, i to u srazmeri u kojoj uop%te -proizvodi robe. Sto” ‘proizvodi vise roba, bogatstva,vrednosti, Sto je moénija njegova pro- izvodnja, to je radnik jeftinija roba, siromagniji, obezvredeniji, to je sve manja njegova moé. Proizvod njegovog rada suprotstavlja’ mu su »kao tude bi¢e, kao sila nezayisna od proizvodata.«“) Zato je ostva- ‘Yenje: rada (proizvod, opredmeéeni rad) obestvarenje radnika, gubitak i ropstvo predmeta za radnika, otudenje, ospoljenje. Sto vise radnik %) $Prividna zajednica u_kojoj su, se judi individuumi ujedinjavali, stalno ge nasuprot njima osamostalfivala, a jer, je bila za potéinjenu Klasu ‘nme samo luzorna,. nego i novi okov.« Isto, sti. 398. »)'»Odreceni stepen razvitka proizvodnih snaga radnih subjekata — kome odgovaraju odredeni odnosi ovih subjekata jednih prema drugima i prema pri- rodi, na to se u posledno} instanci svodi kako njihova, zajednica tako i svojina koja se'na njoj zasniva. Do izvesne take reprodukcije. Tada prelazi_u_raspa- danjex K- Marks, Epohe ekonomske formacije drustva, Kultura, Beograd, 1960. str. 3839, “) Marx — Engels, Rani radovi, iaav. delo, str. 217. *) Isto, str. 243. ®) Isto, str. 235236, ®) Isto, str. 212. *) Isto, str: 212213, *) Isto. , ®) Thid. str. 210. 289proizvodi, i time stvara mo¢niji predmetni svet, to mu se sve vise i moénije suprotstavlja opredmedena, od njega nezavisna, samostalna, tuda, sila. Ospoljenje radnika u_proizvodu njegova rada pokazuje se ne samo u tome Sto njegov rad postaje predmet sa sopstvenom, spoljnom. egzistencijom, nego Sto rad egzistira izvan njega-i suprotstavlja mu se kao tuda, samostalna’ sila.”) Otudenje radnika u njegovom predmetu ogleda se u tome da radnik Sto vise proizvodi, to manje ima za potro8nju. Sto vise pris- vaja radom prirodu, to manje je ona predmet koji pripada njegovom radu. »Dakle na ‘te dvije starne radnik postaje rob svoga predmeta, prvo Sto dobiva predmet rada, t.j. Sto dobiva rad, i, drugo, 3to dobiva sredstva za izdriavnje. Prvo, dakle, dobiva, da bi mogao egzistirati kao radnik i drugo da bi mogao egzistirati kao fizitki subjekt. Vrhunac je toga ropstva, da se kao fiziéki subjekt moze odrzati samo kao rad- nik, a radnik je kao fizitki subjekt.<*) Otudenje i ospoljenje radnika‘u predmetu proizvodnje samo je konsekvenca otudenja i ospoljenja radnika u procesu rada, u aktu proizvodnje, jer je proizvod samo rezultat proizvodnje, a ospoljeni i ea proizvod samo rezultat proizvodne ospoljene i otudene delat- nosti- ° Ospoljenje rada je dvostruko. Prvo, rad je radniku spolja8ni jer ne pripada njegovoj su&tini, ne potvrduje ga, nego porite, ne razvija njegovu slobodnu, duhovnu i fizitku energiju®) Rad je izvan éoveka,, a delatni éovek izvan sebe u svojoj delatnosti. Rad je umesto suStine’ éoveka njegova suprotnost, sredstvo koje zadovoljava potrebe izvan éoveka, sredstvo koje ga sve vise ospoljava. Zatim, rad je radniku spo- lja8nji jer mu-ne pripada, niti radnik pripada sebi u tom radu; on je istrgnut iz svog sveta rada. Rad koji ne pripada radniku pripada nekom drugom, tudem bi¢u.") Taj rad nije samodelatnost, samoostva- renje radnika nego tuda delatnost i samootudenje radnika.