3 á> S~ ;

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U

Dr IV A N P U D IČ
redovni profesor Univerziteta

GOTSKI JEZIK
I
ISTORIJSKA GRAMATIKA

ZAVOD ZA U D Ž B E N IK E
I NA STA VN A SR ED STV A SRBIJE
BEOGRAD
Ov«j udžbenik, kao stalni univerzitetski udžbenik, odobrila je za upotrebu Komisija za
udžbenike Univerziteta u Beogradu svojim reSenjem broj 06—81/1
od 20. januara 1971. godine
PRAESENS IM PER FEC TU M
PERFECTU M FU TU R U M
 S A D R Ž A J

Sirana
PREDGOVOR ..................................................................................................................... XI
VAŽNIJA LITERATU RA ..................................................................................................... X III
SKRAĆENICE ................................................................................................................. XV
G O TI I N JIH O V I JEZIČK I SPO M ENICI ................................................................. 1
G O T I ................................................................................................................................. 3
V U LFILA ..................................................................................................................... 20
Vulfiün život ............................................................................................................. 20
Arijanski izvori ................................................................................................. 20
Auksencije ..................................................................................................... 20
Filostorgije ..................................................................................................... 21
Ortodoksni i z v o r i ................................................................................................. 22
Sokrat ............................................................................................................. 22
Sozomen ......................................................................................................... 23
Teodorct ......................................................................................................... 24
Latinski istoričari ............................................................................................. 25
Jordan ............................................................................................................. 25
Isidor iz Scviije ............................................................................................. 25
Valafrid S t r a b o n ............................................................................................. 26
Ime Vulfila ................................................................................................................. 27
Vulfilin dogmatski stav .................................................... 27
Vulfilina književna delatnost ................................................................................. 29
G O TSK I JEZIĆ K I SPO M ENICI ............................................................................. 31
Gotska b i b l i j a ............................................................................................................. 31
Codex Argenteus (CA^ ..................................................................................... 31
Codex Gissensis (G) 32
Codex Carolinus (CarA .................................................................................... 32
Codices Ambrosiani f A m b r . ) ............................................................................. 32
Ambrosianus A. ......................................................................................... 3^
Ambrosianus B.................................................................................................... 33
Ambrosiamts C .................................................................................................... 33
Ambrosianus D ................................................................................................... 33
Ostali gotski jczićki spomenici ............................................................................ 33
 1

VI

Sirana

Skeircins .................................................................................................. 33
Gotski kalendar sv e tk o v in a ....................................................................... 33
Gotske kupoprodajne i s p r a v e ................................................................... 34
Napuljska isprava ............................................................................... 34
Isprava iz Arcca ................................................................................... 34
SalcburŠko-bečki Alkuinov rukopis ........................................................ 34
Runski natpisi ........................................................................................... 34
Rasuti ostaci gotskog jezika ................................................................... 35
Krimskogotski .......................................................................................... 36

FONOLOGIJA .......................................................................................................... 37

GOTSKO PISMO .............................................................................................. 39

NAGLASAK .......................................................................................................... 45
V O K A L 1 Z A M ...................................................................................................... 48
Kratki vokali ................................................................................................... 48
1. levr. a > germ, a > got. a ................................................................ 48
2. Ievr. o > germ, a > got. a ............................................................ 49
3. Ievr. 9 > germ, a : > got. a ............................................................ 49
4. Ievr. e > germ, e, t > got. i ........................................................ 49
5. Ievr. m > germ, u > got. u ............................................................ 50
6. Ievr. r germ. i > got. i ............................................................ 50
7. Ievr. i/i , (i, /, p > germ, um, hm, ul, ur > gor. um, ul, im, or 51
8. Ievr. //, rr, i?"», im > germ, ul, ur, um, uti > got. ul, or, um, toi 51

Dugi v o k a l i ....................................................................................................... 52
1. Ievr. <1 > germ, o > got. 6 ........................................ .... 52
2. Ievr. o > germ. 6 > got. o ............................................................ 52
3. Ievr. i germ, i > got. e ............................................................ 52 i
4. Ievr. i > germ, j > got. j ............................................................ 53
5. Ievr. u > germ, u > got. u ................................................ .... 53
Diftonzi ........................................................................................................... 55
1. Ievr. ai > germ, at > got. e (pisano ai) .................................... 53
2. Ievr. ei > germ, f got. i (pisano e i ) ................................................ 54
3. Ievr. oi • germ, ai > got. e (pisano u«) ..................................... 54
4. Ievr. an germ, au > got. o (pisano a u ) .................................... 54
5. Ievr. eu > germ, eu (iu) > got. im ................................................ 54
6. Ie\T. hm > germ, au > got. o (pisano au) .................................... 55
7. Ievr. »i. 9U > germ. ai. au > got. e, o (pisano ai, au) . . . . 55

Naknadno duljenje kratkih vokala u pragermanskom . . . . . . . . 55

Pregled raz.vitka gotskih vokala .................................................................... 56
Shematski p r e g le d ....................................................................................... 57
Vokali7am u sporedno naglašenim slogovima ............................................ 58
K O N S O N A N T IZ A M ................................................................................................... 61
Prajczički konsonantizam .................................................................................... 61
Germanski i gotski konsonantski sistem ................................................ *4.*. . 63
 VII

Sirana
Grimov zakon ..................................................................................................... 64
Nazali ................................................................................................................. 68
lJkvide ................................................................................................................. 68
Potuvokali ......................................................................................................... 69
Verncrov z a k o n ..................................................................................................... 69
Sistem korelacija ievr. kloziva u razvoju do gotskog ................................ 71
Pregled razvoja gotskih konsonanata ............................................................. 72
Shematski pregled razvoja gotskogkonsonantskog sistema .......................... 73
Neke kombinatorne promene gotskog konsonantizma ................................ 73
1. Asimilacija konsonanata ......................................................................... 73
a) Regresivna a s im ila c ija ......................................................................... 74
b) Progresivna asimilacija ..................................................................... 74
2. Disimilacija konsonanata ......................................................................... 74
M ORFOLOGIJA ................................................................................................................. 75
DEKLINA CIJA ............................................................................................................. 78
N O M EN ..................................................................................................................... 78
IM EN ICA ................................................................................................................. 80
Vokalska (jaka) deklinacija .................................... 81
a-deki i naći j a ..................................................................................................... 81
a-osnove ................................................................................................. 81
a) čiste a-osnove ............................................................................. 81
b) /a-osnove ..................................................................................... 85
c) wa-osnove ..................................................................................... 86
» - d e k lin a đ ja ..................................................................................................... 87
a- osnove ................................................................................................. 87
a) čiste o-osnovc .......................................................... 87
b) /o - o s n o v e ......................................................................................... 88
c) «>o-osnove ........................................ 89
i-deklinacije ..................................................................................................... 89
»-osnove ..................................................................................................... 89
» /-d e k lin a đ ja .....................................................................................................
»/-osnove ................................................................................................. 91
Konsonantska (slaba) deklinacija .................................................................... 94
»»-d ek lin ađ ja..................................................................................................... 94
a) om-, ;aM-osnove ................................................................................. 94
b) om-, JoM-osnovc ................................................................................. 96
c) em-osnove ......................................................................................... 97
Ostaci drugih konsonantskih osnova ............................................................. 97
a) r-osnove ............................................................................................. Q7
*
b) M</-osnovc ............................................................................................. 99
c) Korcnske osnove .............................................................................
d) marina ................................................................................................. 1®!
e) Projezićke j-osnovc ......................................................................... 1®-
f) Deklinađja stranih imenica i imena konsonantskih osnova . . 103
Imenice ......................................................................................... I®3
Imena ......................................................................................... 103
VIH

Strana r
104
ZAMENICE ......................................................................................................
104
U toe ................................................................. ........................... ...
Llírii zamemea *a I. tice, 2- lice i rtOetaiv 104

1. lie* .................................................................................................. 105

2. Uce .................................................................................................. 107

..................................................................................................................... tos
U¿na ^anafurnlna; zamemea ¿a 3. lice .................................................... 108

Pmvoine zamemce .......................................................................................* m

Pokazne zamemce ....................................... .... 112
1. xa m., to /., pata ..................................................................................... 112
2. Pokazna naglašena zamemea sah m., %oh patuh n. . . . . . . ■ 114
3. Pokazna zamenica fu............................... ................................................... 113
4. Pokazna zamemea jaini m., taina /., fainata n....................................... i 116
5. silba, (ta) joma ....................................................................................... 117

Odnutne «amenice ....................................... ............................... .... . . . . 117

1. üdnoana zamemea uut soti /,, patei n......................................... ... 117
2. Odnoane samcnicc i. 2. i 3. lica .................................................... . 118
■':
Upitne zamemce .............................................................................................. 118
1. Atoo* ...................................................................................................... 119
2. ktoapar, knarju ....................................................................................... 119
I
3. Adjekttvske upitne zamenice kaUtiks, hatclaups*, hmiauda . . . . 120

Neodređene zamenice ...................................................................................... 121

1. Abnu, Abn>. haa ............................................... ............................... .... 121
2. juwu m., suma /., rum, sumóla n.............................................................. 121
3. kmasuh m., Jnou/i /., htoah n..................................................................... I2F
4. kwarttsuh m., hwarj<t{h) haarjatoh n................................................... 121
$. hasaparuh*, ainhaapQruh ....................................................................... 122
6. sahaasuh, sati (isti*) ........................................................................... 122
7. ainsJum m., ainohm ainhun n................................... .... 122
8. ni matma-hun, nt htoas-hun ................................................................... 123
A D JE K T IV .......................................................................................................... 124
Vokalska (jaka-1 dcklinarija ............................................................................... 125
a/«J-osnove ................................................................................................... 125 |j
a) Ciste a/d-osnove ........................................................... .... . . . . '25 ;ii
b) ya/yd-osnove ................................... ... ............................................... 127 1 |
c) i-o&nove . ........................... ................................................................... 128 * 1
d) H-oaoove . . . . . ....................................................................... 129
Konsonantska (stabat ddtlinadia ................................................................... 129
Participi prezenta ....................................... „ ........................................... 130
Poredenie p n d e v a ...............................................................................................
131 !
Pomlenie pomoću sufiksa «uma, -turna ........................................, . . 132
Supletivno poredenic ................................................... \ 132
ADVERBl 134
 IX

Stran«
Adverbi u način ................................................ 114
Adverbi za m e i i o .................... 1)5
Adverbi za vremc ............................ IM
BROJEVI ............................ 1)7
Glavni brojevi .................................................................................... 1)4
Redni brojevi ................................................................................................. . 140
O ittii brojevi .................................................................... 141
1. Zbirni brojevi (k o le k tiv a ;............................ 141
2. Distributivni brojevi ............................................................................. 141
3. Multipiikativni b r o j e v i ................................ 142
4. Iterativni brojevi .............................. 142
ABLAUT (APOFONIJA, G R A D A C IJ A ;................................................................. 143
Kvalitativni ablaut ............................................................................................. 143
Kvantitativni ablaut ............................................................ 144
Pregled redova ablaut« po grupama 1 redovima . .. .................................... 144
K O N J U G A C IJ A ............................................................................................................. 147
Jaki glagoli ......................................................................................................... 150
Prezent ....................................................... 150
a) A k t i v ................................................... 150
b) Mediopasiv ........................................................................................ 1SI
Preterit ................................................................ 152
Verbum infinitum ...................................................................... 152
Lični n a s t a v c i ................................................ 152
Prezent aktiva ........................... 152
a) Indikativ ........................................................................................ 152
b) Optativ .................................................................................................... 153
c) Imperativ ................................................................ 154
Mediopasiv . . . ............................................................ 135
a) Indikativ ........................................................ 155
b) Optativ ................................................. ... ........................ 155
Preterit ............................ 155
1. Jaki glagoli sa ablautom . . ......................................... 155
a) Indikativ alliva ..................................................................................... 15$
b) Optativ prcterita .................................... 156
2. Glagoli sa reduplikadjom ............................................................ 157
3. Glagoli sa ablautom ireduplikadiom .......................................... 157
Verbum infinitum ............................................................................................. 158
Slabi glagoli ................................ 159
Prezent ........................ 160
a) Aktiv .................... 160
b) Mediopasiv ............................................ 161
Preterit ................................................................ 163
a) Indikativ .................................................... 163
b) Optativ .................................................... 163
X

Stiana
pm em o (perfekauko‘-prezentski g l a g o l i ........................... 1*6
I r a d ................................................................................ 167
II red ................................................................. ... . . 16«
III rad ......................................................................... 169
IV m l ............................................................................. no
V red ............................................................................. 172
VI red ............................................................................. 172
O tsci atematske ’m-konjugacije ....................................... 173
Pomoćni glagol (das Verbum substantivum) im „jesam“ 173
onfjiin ..ieleti, hteti" ....................... - ........................... P4
PKHULOZI II PREFIKSI) .......................................................... P7
Predloži s jednim padežom ............................... 177
Predloži %d a tiv o m .......................................................... 177
Predloži ta akuzativom .................................................. ph
Predloži s genitivom .............................................. .... . r«
Predloži a dva padeža ...................................................... 179
Predloži s dativom i akuzativom ............................... 179
Predloži t genitivom i dativom ................................... P9
Predloži 9 tri padeža ...................................................... . P9
Predloži t genitivom, dativom i akuzativom . . . . P9
SVEZE ................... ... ..................................................................... IM
PARTIKULE I UZVICI .............................................................. IR3
REGISTAR RECI ............................................................................. 185
G o t s k i ................................................................................................ 187
Staroengleski .................................................................................... 199
Staroislandski ................................................................................. 201
Starosaksonski ................................................................................. 204
S tarofriianski.................................................................................... 206
Starovisokonemački ...................................................... 207
Grčki ................................................................................................ 211
Latinski ............................................................................................ 215
Staroindijski (»anskrit) .................................................................. 218
Staroslovemki ................................................................................. 220
Litavski ............................................................................ 222
Staroirski ..................................................................... 223
Jermcnski ..................................................................... 223
.Albanski ......................................................... 223
F i n s k i ............................................................. 223
V e n e ts k i............................................................. 223
Hentski ..................................................................... 223
Mesapski .......................................... 223
 PREDGOVOR

Zapadnogotskom episkopu Vulfili pripada čast tvorca prvog germanskog

pisma i autora prvog germanskog književnog prevoda. Gotski je bio svetski
jezik Istočnih Germana na teritoriji ko a se prostirala od srednje Rusije preko
Male Azije, Balkana, Italije, Francuske i Španije do severne Afrike.
Najstariji spomenici drugih germanskih jezika nejedinstveni su zbog
mnogostrukosti dijalekatskih crta, nepouzdani u svim elementima svog postanka,
tako da nijedan spomenik nije dokumenat jednog čistog dijalekta, jednog vre­
mena, mesta i autora.
Gotski je normiran književni jezik. Svojim jednostavnim fonološkim
sistemom i obiljem oblika on predstavlja jedinstvenu i čistu sliku opšteger-
munskog kojim su se u IV veku mogli sporazumevati svi Germani. Kao prvo­
razredni spomenik gotski nam pruža idealnu polaznu taćku za proučavanje
i razumevanjc sistema svih kasnijih germanskih jezika.
Ratničke grupe istočnoevropskih plemena, koje se u istoriji javljaju pod
raznim imenima, a od kojih su najpoznatiji Goti, đospele su svojim migraci­
jama i u predele koje su, nekoliko vekova posle njih, naselili i Južni Sloveni.
S njima su i naši preci proživeli nekoliko vekova, verovatno do početka XI
veka. Vulfila i njegovi misionari bili su prvi vesnici i nosioci nove kulture
ne samo među svojim najbližim Germanima, nego i drugim, svakako i južno-
slovenskim narodima. Pa kao što se proučavanje starije italijanske, francuske i
španske kulture ne može zamisliti bez proučavanja onog nanosa koji su Istočni
Germani ostavili u tim zemljama, tako isto smo i mi, iako u manjoj meri,
u proučavanju razvitka naše najstarije kulture na Balkanu upućeni da vodimo
računa i o utieajima koje su mogli da izvrše ovi delovi Istočnih Germana
kod naših naroda za vreme zajedničkog života i susedstva od oko pet vekova.
Mnoge pojave u južnoslovenskim jezicima kso celini, posebno pitanje
leksike koja nije opšteslovenska ili je pozno postala opšteslovenska pod utici-
cajem crkvenosiovenskih spisa južnoslovenskog porekla, moguće je objasniti i
u vezi sa istočnogermanskom (gotskom) leksikom. Kada savremena kompara­
tivna lingvistika nalazi da se germanski u najvećoj meri podudara sa sloven­
skim upravo u onim elementima strukture jezika po kojima se razlikuje od
svih drugih jezika, tada, osim pragermansko-praslovenskih kontakata, treba imati
u vidu na prvom mestu istočnogermansko-južnoslovenske kontakte koji datiraju
od početka n. e. negde u srednjoj i južnoj Rusiji i nastavljaju se na Balkanu
sve do početka X I veka.
 Ova Istorijska gramatika izrađenu je kao prvi od tri delà Gotskog jezika.
U II delu biće novo kritićno izdanje svih gotskih tekstova, s grčkim origina­
lom i prevodom na srpskohrvatski jezik, dok će u III delu biti etimološki
Rečmk, izrađen komparativno.
Gotski jezik izrađen je na prvom mcstu za potrebe naših germanističkih
studiju. Razlikuje se od dosadašnjih izdanja po tome što se prvi put gotski
jezik daje u organski povezanoj celini: istorijska gramatika, kritično izdanje
svih tekstova i celokupun rečnik. Do sada su autori davali samo pojedine de-
love ili kombinacije gramatike s izborom tekstova i glosarom. Međutim, za
potpunu izradu istorijskc gramatike i istorije gotskog jezika kao celine, koji je
određen samo tekstovima uvek je bio neadekvatan i nedovoljan makakav
izbor tekstova i odgovarajući glosar.
istorijska gramatika izrađena je tako da može da služi i kao uvod u ger­
mansku lingvistiku i istoriju nemaČkog jezika. U stvari, to je i cilj studiranja
gotskog jezika. *
U Rećmku su pod gotskim odrednicima navedene sve reči grčkog origi­
nala koje te odrednice prevode, sa prevodom na nemački i srpskohrvatski jezik.
Sintaksa gotskog jezika je specifična, pošto se radi o prevodnom jeziku
svetih kniiga. Ona je, stoga, jednim delom odraz veće ili manje zavisnosti od
originala i njegovog podražavanja. S druge strane, gotska sintaksa je opšteger-
manska. U Istorijskoj gramatici i u Rečniku ukazano je na te specifičnosti u
vezi sa sintaksom grčkog originala, s latinskim uticajem i opštegermanskim
nasledstvom.
Od obimne i veoma značajne literature, kojoj dugujem veliku zahvalnost
za mnoga saznanja i tamo gde to nisam posebno citirao, navedena su samo
važnija delà, čitalac će se preko tih delà lako upoznati i sa ostalom literaturom.

Beograd, I. juna 1970. godine I. PUDIĆ

 VAŽNIJA LITERATURA
F. L. Stamm’s Ulf Has oder die uns erhaltenen Denkmäler der gotischen Sprache-—von
M. Heyne und Fr. Wrede. 10. AufJ. Paderborn 1903.
F. Kluge, Die Elemente des Gotischen. 3. Aufl. Strassbutg 1911.
W. Streitberg, Gotisches Elementarbuch. C. Winter- 5—6 Aufl. Heidelberg 1920.
S. Feist, Einführung in das Gotische, Leipzig—Berlin 1922.
M. H. Jellinek, Geschichte der gotischen Sprache. Berlin—Leipzig 1926.
W. Braune—K. Heim, Gotische Grammatik. 17. Aufl. Halle 1966.
E. Kieckers, Handbuch der vergleichenden gotischen Grammatik. München 1928.
H. Jantzen, Gotische Sprachdenhnäler. Göschen 79. Cerlin 1929.
H. Krähe, Historische Laut-und Formenehre des Gotischen. C. Winter. Heidelberg 1948.
F. Mossi, Manuel de la langue gotique. Paris 1956.
W. Krause, Handbuch des Gotischen. 2. Aufl. München 1963.
H. Hempel, Gotisches Elementarbuch. Göschen 79/79a. Berlin 1966.
E. Stutz, Gotische Literaturdenkmäler. Merzler. Stuttgart 1966.
R. Locwc, Germanische Sprachtoissenschaft. Göschen 2 3 8 .'Berlin 1933.
H. Hirt, Handbuch des Urgermanischen I—III. C. Winter. Heidelberg 1931—1934.
E. Prokosch, A Comparative Germanic Grammar. Philadelphia 1939.
W. Streitberg, Urgermanische Grammatik. C. Winter. Heidelberg 1943.
B. M. PKupMyHCKitj, Beedenuje e cpaenunte.vio-ucuiopmecKoe usynenue lepstaucKitx jasu-
Hoe. MoCKBa 1964.
H. Hrahe, Germanische Sprachtoissenschaft I—II. Göschen 238, 780. Berlin 1961, 1965.
M. M. TyxMaH— B. 2KHp«yHcKHj—B. A. Manaea—B. H. JapueBa.Cpasxuiüe.iiiajö t p O M -
MaitiuKa lepMoncKUx jaswcoe I—V. Mocnna 1962—T1967).
 k

4
SKRAĆENICE

alb. albanski umbr. umbrijski

at. atički venet. venetski
av. avestiski vulglat. vulgarnolatinski
đor. dorski
engi. engleski abl. ablativ
fin. Finski ak. akuzativ
frig. frigijski dat. dativ
germ. germanski gen. genitiv
got. gorski instr. instrumental
V i- grčki lok. lokativ
bet. hetitski nom. nominativ
hom. homerski vok. vokativ
ilk. ilirski
ievr. indoevropski f. Femininum «.ženski rod)
jerm. jermenski m. masculinum (muški rod)
ion. jonski n. neutrum (srednji rod)
kimr. kimrijski
komv. kornvelški sing. singular
krit. kritski pi. plural
iat. latinski
let. letonski adv. adverb
lit. litavski prep. prepozicija
mesap. mesapski
nem. nemački imperf. imperfekat
osk. oskiski ind. indikativ
pragerm. pragermanski inf. infinitiv
srvnem. srednjovisokonemaćki opt. optativ
srphrv (ah.) srpskohrvatski part. particip
stengl. staroengleski perf. perfekat
stfri2. starofrižanski prct.-prez. preterito-prezentski
stind. staroindijski (sanskrit) pret. preterit
stir. staroirski prcz. prezent
stisi. staroislandski verb. verbalni
stlat. starolatinski adj. adjektiv
stnord. starordijski komp. komparativ
stprus. staropruski pozitiv pozitiv
stsaks. starosaksonskt superl. superlativ
sts). staroslovenski
stvnem. s t a rovi sokonemački n. e. nova era
toh. toharski st. c. stara era
 GOTI I NJIHOVI
JEZIČKI SPOMENICI
 GOTI

Stariji istoričari i germanisti smatrali su da se G oti prvi put pominju

kod Plinija (N at. hist. 37,35) koji je uzeo podatak od Piteia iz Alarselja
{Pytheas, živeo oko 35. godine n. e ., putovao na sever radi uspostavljanja di­
rektne trgovačke veze sa severnim zemljama). Piinije, prema Piteju, pominje
germanske Gutones koji su udaljeni jedan dan putovanja, na jednom ostrvu
gde more izbacuje ćilibar. U zim a se kao verovatno da je to zapadna obala
Jitlanda. Ovaj podatak, m eđutim , nije siguran, jer je nesigurno čitanje tog
imena; m nogi ga čitaju Guionibus. Po mišljenju E. Švarca (Ernst Schwarz),
kontekst u kom e se ovo ime pom inje zahteva čitanje Teutones1. Piinije na
drugom mestu (N at. nist. 4, 28) zna sa Gutones u severoistočnoj Nemaćkoj.
Prema T acitu (G erm . c. 44) G oti žive u njegovo vreme (98. god. n. e.) iza
Rugija, tj. istočno od R ugiia i Lemovija. Ptolem ej (Karta naroda Sarmacijc III,
5,20)2 zna za ToStcu u Skandinaviji i Pü&wv&c; na desnoj strani ušća Visle.
Strabon (Geogr. 7,3) kaže da su G oti pripadali savezu sa Marbodom. T acit,
dalje, kaže (Anal. 2,62,63) da je markomanski vladar Katvalda (Catualda),
pre nego što ga je proterao Marbod, našao utočište i pomoć kod Gota.3
Za pitanje najstarijih migracija Gota m ože se, u izvesnoj meri, koristiti i
gotska narodna tradicija, koja je preko spisa romaniziranog Gota Kasiodora
očuvana u delim a istoričara Jordana. Jordan (G et. 4) pripoveda kako su G oti
za vladanja kralja Beriga (Berig-Berich) iz Skandinavije prešli na kopno, na
mestu koje se od tada zove Gothiscandza, na tri lađe; na trećoj su
bili G epidi. S tog mesta na kopnu G oti su proterali Ulmerunge i Vandale.
Ovo narodno predanje podsećalo je, verovatno, na to da je migracija G ota bila
u nekoliko talasa i da su G epidi već tada bili izdvojeni kao poseban savez
plemena, koji se razlikovao od Gota. Pošto se, prema istoj tradiciji, seoba
Gota sa ušća V isle na jug vrši krajem II veka n. e., kad je vladao Gadarik
(Gadarig), kao peti naslednik Beriga, to se iskrcavanje Gota na ušće Visle
stavlja u vreme početka n. e.
Pojava novog naroda na ušću Visle početkom n. e. može se arheološki
potvrditi, jer se ostaci nove materijalne kulture u to vrem e mogu porediti
kao nov supstrat sa ostacima kulture baltijskog (pruskog) sloja. T eže je, me- *

1 Ernst Schwarz, Goten, Nordgermanen, Angehachsen, str. 13.

* E. Schwarz, n. d., str. 14; B. >KnpMyHCKH, Beedenue e cpaeHuiTte.tno-ucüiopuvccKoc
usyneuue eepMancnux ja3ta<oe, crp. 105 ii cji.
* Ludwig Schm idt, Geschichte der deutschen Stämme bis zum Ausgang der Völkenaandt -
rung. I Die Ostgermanen, str. 52; E. Schwarz, n. d., str. 14; W. Streuberg, Gotisches Eie-
mentarbuch, Heidelberg 1920, str. 6.
 4

đutim, ove nalaze materijalne kulture odvojiti od ostataka materijalne kulture

drugih Germana, koji su pre Gota tu živeli (Burgunđi, Rugiii)J. Ova predgot^
ska kultura u osnovi je Brandgrubenkultur*. Pojavi Gota u ovim predelima
pripisuju se, po opŠtem mišljenju arheologa, sledeće promene: grobovi sa
skeletima, odsustvo oružja u grobovima, pojava nakita od bronze mesto od
željeza, bogatiji ženski grobovi od muških. Prema najnovijim istraživanjima,
izgleda da su G oti ovamo došli iz Vestergetlanda (Vastergothnd) ili iz Skan­
dinavije.*
Prema podacima istorićara, Goti su, dok su bili na ušću Visle, imali
samo jednu civiias: savez plemena na ekonomsko-pravnim odnosim a vojne dem o-
kratije,u kome su ućestvovali svi odrasli muškarci ujedinjeni po grupama rodova.
Migracija Gota sa ove teritorije na jug trajala je dugo i u talasima. N jihovo
pomeranje izazvalo ie pomeranje i drugih naroda, naročito pomeranje ostalih
Germana. Seobe Germana došle su naročito do izražaja u poznatom marko-
manskom ratu za vladanja cara Marka Aurelija. Za izučavanje germ ansko-slo-
venskih jezićkih odnosa, naročito onih najstarijih germansko-baltijskosloven-
skih odnosa, važan je Taeitov podatak (Germ. c. 45), po kome su G oti u ovim
područjima bili susedi, u izvesnom smislu čak i gospodari Esta (Aesrt) , koji
opet, prema mišljenju starih istoričara i arheologa-lingvista, pripadaju grupi
baltijskih naroda i koji su bili preci baltijskih Prusa.
Prema pomenutoj gotskoj narodnoj tradiciji kod Jordana, G oti su na
putu ka jugu stigli preko jednog močvarnog predela u plodno područje Oiutrt,
posle prelaza jedne reke. Prilikom prelaza te reke porušio se m ost, zbog čega
je polovina Gota morala da ostane s ove strane. D eo Gota koji je prešao
reku upao je u podrućie Spala. Prema Jordanu (G et. 39), ovaj deo Gota
učvrstio se na obalama Azovskog mora (Alacons). Pom enuto m očvarno pod­
ručje smatra se da je. prema gotskim runama na koplju koje je nađeno u
Kovelu, područje Rokitno. Ime Oiutn tumači se kao got. crne i značilo bi
,,Ruska stepa“ . Reka koju su G oti, prema ovim podacim a, prešli, bila bi
Dnjcpar. Prema Pliniju (Nat. hist. 6,22) sedište Spala bilo je između Dnjepra
i Dona. Smatra se, iako veoma nesigurno, da su Spali srodni sa Hunim a.
Kada je jedan deo Gota, pošto je migracija bila u talasima, stigao na
Azovsko more (Maconsj, tu su već bili delovi Bastarna, Sarmata, Slavena i,
preko Dona, delovi Alana. Tragovi koji ukazuju na prisustvo jednog ratničkog
naroda u blizini granica Dakije i Donje M ezije javljaju se već godine 180,
kada su Dačani bili proterani sa svojih sedišta i naseljeni na rimskoj teritoriji
(D iox, 72, 3).*7 Ove DaČane su m ogli, direktno ili indirektno, potisnuti G oti,
koji su se sa ušća Visle spuštali na jug. Sa pojavom G ota na Crnom moru
u vezi je put dvojice Gota u Indiju, o čemu svedoče dva votivna natpisa u
budističkom hramu kod Junaru (J u n n a r u okrugu Povna. N atpisi se datiraju
u II veku."

. • i.* DJ C germanischen Stämme und die Kultur zwischen Oder und Pa^aree zur
römischen Katserzeu I. II; ostalu lit. v. E. Schwarz, n. d., sir. 16, nap. 5, 6.
‘ L. Schmidt, »/. d., str. 196.
Eric C. G. G raf Oxenstierna, Die Urheimat der Goten, str. 147 i sl.

str. ,7, L. Schmidt, Mn.ütalungendes Instituts fü r österreichische Geschichtsforschung lirg.-Ild IV,

d., str. 200; Dačani su tada bili naseljeni u Galiciji

nap. t '26V ‘ ZfdA 60, 1923, str. 72 i si.; v. L . Schmidt. ». d., str. 201; v. ovde
 Kao nova civiias, G oti su se sredili u južnoj Rusiji najkasnije do god.
230. Za vrem e cara Filipa (2 4 3 — 249) G oti su već bili pođeljeni u dve grupe
plemena. O tom e svedoči im e kralja jednog delà G ota koji se zove Ourogoiha*
Ovo ime vladara jednog delà Gota nije, verovatno, pravo lićno im e, nego
znači „Istočni G ot“ .ld ¿’lično im e „ Ostrogoto“ dobila je, kasnije, i T eoderi-
hova kćerka, koja se ustvari zvala Ariagne, pa je za razliku od istoim ene v i-
zantijske carice Ariagne nazvana Osirogora ( = Ostogoiin).* 101* Oba delà Gota,
odnosno oba saveza gotskih plemena, javljaju se u isto vreme u izvorim a za
vreme cara Klauđija II (2 6 8 —270) kao Greutungi-Austrogoti i Tervingi-Visi-
goti.n
Smenjivanje vladara i u vezi s tim neredi na rimskoj teritoriji između
236. i 240. godine dali su povoda G otim a i drugim istočnim Germanima,
koji su svi vrebali priliku da provale preko Dunava na rimsku teritoriju gde su
očekivah lakši život, da pređuzm u jače upade. Zapovednik M ezije general
Tulije M en ofil nije u ovoj situaciji imao dovoljno snaga da odbija ove česte
provale. G odine 238. obavezao se da će G otim a plaćati tribut, posle čega su
se G oti povukli s one strane D un ava.13 Kada im je obustavljeno plaćanje
tributa (Jord. G et. 89), a imperiji usled ponovnih borbi za carsku vlast pre­
tio novi građanski rat, G oti su godine 248, zajedno sa Karpima, Tajfalima,
Vandalima (A sdingim a) i Peukinim a, pod vođama Argetom (Argaith) i Gun-
terihom (Guntherich) provalili preko Dunava u D onju M eziju i opkolili grad
Marcianopolis, ali nisu uspeli da ga zauzm u.14* Za cara K . M . D ecija Trajana
Goti su ponovo pod vodstvom K niva (Kmtoa) provalili u M eziju; kod Novae
(Staklen kod Svištove?) gotska vojska se podelila: jedan deo ostane da opseda
grad a drugi krene prema Phiiippopolis-u (Plovdiv). Sâm car je preduzeo od-
branu (leto god. 250).16 Sa glavninom svoje vojske krenuo je prema Gotima
koji su opsedali Nicopolts (N ikopol) i potukao ih. Ostaci gotske vojske koji su
izbegli uništenje povukli su se i sjedinili sa onom vojskom koja je opsedala
Plovdiv. K od Bcroia Traiana (Stara Gora, Eski Sagra)16 na prepad su uništili
ulogorenu rimsku vojsku i zauzeli Plovdiv, verovatno, zahvaljujući više izdaji
zapovednika grada koji je želeo da se uz pom oć neprijatelja dom ogne prestola,
nego svQjoj vojničkoj m oći.17 G oti se sa bogatim plenom i velikim brojem
zarobljenika vrate u svoja ranija sediŠta. Prilikom ovog povlačenja presreo ih

• Jordan, Get. 90 i si., v. Schm idt, n. d., str. 201.

10 F . W rede, Cber die Sprache der Ostgoten in Italien> str. 47 i si; L. Schm idt, «. d.,
str. 202. D a je Ostrogotha bio istorijska ličnost, a ne, možda, mitski plemenski heroj, dokaz
je to Što ga spominje i anglosaksonski skop lVidsidh (VI vek), kao Eastgota, a i istoričar
Ablabije početkom V veka, koji je koristio dobre izvore (Dexippus-a, koga i Jordan navodi), Get.
82: pars eorum, qui orieniali plaga lendebat-, eisque pracerat Ostrogotha ... dicti sunt Ostragothae;
v. W . Streitberg, n. d ., str. 6 i si; L . Schm idt n. d., str. 202.
u L. Schm idt, n. d., str. 202.
11 O imenima Ostrogothi-Visi(Wcse)gothi> v. W . Streitberg, m . d ., str 7: W , Krause,
Handbuch des Gothischen i dr.
18 Petrus Patricius, Ioropiai (umro oko 575), v. L. Schm idt, n. d .,s tr . 204.
14 Dexippus, Fragtn 25 (Jacoby). Po m išljenju L . Schm idta, n. d ., str. 206 i Witig-a.
PW XV, 1265, podatak Jordan, Get. 92-da se opsednuti grad otkupio novcem—nije verodos-
tojan, već otporom i zbog toga što je neprijatelj bio nevešt u takvom opsedanju.
18 L. Schm idt, n. d., str. 207.
18 O položaju ovog grada v. K. Jiriček, Monatsberichte der Berliner Akaderme, 1881,
str. 435 i si.; v. L. Schm idt, n. d ., str. 208, nap. 1.
17 Jordan, Get. 103; Vici. Caes. 29, 2; v. L . Schm idt, n. d .,s tr . 208.
1C međutim. * tr sa svojom vojskom u močvarama istočno od Silisrnje (Sth-
smuJ, kod m esu Abrintts (?). U okršaju zaglavio je sam car D ecije. N ovi
car Trebomum Cvat sklopio ie tada s (»otima mir, ostavio im plen i osim
toga se obavezao na plaćanje godišnjeg tribuna.'* Posle dve godine, kad im
je obustavljeno davanie tributa, Goti su ponovo provalili preko granice, oplja­
čkali sve Sto hu stigli, ali su ponovo bili odbijeni i vraćeni na levu stranu
Dunava
/ a vladanja cara Valcrijana i njegovog sina Galijena (2 5 3 — 268) Gori
su stalno provaljivali na ovu stranu, kopnom i morem, i važili su kao najo­
pasniji neprijatelji imperije.1’* Uzroke ovih intenzivnih provala G ota, osim u
unutrašnjem rasulu imperije, treba, začelo, tražiti i u pojavi novih Jelova
Germana: Hcrulu, Borana1", Urugunda21 na obalama Crnog mora. Pošto su bili
pritešnieni i dolaskom novih naroda u njihove teritorije, Burgundi ili Heruli
zajedno sa Gotima, delovi Germana poznati kasnije pod im enom „Krimski
Goti", razrušili su grad Tanaisu , spustili se i zauzeli južni K rim .23 Drugi
delovi Gota provale preko Dunava u Trakiju i prodru do Soluna god. 254.
Pošto im nije pošlo za rukom da zauzmu Solun, vrate se kući s bogatim
plenum. Slićne upade Goti su godinama ponavljali. D efin itivn o su zauzeli
Duki ju godine 257.
Prvi prodor morskim putem pokušali su Borani iz svojiih sedišta oko
Azovskog moru god. 256.2‘ Koliko je rimska vlast bila slaba, pokazuje činje­
nica da su Borani, sigurni u svoj uspeh i slabost odbrane, čim su se kod
Pitija ( Pityius) iskrcali, vratili sve brodove natrag. Ipak su se u računu bili
prevarili, jer ih je zapoveđnik grada odbio, naneo im velike gubitke, tako da
su, sastavivši na brzinu nove brodove, jedva uspeli da se vrate. Sledeće go­
dine ponovili su isti pohod, sada u zajednici sa G otim a i Germanima sa
Krima.” Prvo su pokušali da opljačkaju svetište Rhea Kybele koje se nalazilo
kod reke Rion (Phasis). Kad im to nije pošlo za rukom, uputili su se ponovo
do Pitija i zauzeli ga. Sa velikim brojem zarobljenika i otetim lađama pošli
prema Trapczuntu, gradu koji je bio utvrđen dvostrukim zidom i imao jaku
posadu. Pomoću velikih stabala drveća ubacili su se u grad, oplenili ga, raz­
rušili veliki broj kuća i vratili se u svoja sedišta. Ovaj uspeh podstakao je I
Gote sa kopna, te i oni god. 258. krenu iz Tira (Tyres) brodovim a i kopnom
duž obale. Pokore gradove T om i (Totnis) Anhial (Anchialos)i u zalivu Filea
tPhilea) oduzmu ribarske čamce i na njima se prebace preko Bosfora, osvoje
Halkeđon, Nikomediju i Prusu, većinu mesta popale i istim putem kopnom i*

" Zmitn, I 24; Jordan, Get. 106; Zonara X II 21; v. L. Schmidt, u. d., str 208.
** L. Schmidt, n. d., str. 209.
** Inače nepoznat narod, verovatno negermanskog porekla, sa sedištem na istočnoj
>tram Azovskog mora; v. L. Schmidt, n. d., str. 210; R. Loewe, Z fd A 51 (1909), str. 256.
Prc™ nuBjcnm L. Schmidt-a, n. d str. 131, nisu hunsko pleme, kako je mislio
Moravcsik, C ng. Jahrbücher 10, 1930, str. 53, i drugi, nego deo Istočnih Burgunda koje su
proterah Gepidi, te su kasnite našli utočišta na ušću Dona.
" tb c r t' R t ' Südrussland, str. 257; v. L. Schmidt, n. d., str. 210, nap. 6.
Knin 50 ^ S^w arz. n. d., i drugi. O Krimskim Gotima v. D. G erhardt, Die Goten in der

A. K, Rappaport, Die Einfälle der Goten in das römische Reich, str. 51.
f '- Schmidt, n. d., str. 213, nap. 1. skreće pažnju na poslanicu G rgura Čudotvorca,
•'Udclovali^i Bu'rguixh,C ^ ’^OSU‘ prcma Zosimu, I 31, 1 verovatno su u ovom pohodu
 morem vrate se u svoja sedišta.*6 Sličan pohod ponove G oti i gi>d. 262. pod
vodjama Kespa (Respa), Veduka (Veđucus) i Tarvara (Tharvarui). Porušili su
llion, lifes sa poznatim hramom Artemide, ponovo Halkedon i istim se putom
vrate kući.*7 Verovatno su isti G oti preduzeli god. 264. novu ekspediciju o
M Aziju, provalili u Kapadokiju i preko Bitinije i Galatije vratili se kući
lz ovog pohoda među zarobljenicima doveli su i izvestan broj klera koji jc
među njima širio hrišćanstvo. M edu ovim a su se nalazili, misli se, i V ulfilini
preci (verovatno majčini roditelji).
Posle velikih priprema, godine 268, veliki broj Gota, Hcrula, Pcukina i
Gepida krenu ponovo na rimsku teritoriju.*H Istorićari misle da se ovaj put
nije radilo o pljačkaškom pohodu, već o nameri Germana da se stalno nasele
na rimskoj teritoriji.2*' N isu imali jednog zajedničkog vođe; vodili su ih ple­
menski glavari. Jedan deo je krenuo prema Solunu, a drugi ka obalama T e-
salije, Grčke, Krita, Kipra i M . Azije. D a bi ovu provalu sprečio, sam car
Kiaudije je požurio s jakom vojskom iz Italije prema Simitum-u (Srcmska
M itrovica), Viminacium-u (?), Naissus-u (N iš) i Solunu. Germani napuste op-
sedanje Soluna i povuku se prema severu u nameri da se spoje sa drugom
svojom grupom. Kiaudije ih potuče kod N iša, ali je ipak veliki deo njih uspeo
da izbegne uništenje i uputio se prema Makedoniji gde ih je razbila rimska
konjica. Posle ovog poraza povukli su se u planine. T u su davali otpor sve
do godine 270. kada su se, prisiljeni glađu, povukli u svoja stara godišta.*'
Ovaj poraz za G ote bio je toliki da se gotovo jedan ceo vek posle toga nisu
usuđivali da provaljuju preko Dunava u tako velikim masama. Manjih upada
bilo je i dalje. Tako su, na primer, god. 271, delovi Zapadnih Gota pod
vođom Kanabodom (Kannabauđes) provalili u Iliriju i Traktju, odakle ih je
car Aurelije odbio i proterao natrag preko Dunava. U velikom trijumfu god.
2~4. u povorci je bio veliki broj zarobljenih Gota, među njima i žene; h'la
su i kola koja su vukli jeleni.31
Kad je rimska granica, naročito za vladanja cara Proba, bila bulje učvr­
šćena, nastala su medu G otim a i drugim Germanima međusobna tervenja i
potiskivanja, ratovanja, otimanja teritorija. M eđutim , već godine 297, nastav­
ljaju se upadi G ota, jer carevi Konstancije, Dioklecijan i Maksimijan dobijaju
titulu goiicus maximus. Iste godine posvedočeni su G oti u vojsci u ratu proii\
Persijanaca, pošto su po sklopljenim ugovorima posle većih poraza, oni G o t1
koji su ostali u granicama rimske imperije, bili obavezni da daju izvestan
broj vojsHe82. Početkom IV veka Germani su bili već stalno naseljeni u Maloj*•

*• L. Schm idt, n. <J., str. 214, 215, prema glavnom izvoru Zosim, I 34, 35, koji :c,
opet. crpco iz Dcxippus-a.
*’ Vita Galiieni 6, 2., 7, 3; Jordan, Get. 107 i si.; Sinke), 716. 16 i si; v. L . Schmidt,
»i. d., str. 214, nap. 5.
11 L. Schm idt, n. d., str. 217, gde su navedeni izvori.
*• Naprotiv, L. Schmidt, n. d„ str. 217/18, misli da se i dalje radi samo o pljačkaškim
pohodima, jer ovi Germani nisu još bili sazreli za stalan, miran način života.
” L. Schm idt, u. d., str. 219/20.
Vita Aureiii, 33, 34. Rimski vladari služili su se često kolima koja su vukli jeleni,
v. L. Schmidt, n. d.> str. 221, nap. 6; Keller, Tiere des klassischen Altertums, 1887, str. 90.
Prema J. G rim m , Rcchtsalurtümer I ‘, 365, kola na kojima su Germani vozili likove svojih
božanstava, kao i kola na kojima su se vozili merovinški kraljevi kao nosioci vrhovne svei-
teničke vlasti, vukli su volovi.
51 Jordan, Get. 110; K. Patsch, u Wiener Akad. Sitzungsberichte 208, 2, 1928 str. 7 i si.
 Vlaškoj (Tajfali), u dciu Velike Vlaške, Moidavije i jednom delu Krdejj*
(Tajfali), Gepidi u sevemom Erdelju i Banatu; u Banatu su bili naseljeni i
Sarmati (Limiganti i Argaraganti).83
I za vreme Konstantina Velikog granica je bila učvršćena (ripa Gotica),
te su Goti bili prinuđeni da miruju. Ipak su god. 314. iskoristili borbu Kon­
stantna protiv Licinija i provalili preko Dunava, verovatno po nagovoru sa­
mog Licinija. Oba cara su, međutim, kad su se izm irili, zajednički proteraJi
Gote preko Dunava god. 315. Kad je Licinije zbog novih borbi protiv Kon­
stantina napustio s vojskom Donju Meziju, G oti su tu situaciju iskoristili i po­
novo provalili u Meziju i Trakiju pod vođom Rosimondom (Rausimonđ). U
ovom pohodu Gote je pomagalo i domaće rimsko stanovništvo, Što se vidi iz
carske naredbe kojom se preti svakom ko bude pomagao varvare da će biti
živ spaljen.81 I tada je car Konstantin lično pohitao iz Soluna s vojskom,
proterao Gote preko Dunava i potukao ih u Vlaškoj; posle ove pobede dobio
je titulu Gothicus vtetor et triufnphator. U ovom obračunu sa G otim a Konstan­
tin je povredio suverenitet Licinijevog đela carstva, te je između njih došlo
do ponovnog rata u kome su i Goti sudelovali na strani Licinija, pod vođom
Alika (Alica), god. 324. Kada je Licinije pobeden i svrgnut, prebegao je Go­
tima; oni su ga, izgleda, izručili Konstantinu.36 K ad je Konstantin sada postao
jedini vladar, preduzeo je sve da što bolje učvrsti granicu prema Dunavu.
Duž ćele granice izgradio je kaštele i utvrđene vojne logore. D a bi mogao u
svako vreme kontrolisati Gote i na njihovoj teritoriji, izgradio je dva utvrđe­
na prelaza na obe strane Dunava i god. 328. kameni m ost izm eđu Oescus-z
(današnje bugarsko selo Gigen?) i Sucidava, kao i jednu skelu od Transtnarisca
do novog kaštela Daphnae.3*
U ovakvoj situaciji nastala su među Germanima s one strane Dunava
slična međusobna potiskivanja, kao što je ranije reć pomenuto. Sada su po-
meranja jedne grupe plemena na račun drugih bila još jača. Tako su Tcrvingi
i Tajfali pokušali da se prošire na zapad, da istisnu Sarmate iz Banata. Šar­
mantna je pomagao car Konstantin II i rasterao ove nove Germane, jer mu
je bilo u interesu da u Banatu ostanu Sarmati, koji su srazmerno mirno ži-
veli. U ovom upadu Gota u Banat poginuo je i vođa jedne grupe Gota Vi-
digoj (VPidigoja)** Konstantin je i ovaj put sklopio mir s G otim a i Tajfalima,
primio ih kao federate, a oni su se obavezali da Čuvaju granicu od provale
drugih Germana i da daju izvestan broj vojske za ratove u sastavu rimske
vojske. Goti su morali dati i taoce, među kojima je bio i sin njihovog kralja
Anaka (Ariacus). Smatra se da je on otac poznatog gotskog vladara Atanariha.
Uspostavljeno m im o stanje trajalo je gotovo četiri decenije. Za to vreme vi­
dimo Gote kako se bore u rimskoj vojsci protiv Persijanaca (339, 348, 360).
Međutim, već za vladanja Julijanova naslednika Valenta ponovo se javljaju
veće provale Gota preko Dunava. Tako su god. 364. G oti ponovo opustošili

u L. Schmidt, rt. d., str. 224.

“ Teodos., V II I, I; v. L. Schmidt, n. d str. 225.
M L. Schmidt, n. d., str. 226, nap. 5 i 6.
. * . * ^1» 1®» Bpit. 41, 13; Chrort. pasch, a. 328; Prokoptje, De aed. IV 7; ostale
izvore i literaturu v. L. Schmidt, n. d., str. 226, nap. 8.
Uspomena na junačku smrt ovog gotskog kneza sačuvana je u gotskim junačkim
pc'mama; on je identičan sa Witegc u kasnijoj nemačkoj poeziji; v. Jordan, Get. 43, 173;
K. Iireček, DtuuJte Heldensage I, str. 292 i si.
Trakiju.8" I sledeće godine 365, kad je Valent pošao u Siriju, tin ti su poku­
šali da iskoriste njegovo odsustvo i ponovo provale preko Dunava, sada u
velikom broju i dobro organizovani.80 Kakvo je tada bilo stanje u rimskoj
vojsci vidi se po tom e što je veliki deo vojske koju je Valent poslao da za­
štiti granicu od provale Gota prešao na stranu pretendenta Prokopija. I Goti
su obećali da će Prokopija pomagati i stupili su s njim u savez. Sličan savez
sklopili su i sa pretendentom M arcelom, godine 366. Oba ova saveza su, m e­
đutim , platili skupo, jer ih je Valent razbio, Gote proterao i u zimu 366/67.
spremao se da ih definitivno smiri. G oti su se tada pod vodom Atanarihom,
ne dajući nikakva otpora, povukli u Transilvaniju. Valent je god. 369. prešao
Dunav kod Noviodunutn-a (?) i prodro duboko na područje Tcrvingu. Goti
vZapadni) su izbegavali otvorenu borbu, uvlačili sve dublje rimsku vojsku u
močvare, tako da se Valent povukao na zimovanje u Marcianopolis (?). Pošto
nisu mogli dugo da izdrže zbog nestašice u hrani, G oti su sami dali inicija­
tivu za sklapanje mira. U slovi za mir nisu bili bogzna kako časni za Kim,
jer su G oti prestali da budu federati i postali ravnopravna manjina.*40 Koliko
je u ovo vreme rimska imperija bila oslabliena, pokazuje činjenica da je po
ovom ugovoru linija Dunava s obe strane bila priznata kao granica koju je, u
cilju trgovine, bilo dozvoljeno prelaziti na dva m esta.41 M ir su svečano za­
ključili Velent i Atanarih u septembru 369. godine, i to na jednoj lađi na
Dunavu, pošto nijedna strana nije priznavala da je poražena. Za vreme za­
ključivanja mira obe vojske logorovale su na obalama D unava, jedna prema
drugoj.42 Posle potpisivanja mira Valent se vratio u Marcianopolis i odatle u
Carigrad.
N ekoliko sleđećih godina, skoro do provale Huna, Zapadni G oti su bili
zauzeti unutrašnjim razdorima, koji su dobrim delom bili posledica intenziv­
nijeg širenja hrišćanstva medu njima i drugim Germanima u ovim predelima.
Smatra se da su od Germana najranije prim ili hrišćanstvo Krimski G oti.
Među prisutnima na koncilu u N ikeji god. 325. pom inje se i T eo fil kao
episkop provincije Gothia. G otim a koji su živeli u oblastim a oko Dunava
hrišćanstvo je došlo preko m aloazijskih hrišćana koje su G oti kao zaroblje­
nike dovodili. N a osnovu potvrda savrem enih istoričara smatra se da i Vulfia
po majčinoj strani vodi poreklo od jedne porodice koja je dovedena sa gra­
nice Kapadokije-Galatije, iz Sadagolthina kod Parnas-a.43 T o , izm eđu ostalog,
pokazuje i Činjenica što su i posle postojale stalne i čvrste veze između Gota
i crkve u M . A ziji. V ulfilin naslednik Selcna (Selcnas) bio je s majčine strane
Frigijac.44 Za vladanja Vinguriha (\Vingurih) dvadeset šest gotskih mučenika
nose delom gotska, delom frigijska, a delom kapadokijska i sirijska imena.

