I глава: Извори црквеног ирава

сазвао епископе на сабор. Сабор је трајао од 1. септембра 691. до 31.

августа 692. Присуствовало је 227 епископа.
Овај сабор се зове и Пето-шести (дшт-зех(а). Званично се у
саборским докумситима зове Трулски. Назив је добио од τροΰλλος -
царске палате, где је држапо заседање шестог васељеиског сабора.
Сабор је донео 102 канона. Каиони су штампани у Крмчији, и
то у 17-ој глави. Своје представннке на овом сабору имала је и
Западна црква. Тада су ови канони били и код њих у употреби. Касиије
је Рим променио свој став о овим каионима и није их признавао.
Седми васељепски сабор је посвећсн борби против иконобор-
ства. Икоиоборство је у VIII веку узело маха у Византији. Неколики
византијски цареви били су заштитници иконоборства. Велики побор-
ник поштовања икоиа био је свети Јован Дамаскин.
Смрт цара Лава IV је искористила царица Ирииа, која је владала
у Внзаптији у име малолетног сииа Константииа VI. Она је сазвала
сабор за 7. август 786. у Цариграду. Сабор је отворен, али је исти дан
и затвореи због оружаног напада икоиобораца.
Царица Ирина са сином поново је сазвала сабор за 24. септембар
787, који је трајао месец дана. На сабору је одржаио осам седиица, и
то седам у Никеји, а осма у Цариграду, 23. октобра 787. Сабор је
усвојио догмат о поштовању икона и 22 капона, који су штампаии у
Крмчији (гл. 18).
Васељенски сабори су донели 190 каиона, који су општеобавезни
за целу Цркву.

6. Помесни сабори -
Κανόνες των τοπικών Συνόδων
Канон 37. светих апостола наређује: „Два пута у годигш бива
сабор епископа” . Овде је рсч о помесиим саборима, на којима су били
обавезнн да учествују сви еиископи дотичие мнтрополије. У канон-
ском праву Православне цркве од оиште важности су канони следећих
помесних сабора:
Ашсирски сабор је одржан у Апкири, у Галатији, 314. Учсство-
вало је 18 епископа из мале Азијс и Сирнје, доието је 25 каиопа.
Пеокесаријски сабор је одржап око 315. Присуствовала су 24
епископа. Доието је 15 капона. Анкирским и Неокесаријским сабори-
ма председавао је аитиохијски епископ Виталије.
Гангрски сабор је одржан око 340. у главном граду Пафлагоније,
Гангри. Председавао је епископ Евссвије Никомидијски. Учествовало
је 13 еппскопа. Донето је 20 каиона, а 21. капон јс ешшог свих каиоиа.