*) Rad rad- nika. njemu suprotstavljen i tudi oduzima radniku njegove suitinske, Zivotne snage i porobljava ga. Iz otudenja praktiéne ljudske delatnosti kao otudenja proizvoda rada (predmeta) i otudenja u aktu proizvodnje sledi éovekovo gene- ritko otudenje®). Covek je generitko biée kao svesno bi¢e koje proiz- vodi svoj Zivot preradujuci anorgansku prirodu u svoj predmetni svet. Covek je deo prirode, a priroda je njegovo anorgansko telo tako Sto mu je 1) neposredno sredstvo za Zivot i Sto mu daje 2) materijal °) Ibidem, str. 211. *) Tbidem, str. 212. - °) Tbidem, str. 213. ») Ibidem, str. 213. ®)} Tbidem, str. 217. ®) Ibidem, str. 213. ")Covjek je generitko biée ne samo zato, Sto’ praktiéki i teorijski Cini rod, kako svoj Viastiti, tako i rod drugih stvari, svojim predmetom, nego i zato — a to je samo drugi izraz za istu stvar — Sto se prema sebi odnosi kao prema suvremenom, zivom rodu, zato se prema sebi odnosi kao prema, uni- Yerzainom, ‘te stoga slobodnom biéu« Marks, Rani radovi, citirano izdanje, str. 214, 290i sredstva njegove Zivotne delatnosti.“) Ali-ako mu dvostruko, daje sredstva za Zivot, priroda je i objekat na kome éovek dokazuje sebe proizvodedi. Proizvodeci éovek menja prirodu i u prirodi samog sebe. U proizvodnji-se priroda pokazuje kao éovekov proizvod, i to ne proi- zvod koji mu samo neposredno fizitki pripada, nego univerzalno i ge- neriéki. Otudeni rad oduzimajuci goveku predmet njegove proizvod- nje, oduzima mu njegovo anorgansko -telo, prirodu i time njegov ge- neri¢ki Zivot.) Najzad, etvrto®) odredenje otudenog rada, koje neposredno pro- istiée iz ovekove otudenosti proizvodu svoga rada, procesu rada i svom generitkom bi¢u, jeste otudenje goveka od éoveka”). Otudenje oveka upravo se i izrazava u odnosu prema drugim ljudima®). Otu- deni rad proizvodi sva druga otudenja Soveka — prema sebi samom i prema drugim ljudima koji su takode otudeni ljudskoj su8tini. Otu- deni rad reprodukuje odnose u kojima je Covek ‘sebi i drugome otuden. Nacionalno-ckonomska ~ éinjenica, otudenja radnika u njegovom proizvodu i u samom aktu proizvodnje, izrazava u stvarnosti da pre- dmet rada i rad ne pripadaju radniku, nego drugom, tudem biéu. To drugo biée je takode éovek”). Radnik za drugog, stranog Goveka radi i proizvodi. Strancu radnik proizvodi.moé, a sebi nemoé u istoj sraz- meri. Radnik strancu proizvodi vlast, a sebi ropstvo. Stvaraju¢i bogat- stvo za drugog, oduzima, otuduje sebi rada i predmete rada. Radnik proizvodi svoj polo%aj u dru&tvu, proizvodi odnos u kome se. nalazi prema drugim Ijudima i odnos drugih ljudi prema sebi, prema svom radu i proizvodu). To je odnos rada i radnika prema kapitalu i ka- pitalisti"), odnos privatne svojine.”) Privatna svojina je, najpre, proiz- *) Thidem, str. 215. %) »Bududi da ‘otudeni rad govjeku 1) otuduje prirodu, 2) samog sebe, njegovu viastitu djelatnu funkciju, njegovu Zivotnu djelatnost, on govjeku otu- duje rod; on mu generivki Zivot’ Gini ‘sredstvom ‘ individualnog Zivota. On mu otuduje prvo, generiéki Zivot i individualnj Zivot,. i drugo, poslednjeg ini u njegovoj apstrakciji ciljem prvoga, takoder u njegovu apstrakinu i otudenu obliku. aJer, prvo, éovjeku se rad, Zivotna djelatnost, sam proizvodni Zivot _po- javijuje samo kao sredstvo za ‘zadovoljenje jedne’ potrebe, potrebe odrianja fiziéke egzistencije. Medutim, proizvodni Zivot’ je generi&ki ‘Zivot. To je Zivot, koji proizvodi Zivot, U naginu Zivotne — djelatnosti le%i cjelokupan karakter vrste, njen generi¢ki karakter, a slobodna svijesna djelatnost je éovjekov ge- nerigid Karakter. Sam Zivot pojavijuje se samo kao sredstvo za Zivot.