88 Aniijan 26, 4, 5; Tem istije 162, 27, i sl.j v. L. Schm idt, ti. d .y str. 230
** T o se vidi iz Amijana 26, 6, I I : G othonm gen tem conspirantem in umuti', v. L.
Schmidt, n. d., str. 230.
40 Prema vestima Amijana i posebnoT em istija, Or. X , str. 158; v. L. Schm idt, m. d.,
str. 232.
41 Tem istije 161, 32: $uo jx6voc<; rtć^ei? t£>v KOTajjttj) npoo(pxto[xivwv ¿ ^ S p ia xaTeoxeuaaTO
(Valent)j v. L. Schm idt, ti. d .y str. 233, nap. I.
48 Retor Tem istije bio je svedok ovog prizora, v. T em ist. 160, 3; Amijan, prema
L. Schmidt, n. d., str. 233.
48 Filostorgije, H ist eccl. II, 5; Vasilije iz Cczareje, Ep. 164: v. L. Schmidt, ». <i.,
str. 234.
44 Sokrat, V 23} v. L. Schm idt, ti. d.y str. 234.
 N iih o v mošti preneKi |c Gotska kncginja Gata (Gaatha) u K izik (Cyzicm).
s druge strane, latinska «mena gotskih hrišćana upućuju na to da su počcu
pokrštavanju (im a mogli da vode i iz stare romanizirane Duki je.« Vulfila,
, uj a jedne manje, ali istovremeno u ¡storiji Gota nujznučajnije grupe Zapad­
nih O n u , dobio je svešteničko vaspitanje izvan domovine Gota. Kad je pu-
>,tat) ,.lektor“ vratio se svojim Gotima. Veruvatno je Vulfila bio onaj voda
delegacije jednog poslanstva koje su (joti uputili Konstantinu Velikom u Ca-
ligrud između 335. i 337. godine, pošto ic poznato za njega iz izvora da je
znao gotski, grčki i latinski.“ Boraveći više godina na vizantijskom području,
Vullila ic pod uticajem carigradskog patrijarha Eusebija prišao arijanizmu,
jcresi kojoj je pripadao i potpomagan je i sam car K onstantin i patrijarh
liuscbijc. lîuscbijc je, na sinodi u Antiohiji 341. godine, Vulfilu, kad mu je bilo
trideset godinu iz čina „lektora“ proizveo za episkopa podunavskih (Jota.
Vulfilin.i eparhija imala je status eparhije u misijama.
Intenzivnije pokrštavanje Gota, pojava Vulfile kao novog svetovnog (iudex)
i duhovnog poglavara jednog delà Gota, koji je u ovakvoj situaciji imao daleko
veći uticuj i moć od dosadašnjih germanskih vođa, sve je to i kod drugih
delova Germana, a posebno kod (»ota izazvalo velike unutrašnje poremećaje,
neslaganja i na kraju progone kojima su bili izloženi G oti hrišćani od strane
(¡ota koji su u većini ostali još nepokršteni. Zbog svega toga V ulfila je, posle
posle sedam godina intenzivnog rada na pokrštavanju i poučavanju svojih su­
narodnjaka, morao da sa svojom grupom Gota hrišćana zatraži utočišta na
rimskoj teritoriji. Car Konstancije, čije je ime tada u znak zahvalnosti ušlo u
gotski gulendar (3. novembra), dodelio je Vulfilinim G otim a god. 348. preden
u Donjoj Meziji, kod Nikopolja (Ntcopolis) u današnjoj Bugarskoj. Ovi Goti
se ovde (Gothi Minores), kao mirni i siromašni stočari, pominju još u deve­
tom veku i ï ï ’. Strabo). Verovatno je Atanarih bio onaj vladar ispred Čijih
progona je Vulfila morao da beži i potraži utočišta na rimskoj teritoriji.
Kada su i ostali Istočni Germani, nastanjeni na obema stranama Dunava,
primali hrišćanstvo, nastajale su i medu njima brojne sekte, kao posledica
različitih jeresi, crkvene opštine različitih dogmatskih opredeljenja i učenja,
koja se u ovo vreme javljaju kao posledica velikih razlika u tumačenjima
dogma nove religije Prokopije (Bell. Got. IV, 4) lepo kaže da vernici, među
njima i Germani, ni sami nisu znali kojem hrišćanskom učenju pripadaju jer
nisu bili u stanju da shvate suptilne razlike novih judeo-hrišćanskih učenja.
Plemenski vladari su, u cilju održavanja i učvršćenja unutrašnjeg jedinstva,
progoni! nove vernike Germane hriŠćane, bez obzira kojoj su grupi ili sekti
pripadali. Ovi progoni bili su najžešći između 369. i 372. godine, o čemu
rečito sveđnče Acta S. Sabue. Pomenutih dvadeset šest gotskih mučenika su,
prema sačuvanim izvorima, na zapovest vladara Vinguriha spaljeni u crkvi.
2ena jednog gotskog vladara, Gata, bila je međutim, hrišćanka; skupila je
mošti mučenika, predala vladavinu sinu Armeriju i prešla sa svojom grupom
hrišćana na rimsku stranu. Njena kćerka Dulkila (Dutcilla) donela je te mošti
u grad Kizik.47 Borba za vlast između vladara ovih Gota i drugih Istočnih
Germana u ovo vreme nije bila samo političkog karaktera. Ona se odražavala
i kao posledica verskih borbi. Jedna od takvih borbi za vlast bila je i borba
između Fritigema i Atanariha u kojoj je Fritigern, osetivši se slabijim, prebe-

!* AnaUcta Bollandiana, 6 si.; v. L. Schmidt, n. d., str. 235.

« Fiiosiorgiie, II 5.
L. Schmidt, n. d., str. 238, sa tamo navedenim izvorima i literaturom .
g jo sa svojim delom Gota na rimsku teritoriju i primio hri&L.mstvo. Kunski
vladari su ova unutrašnja trvenja svog zajedničkog neprijatelj nastojali da
iskoriste za sebe, da Germane oslabe u celini. Kad je Fritigern primio hri-
šćanstvo i prišao arijanizmu, car Valent je naredio da se njegovi G nu u/m u
j zaštitu .*H Ubrzo su i sami Germani postali svesni da Rimljani koriste nji­
hove unutrašnje razdore, pomažu čas jedne, čas druge radi svojih «.lijeva. Zato
,u se obe strane Gota uskoro izmirile i ujedinile pod vodom Atanarihom.lw
O Istočnim Gotima za vreme od kraja III veka do provale Huna nema
mo gotovo nikakvih vesti. Prvi istnrijski posvedoćen kralj bio je Ostrogot
Austrogotha), a zna se da je oko polovine IV veka vladao Hrmcnrih. Za
njega istorićari kažu da je bio ratoboran, strašan za susedc i da je, posle
leđnog neuspelog otpora Hunima, izvršio sam oubistvo.6** Prema gotskoj tradi­
ciji, kojoj istorićari u ovoj stvari priznaju dosta istinitosti,61 Hrmcnrih je po­
korio susedne Herule i neke Jelove Slavena na gornjem Dnjepru.6* Prema jed­
noj pesmi o bitci sa Hunim a, glavni grad Istočnih Gota za vreme vladanja
Hrmenriha, bio je na Dnjepru (Kijev?). Istočna granica njegove države prema
Alanima bio je D on, prema Zapadnim Gotima granica je bio Dnjestar.68
Huni su uništili prvo Ermenrihovu istočnogotsku državu, a posle su
razbili i Zapadne G ote. Veliki deo i jednih i drugih Gota potražio je uto­
čište na ovoj strani Dunava, god. 375. U toj provali i jedni i drugi (Joti za­
jedno sa Alanima i Tajfalima potukli su god. 378. rimsku vojsku kod A dn-
anopolis-a (?). Njim a su se posle pridružili i znatni delovt Huna. Preplavili
su i opustošili veliki deo Balkana, provalili do Carigrada i Julijskih A lpi.64
Tada su sa udruženim vojskama na njih pošla oba cara, Gracijan i Teodosijc,
i uspeli su god. 379. da očiste od varvara Iliriju i Trakiju. M eđutim , već
iduće 380. godine G oti provale iz D onje M ezije ponovo, ovaj put dobro or-
ganizovani i pndeljeni na dva dela: jedan deo, koji je bio sastavljen uglavnom
od Zapadnih Gota, pod vođom Fritigernom , provali u Makedoniju i Tesaliju.
a drugi, sastavljen uglavnom od Istočnih Gota i Alana, pod vođama Alatejem
(Alateus) i Safrakom (Safrak) uputio se na zapad, u Gornju M eziju i Pano­
niju. Ovi su tada zauzeli gradove Mursa (Osijek) i Stridon (grad između P a­
nonije i Dalmacije (?).56 U M akedoniji je car T eodosije pretrpeo poraz te mu
te sa svojom vojskom pritekao u pom oć Gracijan, i tek tada potisnuo G ote.
Oba cara su se sastali u Sirmium- u (Sremska M itrovica) i sa Istočnim Gotima
sklopili mir. G otim a je tada prepuštena Panonija i priznati su rimskim fede-
ratima, a god. 382. i Zapadni G oti su postali rimski federati. N i jedni ni
drugi Goti se nisu držali sklopljenog mira, iako su, kako izgleda, vođe Alatej
Safrak bili primili i hrišćanstvo. U sled gubljenja sam ostalnosti pod Hunima 48*5

48 Sokrat, Hist. eccl. IV 33; Sozomen, VI 37; Isidor, Chron. 349. Hist Got. 7; Jordan.
Get. 131 i d r.; v. L. Schmidt, n. d., str. 239, nap. I.
“ Sokrat, IV 34; Amijan 31, 3. 8, v. L. Schm idt. n. d., sir. 239, nap. 3.
*° Amijan 31, 3. 1.
41 Jordan, Get. 116 i si.
s* Sakson Gram atik V III, str. 278; v. H erm ann, Erläuterungen zu den ersten 9 Büchern
der dänischen Geschichte Saxo des II, 1922, str. 571 i sl.; v. L. Schmidt, n. d., str. 240.
18 Amijan 31, 3. 1.
54 Izvore i literaturu vid. kod L. Schm idt, n. d., str. 259, nap. 1.
ts Jordan, Get. 140; Zosim IV 34; Hieronymus, De script, eccl. 135 i dr.; v. L. Schmidt,
d., str. 259, nap. 3, 4.
 u l'un.miii nestaje pomenu tinta oko 455. godine. Posle propasti hunske dr-
žuvc, car Avit (Auitus) ponovo jc zauzeo Panoniju » naselio u nju delove
Ispoćnih Ciota. Sa njima su se, sjedinili ostaci Gota koji su pomenuti pod
vodama Aiatejem i Safrakom.
Oni delovi Istočnih Gotu koji su bili ostali pod Hunima u ruskoj stepi
stigli su god. 386. na ušće Dunava i pokušali isto tako da prodru na rimsku
teritoriju. Zupoveđnik Trakije Promotus, koji je već imao iskustva u odbijanju
Germanu, poslužio se lukavstvom; domamio je ove Gote s ove strane Dunava
i uništio ih, prešao na drugu stranu Dunava i zarobio njihove žene. decu i
starce.5“ Veliki broj ovih zarobljenika naselio je car T eodosije u M. Aziji
kao kolone. Oni su, posle, kad im se pružila prilika, dizali i oružane
ustanke.
Veliku opasnost za integritet rimske imperije predstavljala je provala
Germana u Italiju god. 405., pod vodom Radagesom (Rađagais). Većinu ovih
Germana sačinjavali su Istočni Goti, koji su tada još u većini bili nepokr-
šteni.87 Radagesova vo.ska išla je verovatno putom: Iimona: (Ljubljana)—Akvi­
leja- Padova. Njoj se uzput pridružio i veliki broj stanovništva. Ovo stanov­
ništvo, koje je posle ostalo nezaštićeno, delilo je sudbinu robija u Italiji.
Ovi Germani, zaustavljeni od daljeg napredovanja na jug, opustošili su Gornju
Italiju i prodrli do Firence, koju su opkolili. Kad se Stiliho sa jakom vojskom
uputio prema Firenci, Goti su sa ostalim Germanima odustali od opsedanja
grada i povukli se u planine, gde su se, opkoljeni i izmučeni glađu i bole­
šću, predali. Radages je ubijen god. 406, a većina gotske vojske stupila je u
službu rimske vojske.68
Oni delovi Gota koji su bili ostali pod H unim a, naročito za vreme
vladanja Atile, nisu imali izgleda za samostalno istupanje i prodiranje. Oni su.
istina, pod svojim narodnim vođom, suđelovali u velikom A tilinom pohodu
na Galiju godine 451- Posle smrti Atiline. kad je hunska vlast i m oć počela
naglo propadati, Istočni Germani, medu kojima je svakako najveći deo bio
Istočnih Gota, potražili su utočišta na rimskoj teritoriji, u Panoniji.59 Dobili
su kao feđerati predele između reka Scarmiunga (Leitha?) i Aqua nigra (*-),
oko jezera Balaton- Nekoliko godina kasnije, ovi G oti su zauzeli i Slavoniju.
Osim ovih Gota na Balkanu su bile zaostale i druge grupe Germana, svakako
Istočnih Germana, razbacane po raznim mestima i područjima. M nogi su bili
u carskoj službi, a neki i poznati oficiri u rimskoj vojsci.80 A tilini sinovi po­
kušali su da se osvete ovim Gotima i da ih ponovo podvrgnu pod svoju vlast
Taj pokušaj odbio je voda Gota Valamer i potisnuo H une natrag u ruske stepe.
Te godine 456, rodio se Tijudomerov sin T eoderih, kasnije poznati gotski
kralj.
Kada je car Leon uskratio Gotima plaćanje godišnjeg prinosa, Goti su
ponovo god. 457. upali u Ilirik. Smirili su se tek kad im je obećano ponovo
plaćanje prinosa i da mogu da ostanu na miru u Slavoniji. Radi sklapanja
ovog primirja poslat je u Carigrad kao talac mladi T eoderih.81 Za vreme svog*•

M L. Schmidt, n. d., str. 263, nap. 2, 3, 4.

17 Prema Oroziju VI 37, 4 Rađagais sc zavetovao da će u slučaju ako pobedi, ive
Rimljane žrtvovati bogovima.
M Izvore i literaturu v. L. Schmidt, n. d str. 266/67.
*• Jordan, Get. 264; v. L. Schmidt, n. d.> str. 269.
" Izvore i literaturu v. kod L. Schmidt, n. d., str. 271, nap. 1—6.
11 L. Schmidt n. d., str. 273.
dugog boravka na dvoru u Carigradu T coderih je imao prilike da dobro upo­
zna dvorski život i prilike u upravi države. N astupili su dosta dobri odnosi
između G ota i cara Leona. D a bi G ote još više uz sebe privezao, Leon je
pustio m ladog Teoderiha kući sa bogatim darovima. I, dok je njegov otac
Tijudimer bio stvarno za dobre, mirne odnose sa carem, na scenu organizo-
vanih pobuna ubrzo je stupio T eoderih. Be 2 očevog znanja sakupio je na brzu
ruku veliki odred G ota s kojim je napao sarmatskog vladara Babaja i zauzeo
ćelu teritoriju do S in g iđ u n u m - a (Beograd). G oti tada, opijeni ovim uspchom,
prinude Tijudim era da jednim delom vojske napadne Vizantiju, a drugim
zapadni deo carstva. Ovaj drugi deo provalio je u N orik pod vođom V idim e-
rom; provalio je i u Italiju, gde je Vidim er uskoro umro. Ostatke ovih Gota
odveo je njegov sin u Galiju, gde su se združili sa ostalim Zapadnim G otim a.
Drugi deo Gota pod vodom Tijuđim erom prešao je Savu (kod Beograda?) i
prodro do N iša gde je Tijudim era snašla smrt, god. 471. N asledio ga je T eo ­
derih,82 koji se nekoliko godina držao po strani od borbi za vlast u carstvu.
M eđutim , T eoderih je već godine 476. poslao u pom oć vojsku caru Ze-
nonu. Car mu je zauzvrat dodelto čast m a g ister m ilitu m p ra e se n ta lis , na što se
Teoderih obavezao da će mu uvek poslati svoju pom oć.03 K ad je Strabon,
vođa Gota u Trakiji, nastojao kod cara da umanji ugled i m oć Teoderiha,
car je ovo njihovo neslaganje iskoristio i nastojao da njih uvuče u međusobne
borbe i tako G ote oslabi u celini. Kad su zajedno poŠli protiv cara, god- 478,
car je ponudio T eoderihu za ženu rimsku princezu Julijanu, s name-
rom da tako odvoji Teoderiha od Strabona. U tom e nije u prvi mah
uspeo, jer je T eoderih opustošio Trakiju i zapretio i Carigradu. Sada ga iz
zavisti izda Strabon i pristupi caru koji m u povrati ranije dodeljene časti.84
Teoderih je, osim toga, jedva izbegao uništenju. Smatra se da je sara car i u
ovoj situaciji unekoliko išao naruku Teoderihu, da bi ga za svaki slučaj saču­
vao u borbi sa Strabonom , kome ni sada nije mnogo verovao- T ada je T eo ­
derih krenuo na jug, opustošio M akedoniju, pošao u pravcu Soluna i dom ogao
se Drača.63 Sada je car, bojeći se da se Teoderih ne dokopa brodovlja, pos­
lao svog izaslanika sa pređlozima za sporazum po kom e Goti mogu da ostanu
tu. Osim toga car im obezbeđuje namirnice do sledeće žetve. M eđutim , na
sastanku između Teoderiha ; izaslanika nije došlo do sporazuma. Teoderih je
optužio cara za kršenje sporazuma i izdaju. Ipak je, posle izvesnog oklevanja,
prihvatio sporazum da se sa svojim Gotima naseli u Dardaniji u jednom
plodnom kraju, da bi m u narod, pošto je bio iscrpljen, proveo zim u u Epiru.
Ujedno je obećao da će sa svojom vojskom, čim mu se pruži prilika, prote-
rati Strabonove Gote iz Trakije- Da bi se dokopao Italije, ponudio je da prati
zapađnorimskog cara N epota iz Dalm acije u Italiju. Kao taoce ponudio je
svoju majku i sestru- Osim toga Teoderih je tražio da bude ponovo imenovan
za m agister m ilitu m p ra e se n ta lis , čast koju je od njega bio preoteo Strabon.
Carev izaslanik Adamancije izjavio je da nije ovlašćen da sam odlučuje o ovim
Teoderihovim predlozima i vratio se u Carigrad-00 Car je, m eđutim, posle *

•* Jordan, Get. 288; v. L. Schm idt, n. d., str. 277.

M Jordan, Gel. 288; Kasiodor, Var. V III 9; ostalu literaturu v. kod L. Schmidt, ti. d.,
str. 280, nap. 3.
“ M alchus, Fragm. 17; Jovan Antioh. Fragm. 211, 2.
” Jovan Antioh., Fragm. 211, 4; v. L. Schmidt, n. d., str. 284.
** L. Schm idt, n. d., str. 285.
icdnc manje nohedc kod O hrida odustao od pregovora, pogotovo pošto *
Strabnn ponovo ungužovao na rimskoj strani. Za vreme borbi oko nasleđstva,
* „ u srnrti cara Zenona. Strabon se umešao u te unutrašnje borbe, k a d ni tu
niic USpco ponovo je sklopio suvez sa Teoderihom , i sa vojskom pošao na
t'ariiirad Doživeo je neuspeh kod Carigrada, kao i odmah posle toga u po­
hodu u M. Aziji- Vrati se u Trakiju i ubrzo, godine 481, umro.
Teoderih se sada, posle smrti Strabona, osetio sam ostalnijim i jačim.
Odmah je stupio u akciju i počeo pljačkati Makedoniju i T esaliju. tako da je
car bio prinuđen da mu ponovo vrati sve časti; štaviše, designirao ga je i za
konzula za sledeću godinu.87 Sada su Teođerihu prišli i Strabonovi vojnici,
irački d oti. Teoderih je, sigurno sa znanjem samog cara, kao konzul gad.
484. u Carigradu svojom rukom ubio Strabonovog sina. Odmah posle toga, na
čelu svoje i rimske vojske, pošao je da u M- Azi;i uguši pobunu onih Gota
koji su ranije kao koloni bili tamo naseljeni. Posle uspešno ugušene pobune,
odmah je pozvan u Carigrad gde mu je priređen trijumf i podignut spomenik.«
Teođerihu je bilo sumnjivo Što ga je car pozvao da se vrati iz Al. Azije pre
vremena. Zato je medu njima ponovo došlo do raskida. T eod erih je iz svoje
rezidencije Novae (verovatno Staklen kod Svištove) sledeće godine provalio
ponovo u Trakiju i stigao na dvanaest milja pred Carigrad, uništio gradski
vodovod i tek se posredovanjem svoje sestre vratio u svoju rezidenciju sa
bogatim darovima, 487. godine.fii*
Kad je voda Skira Odoakar, kao zapovednik carske garde u Kimu, izbio
na površinu vlasti, Teoderih se ponovo ujedini s carem da bi lakše ostvario
svoju težnju za vlašću i davnu želju da se dokopa Italije. Uklanjanje Ođoa-
kara bilo je u interesu i caru i Teođerihu, svakom zbog njegovih interesa. Te­
oderih je želeo da dođe u Italiju, gde bi njegov narod imao bolje izglede za
lakši život nego što je to bilo na Balkanu. Car je, sa svoje strane, opet želeo
da se reši Teođerihu na Balkanu. I još više car je želeo da ob e strane Ger­
mana. pod vodom Teoderiha i pod vođom Odoakara u Italiji, uplete u među­
sobne obračune i da ih na taj način kao zajedničkog neprijatelja imperije
oslabi, eventualno i potpuno ukloni. Tako je došlo do toga da je Teoderih,
po nalogu samog cara, preduzeo pohod u Italiju. U slov je bio da će Teoderih,
kad pobedi Odoakara, do carevog dolaska u Italiju vršiti vlast carskog zame-
nika, a neće samostalno vladati.7'* Teoderih je u svojstvu rimskog generala po­
veo veliku vojsku, sa njom i veliki broj naroda koji se nije sastojao samo od
Gota. Pohod je krenuo iz njegove rezidencije Novae u jesen 488. Vojnike su
na kolima sa opremom pratile žene i deca. U ovom pohodu m oglo je da budi
oko 20.000 vojnika ili oko 100.000 zajedno sa ženama i đecnm .*71 Put je išao
rimskom cestom Novae—Oescus—Raitiaria — Viminacium— Singidumitn—Smmm
Siscia- Emona Acjuilea,72 Negde oko današnjih Vinkovaca, u zimu, napali

•’ Marcelin, a. 483; Prokopijc, Bell. (Jat. II 6, 16.

" Jordan, Gel. 289; v. I,. Schmidt, rt. d., str. 287.
** Prema Malchus, Fragm. 18 ovo je njegova sestra Amalafreda, koja je kasniic
žena vandalskog kralja Torasmunda-, v. L. Schmidt, n. </., str. 288, nap. 3,
,0 A h. Val. 49; v. L. Schmidt, n. d., str. 291, gde je navedena i ostala liferaiun
71 Prema Prokopiju, Bell. Gol. I 16, Bell. Bers. I 8, De a e d i j II 7, IV I veliki dr-
lovi Gota ostali su na Balkanu i služili u rimsko) vojsci kao t’e dcrati; v. i L. Schmidt. n-d.
str. 292.
* J°rdan, Get. 292; Chron. Caesaraug. a. 490; v. L. Schm idt, n. d .t str. 293.
su ih G epidi iz Slavonije, Teoderih je odbio Gepide i oduzeo im plen. T u
se zadržao za vreme oštre zim e i na proleće nastavio put bez ikakvog otpora
do granice Italije. ObaveŠten o ovom velikom pohodu, na granici Italije, na
ušću Vipave, čekao ga je s vojskom Odoakar. Teoderih je potukao Odoaka-
rovu vojsku i otvorio sebi put u Italiju, godine 498.73 Posle mesec dana pro­
diranja Teoderihc've vojske došlo je do ponovne bitke kod Veronc, gde se
Odoakar bio sa svojom vojskom povukao. Pošto je i ovde potučen, Odoakar
se povukao u Ravenu. Ova T eoderihova .pobeda bija jc, m eđutim, sudbonosna
za Italiju. U šao je u M ilano bez otpora, gde su mu se preko svojih izaslanika
predali skoro svi gradovi srednje i južne Italije.74 Priznala ga je i Sicilija, ko­
jom je upravljao otac kasnije poznatog romaniziranog Gota Kasindora. Jedan
od glavnih zapovednika Odoakarove vojske bio je prešao sa svojom vojskom
na stranu Teoderiha. Kasnije je izdao i Teoderiha i ponovo se vratio Odo-
akaru. Tada je, za izvesno vreme, Odoakar ponovo stekao premoć i zauzeo
Kremonu i M ilano. Teoderih se povukao u Padovu koju je Odoakar opseđao
sve dok T eoderihu nije stigla pom oć novih odreda G ota sa Balkana, te je
god. 490. oterao Odoakara. Tcoderihovi G oti su sada opkolili Ravenu u
koju se Odoakar bio sklonio.
Opsedanje i zauzimanje Ravene trajalo je đve i po godine. Sačuvano
svedočan,stvo o ovom opsedanju i o Teoderihu (Dietrich) je i ,,Rabenschlacht“
(X III vek). T eoderih je najpre zatvorio prilaze Raveni s kopna i tako odvo­
jio Odoakara od ostalih njegovih jedinica koje su se nalazile razasute po Ita­
liji. M eđutim , sve dok je Odoakar dobijao snabdevanje preko mora, zauzim a­
nje Ravene bilo je bezizgledno. I kada je Teoderih blokirao luke, god- 492,
Odoakar se držao još do zim e iste godine. Posredovanjem ravenskog episkopa
došlo je god. 493. do pregovora i sporazuma, na osnovu koga će Teoderih i
Odoakar zajedno upravljati Italijom iz Ravene. Odoakar je kao taoca dao svog
sina, i T eoderih je iste godine svečano ušao u Ravenu. Posle nepunih deset
dana Odoakar je bio mrtav, a Teoderih jedini gospodar Italije. Teoderih je
uklonio sve Odoakareve ljude zajedno sa njegovom porodicom , a ništa bolje
nisu prošli ni domaći koji su ga pomagali ili samo pristajali uz njega.76 Za
vreme vladanja Teoderih je činio sve što je mogao da sačuva jedinstvo im pe­
rije i da ujedini Germane, ali bez uspeha- Um ro je u svojoj rezidenciju u
Raveni god. 525. U nemačkoj narodnoj poeziji sačuvana je uspomena na njega
kao popularnog D itriha iz Verone.™
I oni delovi Zapadnih Gota koji su bili zaostali na Balkanu težili su
posle da osvoje Italiju. T o im je pošlo za rukom pod vođom Alarihom, koji
je nekoliko puta zauzimao i sam Rim. Um ro je god 410, kada je nameravao
da prede u Afriku. N jegov naslednik A taulf zadržavao se najpre u Italiji i,
pošto je osvajanje Afrike i dalje ostalo bezizgledno, krenuo u Galiju gde su
prilike za osvajanje bije povoljnije. ,Sa svojom vojskom uputio se zapadnom
obalom Italije na sever, opustošio ponovo Rim i preko M ont G enevre—T u -
rina— Ebođrunum Vopincum pošao prema Valensiji. G odine 413. zauzeo je
Narbo, Tuiuzu i Bordo.77 A taulf nije nameravao da rimsku državu zameni sa*•
L. Schm idt, u. </., str. 295, nap. 2.
Pavlc Djakon, Hist. Ritma. 15, 16; v. L. Schmidt, n. d., str. 295.
•6 Jovan Antioh. Fragm. 214; Isidor, Hist. Uoth. .19; Enodijo, 1'ita lipiph. 122 i si.;
Kasiiidor, I'ar. II 16 i d r.; v. L. Schm idt, n. d., str. 300/01 sa napomenama.
Hildebrandslied, sa odgovarajućom literaturom .
Izvore i literaturu v. kod L. Schm idt, u. d ., str- 451— 455.
 gorkom nacionalnom državom. Zeleo je. kako je i izričito izjavljivao, samo
du ponovo uspostavi slavno rimsko ime. Goti treba da ostanu vojna snaga u
ilužbi rimske države. Zato je, i pored svih prepreka, uspeo da se god. 4 U .
oženi Pluudijom, kćerkom cara Teodosija. koju je za ženu tražio i car Kon-
ituncue. Venćanje je obavljeno potpuno po rimskom ceremonijalu. Car Hono-
rije je, međutim, udaju svoje sestre za varvarskog kralja smatrao velikom sramotom
za svoju vladarsku kuću i uskratio je svako priznanje tom Činu. A taulf je tada
pomogao da se za novog protueara izabere Atal (Atalus), koji se bio sklonio
u Galiju kod Gota.7“ Rezidenciju novog protueara bila je Bordo. U toj situa­
ciji car Konstancije dođe sa vojskom u Gali »u i izabere Arlcs za svoj glavni
stan. Sa flotom je odsekuo Gotima dovoz namirnica, što je nateralo Ataulfa
da se sa svojom vojskom povuče iz južne Galiie i zatraži utočišta u Španiji.
Za osvetu opljačkao jc i spalio Bordo i god. 415. prešao Pireneje. Prorucar
Atal predat je Konstanciju. Ataulfu je Placidija u Španiji rodila sina, kome
jc dao ime Tcođosije. Dere je ubrzo posle rođenja umrlo, a iste godine umre
i Atuulf. Svome bratu kao nasledniku preporučio je da PJacidiju vrati i da se
u vladanju po svaku cenu drži Rima. Ataulfova smrt proslavljena je u Cari­
gradu sa igrama i iluminacijama.7“
Na čelo Gota koji su u velikom broju ostali u Galiji došao je Valija
(l'atias). On je produžio politiku svog prethodnika, nastojeći na prvom mestu,
da se njegovi Goti prošire i u Španiji. Rimska flota je, m eđutim, tada bloki­
rala i špunske luke. Tada je i Valija odlučio da se dokopa žitorođne Afrike.
Prelaz iz Julia Traducta (Tarifa) nije mu uspeo, te se vratio i stupio sa Kon-
stanđjem u pregovore. Goti su dobili žita, ali su morali da vrate Placidiju,
oslobode Španiju od drugih varvaru i da daju taoce.80 Valija je zaista god.
416. pokorio nekoliko grupa silinških Vandala i izručio caru njihovog vođu
Fredbalu. Kad se spremao pa se obračuna i sa Svebima i Asdingima, Kon-
stancije se pobojao da ne postane suviše moćan. Opozvao ga je i dao mu da
sa svojim Gotima naseli pređele u južnoj Galiji. T o su bili predeli između
Loare i Garonc, područja gradova Bordo, Agen, Angouleme, Saintes, Poitiere,
Perigueux, provincija Aquitanica i susedni municipiji.81 Težnja rimske polirike,
vidi se jasno, bila je da Gote drži dalje od zapadne morske obale, da ne bi,
ako zagospodare morem, ugrozili samostalnost imperije. G oti su, opet. sledećih
godina uložili sve napore da se domognu provincije Narbonemis.
Valiju je god. 418. nasledio Teoderih I koji se smatra osnivačem tulu-
zanske zapadnogotske države. Goti su i dalje ostali rimski saveznici, sada sa
obavezom da suzbijaju Alane. Iz težnje da dođu do mora, G oti su god. 422.
sklopili savez sa Alanima i sami došli do Arles-a. I posle ponovnog sklapanja
mira sa Rimljanima, Goti nisu dugo mirovali; provalili su na rimsko područje
i Etij (Aetius) je bio prinuđen da pregovara s njima. Za to vreme iz Španije
su otišli Vandali, a Svebi su postali jedini gospodari. T o je dalo povoda Te-
oderihu da se i on okrene Španiji. Pokušao je da sklopi savez sa Svebima,
ali bez uspeha. Kad su god. 435. Burgunđi provalili u provinciju Belgica,
iskoristio jc to Teoderih i god. 436. pojavio se s vojskom ispred Narbo. Od­
bio ga je zapovednik grada Litorius i prisilio na povlačenje. T o se ponovilo
'• Paulin. Fuch. v. 29t i st.;Prosper, Chron. a. 4 ||;O r o z ije V II 42, 7; v. L. Schmidt,
a., str. 457.
’* Chron. pasch. a. 415; v. L. Schmidt, u. d., str. 459.
M Izvore v. kod L. Schmidt, ». d., str. 460, napr. 3.
** L. Schmidt. ». d., str. 461, nap. 3
j sledećih godina, sve dok se T eod en h nije, posle udaje svoje kćerke zu Ke­
nija. potpuno okrenuo Svebima u Spuniji.8*
U ova zbivanja u n d o je velike promene naglo jačanje Huna. Početkom
V veka ujedinio je u jednu državu brojna plemena Huna voda R u g ila ( R u a )
U ovu državu bija su uključena i mnoga plemena drugih naroda. Posle nje
gove smrti vladali su Bleda i Atila zajedno, a od god. 455. Atila sam > Ati-
lina rezidencija bila je negde između T ise i Dunava, a njegova vlast se pro­
tezala na široko područje severno i južno od Dunava.*4 Iako mu je ispočno
rimsko carstvo plaćalo velike tribute, nije se držao sklopljenog ugovora. IGid
je video da za njega nema dovoljno plena na Balkanu, odluči da osvoji zapadne
đelove carstva. Zatražio je za ženu Honoriju, sestru cara Valentijana III, a
kao miraz polovinu zapadnog carstva. Dvor u Kaveni je odbio Atilin zahtev,
a Honorija se ubrzo udala, '¡'ako je rat sa Atilom postao neizbežan.
Atila je smatrao da mu je lakše da provali u Galiju preko Kajnc, nego
u Italiju čija je granica bila utvrđena. God. 451. krene iz Panonije sa veli-
kom vojskom u kojoj je osim Huna bio veliki broj Gepida, Istočnih Gota,
Kugija, Skira, Herula, Sarmata, Alana.86 Verovatno je udario velikom rimskom
cestom koja je vodila iz Norika u Augsburg, odatle preko Dunava u M ajm .
Ma putu su mu se pridružili i drugi delovi Germana oko Nekara, istoćn<i-
rajnski Burgundi i delovi Franaka. Rajnu je prešao, verovatno, kod Neuvvid.i,
cestom koja vodi iz Aleca i Triera. Grad M ec je spalio. Htije, zapovednik
rimske vojske u G aliji, požurio je da ga odbije od Galije. Njemu se sa svo­
jom vojskom pridružio i zapadnogotski vladar Teoderih. U leto god. 451.
Atila se uputio prema Orleansu, koji je rimska i gotska vojska bila zaposela.
Grad je bio d ob io utvrđen i Atila se nije usudio da ga napada, jer mu se
vojska sastojala uglavnom od konjice. Povukao se putem koji je vodio u
Troyes i ulogorio se na ravnici ispred grada, gde je mogao lakše da razvije
svoju konjicu. U borbi koja je počela oko tri sata posle podne, Atila je sa
svoje strane zapovedao delom fronta u kome su bili H uni, dok su oba krila
bila sastavljena od strane vojske. Teoderih je, sa suprotne strane, vodio sa
svojim Gotima desno krilo, dok je levim krilom zapovedao Etije na čelu rim­
ske vojske; u sredini su bili Alani. Atila nije uspeo da zauzme jednu uzvisinu,
sa koje je računao da će probiti Teoderihovo krilo. Huni su odbačeni i po­
vukli se u svoj logor. U toj borbi poginuo je Teoderih i jedan A tilin rođak
ali je bitka ostala nerešena.86 Sledećeg dana Atila je ostao u logoru, nije pre-
đuzeo nikakav napad. Posle sahrane Teoderiha, njegov naslednik Torismund,
koristeći popularnost poginulog kralja, pozvao je svoje G ote na osvetu, na
osvajanje neprijateljskog položaja. Atila se ovom napadu nadao, jer je za sebe
bio pripremio lomaču, nameravajući da pre umre na lomači nego da padne
neprijatelju u ruke. U ovoj situaciji E tije je primenio staru taktiku Rima;
imperiji nije išlo u račun da potpuno uništi Hune već samo da ih oslabi, da
ostanu i dalje toliko jaki da mogu da posluže kao protivteža m oći ovih Ger­
mana, koji su isto tako bili opasni po integritet imperije. Vođen tom idejom,*•

•* Isidor, Hist. Suev.t str. 301. Moramsen; v. L. Schmidt, n. d., str. 469, nap. 2, 3.
14 L . Schmidt, rt. d., str. 470, nap. 2, gde je navedena odgovarajuća literatura.
•* K. Zeuss, Die deutschen Stämme, str. 708 i si.; Sidonije, Carm. V II 321 i »U;
Pavle Djakon, Hist. Rom. 14, 2 i d r.j v. L , Schmidt, n. d.y str. 470, nap. 3.
M Jordan, Get. 189, 199, 265 i si.; v. L . Schm idt, n. d., str. 473, nap. 3, 4.
M Jordan, Get. 217; v. L. Schmidt, n. d.> str. 475, nap. 4.

2 Gotski iezik
 R ije je nujpre uspeo du nagovori Torismunda da se su svojom vojskom brzo
ravuCe u Tuluzu. pod izgovorom du tamo spreči pokušaje svoje braće da u
njegovom odsustvu preuzmu vlast. Isto tako nagovorio je i delovc Pranaka da
*c povuku u svoju zemlju, du je brunc od Atilinc pljačke, kad se ovaj bude
povlučin. Ovi potezi povlačenja od sirane neprijatelju toliko su Atilu iznena­
dili du ih je shvatio kao neko rutno lukavstvo. Zato se dugo vremena držao
nujpre mirno u svom logoru, a posle sc povukao u svoju zemlju. Pripremao
sc du ipak pokuša du prodre u Italiju, ali gu je omela smrt, godine 453.
(iotski vludur Torismund nastavio je očevim stopama oko učvršćivanja i
širenju gotske moći nu račun rimske vlasti kao i na račun uklanjanja ostalih
germanskih plemena u (iuliji i Spaniji. Već god. 453. pokorio jc Alane oko
Orleunsa i proširio sc preko Loare. Pojavio se s vojskom i ispred Arlesa. koji
je tada predstavljao ključ Rone. Zbog pobune koju su kod kuće digla njegova
braću, morao sc, ne osvojivši grad, vratiti kući. U tim obračunima oko borbe
za vlast stradao je sam Torismund. Naslcdio ga je brat Teodcrih II, dok je
drugi brut l-ridrih postao neka vrsta vicekralja. Međutim, proces romanizacije
napredovao je i kod ovih Gota sve više, tako da ni Tcoderihu II nije uspelo
du od ove gotske države stvori samostalnu, suverenu državu. Mcšao se u
unutrašnje borbe za vlast u imperiji, naročito posle smrti cara Maksima. Vi­
dimo ga kuko u ime carevo sa vojskom u kojoj je bilo i Burgunda, god. 456,
ide u Spuniju da smiri Svebe. Potukao je Rehijara, zarobio ga i ubio.*7 Po­
sle ponovo nastupa kao otvoreni neprijatelj caru; nastoji da osvoji Arles. Sva
ova njegova nustojun;a pomrsio jc novi car Majorijan koji se god. 458. upu­
tio s vojskom iz Ravene u Galiju. Oduzeo je Burgundima Lijon i prisilio
Teoderiha na zaključivanje mira.88 Sada, kad su u Africi Vandali postali nova
opasnost po imperiju, car je uputio Teoderiha da se obračuna sa Svebima;
dao mu jc i jedan dco svoje vojske. Kada car nije uspeo u ratu sa Vandali­
ma i kad je bio smenjen, Teoderih je iskoristio ovu priliku, i tobože u inte­
resu novog cara Severa, provalio u Narbo, osvojio ga i predao svome bratu
Pridrihu na upravu- Sklopio je sa Svebima mir i pokušao da prodre i dalje
preko Loare. U najvećem zamahu oko proširenja i učvršćenja moči Teode­
riha jc god. 466. ubio brat Eurih.89 Kad je car odbio da ovom vladaru pri­
zna suverenitet, Eurih je stupio u savez sa Svebima i Vandalima. Prilikom
sklapanja sporazuma bila je dovoljna pojava rimske flote u afričkim vodama da se
gotski i svebski poslanici vrate kućama. Eurih je uz pomoć plemstva u Galiji
pokušao da osnuje regionalno carstvo. Osvojio je bio mnoge gradove. U da­
ljem osvajanju sprečili su ga Burgundi i prisilili na povlačenje."" Ipak je Eurih
zaključio mir sa carem Nepotom, na osnovu koga jc suvereno vladao osvoje*
nim područjima u Spaniji i u osvojenim područjima između Loare, Rone, Pi­
reneja, provincijom Aquintanica I i II, Novempopulana, Narbonensis I i jed­
nim delom Lugdunensis II. Eurih, međutim, nije sa ovim bio zadovoljan,
jer je imao nameru da zavlada celim zapadnim delom carstva. Prilika mu se
za to pružila kad je voda plaćeničke vojske i zapovednik garde Odoakar zba­
cio poslednjeg zapadnorimskog cara Romulu, god. 476. Eurih je s vojskom pre-17

17 Jordan, <Jtt. 233.; Hidacije 180, prema L. Schmidt, n. d., str, 481.
* Paulinus Patricord., Vita Atanini VI, l i l i si.; Hidacije 197; Prisk, Vragm. 27»
prema L. Schmidt, ». d.t str. 484, nap. 5, 6.
Hidacije 237, 238 i dr.; v. L. Schmidt, rt. d., str, 486, nap. 4.
Izvore v kod L. Schmidt, n. d., str. 490, nap. I, 2.
 IV

šao Konu i zauzeo sav jug, sa gradovima Arlesom i Marseljom- U Italiji ga

je potukao Ođoukur. Posredovanjem istočnorimskog cara Zcnona došlo je do
mira i ugovora, po kome su Eurihovi Goti zadržali svoja područja u Galiji,
ali su vraćeni iz Italije. Eurih je umro god. 484. Njegov narod, pošto jc bio
odsećen od ostalih Germana, podleguo je ubrzo romanizaciu. Državu su im
osvojili i uduzeli im samostalnost sunarodnjaci l :nuu:i, god. 484. N i posredo­
vanja i nastojanja istočnogotskog kralja Teoderiha iz Italije, kad se obračunao
sa Ođuakarom i postao jedini gospodar Italije, da Istočne Gote ovde i zapad­
ne Gote u G aliji, kao i Franke i Burgunde ženidbama i drugim vezama po­
veže i tako ih ujedini, nisu uspela, iako je na pomolu bila konfederacija svih
Germana pod H lodovikom i Teoderihom. Do nje nije došlo, izgleda, opet
usled uspehu politike razjedinjavanja od strane Rima. Hlodovik je, naime, počeo
intenzivno preko ortodoksne katoličke crkve podržavati Rim protiv Tcodoriha
i ostalih Istočnih Germana koji su u većini bili i ostali jerctici arijanci.
Hlodovik je, na kraju, god. 507, uništio Gotsku državu u Galiji, u bici kod
Poatjeu (PoitiersJ.
Vesti o Gotima u Galiji kao i o Gotima i drugim Istočnim Germanima
na Balkanu, u Spaniji, Africi i drugde javljaju se još i u IX veku. Gote su
u Spaniji kao samostalnu državu uništili Mauri početkom VIII veku.

2*
 V U LF1LA
Iako su sačuvani odlomci gotske Biblije anonimni i nijedan rukopis ne
navodi Vulfilu kao autora prevoda, van svake je sumnje da su ti odlom ci
ostaci kasnijih prepisa Vulfilinog prevoda iz IV veka. O Vulfili kao autoru
tog prevoda svedoće brojni istoričari, arijanski i ortodoksni.

V U L F IL 1 N Ž IV O T

ARIJANSK I IZVORI
A U K SEN CljE

Na marginama Cod. lat. 8907 Naeion. biblioteke u Parizu (Fol. 2 9 8 —■

— 3 1 1' i 336 — 349) otkrio je Knust (1840. god.) kopiju jednog polem ičkog
spisa, koji je pisan poluuncijalima VI veka, verovatno jednom rukom. Sâm
spis, polemičkog karaktera, nije jedinstven; sastavljen je iz različitih delova
koji su često prerađivani i proširivani mlađim umecima. Spis polem iše sa
milanskim episkopom Ambrozijem i brani ilirske episkope Paladija iz Ruitiaria(
(Arcér Palanka) i Sekundijana, koje je sabor u Akvileji (3. septembra 381)
osudio zbog jeresi i smenio ih. Spis je nastao pre smrti pape Damasa (384),
nekoliko godina posle sabora u Akvileji, prema tom e nastao je, verovatno,
između 382. i 384. godine. Ova kopija nastala je krajem V odnosno početkom
VI veka, prema karakteru poluuncijalnog pisma kojim je pisan. M išljenje da je
autor ovog spisa, ako ne celog a ono barem prvog njegovog delà, arijanski
episkop Maksimin, odbijao je Sivers kategorično.01
Ù prvi deo ovog spisa (Fol. 304— 308) ubačen je napis arijanskog epi­
skopa Auksencija iz Dorostorum-a (Silistria) u Donjoj M eziji. U tom napisu
Auksencije opisuje život, veru, delovanje i smrt svoga učitelja i očevog pri­
jatelja episkopa Vulfile. Nedostaje početak i kraj spisa. Prema Siversovim
istraživanjima, odlomak na Eol. 304' — 306', 27 (est ordinitus) je pravi, ori­
ginalni Auksencijev tekst; od Fol. 306', 27 (ut non solum) do 307', 34 (Elisa
prophetae) je mešavina izvora i umetaka; posle toga se pojavljuje ponovo
Auksencijev tekst, sa izvesnim umecima (kao što je napr. immo uero Cristia-
nopolim). Latinska verzija Vulfilinog Verovanja je čista Auksencijeva verzija.®*
Vid. W. Streiiberg, GEB, sir. 8 i 9. sa napomenama. Stalno navođenje citata
recima: „Maximtnus episeopus disserens" ili ,,Maximinusit episcapus interprétons dicii govori za to
da Maximin nije autor ovog spisa. Slično citiranje govori i protiv toga da je autor spisa
osuđeni ilirski episkop Paladije.
M Vid. W. Streitbeig, GEB, str. 9.
 N em a prvog reda ove Vulfiline biografije. Neposredno pre početka bio­
grafije (F ol 304) prvi put se pominje ime Vulfila. Vulfilina smrt pominje se
izvan ovog napisa još na Fol. 309. i njegovo ime na Fol. 349, 5 (ova napo­
mena je, verovatno, kasnije dodata).98
Ceo polemički spis sa margina ovog pariškog rukopisa objavio je prvi
Fr. Kaufman04, a Aukseneijevu Vulfilinu biografiju objavio je prvi G. Vajc.*8
U bibliografiji V ulfilinoj Auksencije, između ostalog, kaže:
>yHaec et his similia exsequente quadraginta am is in episcopatu gloriose
florens apostoiica gratia grccam et latinam et golicani linguam sine intermissione
in una et sola eclesia Cristi predicauit ....E t haec omnia de diuinis scribruris eum
dixisse et nos describsisse, qui legit, intellcgat; qui et ipsis tribus Unguis plures
tractatus et multas interpretaiiones uolentibus ad utilitaiem et ad aedificattonem,
sibi ad aeternam memoriam et mercedem post se dereliquid
Prema istoj biografiji, Vulfila je, kad mu je bilo trideset godina, po­
stavljen za episkopa:
„Hic dei prouidentia et Cristi misericordia propter muhorum saluum in
gente Gothorum de lectore triginta annorum episkopus est ordinatus
Posle sedam godina delovanja kao episkop, prešao je, zbog progona, na
rimsku teritoriju. Car Konstancije dodelio je njegovim Gotima teritoriju u
Donjoj M eziji, južno od današnje Plevne, god 348:
„ Ubi et post muhorum seruorum et ancillarum Cristi gloriosum martyrium
imminente uehementer ipsa persecutione conplctis septcm om is taniummodo in cpi-
scoparu(m) ¡supradictusj sanctissimus utr beatus Ulfila cum grandi populo confses-
sorum de uarbarico pulsus in solo Romaniae, athuc beate memorie Constantio prin­
cipet honorifice est susceptus
Tamo je delovao još trideset i tri godine, ne računajući onih sedam
godina pre prelaska na rimsku teritoriju:
,,Degens cum suo populo in solo Romaniae absque illis septern annis triginta
et tribus annis ueritatem predicauit...“
Umro je u Carigradu za vreme održavanja sabora na koji je sa ostalim
arijanskim i ortodoksnim episkopima bio pozvan radi uklanjanja crkvenih jeresi,
posebno arijanizma:
„Qui cum precepto inperiali conpletis quadraginta annis ad Constantinopo-
litanam urbem ad disputationem quidem contra p...tas perrexit et eundo in domini
dei nostri nomine, ne Cristi eclesias sibi a Cristo deditas docerent et infestarent...
at et ingressus est supradictam ciuitatem recogitato ab impiis de statu concilii, ne
arguercmur ntiseris miserabiliores proprio iudicio damnati et perpetuo supplicia
plectcndi, starim coepit infirmari. in qua infirmitate susceptus est ad similitudine(m)
Elisei prophetae.“

F1LOSTORG1JE

U Fotijevim EpitomamaSB sačuvana je Crkvena istorija eunomijanca

Filostorgija iz Kapadokije (umro posle 425. godine), koja je nastavak Crkvene
13 Vid. W. Streitberg, GB, str. X III; isti, G RB, str. 9.
M Fr. Kauffmann, Aus der Schule des Wulfilo (Texte und Untersuchungen z. ahgerm.
Btligionsgeschichte, Texte 1). Siraßburg 1899,
G. Waitz, Über Leben und Lehre des Ulfila. Hannover 1840.
M SG 65, kritičko izdanje J. Bidcz. Leipzig 1913.
 “>1

utortie t'.uacbijj u Cc/areie. Prema I’ilostorgiju Vulfilu je postavio za episkopa

l'usebue > njegovi episkopi
• u~. I Kip<plX*v x»rx n fa t- ii r v j -. /povode *x t &v ^epav "iffrpo-j O jftfiv ,
-liv trik u r'ćTn;, ^ *4 v5v IVirth-jC x*ViGfft, iw Xw el? r/jv T c iu a tu v
Aaov, *•.* rjni(ici*v ix r (7>v oixtu.iv r/ltov ikaOevra:' /ptffTiaviffa*. 4i t4
ilh/o; rp4*i.. toimAi . ¡JaffiXr>*TOC U'jaAtpiavoO xxl l’xXX^vou, [«tp* Cx'jflwv flapeta
r<ov n «p*v TfiO * !ffrpov,M{ir(ffXv t(c t *,v ‘P ci^ mv xai «oUijv ftev x«rttp«pov rije
K p ,:,x iji Aiafiavrt;; xat ti.- rr(v VVffiav, r/(v r t r*Xx?l*v xxi r/jv K«7cita$oxkv
fcTr.Ml'.v' *al woXXV< «Aap'.v *ix|AxX(.'»TO-ji, iXXoyr ^ rc Hat t*Tjv x*T*iAr;pivttv t/7*
>tXVip<ir xal li t r i -rtoAA'/ji X«ta; iTTtxo;.dffOoffav ri^ * ^ e- ®^ xl)fp.iX<>iroi xat evffefi7)C 0 |AiXo5
n,ivavx»TTpxip iv rti rotc pappapocr, crix 7* avrtvv Eli r i t'jn tfiic {zereTroir^ocv»
¿«1 ra ypiirrixv«7»v ppoveiv ¿vri rr,i *KXXt;viioi ^6£t(7 Tcapeffxt'>affav. raorvjc r^c
xlyuaAt.»ffix.r « •ovcaav xai o! livppika :rp4*'ovot,Ka7r»TaMxxt tifcv yevo<, t70AS<o< tfe
rtA^iov Ilxpvxffffo0, ¿x xwpvj< i i Caia'/oAOtva x*Xoy{ićr(c. 6 roivuv <)*!>p<plXx^ o'iroi
AxU^'t-fjfjx7', rr,- 7 <"»v tvie^tliv, irciiTHOTtor avroiv rp o iro ' xxraffrxc ‘ xar€irryj
-U r .it. :txpi TO1”, rr,v »pyjjv S'/ovroi rov IOvo’j S tn l rftv Kcavffravrlvo’j ypovc.iv ei?
^ptapjtiav iTiv !XXotr *T:offraXets — xai *"ip xxi r a r/j^e pap(3apa ¿Ovr, 'j7texexAiT0
r r . pa-rtAtt — ’W , fviaipio'j xxi r<7,v rr'jv aorto ¿Tctffxi-TW.iv /etporovelrat ro>v ev rfj
1'i-iKfj ^piffriavtVivrtuv. xai r a rs jtXXx avrtiv ¿TreueAetro xai ypauuarw v avroi?
oixci<»v cupcrljc x a ra ffra i, ¡itrt^paffcv eii rvjv aurtTiv tpoiv-^v rit; ';pa?a< ariotffa?, ttXt;v
■;t Sr( riiv fJamXtu7iv, are ro»v ;jl4v noXt[ac.iv loroplav ¿/o*>o(7>v, ro'j Si eGvou( 6vroq
<ptXoTtoXifio’j, xal Seouevo^j ¡i5XXov yaX',vo'j r? ,; e r i r«q ,uot/ac oppif,^, aXX’ o v /t rou
repi? raO ra Tcapo^jvovroi * 5^ep tffyjv tyv. rav ra itoteiv, ffepaffpua re aaAiffra vopu^orj.sv«,
xat Ttpoc r9jv rou Ociov OepaTtsiav rovc “ e’.Oouivo‘-< xarapvO;xirovra. tSpiffaro S' 0
fJ*fftXe'>c rov a'irijaoXov roOrov Xaov rrepi r a rr(i M'jffia^ y/opia, <vr ¿xaart.i 9 iXovi
•^v. xat rov I ><jptpt\xv Sta TXeiffra;r }-;& rtavji, ¿¡c xai rroXXaH'.r *0 ¿ 9 ’ ^ui>v Maifr?^’
Xi';ttv TTtpl avroC. Xixv Se ovroe rov SvSpa Oeta^et, xat rr,c atper*xr(-r a-irov So^r,^
tpaffr^v avriv re xat ro*jc !jt.' airov avavpa^et.

