Telnet

Osnovna uloga telnet servisa jeste da omogući rad korisnika na udaljenim računarima
(najčešće pod UNIX operativnim sistemom). Ovaj servis je izgrađen na klijent-server
arhitekturi što znači da zahteva od korisnika posedovanje klijentske aplikacije i da na
računaru na koji korisnik želi da se poveže bude instalirana serverska komponenta
servisa. Nakon uspostavljanja inicijalne veze telnet protokola ovaj servis poprima
karakteristike mejn-frejm arhitekture. To znači da svaka operacija od strane klijenta
(npr. pritisak tastera na tastaturi) se istovremeno prosleđuje serveru. Na taj način
korisnik može obavljati operacije na udaljenom računaru na isti način kao da sedi
direktno ispred računara i koristi lokalnu tastaturu i monitor.

Telnet je razvijen još u ranim 1970. godinama i predstavlja jedan od najstarijih

protokola sloja aplikacije. Uobičajeno je da se naziv „telnet“ pored protokola, još
odnosi i na telnet klijente (programe) koji omogućavaju korišćenje ovog protokola, a
isto tako i na servis koji omogućava ovaj protokol koristeći se klijentom. Stoga je
poznat i izraz „telnetovati se“ na drugi računar, što označava povezivanje na drugi
računar koristeći ovaj protokol.

Pri uspostavljanju klijent/server telnet sesije između dva računara, ili najčešće
između računara i nekog od mrežnih uređaja kom je potrebno pristupiti radi
podešavanja parametara, telnet protokol uspostavlja komunikacioni kanal VTY
(engl. Virtual TeletYpe). Iako telnet protokol podržava autentikaciju pri
uspostavljanju kanala, podaci koje razmenjuju korisnici nisu zaštićeni (enkripcija).
Što bi značilo da pri presretanju podataka oni mogu biti lako protumačeni. U cilju
uspostavljanja sigurnosti komunikacije razvijen je protokol (SSH) (engl. Secure
Shell) kao naslednik telnet protokola.

Jedan od glavnih razloga zašto se danas telnet retko koristi za udaljeni pristup
računarima jeste pojava grafičkog korisničkog interfejsa za koji ovaj protokol nije
dizaniran. Dodatni razlog pada popularnosti ovog servisa jeste bezbednost. Telnet
protokol sve akcije korisnika (uključujući i slanje korisničkog imena i lozinke) i
rezultate instrukcija šalje u izvornom obliku što ga čini nebezbednim za korišćenje na
mrežama čije je kanale moguće prisluškivati.

ZADATAK:

Uspostaviti telnet sesiju između WINDOWS 7 klijenta i WINDOWS 2008 R2 servera

koji se nalaze u lokalnoj mreži.

Ako će WINDOWS 7 biti konfigurisan da radi kao Telnet klijent, a WINDOWS 2008
R2 kao telnet server, prvo im treba dodeliti adrese:

-10.0.0.11/24 za WINDOWS 7

-10.0.0.12/24 za WINDOWS 2008 R2.

Proveriti na WINDOWS 2008 R2 da li je uključen telnet putem Servisa ili pokretanjem
samog cmd može da se ustanovi da telnet nije podržan. Telnet server se aktivira
putem dodataka (features)

Uočiti da se telnet nalazi u servisima ali da nije startovan

-startovati Telnet: desni klik na njega, Properties

-izabrati Manual

-nakon Apply moguće je izabrati Start, tada će Telnet biti startovan.

Da bi klijent mogao da se prijavi na Telnet server potrebno je određenog korisnika

učlaniti u grupu TelnetClients. Članovi ove grupe mogu pristupiti serveru preko
telneta.

Učlanjenje:

-otvoriti Computer Management

-izabrati grupu i pridružiti joj klijenta.

Na WINDOWS 7 treba dodati feature Telnet client.

Pokretanjem cmd moguće je konektovati se na Telnet Server komandom:

telnet 10.0.0.11

Konekcija će tražiti korisničko ime i lozinku (administrator na WINDOWS 2008 R2 i

njegova lozinka). Posle identifikacije dobija se veza sa serverom.

Kada se startuje Telnet naredbom help ili /? možete videti njene mogućnosti.

Neke od naredba za proveru funkcionisanja telneta:

md telnet kreiranje direktorijuma u onom u kom se trenutno nalazimo

cd telnet pozicioniranje u poddirektorijum zadavanjem relativne putanje

cd.. vraćanje u nadređeni direktorijum

cd c:\users pozicioniranje pisanjem apsolutne putanje

ctrl+] zatvaranje telnet sesije

quit zatvaranje telnet sesije.