« Ibidem, str. 213, “) Dr Mihajlo Markovig: Princip), marksistitkog pogleda na svet, blemi filozofije: marksizma, ‘Beograd, Rad, 1967, str, 61, Dr Gajo, Petrov jenacija i dezalijenacija, u: Problemi...citirano izdanje, str. 178. Dr Mihajlo Markovic: Otudenje i ‘samoupravijanje, u: Marks i savremenost, knjiga br. 4, Beograd,’ 1967, str. 633. *) "Karl Marx, Fridrich Engels: Rani radovi, navedeno: izdanje, str, 215. *) Ibidem, str. 217. °) Isto, str. 218. *) Isto, str. 219 i 222. “) »Dakle, otudenim ‘ospoljenim radom radnik proizvodi_odnos prema tom radu, govjeka koji je radu tud, koji se nalazi jzvan njega. Odnos radnika pre- ma radu proizvodi odnos kapitalista prema radu, ili kako se ina¢e jo8 Zeli naz- vati poslodavea. Privatno viasni8tvo je, dakl, proizvod, rezultat, nuzna konze- kvenca ospoljenog rada, spoljasnjeg odnosa radnika prema prirodi prema sebi. »Privatno viasni8tvo proizilazi, dakle, pomoéu analize iz pojma ospoljenog -rada, tj. ospoljenog covjeka, otudenog rada, otudenog Yivota, otudenog éovjeka. »Po- 291vod otudenog rada i, zatim, sredstvo kojim se rad _otuduje®). Posma- trajuéi razvitak privatne svojine, Marks zakljuéuje da je protivretnost izmedu privatne svojine i rada, od éijeg priznanja dolazi i nacionalna ekonomija”), skrivajuci otudenje'u sutini rada®), prividna protivreé- nost otudenog rada sa’samim sobom.*) Analizom privatne svojine i otudenog, ospoljenog rada, nastavlja Marks, mogu se razviti sve nacio- nalno-ekonomske kategorije, »a u svakoj-Gemo kategoriji naci na pri- mjer u prodaji, konkurenciji, kapitalu, noveu samo odredeni i razvi- jeni izraz tih prvih -osnova.«") Kapitalistiéki nagin proizvodnje razvija ljude kao potpuno pod- redene podeli rada i time ih dovodi u potpunu medusobnu zavisnost. Suprotstavljanjem privatne svojine radu (oblika rada njegovoj unutra- Snjoj sustini), kapitalisticki natin, proizvodnje se razvija do svog kra- ja. To znati da se na jednoj strani do kraja razvija akumulacija, a na drugoj podela rada. Taj proces se odvija sasvim protivretno: poras- tom akumulacije smanjuje se njena rascepkanost, dok razvoj podele rada povecava tascepkanost rada. Do8lo se dotle da kapital moze opstati samo pod pretpostavkom sve veée akumulacije, a rad pod pre- tpostavkom sve o&trije rascepkanosti. Podela uslova rada u ovoj fazi podele rada pokazuje se jo i kao podeljena svojina. Svojina je tu suStinski podeljena kao svojina klase sopstvenika sredstava za proizvodnju i kao svojina vlasnika radne snage (klase vlasnika gole radne’snage), ili suprotnost kapitala i rada. U ovom odnosu rad se pokazuje kao subjektivna su8tina privatne svo- jine koja iskljuéuje svojinu, a kapital kao objektivni ‘rad koji isklju- éuje rad®), Ovaj odnos u radniku subjektivno egzistira tako da je ka- jam ospoljenog rada (ospoljenog Zivota) dobili, smo svakako iz nacionalne eko- nomije. kao rezultat kretanja privatnog viasniStva. Ali pri analizi tog pojma pokazuje se, da ako se privatno vlasnistvo pojavijuje kao osnova, uzrok ospo- Jjenog rada, da je ono, naprotiv, njegova Konzekvencija, kao Sto ni bogovi prvobitno nisu wok, nego: posledica zablude Ijudskog razuma. Kasnije se taj odnos pretvara u uzajamno delovanje« Isto, str. 219. ®) P. I. Kozié, Sociologija..Nautna knjiga, Beograd, 1969, str. ®) Marx — Engels, Rani radovi, nav. delo, str. 219. %) Isto, str. 209 i 219. *) Isto, str. 212. “) Isto. ®) Isto, str. 220. *) Isto, str. 239. ®) ,Odnos’ privatnog vlasni8tva sadréava_latentno u_ sebi_ odnos _pri- vatnog vlasni8tva kao rada, kao i odnos ovoga kao kapitala