O R T O D O K SN I IZVORI

Tri ortodoksna grčka crkvena istoričara takode su nastavili Crkvenu

istoriju Husebiia iz Cezareje, oko polovine V veka, i to: Sokrat, Sozomen i
T eodor«.*7
SO K R A T
II, 41
r a v r r (MH x a i ( l’jX-piy.a^ o rt'iv I'orOwv Irriffxorco^ ro re rtpwrov ffweOsro • rov
•;ip ¿firrpoffbev ypovov rvjv b i N'.xxtx riffrtv r,ffrraIero, e77o;xsvoC Weo^iXw, o" rcov
I otOmv ¿“ iffxot; cuv r/j ev .X'.xata ff’jvo^o* rraptov xxO’i-e '/p a y s .

IV, 33. 341.

33. t >t Ttesav :oO ’ Iffrpov ^apßaoot oi xa/.ovu.evot TorOct, epup-iXtov -pö<
ta-jrov; xtv^ffavrec o/.euov, et!; ^üo ;aepr( ¿ru r^ ^ ffav • cT>v roO evo" ^ y e lro TpiTV/EGV^i,*
Viel. VC. Streitbcrg, C?/?, str. XX.
** Za Sokrata 15i»Araf«i v. «U.S’O' 67. II 41, iV 33, 34; za Sozomena (Sazomenos) <•
W5G 67, IV 24, VI 37; za Teodorcta Theodore! 1 v. MSG 82, IV 33; v. i W. Streitbcrg,
G EB, str. 10.
d. h. dem Symbol der Konstantinopelcr Synode vom J. 360.; v. Streitberg, /». d. XX.
 23

7W 8è ¿ té p o u ’A O a v á p t / o ; * ¿ T t i x p a T e 'T T é p o o 8¿ toó 'A Ü x v a p í y o o (p a v é v ro ç , « t» p tT iy ¿ p v i^

itp o o ^ p e ó y e t ‘ l 't u j i a í o t ; x a t t t jv aÓ T cuv x a ? « to ó á v T u tá X o o 7

¿ t* x a X * lT O ß o rjO e ix v .

y v tu p lÇ e T a t t x ó t x tw ß am X et O óáX evT t ‘ x a t xeX eóet to ó ; ¿ v iÓ p o ftiv o o ; x a rá t »)v

W p á x T jv » j- r p a rw Ú T f lu ;, ß o v j b e l v t o t ; ß a p ß a p o t; x a r* ß a p ß ip c u v T rp x T eó o o o t ’ x a l rto c o O v ra t

v íx /.v x x rx 'A O a v a p í y o o ré p a v t o o ''I c r r p o u , ro ù ; 7t o X e p .ío o ; e l; tp o y /jv T p é ^ a v re ;.

o tO r/j îtp ô ç x o t; y éy o v e t o o y p ta T tx v o ó ; yevé< 70a t tcov ßapßapcuv t io XXo ó ; * ó y*P

0 p lT '.V ¿ p v r(? /á p lV á 7 to 8 t8 o Ó ; ¿)V eÙ epY E T E ÏT Û j TTJV UpTJtfK elaV TOO pflU TÛ éw Ç T¡<T7tx£cTO
xal too; Oy' èatoTÔ) toóto tioieïv TcpcerpérrcTO ' 8tó xal jxéypt vov TrXeíoo; ol I'ÓTÜot
rr,ç Wpetavr,; Hpvjaxelatç ovreç Toy/javouat, tóte 8tà tóv ßxmX^a TaÓTfl TcpooOépcvoi. tóte
8è xxl OôXçlXa; ó twv I’otOcuv ¿TtíaxoTto; ypá|¿p.aTa è^eope PorlKxà * xal Ta; Ocia; YP*~
9 ¿; el; ttjv P otOcov |jL£TaßaXcov, toó; ^appápoo; ptavOávetv Ta Oeía Xóyta 7txpe»rxíó«<7tv'
¿Ttetór, 8¿ ( lóXyíXa; oó ¡xóvov too; óttó <Í>piTtyépvrjV, áXXá xal toó; órró ’AOavápiyov
TaTTOjiévoo; ßapßapoo; tóv ypicrTixvttfjAÓv é^eSííaaxev, ó ’AOxváptyo; <ú; 7uapayapaT-
to^ ćvt;; tt(; rrarpióoo O p r a la ;, TtoXXoó; t ¿>v /pi<7Tiavt£¿vTtov T'-pt.copiât; OrtißaXXev,
¿ a re yevÉffOat piápTopa; TYjvtxaÓTX ßapßapoo; àpEtavlÇovTx;. áXXá "Apcto; p,év rtpó;
rr,v CaßeXXloo toó Atßoo; 8ó£xv ¿TtxvríjCTai ¡x/j 8ovr(0el; tvj; opOr(; É;éreoe m areto;,
-póo<parov Oeóv rov otov toó Oeoó áoy[xaTÍaix; ' oí 8é ßapßapot, XTtXÓTTjn tóv ypt<ma-
vicaóv 8e!;áuEvoi, óítép tvj; el; XptOTOv ttIoteco; tcj; ¿vTaóflx £ojtj; x are^p ó v r^av 1
TXÓTZ {xév TtEpl TG)V /p'.OTtavtXóvTcov.
34 . U ó x e t; »xaxpàv 8È o l ß ap ß a p o t y tX ía v T tp ó ; à X À T jX o o ; 'j n e iv x p x v o i , a ó O t;

ÔÇ-* é re p to v ß a p ß á p to v -/e tT v ta ^ o v rc o v x Ót o i; tcov x a X o o fx é v w v O o v v g jv x a T a rto X e jx r/J ív T e ;

x a l t 7¡ ; I 8t a ; eE eX xD évT e; y /» p a ;, e l; t t jv ‘ P tu p ta tc o v y v jv x a T a y e ó y o y a t, Óo o X e ó e iv t ío

ß x a tX e t a o v T tÔ é fx e v o t, x a l to ó to T t p á T T e tv , ó ? t e p a v ó ‘ l J c o { x a tio v T t p o o r á ^ e t e ß a m X e o ; . r a Ó T *

e l: y v c o o iv r ,x e i to ó ( )ó á X e v T o ; * x a l p rrç S è v T tp o tS ó p te v o ; x e X e ó e t to ó ; Ix etcó v o tx ; o Sx to o

t j / eÍ v , T tp ó ; ev to ó to |x ó v o v o lx T lp fx c o v Y E v ó p ie v o ;. â ç o p l^ s t oóv a Ó T O t; ~x \j.ípr¡ r 9j ;
W p x x rt; , e 'j T o / e t v t x [ x á X '. a T a ¿ T tl toótco v o fx ía a ; ' IX o y lÇ c T O 8è ¿ i; s ï^ iT O ifx o v x a l

e Ó T p E T té ; x r/^ a á jx e v o ; x a r x T to /.e f x lc o v a rT p á T e o p ta ‘ ^ X í t '. ^ e y * P ß * p ß * p o o ; ‘ P c o fx x lto v

^oßepcoT epoo; ê ry E ^ O a t -p ó X a x a ;. x a l 8t a to ó to f (j x é X e t t o ó 7
X oi to o , to ó ; ‘ i ’ c o p ix tc o v

t t c x t ' í ’i t x ; x ó ;? j< 7a t * x a l ro ó ; jx é v ^Ó v¡ T tá X a t o T p a T E o o fx é v o o ; x a l x a r x to ó ; T to X é p to o ;

Y E v v a lto ; à Y o w tc ra jx é v o o ç ó —e p e tó p a ’ tó v 8é a o v reX o ó fx ev o v ex rto v ¿ T ta p /to jv x a r a x tó fx a ;

T T p x T i t ó r / j v lv /ip Y Ó p v < E v , 5 ó y S o t jx o v t x /p o a ív o o ; ó ré p e x a a ro o a rp a rtc Ó T o o to ó ; ít o v t c X e 'J t x ;

a - x ’. T E t 'T O a ! . x e X e ó o a ;, oó —p ó r e p o v r à ; a o v T e X e ta ; x o o ç It x ; a ó ro t;. to ó to a p y /# y ć y ov*

toó ^ j T T 'j / r . r r x t t o t s T tp ó ; ¿X íy o v t t jv ‘ P c o tx a íc o v á p y r¡v .

SO ZO M EN
V I, 37
.... fo T Ö o t Y *pj o í Syj T té p a v ^ 'l o T p o o T tO T a jx o Ó to rrp lv ¿ x o o v x a l tcov iX X c o v

ßapßxpo>v ¿xpX T O O v, è^eX xO évT E ; ^ a p á tcov x a X o o fx é v to v O ow cov, e l; to ó ; ‘ l 't o f x a i c o v

opo^: E T tE p x tc 00r , a x v . t o ó t o * ;x p t ó e Ov o ; , cu ; c p a rrlv , ä * ; v o j *t t o v f ,v —p o T o ó H p a ^ l t o í;

z a p a tóv J IG T p o v x a l 1' ó r O o t; a ó r o t; ‘ éX ávB avov Se —p o c ro tx o Ó v T e ; x X X r(X o '. ; , x x ^ ó rt

/ . '. u v / ; ; >j.z\'ÍG~rtc Iv ¡x écc o x e ' . ¡ x É v r (; , exxT T O t t ¿X o ; ' r ¿p x ; cuovto E tv x t t t ,v x x t ’ x Ót o Ó^

o ix o o jx é v v jv * UETX to ó to 8Ž flx X x c r* x v7 x a l óócup à rré p a v ro v . c rjjx ß a v 8c ß o o v o w T p o T X T jY «

O ix ^ p a jx e tv 7
T |v X t¡ x v T (v é ~ / j X o X o ó f l Y j 'T E ß o o x 0X o; ' x a l TT jV a v T tT té p a v O c a a a a e v o ;,

V . 'V - 'X e T o t; ó ;x o 9 ’j ) . o t ; . xX X ot Óe X é v o o o iv , g'j ; e X aço ; Ó ia c p O Y O Ó a a t ic t I t o jv O u w tu v

^ .p t- x jtv ¿ ré íe tE e T r ¡ v 8e t v )v ¿ 8ó v , è ; É T ttT to X r ,; x a X o T rro p té v r^ v 8x < n * t o ó ; í ó

r o í; ó

tote tx é v ó rto c T p é y a i, O x o jx á rja v T a ; t y jv ycúpxv, x é p t ( X E T p t w T e p o v x x t y ®w ? 7 ^ ? T ,jx e p o v

e /o o a x v • x a l t <Ó xpX TO Ó V Tt to ó e Ov o o ; X Y '/ e t X a t a é O e x a x v T o ' 8 t* o X l y c u v 8 è t x ^ p ¿ T x

x x T a ^ T ? (v x t e i; -e tp x v t o i ; T ó t íío i; * ^ e t x 8é t x ó t x n z w jte i ¿ T ttfT T p x T e ó o x v x a l

H *X Ti x p x T /jT a t x x t T tx a a v t / jv xótcuv y v x a T X íjy e lv ' ro ó ; íé 8t o > x o p t é v o o ; , e l; t / jv

 • i w l w v r*p«uof)r,v«t ‘ xal t*v tcotxjaÙv ÄtaßivT«;, ïrpérrpeii; ré fiÿ a t itpàç ßamM*.
mjuaávouc tou Xotroü IneoOxt ù n a/v o u ^v o u ;, xal Âeojièvouç ^vxojpeiv aùraïc

xotMXou ¿xxXt¡ffíotv ■ è rt fié rr,; KtovcTavTÍou ßowiXeia;, àrepwxsrTO); oïjiai ptSTaa/M

roiç àjiçl KùJWÇwv xat Wxixiov tt(; èv KcovtfTavTtvouróXst aovôàou, *\éuetve xot-
vwvtTjv tô t; tepoùoi twv év Ntxaia rTuveXOôvrojv • w ; fié sí; Iw.jvaTavTivoùroXtv árpíxero,
XévcTou StaXeyüèvrtov *0?co repi tou fifiyptaTo; tîTjv rpoeo70>Tt->v r ?,; 'Apeiavvjç aípéastoc
xal rijv rpecßeiav aÙ7<~> au{irp á;etv rp o ; ßamXex úroc;(o¡j.sví.jv, et ojioío); aÙToic
Äo£a"oi, ßtctaUclc fort* rr,; gpsta;, *) **l »X^0ćo<; vopúaa; ájictvov ootw rcepl Oetó
9 pov*îv, ro í; ’Apciou xotvom(aat, xal aùrôv xat to ra v tpùÂov àroTepieiv t /(; xxMóXov
¿xx>.y,fflaç. ùrù fitfiarrxáXo» yàp «ùtîJj ratfieoOèvTe; oí PÓTÜot tx rp o ; e’joeßetxv, xat
fit* xÚTOÚ peTao/ov-rec roÂtTeta; rjfzspojTspa;, rávTa pafiíco; aÙTtô sretOovTO ' rersta-
jiévoi jxïjfièv elvat çau/.ov tÔjv ra p ’ aÙTou XsyojAevwv r, rpaTToptévcov • xravTa Sè
ouvtcXcîv cce; xptjatpiov toi; *r,Xoùatv. où ptr(v àXXà xat r>.sto7r,v fiéfiwxe reïpav r?,:
aÙTOÙ àperr,; ’ ¡xupíou; ¡¿èv ùropteiva; xtvfiùvou; ùrèp toù fiôytixTo;, I t*. t<ov eiprjttrvuv
ßapßipojv éXXr.vixoc Opr.axeuóvTtov ' rpwTo; fié eùpSTr,; xùtoîç éyeveTt,
xat eî; tr,v otxelav <po>vy)v utTeippaoe Ta; îepàç ßißXou; ' xaOoTt ¡xèv oov gj; èrirav
ai rxpà tAv ’'loTpov ßipßxpot t x ’Apeiou çpovoùort, rpôtpaat; vjfie. xoct’ èxeivou fié xxtpov
irXîjOo; Tcav ùrà Op'.?tyépvr(v fità XpurrAv uctpTupoùvxe;, àv^péUyaav' 6 yàp ’ AOavâptyo;, xat
toùc ù r ’ aÙTcô TSTÂ**jiévou; OùXçiXa reiOovTo; /ptartavlseiv àyxvaxTtôv, wçttjç rotTpwa;
Hpr(nxeixç xatvoToptouptévr;;, roXXoù; roXXat; Tipttoptai; ureßaXe. xat toù; piv et;
cù&ùva; éyayt-iv, rapprjataffapévou; ¿vípeíoj; ùrèp tou Sù'/ptaro; ' toù; Ù t , ¡ir^è Xóyou
titTiSoù;, àvetXe. Xé*;eTai yàp w ; ti ^óavov eç’ apptaptâ^rj; éaTw;, ot ye toùt'>
rotetv urô 'AÖavapt/_ou rpooETa/O^aav, xaO’ ¿xáfyTr,v axrjvr(u reptâyovTeç tôv /pie
Ttavt^etv xaTi',~:'sXXo[xév(i)v, exéXsuov toOto rpoexuvetiv xat Oùetv. rtov 8è rapatToujiévuv
Tuv ixuTot; àvÜpwroi; Tac oxr¿v«; èvsri[i.rpwv. rgptraÔétrrepov Sè t Ùtê xat Irspov

xXXtjXou; tufi,ovor,ffav • xaí eí; àrôvotav èrxpOévTs;, toù; W pâxa; sxaxoùpyouv m

t« cauTí.jv ró?.£ic xat xtôaa; Mr,ouv.

TEODORET
IV, 33

^ ■°*, **Pfj,JPVfjV vouî^ gi, «M à^at toù; x*'voo*jvtx ; , o r to ; ol ÔàpSapot Tr.v ' \petx-
etOWecaVTO vônriv r .- e —k \. » » , . i »* «
ánrjfftoXtxoí; EVETpéípovro Sóyfiam * pepaiorépav yáp, íy r¡, t 6 xoiviv roO (ppûvrçfAatoç
rí¡v elpr,v>)v ¿pyáwroti. raùryjv ¿7caivé<raç rfy» yvwjxYjv 6 OùàXvjç, Trpoùretve ro t;
¿xeívwv T)yeji¿ffi tmv $oy(iá?cov r/jv au[i,(pwvíav, oi 8è oúx ávé^eatiai lAcyov djv
TOxrpúav xataXeí^eiv 8t?>aoxaXíav. x a r ’ èxetvov 8è rùv xp ^vov OùX-piXaç aÙTÔjv ¿rríaxo-
ttoç Jjv, (T> ¡iáXa ¿Treíftovro, x a i roùç ¿xsívou Xùyovç àxiv^touç Ú7reXá{jL(Javov vôpiouç *
TouTov xal Xùyoïç xaxaxX^aaç EùSùÇioç x al */_p^(j,stat 8eXeà<jaç 7teÙ7xi Tïxpx'r/'eùxcre
?oùç (3ap{Sàpouç T7)v pamXétüç xotvcovlav á<77rá«7aaf)xi • êtreiae 8è <p^aaç ¿x ^iXoTtpfaç
yeyevyjaOai tyjv êpiv, 3oy(iáTWv Sè ji.7¡Sg[AÍav elvat 8’.a<popáv. où 5-?) Ivexa (iixP1 *«l
TT)(xepov oí rÔTÜoi [zeiÇova (ièv xôv Tiarépot Xéyoucn toù uloo * xrtajxa 8è ?ùv yí¿v
eItîeiv oùx àvéxovTou, x a iro i xotvcuvouvreç toïç Xéyovaiv, àXX* où Ttavrânaoi
ttjv rcarpoiav SiSacrxa/iav xaréX trov * x a i yàp (JùX^tXaç Eù&oÇtcp xxi ( lùàXevri
xoivwvTjaat 7îei0(ov otùroùç, oùx levai 8oy¡¿áT<ov eyr¡ iiaçopàv, àXXà (xaraiav Üpiv
¿pyáaaaOai ttjv Siàaram v.

L A T IN S K I IS T O R IČ A R I

Od latinskih istorićara u obzir dolaze Jordan (umro oko god. 560.) i

Isiđor iz Sevilje (umro oko 636. godine).90 Romanizirani G ot Kasiodor (oko
570. god.) u svojoj Historia ecclesiastica tripanita, koja je izgubljena, preveo
je pomenute autore: Sokrata, Sozom ena, i Teodoreta.100 Nekoliko podataka o
Gotima daje i istoričar Valafrid Strabon (umro 849).101

JORDAN

De origin? cctibusque Getarum> c. 51 (551).

„Brant si quidcm et alii Gothi, qui dicuntur minores, populus inmcttsus,

cum suo pontífice ipsoque primate Vulfila , qui eis dicilur el litteras instituisse.
hodieque sunt in Moesia regionem incokntes Nicopolitatiam ad pedes Emimonti
gens multa, sed paupera et inbellis nihilque habundans nisi armenia diversi generis
pecorum et pascua silva que lignarum; parum tritici álerarumque speáerum terras
fecundas, vineas vero nec, si sunt alibi, certi eorum cognoscent ex vicina loca
sibi vinum n-gotiantes; nam lacte aluntur plerique (str. 127)“ .

ISIDO R IZ SEVILJE
Historia Gothorum, c. 8.

„Tune Gulfilas corum cpiscopus Gothicas litteras condidit et scripturas novi

ac veteris testamenti in eandem linguam convertit (iz Chron. 350). Gothi autem,

■ ^.a J ° rdana v. De origine actibusque Gaetorum (Mommsen, Mon. Germ. hist. Auctores
atutqmsfimi, Bd. 5, 1), pogl. 51; za Isidora v. Historia Gothorum (Mommsen, n. d.y Bd, 11),
pogl. 8.
100 Kasiodor je za to važan, Što je posredovao da sc sa istoriiom Gota upozna i zapadna
bvropa.
, 101 Vid. Libellus de exordiis et inerementis rerton ecclesiasticanmt (izdao V. Krause u Afon.
Germ. hist., Legum sectio I I Capitularia II), pogl. 7.
 statt»» ut ¿Uterus et legem habere coeperunl, consiruxeruni stbi dogmatis sui ec-
tteuus, talta tuxtu rundem Arnum de ipsa dwinitate dacumenta tenentes, ut cre-
derent fthum patn maiestate esse mitwrem, aeternitate posteriorem, spiritum autem
sanctum neque deum esse neque ex substunttu pains existere, sed per fihutn erratum
esse, utnusque mtmsterto dedttum et amhorum obsequio subditum. aliam quoque patris
sum personam sic et nuturum udserentes, aliam filit, denique Spiritus sancti, ut
tum non secundum sanctae senpturue truditionem units deus et dominus coleretur,
sed iuxtu tdolatriae superstitwnetn tres dei venerurentur (str. 270 sl.)“ .

V A I.A FR ID STR A B O N

Libellus de exordiis et incremcntis rerum ecdesiasticarum, c. 7.

„Si autem quaerttur qua occasionc ad nos vestigia haec Grecitatis advetierint,
dibendum et burbaros in Romani republica militasse et multos praedicatorum
Grecae et Latinac peritos inter has besiias cum erroribus pugnaturos venisse et
eis pro causis muha nostros quae prius non noverant utilia didicisse, praecipueque
a Gothis, qui et Getae, cum eo tempore quo ad / idem Christi licet non recto
tttnere perduett sunt, m Groecorum provint ns commoranres nostrum i. e. theotiscum
sermotum habuerint et ut historiae testatitur (Kasiodor, Hist. trip. V III, c. 13;
Isidor, Hist. Goth. c. 1. 8) postmodum studiosi illius gentis divinos libros in
suae locutionts proprietatem transiulerini quorum abhuc monimenta apud nonnullos
habentur (str. 481).
Prema podacima pomenutih arijanskih i ortodoksnih istoričara102 Vulfila
je poreklom iz jedne hrišćanske porodice iz Kapadokije, iz mesta Sadagohhina%
kod građa Parnassos u zap. Kapadokiji.10,1 Prilikom jedne gotske provale u
Kapadokiju, oko god. 264, G oti su medu zarobljenicima doveli izvestan broj
klera, koji je posle među Gotima nastavio da širi hrišćanstvo. Od tih Kapa-
dočana-Grka vodi poreklo i Vulfila s majčine strane, dok mu je otac bio G ot.104
Aukscncije kaže da je Vulfila, kad mu je bilo trideset godina, od crkvenog
„lektora“ postavljen za episkopa. Eilostorgije je određeniji i kaže da ga je za
episkopa postavio Eusebije iz N ikom edije. zajedno sa episkopima koji su bili
kod njega kad je Vulfila sudelovao kao član poslanstva u Carigradu, za vreme
Konstantina. Pošto je Eusebije umro 341. godine, Vulfila je postavljen za
episkopa ili 339'40, kad je Eusebije postavljen za carigradskog episkopa i
povodom toga bili prisutni arijanski episkopi u Carigradu, ili. možda, u leto*•

1,1 Vid. joi i J. Zeiler, Les origines chrćtiennes dam les provinces damthietmes de / ’limpire
romani. Pariš 1918. J. Mansion. Les origines dtt christiamsme chez les Oats, u Analecta Bol-
landiana 33 (I9 |4 .
*•* Prema S. Salaville, Uchos d'Oriem 15 M9I2), str. 6!—63, zidine jedne kule, ostaci
■Sadagohhina, otkrivene su god. 1911. One se nalaze kod sela Kara-M oulL pola časa od
crnomorske obale Tous-Uheu! (antička Tanara Pahu ili Tatta Palm)-, v. i W. .Srreitbenr,
G E B ,* t r. 11.
Filostorgijc II. 5. Iako nema direktn* putvrde da mu je otac bio G ot. može se
to sa sigurnošću pretpostaviti po njegovom imenu, koje je svakako pravo gotsko ime.
341, na crkveno) sinodi u Antiohiji (Eusebije jc umro u jesen god. 341).,ot’
Ako je Vulfila izabran za episkopa god 341, a prema Aukscncijcvom podatku
u svojoj tridesetoj godini, to se Vulfila rodio oko 311. godine.
Posle sedam godina, zbog progona od strane jednog tudex Gorhorum
fverovatno kralja Anatariha)10®, Vulfila je preveo svoje Gote hrišćanc preko
Dunava na rimsko područje, gde mu je car Konstancije dodelio prcdcle u
Donjoj M eziji, nedaleko od Nikopolja u okolini Plevne. Posle je delovao još
trideset i tri godine kao crkveni i svetovni poglavar svojih Gota (Goli mino­
res}.19’ Sudelovao je na m nogim crkvenim saborima. Car T eodosije je i njega
pozvao, kao jednog od istaknutijih arijanskih episkopa, na sabor u Carigrad,
god. 382, ,,ad disputaiionem contra p....tasu (poslednja reč se nc muže pro­
čitati!). Oboleo je i umro za vreme sabora god. 382 Pošto se na saboru nije
postiglo jedinstvo učenja, car se zadovoljio tim da svi vode pojedinih učenja,
naročito arijanskog, daju izjavu Verovama. lako je i Vulfila, kao jedan od
arijanskih voda, dao na samrti podpisanu svoju Veruispovest, koju donosi
Aukseneije u pomenutoj biografiji na latinskom jeziku.

IME VULFILA

Stari istoričari pisali su V ulfilino ime različito. Sokrat, Sozomen i T e-

odoret 0'jX?iXau;; Eilostorgije Oup<pO,*.t;. M ladi su pisali < Kod Auksencija
je Uifila, kod Jordana Vulfila , kod Kasiodora Vulphila, kod Isidora iz Sevilje
Gulfila ( Gylfila). Gotski oblik je Wulfila> hipokoristik od složenice čiji je
drugi deo bio-toulfs, formiran sa sufiksom -ila (kao Attila-Etzel).

VULFILIN DOGMATSKI STAV

Vulfila je živeo i kao episkop delovao u IV veku, u vreme žestokih

dogmatskih borbi u crkvi, naročito jeresi arijanizma. Ovu novu nauku formu-
lisao je Arije (Arius) 323. godine. Po toj nauci bog Sin nije jednak (¿{Aoouato^
ccmsubsiantialis) bogu Ocu, on mu je samo sličan (ŠjAotoi;, similis). Bog Sin je
podređen Ocu, kao što je D uh sveti podređen Sinu. Sabor u Nikeji (325)
osudio je ovo učenje i proglasio sinvol verovanja koji se naziva „Nikejski
sinvol“ . S tim se nisu pomirili Arijevi sledbenici i nasta\ili su još dugo
vremena s borbom za svoje učenje. T ek na saboru u Carigradu (381) postig­
nuta je naizgled definitivna pobeda ortodoksnosti na Istoku. Eusebije cari­
gradski, koji je Vulfilu postavio za episkopa, bio ,e jedan od glavnih propa­
gatora arijanizma, prijatelj Arijev. Oba su bili učenici Lukijana mučenika
(umro 312) koji je bio duhovni otac arijanizma. Ako i predpostavimo da je

,0i Vulfila je hio episkop Gota s one strane Dunava; njegova eparhna je imala karakter
eparhije u misionskim područjima, a on je bio misionarski episkop.
in* Aukseneije, Fol. 307: „Ubi ct post multorum seruorum et ancillarum Cristi gloriosum
martyrium imminente uehementer ipsa perseculione conplctis septeni amtis tantummodn in episeo-
pjtH'in) ‘¡upradictus1 sauctissimus uir beatus Uifila cum grandi populo conf essorunt de uarbarico
pulstts in solo Romanie, adhuc beate metnorie Constantio principe, honorifice est susceptus,,.."
Prema Jordanu, Get. c. 51: „...cum suo pontifice ipsoque primate Vulfila, qui eis
dicifiir et lifteras insiituisse."
 28

Vultila, prc nego Sto je postao episkop, pripadao ortodoksnoj struji, sigurno
¡e da je Eusebije imao uticaju na formiranje novog dogmatskog stava kod
njegu. Vulfila je ostao uheđeni arijanac do svoje smrti, o čemu svedoČi nje­
govu Veroispovest koju je podpisao uoči smrti za vreme sabora u Carigradu
[382). Vulfila je bio homojanac, pristalica Akakija iz Cezareje, Eudoksija iz
Antiohije i Dcmofila iz Beroje. D em ofil je bio povezan sa ilirskim episkopima
Paladijem i Sekundijanom, koji su osuđeni na saboru u Akvileji. Istoj stranci
pripadao je i Selena (Setenas), Vulfitin sekretar i njegov naslednik in solo
Romanía*.10* Treba naglasiti da je Eusebije zajedno sa svojim episkopima
postavio Vulfilu za episkopa u Antiohiji (341), na sinodi u kojoj su Husebi-
¡evi arijanci, podpomognuti i od strane carigradskog dvora, izvojevali bili
prvu značajniju pobeđu. Vulfifin dogmatski stav formulisan je i u njegovoj
Veroispovesti koju donosi Auksencije:
„Credo unum esse dami parran,- solum ingenitum ct inuisiuiletn et in um-
jentium filium eius đominum et deum nostrum, opificem et factorem uniuerse crea-
ure non habentem sinuI em suton ideo unus est omnium deus pater, qui et dei
■losrri est deus et ununt spiritum sanctum, uirtutem inluminantem et sanctificantem,
u ait Cristus post resurrectionem ad apostólos suos: e c c e e g o m i 1 1 o p r o ­
n i s s u m p a t r i s ni e i i n u o bi s , u o s a u t e m s e d e l e i n c i u i t a -
' e (m) H i e r u s a l e m , q u o a d u s q u e i n d u a m i n i u t r t u t e (m) ab
t i t o ; i t e m e t : a c c i p i e t i s u i r t u t e m $ u p e r u e n i e n t e ( m) i n
1 0 s s a n e t o s p i t i t u - n e c deum nec đomunum sed ministrum Cristi fidetem,
lee equatem sed subditum et oboedientem in ómnibus filio et filium subditum et
iboedientcnt suo in ómnibus deo palri..
Prema ovom V ulfilinom , umerenom arijanskom učenju, Sin je podređen
Dcu; Otac je „nerođen“ , Sin je „jedinoroden“ , stvoritelj sveta. On je posred-
xik između dalekog Oca i stvorenja. Sveti Duh je na nižem stepenu; on je
wdreden Hristu, nije bog. Krajem IV veka nestalo je arijanizma na Istoku,
iako je većina Gota na Balkanu bila ortodoksna, i oni su se posle u Italiji,
francuskoj, Spaniji služili Vulfilinom Biblijom, a preko nje podržavali arija-
tizam. Tako se desilo da je arijanizma nestalo na Istoku, a da su ga i Za-
>adni i Istočni Goti kao i drugi pokršteni Istočni Germani u svojim migra­
cijama preneli i presadili na Zapad, gde je jedno vreme, usled jačanja njihove
noći i arijanizam trijumfovao. N ije isključeno da prve korene bogumilstva
reba tražiti u arijanizmu ovih Istočnih Germana, pretežno V ulfilinih Gota,
toji su se na Balkanu zadržali kao samostalna nacija do početka X veka, sve
iok se nisu utopili u Slavene. Na Balkanu, u Jelovim a Francuske, Spanije,
Italije Vulfilina Biblija je objedinjavala sve Istočne Germane. Veoma brojne
jrepise gorskih rukopisa Vulfilinog prevoda imamo zahvaliti upravo činjenici
suprotstavljanja arijanske Vulfiline Biblije ovih Germana latinskoj Bibliji orto­
doksne crkve. I definitivno uništenje Istočnih Germana došlo je od zapadno-
jermanskih Franaka, koji su se držali ortodoksnog katoličkog učenja. Zato je
ideja ujedinjenja svih Germana izvan Germanije, koju je tako vruće zastupao
i na njoj radio Teodorih, morala na ovoj teritoriji dominacije katoličke crkve
propasti. I nacionalno, a i kao sledbenici arijanizma koji je već davno na
Istoku propao, morali su Istočni Germani da izgube bitku i na Zapadu i da
se utope nacionalno i verski u moru ortodoksnog zapadnog katolicizma. Za-

m I Selena nije bio čistog gotskog porekla; otac mu je bio G ot, majka Frigijka.
 29

mmljivo je da su im glavni udarac zadali njihovi sunarodnjaci zupadnoger-

manski Franci. I u jeziku onih delova Zapadnih Germana koji se nisu služili
Vulfilinom Biblijom ostalo je tragova uticaja u crkvenoj i verskoj leksici.
Vulfilini misionari su i sa Balkana i iz Francuske i Itallije propagirali hriš-
čanstvo kod zapadnogermanskih plemena.100

V U L F IL IN A KNJIŽEVNA D E L A T N O ST

Pored crkvene i političke đelanosti, Vulfila se bavio i živim književnim

radom. Prema Auksenciju V ulfila je propovedao na gotskom, grčkom i latin­
skom jeziku i ostavio m noge spise i komentare: „plures tractatus ei multas
interpretaciones uolentibus ad utilitatem ct ad aedificationem, šibi ad aeternam
memoriam et mercedem post se dereliquit“ .
Filostorgije, Sokrat i Sozom en jednodušno svedoče da je Vulfila sastavio
gotsko pismo i da je preveo sv. Pismo.

Filostorgije:
xal r á ts áXXa aurwv s7refisXeIro xal Ypa(i¡J.áTCi)v aó ro t? otxeííov superí]? xaxaa-
rá?, ¡xeT¿9 paoev et? tíjv aurtov tpcovrjv rá ? ypatpái; á7tá<ja?, 7tXt¡v ye S9] tgív (3a<nXet6Ív,
áre tuv ¡¿év 7:oXé{jUúv íoropíav e^ooaaiv, tou Sé !0vou? fívTO? 9tXo7coXé(iou, xat
Ssojiévou jiaXXov yaXtvolj r r (? e~ 1 piáx*C óp¡i.^?, áXX’ oux'i tou 7rpX? r a u ta 7iapo-
£úvovtq?.

Sokrat:

tote Sé x al UúXcplXa? ú rtov F ótOíov ¿ jcÍítxotto? ypappiaTa é^eupe ro rö tx a '

xal tá? Osla? ypacpá? sí? ríjv P ótOwv pteTaßaXtav, tou? ßapßápou? fjtavOávetv r á
fleta Xóyta rapsfrxsúaaev.

Sozomen:

TtpSiTO? Sfe ypa(X(xarci)V euperi;? ao rtu ? ¿yžvsto x at el? rqv otxeiav pcov^v |i.er£-
9paac t a ? isp a ; j$tflXou;.

Filostorgije kaže da je V ulfila preveo ćelo sv. Pismo, izuzev starozavetne

Knjige kraljeva zbog njenih ratobornih epizoda, da ne bi G ote, koji su inače
bili ratnički raspoloženi još više podsticao na ratobomost. Nem a, a verovatno
da nije ni bilo ni Pavlove poslanice Hcbrcjima. Ova poslanica u to vreme u
istočnoj crkvi nije spadala u kanonske knjige. Možda je verovatniji razlog
Što Vulfila tu poslanicu nije preveo, to što upravo ova poslanica najviše nagla­
šava božanski karakter H ristov.*110

m Vid. Fr. Kluge, Gotische Le/mtoorte im Althochdeutschen (PBB 35, 124— 160); Th.
rnngs, Eine Grundlegung der Geschichte der deutschen Sprache. Halle (Saale) 1957.
110 Vid. Fernand Moss6, Alanuel de la langue Gotujue. Paris 1956, str. 27.
 Kao „lektor“ » prc postavljenja za episkopa, VuJfila je po službi čitao._a
odlomke sv. Pisma kod službe hožijc u crkvi. Pri tom je te odlomke prevodio 1
sa grčkog na gotski za one vernikc Gote koji nisu znali grčki. 1 ako je bio
pripremljen za svoje veliko delo prevoda sv. Pisma. VuJf¿lin prevod služio je,
razume se, za javnu upotrebu kod službe božije. U njegovo vreme i u Zapad­
noj i u Istočnoj crkvi za vreme službe čitani su i tumačeni odlomci celog sv.
Pisma, j Starog i Novog zaveta. Još nisu postojali 1 e k c i o n a r i , izbor
odlomaka koji su sc čitali na službi božijoj u određene dane. Prema svemu
tome, Vuli'ila je preveo ćelo sv. Pismo Starog i Novog zaveta. Filostorgijev
navod da je izbacio Knjigu kraljeva i mišljenje da kao arijanac nije preveoj
ni Pavlovu poslanicu Uebrejima mora se odbaciti. Nisu samo Knjiga kraljeva
i Pavlova poslanica Hebrejima knjige koje su smetale hrišćanskom formiranju
Gota.... Takve
- ---- - —su,
•*•>/ višemanje,
• sve knjige
p Staroga
O i "Novoga
•* & —zaveta.
" •- Druga
- - — tje
— —
stvar što je od knjiga Starog zaveta očuvan samo jedan odlomak Nehemije
(Hzdra) Sudbina kasnijih prepisa Vulfilinog prevoda veoma je burna, teška,
vezana za Afriku i Italiju i za područje apsolutne dominacije latinske Biblije.
Da su ortodoksni Goti upotrebljavali Vulfilnu Bibliju kod službe božije
znamo iz Hrizostomovog svedočanstva. Odmah posle Uskrsa 398/99. Hrizostomj
je suđelovao gotskoj službi božijoj u crkvi sv. Pavla u Carigradu. Propovcd
je bila na gotskom jeziku i čitani su biblijski tekstovi na gotskom .111

,n Viđ 8 homiliju M SG 63, 499; Fr. Kauffmann, Z Z 30, 151; W. Sircitberg, GEB,
air

i
 GOTSKI JEZIČKI SPOMENICI

G O T SK A BIBLIJA
V ulfilin prevod sv. Pisma sačuvan je u sledećim rukopisima:
i. C O D EX A R G E N T E U S (CA)
Nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci u Upsali ( sign. DG. 1). Rukopis sadrži
odlomke iz četiri jevanđelja. Pisan je na purpurnom pergamentu, srebrnim i delom
zlatnim slovima. Imao je 330 listova, očuvano je 187*. Red Jevanđelja je isti kao
u latinskom Codex Brixianus(f) u Breši, tj. M atej(M ), Jovan(J), Luka(L),
Marko(Mk). Taj red jevanđelja zajednički je i drugim latinskim kodeksima
pre Vulgate. Ovaj Codex Argenteus ustvari predstavlja polovinu jednog bilingvnog
latinsko-gotskog rukopisa. N jegov drugi latinski deo najbliži je, kao što će se
kasnije videti, pom enutom Codex Brixianus(f). N aziv argenteus je prema
srebrnim slovima kojima je pisan. Prvi put se spominje 1597. godine u naslovu
Vulcanius-ovog komentara .112 Prema tom e ovaj je naziv stariji i nije u vezi
sa srebrnim koricama u koje je u X V II veku okovan .113

* Potpuno neočekivano otkriven je u špajeru (Speyer) u jednoj kapeli katedrale jedan

list pergamenta, na čijoj se prednjoj strani nalazi ispisan odlomak gotskog jevanđelja po
Marku, tekst Mk XVI 12— 18. Ovaj list pergamenta je poslednji list Codex Argenteus-a, vid. E.
Stutz, Ein gotisches Evangelienfragment in Speyer, u Zeitschrift fü r vergleichende Sprachforschung
Bd 85, Heft I, 1971.
u * Comentariolus viri cuiusJam docti anonytni in Hieras gothicas ex vetustissimo quodam
Codice argenteo (ut enm vocant) sumptas', v. i W. Sreitbcrg, G E B, str. 23.
1,1 Prvo izdanje priredio je Junius Franciscus, Dortrcchi 1665; Veran otisak dao je
Andreas Uppström , Codex argenteus (Upsaliae 1854) i dopune: Decem codicis argentei rediviva
folia (ibid. 1857). Univezitctski senat u Upsali izdao je 1927. godine fototipsku reprodukciju:
Codex Argenteus Upsalieruis Jussu Senatus Univerrsiiatis phototypice editus; v. O. v. Friesen
och Anders Grape, Om Codex Argenteus, dess tid, hem och öden, Upsala 1928. Codex Argenteus
se prvi put pojavio u manastiru W erden, gde je donesen iz Italije. Doneo ga je, navodno, sv.
Liudger oko 795. godine, učenik Alkuinov i osnivač ovog manastira. Još prc 1554. god. za ruko­
pis su znali kclnski naučnici G . Cassander i C. Wouters i pravili su iz njega probne prepiše. Iz
zaostavštinc Amona M orillon-a, koji je poznavao ove naučnike ili, verovatnije, njihovog
prijatelja Natalius M ctellus-a, objavio je god. 1569. J. Goropius Becanus u Origines Anttoer-
pianae gotski „O čenaš". I tekstovi koje je 1557. objavio B. Vulcanius, De Uteris et lingua
Getarum sive Gothorum baziraju sc na ispisima ovih kcJnskih naučnika. Nekoliko odlomaka,
koje je Arnold M ercator, posle 1573. godine, prepisao iz tada već veoma oštećenog rukopisa,
izdao je 1602. J G ruter u I svesci svojih Inscriptiones antiquae.
Rukopis iz W erden-a došao je u posed Rudolfe II u Prag. Posle zauzimanja Praga
odncli su ga Šveđani 1648. godine. Isaak Vossius ga je bio odneo u Holandiju. Otkupio ga
je posle švedski kancelar grof de la Gardie i predao ga kraljici Kristini koja ga je god.
1669. poklonila Univerzitetskoj biblioteci u Upsali; v. W. Streitberg, G E B , str. 23 i si-
 2. COl)HX G1SSENSIS (G)

Nađen je u Egiptu u jednom selu (Sckekn ‘Abäde} blizu antičke Animoe.

'tkupila ga je bila Univerzitetska biblioteka u Gisenu, ali je 1945. godine
ništen usled provale vode. Sastojao se iz jednog dvostrukog lista pergamenta
sadržavao je odlomak jednog latinsko-gotskog bilingvnog jevanđelja. Gotski
:kst je iz L 23, 11-14 i 24, 13-17; latinski tekst L 23, 2-6 i 24, 5-9.lu
Svi sledeći odlomci rukopisa su palimpsesti (codices rescripti), tj. prvo-
itni tekst je sa kamenom plavcem (Bimsstein) izradiran i preko njega je
ipisan novi latinski tekst. Oni su svi, najverovatnije, poreklom iz manastira
obbio u U guriji, jugozapadno od Pijaćence. Manastir je osnovao Colum-
an god. 613. Smatra se da su u ovaj manastir dospeli iz biblioteke poznatog
>mani2 iranog Gota Kasiodora. M oguće je, međutim, da su ovi rukopisi nastali
tom manastiru jer je u njemu bila poznata prepisivačka istočno-gotska škola.11*

3. CODEX C A R O L IN U S (Car.)

Nalazio se u Vajsenburgu (Weissenburg), a od god. 1678. nalazi se u

olienbitJu (Wolfenbüttel). Pod naslovom Etymologiae Isidora iz Sevilje, na
itiri lista je odlomak Pavlove poslanice Rimljanima, pogl. 11-15; odlomak je
ilingvan, latinsko-gotski tekst.116

4. CODICES A M BRO SIANI (Ambr.)

Čuvaju se u Ambrozijanskoj biblioteci u Milanu. Otkrio ih je kardinal

mgelo Mai 1817. godine i izdao zajedno sa Castiglione-om 1819. godine
‘pecimen.111 Celovito izdanje objavio je Castiglione 1829— 39. Revidirano iz-
anje, verati otisak, dao je Uppsröm (Fragmenta, str. 1— 4 (C) i Codices gotici
Imbrosiani, Upsaliae 1864— 68 (A , B , D); W. Streitberg, GB (prema čitanju
V. Braune-a).

) AMBROSIANUS A.

Ima 190 čitkih, 2 nečitka i 12. praznih strana. Ovome kodeksu pripadaju
4 lista koje je god. 1866. otkrio A. Reifferscheid u Turinu (Codex Tauri-
114 Prvo izdanje priredili su Lic. Glaue i Helm (u Z ft. f . d. neutestam. Wissenschaft
(19J0), 1—38); značajnu recenziju dao je F. C. Burkitt u Journ. Theol. Sludies 11, 611 i
l. Ovaj rukopis niko ne ubraja u palimpseste, osim W. Streitberg, G B , Nachtrag, str. VI.
sd W. Streitberg međutim u GEM , str. 24. kaže da su svi drugi rukopisi osim C A i G
alimpsesti.
116 V iđ.ZZ43, 402; R. Beer, Anzeiger der phit. — hist. K l. d. Wiener Akademie, 1911
Ir. XI.
m Otkrio ga je god. 1756. opat Knittel i objavio 1762. godine. Novo Čitanje i veran
tisak dao je Vppstrdm u Fragmenta golhica seleeta (Upsaliae 1861), str. 5— 13; kasnije i t
ischendorf u Anecdota sacra et profana, str. 155 i si. Fotokopijsko izdanje dao je H. Hen-
iing u Der Wulfila der Bibliotheca Augusta zu Wolfenbüttel. Hamburg 1914. i
1,7 Ulphilae partium ineditarum in Ambrosiams palimpsestu ab Angelo M ajo repertarum
pecimen comunctis curiš eiusdem M aji et C. O. Castiglionaei; o daljnjim izdanjima v. W.
¡treitbcrg, GB, str. XXVIII.
 33

nensis ( Taur.). Preko gotskog teksta ispisana je: S. Gregorii Magni homilias in Ezec-
hicleni. Rukopis sadrži odlom ke Pavlovih poslanica, izuzev poslanice Hebrejima
koje nije ni bilo u rukopisu, jer odmah posle poslanice Filem onu sledi gotski
kalendar svetkovina. Poslanice su poredane po veličini. Karakteristične su za
ovaj rukops marginalne glose.

b) A M B R O SIA N U S B.

Ima 154 ispisane i 2 prazne strane. Preko gotskog teksta ispisana je:
5 . Hieronymi explanatio in Isaiam. Rukopis sadrži, kao i A , odlomke Pavlovih
poslanica od kojih, osim poslanice Hebrejima, nema ni poslanice Rimljanima
i Filemonu. U ovom rukopisu nalazi se ćela poslanica Korinćanima II.

c) A M BRO SIA N U S C.

Ima 2 lista. Preko gotskog teksta ispisani su delovi jevanđelja. Rukopis

sadrži odlomak iz jevanđelja po Mateju, pogl. 25— 27.

đ) AM BROSIANUS D.

Ima 3 lista. Preko gotskog teksta ispisan je komentar starozavetnim Knji­

gama kraljeva. Rukopis sadrži odlomak iz starozavetne knjige Nehemija (Ezdra),
pogl. 5— 7.

O ST A L I G O T SK I JEZIČKI SP O M E N IC I

SK E IR E IN S

Spomenuti Angelo Mai otkrio je u Ambrozijanskoj biblioteci i rukopisni

odlomak jednog opširnog dela. Sačuvano je samo 8 listova, koji su deo jednog
rukopisa iz manastira Bobbio. L istovi 1. 2. 5. 6. 7 nalaze se u Ambrozijanskoj
biblioteci (Codex Ambrosianus E, sign. E 147 parče superiore). Preko gotskog
teksta ispisan je deo akta koncila Halkedonskog, a na strani 114. strofe 1— 10
Carmen de synodo Ticiensi. L istovi 3. 4. 8 nalaze se u Vatikanskoj biblioteci
(sign. Cod. Vat. lat. 5750). N a njima je ispisan jedan deo Fronto. Ceo
odlomak objavio Maßmann (M ünchen 1934) i dao mu naziv Skeireitis aimag-
geljons pairh Johannen (Skeireins). Rukopis je odlomak jednog komentara Jo-
vanovog jevanđelja. Prekinut »e sa J 7, 52, znači sa krajem poglavlja 7. Jo-
vanovog jevandeija u Vulfilinoj gotskoj Bibliji. Računa se da je ceo rukopis
imao najmanje 78 strana, uključivši i onih 8 koje su očuvane.11"

G O T SK I K A L E N D A R SV E T K O V IN A

Poslednja strana Codex Ambrosianus A , kako je spomenuto, ispunjena je

fragmentom gotskog kalendara (martyrologium) koji počinje 23. oktobrom i
završava 30. novembrom. Ovaj kalendar je nastao u Donjoj M eziji, pre migra-

m O izdanjima v. W . Strcitbcrg, GB, sir. XX IX ; isti, G EB, sir. 34 i si.

3 Gonki le/ik
 34

čije ovih Vulfilinih Gota u Italiju. T o pokazuje napomena u kalendaru za 14.

novembru: piso alfijono tti Bairaujai. ta. raMcinu-pomen 40 mučenika iz Heroje
u Trukiji koji su bili žrtvu rimskih progonu hrišćana. šo znači da je ovaj
pomen unesen u kalendar na trućkoj teritoriji, Kalendar je inače interesantniji
za istoriju hagiogrutijc, nego zu istoriju gotskog jezika.