37
Димиш Перић,· Црквено ираво

Антиохијски сабор је одржан половином 341. Том приликом,

освећена је нова црква у Антиохији, у присуству око 100 епископа
који су потом одржали сабор под председништвом епископа антиохиј-
ског Плакета. Донето је 2.5 канона.
Лаодикијаси сабор је одржаи у Малој Азији, у њеном главном
граду Лаодикији, после 341. Донето је 60 каноиа.
Сардикијаси сабор је одржан 342/43. у месту Загспса (данас Со-
фија, главии град Бугарске). Сабор се састао да реши питање спора
између Атанасија Великог и аријанаца. Присутно је било 180 еписко-
па, од којих 94 са Запада и 86 са Истока. ГГредседавао је епископ Осија
Кордопски. Оптужбе против Атанасија Великог су одбачене, утврђен
је Никејски символ вере и доиет је 21 канон.
ЦариГрадски сабор је одржан у Цариграду 394. Сабор се састао
са задатком да реши спор измсђу епископа Агапија и Багадија, који
су сваки за себе доказивали право на митрополитску катедру Бостар-
ску. Председавао је епископ дариградски Нектарије. Учествовало је
17 епископа. Доиет је један канон, по коме само сабор епископа може
свргнути епископа, а не два или три епископа.
Картагински сабор.30 Најдоследиији у одржавању сабора два
пута у годиии у целој хришћанској цркви били су епископи у Африци.
Питање, изузетно важно, постављено је пред африканске епископе:
има ли епископ римски право да прима апелације противу одлука
африканске цркве?
Због тога се у мају 419, под председништвом епископа карта-
гинског Аврелија, састало 217 епископа међу којима су били и за-
ступници епископа римског. Сабор је одбио могућности апелације
епископу римском и правилно одлучио да епископу суди само сабор
епископа Цркве у којој је хиротоиисаи.
Сабор је затим прегледао каионе ранијих 14 сабора, који су
одржани у времену од 348. до 418. Епископи су прегледали све каноне
од којих су задржали 121 канон; донели су нових 12 канона, укупно
133 каноиа. Уз то су још донели и четири посланице које је сабор
упутио епископу римском Бонифацију; примили су одговор Кирила,
епископа александријског, овом сабору; посланица Атика, епископа
цариградског, овом сабору, као и списе Никејског сабора које овај
сабор шаље Бонифацију, епископу римском, и посланицу папи Келе-
стину, епископу римском.
Картагииски сабор је важан због два питања: прво, одбија право
жалбе на своје одлуке епископу римском и, друго, сам Сабор као
законодавна власт у кругу своје надлежиости (за своју помесну цркву)
прегледа каионе раније доиете и врши ревизију истих. Ово је доказ
да су канони који се тичу црквене дисциплине променљиви.

30 Н. Милаш, Οοάβχ сапопит есс1емае А/псапае, Задар, 1881.

38
 I глава: Извори црквеног ирава

Каноне свих до сада наведених помесних сабора прихватио је

Трулски сабор својим 2. каноном.
Цариградаси сабор у храму Светих апостола, који носи назив
и Прво-други сабор. Цариградски патријарх Фотије био је свргнут и
за његовог наследника је изабраи Игњатије. Да би се ово питање
решило сазван је сабор за мај 861. Присуствовало је 318 епископа и
три легата епископа римског. На првом заседању сабор није решио
спорно питање, због насртаја неправославних на сабор. На другом
заседању могло се слободно радити. Због тога се и зове Прво-друш
(рп'то-.чесипс1а) или двукратнвш. Сабор је утврдио иконопоштовање.
Потврђено је, такође, да је Фотије на каноиски начин изабран за
патријарха. Том приликом је доието 17 канона.
Цариградски сабор у храму Свете Софије. Сукоб између цари-
градских патријараха Игњатија и Фотија била је жалосна чињеница.
После смрти патријарха Игњатија, ради свечаног утврђења мира, саз-
ван је нов сабор 879, на којем су учествовала 383 епископа и три легата
епископа римског. Прогласивши свечано утврђен мир, сабор је доиео
три каиона.
Канопи који су донети на саборима у Цариграду 861. и 879. ушли
су у Номоканон у XIV наслова, односио грана, и тиме су постали
општеобавезни у Православној цркви. Помеспи сабори донели су 320
каиона.

7. Канони Светих отаца -

Κανόνες των 'Αγίων πατέρων
Законодавну власт у Цркви има епископ, на простору своје
епархије. Каноии Светих отаца, које јс Црква признала за општеоба-
везне, нису писани с циљем да буду капони. Наиме, епископима који
су се одликовали ученошћу, црквепим животом, исповедништвом и
другим, обраћали су се епископи, свештеиство, монаси или верници
молбом да разреше одређено питаље. И ови одговори на постављена
питања јесу канонске посланиие (ерШо1ае сапотсае). Цариградски па-
тријарх Јован Схоластик (565-577) приредио је Канонску синтагму у
50 наслова, односио грана, и у њу је унео другу и трећу посланицу
светог Василија Великог. Из послапица које су упућене епископу
Амфилохију Иконијском узето је 68 канона. Трулски сабор је прегле-
дао каионе светих отаца и својим 2. каноном је одредно који од тих
канопа имају општеобавезан значај у Цркви.
И сами писци канонских посланнца сс изјашљавају о томе. Тако
свети Григорије Ниски каже: „Пошто иаше миишљење није заслужио
толике вјере, упорсдо са смагом правила...” (каион 6). Слично чини и

39