i medusobni odnos thy dvaju izraza. Proizvodnja Ijudske djelatnostt kao rada, dakle, kao djelatno- sti sasvim tude sebi, Govjeku i prirodi, te stoga sasvim tude svijesti ; ispolja- vanju zivota, apstraktna Govjekova egzistencija kao obiénog radnog tovjeka, Koji se stoga svakog dana moie sruSiti iz svog ispunjenog nista u apsolutno nigta, u svoje druStveno, stoga svoje stvarno nepostojanje — kao Sto s druge strane proizvodnja predmeta Ijudske djelatnosti kao kapitala, gdje je izbri- sana svaka prirodna i druStvena odredenost predmeta, gdje je privatno vlasni tvo izgubilo svoj prirodni i druStveni kvalitet (dakle, izgubilo sve politi¢ke druStvene iluzije i_nije pomijesano s prividno Ijudskim odnosima) — gdje isti kapital u najrazligitijem, prirodnom i druStvenom postojanju ostaje isti, a potpuno rvanodugan prema svom stvarnom sadréaju — ta suprotnost dotjerana do Jkraja, muzmo Je vrhunae 1 propast cjelokupnog ‘odnosa« Nav. delo, str. 226 292pital sasvim izgubljen ¢ovek, kao Sto u_ kapitalu objektivno egzistira da je rad. izgubljeni éovek. U ovom odnosu govek postoji samo kao radnik, a njegove ljudske osobine postoje jedino ako postoje, za_ka- pital.) U ovom odnosu kapital predstavlja rad kao najamni rad, a rad se, kao svrsishodna proizvodna delatnost, ne dovodi vise u odnos prema sredstvima za proizvodnju u, dru8tvenoj odredenosti njihovog oblika, nego u materijalnoj odredenosti njihovog bi¢a. Ba’ zato Sto u ovom odnosu proizvodnje- uslovi za proizvodnju postoje nasuprot radu, dakle rad kao najamni rad, serdstva za proizvodnju se pojavlju- ju samo kao kapital.”) eee Konsekvenca podele uslova radapokazuje se u ovim odnosima proizvodnje tako da su proizvodne snage sasvim nezavisne i otrgnute od klase proizvodaéa. Proleterijatu se proizvodne snage predstavljaju kao tuda sila, kao otudeni svet van njihove egzistencije, jer je Eales tarijat podeljen u podeljenom radu, a zajednica je osamostaljena od njega i suprotstavljena mu kao iluzorna. Medutim, proizvodne snage su Stvarne snage samo »u saobra¢aju i povezanosti tih individuuma«”). Proizvodne snage su otrgnute od proleterijata tako da u svom totali- tetu pripadaju privatnim vlasnicima, Sto znati da su proizvodne snage liéne snage samo -ako su pojedinci privatni viasnici. Usled toga su najamni radnici, liseni svakog stvarnog Zivotnog sadréaja, postali »ap- straktni: individuumi, kojima je, medutim, tek time omoguéeno da stu- pe u medusobnu vezu kao individuumi.<”) U ovakvim proizvodnim odnosima otudeni rad postao je puko sredstvo. materijalnog Zivota. Nijedno dru&tvo pre burzoaskog nije do te mere razvilo protivreénosti rada i radnika da se naéin proizvodnje buni protiv antagonisti¢kog oblika proizvodnje”), da se itav ovaj od- nos raspada.”) Raspadom starog odnosa nuzno sé _uspostavlja novi. Medutim, novi odnos se moze uspostaviti jedino tako da omoguéava dalji raz- voj proizvodnih snaga. On, dakle, ima dve bitne pretpostavke koje su se razvile u krilu starog druStva®): (1) razvoj prozivodnih snaga. kao materijalnih uslova egzistencije novih proizvodnih odnosa i na tome osnovu (2) ukidanje druStveno-istorijskog antagonistiékog oblika pro- izvodnih odnosa koji su postali okov razvitku proizvodnih snaga. Uspostavljanje novih proizvodnih odnosa je epohalno delo soci- jalne revolucije. U toj revoluciji proleterijat mora osvojiti_totalitet proizvodnih snaga. To je nu%no ne samo zato da bi proleterijat opet >) K, Marks, Kapital, Kultura, Beograd, str. 272/3 (Marksizam i njegovi izvori, knj. 9—I0), : *) Marx — Engels, Njematka jdeologija, nav. delo, str. 391. *) sDok su u ranijim epohama samodjelatnost i proizvodnja materijalnog ‘avota bil podeljeni na taj naGin, da su, pripadali razlititim osobama, a jproiz: vodnja materijalnog Zivota jo§ bila uslijed ograniéenosti samih individuuma podredeni naéin samodjelatndsti, sada su se tako raspali, da se uopée materi jalii Zivot pojavijuje Kao svrha, a proizvodnja ovog materijalnog Zivota, rad, (Koji je sada jedino mguéi oblik, ali kako ‘vidimo, negativni oblik samodjelatno- sti) Kao_sredstvo.« Isto. . -: 2"). Engels, . Razvitak . socijalizma,od ‘utopije, do nauke, Kultura, ‘Beog- rad, - z ot ad 4 *) K, Marks, Epohe’ekonomske. fgrmiagije, drugtva, Hav. delo,’ str. 33-39. oe Marks, Prilog kritici politi¢ke,ekondmije;; Kultura, Beograd, 1960, str, 910. nat (293doSao do svije samodelatnosti, nego da bi uopSte osigurao svoj mate- rijalni Zivot. Osvajanjem totaliteta proizvodnih snaga, proleterijat po- novo. vra¢a proizvodaéima njihove sustinske Ijudske snage i ukida otudenje prvo u sferi materijalnog Zivota. Ukidanje otudenja u eko- nomskim uslovima Zivota, pak, predstavlja osnov ukidanja svih dru- gih oblika i vrsta éovekovog otudenja. U tom smislu je proleterska revolucija u kojoj proletarijat na totalan naéin u_revoluciji prisvaja totalitet proizvodnih snaga — reSena zagonetka istorije. LA THEORIE DE TRAVAIL DE L’ALIENATION Résumé L’alignation est un théme de la réalité humaine et de la théorie qui n'a pas recu de solution, L’alignation est Vobjet des études de différents systémes métaphysiques, philosophiques, religieux, idéologiques, scientifiques et des aut- res systémes, L’auteur de la théorie de’ ’aliénation s'est placé sur le point de vue’ Sociologique, basé sur le systéme scientifico-philosophique du . marxisme. Dans la premiére partie de son travail auteur a exposé britvement le développement de T'idée de Valignation. Le lieu d'origine de la notion de Valiéna- tion auteur trouve dans la théologie hébraique et dans la philosophie. grecque de Vépoque hellénique, en particulier dans la philosophie stoicienne. La philo- sophie e développé le ‘plus la théorie de Valiénation. Avant Marx la théorie de Yaliénation a été développée par Je plus célébre philosophe allemand G. W. F. Hegel Valiénation est Valiénation de Vesprit. Cependant, Hegel a édifié aussi la dotrine ne Valiénation de homme de son activité dé travail, économique et sociale et de Valiénation civile spécifique. La solution de Valiénation et son, dé- passement Hegel voyait dans V'abolition de la matigre propre de V’histoire dans Ie développement de I'esprit absolu. Dans la deuxiéme partie Yauteur a exposé la conception de Marx de l'alié- nation Dans Ja recherche des Iégalités de la vie sociale Marx est parti de la pra- tique humaine, Marx a déduit sa doctrine sur la société de l'histoire humaine réelle, de la dialectique de Yhomme et de la société. Son attitude générale est que la société est le résultat de l'activité mutuelle des hommes. L’activité fon- damentale, par laquelle on peut expliquer, en dernitre instance, Vhistoire tout entiére de Thumanité, est selon Marx la production des conditions matérielles de Vexistence. Cependant, Marx, en enseignant que la production matérielle: de la vie est le fondement de la société, n'a pas réduit "homme et la société seu- Iement, A la