GOTSKI-: KUPOPRODAJNE ISPRAVE {Frabauhtabokos)

NARULJSKA ISPRAVA
Pisanu je oko god. 551. na papirusu. Ranije se nalazila u Arhivu gotski,,
crkve sv. Anastazije u Raveni (adisic gotice sonete Anastasie. ccdesic Icgit
Gothorum sat dnustastej, Sada se čuva u biblioteci u Napulju. Isprava je
pisana latinski. Sadrži potvrdu-ugovor o prodaji močvarnog zemljišta za 180
šilinga, s tim što se odmah obračunava dug od 120 šilinga; crkva dobiju 60
šilingu u gotovu novcu. Slede potpisi na gotskom jeziku.120

ISPRAVA IZ ARECA
Pirana je na papirusu. Nalazila se u Arhivu katedrale u Arecu, ali je
izgubljena. Sačuvan je netačan faksimil u delu Dom, Inscriptiones amiquae,
izdao Gori. Firenca 1731. Đakon Gudilaib prodaje imanje đakonu Ahtnođ- u.
Kopiran je samo potpis Gudilaib-ov.1*1

SALCRURŠKO-BEČKI A L K U IN O V R U K O PIS

U Nacionalnoj biblioteci u Beču (sign. 759) nalazi se odlomak rukopisa

na pergamentu iz 9.10 veka. Na Fol. 20 nalazi se staroengleski (?) runski
alfabet pored koga je sa strane napisano 16 prvih slova gotskog alfabeta. Na
Fol. 20' ispisana su dva gotska alfabeta sa imenima slova. Na istoj strani,
dalje, sledi nekoliko rečenica pisanih gotskim pismom i jezikom. Iznad njih
je ispisana neka vrsta fonetske transkripcije latiničkim alfabetom. Odlomak
završava sa dva reda gotskih brojeva, ispod kojih stoje rimske cifre .122

R U N SK I N A TPISI

a) Na oštrici jednog koplja, koje se datira u III vek i pripisuje Gotim

(nađeno u Dahmsdorf-u (Branđeburg), čita se ranja i tumači da znači „trkač, i
brzi“ (ime Jica ili ime samog koplja). \

m O izdanju i komentarima v. W. Streitberg, GBB, str. 36; isti u GB, str. 472. i ii
,M Vid. ceo tekst kod W. Streitberg, GB, str. 479. i si.
1,1 Vid. W, Streitberg, GB, str. 480.
m Fragment je, prema saopStenju Kopitara, prvi objavio W. Grim m u Wiener ,
Jahrbücher der Literatur, Bd 43 (Wien 1828), sa faksimilom. Novi otisak donose Kleinert
5cAn/f*n 3, 85 si. posebno 95— 103. str. Ostalu literaturu v. kod W. Streitberg, GB, str
XXX i W Krause, n. d.. 13, nap.
 35

b) Na oštrici jednog drugog koplja, koje je god. 1858. nađeno na polju

Suzyczno u Vlaškoj (koplje je nestalo; godine 1939. ponovo se pojavilo,
ali je god. 1945. ponovo izgubleno) čita se tilarips; znači, verovatno, „napadač“ .
Smatra se da je ovo koplje izgubio neki Got koji se polovinom III veka
vraćao sa Crnog mora na obale Severnog m ora .123
c) N a zlatnom prstenu (ili ogrlici) koji je pripadao blagu nekog hrama
ili kralja (nađen je god. 1837 kod Pietroassa na istočnom obronku planine
Istritza u Vlaškoj, na pola puta između Bukurešta i Galaca), koji je izgubljen
1916. godine, čita se gutaniomkailag; možda znači Gutani 6(pal) w t(h) hailag
„gotsko blago (nasledstvo) netaknuto, sveto“ ili „gotsko posvećeno, netaknuto
blago “ .124*
đ) G o t s k i Vupark u B r e z i . Gotsko pism o, urezano oštrim pred­
metom na jednom polustubu koji je bio na oltaru gotske crkve u Brezi kod
Sarajeva. Čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Vid. Čremošnik — Ser-
gejevski, Gotisches und Romisshes aus Breza bei Sarajevo, Novitates Musaei
Saraievoensis 1, Sarajevo 1933.

R A SU T I O ST A C I G O T SK O G JEZIKA

a) Nekoliko glosa i gotskih reći koje su rasejane u latinskim tekstovima

(Gotica Veronensia). Poznat je epigram ,,De conviviis barbaris“ u kome se nalazi
nekoliko gotskih reči u dva prva heksametra:
Inter eih Goticum scapiamatziaiadrincan N on audet quisquam dignos
edicere versus.126
b) I n d i j s k i n a t p i s i . U jednom budističkom hramu blizu Junara
(Junnar), u okrugu Povna (oko 120 km severoistočno od Bombaja) nalaze se
dva votivna natpisa na srednjeindijskom jeziku. Datiraju se u II vek:
1 . yavanasa irilasa gutana devadhama be podhiyu
2 . yavanasa citasa gatana bhojanamatapo deyadhama saghe.
Stručnjaci smatraju da se u prvom natpisu govori o poklonu dve cisterne,
u drugom o poklonu trpezarije od strane dva G ita (gatana).n *
Gotska imena. Značajan izvor za poznavanje kasnijeg razvoja
gotskog jezika predstavljaju i brojna gotska (zapadnogotska i istočnogotska)
lična imena i toponim i u aktima sabora, drugim ispravama i u spisima
antičkih i srednjovekovnih pisaca .127

m Literaturu i pokušaje objašnjenja v. kod W. Krause, u. đ., str. 19.

m Različita tumačenja t literaturu o tome v. kod W. Streitberg, GEB, 5 37; W.
Krause, n. d., § 20; F Mossć, n. d., str. 31.
Pokušaje objašnjenja i literaturu v. kod W. Streitberg, GEB. str. 37/38; W. Krause,
n. d.t § 17.
1,4 Vid. Krause, n. d., § 21.
1,7 Vid. F. Wrede, über die Sprache der Ostgoten in halten (1891); F. Schönfeld.
Altgerm. Personen-und l'vlkernamen (1911); F. Holthausen, Gotische Wörter im Romanischen
(Behrens-Festschrift, 1929, 106— 109); M eyer-Lübke, R E W , (1935) u indeksu pod „Germanisch1' .
E. Gamillscheg, Romania Germanica I (1934), str. 302 i si.; I. Pudić, AU(ost)gcrmanische
Ortsmanen in den Balkansprachen, u Siidosl-europa — Schrifteny Bd. 6. M ü n ch en — Wiesbaden

3*
 KRIM SKOGOTSKI

Polovinom III veka (oko 258. godine) delovi Istočnih Germana (Gota)
u svom prodiranju sa severa dospeli su na Crno more i zauzeli Kxim. Ovdc
su se Goti najduže očuvali. Ove Gote pominje Legenda o slavenskom apostolu
CiriJu u IX veku. Pominju ih i srednjovekovni putopisci, interesuju se za njih
naročito humanisti. Tako flamanski franjevac Wilhelmus de Rubruk (Ruv sbroeck)
u svom putopisu na Istok iz god. 1253. jezik Gota na Krimu naziva „vdioma
Teutonicum". Jedan odlomak „Historia de religuiis Gothorum in Taunca Cher-
soneso** iz god. 1571 (prema usmenom saopŠtenju M elanhtonovom, nalazi se
kod Pirckheimer-a .... ?). Prema ovom izveštaju nirnberški trgovci su, razbi­
jeni burom na moru, sreli na stenovitoj obali jednog mladića koji je pevao
pesmu u kojoj je upotrebljavao „germanica verba(i i odgovarao je na nemačka
pitanja ovih trgovaca. V. Krauze smatra da se, i pored zbrke geografskih poda­
taka, radi o krimskogotskom.14*
Najznačajnije za pitanje krimskogotskog jezika je ono što je zabeležio
Flamanac Ogier G hiselin Busbecq, poslanik Karla V kod Sulejmana Veličan­
stvenog u Carigradu, između 1560 i 1562. godine. Busbek je imao prilike da
razgovara sa jednim krimskim Gotom koji je svoj germanski jezik već bio
zaboravio i sa drugim koji je ovim germanskim (gotskim) još govorio i razumeđ-,
ga, ali je bio poreklom Grk. Oba informatora su bili iz Perikop-a na Krimu.
Busbek je na pitanja i iz razgovora zabeležio 68 reči i kratkih rečenica, kao
i brojeve 2— 13, 20, 30, 40. On je to objavio u spisu Augerii Gislenii Busbequiijp
D. Legationis Turdcae episiutae quatuor. Parisiis 1589, Epistola quarra, str. 135.
Iako je jedan informator preklom bio Grk, drugi skoro zaboravio svoj g erm a n sli
jezik, Busbek bio Flamanac, a knjigu štampao jedan Francuz bez Busbekov^
kontrole, ipak se smatra, na osnovu analize jezičke materije, da se radi o
istočnogermanskom jeziku i to o jeziku koji je veoma srodan sa Vultiliium
gotskim jezikom. Krimskih Gora i njihovog jezika nestalo je oko polovina
X V III veka .189

•" W. Krause, n. d.t $ 22.

“ • Vid. literaturu kod W. Krause, rt. d., § 22, napomena; W . Streitberg, GEB. «r-
39/40; E. Schwarz, Die Krimgoten, Saeculum, 2, 156— 164.
FONOLOGIJA
 GOTSKO PISMO

Kao što je spomenuto, istoričari posebno naglašavaju da je Vulfila pre

nego je preveo sv. Pismo sastavio gotski alfabet. G oti su, kao i ostali Germani,
imali i pre Vulfile germansko pism o, rune, koje su imale 24 znaka. Germanske
rune su bile epigrafsko pism o, formirano u osnovi prema latinskom alfabetu,
a u magijske svrhe, za urezivanje na tvrdim predmetima. Vulfilino pismo
sastoji se od 27 znakova; 25 su slova, a 2 znaka imaju samo numeričku
vrednost. Vulfila nije pronašao nijedan novi znak u svom alfabetu. On je
u stvari veoma znalački i vešto iskoristio u osnovi grčko uncijalno pismo svog i
vremena i prilagodio ga gotskom glasovnom sistem u. Gde mu nije odgovarao
znak grčkog alfabeta pomogao se latinskim alfabetom, a za nekoliko glasova
uzeo je znake iz germanskih runa .130 Iz grčkog alfabeta preuzeo je i obeležavanje
numeričke vređnosti znacima, kao i red slova.18

Pregled V ulfilinog alfabeta 1*1

I II III IV

1 a K aza
2 b K berena
3 r geuna 132
g
4 đ daazlsI
5 e 6 evz

118 Wimmer L ., Die Runenschrift^ Berlin 1887; L uft, W. Studien zu den ältesten germ.
Alphabeten, Gütersloh 1898; O tto v. Friesen, u Reallexikon der germ. Altertumskunde II, 306
i\! ^ Mensel, Zum gotischen Alphabet (M odern PhiJology I, 457); S. Guttenbrunner,
bber den Ursprung des got. Alphabets. P B B 72, 500 sl.; M. H. Jellinek, Geschichte der ga-
tuchen Sprache, str. 19 i sl.
U prvoj koloni je brojčana vrednost, u drugoj latinička transkripcija, u trećo
S°j3k; <*lik slova (.prema CA), u četvrtoj naziv znaka prema SalcburŠko-bcčkom rukopisu;
« ’ iY' .^rause’ ”• 4. § 46; W. Streitberg, G EB, str. 41; H. Hempel, Gotisches Elementarbuch,
14; M. H. Jellinek. n. d str. 21; F. M ossć, n. d.> str. 38; S. Feist, Einführung in das
bensche, str. 11 i dr.
Ovim imenima slova odgovarali bi sledeči biblijskogotski nazivi: geuna: giba „ d a r“ ,
” c*anl1’ lkyth: piup „dobro“ , jnanna-manna „čovek“ , noicz: naups „nevolja“ ,
j!)*: • * ^aar: jSr >>g°4ina“ > sugilsauil „sunce“ , toinne: toinja „pašnjak“ , fe:faihu „stoka,
’ imame“ . Za objašnjenje ovih naziva vid. W. Krause, n. đ. $ 48.
 40

11 111 IV
I
6 U quertra
4
7 z ezec
X
ti h li haal

9 P
thjrth1»
'P
10 i li Uz

20 k K chozma

30 1 A laaz

40 m n marina1*1

50 n M noicz1**

60 i r; gaarut
70 u h uraz

80 P n petra
90 — 'J —
100 r reda
200 s s sugil1**
300 t T tuz
400 w Y uuinne1**
500 f f fela*
600 X X enguz
700 hw (ha) o uuaer
800 o X utal
900 —
t —

Iz grčkog alfabeta Vulfila je uzeo 19 slova: a, b, g, d, e, z, p, i, k, /,

m, n, p, (90), r, to, x, ha, (900); iz latinskog alfabeta 6 slova: h, j , r, i, f,
q (sa drugom fonetskom vrednoiću); iz runskog 2 znaka: u, o. T reba napo­
menuti da je Vulfila mogao i slova p, j , r, / , formirati prema runskim znacima.
Svakako je verovatnije da je znak/ formirao pre prema runama, nego prema latins­
kom alfabetu. Smatra se da je Vulfila namemo izbegavao upotrebu ninskih znakova
koliko god je mogao, iz razloga $to je stvarao pismo za pisanje prevoda svetih
hriićanskih spisa, dok su rune bile germansko pagansko magijsko pismo.
Slovo x se javlja samo u transkripciji stranih reći, naročito u skraćenici
za ime Xristus (X s). Sa k označava grčko x i to (iz grčkog u) ima vrednoti:
grč. v samo u transkripciji grčkih reći, dok u gotskim rećima a ima nova
fonetSKu vrednoti. p i k a verovatno su formirani po obliku prema grčkom 4
i 0. ali su dobili novu fonetsku vrednost. e ne reprodukuje grčko e, nego ij.
 41

Kao uncijalno pismo, gotsko pismo ne razlikuje majuskule od minuskula

(velika i mala slova). Inicijali stoje za oznaku većih ođseka (almea) i razlikuju
te od ostalih slova samo po veličini, ne po obliku. Reći nisu rastavljene,
pismo je in continuo do interpunkcije. Znak interpunkcije je taćka ( . ) ili dve
tačke ( :), npr.

hwileikammadaupauskuldaga - hwíleikamma daupau »kulda ga-

twilton galatfrinpTattaurija
aí(rapei!atuijahwopidahi
qipuhhim iru.pulsphidsnslu
dsie.anJhofiftabupuistlbiil
pupatsqipis.pauanparaiput
qepunbimik .andhofpeüoius
wai t d ikiudatusfm. sopíuda
pá naj a hgud jantaru/ulhu-
pukmtthwsgatawídes andhof
hpiudangardim einanisuu
p»mmafairhw*u.ipujpammamfair
hwauwciimeinapiudangardi.
ijppauandbahtosmeinahisdsii
dedidcinarinigalewíptwcsjmi
ludaiumipnupiudangardimana
nittpapro fiaruhqafnmmapeüa
tus.annuhpidans!tpu.andhaf
-1andi ispuqipUcipiudansImlk
]kduf>ammagabauraruimjah
•wiltao, galaip in praít«uria(tin)
aftra Peilatui jah w<jpida íe»u
qapuh ímms: pu i* ptudani Iu>
daieVandhof Ie»u* «bu pus tttbtn
pu pata qipis pau anparii pus
qepun bi mikrandhof Peilatu*
waitei ik Iudaius ím?so piuds
peina jah gudjan* anafulhu>(n)
puk mis hwa gatavridet andhof
temu piudangardi meína níat us
pamma fairhwau.ip us pamma fair-
hwau wcsí meina piudangardi
aippau andbahtos meina» usdau-
dídedein eí ni galrwip* wesjau
ludaium; ip nu piudangardi meina
níat papro.panih gap imma Peila­
tus :an mih piudans is pu? andh«f-
ianda Iesus pu qipis ei piudans ins ik
Ik du pomnu gabaurans im jah

(iz CA, list 116 recto, 1/4 prirodne veličine, prema fototipskom izdanju Uni­
verziteta u Upsali; sadrži odlomak J 18, 32—37). Listovi su veličine 24,5 cm x
x 20 cm. Ka svakoj strani ima dvadeset redova teksta, svaki red ima 22 do
25 slova. Slova su pisana srebrnim mastilom. Zlatno mastilo upotrebljeno je
u sledećim slučajevima:
1) u tri prva reda u početku svakog jevanđelja,
2) u prvom redu „Oćenafa“ (M 6, 9),
3) u početku svake nove sekcije teksta, do kraja reda,
4) u monogramima evanđelista u sredini na kraju svake strane. U početku
svakog lista verso stoji .pairh, „po“ , recto stoji skraćenica za ime jevanđeliste;
ovde stoji .ioh.—ioharmen „Jovan“ . Tekst je pođeljen na sekcije, radi sinop-
tičkog upoređenja jednog jevanđelja s drugim. U CA početak svake sekcije
(pj*an zlatnim slovima) označen je većim slovom kad pada na početak reda
(vid. ovde poslednji red); ako početak sekcije pada u sredinu reda, onda je
markiran ipacioniranjem, (vid- ovde red 2, 7 i 17).
U svakom jevanđelju sekcije su numerisane na levoj margini; tako u
primera na levoj margini stoji;, ruh. (178) .rup. (179) ,rp. (180) .rpa.
ON). Brojevi su ispod i iznad podvučeni kratkim linijama u obliku piramide
fiji »u vrhovi ukraieni cvetićem u obliku slova S.,m
Ml
Prema P. Moaaé, n. d.t *tr. 279.
 42

Kao dijakritički znak upotrebliuvuju se dve tačke iznad I, trunskrihirunu

kao i, i to a) u početku reći, npr isi, im, immut b) na početnom i kod glagola
koji je složen sa prepozicijom, na pr. attsi, usidja', c) na početku sloga posle vokala
(prema grčkom), na pr taut, tuu/>. Sistem skraćenica per contractioncm je
prema grčkom. K id se slovu upotrebljavavaju zu cifre, onda se ispred i iza
niih »uvijaju tačke, na pr ib 12 , ili crta iznad njih, na pr. tb 12 .
Gotski alfabet ima fonološki karakter, svako slovo ima svoju fonetsku
disnnktivnu vrednost; svaki posebni grafem oznućava poseban fonem. Izuzetak
čini obcležavanje velumog nazula ispred g , k, q (tj) koji je, prema grčkom,
označen su g ( yy. r>0 -
Za utrđivanjc ’onoloikc vrednosti gotskih glasova pomaže nam:
1 izgovornu vrednost grčkih slovu koju su preuzeta u gotski alfabet u
IV veku;
2 transkripcija grčkih reći i imena u gotskom tekstu;
V transkripcija gotskih reći i imena kod grčkih i latinskih pisaca;
4 oblici gotskih reči koje su pozajmljene od drugih jezika;
5. unutrašnji fonetski i morfološki kriterijumi i uporedenjc sa drugim
germanskim jezicima.
Vultila te upotrebio tri digrame da označi tri potrebne vokalske foneme

et za dugo i zatvoreno i
at za otvoreno e
iiu za otvoreno o

Uzeo je grafički iste digrame iz grčkog jezika IV veka, koji su imali mo-
noftonški izgovor (vid niže str 43). Fonološka vrednost gotskih grafema je, osim
izvesnih izuzetaka, sledeča:
Vokali:
a je po pravilu kratko: a samo ispred h je. u posebnim slučajevima,
dugo a
t je uvek kratko i; samo ispred h , u posebnim slučajevima, dugo i
u je po pravilu kratko u, osim ispred h, u posebnim slučajevima dugo ii
t je uvek dugo e
o je uvek dugo 6
to u stranim rečima i imenima stoji za grčko u (ti)
ei digram, prema grčkom ei IV veka ima vrednost dugog zatvorenog i
im digram je diftong: fu (silazni)
ui digram za otvoreno t
j u digram za otvoreno o

Poluvokali:
; i tu su u gotskim rečima poluvokali; prema položaju u reči oni altemiraju
sa sonatskim i i u; na pr. kuni, gen. sing. krnjiš „rod" n. pl. sunjus, gen. pl.
nmitoe. „sin“, to se razvilo od poluvokala u poluspirant, na pr. taujan, pret. lavnda *
„ćinitiVtfiutflH, pret. gitoida „živeti“.
 43

Konsonanti:
i) vclarizovani nazal, izražen, prema grčkom, sa na pr. pughjan „mi­
lini** siggtuan, „pevati“ , aggilus. „anđeo“ .
p je hezvućni interdentalni spirant th , kao engl. th u thank, thm.
s je bezvučni dentalni spirant.
z je zvučni korelat za s ; reprodukuje i grčko >. JJkvide /, r i na­
zali »j, » imaju između konsonanata i posle konsonanta silabićnu vrednust,
tu pr. togi, brof»\ bagms, ibns.
q je labiovelarna okluziva kw, na pr. qiman (kvnman), „doći“ , qem
kmetu) „žena“ ,
hw (fw) je labioveJarni spirant hw, na pr. ahwa (ahwa) „voda“ .
b, d, g u inicijalnoj poziciji su sonorne okluzive. U intcrvokalskom polo*
žaju bili su, pre Vulfilinog gotskog, zvučni spiranti b labijalni, d kao u engl.
\htn, è kao u nizoz. wogen. M nogi autori smatraju da su b, d, g bili
zvučni spiranti i u Vulfilino vreme. U finalnoj poziciji oni kod Vulfilc
gube sonornost i označeni su kao bezvučni spiranti; na pr. giban, prêt.
gof „dati“, ana-biudan, prêt, ana-baup „zabraniti, zapovediti‘,. Nemamo
kod Vulfile potvrde da li to vredi i za g, jer Vulfila piše nom. sing, dag,
dat. pl. d*gam. „dan“ M eđutim i'prcd s, / postoji neutralizacija opozicije, na
pr. isti sufiks u stainahs i manogs „kam enit, mnogi“ . Verovatno je da su
b, d, g u Vulfilinom gotskom fonem i koji se realizuju nekad kao okluzive, a
nekad kao spiranti. Bezvučni spiranti javljaju se i u intcrvokalskom položaju,
tako imamo opozicije: haban : „im ati“ , hofun: „oni su nosili“ , stapa: „obala“
nada: dat. sing. „od. steps, ,m esto.“ Posle vokala gotski ima duge konsonante r, I,
m, n, d, g, t, k, s, p. Funkcionalna vrednost dugih konsonanata jasno je
izražena u opozicijama, na pr. inn, adv. „ h i n e i n i n , prep. m, auf, an ; dat.
Mng matin: čoveku: mart, 1. 3. lice prez. sing, prêter, -prez. glagola munatt
..misliti“ „setiti se, verovati“ .
Pitanje fonološke vrednosti digrama ai, au.
»Mnogi stručnjaci, među njima J. Grimm, W. Streitberg, W. Braune,
M. H. Jellinek, H. Krahe i m nogi drugi, smatraju da digrami ai, au kod Vul­
file označavaju silazne điftonge di , du, kao u nem heiß, Haus; samo ispred
r, h, hw i u reduplikacionom slogu kod glagola sa rcduplikacijom ai, au
reprodukuju kratke vokale e, o. Tako je od glagola tiuhan „vući“ 1, 3. lice
sing, tduh, ( —täyh), dok je u 3. pl. taùhun ( =tohun ); prêt. 1. 3. sing, od
glagola haitan „zvati se“ je haihdit ( = hehait). Prema J. Grimu usvojena je
grafija 'di=aj, ai= e, đu= au, ati—o. Razlozi ovih autora za poltvalentnost
ovih digrama su sjedeći.133
1- Na gotskom runskom natpisu na prstenu u Pietroassa (vid. ovde str. 35)
čita se haileg; u toj reći ai je sigurno diftond oj;
2. Severnogermanski i tzv. zapadnogermanski čuvaju ove điftonge, koji
su nasleđeni iz prajezika (pragermanskog), na pr.
stvnem eigan, stnord. eiga ,posedovati“
stvnem. ouga, stnord. auga „oko“
tome i u gotskom su điftonzi: digan, dugo.
Opiirnu diskusiju i literaturu o ovome vid. F. Mossć, n. d., str. 45 i si.
r
44

3. Transkripcija gotskih imena kod starih pisaca pokazuje često u«

tt, au.
Navedeni razlozi ne vrede mnogo kao dokazi o dittonškoj vrednosd di-
grumu ai» au u Vulfilinom gotskom jeziku.
1. Natpis iz Pietroassu je iz III veka, prema tome pre Vulfilinog gotskog.
Gotski je mogao da evoluira u pravcu monoftongizacije, kao i sturosaksonski
koji imu igan, ćga;
2. U pogledu na transkripciju gotskih imena kod starih pisaca treba
navesti samo jedan od mnogih primera: Genseric ima nekoliko grafičkih vari­
janata, od kojih su najčešće Gaiseric, Geisericus, Gesertcus, Gizericus. U IV veku
se piše Au&trogott, u V veku Ostrogothi. U staroportugalskom sva gotska imena
pisana su sa monoftongom.
3. M nogo je verovatnije da u gotskom govoru koji je Vulfila normirao za
svoj prevodni jezik ai i au predstavljaju m onoftonge e, o. Svi se autori slažu
u tome da ait au ispred r, h , hut označavaju monoftonge e, o: wair „ćovek",
taihun ,»deset“ , saihtvan ,,videti“ . Ovo potvrđuju i etimološka poređenja: lat.
vir, decem, sequor. Isto tako svi se slažu da ai u reduplikacionom slogu ozna­
čava monoftong e:letan „ostaviti, pustiti“ , pret. lai-lot; maitan „šeći“ pret.
mai-mait; skaidan „odvojiti“ pret. skai-skaid, slepan „spavati“ pret. sai-slep.
Uostalom, vokal kojim se formira reduplikacioni slog ne samo u germanskom,
nego i u drugim ievr jezicima je e3 nap. lat. me-mini» te-tigis pe-pigi grč.
le-loipa (Xe-Xoiwx), keklopha (xexXo9«) i t. d. T reba, dalje, naglasiti činjenicu
da nijedan germanski jezik nema diftonga u krajnjem slogu, a takav bi bio
samo gotski jezik, na pr. u gibaiy sunauy ahtau.
T o bi trebalo da važi i za oblik habai-da, pret. od haban, prema stvnem.
habe-ta. I stvarno, Salcburško-bečki rukopis (vid. ovde str. 34) ima libe-da kao
fonetsku transkripciju za libaida; rukopis i naglašava: „diphtongon ai pro e
longa“ .
Transkripcija biblijskih imena i reći u Vulfilinom prevodu govori za
monoftonšku vrednost ai, au: Iairusaulvmia ( Ierosoliima), Paitrus (Petros)
Iaurdanus (Jordanus), Gaummora (Gomorra) i td. Nem oguće je da se u Vul­
filinom ortografskom sistem u radi o m onoftonzim a u gaiainna, (yžewa), laiktjo
(ieetio), a o diftonzima u gaitein ,,jare‘„ laiks „igra, ili da je m onoftong u
- piauk , ak. sing. „beg“ , a diftong u plauh, 1. 3. pret. od pliuhan „bežati“ .
Jasno je, naprotiv, da Vulfila kada treba da reprodukuje diftonge at, au
koji su strani u njegovom sistem u, ne upotrebljava ai, au nego aito za grč. eu,
ato za grč. au: aitoaggeljo, Patolus za EuayyeXiov, IlauXo<;.
 NAGLASAK

Akeenat u gotskim tekstovim a nije obeležen. Prema tome za gotski akee­

nat nemamo direktnih potvrda. M oramo, m eđutim, pretpostaviti da je akeenat
u gotskom u osnovi isti kao i u drugim germanskim jezicima. Indoevropski
prajezik, prema onom koliko je do sada poznato, imao je dve vrste akcenata:
muzikalni (tonski) i dinamički (intenzivni). U istorijskim periodima pojedinih
ievr. jezika preovladava jedan ili drugi akeenat, s tim što gotovo kod svih
jezika deluju oba akcenta, š t o se tiče mesta akcenta, ievr. akeenat je bio
potpuno slobodan; mogao je da stoji na bilo kome slogu u reči. T o znači da
se glavni naglašeni slog izgovarao za otprilike jednu kvintu više od drugih
slogova, ali istovremeno da nijedan slog nije izgovaran jače od drugog. U
germanskom je, od njegovog izdvajanja iz prajezičke zajednice, preovladao sko­
ro isključivo dinamički (intenzivni) akeenat. Osim toga ievr. slobodni akeenat u
germanskom }e fiksiran. T okom vremena akeenat je fiksiran na osnovnom
(znaćenjskom) slogu, koji je po pravilu prvi slog u reći. Zato se ovaj german­
ski akeenat naziva akcentom inicijalne intenzivnosti. U složenicama mesto
glavnog akcenta je prvi slog prvog delà složenice. Posledica đelovanja ovakvog inici­
jalnog intenzivnog akcenta je izdvajanje korenskog sloga i slabija artikulacija
daljnjih slogova, naročito krajnjih. T o je dovelo do slabljenja sporednonagla-
šenih slogova, kraj reči se „trošio"; došlo je do gubitaka fleksivnih elemenata.
Vulfilin jezik pokazuje period germanskog u kome ovaj intenzivni akee­
nat nije još potpuno uništio krajnje slogove: got. od haban „imati“, 3. pl. prêt.
habaiđedun, u stvnem. habetutt; got. dat. pl. dagatn. stvnem. tageti; „dan“; got.
gen sing. dagis, stvnem . tages i td. M ože se, dakle, smatrati da gotski ima
po pravilu akeenat na korenskom slogu: n. pl. ddgos „dani“, n. pl. minagai
„mnogi“, skdlkinon „služiti“, skdlkinassus „ropstvo“ itd.
U nominalnim složenicam a uvek je glavni akeenat na inicijalnom slogu:
hđađumurhts „rukotvoran“, bitnait, „obrezivanje“, üswaurpa „odbacivanje“,
drtnahatrtipa, „milosrđe“, „sam ilost“ gdlaubcim, „vera“ i dr. Nasuprot tom e,
kod verbalnih složenica, u kojima je drugi deo verbalan, akeenat je uvek na
prvom slogu drugog delà složenice: bt-maitan „obrezati“ , ga-ladbjan „verovati“,
us-tvatrpan „izbaciti“, fra-waûrkjan „zgrešiti“ i dr.
Dokaz da postoji ovakva razlika u akcentu između nominalnih i verbal­
nih složenica nalazi se u sledećem primeru: prepozicija anda ima ovaj puni
oblik u nominalnim složenicam a, dok ista prepozicija u verbalnim složenicama
ima oblik and- .•

verb. složenica and-nitnan — nom. složenica dnda-numts

„ and-haitan — „» dnda-hait
 4b

verb Sojenica and-waurdjan nom. složenica dnda-tuaurdi (i danas u savre

menom nem. jeziku je ant-tvdrten - Ant-wortj. Veoma jasan dokaz za ovu ra­
zliku u akcentu jc jedna rečenica u kojoj se javljaju obe složenice: T 6,12
attdhathaiU fu m m a godin andahaita, grč. (xai) rrp k«Xyjv oK(i-
XoYi«v)- Ovo, dalje, pokazuju i verbalne složenice koje mogu biti razdvojene su
cnklirićknm svezom -lh)\ uz-uh-idđja „izašao je“ . Ova pojava se objašnjava time.
do su se ove verbalne složenice tek posle fiksiranja germanskog akcenta kao ce-
line izdvojile iz simuksičkih grupa. U vremc kud su otpadali krajnji vokali,
anda je ispred glagolu još bila samostalna reč, sa sopstvenim glavnim akcen­
tom; zato je izgubila krajnje a. Tek posle gubitka krajnjeg u formirala je sa
glagolom jednu cclinu. Nominalne složenice sa anda bile su, međutim, već for­
mirane kao celina, sa glavnim akcentom na prvom slogu (¿indowaurdi) u vreme
kada krajnji slogovi otpadaju; krajnje u u anda nije tuda više bilo na kraju
reči. Sve ovo bi ukazivalo na to da su u germanskom, na osnovu potvrdu
koje nam daje gotski, verbalne složenice recentnije formacije od nominalnih
složenica.
Potpuni gubitak akcenta pri artikulaciji dovodi do potpunog gubitka slo­
ga, tako da ne postoje nenaglašeni slogovi, već samo slog pod glavnim akcen­
tom i slogovi pod sporednim akcentom.1'“
*

* *
Za mrtvi jezik, kao što ie gotski, fonetski opis je isključen. N e može se
svaki glas tačno opisati i dati mu njegovu govornu vrednost. Z a sada ćemo
pustiti iz vida pitanje da Ii ovaj fiksirani gotski predstavlja verno Vulfilin
prevodni jezik, odnosno Vuifilin govor normiran kao prevodni jezik, jer je on
preliven izvesne promene od Vulfile do vremena kad su ovi prepisi nastali,
Što iznosi oko dva veka. To pitanje rešavaćemo kad bude reč o odstupanjima
od onog sistema koji se smatra Vulfilinim.
Ako, dakle, ovaj gotski uzmemo kao fiksirani jezik V ulfilinog prevoda
iz IV veka, onda smo u povoljnijoj situaciji da izradimo fonološki njegov
sistem, nego npr. fonološki sistem starog perioda bilo kog drugog jezika, koji je
isto tako mrtav, a njegova jezička sveđočanstva nisu ni iz iste jezičke sredine,
ni od jednog pisca. Svakako će uvek ostajati izvesnih rezervi nesigurnosti u
izrađenom fonološkom sistemu gotskog jezika jer u jeziku u stvarnosti, makjr
i za kratko vreme, ne postoji fiksirano stanje; jezik se stalno menja.
Principi savremene fonologije postavljeni su na bazi sistema pojava u
jeziku, sa zadatkom da se za svaki jezik ili govor izradi sistem glasovnih
vređnosti.,3S Pojedini glas u sistemu jednog jezika samo tada je relevantan,
kad se on u đatom jeziku ili govoru funkcionalno i značenjski razlikuje od
drugih glasova, kad se na osnovu toga glasa razlikuju dve reći ili gramatički
oblici. Dok npr. u savremenom nemaćkom jeziku ne postoje dve reči ili
dva gramatička oblika čija je razlika ostvarena u opoziciji samo aspirovanog
odnosno neaspirovanog konsonanta, razlika između konsonantskih fonema t : rt

tu O problemu akcenta u gotskim složenicama i literaturu o tome vid. M. H. JelJinck.

«. J., str. 49 i si; W. Krause, n. d., § 50.
,w Vid. Tnjbeizkov, Gmndztige der Phonnhgie; 1\ de .S'aussure, Courses, E. Zwitner,
A da hngu,, Bd I (1939', str. 29 i si; M. Ivič, Pravci u litigt'isltci, gdc je i ostala literaturi
navedena.
 47

je samo fonetska, dotle u staroindijskom (sankrit) t i ih su fonološki različito

ostvareni, oni su u opoziciji u rečima phala „plod“ i pala „jedna mera“ . U
ncmaćkom ne postoje dve reći ili dva gramatička oblika koji bi se razlikovali
samo na osnovu fonetske razlike t : th.
U gotskom jeziku u stanju sm o, i jedino to, da izradimo sistem glasov­
nih vrednosti kako su se one funkcionalno ostvarivale u rečima, odnosno u
različitim gramatičkim oblicima.
 ,*

VOKALIZAM

č is lo tipološki uzeto može se gotski vokaiski sistem izraziti deskriptivno,

uporedujući ga sa pragermanskim vokalskim sistem om , a ovaj poslednji sa
vokulskim sistemom indoevropskog prajezika. Svakako i pragermanski vokaiski
sistem je rezultat rekonstrukcije, izvedene na osnovu najstarijih posvedočenih
germanskih jezika. T o još u većoj meri vredi za prajezički vokaiski sistem i
za rekonstrukciju ievr. prajezika uopšte. Jer, pod „ievr. prajezikom“ podrazu-
mevamo pređkstorijski stepen razvoja indoevropskih jezika (dijalekata), do koga
dolazimo poredenjem pojedinih ievr. jezika koji su istorijski posvedočeni. To je
neke vrste jezik algebarskih formula. N e možemo sa sigurnošću reći za svaki
oblik da je takav i postojao u prajeziku. N ije sigurno ni to da su konstruisanl
oblici reći u prajeziku svi u isto vreme i u istoj jezičkoj oblasti postojali. Ve-
rovatno je, naprotiv, da te rekonstrukcije pripadaju različitim , vremenski i pro­
storno odvojenim stepenima razvoja prajezika. Indoevropski prajezik je više-
manje hipotetična tvorevina, koja se ne može ni u vremenu ni u prostoru
fiksirati.
Međutim, razlika u vrednosti između rekonstruisanog pragermanskog i
rekonstruisanog ievr. prajezika je ogromna. Pragermanski lekonstruišemo na
osnovu istorijski posvedočenih najstarijih jezičkih spomenika pojedinih german­
skih jezika, dok ievr. prajezik rekonstruišemo prema rekonstrukcijama pojedi­
nih ievr. dijalekata, uporedenjem pragermanskog, indoiranskog, baltijskoslo-
venskog, keltskoitalskog, pragrčkog, itd., koji su već sam i rekonstrukcije, a
ne stvarno posvedočeni jezici.

KRATKI VOKALI

1. Ievr. a germ , a > g o t. a

Ievr *ogros, „polje“: stind. ajrah., grč. aypo$, lat. ager; got. akrs /stisi.
akrf stsaks. akkar} stvnem. ackari; ievr. *dakru*draku „suza“ : grč. Saxpu, iaxpuov.
stlat. dareuma, lat. lacrima (d;I), stir, der, kimr. deigr (pl. dagram), kom. dagr,
jerm. pt. artasulć.; got. tagr /stisi. tary stengl teagor, stvnem. zahar, nem.
Zahrel™

,M U nemačkom jeziku su dve reči za ,,suza“ ; Zähre i Träne, Zähre se razvilo iz

*dak-rvt a Träne iz *duk-nu: stvnem. trahan < "trahun, srvnem. traher < *trohru < ievr. 'drakru.
Nem. Träne je stari plural, koji je potisnuo singularski oblik. Vid. Georg R. Šolta, Dit
Stellung des Armenischen im Kreise der idg. Sprachen . Wien 1960, str 28 i sl.
 2. Ievr. o germ , a got. a

Ievr; *oktć(«) „osam“: stind. aitdu, (at. oač. KrC ,rir i.

afuuu ¡sifnz. achiai stsaks., stvnem. aktof; ievr , *‘,r
han V « ^ / « i s j ,huart stengk Inoaet, slftlz < /,> * , stSHks ¡JL
(> wa3)\ ,evr VAoi/i-* „stranac“ : iat. hostis „nepriiateli“ « u •’
r ‘* T d ”C ‘i f ° rd- ime); stisi. *„,r, » L k , tvnem
I u sporednim slogovima jevr. 0 u nragerm. ie a *bhero-nr, „ „ . *, ' ■
lat. ferunt, stind. bhdrami; got. bairand /stvnem. ¿eru»,’/ U starijfm T
p r a v a š k o g bi o ,e o u sporednom siogu joS „ Č u van o Ho p’n k 2 % £ Z t

z r s d “ ::i s a i s ru

3 . Ievr. * > g e r m , a • g o t. a

levr. » o ta c-: stind. (ak. pirdrum), grć. Tr«-ri>p, lat. o*/*rf osk
pđ/ir, stir. aihir; got. fadar /stisi, /¿uter, stfri z. fader, feder, stengl .fader, stsaks
fader, stvnem. faier}; ievr. *frd- „popustiti, umoriti se": lat. lassus „tinoran“
(< alb. I'am ( *l*d-no-s) „opušten - got. iats „trom “ /stisi latr ,
steng. lael, stsaks. tor,, stvnem. latf; u apofoniji: ievr. grč. Xr^ctv biti
iscrpljen“ , alb. lodern „umoran sam“ ; got. letan „pustiti“ /stisi, lota. stengl
laetan. stfriz. Iera> stsaks. Idtan, stvnem. lagani. *

4. Ievr. e g e r m . e, i (isp r e d i (i) u sle d e ć e m slo g u i isp red g ru ­

pe nazal - k on son an t) > g o t. /

Ievr. *ed- „jesti“ , *edono-m „jedenje“ : lat. edo „jedem“, grč. ISojacu, stind.
đdmi, adana-m „jedenje“ , stsl. *(j)ad-ti, srphrv. jedem; got. itan „jesti“ /stisi, eto,
stengl., stsaks. etan, stvnem . e ^ a n f. Ispred i u sledećem slogu: ievr. *esri „jest“ :
stind. asti, grč. eo -i, lat., osk.-umbr. e$t, stsl. {j)esn; got. isi /stvnem ., stsaks. ist,
stengl., stfriz. isj; ievr, *mcdhios „srednji“ : lat. tnedius, stind. mddhyah , grč.
[ileooii got. nu'djis /stisi, miđr , stengl. midd, stsaks. tniddi, stvnem. mittij. Ispred
grupe nazal -f konsonant: ievr. *senti „jesu“ : grč. dor. ¿vri, stind. sđnti, osk.
-umbr. setu, stsl. sga; got. sind /stengl., stsaks. sind, stvnem. situj; ievr. *bhendh-
„vezati“ : stind. bandhanam „vezivanje“ 180, lat. of-fendix „veza, čvor“ , of-fendi-
mentum „veza ispod brade na svešteničkoj kapi“ , lit. bchdras „drug“; got. bin-
dan „vezati“ /stisi., stfriz. binda, stengl., stsaks. bindan, stvnem. bintan}.
Ievr. e, i u gotskom je e kad se nalaze neposredno ispred germ. r, h ,
(hxo (i-Brechung). Ovo e V ulfila označava sa ai.
a) Ievr. e ispred r > got. e (pisano ai)'. ievr *blter- „nositi“ : grč. <pepw,
lat. fero „nosim“ , stir. berirn, jerm. berem, slovenački berem „čitam “ (= n o s im ,
skupljam slova), stind. bhdra-ti „ n o si“ ; got. bairan „nositi /stfriz. bera stsaks.,
stvnem. berani

m „Stranac“ je mogao biti „prijatelj“ i „neprijatelj“ .

1,1 U stind. inicijalno 6-mesto bh-, prema Grasmanovom zakonu o disimilaciji *uiednih
Mpirovanih konsonanata (Hauchdissimilationsgtseiz).

< G otski iezik

 b) lcvr. < t»prcJ gcrm. h (ievr. *) > got. e (pisano mi): icvr. *peku .¿to­
ku“, lat peču „stoka", stind. paiu „»toka*4; got. faihu „novac“ 1” 'stvnem Uhu
.stoka", stsaks fihu „sroka“ /.
c) lever t ispred gcrm hw (icver *i*) -got. c (pisano ai): ievr. „vi­
d eu “ , .sled iti (očima)44: Ut xn-seque\ „vidi!“ , grč. hom. ivvtne „reci !44
( lit uktnr „priča“ ; got. sathtoan „gledati, videti“ stsaks., stvnem.
\*han!.
dl Ievr i ispred r got e (pisano ui): ievr. *{txro$ ,,čovek4i: lat zir;
got. tuair.
Promcnu ievr. v got. < ispred nazal konsonant izvršena je u periodu
prugermunakog Po potvrđuju germanske pozajmljenice: fin. rengas „prsten 44
joA ukazuje nu pragerm *kretxgaz; kod Tacita je još Semnones i Fenm „F in ci“ ,
dok je kod Ptolemeju U>(woi. Izgleda da su još u periodu pragermanskog po­
stojali konkurentni oblici sa e i sa i: ievr. *me-ge „mene“ : pragerm. *mek{e)
i i to oblici sa i u enkl. i prokl. poziciji: stisi, mek, stengl. mek, stsaka,
mtk, stvnem. mih.

5. Ievr. u g c rm . u got. u

Ievr. *(ugom „jaram14: stind. vugam, lat. mg um, grč. C076V, stsl. igo, got.
juk stvnem. joh juhha}; ievr. -us (u krajnjem slogu u-osnova), *sunus „sin44:
stind. suntik, lit. sćnus, stsl. synb, grč. krit. ulu$; got. sunus /stengl., stfriz.,
stsaks. stvnem. tunu, stnord. sunufij.
Ievr. u u got. je o (pisano au) kad se nalazi neposredno ispred germ. r, ht
/m> (u-Brechtmg). Ovo o Vulfila označava sa au.
a) Ievr. u (germ. u) ispred r > got. o (pisano au): ievr. *dhur- “vrata44;
jerm. duru, grč. ¡>up«, stsl. dvari; got. daur 'delovanjem a-Utnlauta u stvnem.
tor; stengl., stsaks. dorf.
b) Ievr. u (germ. u) ispred germ. h > got. 0 (pisano u m ) : ievr. *dhukter,
*dhugh*tir „kći“ : lit. dukte , jerm. dustr, av. dugsda, stsl. dbiti (ak. dbšten). grč.
stind. duhitđ; got. dauhtar /delovanjem a-Umlauta u stvnem. tohter>
stsaks. doktor, stfriz dochtcr, stengl. doktori. U prepoziciji ur „ iz 44 i u glag.
prefiksu ur- ostaje m, jer je ovo r nastalo sekundarno iz z (ws > uz > ur).
u je ostalo i u partikuli -uh „i, dakle“ isto tako u nuh „dakle“ i u spoju duh
(prepoz. du 1 k).

6 . Ievr. i g erm . i > g ot. i

Ievr. *pxskts, *pxskos „riba44: lat. pisas; got. Jisks*140 /stisi, fiskr , stengl.
jisc; stfriz., stsaks, stvnem fisk); ievr. +is „on44: lat. is, istud ( < stlat. ts-tod),
osk. iz-ic „ovaj“ , stind. i-ha; got. is; ievr. *yid- „videti, (znati)“ : grč. hom.
Ti^icv „znamo44, stind. vidmd; got. toiium /stisi, vitom, stengl. zuitom, stsaks.
roitun, stvnem. wi^^umj.*14

,M Za promcnu značenja „stoka-novac“ upor. lat. peču „stoka“ , pectmia „novac“

144 Znak * iza reći znači da ovaj oblik reči nije posvedočen, dok su drugi oblici u
paradigmi posvedočeni.
 Icvr. i (germ. i ) u gotskom je e kad se nalazi neposredno ispred germ
r h, hte I ovo t Vulfilu je pisao sa ai.
a) levr. i ispred r • got. e (pisano at): icvr. yiros „čovek“ : lar.
vir, lit- vyras, stind. virah, av. vira ; got. wair /delovanjem a-Unilauta u stisi,
tvrr; stengl., stfriz., stsaks. iver, sivnem . iveri
b) levr. i ispred germ. h got. e (pisano ui): icv. *dtk- „pokazati, reći1'
grč ¿fer, „pravo“, lat. dicare „p osvetiti“ , stind. diian »pokazuje“ ; gnt.#a-rđr-
hun „objavili su“.
c) levr. i ispred germ. hw got. e (pisano ai): ievr. *li-(n)k« „ostaviti“ :
lat. littguo „ostavljam“ ; got. pret. laihmtn „ostavili su“ (ini. leihtvan).

7. levr. nh p, I , r (so n a n tsk i n a la z i i lik v id e isp red konsonanata) u

pragermanskom su p o sta li k on son an ti isp r ed kojih se ra zv io vokal u.
germ. um, un, ul, ur got. um, un , ul, or (p isa n o aur).

a) levr r > germ, ur > got or (pisano awr; ovo u se razvilo u o kao i
prvobitno u ispred r): ievr. *tr*u „suv“ : stlat. ¡orrus; got. paursus /stisi, purr,
sivnem. dum, stengl. pyrrej; ievr. *tfnus „trn“: stind. tritam „slamka“, „slama“,
stsl. trawi', got paurnus „trn“ /stengl. pom, stfriz., stsaks. ihom, stvnem. dornj;
ievr. *bhriis „nošenje“ : stind. bhrtih, lat. fo n „slučaj ( - ono što vreme donese)“;
got. ga-baurps „rođenje" /stisi, burdr, stsaks. gi-burd, stvnem. gi-burtj.
b) Ievr. / > germ, ul > got. ul (severnogerm. i zapadnogerm. ponekad
i ol): ievr. *u(k*os „vuk“ : stind. v}kah, lit. vilkas, stsl. vlbkt; grč. Xoxo;, lat.
lupus; got. toulfs /stisi, ulfr; stengl., stsaks. ivulf; stfriz., stvnem. tvolfj; ievr.
*p/nos „pun“: stind. Pf-nah, lit. pilnas, stsl. pkm ; got fulls /stisi, fullr; stengl.,
stfriz., stsaks .full; stvnem. folj.
c) Ievr. /// > germ., um - got. um
Ievr. *ktpt6m „ 100 “ : lat. centum, grč. ¿-xarćv, lit. Hmtas, stind. iatdm;
got. liva hunda „ 200" (sa m > n ispred d) /stengl-, stsaks hund; stvnem. hunt};
ievr. *gVrptis „dolazak, hod“ : stind. gatih „hod", grč. pdtet? „korak“ , lat.
tm-wntio „sastanak“ (sa m > n ispred r); got. ga-qumps „sastanak“ /stvnem.
cumft „dolazak“/.
d) Ievr. rt > germ. un got. un
Ievr. n (negacija): grč. a-vv&Toc „ne-poznat“, lat. i-gnotus (en > in > i-gno-
ius(> stind. a-jnatah; got. un-kunps /nem . un-{beykanntj.

8. Ievr, Bl,°r,°m,0n (//, rr, tpm, lm isp r ed v o k ala) u g erm a n sk o m su

postali konsonanti i r a z v ili se is to tako u ul, ur, um, un > got. ul, or,
(pisano aur), um, un

a) Ievr. “7 > germ, ul > got. ul,

Ievr. *tol „nositi“ : got. pulan „podnositi, trpiti“ /stisi, pola, stengl. pohan,
stfriz. tholia, stsaks. iholian , stvnem . dolen „trpiti“/.
b) Ievr. 89r > germ, ur > got. or (pisano aur)
4*
 levr. *pro „ispred“ , „pred": stind. purd, purdh, grć. rtipo; ,,pre‘\ r.%?i
„ | i i c d ' ; fi»t. J a r u /8t\r< m ., .stsuks. fora; stengl, fore* stfriz. fo n , forei.
c) levr. m germ. um gat. um
levr. *s?mo$ „neko“ : stind. samah, grč. ¿[iA-ftcv „bilo od kuda“ ; got sum
„neko“ /stisi, sumr; stengl., stsaks., stvnem. sum „ma ko“ /.
d) levr. >i grm. > m m • got. m m .
levr. *nfnž „misliti**: grč. ¿-¡¿ive „oduševio se, poludeo“ , lit. mine „mi­
lio je*‘, atsl. mhni „mislio je“; got. ntunaip „seća se“ /stvnem. fir-monet
„prezire“/.
Ovim razvojem ievr. kratkih vokala, u gotskom sistem u kratkih vokala
javljaju se sumo: a, i, u. Međutim, usled posebne artikulacije konsonanata r,
h, fm , koji su verovatno izgovarani sa srednjim podizanjem zadnjeg dela je­
zika (e, o su manje uski vokali od i, u), gotski je uspostavio puni sistem krat­
kih vokalu: a, e (pisano at), o (pisano a u ),i i u, prema pragermanskom: a, e,
i, u.1*1

D U G I VOKALI

1. le v r . à > g e r m . ô > g o t. Ô /stisi., stengl., stfriz., stsaks. ô; stvnem .

u istorijskom periodu oa, ua, uo; u stisi, i u stengl. kada deluje i-Umlaut
germ. ô > ô, ê}.
Icrv. *bhrđti(r), *bhrâtôr „brat“: lat. frâ tir , osk. fratrum, umbr. fratrum
gen. pl. „braće“ , stir. brathir, stind. bhràtà (ak. sing. bhràtaram), grč. ^partop,
«ppatyjp „član bratstva**, stsl, bratrb, lit. brourèlis, dcm. „braco“ ; got. brôpar
/stisi. brođcry stengl. brodor, stfriz. brôihcr, stsaks. brôther, stvnem. bniođerj; ievr.
*sr(/i)đ „stajati, staviti**: lat. stare, grč. dor. orrait, stind. sthànam „stajalište“ ;
got stop „stanje“ stols „sedište“ /stisi, stôll; stengl., stfriz., stsaks. stol;
stvnem. siuolj.
2 . Ievr. 5 • g e r m . ô > g ot. ô (za pojedine germ. dijalekte važi ista
napomena kao pod 1 .).
levr. *plô- „teći“ , *plôtus, „tok, potop“ : grč. rthom „brodim“ , 7t*û>réç
„plivajući**; got. flčdus „potop** /stisi, flod; stsaks., stfriz., stengl. flôd , stvnem.
fluotf ; ievr. *bhlô- „cvetati“ , *bhl5mcn „cvet“ : lat. flđs, „cvet“ , srir. blati ; got.
blâma /stisi, blâme, stengl. blâma, stsaks. bi orno, stvnem. bluomo ni., bluoma /./.
U kasnijem gotikom (istočnogotskom posle Vulfile) got. ô je bilo bliže ii nego
otvorenom 5, što se vidi po stvnem. muta „teloneum *, „carinarnica“ , koja je
pozajmljena iz got. mora u bavarski dijalekat u VI veku. I u krimskogotskom
je ô > ii: plût: got. blčp.,4a
3. Ievr. ê > g e rm . ê (tzv . êl) > g o t. ë. U pragerm. je otvoreno aë (ç);
u gotskom je razvoj išao u pravcu zatvorenog #; u scvernogerm. i u zapadno-
germ. ovo pragerm. cte dobilo je još otvoreniji izgovor i postalo â; u anglofrizij-
skom ponovo je prešlo u zatvoreniji (uži) vokal.14

141 Vid. Van Haerigen, Neophilofogus 7, str. 181 si.; M. H. Jellinek, rt. d., str. 84.
m Vid. M. H. Jellinek, ». d., str. 46; E. Kieckers, n. U„ str. 21.
 Ievr. *sê „sejati": lat. sémen „sem e", iit. semens pj.; stsl. sintf, stir.
sili got. mana-sêps „(ljudsko sem e)", „čovečanstvo" /stisi, sap, stengl. s'deà,
sêd; stfriz. séd, stsaks, sàd, stvnem. sat „sem e"/; ievr. *dhi- „činiti, metnuti,
položiti": grč. àvà-^ïtia „izložen" (žrtvovan, žrtveni dar)", stsl. dêto „dclo",
stind. dhđma „sediŠte", lit. d iti „položiti", s t s W f t i „činiti" „(nameravati)",
„smerati"; got. da-dëps „čin, položaj" /stengl. daed, dêd, stfriz. dëd{e), stsaks.
dàd, stvnem. tat „delo"/; lat. vênimus „došli smo": got qêmun: stvnem. quâmun;
lat, sêdimus „sedeli smo": got. sêtum : stvnem. sàfâum.

4. Ievr. i > g e r m , i > g o t. i (p isa n o ei)

Ievr. *svïno' „svinjski, koji pripada svinji": lat. suinust stsl. svinji; got.
satin „svinja" /stisi. suin> stengl. swin; stfriz., stsaks., stvnem. stoml; ievr.
*pri- „drag, voletl": stind. prttah „drag"; got. freidjan „Štediti" /stisi, frida
„ukrasiti", stvnem. vriten „negovati"/.

5. Ievr. û g e r m , û > g o t. u
Ievr. *pü~ „gnjiliti, vonjati, truliti": lat. pits „gnoj, putiđus „truo", lit.
pûliaiti pl. „gnoj", grč.mHto „trulim ", stind. pütih „smrdljiv, gnjio"; got. fuis
/stisi, full, stengl. fül, stvnem . fül.

DIFTONZI

Diftong je spoj vokala sa poluvokalom odnosno zvučnom likvidom ili

nazalom u istom slogu. Ako posle vokala sledi poluvokal onda je silazni dif­
tong, a ako poluvokal stoji ispred vokala tada je to uzlazni diftong. Ako je
vokal kratak, tada je kratki diftong, ako je vokal dug, tada je dugi diftong.
U indoevropskom prajeziku bili su kratki i dugi diftonzi, nastali spajanjem
a, e, o sa i, u (odnosno sa sonatskim likvidama i nazalima): ai, ei, oi, — au,
tu, ou. Dugi diftonzi su već u prajeziku skraćeni i izjednačili se s kratkim
diftonzima. U germanskom su dugi diftonzi očuvani još ponegđe, u krajnjim
slogovima, tako da u germanskom praktično tretiramo samo ievr. normalne
kratke điftonge. Refleksi ievr. diftonga u germanskom su u stvari isti kao i
refleksi kratkih vokala kao sam ostalnih fonem a, tj. refleksi ievr.: a, e, o> germ .
đ, e, > got. a, i, s tim što drugi deo diftonga i, u ostaju ncpromenjeni. Od
perioda pragermaivskog, u kome su bili očuvani diftonzi, u gotskom su svi
diftonzi monoftongirani, osim ievr. eu koji je u gotskom dao tu.

1 . Iev. at > g e r m . ai > g o t. e (p isa n o ai ).1,18

Ievr. *kajkos „šlep, jeđnook": lat. caecus ( a u t e ) „šlep", stir. caech
»jednook"; got. hahs „šlep"; ievr. *aiuo „trajanje": stlat aiuom, lat. aeuum
,,doba" grč. aitov „doba"; got. aitos „doba" /stisi, aefi ,,vek", stvnem. čio2 „vek" /.
Ievr. *ghaidos „jarac", *ghoidis „koza": lat. haedus; got. gaits /stisi, geit, stsaks.
gei, stengl. gat, stvnem. gei^(.

m D izgovornoj vrednosti Vulfilinih digrama ai, au vid. napređ, str. 43. si.
 2 . levr. ft gerrn. i (u severn ogerm . i u za p a đ n o g er m . delovanjcm
i-Vmlauta, Jer sc p osle e nalazi i (e * i) got. i (p isa n o ei).
levr *stetgh~ „koračati, penjati se“ : grč. ff-ely* »idem «, penjem se1',
stir ..idem“ lat. vë-sitgiutn ( w'u-sn'giM«0 „trag“ , stsl. stignç; got. sr^un
„penjati se“ /stfriz. M/gu; stengl., stsaks., stvnem. stigu .penjem se/“ ; ievr.
„pokazati, reći“ : grč. Aebevuju, stlat. dekerem, lat. dicerem 3. pl. im-
perf. „govorili su“ , osk. deicum „reći“ , stind. dëkiyatî „on će pokazati“ ; got
ga-reihan „objaviti“ /stsaks. tihan. stvnem. zihan /; icvr. *leik»ô „ostavljam“ '
grč. XcÎîtw' lit. hkù; got. lethan „ostaviti“ /stsaks. stvnem. lihan „pozajmiti“/.
U nekim slučajevima, izgleda, da se ievr. ei u germanskom razvilo u i
(tzv. i*). V severnogerm i u zapađnogerm. ovo ća nije dalo a, nego je ili
ostalo ê ili se razvilo (na pr. u stvnem.) u ea, ia , koje je posle điftongirano
u it. U gotskom i* sc nalazi samo u četiri reći: hër „ovđe“ , fera „predeo“,
„strana“ . Krëks „Grk“ i mis „stol“ , „činija“ .
a) got. hër: stisi., stsaks., stengl hër; stvnem. hear, hiar hier
b) got. mes: stvnem. mias (pozajmljenica iz vulglat. mesa lat. merna)
c) got. Krëks: stvnem. p). Chreahi, Kriahi
đ) got. fera: stvnem. fera, fearđ , fiara, vid. Feist 114

3. Ievr. at germ , ai got. e (p isa n o at).

levr. *oino-s „jedan'1: grč. rt oivVj „jedinica (u kocki) 5, stlat. ak. sing.
orno. lat. urtus, stir, or«, oin; got. ams /stisi einn, stengl. an. stfriz. en, stvnem.
einj; ievr. **oida „znam“ : grč. *fotSx), av. vaeda, stind. vida; ievr.
**oidai (sa medijalnim nastavkom): stsl. vide, lat. vidi; got. wait „znam“ ', stisi.
veil, stengl. war, stsaks. wet, stfriz. wet, stvnem ioej'3/.145

4. Ievr. au germ , au ■got. o (p isa n o on)Ufi

Ievr. *aug- „rasti, množiti se“ : lat. augere „rasti, uvećavati“ , lit. dugu
j.rastem“ , av. aogo, oojo „snaga“ stind. djah „snaga“ , grč. a^Eco, «’j^avo „um­
nožavam“ (sa i-proširenjem, iz ang-s); got. augan ,rasti množiti se“ /stisi.
uuAu, stsaks. okian, stengl. eacian, stfriz. aketi „um nožen“ , stvnem. ouhhati,
ouhhon „umnožavati“/.

5. Ievr. eu -g erm , eu (w) - g ot. iu. s tis i, iu, io\ ste n g l. co; stvnem.,
saks. tu, eo > to,!.

Ievr. *deukd „vučem“ , „vodim“ : stlat. dcuco, douco, lat. đuco „vodim,
vučem“ ; got. tiuhati „voditi, vući55 /stvnem. ziuhan, siohanf, ievr. *leubhos
„drag“ : stsl. ljubi; got. Hubs /stisi, liufr, stengl. leof, leaf; stfriz. liaf, stsaks.
Hof, stvnem. hob, hop , Ueb, Hub; ievr. *leuk „svetao“ , „beo“ : grč Isvxot; ,,beo“.
av. raoćo „svetio“ , „sjaj“ , stir, lochet „munia“ , stsl. /»ča, luča „svetio“, lat.
iu.v, gen. lucts „svetio“ ; got. liuhap ,svetlo“ /stengl. Ico/ir, stfriz. Itachi, stsaks.
hoht, stvnem. leoht, lioht, liehtK

,M Vid. F.. Schwarz, Goten, Xordgennanen. Angelsachsen, str. 19 i sl.

u ‘ Vid. ovdc, nap. 143.
Vid. ovde, nap. 143.
 6. lev r. ou > g e r m . au > g o t. o (p isa n o au)u1 /stv n e m . is p r e d d, t,
j, 3 , n, r, redovno ou; s te n g l. ea, stsa k s. čf.
Ievr *roudhos „crven“ , „rud“ , „rumen“ : grč. ¿-po0-p6$ .crven“ , lit. ra-
udas, lat. rüfus „rid“ , rüber „crven“ , stir. ruad, umbr. roju ak, pl.; stsl. rud-meno;
got. raups* (dat. f. raudai), /stisi, raudr, stengl. read, stfriz. rad, stsaks. röd,
stvem. rotj.

Ievr. oi, ou u g e r m . > ni, au, g ot. e, o (p isan o ai, au).

Teško ih je razlikovati od prvobitnih iev. ai, au, oi, ou.

NAKNADNO DULJENJE KRATKIH VOKALA U PRAGERMANSKOM

Usled gubitka nazala ispred germ. x nastala je promena u kvantitetu

sloga. Zato su, kao dopuna gubitka u kvantitetu, prethodni vokali produženi:
-anh > -ah, -inh > -ih, -unh > -uh. Ovo duženje prethodnog vokala išlo
je postupno; prvo je nazalizovan vokal -qx, -ih, -yh, a onda je u zaseb­
nom razvoja svakog germanskog jezika nestalo nazalizacije, a kao naknada za
to vokal je produžen .148 U gotskom je ovaj proces doveo do: -anh > -ah,
-inh > -ih (pisano-«'//), -unh > -uh.
1 . pragerm. *-anh > -ah
Ievr. *paR- „učvrstiti“ , *panko 1. sing. ind. prez. (sa infigiranim n): got.
jahati /stsaks., stvnem. fahan ; stisi, fa , stfriz. fa , stengl. fon /sa nestajanjem h
i kontrakcijom/; lat. pacisci „zaključiti ugovor; grč. TiamraXos ( < * 7ta>c-iaXo;)
..potporanj“ , „ekser“ ; stind. paš - „uže“ ; lat. pax , gen. pacts „mir ( —učvršćeno
stanje)“ , stind. palah „om ča“ ; lat. patigo „učvršćujem“ , grč. 7n}Yvojj.i, dor.
„učvršćenjem; got. hahan „visiti, ostaviti da nešto lebdi“ /stvem. hahan, stengl.
hon, ,obesiti, visiti“ /; verovatno ievr. * k o n k stind. šankare „nesiguran“ , „sum­
njiv“, lat. cuncior (<*concitor) „bojim se, ustežem se“ , „oklevam“ . Got.
brahta pret. (inf. briggan) „doneti“ /stsaks.; stvnem. brahta, stengl. brohtej.
got. pdhta pret. (inf. pagkjan) „m isliti: ievr. *rong- znati“ u stlat. tongere
„znati“ /stengl. pohre, stsaks. thdhta , stvnem. dahta, nem. dachie (inf.
denkenj.
got. palio* f. „ilovača, blato“ , gen. pakom /stvnem. daha, stengl. po stariji
oblik još thohaef.
got. un-wahs „besprekoran“ , „prav“ /stsaks. tvah n „rđav“ , „zao“ , stengl.
tvdh „nepravda“ (?stind. vankah „zavoj, krivina reke“/.
2 . pragerm. *-inh > got. -ih (pisano -eih).
Ievr. *tenk- „napredovati, rasti, uspevati“ : got. ga-peihan /stvnem. gtdi-
han. nem. ge-deihen, gc-diegen; stengl ge-peonj.

Vid. ovde, nap. 143.

u* Da su denazalizacija i naknadno duljenje vokala procesi koji su se odvijali tek u
zasebnim germanskim jezicima, vidi ss najbolje u stengl.: ijh'-ph oh. ali <?>{>; a -a tpisano
0 at f). Vid. E. Kieckers, n. d ., § 34.
 fm h m „stiskati, navaljivati“ /.tengl. fringan, stsaks. thnngan, stvnent

„rfv „lako
go,. / « t a adv- lako“ '^
/stvnem. Hhro, Ut.
v. £_kngVus)j „lako“, / f t a adj. „lak“/? icvr.

*ltng{,h-. U g r ^ • V „ p r o d u ž i t i “ , „ n a t e g n u t i “ sa A-pro-
g o t. peths » v/ e m * la t. r f »</0 / s t i s i , s t e n g l . pmg, sisato ,,
S tv n e m . „ k b o r, ( s u đ e n je ) k o ji s e o d r ž a v a u o dređ en o

got. i , / L .p m ljrv in a “ (stsl. ttia, srphrv. riUa ia (*,onk-,a).

L t P i/ 7/» r p r e T ”A
( in f ^pogkjan) „m isliti“ (-kt > -hl); ievr *,ong u stlat.
got. fi"A,a ? ( M litusm. „savest“, „saznanje“ /stsaks. thuhta, stvnem.
I Z C g l.' fu ta “ in.lo se, izgledalo je“ ,
Z T ' h h n J (dat. /¡fti«*«) „svitanje“, /stvnem. u t o , stengl. on „ta«.
sBdts an uh,a (-oni; upor. stind. aktuh „rano svetio“ , grč. « r « ;, gen.
<ixTtvo« „sunčev zrak. , „ i(
eot bi-uhts „naviknut, uobičajen", lvt. j-imfecas „navikao -
got! juhiza komp. „mladi" (upor. poz. juggs) /upor. lat. jun-tor>stsl.

^ t^ h u h r u s „glad", upor. huggreip 3. prez. „gladuje".

Na osnovu izvršenih poređenja izm eđu gotskog vokalskog (sonamskog)
sistema sa pragermanskim i pragermanskog vokalskog sistem a sa praiezićkim,
gotski pokazuje sledeće funkcionalno zasebne vokalske fonem e.
Kratki vokali: a, e, o, i, u (e pisano sa ai, o pisano sa au)
Dugi vokali: u, e, o, U u ( i pisano sa ei)
Diftonzi: iu.

PREGLED RAZVITKA GOTSKIH VOKALA

Na osnovu izvršenih poređenja ovih fonem a sa ostalim germanskim
jezicima i koliko je to bilo moguće sa izvesnim indoevropskim jezicima, vero-
vatno je da su se ovi gotski fonemi razvili iz149:

Gotski Pragermanski Indoevropski

a a a , o, 3 (šva )
e (pisano ai) e, i (ispred r, /i, hw), ai e, i, ai, oi
0 (pisano au) u (i?-pred r, h, htv), au u, au , ou
1 i, e i> e
u u u
u/, um, un ul, um, un, /, th 7, V
or (pisano aur) ur ur, r , °r

141 Reč je samo o vokalskim fonemima u glavnom naglašenom slogu (značetij&tocn

koji je po pravilu prvi slog u reći). Za sada u ovoj izradi gotskog vokalskog sistema
sem izuzetno, uzeti u obzir vokalski fonemi sporednih slogova.
 G o ts k i P ra g erm an sk i In d o ev ro p sk i
a ( is p r e d A) *-ank , -¿A -ank, -onk,
e é i, ei
5 Ö 6, ä
i ( p is a n o ei) i, ei, *-inh, - ih U ei, -enk, -i
Ü ü, *-unh, -üh M> -Uttk, -pk

tu eu, iu eu

S h e m a ts k i p r e g l e d r a z v o ja g o ts k o g v o k a ls k o g s i s t e m a 160

(e (p is a n o a t), o ( p i s a n o a « ) , i ( p i s a n o «£))

u .. . ** Tabela je izrađena prema H. Krähe, Historische Laut-und Formenlehre des Göttchen,

eidelberg 1948; razume se sa odstupanjima kad su u pitanju got. at, an.
 VOKALIZAM U SPOREDNO NAGLAŠENIM SLOGOVIMA

1. Vokalizam u unutrašnjim slogovima

a) Kratki vokali
Kratki vokali u unutrašnjim slogovima pokazuju uglavnom isto stanje
razvoja kao i vokali u glavnom naglašenom slogu. T o vredi za germanski u
celini, još u većoj meri za gotski. Od germanskog razvoja ovih vokala u unu­
trašnjim slogovima gotski odstupa u sledećem: ievr. e je u severnogerm. i za-
padnogermanskom ostalo nepromenjeno ili je prešlo u i (delovanje i-Umlautd),
u gotskom ievr. e ispred r menja se u a: ievr. *uperi „gore“ „nad“: stind.
upon, grč. ureip, lat. super, got. ufar /stisi. yfer, stengl. ofer, stvnem. ubirj;
ievr. *k*o-tero-s „koji od dvojice“ : grč. -o-repof;, stind. katardh\ got. htoapar
/stengl. htoaJderl; ievr. *apterod, abl. od osnove *aptero- (upor. u grč. kompar.
sufiks- Tspo-) u got. aftaro „iza, pozadi“ /stvnem. after, stsaks. after, stfriz,
efter, stengl. aefter/; ievT. *pJter>t> ak. sing, „oca“ : lat patrem, grč. - octepa;
got. fadar /stengl. faeder, stvnem. fater'; got. anpar „drugi“ : /stvnem. anderj;
got. unsar „naš“: /stvnem. unser (-er/.151

b) Dugi vokali
Ievr. e • got. a ispred -nd, got. pahand 3. pl. prez (inf. pahan) „ćute",
stvnem. dagent; upor. lat. tacent „ćute“ .

2. Spojni vokali u složenicama

Razvoj krajnjih vokala prvog dela složenice (der Fugenvokal) u gotskom
je vrlo različit. On je posledica delovanja akcenta koji još nije bio potpuno
učvršćen, kao i razlike između nominalnih i verbalnih složenica .152
Ievr. o - got. a kao spojni vokal u složenicama; od 93 složenice u 72
se čuva, a u 21 nestaje, sinkopira se. U nominalnim složenica a- je gotovo
redovno sinkopirano u ja-, *jo- osnovama: laus-handja „praznih ruku“, manag-
falps „višestruk“, gud-hus „božiji hram“, „božija kuća“ , Gut-piuda „Goti“, „na­
rod Gota“, pusutidi-faps „hiljadostruki“ itd. Ali a- ostaje i u dugim i u više-
složnim osnovama kad su prvi deo složenice: arma-hairts „milostiv", auga-dau-
ro „prozor“, goda-kunds „dobrog porekla.“ Uporedo se javljaju sinkopirani
oblici i oblici sa očuvanim vokalom: gud-hus „hram“, gud-blostreis „vernik“
(Gottesverehrer), pored guda-laus „bezbožan“, guda-skauni „bogolik“; laus-haudjo
„praznih ruku“, laus-qiprs „praznog želuca“, pored lausa-zoaurds „blebetalo“;

u * Sličan razvoj e ispred r> a ima i staronordijski (stisi.1: stisi, huaparr > {huan),
■Jadaru) > fo$ur ak. sing. ,,oca“ . Ponekad se i u stvnem. javlja -ar: anđor, vid. W. Krausc,
rt. d., $ 11. Svi autori su mišljenja da se ovđe radi o razvoju ievr. pragerm. e. ispred r> a
ledino u gotskom; da se radi o odstupanju u gotskom nasuprot drugim germanskim jezicima.
Smatram, međutim, da gotski u ovome čuva staru pragerm. promenu: ievr. e > a ispred r,
a da sevemogermanski i tzv. zapadnogermanski pretstavljaju kasniji razvoj slabljenja krajnjeg
~ar>er. Dokaz: 1. Staroislandski, koji je posle gotskog najranije posvedočen, ima gotovo po
pravilu -ar, 2. Opštegermansko -ar našlo se na kraju reči te je puni vokal a oslabljen u
t:-or> -er, kao što su u ovo pozno germansko vreme slabili skoro svi krajni puni vokali.
Ovaj proces nije još bio u punom delovanju u gotskom i u staroislandskom, do otprilike
V veka.
1,1 Vid. M. H. Jellinck. u. d., 55 67, 68.
matta-séps „čovećanstvo", mana-maurprja „čovekoubica", pored man-leika „lik,
slika /Čoveka/“; tveina-basi „jagoda“, pored toein-drugkja „vinopija“.
i- kao spojni vokal redovno se čuva: mari-saiws „more“, matt-balgs „ranac“,
ruiudi-bandi „okovi" itd. i- je sinkopirano samo u brup-faps „verenik“ (ievr.
*bhruti-potis) i u put-haurn „truba, trompeta“, u- se uvek čuva: faihu-friks
„srebroljubac (geldgierig)“, fUu-faihs „šarolik, šaren", jotu-baurd „šamlica",
grundu-ioaddjus „temeljni zid", hardu-hairtei „tvrdog srca", (Hartherzigkeit),
Qsilu-qaimus „Eselsmüble, „mlinski kamen".
O spojnom vokalu u verbalnim složeni c a vid. ovde napred, str. 45ua.

3. Vokalizam krajnjih slogova

Usled delovanja jakog intenzivnog akcenta, koji je po pravilu fiksiran na
prvom (značenjskom) slogu u reči154, od perioda pragermanskog pa dalje u
razvoju celokupnog germanskog i u svakom germanskom zasebno pretrpeli su
vokali krajnjih slogova mnogostruka slabljenja, od delimićnog slabljenja do
potpunog nestajanja. T o je u krajnjem razvoju germanskih jezika dovelo do
gotovo potpunog gubitka fleksivnih elemenata. Sve pojave slabljenja vokala u
krajnjim slogovima u gotskom nisu do u pojedinosti dovoljno objašnjene.

a) Kratki vokali
Kratki vokali čuvaju se samo u jeđnosložnim recima: got. at „kod, pri"
/stisi., stsaks. at; stvnem. 03 /, got. ni „ne" /stfriz., stsaks., stengl., stvnem. m,
tu ; got. sa „ovaj": ievr. *soy grč. ó. Ako je jednosložna reć bila u enklizi,
krajnji vokal je upokopiran: got. sa-h, sô-h, itd., (lat. -que. Izuzev -w. apoko-
pirani su svi krajnji vokali: a) u prvobitnoj finalnoj poziciji, b) u sekundarnoj
finalnoj poziciji koja je nastala usled gubitka nazala (-ni > -n; ovo-n je izvršilo
nazalizaciju prethodnog vokala i posle toga je apokopirano: ievr. *v¡k^om ak.
sing, „vuka" • pragerm. *wulfan > stnord. tvulfa, got. c) ispred kraj­
njeg -s (- z ).
Germ, -a ( c ie v r -u, - 0): ievr. *uoida 1. sing. perf. „znao sam" stind. vèda, grč.
o!$a: got. wait /stisi, veit, stengl. wat, stsaks. toči, stvnem. wei$‘\ ievr. *dhog~
heso gen. sing, „dana" > pragerm. *dageza > got. dagis /stvnem. tagesj; ievr.
*kyeso gen. sing, „koga, čega", stsl. ceso; got. htuis; ievr. *apo prepoz. „od",
grč. á-ó, got. af.y ievr. *gh¡tom „zlato" > pragerm. *gulpa («) (pozajmlj. u
finskom kulta pokazuje još očuvano krajnje -a), got. gulp Istisi, guli, stengl.,
stsaks., stvnem. gold/; ievr. *doghos „dan" > pragerm. đigaz > got. dags
/stisi, dagr.; u zapadnogerm. nestalo je i krajnjeg nom. -s: stengl. daegy stsaks.
dag, stvnem. tagl; Ievr. *penk^e „pet"; lat, quinqué, grč. ttćvte; got fim f /stisi.
fimm, stvnem. fimf!; ievr. *u(ku-e vok. sing, „vuče", lat. lupe; got. w ulf (kao i
skalk! „slugo!"); ievr. *ghostis „stranac", lat. hostis, stsl. gostb; got. gasts „gost"
/stnord. -gastiR ; ievr. *ghostim ak. sing, „stranca", got. gast (-m > -n > a);
ievr. *esti „jest": grč. è<rri, stind. dsti, got. ist.; ievr. *bheresi 2 . sing. prez,
„nosiš", stind. bhdrasi, got. bairis /stisi, herr, stengl. hires, stvnem ., stsaks. birisi.

>** Ovo uporcdno javljanje punog spojnog vokala i njegovo sinkopiranje nije, svakako,
sluLajno. U osnovi je to posledica delovanja još neučvršćenog akcenta. O tom problemu vid.
Kjoesch, AWerM Philology V, 377 si.; M. H. Jellinek, n. d., § 95;. Potrebna su daljnja
detaljnija ispitivanja gotskih nominalnh i verbalnih složenica.
m Vid. ovde, poglavlje o naglasku, str. 45 si.
6U

Krajnje -u je :-vr *t>pku

. očuvano: ievr. pertu „¡»stoka“,
lu*« ,
Jat. ypeču; *got. faihui ievr. *$imus
sin“, stind. sum h , »tsl. S01- iMWWS' . .
p a -o -i ispred nazala + konsonant u gotskom su očuvani:
Pragerm. a, • p gas[ins ak pi. „goste“, got. sunum ak. p|.
S o v S o i « u 3 . 'pl. pret. (ievr. nastavak -V, > pragerm. - « * > got. -«*:
ni'Mun* stignu, berun, sehtoun itd).
b) Dugi vokali
Praeerm. -tf na apsolutnom kraju reći skraćeno je u -a: got. dugu dat.
sing. X * (.-osnova, pragerm. dat. sing. *dage < a *ievr. in.tr. s in * '# » •
gM); ¿trt. m Jda 3 . sing. p ret, ievr. nastavak ,e *dket
Ievr - đ > e o t got. baira „nosim“, grč. lat. fero. Ievr. -at u
nastavcima mediopusiva > got. -a: grč. r t» « > So t-
baira-đa baira-nda.168

Wl Vid. H. Krahe, «. d., SS 19, 20; M . H . Jellinek, n. d.> S 96 si.*, W Krause, w.

S 69 si.
 KONSONANTIZAM

Konsonantski sistem germanskih jezika dobrim delom je, svakako, rezultat

razvoja pragermanskog, a ovaj prajezičkog konsonantskog sistema. Za pitanje
razvoja germanskog konsonantskog sistema potrebno je posebno naglasiti da
je pragermanski konsonantski sistem rekonstruisan na osnovu konsonantskih
sistema pojedinih germanskih dijalekata i jezika, a prajezićki opet rekonstrukcija
izvršena na osnovu već rekonstruisanih sistema pojedinih ievr. dijalekata. Prema
većoj ili manjoj sigurnosti rekonstrukcije konsonantskog sistema pragermanskog
i prajezičkog, ovde se radi o daleko većim i težim problemima razvoja jezika,
nego što je to slučaj kad je u pitanju vokahki (sonantski) sistem . Smatra se
da dve trećine ievr. zajedničke leksike ima bar jedan guturalni konsonant, a
ključno pitanje prirode ievr. guturala ni do danas nije rešeno150. Ono se ne
može rešiti fonetski, pošto se radi o jeziku koji ne samo da nije posvedoČen,
nego nije uopšte ni postojao takav u datom vremenu i prostoru. Njegov fo­
nološki sistem je rekonstruisan. Njegova vrednost je upravo tolika koliko vrede
rekonstruisani fonološki sistem i pojedinih ievr. jezika. Tu vrednost veoma
mnogo umanjuje i, može se reći, osnovnu slabost pretstavlja hronološko pitanje,
jer rasponi između najstarijih svedočanstava pojedinih ievr. jezika iznose i do
pet milenija. Ovo treba imati u vidu, jer ćemo se upravo kod opšteg german­
skog i posebno gotskog konsonantskog sistema suočiti sa problemima koji nisu
samo germanski i koji se ne mogu rešavati samo proučavanjem internih ger­
manskih jezičkih pojava.

PRAJEZIĆKI KONSONANTIZAM

Smatra se da je ievr. prajezik imao sledeće konsonantske foneme:

I Klozivni (eksplozivni, okluzivni) konsonanti.
Ovi se dcle prema m csiu artikulacije na:
1 . labijale
2 . dentale
3. guturale

^ P or* P* de Saussure, Ai¿»notre sur le système primitif des voyelles dans les langues
«n *j ro^ ennesy Leipzig 1879, isti Recueil des publications scientifiques, 1-leldcrberg 1922, str.
w3j J. Kurylowics, Éludes indoeuropéennes I, su . 51 si.; H. Pcdersen, Die getneitiindoeurop.
«• aie orindogertn. VerschluBlaute u Del Kgt. Danske Videnskabcmes Selskab, hist. -fill medd.
32, 5, (1951), str. 10 si.
r

(»uturali se deie na: a) palatule (prednje nepčane), b) velare (zadnje nep­

čane) i c) labiovelare (zadnje nepčane su istovremenim zatvaranjem usana).
Prema načinu artikulacije svaki od ovih konsonanata mogao se izgovarati
bezvućno (unuts), zvučno (medio). Bilo zvučni bilo bezvučm mogao je biti
čisti, ili uspirovan (ienuis ospirata, medio aspiratu). Ovi klozivi obeležavaju se
sledećim znacima:

tenues tenues aspiratae mediac mediae aspiratae

lobija h P ph b bh

dentali t th d dh

■s* polatali k (k') kh (k'h) g (g ') gh (g hl

3 velon k kh g gh
^ labtot'dari kv k<'h g*' g*'h

Podela guturala na palatale, velare i labiovelare nema za germanske je­

zike onog značaja koje se smatra da ima za pitanje konsonantskog sistema
nekih drugih ievr. jezika (problem tzv. cenium-satam jezika). Germanski razlikuje
samo velare i labiovelare kao zasebne foneme. Prajezićki aspirovani konsonanti
(letiues ospiraiae) veoma se teško i nesigurno rekonstruišu. N jih u pitanju raz­
voja germanskog konsonantskog sistema ne uzimamo u obzir. Čisti zvučni
labijalni konsonant b veoma je redak u inicijalnoj poziciji u ievr. jezicima
koji ova) konsonant inače čuvaju. T o pokazuje i germanski, u kome nema
nijedne indigene reći koja počinje sa refleksom inicijalnog b-.
II Spiranti: s, z.
Prajezik je imao sigurno bezvućni dentalni spirant j. Pored ovog bio je
i njegov korelat zvučni spirant z. On se, iako prajezički, razvio sekundarno,
iz s posle koga je bio zvučni konsonant. T o je rezultat prajezičkog delovanja
asimilacije, koja je poznata u kasnijim ievr. jezicim a, pa i u germanskom.
Postoji problem još jednog prajezičkog interdentalnog bezvučnog spiranta :p t
njegovog korelata zvučnog d. U klasičnom grčkom javljaju se grupe konsonanata
gutural + dental, u sanskritu gutural - spirant. Ovih grupa nema u drugim
jezicima, tj. drugi jezici ne poznaju ovaj tzv. popratni konsonant. Neki autori
smatraju da je ovaj popratni konsonant iz ievr. interdentalnog spiranta j> od­
nosno d.: grč. *pxTos, stinđ. fkfa, lat. ursus iz ievr. *rkpo „medved“; gol.
guma, lat. homo „čovek“ , lat. humus „zemlja“ grč. x#|icd „na zemlji“ iz ievr.
*ghem; ali u grč. „zemlja“ , stind. ksami „na zemlji“ iz ievr. *ghđem,
*ghdom.ls7 Pitanje ovih grupa u grčkom i sanskritu objašnjava se i na druge
načine, tako da teza o ovim spirantima u prajeziku nije opšte primljena.
III Nazali: m, n, o
IV Likvide: r, l
V Poluvokali i, y.

Vid. H. Hirt, Idg. Grarnm. 1, § 231; W. Krause, n. J., § 98.

 A3

Pregled rekonstrukcije ievr. konsonantskog sistema.

ten. ten. asp. med. med. asp. spiranti nazali likvide poluvok.
bezv. zv.
fobijali P ph b bh — — m — u
dentali t th đ đh s z n rj —
palatali k kh g gh — — ñ — i
«u
3 velari k kh g gh — — o — —

a labio vel k"h g" g"h — — —

— —

Na osnovu ove rekonstrukcije smatra se da su u prajeziku u opoziciji

bile foneme: hezvućni-zvučni, čisti bezvučni-čisti zvučni, čisti bezvučni-zvučni
aspirovani.15* Ovaj sistem prajezičkog konsonantizma ukazuje na ravnomernost
odnosa zvučnih i bezvučnih fonema. Konsonantski sistemi pojedinih ievr. jezika,
međutim, ukazuju na to da nije verovatan ovakav potpuni korelativni odnos
čistih i aspirovanih konsonanata, tim pre što bezv. aspirovani (tenues aspiratae)
nisu ni dovoljno posvedočene, ne mogu se sa sigurnošću ni rekonstruisati, a
zvučni aspirovani (mediae aspiratae) bili bi posvedočeni jedino u sanskritu i
u izvesnim tragovima izumrlih jezika baikansko-anadolske oblasti, Bolje prou­
čavanje pojedinih jezika, naročito onih arhaičnijih, posebno kada se bolje
prouči hetitski i odnos indoevropskog prema semitskim jezicima, daće, vero-
vatno, sigurnije elem ente za rekonstrukciju prajezičkog konsonantskog sistema
u celini.

GERMANSKI I GOTSKI KONSONANTSKI SISTEM

Iz ovog ievr. konsonantskog sistema u pragermanskom, opštegermanskom

i gotskom ostali su nepromenjeni:
1 . poluvokali: i, y > germ j, w
2. Hkvide r, / > germ. r, /
3. nazali: my «, n, o > germ. m, n, o
Ievr. spirant s očuvan je u inicijalnoj poziciji. Promene u drugim pozicijama
su delimične, jer se i tada s realizuje kao zvučni spirant z> koji je u severnogerm.
i zapadnogerm. prešao u r. Svi drugi konsonanti u germanskom su iz osnova izme-
njeni. Promena je izvršena u načinu artikulacije, dok je mesto artikulacije ostalo,
sem manjih izuzetaka, isto. D ok je u prajeziku postojala korelacija sonornosti:
phjbh, thjdh, kkjgh, k^hlg^h i korelacija aspiracije; bjbh, djdh, gjgh, g^jg^h, u
germanskom je aspirovanih konsonanata potpuno nestalo; ostala je samo jedna
serija bezv. kloziva. Nasuprot tom e nastale su dve nove serije spiranata; zvuč­
nih i bezvučnih. Ostaje, dakle, u germanskom opozicija sonornosti između
spiranata //&> p/d, h/g, sjz , dok se kod bezvučnih kloziva javlja nova korelacija

u" 0 ovom problemu vid. Trubetzkoy, Grundzüge der Phonologie.

 64

^plnzijc) između kloziva i spiranta: pjft r//>, kjh, k^/htu. Značit nijedna ger­
m a m a serija nije produženje prajezičke serije. Ta promena ievr. konsonantskog
sistema u germanskom naziva sc G e r m a n s k o p o m e r a n j e g l a s o v a .
Poito je u kasnijem razvoju jednog delà zapađnogermanskog usledila još jedna,
po strukturi sličnu, promena kloziva (tzv. V i s o k o n e m a Č k o p o m e r a *
n j - g I a - o v a), to se u germanistici, sa važnošću samo za istoriju nemačkog
jezika, G e r m a n : k o p o m e r a n j e naziva i P r v o p o m e r a n j e , a
V i s o k o n e m a č k n p o m e r a n j e i D r u g o p o m e r a n j e glasova.
Zakonomernost ovih promena konsonanata u germanskom formulisao je prvi
I. Grim Ovaj zakon pomerania naziva sc, s toga, i G r i m o v z a k o n . 1"

GKIMOV ZAKON

Germansko pomeranje glasova nije izvršeno najedanput u svim serijama,

kao ni najedanput u svim glasovima pojedinih serija. Osim toga, ovo pomc-
ranje nije u isto vreme zahvatilo celokupnu germansku jezičku oblast. Pome­
ranje je izvršeno svakako pre početka n. e. Ako se uzme da je poslednja pomerena
serija zvučnih kloziva (mediae) u bezvučne (lenues), onda je to moralo da se
završi između V i V III veka pre n. c. Ovo na osnovu germ. pozajmljenice
-rik „vladar“ iz keltskog -rik, - germ. rteh, - reich, koja ukazuje na uske
kontakte Germana s Keltima. S druge strane, pomeranje bezvučnih kloziva
(rrmtt's) mora da se odvijalo još u periodu pragermanskog, kada akcenat nije
bio potpuno fiksiran, Što pretpostavlja Vernerov zakon. N a osnovu: Bačenu
silna, koju je zabeležio Cezar, a u kojoj je g pomereno u c, značilo bi da
je u Cezarovo vreme pomeranje ostalih serija već izvršeno.180
Da li je ovo germansko pomeranje konsonanata zaseban unutrašnji ger­
manski proces glasovnih promena ili je posledica delovanja nekog supstrata,
ne može se, zasada, znati. Vrlo slično pomeranje konsonanata, barem nekih
serija, u jermenskom teško je dovesti u vezu sa ovim germanskim pomeranjem.
Ako je reč o delovanju supstrata, onda bi po strukturi slično VisokonemaČko
pomeranje ukazivalo na izvor sa juga. N e može se, m eđutim , prihvatiti teza
da je jedan supstrat delovao na celokupan germanski, pa posle nekoliko vekova
isti taj supstrat delovao ponovo, ovaj put samo na jedan deo zapadnogerman­
skog. Do sada nisu nikakvi kontakti između germanskog i jermenskog usta­
novljeni i verovatno je da su se analogni procesi pomeranja odvijali nezavisno
u oba jezika181. Izvesni ostaci izumrlih jezika balkansko-anađolske oblasti
u stvari vrlo nesigurno posvedočen onomastički materijal, ukazuju na sličnu
pojavu pomeranja. Taćnije bi se moglo reći, da autori koji proučavaju ostatke

1.1 Izvesne nagoveštaje o germanskom pomeranju glasova izneo je bio i pre Grima u
•vojim radovima danski lingvista Rasmus Kristian Rask (1787— 1832). Svoje otkriće o ger­
manskom pomeranju glasova saopštio je J. Grim naipre Lahmanu u pismu od i. IV 1821
Ćelu formulaciju zakona objavio je Grim 1822. godine, u drugom izdanju I knjige *vo»e
Nemačke gramatike {Deutsche Grammatik*.
**° Vid. T . E. Karsten, Germamsch-finnische Lehnwortstudien u A cta soc. scient. Fenn.
XLV (1920); isti, Gennanen (1828); K. B. Wiklund, u IF 38, str. 48 si.: H . Jacobsohn u,
A S F 41 (1925) , str. 246 si.; V. Pisani u Die sprache I (1949) i dr.
1.1 Vid. A. Meillet, Esqvise d'une grammaire comparée de Varménien classique, 2. izdame
Beč 1936, str. 26 si.; F. Kronasser n. d. G. R. Solta, n. d.,
 6$

ovih izumrlih jezika, nastoje po svaku cenu da u njima nađu potvrde izvesnih
hipoteza, na prvom mestu potvrdu o prirodi ievr. gu turala.
Germansko pomeranje konsonanata vršilo se, verovatno, u tri glavne
im , tj. postupno su pomerane, svaka zasebo, tri po artikulaciji različite serije:
I p , t> k, W
II bhy dh, ghy g*h
III b, đ, g , p
Smatra se da je ovo pomeranje i hronološki ovim redom izvršeno, s tim
da pomeranje sledeće serije nije otpočelo sve dok pomeranje prethodne serije
nije potpuno završeno. Isto to se smatra i za pomeranje konsonanata pojedine
serije; nisu istovremeno pomereni svi konsonanti jedne serije, već hronološki
jedan iza drugog.
I ievr. p , t , k, k* > germ. / , p , h , hzv i to:
1. ievr. p (ph) > ph > germ. /
2. ievr. t (th) > ih . • germ. p
3. ievr. k (kh) > kh > germ. h
4. ievr. M (hMh) > k*h > germ. hw

I 1. ievr. p (ph) > ph > germ. / > g o t . /

Ievr. *pner „otac“ : stind: pita- grč. rcarVip, lat. pater; got. fadar /stisi.
fader, stengl. faeder, stfriz. fader, stsaks. fadar , stvnem. faterj ; ievr. *kapiô
„uzimam, hvatam“ ; grč. xâ-rw (7CT<7ri)> lat. capius „uhvaćen, zarobljen“ , got.
hafts /stengl. haeft, stvnem . -haftj; ievr. *klepo „kradem“ : grč. xX£ttto>, lat.
depo „kradem“ ; got. hlifa.
I 2. ievr. t (th) > th > germ, p > got. p
Ievr. *treies „tri“ : stind. trâyah , grč. xpecç, lat. très, iri-ginia „trideset*;
got. prêts /stisi, prtr, stengl. prie, stsaks. thrie, stvnem. đrie „tri“ /; ievr. *bhrâtêr
„brat“ : stind. bhrđta-, grč. <ppaTo>p, lat. frater ; stsl. bratn-; got. brôpar /stisi.
broder, stengl. brčđor, stfriz. brother, stsaks. brodar, stvnem bruoder'; ievr. *skéth~
(*skôth „oštetiti“ ; grč. à -ax>)07)<; „neoštećen, sačuvan*“ got. skapis „šteta“
,'stisl. skađe, stengl. sceađa, stfriz. skatha, stsaks. skatho, stvnem. skado, nem*
Schaden!.
I 3. ievr. k (kh) > kh > germ. /i,> g o t. h
Ievr. * k e r d * k r d - „srce“ lit. iird'ts, stsl. sndbce, grć. xxp8U, lat. cor,
gen. cord-is; got. hairtö /stisi, hjarta, stengl. heorte, stfriz. herte, stsaks. hertu,
stvnem,. herza I; ievr. *dekm~, dekmt „deset“ : stind. ddša, grč. Se/.*, lat. decem, stsl.
desftb, lit. dešimt; got. taihunl stisi, tio, stengl. tien, stfriz. tian, stsaks. tehart,
stvnem. zehanf, ievr. *kap- „uzeti, uhvatiti*“, lat. capio, srphrv. ićep-a-ti; got.
hafjan „dići** stisi, hefja, stengl. hebban, stfriz. hebba, stsaks. hebbean, stvnem.
heffeti'.
I 4. ievr. k*h (kvh) > k vh > germ. /kp > got. Ina
Ievr. *kVe-so „čiji**: stsl. če~so, grč. hom. -rćo at. tou; got. fmis /stisi.
huess. stsaks. hwes, stvnem. hwes, wesj; ievr. ostaviti“ : lat. re-Hnquo
»ostavljam**, grč. /.sitmo, lit lieku ; got. leihwan „pozajm iti“ stsaks. far-lihan ,
>«i
Vid. Otto Haas, Die Sprachreste des Phrygischen, Sofija 1966;
5 Gotski iezik
 66

stvncm. Uhati, nem. M m \ . Izgleda da je u periodu pragermanskom, još prc

pomeraniu ievr. k* ispred labijala asimilirano (regresivno) u p; ovo p ,e zatim
u procesu pomeranja prešlo u / : ieir. *yjk*os „vuk“ : stind. vrkah, lit vtlkas,
lat. tupus(k*>p), grč. f c , pragerm- *y(pos > got.wuifs; ievr. +penk*e » pet«-
pragerm. *pempe got. fimf-
Ovim procesom pomeranja serija ievr. bezvučmh kloziva p, i, k, k* dala
ie u germ i got. seriju bezvučmh spiranata / , p, h, hzv. Pomeranje ievr./», t,
M k* nije izvršeno ako je ispred njih stajao spirant s., što znači u grupama kon­
sonanata: sp, st . sk, 5**-. Isto tako nije izvršeno pomeranje ievr. t u grupama
pt kt k*t koje su u germ. pomerene u grupe f t , hu hm . Pomeranje je dakle
izostalo ako se ispred p, u k, k* nalazilo bilo ievr. spirant i, bilo novi ger­
manski spiranti / , h, htu.
1. Ievr. sp > germ, i got. sp.
Lat. spuo „pljujem, lit. spiauju; got. speizvan „pljuvati“ /stisi, spyja, stfriz.
spitoa-, stengl., stsaks., stvnem. spiivan, nem. speien/
2. Ievr. st > germ, i got. st
Lat. hostis „neprijatelj“ : stsl. gosu /g o s t“ ; got. gasts ,gost“ /stnord.
-gastir, stengl. giest; stsaks., stvnem. gastj; ievr. *sto-, sta- „stajati“ : lat. sa
„stojim“, si-sto „ustavljam“ , grč. stsl. stojg- lit. stoju stind. d-stham (aor.);
got. stanđan „stajati“ .
3. Ievr. sk > germ, i got. sk
Ievr. *$kai-l+skt- “svetlucati, senka“ : stind. chayd „senka“ , grč rr/.-.i-,
got. skeina, skeinan „svetlim“ /stisi., stfriz. skinu, stengl. sd m n „svetliti“;
stsaks., stvnem. skinuti, nem. seheinenj.
4. Ievr. sk* > germ, i got. sk
Ievr. *skvabh- „guliti, Jjuštiti“ : lit. shcbii, lat. scabo „gulim “, scabies
„Ijuštenje“ , „svrab“ ; got. skaban /stisi, skafa , stengl. seafan, stvnem. scaben,
nem. scjiaben.f.
5. Ievr. p t > germ, i got. f t
Lat. captus „zarobljen, „uhvaćen“ ; got. hafts /stengl. haeft, stsaks., srvnem. 1
hafti
6 . Ievr.kt > germ, i got. ht
Ievr. *okto(u) „osam“ : stind. aštau, grč. oxtoj, lat. octo; got. ahuu
stengl. eahta, stfriz. ochta, stsaks., st\n em . ahtoj.
Pomeranja pod 5 i 6: ievr pt > germ, i got. ft; ievr. kt > germ, i gat.
- hi , ievr. k*t > germ, i got. hzut pokazuju relativnu hronologiju pomeranja p,
t , k , k* i to, da je u grupi pt pre pomereno p > f i ovaj novi bezvućni spi­
rant sprečio pomeranje t ; u grupi kt da je prvo pomereno k > h i ovaj novi
spirant h sprečio pomeranje t. T o znači da su p i k pomereni pre r. Nije
sigurno da li to vredi uopste, ili samo za grupe p t, k t . Treba naglasiti da su
ove grupe u ievr. sekundarno nastale; lat cap-i-o , cap-to-s, capt-us; ievr. *ok-td(u}
,,dve četvorke?“

II ievr. bh, dh, gh, g^h > germ, b, d, gw > got. b!b, d!d g'g, gwlgww
II 1 ievr. bh > germ, b - got. bjb I
 67

Ievr. *bher- „nositi“ : stind. bharami „nosim “ , grć. tpepoj, lat. ferd\ goi.
pirati „nositi“ /s t is i, stfriz. bera, s te n g l, stsaks., stvncm. beran ; ievr. *leubh-
}-*lubh- „želeti“ , „drag“ : stind. lubhyati „želi “Jčbhaft „želja“ , lat. lubet „želi“ ;
got liuba-leiks „drag, m io“ pranord. liubu f . „draga“ , stisi liufr, .stengl tiof,
stfriz. Haft stsaks. liof ( f < b ) , stvnem. Hobi.
II 2 ievr. dh > germ, d > got. did
Ievr. *dhura „vrata“ : grč. $i»pa, lat. foris , fores, s t s l dxwb; got. daurd
'stlriz. dure, stsaks. dura , stvnem. tura, nem. Tiirj; ievr. *medhios „srednji“ ;
stind- madhyah, lat. međius; got midjis /stisi, midr, stengl. midd, stfriz., stsaks.
middi, stvnem. minif.
II 3 ievr. gh > germ, g > got. gig
Ievr. *ghosti$ „stranac“ , lat hosiis „neprijatelj“ , stsl. gost* „gost“ ; got.
gasts „gost“ /stengl. ¿test, stvnem . gast); ievr. *steigh-j*stigli „penjati se“ :
stind. stighnute „penje se“ , grć nxeiyoi , koračam“ ; got. steigan „penjati se“
•stisi, stfriz. stiga; ste n g l stigan ; stsaks., stvnem. srigan:.
II 4 ievr. g^h > germ gaj > got. gzo, to
Ievr. *sengvh-l*songvfi „zvučati“ : grč. „glas proročanstva“ , got. sig-
givan „pevati,4 /s tis i syngva; ste n g l, stsaks.,stvnem. stngan . U intervokalskoj
poziciji pragerm. u got. je w, dok je u severnogerm. i zapadnogerm nekada
g nekada w: got. hneizvan „pokloniti se“ , stvnem. hnigan, nem. neigen- lat.
coniveo „zatvaram oči“ ; ievr. *snoig^hos „sneg“ , lat. nix, gen. nivis, lit. sniegas;
got. snaiws, gen. snaiwis- stvnem . sneo, gen. snewes.
III ievr. 6, d , gy gv > germ, i got. p , ?, k, kw
III 1. Ievr. b > germ, i got. p
Kako je već spom enuto, ievr. inicijalno b~ bilo je vrlo retko .163
Got. paida „gornji deo odela“ verovatno je pozujmljeniea; tako isto i
grć. {Jcdr/) „pastirska kabanica S koja je verovatno pozajmljenica 12 traćkog.
U gotskom nema nijedne indigene reci koja ima u inicijalu p.
Ievr. *dheub-i*dhub „dubok, šupalj“ : lit. dubu* „dubok“ , s t s l dubi-kb
got. diups „dubok“ , diupjan „zagnjuriti u vodu -- krstiti“ .s tis i diupr, sten gl
deop, stfriz. diap, stsaks. diop, stvnem. tiof, teof, tiuf , diof „dubok”/; ievr. *sleb-
„mlttav”, „biti opušten” : s t s l slabb „slab“ ; got. slepan „spavati“ /sten g l slaepan,
stfriz. šlepa, stsaks. slapati , stvnem . sldf(f)an .
III 2. Ievr. d ' germ, i got. 1

Ievr. *dekm „deset“ : stind. daša, grč. Sexa, lat. decern, stsl. desgtb; got.
gut taihum stisi, tio , ste n g l ticn, stfriz. tiun, stsaks. tehan, stvnem. zehan ;
ie\!r. *ed- „jesti“ , *edonom „jedenje“ : grč. šSopcu, lat. edo, s t s l (j)ad-ti; got.
uau stisi., stfriz. eta\ ste n g l, stsaks. etan, stvnem. t?55a»/.
III 3. Ievr. g > germ, i got. k
Ievr. *geus~ „probati, kušati“ : stind jćSatt „voli, proba“ ; grč. vriopat
(<*Vs,JCoftai), alb. desha, {e< eu) „voleo sam“ ; got. kimati „birati“ ,’stisi kiosa,

1,3 Vid. \V. Krausc, ti. d §§ 99. 103 III: K. Kieckcrs, «. <1, § 47.
r
68

itenel ctosan, «friz, kusa; stsaks., stvnem. Aiwa«/; ievr. *agro$ „polje“ : 1st.
ugtr, -ttind. djra „TritV?, grč. Ayp^i got. arftj /stisi. akr, stengl. aecer, stfriz.
^AArr, stsak*. uAAur, stvnem. ackar
III 4. Icvr /[* germ, i got, kw
Ievr. *g*ena „žena" grč. ywht dor. (Java, stsl. tena, stir, ben; got. qind
(stisi, kona, stengl. ctivm; stsaks., stvnem. quenaj; ievr. Vegv« „tam a“ : stind.
rajah, grč. Ipcpo« ,.podzemni“ , jerm. erek „veće“ ; got. riqis „tama“ 'stisi.
rtkkr „taman“ '.