production matérielle. _ Sa théorie de Valiénation Marx a déduit, de méme, de la pratique hu- maine. . Dans analyse de Valiénation de homme, Marx a pris comme point de départ les faits de l'économie nationale, et Valignation de Pouvrier et de sa pro- duction. Déja l'économie nationale a proclamé le travail comme. son principe, mais Marx a découvert que l'économie nationale dissimule l'aliénation dans Tessence du travail, de telle maniére qu'elle néxamine pas le rapport direct entre Vouvrier (le travail) et la production. Le rapport direct du travail a légarn_ de ses produits est le rapport de Vouvrier & Végard des objets de sa production. Pour Marx le rapport de Vouvrier a V’égard de la production est le raport sub- stantiel du travail. En partant du fait, que le travail produit la marchandise Marx constate que le travail produit | soiméme et ouvrier de méme comme marchan- dise et, de plus, dans la proportion dans laquelle il produit en général la marchandise. Le produit du travail de Youvrier devient l'objet avec sa propre existence, extérieure. Dans l'objet le travail existe en tant que force étrangére, 294extérieurs et il s’oppose & V'ouvrier. L’ouvrier devient Vesclave de son objet. Pre- migrement du fait qu'il recoit Yobjet de travail, c’esta-dire le travail. Le point culminant de cet esclavage est que homme producteur en tant que sujet phy- sique peut se maintenir seulement comme ouvrier, et louvrier est comme un sujet physique. Vu que le produit est seulement le résultat de la production, Valiénation et Vhabilitation de Vhabilitation de Youvrier dans la production est seulement la conséquence de Valiénation et de I'habilitation de Youvrier dans le processus de travail, dans I'acte de production. De alliénation de Tactivité humaine pratique, en, tant qu’aliénation du produit de travail (de Vobjet) et de Valiénation ‘dans l'acte de la production, s‘ensuit Valiénation générique de l'homme. L’homme est_un étre’ générique en tant qu’étre conscient qui produit son existence en transformant la nature inor- ganique en son monde matériel. En produisant, l'homme change la nature et dans la nature soi-méme. Le travail aliéné, & homme la nature et de ce fait sa.vie générique. La conséquence de Valiénation du travail, du produit’ et de V’étre géné- rique est Valiénation de Yhomme par homme. Le travail aliéné produit toutes les auttres aliénations et reproduit les rapports dans lesquels l'homme est aliéné A soiméme et A autrui, Cest pourquoi Marx considére que Valiénation écono- mique est Y'aliénation de la vie réelle. Le plus haut degré de Valiénation de la production des ‘rapports aliénés est le rapport de la propriété privée. La propriété privée est, en premier lieu, Je produit du travail aliéné, ensuite le moyen par lequel le travail est aliéné. Crest pourquoi Valiénttion doit commencer par Yabolition de la propriété pri- vée. Ce processus est possible quand les contradictions sociales existantes .se développent jusqu’au point culminant, ce qui est aussi Ja fin, ’écroulement du rapport tout entier. Pour assurer sa’ vie matérielle et pour ‘réaliser son auto- activité, le -prolétariat doit alors maitriser la totalité des forces productives. Ces processus se développent A l’époque de la révolution sociale. Avec, Vaboli- tion ‘de V'alignation dans la shpére économique de la vie sociale, de méme les Vhypothéses sont abolies de toutes les autres formes de T’aliénation. 295