NAZALI

levr. nazali m, n, ii, o ostnli su u germanskom i u gotskom nepromenjeoi.

1. Icvr. m germ i got. w
levr. *medhios „srednji“ : grč. rzéaooç, lat. médius, stind. màdhyah; got.
stisi, midr, stengl. tmdd, stfriz. middt\ stsaks. middi, stvnem. mittij.
2. Icvr. n germ. i got. n
levr. *nei{tos- *neuios „nov“ : grč. véoç, lat. novus, stsl. novt; got. niujis
stisi. nyr, stengl. niette; stsaks., stvnem. niuzoif
3. Ievr. « stoji samo ispred palatala. Pošto su se germ. i got. palataii
izjednačili sa velarima, to se ievr. « ne razlikuje od «].: ievr. *ank- „savijen“ :
grč. àyxwv „savijutak“ , fiyxoç, lat. ancus „kuka“ ; got. hals-agga „šija“ ; ievr.
*angh- „skupljam, sužavam“ : lat. angusius „teskoban“ , stsl. çSbkb „uzan“ , stind.
đhah „tesnac, ‘.nevolja“ , grč. At/ m „stežem“ , „davim “ ; got. aggtvus „tesnoća“
/’stvnem., stsaks. etigi, stengl. enge „uzan“ /.
Ievr. -m u finalnoj poziciji nije očuvano; u pragerm. ono je prešlo u -n
i. posle izvršene nazalizacije, otpalo je: stind. tdm „ovu“ , lat. is-tam ; got. pô
uk. sing. / . „ovu“ ; ievr. +dhogo-m ak. sing. „dan: kao stlat. equo-m, lupo-m
itd. got. dag. Sekundarno razvijeno -n iz -m očuvalo se samo u jednosložnim
rečima posle kratkog vokala: got. htvan „kada“, stlat. quom.l9i

L IK V ID E

Icvr. likvide r, / ostale su u germ. i u gotskom nepromenjene.

1. Ievr. r . • germ, i got. r
Ievr. *rektos „prav“ : grč. o- sextoc, lat. rectus; got. raihts /stisi, rettr;
stengl., stsaks., stvnem. redu ; ievr. *treis ,,tri“ ; stind. trayah , grč. rpeu;. lat.
tres, stsl. trije; got. preis stisi prir, stengl. prie, stsaks. thrie, stvnem. drie.
2 . Ievr. I • germ, i got. /
Ievr. *leuk*~, *leuk- „svetao, beo, svetliti“ : stind. ročale „beli se“ , grč.
Xsvxos „beo“,lat. lux, gen sing. lucis „svetio“ , stsl. luča, srphrv. luč; got. Unfits
„svetio“ , liuhtjan „svetliti“ .

1,4 Vid. ovde, srr. 1J5.

(7
 69

PO LUVO K AU

Ievr. poluvokali i, y ostali su u germ i gotskom nepromenjeni.

1. Ievr. i > germ. i got. j
Ievr. *iugom „jaram“ : lat. lugunt, stind. yugam; got. juk /stengl. jeoc,
stsaks. juk, stvnem. jochl; it\r-*medhios „srednji“ : grč. utnaos, stind. mddkvah
lat. medius; got. rnidjis /stisi, nridr, stengl. rnidd, stfriz midde, stsaks, middt,
stvnem. mirti’.
2. Ievr . u > germ. i got. w
Ievr. *valdh- „vladati, posedovati“ : stsl. vladp „upravljam, posedujem“
lit. vuIdau; got. toaldan „vladati“ /stisi, valda , stsaks. toaldan, stengl. toealdan,
stfriz. vjjlđa, stvnem. zoakanj; ievr. *s^esor „sestra“ : stind. svdsa, stprus.
mstrOj got. stvistar /stisi, sioestar, sysitor; stengl. stoeostor, stfriz. stoester;
stsaks., stvnem. stoestar}; ievr. *ovjs „ovca“ : stind. dvih grč. ote, lat. ovis, stsl.
got. atvistr „ovčarnica“ stengl. eoivestre, stvnem. auist ,.ovćarnica“ '.

VERNHKOV ZA K O N

Novi germanski bezvučni spiranti / , p, A, lm i nasleđeni spirant s pre­

laze u odgovarajuće zvučne spirante 6, d, g, gio, z kad se nađu u intersonat-
skom položaju, a prajezički glavni akcenat nije na neposrednom slogu ispred
njih. Ovaj zakon formulisao je danski lingvista Karl Verner, po njemu se i
naziva V e r n e r o v z a k o n . D a bezv. spiranti pređu u odgovarajuće zvučne
spiranse moraju biti ispunjena oba uslova V em erovog zakona: 1. intersonantski
položaj, 2. da prajezički glavni akcenat ne stoji nepostredno ispred njih.1”
Vernerov zakon u stvari dokazuje da prajezički akcenat u germanskom u ovom
najstarijem periodu nije bio još fiksiran. U inicijalnoj poziciji ievr. bezv.
klozive p, f, k, A** prelaze uvek u bezv. spirante / , p, A, hw. Ako se, međutim,
p, i, k, kv i s nađu između dva sonorna elementa, a akcenat ne stoji nepos­
redno na slogu ispred njih, onda se one sonorizuju: 6, đ, g, gzv, z. T o znači
da je u tom slučaju korelacija sonom osti neutralizovana. Ovi novi zvučni
spiransi izjednačili su se sa zvučnim spirantima koji su nastali iz zvučnih
aspirovanih kloziva (mediae aspiratae).
Ievr. p > germ. i got. fjb , b
Ievr. t > germ. i got. pfđ, d
Ievr. k > germ. i got. A/g, g
Ievr. k*> germ. i got. hwjgw, to
Ievr. s > germ. i got. sfz, (r)
1. Ievr. p > germ. i got. //fc, b
Ievr. *pster „otac“ : stind. pita-, grč. narr}p. lat. pater, itd.; got fađar
/stisi, fađer, stengl. jaeđer, stfriz. fader, stsaks. fadar, stvnem. faterj, ali-ievr.

m Vid. Ivan Pudić, O Vernerovom zakonu u Anali Filololkog fakultela, sveaka 6.

«°grad, 196?, str. 455—467.
70

• „«Jam " «¡nd. ftrffA grč. ¿«tá, lut. * / w « ; pot. sibun stengl. seofon
(f b)i stlriz, jot'*’«, stsaks. sibuth stvnem. sibun .
2. Ievr ( perm, i pot. pldt d
Icvr *bhratir „brat“ : stind. bhrdta-, grć. yp*™p> lut. /rater, stsl. brain ,
not értfur /acial, ArA/er, stengl. ArA/or, stfriz. brother, stsaks. ArAfar, stvnem’
Sm*fcr/; uli-*ievr. „otac“ : stind. p i t d grč. Ttarrjp, lat. p a « r, itd.; got
/ flrft(r '»tisl. /cJdtrr, stengl. faeder, stfriz. /uder. stsaks. /* to r , stvnem. /a « r/'

3. Ievr. k germ, i got. A/¿. g

Ievr. *dehv „cset“ : stind. ddia, grć. Six*, lat. decern stsl. d«pr; got,
fui/itm stisi, tío itd. stsaks. /eAu«, stvnem. zehanf, ali-ievr. *iu*nkos „mlad“ :
stind. vmwÁíA „mladalački“ , lat. itwencus, got. y w /stisi. »«gr; stsaks., stvnem.
rung/.
4. Ievr. A» - germ, i got. fitvfgtv, tv
tevr. *sek*- „slediti, gledati“ : lat. sequor „sledim (očima)“ , stind. saddté
..sledi“ , grč. I tmimu; got. íaiAurj« 'stisi, i td. vid. Feist/, ali *ievr. sek^mis „gledanje,
lice“ got. Jiwm (pragerm *sitvns)
5. Ievr. s - germ, i got .s(s(r)
Ievr. *sep(t)nt „sedam“ itd., vid. napred. got. sibun, ali-ievr. *bhéresai 2.
sing. prez. med. „nosi“ : stind. bhđrase, grč. «pépeai ( < *<pEpeaaO> got- bairaza.
Ako se alternacija f¡b, b-p¡d d~h\g , g-hwfáw, w -s jz (u severnogerm. i u
zupadnogerm. r) pod uslovima delovanja Verncrovog zakona javlja u rećima
koje su etimološki od istog korena postale ili u različitim fleksivnim oblicima
iste reči, u okviru gramatičke paradigme, tada se ova alternacija bezv. spira-
natu / , p, A, htv, s i zvučnih stpiranata 6, d> gto, z koji su u krajnjem
razvoju prešli u čiste zvučne klozive 6, d, g, gw (w ), (i gore spomenuto r),
naziva, po J. Grimu, gramatička alternacija konsonanata (Gramatischer IVechsel).
Ova alternacija je u pojedinim germanskim jezicima nejednaka i često slaba,
jer su nastupila izjednačenja. Najbolje je očuvana u starosaksonskom i u
starovisokonemačkom. Gotski je, međutim, najdalje otišao u izjednačenju, i to
u korist prvobitnih bezv. spiranata. Deiovanje gramatičke alternacije, tj. Ver-
nerovog zakona unutar gramatičkih srodnih oblika, najjače je u tzv. osnovnim
oblicima jakog glagola: I. inf. prezenta, prezent -II l. 3. sing, pretérita- III
l. pl. pretérita- IV part, pretérita. U tim oblicim a bio je još očuvan ievr.
slobodni akcenat; u singularskim oblicima stajao je na korenskom slogu, u
pluralskim oblicima na ličnim nastavcima.
stind. vđrta-mi I. sing. prez, „okrećem“
„ va-vđrta l. sing. perf. „okrenuo sam se“
„ va-vrtmd l. pl. perf. „okrenuli smo se“
„ vrtandh part. perf. „okrenut ‘
Ovo se odrazilo u germ, got.: tvairpun-warp-waurpum-waurpans
stengl. tvcordan-wcard-wurdon-toordon
stsaks. werdan-toard-xvurdun-wordan
stvnem. werdan-ward-wurtun-wortan
 71

V gol. je nastupilo izjednačenje u korist bezv. spiranatu. T o se isto vidi iz

slcdećih poređenja:
got. kiusan-kaus-kusum-kusans „birati14
stisi, kiosa-kaus-korom-korenn
stfriz. kinsa-kčs'keron-e-keren
stengl. ceosan-ceas-curon-coren
stsaks. kcosan-kos-kurun-gi-koran
stvnem. kiosan-kos-kurum-gi-koran
Aleđutim, i u gotskom su očuvani ostaci ove alternacije:
1 flb : parf, prez. (pret. - prezentskog glagola oblik pcrfckta)44 „potrebno
mi je“ -paurbum pl. prez. „potrebno nam je4',
2 pld:standtm inf. „stajati44 -stopum pl. pret. „stajali smo44; albets „star“
- M „vek“ .
3. h!g : aih I. sing. prez. „posedujem“ -aigttm 1. pl. pret. „posedovuli
smo“ inf. -utgan; juggs poz. „mlad" -juhiza komp. „mlađi44; taihun „deset14
•ttgjus desetica, dekada44.

SISTEM KORELACIAJA IEVR. K LO ZIVA U RAZVOJU DO

GOTSKOG*«0

*** Urađeno prema skici kod F. Mossć, n. d .t str. 59, 60.

1,7 Vid. uvde str. 69.
72
PREGLED RAZVOJA G O T SK IH K O N SO N A N A T A

germanski indoevropski
gotski
b
P
P
t d
t
k g>g
k
kw (pisano q) kw g*

f P> (ph)
f
P (th)
P
h k, k, (kh, kh)
h
h\v k*. k<* (k*h)
h\v
s s
s
z, sVz z, s
z
f>, fVz bh, p
b
đ, pVz dh, t
d
6, hVz gh, gh k, k
g
Žw g yh
gw, w

sp sp sp

St St St

sk sk sk

ft ft Pt

ht ht kt, gt

m m m

n n n

0 0 h, ij

r r r

1 1 1

i i i
w w l*
 73

S H E M A T S K I P R E G L E D RAZVOJA G O T SK O G
K O N S O N A N T S K O G S IS T E M A 1«"

2vukW bi-tr (fatuo} irw.' JJp. (m, J jjpj ‘pironti notj/i tur pblupctah

.M teM pU H t> đ Ü y * tí p / * t * ' bn J ñ $ f t ¡/f» *Mt> j , i m n n q t / ¿ u

V v V

P l * K it
AAAA
p. b £ J t i p fiix ¡/<r b j $
A
>f j 1 m 11 1} r f /

tc b il p t * KW i i f jiie b d n 2 # • 1 , m n q r f j m

indoevropski sp st sic pt ft tt

germanski sp st s£ ft ft SS. s

gotski sp St sk ft ft ss s

NEKE K O M B IN A T O R N E PR O M E N E G O T SK O G K O N SO N A N T IZ M A

I. A SIM ILA C IJA KONSONANATA

Delovanje asimilacije m ože ići od sledećeg konsonanta: cs>ss (regresivna

asimilacija) ili od prethodnog konsonanta: ln > ll (progresivna asimilacija).
Asimilacija može b iti potpuna* izmi > immi ili delimična: fin f > fim f

») REGRESIVNA A SIM ILA C IJA

» *evr* > 8erm- * got. «» koje je posle dugog vokala i ispred i

, a. kmisonanta > i*: ievr. k^tslo m „žrtva*,, „prinos", dar": got. humi
/stisi, husl) (upor. lit. szveiitas, stsl. sopn, „svet"/

m Izrađeno prema skici kod H. Krahe, n. d., str. 57,

 74

7 * *, « r m -ni *-»»/: ievr. *pmk»e „pet“ : g o t . / i w / /stvnem.

, Z ". Got ,M>nd: got «*. stetta» „stiditt se“ /stengl. » , stvnem.
JZ J t l W « f „sramota“ stengl. srom f. stvnem. ««m u. nem.

Schandel. ^ ^ > got. -m: ievr. *«-?"' ” >esaf ' sts1’

-rmwatf > ur-rmnj« „istrčati . ,. .

Finalno -h (-h, -uh, mh, jah, nuH) asimilirano ,e sa sledecim konsonantom:
wasuh-p«n > wasup-pan „bilo je'S nih-pan > nip-pan ,,i ne‘%n i h ^ a i > nn-sijai
„možda n, jah-pe\)e“ * jap-pe „i kad“

b) PROGRESIVNA ASIMILACIJA

Ievr. in > li. ievr. *pi-nos „pun“, stsl. phm\> lat. plenus; got. fulls stisi, fully,
stengl. fu ll , stvnem. foly gen. folles); ievr. *^na „vuna“ : stsl. vhnay srphrv.
vuna; got. toulla.
Ievr. -mis > germ. *-miz > *-mz > *-mm ^ -m: *dhogho-mts instr. pi.
„danima“ : got. dagam {*dagamiz > *dagamz > *dagamm > dagam).

2. DISIM ILACIJA KONSONANATA

Got. r-r > r-l : lat. orarium> got aurali „marama“ .

Got. n-n > n-l: got. niuklahs „detinjski ( = n c vorođen)“ -grč. veo-yv6(;,
lat. privi-gnus „posinak“ 108.

“ * Za ostale slučajeve vid. E. Kieckert, n. d., $ 76 i si.

MORFOLOGIJA
 Sa gledišta istorijske gramatike, struktura gotskih morfema treba da u
osnovi predstavlja jedan stepen. razvoja prajezičke i germanske strukture morfema,
sa posebnim osobinama strukture morfema koje su nastale u zasebnom razvoju
istočnogermanskog i ovog dela gotskog do njegovog fiksiranja u Vulfilinom
prevodu. Pošto je Vulfilin gotski jedinstveno fiksiran jezik u određeno vreme
u određenom razvoju, to se u pitanju gramatičke strukture morfema može
izvršiti jedino snimanje stanja morfema i opis funkcije morfema. Ova struktura
morfema biće jasnija kada je, kad je to moguće, dovedemo u razvojnu
vezu sa prajezičkom i pragermanskom rekonstruisanom strukturom morfema, i
posebno sa strukturom morfema ostalih posvedočenih germanskih jezika.
 a

d e k l i n a c i j a

NOMEN

Struktura elemenata deklinacije nomena u gotskom u osnovi predstavlja

najstarije posvedoćeno stanje germanske deklinacije. Nominalna deklinacija se
jeli na dve glavne grupe, nominalnu i pronominalnu. U nominalnu grupu
spadaju imenica, pridev i brojevi, u pronominalnu sve zamenice osim prvo­
bitnih ličnih zamenica I. lica, 2. lica i refleksiva. Pridev je u germanskom i
gotskom razvio dve vrste deklinacije čija je primena određena sintaksičkim
odnosima. Deklinacija prideva je s jedne strane identična nominalnoj, s druge
strane u nju su ušli i elementi pronominalne deklinacije.
Gotski, kao i drugi germanski jezici u starijoj fazi razvoja, razlikuje kod
nomena i pronomena tri gramatička roda: muški (m.), ženski ( /.) i srednji (n.)
rod. Pridev, obično, dobija rod imenice na koju se odnosi.
Od tri prajezička broja: singulara, plurala i duala, u germanskom i gotskom
očuvan je singular (sing.) i plural (/>/.). U gotskom su očuvani ostaci duala
samo kod lične zamenice I. i 2. lica. Pošto deklinacija ovih zamenica po svojoj
strukturi pokazuje najmanje inovacija u okviru razvoja germanskih osobina
deklinacije, tj. čuva najarhaičnije prajezičko stanje u kome je dual, pored sin­
gulara i plurala bio ravnomerno razvijen, verovatno je da ni u pragermanskoj
deki inacij i nije bilo duala u ostalim nominalnim kategorijama.
Pojam padeža u normativnim gramatikama zasniva se na kombinaciji
morfoloških i sintaksičkih osobina. Govori se o istom padežu, uprkos različitih
padeških morfema, ako se radi o istoj sintaksićkoj funkciji, a s druge strane,
o različitim padežima kada isti padeški morfem ima različite sintaksiške fun­
kcije. To iz razloga što su se morfemi mnogih padeža u razvoju jezika usled
fonetskih promena izjednačili ili pomešali ( s i n k r e t i z a m p a d e ž a ) . To,
u osnovi, dovodi do gubitka fiksiranih padeških morfema i veće upotrebe
slobodnih morfema. Od osam padeža u svakom broju, koliko se pretpostavlja
da je prajezik imao, gotski pokazuje u živoj upotrebi četiri padeža u
singularu i u pluralu: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ. Vokativ, koji ni u
prajeziku nije bio formiran kod svih osnova, u gotskom je očuvan samo kod
osnova koje u nom. sing. imaju nastavak - 5. Inače je vokativ po pravilu
izražen nominativom. Ostaci instrumentala očuvani su kod nekih zamenica.
Ni prajezički padeški sistem nije imao posebne morfeme za sve padeže u svim
deklinacijama i brojevima. Neutrum (n.) je sam po sebi imao isti zajednički oblik
za nom., ak. i vok. u sva tri broja. Posebni morfem za ablativ imale su samo
o- osnove u singularu. Kod drugih osnova ablativ je u singularu bio identičan
 sa genitivom, u pluralu sa dativom . Prema sveHn«'a„ .,„-
ablativa je u njima potpuno nestalo, a dativ i iokativ su Bcr™ansk>h jezika,
Funkcije nestalih padeža preuzeli su drugi padeži Vemvatn - T n° ,zicdnaćil>-
i gotski dativ preuzeo Funkcije dativa, instrumentala ln l^ ° ,C đa jC 8cnTian*M
formalno samo dehm ično odgovara prajezičkom dativu ° n
rala ;e prajeztčki instrumental. u' ^onoJoŠki dativ plu-

a
i_ i
 IMENICA

Karakteristika fleksivnog oblika icvr. reći jeste u tome da se on redovno

moU dckomponovati na tri elementa koji po pravilu dolaze istim redom:
koren-sufiks-nastavak; lat gen-er-a nom. pl. (<*gen-es-a) „rodovi”, got. hairto-
•»•a nom. -ak. pl. „srca", stsl. neb-es~a. Koren može biti sam osnova fleksivnog
oblika. Tada je on ujedno i osnova ( k o r e n s k e o s n o v e ) . Kao proširenja
mogu korenu pristupiti bilo vokali (sonanti) bilo kanstonanti, koji tada zajedno
s korenom čine osnovu: vokalsku ili konsonantsku. Sve ove vrste osnova dde
t e n a vrste dekiinađja: k o r e n s k a , v o k a l s k a , k o s o n a n t s k a đ e -
k I i n a c i j a . Prema sistemu deklinacija koji pokazuju najstarija svedočanstVB
ievr. jezika, prajezik je morao imati veliki broj vrsta deklinacija. Od svega toga
germanski i gotski imaju sruzmemo dobro očuvanu v o k a l s k u d e k l i n a -
c i j u ( j a k u ) , sa u-, d-, i-, m- osnovama. Od konsonantskih osnova ger­
manski i gotski imaju očuvane n-osnove i ostatke nekih drugih osnova (r-, s-
nd-). Kao kompenzacija za gubitak većine konsonantskih osnova, u germanskom
i gotskom «-osnove su bolje zastupljene nego u drugim ievr. jezicima.170 I od
korenskih osnova očuvani su u germanskom i gotskom samo ostaci.
Imeničke osnove zahvatilo jc u germanskom dosta rano slabljenje punih
vokala u sporedno naglašenim slogovima. Zato se i u najstarijim jezičkim pot­
vrdama germ. dijalekata retko čuvaju ćeli morfemi osnova, naročito vokalskih.
U tom pogledu gotski još najbolje čuva staro germansko stanje, koje često
možemo smatrati ekvivalentom pragermanskom stanju.
U gotskom se vokalske osnove najjasnije prepoznaju u dat. plurala, gde
se osnovički vokal očuvao, jer je bio pokriven nastavkom -m (ievr.
Koasonantske osnove najjasnije se prepoznaju u gen. plurala koji ima nastavak
-i!-d (ievr. *-im!dm). Zbog ograničenog svedočanstva gotskog jezika ne može se
sa sigurnošću odrediti rod i vrsta deklinacije za svaku imenicu. Tako na pr.
deklinacija imenica srednjeg roda u-osnova razlikuje se od iste deklinacije ime­
nica muškog roda samo u nom. singulara i i nom. -ak. plurala. Zbog toga.
često, za određivanje roda ovih imenica moramo uzeti svedočanstva drugih
germanskih jezika, što, kad je u pitanju rod, nije uvek sigurna potvrda. S druge
strane, deklinacija i-osnova muškog roda podudara se u ćelom singularu i u
gen. plurala sa deklinacijom u-osnova muškog roda. Da li je to karakteristika
samo gotskog, ili je to još pragermanski proces rušenja sistema deklinacije, ne

,T* Zbog toga što su vokalske osnove bolje zastupljene, a od konsonantskih samo
«-osnove i slabi ostaci drugih osnova, J. Grim je vokalsku deklinaciju nazvao „jakom“, i
konsonantsku ,,slabom" deklinacijom. Nazivi su preneseni i na deklinaciju prideva. Vid. J.
Grim, Deutsche Grammattk.
mnie se utvrditi. Verovutno jc poslcdica unifikacije roda |o4 u pragermanakom
periodu, jer je najviše osnova muškog roda tormirano sa osnovićkim vokalom
* fievr *o-), a sigurno i poslcdica lakšeg i bržeg slabljenja o*novićk<*g vokala
t kod >-o»nova.

V O K A L SK A (JA K A ) D R K LIN A C IJA

đ-D E K L IN A C IJA

«-OSNOVE

a) č iste osnove

Gotske u-osnove su po obliku ievr. osnove formirane sa osnovićkim voka­

lom o- u alternaciji sa e- (o-je-). Muški rod tipa: stlat. lupos lat. lupus, vok.
lupe „vuk”, grč. 'Jirjro;, lat. equos „konj”. Stepen alternacije e- (lat. lupe, grč.
?Cu „prijatelju”) u gotskom je otpao, jer su kratki vokali očuvani samo u jed-
nosložnim rećima.m Srednji rod tipa: lat. donum < stlat. donom „dar”, grč.
<«p©v (<*&o>po{i) jer je u grč. finalno tn>n), Ova gotska đ-deklinacija odgovara
grt. lat. o-deklinaciji. Obuhvata im enice muškog i srednjeg roda. Razlika u
padeškim morfemima muškog i srednjeg roda samo je u nom. sing. i u nom.
-ak. plurala.17*
Paradigme: dags m. (osnova doga-) „dan”, hlaifs m. (osnova hlaiba-) ,,hlebM
-murd- n. (osnova ?oaurda-) „reč”, tvirop n. (osnova toitoda-) ,,zakon”171

singular muški rod srednji rod

nm dags hlaifs waurd witop174

gen dagis hlaibis waurdis witodis
dat. daga hlaiba waurda witoda
ak. dag hlaif waurd witop
vok. dag* hlaif* waurd* witop*

171 Vid. ovde Fonologija, str. 59

111 Vid. ovde, str. 78
1,1 Primeri su uzeti s obzirom na krajnji osnovički konaonaat, jer su pragenn. zvučni
»piratui b, đ, g,z > got. zvučni plozivi b, d, g i z u krajnjoj finalnoj poziciji prešli u bezv.
b, b > / đ, d, > p. Za prelaz g, g, > h u istim uslovima nema u gotskom poave-
“ «nog primera, tako da se g javlja ravnomemo: dags, dag, dagam, Vid i W. Streitberg,
*■ str. 89.
U Vulfilinom alfabetu e, o su grafemi samo za dugo e, 6. Za kratko e, o Vulfila
upotrebljava, prema grčkom, digrame ai, au. Zato duge foneme i, 6 nije potrebno obeležavati
««om dužine, osim kad se radi o pitanjima etimoloških ili fonemakih ekvadja sa drugim
tencima.

« GouU ieilk
 82

pluru 1 muški rod srednji rod

nom dagos174 hlaibos174 waurda witoda

gen. dage171 hlaibe174 waurde174 w itode174

dat. dagam hlaibam waurdam witodam

ak. dagans hlaibans waurda witoda

Muški rod (m .) -Singular

1. N o m i n a t i v . Im ao je u ievr. nastavak -s: ievr. *vßvo- •5 „vuka“ ;
lat. lupos > lupus, grč. Xuxo$ lit. vifkas, stind. vrkah (-h < -s u finalnoj pozi­
ciji), stsl. v lb k b y got. tvulf-s. Ievr. *dhogho-s „dan“ > pragerai. *daga-z > pra-
nord. DagaR (lično im e), stisi. dag-r> got. dag-s ; ievr. nastavak nom . -s u
germanskom je očuvan kao -s ili kao -z ( V e r n e r o v z a k o n ) . U sevem o-
germ. zapadnogerm. izjednačenje je delovalo u korist -z * r, u gotskom u korist
-5 . Pragerm. nastavak -as očuvan je u germ . pozajmljenicama u finskom : fin.
kuningas „kralj“ < pragerm. *kimingas. U zapadnogerm. nestalo je nom . - 2 , a
zatim je otpalo i a- u otvorenom slogu: stengl. daegy stsaks. dagy stvnem . ragi.
2. G e n i t i v . Ievr. padeški nastavak bio je -so. Osnovički vokal bio je
alternacija e > e-so1™. Ievr *đhoghe-so „dana“ > pragerm. *dage-za[-sa > got.
dag-ts. Germanski je očuvao ievr. alternaciju oje > germ . aje > got. aji: germ.
*dage-saj-za > got. dagis> stsaks. dagesy stvnem . tages, ali germ. *daga-saj-za
za stsaks. dagas, stengl doegoes, kao grč. ¡.tttzou ( < * ' - - o-'7o), hom . Srrroio
(*iTrrro-mo), „konja“ .
3. D a t i v . Smatra se da je germanski dat. sing. kao m orfem jednak
ievr. instrumentalu singulara, koji je formiran bez nastavka, samo sa duljenjem
osnovičkog vokala u alternaciji 6-1e-. I jedan i drugi dugi vokal 6-1e- daju u
gotskom u finalnoj poziciji -a: ievr. *dhoghoy *dhoghe > got. doga „danu“ .
Verovatno se radi o morfemu sa prvobitnim finalnim -ey jer se dugo e javlja
u got. u očuvanom instr. hwamme-h „svakome“ , pe instr. pokazne zamenice
pata n. „ovo“ ; upor. grč. r?r Se „tako Alternacija dugog -6 očuvana je u
instrumentalima stsaks. daguy stvnem. tagu l78.
4. A k u z a t i v . Ievr. padeški nastavak bio je -m: lat. lupom > lupumy
grč Xuxov (fi > v u finalnoj poziciji), stin d vfkam , stsl. vlikb (-6 < -on < om).
Ievr. *dhogho-m ,,dan“ > pragerm. *daga-m *đaga-n > *daga > got. dag;

m Ovaj pađeiki nastavak je, verovatno, pronom inalnog porekla, upor. stst. če-so „čiji.
čega“ < ievr. *kye-so. Gen. sing. tn. i ti. lične zamenice za 3. liceje ti < *eso; isti ovaj
ceo m orfem nalazi se i u gen. pokazne zamenice: pis, p izuh; u gen.relai. zamenice piz~e
U por., dalje, poglavlje o zamenicama.
l1* Može biti da je ievr. nastavak dativa na-01 kontrakcija iz 6- -ail-ei: grč. t— to -e i.
stlat. Numasioi ( —N um erio), ili je lokativ na-oi, kontrahiran iz 0 + i : grč. ofxot „kod kuće“ ,
stlat. Romai > Rdtnae, nalazi se u sevemogerm. i zapadnogerm . dativim a: stisi, arme, stengl.
earme. stvnem. arme „ruci“ , stengl. dćmae „ su d u “ (-ai> ~ e (5 e )> e ), Vid. E. Kieckers, ti. d.,
str. 107; M. N . jellinek, n. d., 5 115; H . Hem pel, Gotisches F.levientarbuch.Goschen 79/79»,
Berlin 1966. $ 50; S. F eist, n. đ .y str. 115.
 83

preko »i > » i gubitka nazala. O čuvan oblik sa finalnim vokalom -a u stnord.

uaina ak. sing. „kam en“ ’7’.
5. V o k a l i v . U ievr. vokativ je bio bez nastavka, sa alternacijom osno-
vičkog vokala -e: lat. lupe., grč. ? & £ „prijatelju“ , lat. amice, grč. ( ¿ ) Mpome.
¿oveće“, stind deva {* *đei*e) „bože“, stsl. rabe „slugo“ . Ievr. *dhoghe „dane“
’’.pragerm. da§e > got. dag1™. Vokativ singulara m uškog roda posvedoćen je
„ eotskom samo od dve im enice: skalks „sluga“ , vok. skalk (L 19, 17. 22) i
pudatts „krali“, vok. piudan (M k 15, I8)17*.

Plural
1. N o m i n a t i v . Ievr. nastavak bio je - es: stind. dšvah „konji“, osk.
Nuvlanus (sa u< o) „stanovnik N o le “ . N astavak -es kontrahiran je sa osnovičkim
vokalom -o u -os, koji je u gotskom očuvan: ievr. *dhoghos „dani“ got dagos
(Stisi, dagar).1*0

2. G e n i t i v . U ievr. je im ao nastavak -om, koji je kontrahiran sa

osnovičkim vokalom o- dao om. T o pokazuju, bez izuzetka, svi ievr. jezici i svi
germ. jezici, o s i m g o t s k o g . : grč. &e£iv „bogova“, ittttcov „konja“, lat.
deum, deorum „bogova“ , lat. Romanom , Romanorum „Rimljana“, lit. vilktj „vu­
kova“, stsl. vlbkb (-s * -om). Ievr. *dhogho-om > *dhoghom „dana“ > pragerm.
iQ%on\ stvnem. i.go, stsaks. dogo, stisi, doga; stengl. doma „sudova“- Gotski
stoji usamljen sa dagem .

3. D a t i v . Germ anski i gotski oblik dat pl. pokazuje kod svih dekli-
nacija nominalnih, pronom inalnih i adjektivskih i svih rodova bez izuzetka uvek
isti nastavak: pragerm. -m > got. -m. Verovatno je ovo ievr. nastavak instr. pl.
-mir, lit. rankomis, stsl. rpkami „rukama“ ili ievr. -mos. Oba nastavka -mishnos >

1:7 0 pitanju gubljenja krajnjeg -a u gotskom vid. ovđe str. 59.

*T' Ievr. kratko e- u finalnoj poziciji nestalo je još u pragermanskom periodu, tako
da u gotskom nije ni bio oblik *dag-e > got. *dag-i > dag. Ovo dokazuju sevcmogermanski i
zapadnogermanski oblici imperativa 2. lica sing., koji ne poka2uiu delovanje i-Umlauta: ievr.
„gle, vidi“ , stsaks. seh, got. saihto; ievr. *ghebhc „daj“ : stisi, gef, stengl. gef, stsaks.
gtf, kao lat. lege „čitaj“ , grč. U stvnem. gib , stsaks. gif, stvnem. gib su sekundarni
oblici, koji su formirani prema 2. sing, indik. prezenta: stvnem. gibis, stsaks gibis. Vid. i E.
Kieckers, «. d., str. 90.
“ * Svi ostali oblici vokativa su rekonstm isani; zato su obeleženi znakom * na kraju.
Vid. ovde napom. str. 81.
,tB U stind. ima i nom. pl. vfkasah „vukovi"1. Stind. oblik je iz ievr. yfk{iosei. Stfriz.
nastavak u nom. pl. fiskar „rib e“ mora se svesti na dvosložni nastavak, verovatno i stengl.
famas, stsaks. armos „ruke“ ; upor. helidos u Hild. 6. Ievr. -<5ses > pragerm. -özis > :
ittaks., stengl. -os, -as, stfriz. -a z. Za pitanje gotskog nastavka ovo nije od značaja, jer got.
m može da se svede bilo na -os, bilo na oses. Vid. Möller . PBB 7. str. 505.
“ ‘ Gotski gen. pl. svih maskulina i neutra i nekih feminina (handim,anabusne,bau-
fge) sto,, usamljen medu svim ievr. i svim drugim germanskim jezicima. Do sada nema za­
dovoljavajućeg objašnjenja za ovo got. - i u gen. plurala. Vid. literaturu kod M. H. Jellinek.
str- 10!; E. Kieckers, »». d ., str. 108; G. M ust, Langvage 28 (1952), str. 21 i si.
Ako se prihvati teza da su pluralski oblici padeža formirani od singularskih dodavanjem
mfiksa -e- i pluralskog formansa *; (vid. kod H. H irt, Handbuch des Urgermanischenilndo-
imnamjrfte(Jrainwari7f, onda mi se čini da je najbliže van Heltcn-ovo objašnjenje u PBB 17,
*tr. 570 i si., i 35, str. 273 i si., da je ovo got. -i u gen. pl. dobilo svoj kvalitet iz gen.
singulara: -o-so!-e-$o > e-so-om > -em >

6*
 X4

germ -mtM 'mos: ievr. *đhogho-nnsi-mos „danima“ > pragerm. daga-mts -moz
jajufltM Jajtamm daju • got. dagam stisi, dogom, stsaks. da gum, stvnein.
ttigum lm V stnord ninskim natpisima očuvano je -m R u horumR, gestumR
i u « is l brojevima tuetmr, pnm r pored tuetm, prim1*2. V latinskim natpisima
tz rimskog doba, nađenim na donjoj Rajni, posveđoćem su dativi imena bogi­
nja: (Matronu) Aflims, Vatvtms, pored h tin iziran ih oblika Afhabus, Vatviabus»*.
4. A k u z a t i v , levr. nastavak afc. pl. bio je -ns: grč. krit.
slobodnjake“, vfipuavi „zakone“, at. v^ou?, kuxo04 (<*Xuxov*) „vukove“, lat.
tu p # ( <*lupo~m ), equds (« equo-ns). Ievr. *dhogho-ns „dane“ > pragerm.
*điiia-nsf-n* > got. daga-ns.

Srednji rod («.)

U germanskom i u gotskom neutra imaju sam o u nom .-ak. singulara i

plurala posebne padeške morfeme, koji se razlikuju od maskulina.
S i n g u l a r . N o m i n a t i v - a k u z a t i v . Ievr. nastavak je bio -om:
lat. ddnum < stlat. donom „dar“, grč. #wpov, stind y u g ám „jaram“ , grč. ^y6v.
Ievr. *urdhom „reć“ > pragerm. *tm trdan > toordan > g ot. toau rd , isto kao i u
ak. sing. m. *dhoghom > pragerm. d a fa n > got. d ag . V okativ sing. posvedoćen
je samo od imenice b a m „dete“ .
P l u r a l . Ievr. nastavak bio je za nom . -ak -d: lat. dona, grč. top«
„darovi“, stind. yuga „jarmovi“, stsl. iga „jarmovi“ . Ievr. -a > germ . -6 oču­
vano je u jednosiožnim rečima, napr. germ. po pok. zam . „ovo“ i u germanskim
pozajmljeni cama: u fin. jukko „zapreg“ (got. juk. n. „jaram“). Inače u germ.
i u got. pragerm. -o > -d: got. bama „deca“. Ievr. *{irdhá „reči“ > pragerm.
*tvordo > got. teaurda.
Zbog izjednačenja gen. i dat sing. i pl. kod im enica m uškog i srednjeg
roda i zbog izjednačenja ak. sing. m uškog roda i nom . -ak. singulara srednjeg
roda, nesigurno je utvrđivanje roda onih im enica koje nisu posvedočene u nom.
sing. ili u nom. -ak. plurala. One m ogu biti i m uškog i srednjeg roda. U tim
slučajevima rod se utvrđuje pom oću adjektiva ili zam enice koji su vezani uz
imenicu, ili na osnovu svedočanstava drugih germ . jezika. Im enica gup „bog“ uvek
je pisana skraćeno: nom . -ak. gp, gen. gps, dat. gpa. Ona je prvobitni neutrum (».)
koji je očuvan u nom. -ak. pl. galiuga-guda „bogovi, božanstva“. Pod uticajem
hrišćanstva gup je u sing. muškog roda, napr. gp meins. G en. sing. verovatno
je gups, što bi ukazivalo na konsonantsku deklinaciju. N esigurnog roda su,
između ostalih, i sledeće imenice: sléps „san“ , wokrs „korov“ , auhn „peć“,
tweifls „sumnja“, mops lju tn ja “ .
Got. fadrein stoji za grč. 'arpía „očinstvo, rod. plem e“, 2 a grč. yovsk
sa značenjem „roditelj, roditelji“ i za grč. rrpóyovot u značenju „preci“, „ded i

>** Vid. ovde, poglavlje o asimilaciji (progresivna asimilacija) str. 74. U sevenrogrr-
manskom i zapadnogerminskoro osnovički vokal ili je očuvan: sdsl. dogom, ili je dao ».
trvnem., stsaks. digum, tagun, jer se nalazi ispred nazala.
M Vid. M . H. Jellinek, n. d., str. 100.
Vid. H. Krahe, n. đ . wr. 30; M . N . Jellinek, n. d ., str. 100; E. Kieckers, a. 4,
str. 108.
 *5

baku“, fadrein je kolektivna Imenica srednjeg roda Oblik / v

«, atributivnom zam enicom u pluralu i sa dagoJom u fm vežc *
touum, xara mivemv); usgeisnodedun fadrein izos (L R aiu (konstrukcija od
ditclj(i) njegov“, pata gepun pai fadrein is \ a { ;*zaćUil1*1 »u sc ro-
fljega“ itd. Ovde se radi o poznatoj pojavi pobede n r im d n L g0V?nil n,djtcli(U
tićkim: grč. rrxvov „drago d etc“ (za Hekrora)P )ar ^ nad grama“
pesma: ein schoene toipXHh. * ' mea GIyc*riums K ib.

b) ;a -o sn o v e

Gotske ;đ-osnove nisu ništa drugo do a-osnove koje su proširene /-ele­

mentom ispred osnovićkog vokala. T o je tip ievr. /o-osnova- lat ghdius m
stlat. gladio.s „mač“, stind. sitryah m. „sunce“ , lat. gaudium, stlat gaudiom
„radost“, stind. rajyam n. „carstvo“ . D eklinacija je potpuno ista kao kod čistih
u-osnova i za muški i za srednji rod. Razlike se javljaju samo tamo ede se
usleđ fonetskih promena u germ anskom , javlja razlika između ;i- i ei, tj između
dugih i višesložnih osnova i osnova sa kratkim slogom.
Paradigme: harjis (osnova harja-)m. „vojska“, liairdeis (osnova hatrdja-)m
„pastir“, kum (osnova kunja-)n. „rod“, reiki (osnova reikja-)n. „država“ .

singular muški rod srednji rod

nom. harjis hairdeis kuni reiki

gen. harjis hairdeis kunjis reikjis
dat. harja hairdja kunja reikja
ak. han * hairdi kuni reiki
vok. — — kuni —

plurar muški rod srednji rod

nom. harjos hairdjos kunja reikja

gen. harje* hairdje kunje reikje
dat.
harjam hairdjam kunjam reikjam
ak. harjans hairdjans kunja reikja

Jellinek, n. d. str. 103. nap 2; E. Kieckcrs, n. d.t str. 109;

Mreuberg, n. d. sir. 103, nap. 5.
 Kratkoftloiiv imenica hurju- irebulo bi da ima oblik nom sing. *ham
germ *han(a)i ievr M eđutim, delovanjem analogije oblika gen
i dat «mg . i u nominativ sing ie ubačeno j. Osim toga, verovatno su i jed­
naki oblici za nom. i gen. sing. imenice hairdja- đelovali da se i kod harJa-
izjednuće oblici nom. i gen. singulara. Kao harjis imaju đeklinaciju imenice
muikog roda sa naglašenim kratkim osnovnim vokalom iza koga sledi jednostavan
konsonant. Osim kurju posvedočeno je još sumo: ntpjis „rođak" i nominalna
»loženica anda-stapfis* „buntovnik“1"8.
Kao hairdeis imaju deklinaciiu sva maskulina su dugom ili višešložnom
osnovom andeis tu. ..kraj“1'7, asnets „nadničar", fauramapleis „upravitelj", urno-
Ua-faiUts „Ziikitnoznaluc", Utkaš „lekar", Imarieis „pšenica", siponets „učenik",
reći na -u m i, napr. Lmareis „učitelj", bokarets „književnik" i dr.
Kao kum n. imaiu deklinaciiu im enice srednejg roda sa kratkom osnovom
napr.. natt „mreža", badt „krevet", fropi „razum" fani „blato" i dr. Kao raki
n. imaju deklinaciiu imenice srednjeg roda dugih i višesložnih osnova, na pr.
arbt „nasledstvo", ptubi „krađa", galeikt „sličnost", gaskohi „obuća", andtoairpi
„sadašnjost" tveittvodt „svedočanstvo", fatrguni „breg", raui „delo" i dr.
Posvedočeni su vok. singulara samo: leiki od leikeis m. „lekar", (L 4. 23).
fotson od htsarets m. „učitelj" (češće', i kuni od kuni w, „rod“188.

c) tv a osn ove

Kao što su ievr. o-osnovc bile proširene sa elem entom i- u lo-osnove

germ. /u-osnove, isto tako su ¿-osnove bile proširene i sa elementom {/ — u
Mo-osnovc tipa lat. seruos seruus „sluga". One su u germ anskom i u gotskom
ii’u-osnove. Ove osnove su u gotskom vrlo slabo i nepotpuno posvedočene, tako
da za njih nemamo nijedne potpune paradigme. I rea-osnove su samo masku­
lina (»».) i ncutra(n.' Deklinacija im je potpuno ista kao čistih o-osnova.
Od pius* m. „sluga" posveđvčen je nom . pl. pizoos, gen. pl. pitoe; od
aim* m. „večnost", „vreme" posvedočen je gen. sing. aiwis> dat. sing, aim,
ak. sing, aitv i akl. pl. attvins (po /-deklinaciji); snaitvs „sneg“ . Od imenica
srednjeg roda: kntu* n. „koleno" posvedočen je gen pl. blitve, dat. pl. knitojm.
ak. pi. knife*; triu* n. „drvo" posvedočen je dat. pl. triwam i u složenici tceina-
-triu n. „čokot" dat. sing. - triwa> ak. pl. - rritoa; f r aitv n. „sem e“ posvedočen
je dat. sipg. fra iw j , ak. sing, frciw , gen. pl. fr a m e ; hlaiw n. „grob"; waurstu
n „čin, delo", gaidzv n. „nestašica", sarwa n. pl. „oružje"; ak. sing. pimJw
ropstvo, služenje“ ; gen sing, aietots, dat. sing, aletoj „ulje"; ak. sing. Uto „po­
vod prilika“1,48.

Ova imenica prevodi grč. ivristcijisv'.,; i posveđočena je samo u dal. singulara (i

1S. 3; Pit. I, 28) i u nom. pl. (K 16, 19).
andeis ¡nía u ak. pl. oblik anđim (R 10, 18) prema i-dcklinaciji.
,M Imenica berusjos stoji za grč. „roditelji“ i posveđočena je (tri puca) samou
o\nm obliku. Njen nominativ bi mogao biti berusi (part. pretérita / . „radajuća“ od glagola
katran ..nositi“ , „roditi“ ). Pluralski oblik je, verovatno, mesto n e s ta la duala: „majka i
otac — dvoje koji rađaju“ . Vid. i M. H. Jellinek, u. d str. 104, nap. 2; K. Kiecfcerv
n. d., str. 113.
” • Vid. VT. Streitberg, n. J .y str 105.
 87

c D E K L I NACIJA

ö-OSNOVE

a) č is t e ¿ -o sn o v e

Sve germanske ¿-osnove razvile su se iz ievr. a-osnovat kao i praježičke

tako i one obuhvataju sam o im en ice ženskog roda. Germanska ¿-deklinadja
odgovara grč. — lat. a-đeklinaciji: grč. ya>pa „zemlja", ik a „boginja", lai. terrd
„zemlja", mensa „trpeza", stind. ašva „kobila", stsl. žena, lit. merga „devojka".
Paradigma: giba f . „dar" (osnova gibo-)

singular plural

nom. giba gibos

gen. gibos gibo
dat. gibai gibom
ak. giba gibos

Singular

1. N o m i n a t i v . N o m in ativ sing, bio je u prajeziku bez nastavka,

kao što pokazuju napred navedeni prim eri. Ievr. osnovičko dugo ä- > pragerm.
o- - got. d-m . Ievr. *ghebha > pragerm. *gebč> > got. giba „dar" /stisi, giof,
stengl. giefu:.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -os/'-es, kontrahiran sa osnovičkim ä->~äs:
grč. ywpä?, {ka? od ywpä „zem lja". Dea „boginja". I u stlat. je gen. sing, bio
sa nastavkom -äs: terräs, pater fam iliäs „dom aćin"; osk. eituas „novca", umbr.
tutas „države", lit. mergos „devojke“ . Ievr. -äs > pragerm. -öz > got. -os; ievr.
*ghebhas > pragerm. *geboz > got. gibos „dara" /stisi, giafar (ia < e , tzv. a-
„Brechun^:^1.
3. D a t i v . Ievr. nastavak bio je -ei (ili -a /)192, kontrahiran sa osno-
vićkim vokalom a - > - a i : grč yoipa, i k i , stlat. Fortunai, osk. dcivai „boginji
Divi“, lat. mensae ( < s t la t . mensai). Ievr. *ghebhđi > pragerm. *geboi > got.
fttai stengl. giefe, gife ( <*gefäe /.

4. A k u z a t i v . Ievr. nastavak bio je -m, kao i kod kratkih o-osnova:

grč. y.cöpav „zemlju", stin d . ašvdm „kobilu", lat. equam, stsl. ¿enp (-p < -dm).
Ie\r. *ghebhäm pragerm. *gebo(n) > got. giba /stsaks. geba, stengl. giefe,
stvnem geba .

Za ievr. <5- > got. - a vid. ovđe, str. 84, plural imenica srednjeg roda.
1.1 Vid. E. Kieckers, n . d.> str. I I I .
1.1 Vid. H. Hirt, H a n d b u c h des I rg e rm a n sic h e n , isti I d g . G ra m m a tik', NX'. Streitberg,
^rgermanische G r a m m a tik .
 P lu r a l

xmvt n a s ta v a k b i o je -« > k o t u r a h i n u i s a o s n o v ić k im
1. N o m ' n t t t i v . r-koWte<1 osk 3cnyf(ij (i« , serija«) „napisane“,
v o k a lo m J - - u j .*t«in J ‘ . { ¿ n i i c v r *ghebhds - p r a g e r m . * # ? !> « * ;> g w . gibds
Mit. tuutha (ru * ' !' o r n u lo je s is u k s . ¿ rfe u , s t v n e m . gebaj.
Mi*l g b fa n u *Bpwdm»Kcrm. o lPB,° 'e , . . t. ..
, „ i,iv levt. nastavak bio |e - * » , kao i kod kratkih o-osnova.
2. l i t n i n v ^ tontrjhiran sa osnovičktm a -, dao -om tli -u m n e moie
Uu li |C nastavak ‘ " • e ovai nastavak mje očuvao odvojene
* znan, jer micdan i c z . k je t0 ¡relevantno, jer je i -nm i a , u
različite Inncme f /' £ đ) levr *ghebhoml-a»> pragerm.
germanskom -* » (<J, S 8erm; đ>: l e' * ts ,
" m>t. g.W stisi. *»V/«i stepgl. M « ’ Stsaks. grtm
3 ii a x i v Germanski dat. Pl. je po obliku ievr. instrumental sa na-
u » ,« • « « * « Ievr -glubinhmihmos pragerm. »grtomta'-moa >
stisi. #m/om. stengl. g r/u m , stsaks g.im m , geiom , stvnem. getom .
, Akuzativ Akuzativ plurala u ievr. se sekundarni izjednačio sa
. ‘. i.;^ia ,« uh delovania denazalizaaje: nastavak je bio -nj,
nom mauvom^ r plurala,
komrahiran o s n o v o m vvokaiom
^ l o m aj - d
dao je -drtf, posle gubitka
a o je ^ nazala «>-<w;
^ >
tat r im 5 s (< fcrrci-tiJ; „zenuje , ”
^g h eb h a s > p rag e rm . fr b te > g o t . ¿P6oS „ d a r o v e .

b) ;<'-osnove

Analogno proširenjima o-osnova i ievr. ¿-osnove pokazuju proširenja sa

i-ispred osnovičkog vokala d- — id. K od nekih od tih osnova krajnji vokal d~
je skraćen, ali je isto tako u pojedinim padežima nastupila kontrakcija: ia>t
stind. devi „boginja“, grč. Tpotrce^a (<*Tp«TreSta) „stol“, stsl. jažda (-* čd-iS)
„jelo“, iat. exuviae pl. „oprema, odelo“ . U germ anskom se mogu razlikovati
.ive vrste osnova: ja- osnove i /-osnove. One se razlikuju sam o u nom, singulara,
DekJinacija ovih feminina (/.) is t a je kao i onih čistih č-osnova.
Paradigme: sunja (osnova sunjo-) „istina“305, bandi (osnova bandjo-) „veza“,
„okovi“ , mati'i (osnova maujo-) „đevojka“ .

singular
nom. sunja bandi mavvi
gen. sunjos bandjos maujos
dat sunjai band ja i maujai
ak , sunja band ja mauja

1M Vid. E. Kicckcrs, u. str. 112; H. Krahe, n. d., str. 76.

m Vid. ovde, str. 83, o dativu plurala a-osnova.
m imenica sunja „istina“ nema plurala po svojoj prirodi. Zato je u paradigmi uzet
pl. imenice, banja* „rana“ , čiji je plural posvedočen. Vid. i E. Kieckers, n. d.> str. 112.
Imenice tipa motri, frijondi itd. su sekundarna feminina, koja su se razvila od osnove mu­
škog roda: magus „dečak“ — matui „đevojka“ , frijonds „prijatelj “ frijondi „prijateljica",/w
..sluga" f i n i „služavka“.
 plural
nom. banjos bandjos ma ujos
gen. banjo bandjo maujo
dat. banjom baadjom maujom
ak. banjos bandjos maujos

U nominativu sing. osnove sa kratkim vokalom većinom su na ja-:

(ffafejii „borba“, sibja „srodstvo“ , kalja „pakao“, zorakja „progon“ i dr. V išeslojne
osnove i osnove sa dugim vokalom većinom su na i<aqizi „sekira“, hulundi
„Spilja“, „jama“, frijondi* „prijateljica“, piwi „služavka“, pusundi „hiljada“,
„tisuća" i dr.

c) w J-d sn o v e

U germanskom i u gotskom očuvani su samo ostaci ievr. a- osnova koje

su bile proširene sa elem entom u; ievr. ya l ■ germ. *tyJ-osnove. I ove su ime­
nice sve feminina ( / . ) i vrlo slabo i nepotpuno posvedočene. Njihova deklina-
cija je potpuno ista kao deklinacija čistih J-ostova196. U gotskom su posvedočene
HM-osnovc: criggtva „savez“, nidtoa (sam o nom . sing. u M 6, 19, 20) „rđa“,
hndtoa* (samo dat. sing. bandu) ai u K 14, 22) „znak“, vtultoa* (samo ak. sing.
wulm u Fil. 2, 6) „plen“, fijeptoa* (sam o ak. sing. fijaptoa u E 2, 15. 16,
nom. pl. fijaptoos u G 5, 20) „neprijateljstvo“ i frijaptva „ljubav“ .

(DEKLINACIJA

/-OSNOVE

Germanske /-osnove, ukoliko su očuvane u gotskom , pokazuju u većoj

meri udaljavanje od prajezičkog stanja, nego što je to slučaj kod a- i d-osnova.
Germanska/-deklinacija već nije tip čiste deklinacije. Razlog je, svakako, na prvom
mestu fonetski. Osnovički v o k a l/-, a to isto vredi i za «- u «-osnovama, vrlo rano
je reduciran usled delovanja fiksiranog intenzivnog akcenta. Treba ukazati još i na
to, da ni prajezičke /-osnove nisu bile razvijne u srazmeri sa o- i o-osnovama.
Iako su germanske /-osnove u sistem u deklinacije manje izrazite, one su
od velikog značaja za razvoj kasnijih deklinacija pojedinih sevemogermanskih
i zapadnogermanskih jezika. A sim ilatornim (regresivnim) delovanjem osnovičkog
vokala /- iz sporednonaglašenog sloga na vokale u glavnom naglašenom slogu
formiran je nov korenski m orfem koji im a značajnu funkciju u distinktivnom
obeležavanju singular-plural, pozitiv-kom parativ-superlativ itd. Ovaj fonetski
proces asimilacije, koji je i fonološki relevantan, a koji je doveo do formiranja
novog gramatičkog m orfem a, naziva se i-„Umlaut“. U V ulfilinom gotskom
osnovičko /- još nije đelovalo asim ilatorno na prethodne vokale; gotski nema
/-„Umlauta“. M eđutim , prema zabeleženim gotskim imenima kasnijeg gotskog
u Italiji, Francuskoj, Španiji od V I do X veka, izgleda da je i u tom gotskom počeo

... . m .G deklinaciji ovih imenica javljaju se ponekad i oblici sa -on, pod uticajem de-
aciie imenica ženskog roda konsonantskih -on osnova.
 Uj delujc prote* asimilacije «ličan onom u scvernogerm. i /upculnogermanikom;
imenu Agu.a, -ligica, Agila-Egiia id r .1*7
Ievr. oanuvički sufiks ove đekhnacije bio je: -i -eij-oi, -éïj-ôt. Ueklinadjom
»u prvobitno bila obuhvaćena sva tri roda. M uški rod tipa; stind agnih ,,oganj‘*(
grč. fiivrii „prorok“ , lat. hostis „neprijutelj", stsl. gostb, ženski rod tipa: srind.
mUtih „misao", grĆ. rrraoii „ustanak“ , «AXiç „grad", lat. sitis „žeđ", stsl. kostk\
■redni» rod tipa: stind turi „voda" lat. mare (• *mari)t pl. maria „more",
očuvan u got. m an-saim „jezero". U gotskom je očuvan sam o muški i ženski
rod ovih osnova, i-oanove muškog roda su malobrojne, dok je broj i-osnova
ženskog roda daleko veći, naročito u grupi glagolskih apstrakta koja su formi­
rana sa ievr. merfemom -/i, tipa lat. men-ti-s: „um", got. fra-lusts (Jra-liusan)u
..gubitak", ga-baurps (jga-bairan) ..rađanje, rod“ itd ., zatim sa sufiksom -nis: got
nasems {nasjan) „spasenje, mirons (mitoti) „odmeravanje", „razmišljanje", puleins
(pulan) „strpljenje" i dr.
Paradigme: gasts (osnova gusti-) m. „gost", qms (osnova qeni~) f. „žena
(supruga)“ .

rod ženski rod

3
c

singular plural singular plural

nom. gasts gustéis qens qeneis

gtn gastis guste qenais qene
dat. gasta gustim qenai qenim
ak. gast gustins qen qenins
vok. gast* — —

Singular

1. N o m i n a t i v , Ievr. nastavak bio je - s : stind. agnih „oganj", grč.

(iAvru; „prorok“, lat. hosti-s „neprijatelj". Ievr. -is > pragerm. -iz: ievr. *ghostis>
> pragerm. *$astis > got. gasts pranord. Sali-gasiiR, stisi, gestr, stengl. giest
(* *geasti: a> ea i>, /*„C/;n/dwr“ ), stfriz. jestt stsaks., stvnem . gastf; pragerm.
*kwaenis - got. qens stengl. ctven (-.; reooni .
2. G e n i t i v - 3. Dativ- 4. Akuzativ maskulina:

Pošto je kod imenica muškog roda u nom . sing. otpao osnovički vokal
i-, one su se u nom. sing. izjednačile sa imenicama a-usnova: đags-gasts. Isto
izjednačenje nastalo je i u ak. sing.: dag-gast. Verovatno se tada delovanjem
analogije celog singulara u-osnova i gen. i dat. sing. i-osnova izjednačio
sa gen. i dat. singulara a-osnova. N a taj način došlo je do toga da imenice
muškog roda i-osnova u singularu imaju istu deklinaciju kao i im enice muškog

Vid. . Streitberg, Gotisches Elementarbuch ; H. H irt, Handbuch i dr. o i -C’w*

lautu u istočnogermanskom.
roda j-o s n o v a : n o m . dags-gasts, gen. dagis-gustis dai /
vole. dag*-gasc*"\ * * aie.
K o d i m e n i c a ž e n s k o g r o d a g e m t i v s i n g . i m a o i r „ ;*
ou*, m us „ d è la ‘% s t m d . maièh „ m i s l i “ : j e v r V u a J * ! f ‘ n a s ta v a k
got, 4<Am ù - ^ t i v sing. U nskog rada verovatnT u ^ Pra^ m * * « « * » « >
na gri. h tm . » A ^ i „grudu"; ievr. * ^ « ¿ 7 > p r a g e r n T * ^ ^ lCVf lokaliv

Plural

1. N o m i n a t i v . Ievr. nastavak bio j e - « : stind. agnavah „vatre“,

grć. AĆksi? ( < - « c • *-*i-es) „gradovi“, lat. hostes (- *hostei-es) „neprijatelji“,
m l pQt*>je (-ije < -eies) „putovi“ . Ievr. -ei-es > pragerm. -iiiz > -i* ; ievr.
•ghostei-es > pragerm. gaseiz > got. gasteis; /stisi, gester, stsaks., stvnem.
isto i qeneis.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -om, kontrahiran sa osnovičkim vokalom
-a -ioni: grč. krit. Ttokiuv „gradova“ , lat. hostium ( ^ hostiom) „neprijatelja“,
grč. eraeltov „ustanaka“ . Ievr. *ghostiom > pragerm. ¿astio(n) > stvnem. gestio.
U gotskom gaste prema dage; isto tako qene prema gasiš . Verovatno zbog toga
što su u singularu već bili izjednačeni genitivi m uškog roda a- i i-osnovalw.
3. D a t i v . K ao i kod ranijih deklinacija i ovde je ievr. nastavak in ­
strumentala -mts/-mos: lit. nakcimis „noćim a“ , stsl. noitbmi „kroz noći“, lit.
tzirdimu „srcima“, stsl. pgtbmi, kostbmi. Ievr. *ghosti-nns;-mos pragerm.
;> got. gasiim /stvnem . gestimj; isto i qenim.
4. A k u z a t i v . Ievr. nastavak - ns : grč. krit. * 0X0/5 „gradove“ , lat.
hostes, stlat. hostis ( < *hosti-ns, sa gubitkom nazala n i, kao kompenzacija,
đuijenjem vokala i-). Ievr. *ghosti-ns > pragerm, *gasti-ns > got. gastins /stisi.
geste; stsaks., stvnem. gesti!; isto i qenins.
Dok su im enice m uškog roda ove deklinacije, kako je pokazano, u singu­
laru prešle u a-deklinaciju, njihova deklinacija u pluralu je potpuno jednaka
đeklinađji imenica ženskog roda.

//-D E K L IN A C IJ A

//-OSNOVE

Ievr. osnovićki su fik s, analogno ¿-osnovama, bio je: u, eu/ou,~euf-ffu. Dekli-

nacija je obuhvatala sva tri roda im enica: muški rod tipa: stind. idtruh „ne­
prijatelj“, grč. ir/jj/u? „lakat“ . lat. fruetus „plod“ ; ženski rod tipa: stind. dhenuh
«krava“, grč. vpairni? „posekotina“, lat. manus „ruka“ ; srednji rod tipa: stind.
<8™ ..suza“, grč. ui&'j „ vin o“, lat. tom u „rog“ .

<" Vid M. H. JeUinek, ».. d . , str. 91, napomena, XV Krausc.

tCrflUsc n. d. Str. 147; drukčije
H. Hiri, !F 1, 126. _ neeo i za ženski rod, ostaje
m Gotski nastavak gen. pl. -e i t>vdc, ne samo
usamljen i neobjašnjen. V id. ovde, nap. 181-
 n

U gotskom su očuvane brojač im enice m uškog roda. O d im enica ženskog

rodu očuvane su samo četiri: fundus f. „ruka“ , kinnus / . „obraz“ -toaddjus „zid“
i -tfdirnttf „mlin" <-Xi imenicu srednjeg roda samo faihu „stoka (novac)“ (samo
u singularu), qatru n. „bodlja, kolac" (nesigurno) i teipu n. „piće od voća"
(Obstwein), ak. sing. prevodi grć. «Uepa.
Paradigme: sunus (osnova tunu-) m. „sin“ , fundus (osnova handu-) /.
..ruka", faihu (osnovu faihu-) n. „novac“ „(stoka)“ .

singular

muški rod ženski rod srednji rod

nom. sunus handus faihu

gm. sunaus handaus* faihaus*
dat. sun a u hundau faihau
ak. sunu handu faihu
Jsunau _
vok. launu

plural

muški rod ženski rod srednji rod

nom. sun jus — __

gen. sunivvc handiwe i i

n
dat. sunum handum
ak. sununs handuns _

Singular

l. N o m i n a t i v . Ievr. nastavak za muški i ženski rod bio je -r> kon

trahiran sa osnovićkim u-> -us: stind Šairuh „neprijatelj, grč. „lakat"
lat. fruetus „plod“, lat. manus / . „ruka“ . Ievr. nastavak -us > germ , -uz (stnord.
tvaruR „gomila kamenja“, „nasip“, fin . vantus < germ . *zvaniuz „rukavica“) >
> got. -us: got. sunus /stfriz., stvnem. simu{; got. handus /stengl. hond, stfriz
hond, stsaks. hand; stvnem. hant; u- je otpalo posle dugog vokala/200. U ievr
za neutrum u nom. -ak. singulara bila je čista osnova -u: stind. diru „suza“,
grč. u*ik> „vino", lat. comii „rog“ ; got. /cri/iu/stsaks. fehu „stoka“, stvnem, fihu
„stoka“ '.

Vid. E. Kieckers, n. đ., str. 116.

 2. G e n i t i v . Icv r. n a sta v a k bio je K om rah ir a n .
*■ • -tusl-liiis: ht. siinafts „sina“ , stlat. senacous , senata“ Ut *“ '/
■«*)■ Icvr- -iusl-đus > got. -aus: sunaus /stn ord . ’sonor ~eusl
mu; stvnem. frtdff „mira“/. Z a ženski rod posveđočrn ' !Una’ stsa to -
'>*") batirgswaddjaus u Neh. 5, (6 ; za srednji rod o d nr d e v T f t / ^ f '" 8 ' u
patio adverb: got. / i / « ; /stv n e m ., stsaks. filu , s te n g l. feolu ’ u r , z - f r’c‘°
?US’
..m nk o g' ' o “>e
/,

). D a t i v . Ievr. dativ w-osnova verovatnn m . * '

đuiicniem osaoviikog vokala b ez nasravka; stin d sünäu ^ kU -okativ>formiran
(*«<-&. -e«), lat. manu (m esro manui)] Iev r > eot . Sma stsl- synu
fjthatt /u pranord. magiu „sinu“ skraćeno je iev r ¿ i7 > ^ Wwaw’ hanđau,
srvnem. r;/«/«, stengl. stsaks. s m o vem vatn o o d ievr -X“ > Pranord-

4■ A k u z a t i v . Ievr. n a sta v a k z a m u šk i i ženski

lat, mnutn^ grć rrr^vv „ lak at“ . Ievr. -um > g e rn i « r « W đ ~W s t,n d ‘
stisi, mafu „sina“ ; stvnem . tunu; stv n em . hane te i v t J S x g ? T* "M: ~sunu>ha”đ u
. .. , ,e ^ .je d n a č e n je sa n o m . ka m i
5, V o k a u v . Iev r. v o k ativ b io je u ovoi đ e M in « ^ -
grf .li na -o«: li,, sünaü, s tin d . « » . G o ts k i L / T b a ’o b b l a-i "« tfw
uu,iK t * ,° Sn°
su mVa;
u.

Plural

1 . N o m i n a t i v . U ievr. nastavak je b io -es koji je dodat osnovičkom

^ = eites-, stind. sundvah „sinovi“ , stsl. synove {-ov< -cu), grč. (< *-7jxefe«0-
Icvr. -eues > pragerm, ~iu{i)z > got. ~jus:sunjus! u severnogerm . i zapadnogerm .
m gubitkom -u: stisi. sym r\ stsaks. stvnem . suni(.

2. G e n i t i v . U ievr. je bio nastavak -om , koji je dodat osnovičkom

-i«=-ewom: grč. Trfactov {<*^xzF^I*Tirf-/£pia\i), stsl. synovb7 grč. uleuv „sinova“ .
Icvr. -euom > germ. ~iuo{n). U gotskom je nastavak -e prem a a-osnovam a:
sumtoh handitve.
3. D a t i v . Kao u pluralu svih osnova, tako i ovde dativ je po obliku
icvr. instrumental sa nastavkom - nhsj-mos : lit. sumoms, stsl. syrro-mi. G ot. sunum
ii germ. *stmu-rmz -moz > * sunum z > *sunumm > sunum /stisi. synom ; stengl.»
stsaks. sunuml; isto i handum.

4. A k u z a t i v .U ievr. je bio nastavak -;w: lat. tnan#s (< * m a n u -n s),

fruetus {<*fructu-ns\ grč. krit. uujv<; „sinove“ stsl. syny (-y < -im s)s g ot. sununs
istengl. nm«, stisi, sumo; stvnem . snu „običaj“/.
U u-osnovama bio je, kao i u ¿-osnovam a, o sn o v ičk i su fik s u tri stepena
alternacije: u, eu%ou, sa duljenjima: eu3 ou. T o je u germ anskom im alo za
posledicu duljenje osnovičkog vokala i pojavu -j- u pluralskim ob licim a n om i­
nativa i genitiva pl.: -jus, -iwe. Ovi o b lici sa elem en to m -z- u sporednom slogu
preneseni su u severnogerm. i zapadnogerm anskom analogijom i na d ativ i
akuzativ plurala. Tako je i u ovoj deklinaciji, kao i u z-deklinaciji i kod ja~y
IiHMnova, formiran korenski m orfem tzv. z-„ U m l a u t koji u «-deklinaciji im a
instinktivnu M ^ ij u singular-plural: n em . Sohn-$6hney Hand-Hdnde.
Pošto u gotskom im enice m uškog i žen sk og roda im aju iste padeške oblike,
0 ^ °dteđuje pomoću atributa ili zam en ice. Prem a piudinassus m. „carstvo“
 «nuitM K d i i u i o«tak im cm tc koje su formirane sa (i)nassus m uškog roda
iŠiuuftii ..jednaknat**» ufarasms „obilje“ , druuhttnassus „služba u vojsci** i đr
Mogu biti »I i f. drunjus „odjek", ftddus „poplava", aulu-qatrnus „voderućki
kamen". ,žrvanj" prema stisi k u m i, stcngl. i toeom, stvnem, qutrn m ože hiti /./,
ikadus „senka", aalus* .¿tup" tpoavedoćcn samo ak. pl. ioaluns u L 9, 3j,
unntrus „zima" ,w
Strana imena naroda i verskih sekta, koja u grčkom imaju o-deklinuciju,
u gotskom se menjaju kao «-osnove, s tim što je nom. pl. većinom na -eist g
gen. pl uvek na -i, nikada na -iwi. Judotus, gen. sing Judoiaus, nom pl.
JuJauit, gen pJ. JuiLtii, dat. pl. Judatum>ak. pl. Ju Jat um. Tako isto: Farisatus,
Herodunu\. nom pl. Kaurinfaus m Imenice stranog porekla imaju gen. pl. na
-š uggtlus-iigfplt, apuustaulus-apaustaule, praufetus {praufetcs)-praufeie\ aggtlus
ima nom. pl. aggtieis i aggiijus. Gen. pl. aurkje (pozajmljenica iz lat. urceus)
„vrč" verovutno je imala nom. sing. *aurkiusi n .

K O N S O N A N T S K A (SL A B A ) D E K L IN A C IJA

n D E K L IN A C IJA

levr. osnove formirane sa -n, tipa: lat. Aomo, gen. homin-is „ćovek1*, grć.
gen. TttHfiiv-oc „pastir14, lat. nomen, gen. nomin-is „im e" u germanskom
su se razvile u tri grupe: I an- i ;a«-osnove za muški i srednji rod, II *dn~ i
•;dn- osnove ženskog roda i III *m-osnove ženskog roda. Prema tom e se i
deklinaciju n-osnova može podeliti na I. ä s t e on- i */cm-osnove koje obuhvataju
imenice muškog i srednjeg roda, 2. on- i jon- osnove im enica ženskog roda i
3. m- osnove (got. -ein) koje isto tako obuhvataju samo im en ice ženskog roda.
Osnove *in- (got. -ein) su germanska inovacija.
Imenice muškog i srednjeg roda imaju u sufiksu alternaciju -an.-m
Imenice */jn-osnova imaju potpuno istu deklinaciju kao an- osnove; isto tako
imenice *j<wi-osnova kao imenice *on-osnova. I kod *ja («-osnova i kod *jon-os­
nova -j- je stalno u svim padežima.

a ) jn -, /on-osn ove

Paradigme guma m. (osnova guman-) „čovek", hairto (n-osnova hairtan-)

„srce“ fiskja m. (osnova fiskjan-) „ribar", sigljo n. (osnova sigljan-) „pečat".*•

*•* Vtd. M. H. JeUinek, n. d., str. 107; W . Streitberg, n. d ., str. 109.

m M. H. JeUinek, n. đ., str. 10 sm atra da se oblik nom . p l. izgovarao Kormptjus,
ier je nom. sing. mogao da ima samo oblik *Korinpius,
m M. H. JeUinek, n. d., str. 109, sm atra da u vreme prim anja ovih stranih teti
gotski nastavak gen. pl. -iwe: natitoe, htmdiae, nije više bio produktivan, jer se kod pozaj-
mljenica lavlja samo -i. Nastavak -ttei bio je sigurno produktivan kad su imenice fotus
,,ooga^ ttmpus „zub“ prešle u u-deklinadju, jer one im aju gen. pl. fo tm e , turipitoe. Vid. Ctrl
Ehs, L b*r đu Fremdaoru und fremđen Eigermamen indergot. Btbeliibersetzung. Gottingen 1903.
 muški rod srednji rod

singular
guma fiskja hairto sigljo
nom.
gum ins fiskjins hairtins sigljins
gen.
dal. gumin fiskjin hairtin sigljin

ak. guman liskjan hairto sigljo

plural

rtom. gumans fiskjans hairtona sigljona

gen. gumane fiskjane hairtane sigljane

dat. gum am fiskjam hairtam sigi jam

ak. gumans fiskjans hairtona sigljona

Singular

1. N o m i n a t i v . U ievr. n om inativ singulara bio je bez nastavka.

Završavao se: 1. sa produženim osnovičkim slogom - iuj-du: grč. „pastir“ ,
fajuđv „vođa, vladar“, tektuv „graditelj“ „(stolar)“, ili je 2. krajnji sufiks-«
otpao, tako da je nominativ završavao na -e'-o: stind. dima „kamen", lat. homo
„ćovek“, germ. guma „čovek“ . Ievr. *ghamon‘*gtem m > pragerm. *gumo(n) > gol.
guma /stengl. hana „petao", stfriz. hano ; stsak s., stvnem . hano{\ isto tako i
fiskja. Nominativ sing. neutra u ievr. bio je na-o, koji je ostao očuvan i u
germanskom: got. hairto stvnem . namo „ im e“, stsaks. namo; namo je neutrum
koji je prešao u m askulina.

2. G e n i t i v . Ievr. nastavak bio je, kao i kod vokaiskih osnova, -esi-os:

grč. mfićv-oi; „pastir", lit. akmehs ( <*akmen-os) „kam en", stsl. kamen-e (-5 je
otpalo), lat. homin-is. Ievr. *gh3men-es > pragerm . *gumin-iz > got. gumtns; isto
tako hairtins, fiskjins, sigljins. U ostalim germ anskim jezicim a krajnje-s je otpalo:
Jtvnem. lumen.

3. D a t i v . U ievr. je kod konsonantskih osnova u dativu sing. bio

oblik lokativa na i-: stind. lok. aimdni „kam en“, grč. grč. 4xjxovi „ka­
mara“, latabl. komine ( < * komini). Ievr. *ghomen-i > pragerm. *gumcni > got.
tum. /stvnem. hanin „petlu“ ; isto tako fiskjin , hairtin , sigljin.
4. A k u z a t i v . Pošto je osnova završavala na konsonant n-> nastavak
akuzativa sing. u ievr. bio je sonantsko //*-, koje je u grč. a, u lat. -em, u
F®- -um: grč. (< * ^ Y e{JLOV‘ /?0» lat. homin-em. Ievr. *ghzmen-n» >
pragerm. *guman-um > got. guman /stvnem . haram, kanon ,.2<M N o m i - *i
m •>

i ■ u U 0v0m ° t,jainjcnju ostaje nejasno kako je pragerm . -un > got -u > -u otpalo u
lrece® kratkom slogu. E. Kieckers, n. d str. 119, objašnjava da je ovaj oblik akuzativa na-
 96

n # r i v - « k u 4 i i t i v srednjeg roda hairt&sigljd ukazuje na ievr. nastavak đ-

kao i kod feminina; lat. regiti ..kraj'', Drugi germanski jezici ukazuju na ievr
nastavak čn- stvncm. herza, stsuks. herca, stisi, hjarta,

Plural

1. N o m i n a t i v , ievr, nastavak bio je koji je dodat na osnovu

en~ on-: gt£. *)Y«(i 6v- zs „vođe“, osk. humutu ( u - o)> lat. homin-es. Ievr. *ghmon-
, ts pragcrm. *$ttman-ts > got. gumans 'stengl. hanani.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -Jm :grč. Vi'«(A^vwv> lat. homin-um (stlat.
homin-om), stind- rajmm „kraljeva“, stsl. t&n-h {-om > -om > - «>-»)> lit. aktnen^
(-ij -Jm). U gotskom je po analogiji u-osnova i ovde nastavak e- : gumane>
fiskjane, hairtane, sigljane. U drugim germ. jezicima očuvani su tragovi ievr.
-Jm;stengl. oxna „volova“ . I u gotskom je kod fem inina - 5 : luggono, ma nagetno
■stvncm. hanono „petlova“, (ungorto, zungono „jezika“ /.

3. D a t i v . U germ mskom je i u ovoj deklinaciji u dativu pl. ievr.

oblik instrumentala sa nastavkom Ievr. -on-misj-on-mos > pragerm.
-am-mtz-am-moz, preko asimilacije -nm > -rnm > -m , Ievr. *gfcwion-mist-mos >
> pragerm. *guman-mizmoz > got. guman /stisi, hanom „petlovim a“, stvnem.
zungom „jezicima“/.
4. A k u z a t i v . K od konsonantskih osnova u ievr. je b io nastavak ak. pl.
-ps : grč. ijve^ov-a;, lat. homin-es (*homin-ens). U gotskom je moralo biti
*-an-um, *~6n-utis. Verovatno delovanjem tzv. haplologije u got. ~uns. -om*06.
Ievr. *ghomon-Qs > pragerm. umon-unz > got. gumans209.

b) ön~, jön- o sn o v e

Paradigme: tuggo f. (osnova tuggon-) „jezik“, gatimrjo / . (osnova gatimrjon-)

„zgrada“.*•

singular

nom. tuggo gatimrjo

gen. tuggons gatimrjons
dat.. tuggon gatimrjon
ah. tuggon gatimrjon

®t*o delovanjem analogije: kod imenice baurgs f . putem analogije postao je i akuzativ bourgs.
Dalje je analogijom ovaj oblik bez nastavka prenesen na fem inina ön-> e in - i »-osnova i oda­
tle na maskuiina a n - ja n - i r-osnova. Suviše dug p u t delovanja analogije samo preko jednog
tipa osnove na sve druge!
m Izbacivanje jednog od dva jednaka ili slična delà reči. U por. grč. krit. ve^raç iz
v *6 grč. at. vtô-njxoç „četa mladića“ . Vid. i M . H . Jellinek, n . d ., str. 111; E. Kieckers,
t o it o ç

ti. d. str. 120.

*• Prema mišljenju nekih autora, na pr. H . K rahe, n. d., str. 85, možda je u ak. pl.
preuzet oblik nom. plurala.
 97

plural

nom. tuggons gatimrjons

gen. tuggono gatimrjono
dat. tuggom gatimrjom
ak. tuggons gatimrjons

c) ««-osn ove

Paradigma: managei f . (osnova managein-) „svetina“, mnoštvo (ljudi)“

singular plural

nom. managei manageins

gen. m anageins manageino
dat. m anagein manageim
ak. m anagein manageins

Imenice ««-osnova većinom su apstrakta formirana od adjektiva: mamgei-

-martags „mnogi“, audagei-audags „blažen“, „srećan“, hauhei-hauhs „visok“ ,
iiuket-stuks „bolestan“ itd. Za form iranje ove deklinacije treba imati u vidu da
ženski rod participa prezenta i kom parativi idu po ovoj deklinaciji, a oni su
bili ievr. ¡-¡-ia-osnove. Jedna grupa im enica ove deklinacije obrazovana je od
ten-, t'on-osnova, koje su u krajnjem razvoju dale m-osnove: grč. &eA?i? gen. SeA^lvo;
„ddfin“. Na taj način se u ovoj deklinaciji ukrštavaju padeži po t-, ia- i po
m- deklinaciji207.

OSTACI DRUGIH KONSONANTSKIH OSNOVA

a) r-osnove

Prajezičke osnove im enica m uškog i ženskog roda koje su označavale

najbliže krvno srodstvo bile su form irane sa morfemom -ter-, Ovaj osnovićki
sufiks javlja se u svim alternacijama vokala: -ter-, -tor-, -tr-, -tr- -ter-, -tor-.
Ova grupa imenica očuvana je u svim ievr. jezicim a, ali nejednako, jer
su u zasebnim razvojima u pojedinim jezicim a neki nazivi zamenjeni drugim.
Iz posvedočenih oblika m ogu se rekonstruisati potpuno sve paradigme, sa go­
tovo svim stepenima vokalske alternacije sufiksa -fer-, -ror-:

w Vid. E. Kieckers, n, d „ str. 124, 125.

7 Gotiki jtiik
 * w - grč. -tjr-: grč. n*T+,p; ~tr-: grč. TtotTpo$; -/r - grć. *arp«»n,
■tmđ. p u t '*; -tiry - / * : lat. frdter (~er- -fr)t grć. «fociTtjp „koji je rođen od ple-
1, got. fadar itd .
m e n i log oca**
U gotskom je posvedoČeno: bropar „brat**, stvistar „sestra**, dauhtar ,,kćr
i fadar „otuc" (sumo jedunput u vok. sing. fadar u Gal. 4, 6). M csto imenice
tadar u gotskom je u živoj upotrebi aaat0*. M csto prajezičkog naziva za „mater**
grč. dor. p*n;p, lat. tm.hr itd. gotski ima aipeiy im enicu koja spada u em-osnove.
U severnogermunskom i u zapadnogermanskom (čuvana je imenica: stsaks.
mddar, stvnem. muor r itd. Izgleda, m eđutim , da je i u zapadnogermanskom
bila u konkurentnoj upotrebi i imenica osnove got. aipeiy jer se očuvala u stvnem.
složcnici fuohir-tidt „dadilja“.
V gotskom je dcklinacija svih ovih im enica potpuno jednaka.
Paradigmu: bropar rn. „brat1*.

singular plural

rtom. bropar broprjus

gen. broprs brepre

dat. bropr broprum

ak. bropar bropruns

vok. bropar —

Singular

1. N o m i n a t i v . U ievr. je nom inativ bio bez nastavka, sa stepenom

duljenja -ter!r t5r\ grć. rar^p „otac“, lat. frdter (-er< -er), grč. eunariup „koji je
rođen od plem enitog oca", stind. pila. Ievr. bhrater-jtor > germ. bropar
> got. bropar; isto tako dauhtar, stoistar, fadar * /stisi, brođer, stvnem. bruodcr,
stvnem. fater , stsaks. fadery stisi, fađer; stvnem ., stsaks. swestery stisi, svster itd ..
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak genitiva bio je -esj-os: lat patr-isy fratr-is,
grč. Trarp-^c. Ievr. bhraier-es > pragerm. > bropr-izl-az > got. broprs; isto i
rteiiirr stengl. brddory stsaks. brodar, stvnem . bruodersf,

3. D a t i v . U ievr. je i u ovoj deklinaciji dativ imao oblik lokativa na

-i: grč. rsotTp-i. Ievr. bhratr-i > pragerm. bropri > god . bropr /u zapadnogerm
kao i u gen. sing.: stengl. brdđory stsaks. brodar, stvnem bruodersf.

4. A k u z a t i v . Kao i kod drugih konsonantskih osnova, tako je i

ovđe ievr. nastavak bio -/?i: grč. Ttarćp-a (-a < ~rp)y a^rep-a, stind. pitar-am.
stsl. maier~b (-& O /71 preko ~bm>~bn). Ievr. bhrator-ni > pragerm. bropar-um ■

w Got alta, stvnem. atto je hipokoristik; upor. grč. ir-ra , lat. alta „latica“, alb. at
„otac“ , stsl. 0f»c». Ovaj hipokoristik imaju i neki neinđoevropski jezici: tu r. ata, mađ. atya
l ? germanskoj narodnoj poeziji očuvan je u imenu E tzel (A ttila ), a možda, i u imenu Etso
(Erzoliedj.
 yy

bropor-um -un got. bropar stisi, brojrr, Mcngl brodar, Msaki brodar
srvncm. bruoder 'y isto i dauhtart sioistar.
5. V o k a t i v . U ievr. vokativ ovih osnova »mm« je oblik nom inativa
isa pomeranjem akcenta: grč. stm d. pitar, G ot. brof>«rt jodor , tUuhrar.

Hura!

1. N o m i n a t i v . Nastavak nom . pl. u ievr. bio je grč, Tratip-ec.

lat. trutr-es, grć. dur. (¿«rep-e;. U gotskom je sekundarno nom inativ pl. fo r­
miran prema nom . pl. im enica M-đeklinacije, jer su se oblici dat. i ak. plurala
r-osnova izjednačili sa dat. i ak. pl. «-osnova. G ot. broprjus, ia risirjus. Stvncm .
je još imao očuvan stari oblik: muoier „majke**.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak je bio -nm.: grć. Trarp-o«, lat. patrum,
matrum. Oblik sa nekadašnjim nastavkom -dm očuvan je u: stvnem . bruodcro,
smorv. brodra, stengl. modra. U gotskom je i u ovoj deklinaciji gen. pl. ana­
logijom prema ostalim osnovam a na - e : broprć.
3. D a t i v . Kao i u drugim svim osnovam a, tako i o v d e germ am k
dativ plurala je ievr. instrum ental sa sufiksom -m is/-m os. Ievr.,* bhrair-mu,* bh -
rjtr-moi > pragerm. *bropru-mizhmoz > got. broprum stvnem bruoderum1.
4. A k u z a t i v . Ievr. nastavak-^ bio je dodat na vokalsku alternaciju
-tr : lat. potres {*patr-ens < p3tr~ps), grč. hom . av-farp-«?. Ievr. *bhratr-ps >
>p ragirm . *bropr-unz > got. bsoprum. K id a su se na ovaj način izjednači!
dat. i ak. pl. sa dat. i ak. pl. w-osnova: sunum-broprum, sununs-bropruns, onda
je i nom. pl. analogijom d ob io oblik nom . pl. «-osnova; kao sunjus i broprjus.
Ovaj novi oblik nom . pl. na -jus delovao je da su u severnogermanskom i
zapadnogermanskom prema njem u i ostali padeži u pluralu dobili elemenat-;'-,
koji je i u ovoj deklinaciji postao distinktivni korenski morfem za singular-
-plural, tzv. i-Umfaut": nem . Vcuer- Vatcr, Bruder-Bruder Mutrer-Miitter, Toch -
ur-Tdchter.

b) ud-osnove

U germanskom su očuvani ostaci deklinacije supstantiviranih participa

prezenta muškog roda, koji su formirani sa su fik som -m f U prajeziku ova
dekiinacija bila je na - w sufiks: lat. fere-nt-s > ferens, kge-nt-s > legetis, gen.
jere-nt-is, lege-nc-is; grč. ?epo-vr-, stind. bhara-nr-.
Participi prezenta kad su u funkciji adjektiva imaju u germanskom istu
deklinađju kao tzv. slabi adjektiv. Izuzetak čini sam o oblik muškog roda u
nominativu singulara, koji pored slabog oblika na -a ima i jaki oblik na
Međutim, supstantivirani participi prezenta m uškog roda formirali su u ger­
manskom posebnu dekiinaciju koja se delim ično podudara sa deklinacijom kon-
sonantskih osnova, a genitiv i dativ plurala imaju oblike m uškog roda u-dekli-
nacije. U isto vrem c i nom . -ak. singulara i gen. pl. preko fonetskih promena

*°* Vid. ovde: Dekiinacija prideva, str. 129

7*
/
100

|XkfcfcUr«)u at m ittim oblicima j-đrklinacijc. Drugim rečima, ova deklinadja

|e Orlimićno preila u d-dekliruciju muikog roda.
Paradigm» fn/omit w. (oanova fnjond-) „prijatelj“

singular plural

nom t'rijonđs frijonds

*** trijondis trijonde*

Jat Irijond* frijondam
ak. frijond* frijonds
vok. frijond —

FVvtvrdoćem su sledcći oblici. S i n g u l a r : nom. ftjands „neprijatelj,

frtfomis „prijatelj“. nasjands ..spasitelj“, Jaupjands „krstitelj“ ; verbalna kompoata:
gorda-waldands ..domaćin“» aU-toaldands „svcvladajući“ (nvroKpdreap); gen
f\)anduy nasjandts; dat. nasjand; ak. ftjand, nasjand, đaupjand, g^rđatoaldand,
gtband „darovatelj“ ; vok. fnjond, fraujmond „vladar“ , taUjand, „učitelj“. Plural:
nom. ftjands. fnjonds. bisuands, „suscdi“; gen. fijande. bisitande; dat. ftjandam,
frijondam; ak. fijands. frijonds. btsttanđs.n •

c) Korcnskc osnove

Kako je već spom enuto"1, u prajeziku su bile brojne imenice čiji je

koren bio ujedno i osnova u dektinaciji. Kod njih su pade&ki nastavci dodavini
direktno na koren bez oanovičkog morfema. Ove osnove su obuhvatale sva
tri roda imenica; lat. rtx m. (rcg-s) „kralj“, vox / . ( < i ’oc-j) „glas“* corn. gen.
cord-is „srce“, grč. - o x (*roS-c) m. „noga“, / . gen. aiy-o; „koza“, >6jp n.
gen. >o;pA-^ „srce“, stind. pad-m. „noga“, vdc f . „glas“, hfdn. „srce“ .
U gotskom su najbolje očuvane korenske osnove imenica ženskog roda
Od muSkog roda posvedočene su samo imenice: retks. „vladar“ , mcnops „mesec4*
i-ivattfods „svedok“ . Jedina imenica srednjeg roda fon „vatra“ pokazuje u ger­
manskom osobine heteroklize. Od svih korenskih imenica, uzetih u celini. u
gotskom su očuvani samo pojedini oblici padeža.

Paradigma, baurgs / . (osnova baurg-) „grad“, „utvrđenje*4.

singular plural
nom. baurgs baurgs*
gtn baurgs baurge

“* V i ? Stmlnet* *• str. 118 ; M. H. JeUinck, n. d str. 117 ; E. Kicdctn.

•ll Vid. ovde, u uvodnom delu o deklinaciji. str. 78.
 101

singular plural

dat. baurgs baurgim

ak. baurg baurgs

Karakteristika ove deklinacije: dat. pl. je prema i-dcklinariji: baurgim kao

fmm, U akuz. pl. je oblik nom inativa pl. kao i kod fi- i u-oanova.
Od imenica ženskog roda posvcdoćeni su sledeći oblici: S i n g u l a r :
Aanrp, alhs „hram“, mitads „m era“, nahts „noć“ ; gen. baurgs, aUu, ruhu,
nJvks* „mlcko“ ; dat. baurg, alh, milap, naht, spaurd „trkalište“ ; alc. baurg, alh,
mtap, naht. P l u r a l : nom . brusu „grudi, srce“, gen. baurge, mitad*, spaurde,
baurgim, spaurdim; ak. baurgs, brusu.
Od imenica m uškog roda posvedočeni su sledeći oblici: S i n g u l a r :
aom. mtnops „m esec", reiks „vladar“ i -mcittoods u složen iđ gahuga-ruutmodj
hrfni svedok“, gen. reikis; dat. menop, reik . P l u r a l : nom . reiks, -vseittoods,
bsftps „oba“; gen. retke, vseitxoode\ dat. menopum , bajopum, reikam; ak. mettaps*1*.
Ostaci heteroklize očuvani su u gotskom kod dve imenice: fon n. „vatra“
i m. „voda“ . Posvedočeni su o b lici im enice fon: S i n g u l a r : nom.
-ak. fon, gen. furtim, dat. funin. O vi o b lici pokazuju «-osnovu. M eđutim , u
»emogermanskom i zapadnogerm anskom ova im enica je r-osnove: stvnem.
fW} fiur, stsaks. fiu r , stfriz. fior , fiu r , stengl. fy r. U staronordijakoj nar. poe­
ziji je furr, m. U nem ačkom jeziku očuvana je i n-osnova u reći Fun-k* <
stvnem. fun-eho „vam ica“ . D ru gi ievr. jezici pokazuju r-osnovu za ovu ime­
nicu: grč, irup gen. toh . por , um br. pir, s-hrv. (roj)-pir-in?
1 kod imenice toato m. „voda“ u gotskom su preovladali oblici «-osnove:
oom. -ak. toato, gen. toatins, dat. toatin. O vim oblicim a odgovaraju stisi, oom ,
gen. vatru. M eđutim , u zapadnogerm anskom ova im enica je r-osnova: stasaks.
motor, stvnem. zoa^ar, to a ^e r, u por, i grč. u&op. N a r-osnovu ukazuje i n e m
(Ptsch) -Otier, upor. stind. ud-rđ, s-hrv. vidra.

d) m am a m. „Čovek“ ( „ m u š k a r a c “ )

singular plural

nom. m ann m ans, mannans

gen. m ans manne

dat. m ann mann am

ak. m annan m ans, mannans

*“ Vid. M. H. Jellraek ». d so . 118; E. Kieckers, «. d , so. 128.

 i u:

Zbog toga Sto je ovu imenica porcklnm korenska osnova na n, pomcialf

su se u njenoj đcklinaciji i oblici konsonantske n-deklinađjc, kod kojih je
oanovićki sufjk> m-dodat n.i koren imenica. Oblici korenske osnove su *a
jednim M,lJ.

e) PrajezlĆke t-osnove

U prajeziku su postojale kao posebna grupa j-osnove srednjeg roda. V

nom. -ak. singulara imale su sufiks -os, u ostalim padežima stepen alternacije
-es.: grč. »rod", iat. getius, gen. gener-is (*genes-is), stind. janah , grč
hom. gen. ylv*o$, stind. gen. janas-ah, stsl. nebo, osnova n e b e s gen.
tubes-e (-#«*-«). Ove osnove su u germanskom vrlo slabo očuvane; u gotskom
slabije, bolje u zapadnogermanskom. Stepen alternacije -er, koji je kod svih
imenica bio i u pluralu: lat. genera ( *genes-a), stsl. nebes-a, u germanskom jc
analogijom prodro i u nominativ singulara. Ievr. -er . germ . -iz - got. -r:
got. tocihs „selo“, „naselje“, upor. grč. foixoc „kuća“, lat. uicus „selo"; got.
peihs „vreme“, j Aj „klas“, upor. lat. ucus n. „pleva“ (nem . Spreu). Posvedočeni
oblici ovih imenica u gotskom pokazuju da su one prešle u a-deklinaciju ime­
nica srednjeg roda: gen. tocihis (kao touurdts), dat. zoeihsa (kao vsaurda), ahsa
(kao tt/jurda), pl. ak. peihsa, weihsa, aksa (kao tuaurda).
Drugu grupu imenica ovih osnova čine: riqis „tam a“ , agis „strah“ sigu
„pobeda“, skapts „šteta“. I one su prešle u a-deklinaciju. Posvedočeni su sle-
deći oblici gen. sing. riqisis, agisis; dat. sing, riqiza, rimisa „m ir“ ; pl. nom.
agisa; pl. vok. pttoisa „sluge“, dat. p:tuisam; dat. sing, hatiza , pl. nom. hatiza
„srdžba“, „ljutnja".
Prema fin. pozajmljenici nom. sing, lammas „ovca“ u germanskom je
bio očuvan i nom. sing, na -az: ievr. *lambh -or>p ragerm . *lam b-az> iin. lammas.
U gotskom su prešle u a-đeklinaciju im enica srednjeg roda: lamb lamba, lambe,
lambam. U zapadnogermanskom su očuvani oblici stare deklinacije sa -es:
stvnem. nom. pl. lembir, gen. lembiro, kao lat. gensrum, stind. janas-am; stvnem.
chalb, nom. pl. chelbir „tele“, stcngl. calf n pl. gen. cealfr-a.
Ove r-osnove su 2 načajne za razvoj strukture deklinacije u kasnijim za-
padnogermanskim jezicima. Pluralski sufiks -er < germ -iz kod imenica srednjeg
roda starih s-osnova dobio je distinktivnu funkciju singular-plural: stvnem. sing.
chalb-pl. ch'lbir, nem. Kalb-Kälber, Lamm-Lämmer. Ovaj pluralski sufiks u
svojstvu distinktivne funkcije singular-plural prenesen je i na druge imenice
muškog i srednjeg roda kod kojih se oblik singulara i plurala bio izjednačio:
srvnem. man-man, land-land, taip-ioip, wort-wort; nem . Mann-Männer, Weib-
VTciber, Land-Länder .Wort-Wörter itd. N e sam o što je -er kao sufiksalni pluralski
mortem poslužio za distinkciju singular-plural, nego je i pragerm. iz nastavka
-iz> -ir> -L t preneseno i na ove imenice kao novi korenski m orfem , tzv. i-Um-
laut“: kao Kalb-Kälber tako je i Mann-Männer itd. N a taj način se razvila
deklinaeija koja se u normativnim gramatikama naziva „nova deldinacija tipa
-er*u .

O pokuia ima objašnjenja pomoću ukrštavanja obeju osnova vid. M . H. Jelhnck,

n. d., str. 113; H. Krahe, n. d., str. 86; E. Kieckers, n. d., str. 122.
m Vjd. i E. Kieckers, n. d., str. 130.
 103

f) Deklinacija stran ih im enica i im ena konsonanukib osnova*lfc

Imenice

Vuifila je mnoge grčke im enice preuzeo u grčkom .

(*z promette: alabanraun (iXipaKjrpoy), aromaia r*) g a z a j J I Z Z T ,h
tottuv), hairatsets {«¡pirei«), pmiioriautt (icpaiTiipiov). ’* ^
2. Imenice na -rj pokazuju m ešavinu grčke deklinat-ii,. ; a.ui-
m -\ i-osnova: nom . sing, aipiscaule amreoXVj), dat sing « » m î ! / “ 0 ' ' ,g"Uklh
jjpmaiilm, ak. pi. aipimilans ; nom . paraskaiwe LT' T ' P''
* <«*• ^ «en. « « ¿ « ¿ « , x f ; r ,;
? r ;;— ’ swnagogen' it o n o m e ' ak pi. r . ;
3. Neke im enice su p o đeklinaciji «-osnova: mammomn, a,a launemn. „
rana*, gen. saianms, dar. satanin, ak. saianan, vok. sacana. ^ w"
4 Imenice iz latinskog jezika ili pozajm ljene preko latinskog jezika „ •
su se uklopile u sistem gotske deklinacije: mesa „stok‘ (memn\ h% “ ^
t e w (Caesar), gen. kaisaris, dat. / W n ; ^ gen Z "
% £ k l,a ' * ' • sin g- W a r a ! > d a t- * * •* ■ " ■ » ( w « ;• K r c Î

5> Imenica sđ66jro ("grč. dut. naičpfirf* •

ima i: gen. sabbatans, pl. gen. sabbate, dat p l sabbattm,

H ; x r romen,en3; grč- ak-*»*■^ ^ . T ’p f a Z :

Imena

1. Lična imena na -os m enjaju se kao -«-osnove: Paitrus, gen. Paitraus,

dat. Paitrau, ak. Paivru, vok. Paiiru\ Jesus, gen. Jesuts, dat. Jesua, / « « , ak.
vok. /« « . Imena na -a m enjaju se kao n-osnove: Andraias, gen. /Indraiim;
Zakarias> gen. Zakariins. Im ena m uškog roda na -tov imaju oblike - oh- i «-osnova:
Scmaton, gen. Swmaions3 Seimonis itd.
2. Starozavetna im ena koja su završavala na konsonant većinom su po
a-dektinaciji: Abraham , gen. Abrahamis} dat. Abrahama; Adam , gen. Adamu ,
dat. ¿¿ama; Israel, gen. Israelisy dat. Israela i dr.
3. Topiiumi na -a im aju deklinaciju tipa: nom. -« gen. -aisf dat. -ai,
ak. - a : Akaja, gen. Makidonais , dat. Akatjaiy Asiai; ak. Makidonja itd., ali
i prema grčkom: gen. Galeilaias , Judaias\ ak. Galeilaiany Judaian. Bez promene
su; Beplaihaim, Ston. Im ena naroda koja služe i za nazive zemalja idu po
i-deklinaciji: Galateis, dat. Galaiim, gen. Galatie; Makidonies, dat. Makidonim ;
kurdanais*, gen. Jaurdanans, dat. Jaurdanatt, ak. Jaurdanun#.

Literaturu vid. kod M . H. Jellinek, n. d., str. 120 i 240 i «1.

“ Vid. i E. Kieckers, n. d.t str. 131 do 134.
 ZAMENICE

L IČ N E Z A M E N IC E

Ličnu zam enica za 1. lice, 2. lice i lična zam enica za svako lice ili ref-
leksiv čine u icvr. jezicim a posebnu grupu koja se izdvaja o d svih drugih
zam enica.
1. Ove zam enice nemaju roda; jedan oblik slu ži za sva tri roda.
2. Ove zam enice imale su u živoj upotrebi singular, dual i plural. Kod
refleksivne zam enice isti su oblici u sva tri broja i, razum e se, zbog svog
značenja ne može im ati nom inativa.
3. Svaka o d ovih zam enica form irana je o d po šest osnova, i to: u sva
tri broja jedna osnova je u nom inativu, a druga osn ova u k o sim padežima.
4. Ove zam enice nemaju deklinacije u sm islu dodavanja padeških sufik-
salnih morfema na osnovu, kao što je to kod sv ih drugih zam enica, imenica i
prideva. K od ovih zam enica padeži su form irani o d dveju ili više osnova u
jednu celinu ili dodavanjem partikula na osn ovu koja je č esto tzv. minimalni
morfem od jednog fonem a.
5. K od ovih zam enica naročito je produktivno delovanje sinkretizma pa­
deža, ne sam o u okviru jedne zam enice, nego i izm eđ u v iše zamenica.
6. D elovanjem analogije, jedna zam enica prim a i korenske morfeme druge
zam enice.*17
G otski je srazm em o dobro očuvao g o to v o sve spom enu te karakteristike
ovih zamenica.

LIČNA ZAMENICA ZA 1. LICE, 2. LICE I REFLEKSIV

I. lice 2. lice refleksiv

Sing. nom . ik pu —
gen. m eina p ein a seina*

m O pitanju porekla partikula i odnosu germanskih i gotskih oblika ovih zamenica

prema drugim jezicima vid. kod K. Brugmann, Kurze vergl. Gramm. § 593 A; isti, Grundriß
II, 2, 382 sl.j Fr. Kluge, Urgermanisch, str. 217 si.; isu, Die Elemente des Gortischen, str. 70;
Walde, Auslauisgeu'tze, str. 90 si.; A. Meillet, MSL 15, 77 si. i dr.
 105

J1. lice 2. lice reflcksiv

dat. m is pus sis

ak. m ik puk sik

Dual. nom. w it — —

gen, — igqara seina*

dat. ugkis igqis sis
ak. ugkis igqis sik

Plur. nom. w eis jus —

gen. unsara izwara seina*

dat. u n s, u n sis izw is sis
ak. u n s, u n sis izw is sik

1. LICE

U gotskom su posved očen i ob lici svih padeža singulara, duala i plurala,

osim gen. duala. O ni pokazuju da su u svakom broju po dve osnove, i to jedna u
nominativu, a druga u o sta lim tzv . kosim padežim a. T o je prajezičko nasledstvo:
grč. ¿Yto-ž(xou(jiou), ¿pol, TjpeL;; stin d . ahdm-mam, avdm , vayđm-a$mon\ lat. ego-
mei-mihi-me.

Singular

1. N o m i n a t i v . *ego : lat. ego, grč. eyw, ven. exo; ievr. *eg(h): stlit. ef,
let. es'i ievr. *cghom\ stin d . ahdm, av. azam. Iz ievr. *ego(m) > pragerm. *ekan,
*ikan: pranord. eha, got ik /s tis i, ek, sten g l. tc, stsaks. ik, ek, stvnem . ihj.
2. G e n i t i v . G otsk i gen itiv i singulara meina, peina, seina*; duala *ug-
kara, igqara\ plurala ««sara, izw ara s u stari petrificirani ob lici ak- plurala od­
govarajućih prisvojnih zam enica za srednji rod. Ovi oblici su u adjektivskoj fun­
kciji primili značenje gen itiva. K ao Što je lat. verba mea „moje reći“ dalo verba
wet, tako je sigurno i pragerm anski *wordo m ino dalo got. toaurda mema, peina
itd. Genitiv je i inače pad ež koji pokazuje poreklo i pripadnost nečemu. Got.
nteina, peina, seina* /stisi, m in , pin\ stsak s. m in , thin', stvnem . min, dinj.
3. D a t i v . U dativu je ievr. osnova *me: grč. ak. H*» osnova *me:
lat. ak. me, stind. ak. ma, stsl. me U germ anskom je na osnovu *me dodat
morfem -s. Smatra se da je ovo -s ievr. partikula-so: umbr. se-so, „sebe“ . Tako
bi ievr. *me-so dalo pragerm . naglašeno *mes, nenagl. *tniz > got. mis /stvnem.
 lu ti

mir, pranord meR (i t ispred /?), stisi, merj. U nenaglaicnom p o lo ž a j ~g ^

otpalo, tuko d i je Vmz *mi stsaks., stfriz mi.*1*
A k u z a t i v . Ista icvr. osnova kao i u dativu *me. U germanskom
4
ic ak singulara lormiran kao i u ven, mexo, het. ammuk. Analogija između
vcn. #.Y0“tfktizJtis mtxo%het »A-akuzativ ammuk i got. rA-akuzativ mtk navodi na
pom isao du je gor akuzativ lormiran prema nom inativu. Atožda jc mik po­
stalo od osnove *m<f * nom . ik. Isto tako m ogu će jc da je mtk postalo od
osnove *m< r partikulu * ( < *ge) , na Sto ukazuje grč. ¿pić-v® „m ene".m Got
mtk stisi., stsaks. mtk, stengl mec, stvnem . mth .

Dua!

1. N o m i n a t i v . Za oznaku „nas dva“ , „oba“ ievr. je im ao osnove *ye j

•yi. stsl. v i, lit. ve-du, ved. vam. got. w i-t /stsaks. feri-t, stisi, vi-ij. U lit. vi-du
drugi sastavni deo verovatno je broj „2“ : du iz ievr. *duo) upor. grč.
„12" (* *3,ffw Se-xa) Jat, duo < *duor *duud. Prem a to m e g ot. ioi-t može sc
objasniti iz ievr. *ye-đuo ■ pragerm. *tve-tuo. Severnogerm . i zapudnogermanski
oblici sa -i- pretpostavljaju pragerm. ncnagl. *witan, kao *ikan za nom
singulara.**0

2. G e n i t i v . G enitiv duala za 1. lice nije posvedoćen u gotskom

Verovatno je bio oblik analogan prema umara.

3.4. D a t i v - A k u z a t i v. U gotskom je isti ob lik za oba padeža

ugkts /stisi. oA(A)r, stengl. ime, stsaks. unkf. O blik ugkis je, verovatno, mešavinj
iz dativskih i akuzativskih elem enata. Ievr. osnova *p > germ . im: grč. v<o,
stind. nau. N a osnovu je pristupila partikula -k < ievr *ge iz ak. sing. *me-gc
• got. mik\ p-ge > got. unky a zatim i -is iz dat. singtilara: ievr. *meso :
got. mi-s.

Plural

1. N o m i n a t i v . Ievr. osnova *yei: stin d . vayam „ m i“ . U germ , i gotskom

na ovu osnovu dodat je pluralski nastavak -«: *yei -r es > germ , nenaglašeno
*tvt-Zj naglašeno (upor. i het. weš „ m i“) > g ot. wets /stisi. ver, stengl oe.
ttie; stfriz. tvi, stsaks. wt, we\ stvnem . trir. - z je otpalo u nenaglašenom polo­
žaju; ostalo je u naglašenom položaju i dalo - z > -r.

2. G e n i t i v . K ao u gen. singulara, tako je i u gen. plurala verovatno

nom . -ak. plurala prisvojne zam enice srednjeg roda: g ot. imsara.

m Poito sc partikula -so javlja u gen. sing, kod imenica i kod zamenica, upor so!
¿»•so (< ievr.* kye-so), um br. se-sot možda je oblik dativa u stvari gen. sing, u značenju i
funkciji dativa. T ada bi se mogla objasniti i pojava da je form iran novi genitiv kod ovih
zamenica od ak. prisvojnih zamenica srednjeg roda. Vid. H erm ann, Die Siibenbüdmg m
Grüch. und in den andern idg. Sprachen. Göttingen 1925, str. 33.
I1# Vid. F. Sommer, I F 4, 130 sl.
m Vid. F. Holthausen, I F 39, 68 i H orn, I E 39, 231.
 107

3 .4 . D a t i v - A k u z a t i v . Ievr. osnova * « v r t h
u vokalsko/ alternaciji u stin d . nah, aib, na (a ■ a\ l i , , '■ '*<•!«);
Ievr *(u>germ . ig o t . uru /stisi, oj; stsaks, stcnul ’ *Und a>n**n
* javlja i oblik unsis tms-is, sa ¡ f ’S Z ' J r T , “? 1' U * * * * *
t-l’mlauta iz *um ,R U stvn em . ak. unsih verovatno i . ' I’« * “
t i sm£ mih\ stsaks. unsik prem a »nk; upor. i SEcngi ^ ^ . ogan ° W|k prema

2. LIO*

Singular

N o m i n a t i v . levr. osnova * i u ,,tiM: av. tu, iat. tu; grč. dor. tj , lit.
tu, Sisi ty {y < u), su r. tu; got. p u ; /stsaks., stfriz. i/iw, stisi,, ste n g l./i« ;
stvnem. duj.
2 . G e n i t i v i o v e za m en ice je, kao i genitivi lične zamenice I. lica
i rcfMcsiva, stari ak. p l. srednjeg roda odgovarajuće prisvojite zam enice: got.
pon^s kao rneina, seina*.

3 . D a t i v . I kod o v e zam en ice u kosim padežima je druga osnova:

ievr. *ce: grč. ać (tti > <sn > n), lat. te „tebe“ . K ao i kod oblika za
dativ singulara 1 . lica i ovd e je na osnovu ievr. *te > pragcrm. *pe pristupila
partikula -s i form iran je oblik *pe-s, *piz koji je dao stisi, per, stvnem. dir,
stsaks. ihi, stfriz. thi, sten gl. pe. U got. je pus; vokal m esto -i- ie analo­
gijom prema nom . sing. pu.

4. A k u z a t i v . Ievr. osnova *te > pragerm. *pe sa istom partikulom

koja je i u nom . -ak. sin g. I, lica: -k; ievr. *te~ge > pragerm. nagi. *pe-k,
nenagl. *pi-k; ili pragerm . *pe-kan, prem a *me-kan , *mi-kan, dalo je u stengl.
pu. stsaks. thic, stisi, pik, stvn em . dih. G ot. puk ima vokal -u~ ili iz nom. sing.
pu, ili je prvobitno -u-, iz ievr. * t u 2tl M ože biti da je oblik ak. sing. ove
zamenice, kao i ak. sing. m ik, nastao dodavanjem celog oblika nom . singulara
na akuzativsku osnovu: pu ■ ik, me + ik s tim što je u obliku puk očuvan vokal
-u- prema nom . sing. pu.

Dual

1. N o m i n a t i v . U gotsk om nije posvedočen nominativ duala ove za-

memce. U stisi, it < *jit, sten gl. git, stsaks. git pokazuju izjednačenje prema
nom. duala 1. lica toit. Prem a lit. ,u-du < *iu-dyd , možda je u gotskom bio
oblik *jut.

2. G e n i t i v . G otski oblik igqara je stari oblik prisvojne zamenice, kao

msara, izzvjra.

3. 4. D a t i v - A k u z a t i v . G erm anska osnova bila je, verovatno, *ir)ky,

roja nema paralela izvan germ anskog. M ožda je i ovde, kao i kod đat.-ak. za

m Vid. M. H. Jellinek, n. d. str. 122.

108
. irtn Jativskih i akuzativskih elemenata /stisi. ykrt
1. lice u**»- oblik P<*™“ nast aj e p rem a obliku nom. sing *•„
MHk*. 1 « . "*■ Steng’

Plural
vr ■n , * : h Ic v r o snova * im * na k o j u je d o d a t p l u r a l s k i nastavak
I. N o m i n a i » . u s e v e r n o g e rm . i zap ad n o g e rm a n sk o m

- <- * • * «'• * •
stvnem- ir
2 Genitiv. G ot. izvara je, kao i «m aru, sta n oblik pravome

aamcnice. . J
* a n a t i v - A k u z a t i v . U kosim padežim a je druga osnova. U icvr.
\ a * K ilo više osnova: ievr. *yos: stind. vah, av. i t f ; ievr. * « « : av. t %
je, izgleda, bilo vise . • v ievr *5ti£- s; stir. si, kim r. chtoi „vi“ (upoutb-
lat. vđi (služi i za n >d 0Sn0ve *$ue-s javlja se i deiktička partikula V
Ijava se za nom inativ). J pore d lat. nm fa „toliko velika“.
f - 0P^ C o V T U r t i k u l o m ¡s* e s form iran got. i * « , prema
I " r aiz p r a V ™ (gotonordijskog) oblika * iz a iz > pranord * . * » « > s t is i.,* .
umts. iz pragerm « . . coo)) ,'mu; s tfn z . m , stsaks. eu, tu; stvnem. iU
Zapadnogermansk ^ Stvnem . iuuhTi , sten gl. eoviic formirani su analogno
verovatno su iz e-uc.
prema urtsih, uste.

REFLEKSTV

grč. Ft, i, alb. ve-tz, lat. se stsl. dat. se-bž. U

Ievr. osnova *sye, *se, *se:
germ. i gotskom osnova je *se.
1. G e n i t i v . G ot. seina form iran je kao i ostali genitivi ličnih zame-
uica 1 . i 2 . lica.
2. D a t i v . G ot. sis iz pragerm . *st-z < ievr. *se-s /stisi. serj.
*si-k, ili iz *se-kan, *stkaiu
3. A k u z a t i v . G o t. sik < pragerm . *se-k,
analogno prema mik , puk /stisi, sik , stv n em . sihf.

L IČ N A (A N A F O R IČ N A ) Z A M E N IC A Z A 3. L I C E ir, » a , rf. »on, ono, oiu

Lična zam enica is, si, ita je sek u n d am a u fu nkciji ličn e zamenice za 3.
lice. Razvila se iz ranije pokazane anaforične zam enice, koja se odnosila samo
na već pom enuti predm et. Z ato s e ova za m en ica potp u n o razlikuje od ličnih
zam enica 1. i 2. lica i refleksiva. O na im a karakteristike ostalih zamenica i
jakog adjektiva; razlikuje tri roda. N je n e osnove nastale su o d osnova pokaza­
n ih zam enica.
Grundriß II, l \ 385 zastuj*
>» Vid. E. Kieckers n. d. str. 137; K. Brugmann,
drugo mišljenje.
 muški rod (w .) srednji rod (n.) ženski rod (/.)

nom. is ita si

gen. is izos

dat. im m a izai

ak. ma ita ija

Pl u ra l

nom. eis ija l)OS

gen. ize izo

dat. im im

ak. ins ija i jos

Sa izuzetkom n o m . sin g . / . si (stvnem . s i), svi ostali oblici imaju ievr.

osnovu u vokalskoj alternaciji ei-fi-. Ova osnova je još u pragermanskom peri­
odu dala R azlike u vokalskoj alternaciji u gotskom je nestalo, jer je ievr.
i pragerm. *e > got. t.
Ievr. ei/i-: stlat. ei-s > lat. i-s „on“ , lat. ei-(t)-us; i- j , i-đ; stlat. im >
lat. eum, ak. sing, „njega“ .

Muški ro d

Singular

1. N o m i n a t i v . Ievr *i-s: lat. i-s, osk. iz-ic (-tc je partikula, kao

kod ill-ic, ist-ic itd.); stsl. „koji“ -ize (jz-že; *i-s posle otpadanja finalnog -s
> ; b > i; - ž t je partikula). Pragerm . *-i~z > got. is /stvnem. ir, lsidor/.

2 , G e n i t i v . Ievr. osn ova *e-; gen. *e-sio, *e-so: stind. đsya, av.ahe
*ovo“ > ievr. *e-so > pragerm . *es(a) > g ot. is /stsaks., stvnem . « / .

3, D a t i v . V erovatno je gotsk i dat. sing, iz ievr. instrumentala *e-sm-e>

pragerm. *ezme *emtne, i preko procesa asim ilacije got. imma /stvnem. emo <
wnö < pragerm. * ezm dj; upor. um br. dat. esmei, lok. esme; stind. dat. asmAi;
/stvnem., stsaks. imu, imo p ok azu ju uticaj n om inaln ih /-osnova/.

4. A k u z a t i v . Ievr. osn ova /- na koju je dodat akuzativski nastavak

*i-m: stlat. im > lat. eu~m. Pragerm . *in-ö, *in-ö-n (-o- je ili deiktička
no
stinU a). M ožda sc radi o ponovnom pristupanju
nartikula ili postpoziđja:
Auzativakog nastavka:
akuzativskog nastavku: *t-i
* « ■ + » « » tom slučaju je fin a ln o -m postalo sonant
/stsaks. ina stvncm . ini.
pragcrm *in-ö-(n) ■ Ko t-

Plural
I Nominativ. Ievr. osnova *«'- sa pluralskim nastavkom *ei-e$ •
pragcrm. * 4 « * ,z 8o t* iiS*
-> r - « i t i v Icvr. osnova *e-sd(m) > pragerm . *izo (u stvnem . i stsaks.
je*" ¿-osnova) > got. »te, sa poznatim neobjaSnjenim nastavkom -ć u gen.
plurala,U3
3 Dativ. levr. instrum ental *e-smesj-mos>pragerm . *izm m a> *im m x >
*imm > got. ttn.
4 Akuzativ. Ievr. e-/i- osnova sa nastavkom -ns > got. im /upor. got.
gasti-nsi

S re d n ji ro d

Singular

N o m i n a t i v - A k u z a t i v . Ievr. osnova *i-d: tat td, osk. ,d-,c. Ova tevr.

U o v a *ui proäirena je sa partikulom -Bm, ko,a ,e karakterni,čna za neutra'
iZ u e rb -o m , ¡ug-om. bdl-om itd. Ievr. *id-5m: stm d . id-am „ova,“, pragerm
> got. i ti /stsaks. ifj stvnem . 1 3 »»to " I.

Plural

Nominativ-Akuzativ. Ievr. osnova *ei-a: lat. e-a. G ot. ija, kao

i u ak. sing. / . ija, ak plur. ijos.

Ženski ro d

Singular

1. N o m i n a t i v . K ako je v eć sp o m en u to , svi ob lici zam enice za 3

za sva tri roda imaju za osnovu ievr. *«-/*-> o sim nom . sing. / . koji ima za
osnovu ievr. *si: stir. « „ona“ , grč. t (k od Sofokla) „ona“ . G ot. n/stsaks. « «
sie sia, sea; stvnem . siu, si, si/. G ot. i s tn ie m . si, sa kratkim 1 nastali su iz J
u proklitićkom položaju, skraćivanjem iz si.

1,3 Vid. ovde str. 83, nap. 181.

I
 m

2. G e n i t i v V erovatno je ievr. osnova V DmM .

ievr. *£'Si'ds: stin d . đsydh, IPragerm . *ezioz < ievr £ - ^ rtd od masfcuiina;
m (« tk o ), rra, tru, iro,, stsak s. ira, iru iro ire > jc Zprodrla
6 ^ *iP
eđe Z a ?0t:i-osnova/
9909 '/wv"em.

3. D a t i v . Idvr. > pragerm V a d / ,

to, i»/. * > *ot- «*» /stvnem., st8ate.

4. A k u z a t i v . Ievr. osnova *eiđh'n- ..i •

lat. * » -» ; lit. j q , stsJ. j\,. Ievr *(d-’w > p' ra*g orirK
m S* W
,W « ?) aStavkom ' m:
> got. ija} u

Plural

1. N o m i n a t i v - A k u z a t i v . Ievr. *iä-s: lit. jds, let. jitos; got. ijos.

2. G e n i t i v . Ievr. *e~s-om > pragerm. *izo > got. izo /stvnem. iro,
stsaks. iro, era, ira, iru/.
3. D a t i v . V id. dativ pl. za m uški rod.

Oblici ak. sing, tja i n om .-ak. plur. ijos odnose se uvek sam o na lica.

P R IS V O JN H Z A M E N IC E

Prisvojne zam enice u gotskom su: za sing. I. metns „moj“, 2. peins „tvoj“,
3. *seins „njegov“ ; za plur. I. unsar „naš", 2. izwar „vaš"; za dual, igkar
„nas dvojica", igqar „vas dvojica" /stisi, minn, p im , sinn ; okkarr „nas dvojica",
vkksrr „vas dvojica", vare „naš" yeva r „vaš"; stengl. min, pin, *siti, user (ure),
eotoer (iuer); stfriz. min, thin, sin, use iuzue; stsaks. min, thin , sin, tisa, itnoar,
dual trnka, inka; stvnem . min, din, sin, ( unserer), unser, gen. unses, iuzuer'.

Paradigma: meins : m., nteina / . , mein, meinata n. „moja, moja, moje“ .

Singular

muški rod ( m .) srednji rod ( n .) ženski rod ( / . )

nom m eins m ein , m einata meina

gen. m ein is meinaizos
dat. m einam m a meinai
ak. m einana m ein , m einata meina

(14
Poredenje sa lat. eam nije adekvatno, jer je e ("i) a osnova u latinskom nastala tek
o zasebnom razvoju italskog. V id. E. K ieckers n. d . str. 143.
 112

Plural

m uiki rod (m.) srednji rod («.) ženski rod ( / , )

nom meinai meina m einos

gen. m einaize m einaizo

dat. meinaim m einaim

ak. meinans meina m einos

„ . „ : „ntske osnove pcisvojnih zam enica u singularu formirane su

Germanske i os™ . * ’se upotrebtjavaU i kao genitivi i dativi:
od ievr lokatjva “ « in d me, te-, stlat. gen. m ,-s, ii- , > lat.
u vokalsko) al'ern . ' J . ; ^ reniu vsk im nastavkom -s. N a ievr. lokative *met, *tn,
met, ta , sa ,sel£ n ektiv^ i sufik s -no: ievr. *mei -n o s „onaj koji se nalazi kod
m ene^'ST n a i koŽ Pripada m en i“, „m oj“ . U p or. m esap. veina < ievr.
„ ¡™ w “ S a d r J i m sufiksom ievr. *mei-o-r. lat. meus, u vokalsko) altemaa,.

mi Zp, i,d - Ievr- * m e i - H 0 ‘ s > pragerm - m ~ *> * )h

mems. pluralski o b lici form irani su o d dualskih i pluralskih oblika lić-
u u ai 5M i f
nih zamemca na ko)e je •-t..nin ievr.
. pristupio u s -ero B
:pvr sufik eo t. -ara koji iskazuje upo-
ređenie ili suprotnost: lat. superus-tnferus. U at i grč. ova) su lik s je proširen
s a in fik so m tero: lat. nos-t-er, ves-t-er, grc. W s- t- s ?o- ?, dor. Ievr.
*„s + ero > got. uns-ar(a ) /stvnem . unser-erj.
Verovatno je o d osnove form irano * « A , g en . * * t e .„svo,, sopstven“
stengksraaes „svoj, drag, m io “; stvnem . „d om aći, drag, m io -
K ao što je spom enuto“ «, o b lic i n om . -ak. pl. srednjeg roda ovih u m ­
nica postali su osnove za gen itive ličn ih zam en ica 1 . i 2 . lica i refleksiva: mem,
peina, setna itd.

P O K A Z N E Z A M E N IC E

I. sa m.i so / . , pata n. „ovaj, ova, o v o “

Ievr. osnove ove pokazne zam en ice bile su: *so, *sa, *to{d): stind. si,
jd, tat; grč. 6, ^(a), t o ; lat. is-tud < *is-tod ; g o t. sa, so, pata /pranord. sa, j«,
pat; stengl. se, seo, paet). O sim u nom . sin g . sa m. i so f . u gotskom je u
svim drugim oblicim a preovladala osnova pa < ievr. *to{d). U stvnem. i stsaks
nastupila je unifikacija osnova u sv im ob licim a: pa < ievr. *to(d).
K o d ovih ievr. osnova *so, *sa , *to{d) oslabila je deiktična moć. Zato su
ove zam enice u većini ievr. jezika preuzele fu nkciju člana, a mesto njih su
formirane druge pokazne zam enice sa izrazitijom deiktičnom moći.

m U por. H ild. 53: „trn seal mih stoasat kind sweriu hamvan“.
” • Vid. ovde str. 105.
 M3

S i n g u l a r

muški rod (m.) srednji rod ( m.) ženski rod ( / . )

anaf.
nom. sa pata (ita) SO onaj.
pis m pizOR ( izot )
gen.
Jat. atiaf. pam m a (imma) pizai (ttdi)
ak. pana {ina) pata (im ) pa

Plural

anaf.
nom. pai po anaf. pos {ijoi)
gen. pize {ize) pizo {izo)
dat. anaf. paim {im) paim M
ak. pans (m s) P» pos {ijos)

U nom. sing. w . i / . osnove *so , *sa > got. sa, so. U ostalim padežima
je, kako je već rečeno, ievr. osnova *to(d) > germ . i got. pa; grč. ? 6, stsl. to,
U gotskom pronom inalnom sistem u , uključujući tu i pronominalne oblike
jakog adjektiva, značajnu i osnovnu funkciju u formiranju padeških morfema
ima lična (anaforična) zam enica za 3. lic e is m., si f „ ita n. Gotski (i german­
ski) pronominalni sistem pokazuje đve grupe zamenica;

I. Lične zam en ice 1. i 2. lica i refleksiv.

II. Sve ostale zam en ice.

I. L i č n e z a m e n i c e 1. i 2. l i c a i r e f l e k s i v . Osnovna njihova
karakteristika je, kad je u pitanju form iranje padeških morfema, da ove zam e­
nice uopšte nemaju deklinacije u sm islu dodavanja sufiksalnih padeških elem e­
nata na osnovu, kao što to pokazuje n om en u celini, sve ostale zamenice, broj
i jaki adjektiv (nom inalni o b lici).
II. S v e o s t a l e z a m e n i c e . L ična (anaforična) zamenica 3. lica,
prisvojne zam enice, pokazne zam en ice, odnosne zam enice, upitne zamenice,
neodređene zam enice i jaki adjektiv (zam enički oblici) imaju deklinaciju u smislu
dodavanja sufiksalnih pad eških elem en ata na korenski m orfem , odnosno osnovu.
Kod svih zamenica ove grupe i kod zam eničkih oblika jakog adjektiva anafo-
hfoa zamenica 3 . lica is, si ita ima funkciju sufiksalnog padeškog morfema.
Pošto je objašnjenje paradigm e anaforične zam enice, koliko je to bilo
moguće, već dato227, to ć em o za objašnjenje deklinacije svih drugih zamenica
pokušati de pokažem o sistem n jih ove deklinacije, u kome se vidi osnovna fun­
kcija zamenice is, si, ita kao su fik saln og padeŠkog morfema.*8

w Vid. ovde str. 109— 112.

8 Goi«ki jeiik
 Priavojnc /a m e n ic e izw ar> l4£ ^ r* **< "*
P a ra d ig m u nitms m .t mema /,. mein, memata n, „moi, moja, moje4*.

S i n g u 1a r

muški rod (m.) srednji rod («.) ženski rod ( / )

anaf. anaf. anaf

nom metns («) mein, metnata (ita) meina (ija ak.)

gen mems (») metnaisos (izos)

dat memamrn (imma) meinen

ak meittana (inu) mein, metnata (ita) meina (*}*)

Plural

anaf. anaf.
nom metnat mesna (fja) manos (Vos)

gen menaize (ize) meinaizo (izo)

dat. meinaim (im) meinaim (im)
anaf.
ak metnans (ins) mesna (*>'<*) meinos (l)W)

2. POKAZNA NAGLAŠENA ZAM ENICA sah m., soh / . , patuh n. ,,taj, ta, to"

Pošto ie kod prim am e pokazne zam en ice sa, so, pata oslabila deiktićna
m oć, što pokazuje njeno prelaženje u funkciju određenog člana, to je u gotskom
formirana nova pokazna zam enica dodavanjem partikule -h, uh na primarnu
pokaznu zaraenicu sa, so, pata. N a jednosložne oblike ove zam enice pristupite
je partikula - h , a na višesložne oblike i na oblike koji su završavali sa kooso-
natom partikula -uh. Partikula k > germ . -h poznata je u ievr. jezicima: lsi.
hi-c, hae-c, ho-c, di-c: fa -c , fe-c-i, grč. <papua-x-ov itd .228; ili je ievr. *kye lat.
-que, grč. lat. ne-que. got. ni-h /stvnem . ni-h-ein > nem . keinl.
Dcklinacija ove naglašene pokazne za m en ice sah, soh, patuh potpuno je
jednaka deklinaciji zam enice sa, so, pata. Partikula ostaje nepromenjena. Pro-

m Vid. H. H irt, Handbuch des Urgemtartisschen.

 113

^ oblika zam enicc sa, so, pata javljaju «c samo o n ja k a j Jcluje Verneruv
„Uon, u alternaciji »/*.

S i n g u l a r

mu&ki rod (w .) srednji rod (n.) ženski rod ( / . )

nom suh patuh {pa < ita + uh) soh

gen
pizuh (pa + ti -t uh)

dat. pammuh (pa » buma f uh)

ak. panuh (pa -*■ ina * uh) patuh (pa -i ita i uh)

Pl ural

nom. poih — —
gen. _ — —

dat. — paim uh (pa 4 im 4 uh) —

ak. panzuh (pa -r m j 4 uh) poli —

Ova gotska pokazna zaraenica nem a paralele u ostalim germanskim

tezicifna.

3. P O K A Z N A Z A M E N IC A hi- „ o v a j" (jch-Deixis)tu

Ievr. osnova *ki ; nom . m . * k is : lit. szis , let. sis, stsl. st „ovaj“ (s& dem,
srpskohrv. danas , leto-s, jutro-s itd .); lat. ci-s, ci-ira „8 ove strane“ . Ova zam enica
ie u germanskom očuvana sam o delim ičn o: pranord. ak. sing. n. Air , kino „ovog“ ;
u stengl., stsaks., stfriz. u n ek im o b licim a zam en ice 3. lica: stengl., stsaks. he
M u, stfriz. kit, stengl. kit. n. „ on o“ . U gotskom su posvedočeni samo neki
padeži u singularu, kao ustaljeni izrazi za određivanje vremena: dat. sing. m.
kmma daga „ovog dana, danas“ ( M 6 , 11, 30; L 2 , 11; 4 , 21; 5, 26; 19, 5,
9), dat. sing. n. fram himma „od sada“ (J 13, 19; 14, 7, fratri himma nu „od
sada“ (X 1 48; 5, 10), ak. sing. m. unđ hina dag „do ovog dana, do danas“
(Af 11, 23; k 3, 14, 15; M 2 7 , 8), ak. sin g . «. und hita „do sada“ (M U ,
12;/ 16, 24; K 15, 6 ; M k 13, 19) i und hita nu „do sada“ (Sketr. 4, U ).

. *** Vid. K. Brugmann, D em onstrativa, 39; H. H irt, Idg. Grammatik; isti, Handbuch
Lrgtrmamschm,; W. Streitberg, Vrgermanische Grammatik^

I*
 Ostaci prudigmc ove zam em ce:

srednji rod (».) ženski rod ( / . )

muški rod (w .)

nom.

gen
dat hitrima (hi i imma) A tm m a (A t imma)
ak. hitni (hi + ina) hita (hi-bita)

Ostaci ove pokazne zam enice očuvani su i u stvnem . adverbima za vre

hiutu > ncm. heute „danas“ ( < hiu-tagu), luuru > nem . heuer „ove eodht'"
( < hiu-jaru). Ova osnova hi- je i u got. adverbu her /s tis i., sten g i., stsaks fr
stvnem . hier!. '* ir*

4. POKAZNA Z A M E N IC A jains m. jaina / . , jainata n. „ o n a j, ona, ono“ .

U gotskom je posvedočen sam o duži oblik n o m . -ak. sing. n. jainata. Ova

zamenica ima đeklinaciju kao i mcins, meina, m einafa, tj. kao jaki adjektiv.
Označavu daljnji objekat, stvarni ili im aginarni.

S i n g u l a r

srednji rod («.) ženski rod ( / . )

muški rod (m.)

anaf. anaf. anaf.

jains (is) jainata (ita) jaina (ija ak.)
nom.
jainis (« ) jainaizos (» « )
gen.
jainamtna (imma) jainai
dat.
jainana (ina) jainata (ita) jaina (ija)
ak.

Plural

jainai jaina (Jja) jainos Oj « )

nom .
jainaize (ize) jainaizo M
gen.

dat. jainaim (im) jainaim (im)

ak. jainans (ins) jaina (ija) jainos a/«)

 117

Gol. jams: levr. osnova relativne za m en ice , ,

Od tok. ei-jto- > g e r m . V - sa su fik so m -no- *i.0, J i ■, *» *i frig.
«tnica formirana je germ . osnova 'j-a in -s čiji ic drus,’ f ’ '■ * ° d Prisvm i h za-
oM. LI germanskim jezicim a g o t. obliku tain n ‘ 08nova hr‘))a
I* * dok su ostali o b lici iz v e d e n i^ o d t i ^ T ""■««■»
im . *ie-no-s, re osnove; stvncm . Jtmr ^

5, st76a „sam “ , (sa) santo

Ove zam enice označavaju id e n tite t i menjaju se kao slabi ađjektiv

1. silba. Osnova o v e z a m en ice je neradna • • •

ntlboi sselboi (stvenm . selb selb); inače nem a paralele / ° ] -C zamenica yen.
Može biti da se radi o ievr. osnovi refleksivaP *se rr ^rugln\ ,cvr- jezicim a
produktivna: stisi, sialfr (,« < , ) , steng! ^ s V s ? “ f '"
,tlf, selio; stvnem. selb, selber, selbo. 1 seiva< « saks.
1. (sa) sama). Ievr. je osn ova *somo-s .jedn ak i s t i - , ,
rnu-h, av hama; stir, som „ o n “ , sam „upravo on“ . U vokalsk o f :d,ern^'--S,'nd'
turns „ma ko", „neko“ ; stsl. sami. G o t. sama menja se kao slahi , r , ™ a >' Kot
ttf «. sumu; /stsisl. sumo, sume „ is ,i“ ;? ,e n g l 5 ?

O D N O S N E Z A M E N IC E

!. ODNOSNA ZA M H N ICA saei »/., so ei / . , patei n. „koji, koja, koje“

Gotski je im ao neprom enljivu relativnu partikulu ei> koja je po poreklu

lok. sing. ievr. pokazne za m en ice *e „ovde“ : grč. el, stsl. i. Ova got. osnova ei
pristupila je kao enklitika p ok azn im i ličn im zam enicam a i formirala relativnu
zamenicu sa -l ei, so + ei, pata + ei. K ao sam ostalna partikula got. ei povezuje za­
visnu rečenicu sa glavnom : ni hugjaip ei getnjau gatairan tvilop aippau praufetuns
(Af 5, 17) „nemojte m isliti da sam došao da ukinem zakon i proroke“» frauja ,
wileiz‘U ei gipaima (L 9 , 54) „G ospode» hoćeš li da kažemo . .“ Posle glagola
koji znače „znati, gledati (v id e ti), ču ti (slušati)“ upotrebjlava se po pravilu
sveza patei.

S i n g u l a r

muški rod (w .) srednji rod (n.) ženski rod ( / . )

nont. saei patei (pa \ ita + ei) soei

g?n. pizei (pa ■is ! ei) pizozei (pa + izos - ei)
dat. pammei (pa -1 inima \ ei) pizaiei (pa + izai - ei)
ak panet (pa 1 ina 4 ei) patei (pa + ira v ei poei
I IH
Plural

srednji rod (n.) ženski rod ( / . )

muški rod ("*•)

poet poeet (Pa + ijos + ri)

nom patet
pi te a {pa + tz t + ei)
g en
patmet {ßa tm +• ei) paimei {pa +■mi + ei)
dat
ms et) poet pozei {pa -f tjos : ei)
ak. paneei {pa

l n5tr Mng. , , f " , javlja se sam o u funkciji sveze posle negacije m «

f* " " n'a i n ' ^ zarnenice u gotskom i u stisi, je relativna parti-

Analogno tornurani \ $a su> paC obrazovala relativnu zamenicu
kula ts ■ tr su pokaznom . ^ Sa ()vim za m enicam a m ože se uporedin
stvnem c/tr dar. nem . der da u funkciji izražavanja relacije

2. O D N O S N E Z A M E N IC K 1-» 2. i 3. L IC A

U gotskom je partikula ei ertklitički pristupila osnovam a ličnih zamoiita

za 1 i 2 lice, kao i anaforičnoi zam enici is, si i ta i s njim a formirala relativnu
zam enicu I., 2. i 3. lica. Pnsvednčeni su sam o sledeći oblici;

1 . lice; nom. sing. tka.

2 . lice: nom . sing. pucu dat. sin g . p u ž a , ak. sing. p u k a , nom pl. juta,
dat. pl. tztotzet.
3 lice nom . sing. m. izeu nom . sin g . / . sei, nom . pl. izci (pisano č
tze) Smatra s e da je na osnovu anaf. zarnenice *is, *iz pristupila partikula a
*iz-ei, *is-ei - set. Ima i mišljenja da se radi o lok. osnove * , 0, *«.**■ Pada u
0 6 tesna povezanost u upotrebi ove zarnenice sa pokaznom zam enicom w , to.
Pata Ovakva upotreba ove zarnenice pokazuje da je izei postala opšta relativna
zamenicu: pai sind pat tze „to su oni koji“ ; m u mchia sa iz a uslauk angoru
pernatu bltndtn ga ta ujen ei joh sa tu gadaupnodei „zar nije m ogao onaj koji je
šlepom otvorio oči učiniti da ovaj i ne um re?“ (I 11, 37 ).231

U P I T N K / , A M E N IC H

U gotskom su sve upitne zarnenice form irane c d osnove *hwa-, *hw

*htvt~ < ievr. *kyo, *kye, *k\u : lat. quod, stind. kdh\ lat. quis, grč.

tu Vid. E. Kiecfccrs u. d. sir- 146; I i. Krahe, n. d. str. 98; W. Sireitherg,». d. «tr.Mfc

Vid. W. K ra u « , n. d . str. 188.
 119

1. htoas Mko?**

S i n g u l a r

muiki rod (m.) s a d n j i rod (» .) ženski rod ( / . )

htoas (htoa + ts) htoa htoo

nwn.
htvis (h m -h is) —
gen.

dal.
hivamma (hioa i- imma) htoizai (htoa + tzat)

ak- htoana (hva 4* ina) htoa htoo

instr. — htoe —

U severnogerm. i zapadn ogerm . n om . - ak. sing. n.\ stisi, hvat, stcngl.

hufud, stsaks. hwat, stvnem . hioa3 > wa$ pretpostavljaju pragerm, oblik % a +
iu . kao i Pata < pa + ita.
U germanskom ova zam en ica nem a pluralskih oblika. Za razliku od sever­
nogerm. i zapadnogerm. gotski im a p oseb n e oblike za m. i / . U gotskom pre-
ovladava supstanstivska upotreba o v e za m en ice. U z ovu zam enicu supstantiv
stoji u genitivu plurala (p artitivn i genitiv)» a zam enica ima rod supstantiva:
km mizdono ( / . ) „kakvu, koju nagradu (koju od nagrada)“ , htoa taikne ( / . )
Jcoji znak?“. Adjektivska upotreba je retka: htoas manna iztoara koji čovek od
vas?“, htvas piudans „koji kralj?.m Instru m ental n. upotrebljava se sam o apso­
lutno; on je jedini gotski instrum en tal u slobodnoj upotrebi: htoe nu galteko
pammanspiskunjisijah hwe sijaina galeikai (L 7, 31) „s čim dakle da upor im
ljude ovog roda, i čem u su sličn i?“ .

2. hioaPar „koji od dvojice?“ , hu'arjis „koji?**

\.hwapar ima sam o supstantivsku upotrebu. D ek lin a đ ja je kao jakog adjek-

tiva stisi, htoapar, stengl. hzoaeder, stsaks. htvedar, stvnem . (h)wedar!. Ievr.
«nova *kyo-teros: grč 7r/,-repo<;, stin d . katardh. Posvedočen je u got. sam o nom .
nng. m i n .

2. htoirjh ima, isto tako, sam o supstantivsku upotrebu i deldinađju kao

jaki adjektiv /stisi, htoerr; u zapadn ogerm . nem a ove zam enice/. Ievr. *kyor-io~s:
lit. kurja.

m Vid. M. H. Jcliinck, «. d. 5 149, n a p .; K. K icckers, n. d. sir. 148; W . K rause

*• d- itr. 188.
 wo
S i n gu la r

srednji rod (w.) ženski rod ( / . )

m uiki rod (w .)

a njf. anaf.

hwarjis (» ) — hwarja (ija ak.)

nom.
anaf.

gen.
hwarjis (is) —

du. hwarjamma (imma) — —

hwarjana (ina) — —
ak.

Plural

nom . hwarjai — —

gen. — — —

dat. — — ~
‘k. hwarjans (ins) hwarjos (ijos)

3. ADJKKTIVSKK UPITNE ZAMENICE hwileiks „kakav?‘\

htvelaufs*y htveiauda f. ,,koliki?“
Ove stožene upitne zam en ice m cnjaju se kao jaki adjektivi.

1. hwileiks je složena od htoi-i -leiks. htoi-je ievr. osnova upitne zamenice

* fy i: lat. qui-s> qui-d\ grč. rt ( < * ti8), osk. pi-s, pi-d\ 2N. či~š> či-t. Drugi
Jeo -leiks očuvan je u gotskom u složenicam a: ga leiks „sličan“, a i kao samo­
stalna im erica idks n. „telo, lik“, u glagolu ga-hikon „biti jednak, imati lik,
uporediti“ . hwileiks doslovno znači: k o m e sličan /stsaks. htoilic, stengl. Acoiir,
'itvnem. (h)welxh nem . welch . K orelativna zam enica u gotskom je stoa-lak
„takav“, prema lat. talis-qualis.

2. htvelauda, Prvi đeo hve- je instr. up itne za m en ice kioa n. Drugi deo
-lauda posvedočen je i u složenici jugga-laups „m lad ić“ , u korelativnoj zamenict
'wa-laupSy f. stvj-lauda „toliki“ i u obliku dat. laudjai\ n om . laudi* f . „oblik,
lik“ . G ot. swat instr. n. sroe verovatno je iz ievr. *s#o-d n.: osk. swat /stisi
w đ , stengl. swd, „tako“, stvnem . suttasat, H ild .233/ G o t. hwelaups* nije posve-
dočeno u drugim germ anskim jezicim a. swa-laups -hiua-laups odgovara latinskom
paru tantus-quantus.

*” Vid. ovde, nap. 225.

 n eo d r eđ en e / a m e n ic e

I. htoas, htvo, hura „neko, nešto“

Gotski čuva prajezičko nasledstvo p o kom e jednostavne upitne zam en ice

ni imati i funkciju n eod ređ en ih za m en ica : lat. quis . quid ; osk. pis, pid; grč.
^ ™ upotreblavaju se kao u p itn e i n eod ređ en e za m en ice. Isto to vredi i za
got. imaš, h m , hwa.

2. surns m ., suma / . , surtí, súmala n. „n e k i, neka, neko“

Ova gotska zam enica im a značen je lat. quidam. U potrebljava se adjektiv-

ski i ima deklinaciju jakog adjektiva (tip a blinds). O na im a i supstantivsku
upotrebu: sums < ievr. *s^mo-s „neko“ /ste n g l.. stsak s., stfr iz ., stvnem . sumj.
Kad označava dve neodređene v eličin e (grč. ó ptév -ó $é) u gotskom stoji sums-
iums „jedan-drugi“, u pluralu često sa en k litičk om partikulom ~h\ sumaih-su-
mili „jedni-drugi“ .

3. htuazuh rn., htvoh / . , htoah ti. „ svaki, svaka, svako“

Za pojam „svaki, svaka, svako“ u g o tsk o m se upotrebljavaju složene

zamenice. Jedn4 od njih je nastala dodavanjem partikuJe - h , - uh na upitnu
zamenicu htoas, h m , hwo : htoazuh, im ah, htooh. Ova zam enica im a adjektivsku
i supstantivsku upotrebu. D eklinacija je ista kao kod htoas,htoa, htvo, s tim
Sto partikula -Ii, -uh ostaje bez prom ene i što se delovanjem V ernerovog zakona
javlja alternacija s'z.

S i n g u l a r

muški rod ( mi.) srednji rod (n.) ženski rod ( / . )

nom. htuazuh (ima 4 is r uh) htoah htooh

gen. htoizuh (Ima r is i uh) —

•k1- htoammeh (hwa ■ inima uh)

ak. htoanoh (ima + ina 4 uh) htoah htooh

pluralu je posvedočen sam o ak. m. htvanzuh (htoa f ins - uh)

4. huarjizuh »i., „svaki“ , hwarjo{h) „svaka“ ,, fm arjatoh „svako“ .

9 Va zamenica je složena o d htoarjis ,,k o“ i partikule -uh, uh. N jezin a

pore a je po pravilu supstan tivska i im a sam o singularske oblike. Č esto ie
na i sa preponiranim ain-, koje pojačava n jen o značenje.
122

srednji rod (» .) žensl« rod ( / - )

muilo rod ('«■)

U ' - (— V i.— ) ' ■*■"*“ * -

d®1, , i.s __ cjm/m»ano/i

ak. /i«wr/u»<>/i (htoas 4 ihu i-«'*) _________ _ ----------

5. h tv a f a r u h * , a in h t o a p a r u h , »koji od dvojice“

„ r k n d uoitne zam enice hviapar „koji o d dvojice« formirana jc

sa p a n i k u ^ ‘" £ 2 > k A ZameniCa hWaParUh*' PHSVeđ0Čen ^ Sam°

dat sing. htoaparamma (Sketr. 5,22).
. t - „u u t* zam enica kao pod I., sam o sa prepomranim am-,
kao i l o T ^ Z t ^ ' h ^ z u h - a i n h ^ a r j i z u h . P o sv ed o ien je sam o oblik dat sing.
ainhv)af>aramtneh (Sketr. 3, 5).

6. sahtoazuh, saei (« « * ) .»koji god, ko god“ .

TI značenju lat. quicumque posvedočeni su g ot. oblici: nom . sing. m. sa-

V /“ i i i ak sin e n. pata-htoah. Ispred ove zam en ice, bez obzira na
h T ! m d stoii uvek petrificirani oblik pokazne zam en ice p,s ispred relativne

rećenice: pishvinh pei, pishuiah patei itd.

7. aimhun m., ainohun / . , « » te n ». „n ek i, neka, neko“

Ova zam enica u gotskom dolazi po pravilu sam o sa negacijom m: m

Uva zmn 6 rečenicam a sa n egativn im značenjem nema negacije
< ievr. „ 1 “ . koje se
, vmenja. kao
.. .jaki
m. Zamenica je složena od ains < ------
; enklitičke partikule - hun : stin d . -cana3 u na kaš-cana „nijedan,
nfko ^Na* ievr * S " p n s tu p ila je negacija * « : ievr got. -tom. / « ,
stsaks. -gin> stengl. -gen; stvnem . hmer-gtn, sten g l. hwergen »»aegde , stvnem.
io wergin „negde,,, nem . ir-gen-dj.

srednji rod («.) ženski rod ( / . )

muški rod (ni.)

ainhun ainohun
nom ainshun
gen. ainishun (ain \ is r hun)
a inat hun
dat. ainummehun (ain 1 inima 1 hun) —

ainhun ainohun
ak. ainnohun (aut ina f hun
 123

Si-dinshurt se upotrebljava supstantivski, s tim da drugi supstantiv stoji

u genitivu: rit ainshun manne „nijedan čovek“ . Ako se na pitanje očekuje n e­
gativan odgovor airtshun stoji bez negacije ni. PoŽto jc prvi deo ove složene
z a m e n i c c broj atns „ 1 “, to se ona menja kao jaki adjektiv, sa izvornim inlatu-
panj ima.

8. ni manna~hun ,,nikol<, ni htoas-hun slniko“

Ova zam enica je složena o d manna m, „čovek", upitne zam enicc hwas i
enkiitićke partikule -/nm. U z nju dolazi uvek negacija ni. ni htoashun je posve-
dočena sam o u nom . sing. m. Od zam enice mannahun posvedočeni su samo
oblici u singularu: ni mannahun , gen. ni manshun, dat. ni mannhunt ak. nt
mannanhun.

.V
%•
if f ii
 ADJEKTIV

Adjektivi su postali od nom ena u funkciji apozicije. Z ato se adjektivi

morfološki ne razlikuju od nom ena. D eklinacija adjektiva nema morfema koji
su specifični sam o za ađjektiv. U sistem u deklinacije adjektiv se nalazi između
nomena i pronom ena, jer je on po poreklu nom en koji je zbog apozicione
funkcije preuzeo izvesne elem ente pronom inalne deklinacije. Pošto označavaju
svojstvo, njihova sintaksičku funkcija je funkcija atributa koji je vezan za nomen.
U ievr. adjektivi se u deklinaciji ne razlikuju od nom ena: u-osnove lat.
bonus* bonum „dobar“ kao dominus ni. „gospodar“ tcmplum rt. „hram", bona
kao rosa / . „ruža“ ; fortis m .J . „jak“ kao turrisf. „toranj“, felix m .J . „srećan“ kao
dux ni. „voda“ ; grč. „crni“ («-osnova) kao »slast“ itd.
MeŠanje prvobitne nom inalne deklinacije sa pronom inalnom usledilo je
preko tzv. pronominalnih adjektiva koji se sem antički približavaju pronomenu:
lat. totus' gen. totius „sav“ kao t//e-gen. illius „onaj“ ; aliud „drugo“ kao illud
„ono“ . U germ anskom je, prema tom e, prajezičko nasledstvo da adjektiv nema
svoje deklinacije, odnosno da je njegova deklinacija m ešavina nom inalnog i pro-
nom inalnog tipa deklinacije.
Karakterističnu inovaciju u germ anskom predstavlja formiranje dvostruke
deklinacije za svaki adjektiv: vokalske (jake) i konsonantske (slabe) deklinacije.
Analogna inovacija u adjektivskoj deklinaciji postoji i u baltijsko-slovenskim
jezicim a .434 U germ anskom svaki adjektiv, po pravilu, m ože im ati dvostruku
deklinaciju, zavisno od sintaksičkih odnosa. Vokalska (jaka) deklinacija pred­
stavlja, osim nekih m odifikacija usled prodiranja pronom inalnih oblika, praje-
zičku vokalsku deklinaciju. K onsonantska (slaba) deklinacija identična je sa
nom inalnom deklinacijom -n osnova. U germ anskom je nestalo prvobitnih
konsonantskih ađjektivskih osnova.
Slaba deklinacija adjektiva u gotskom upotrebljava se atributivno i pređi-
kativno u vokativu i posle pokazne zam en ice sa , sos pata koja je oslabila kao
deiktička zam enica i prim ila funkciju određenog člana. Jaka deklinacija upotreb­
ljava se u svim ostalim slučajevim a. R etko se javlja jaka deklinacija mesto
slabe .235 M nogo češće dolaze slabi ob lici m esto jakih. R azlozi za ova odstupanja

t3A Prema klasifikaciji germ anske nom inalne deklinacije, J. G rim je nazvao i adjeknv-
sku vokalsku deklinaciju jakom, a konsonanisku slabom . N ije dovoljno precizna formuladla
H. K rahe-a, n. d., str. 101, i nekih drugih stručnjaka da je dvostruka adjektivska deklinacija
„karakteristična germ anska inovacija“ prem a prajczičkoj adjektivskoj deklinaciji. Analognu
dvostruku deklinaciju, isto tako sintaksički uslovljenu, im aju i baltijsko-slovenski jezici: dc-
klinacija određenog i neodređenog vida adjektiva u litavskom giras žničgus „dobar muž".
geta imorta „dobra Žena“ prem a gerásis im ogus „do b ri m u ž“ , gerdji čmond „dobra žena“; srsi,
dobra ierui, dobraja ¡ena. U por. E. Prokosch, A Comparative Germanic Grammar, str. 260.
m U p o r M . H. Jellinek, n. d. str. 129, nap. 1; E. K ieckers, n. d. str. 152.
,u u adjektivizaciji su p su m iv a koji znače zvanje , » lu *
zaci je. Ostaie, m eđ u t.m , priličan broj slabih ohlika ‘’znaku ,nJlv'du»li
mogu objasniti sintaksičkim odnosim a.*« Kd lakih, koji K n t
Samo jaku deklinaciju u gotskom imaju uim i - £
prisvojue zam em ce, ađ|ektivi neodređenog znač«,;,, ” , ’ *vc
Aa//w „pola“ , rmdps „srednji“ , ganohs „dovoljan“ . “5av"- M h „pun“ ,
Samo slabu deklinaciju imaju: I, zam cnice n lh ,
redni brojevi o d pridja „treći“ pa nadalje, 3 k„mnap„ „isti“ , 2.
na - m (tipa atpiza, stmndoza), 4. participi prezenta Z « “ (’ ipa /'" * « > .
,ma češće jaki oblik na nego slabi na -a- s? 2 l \ „ T nom s,nK' Mi
dva odela", 5 . neki adjektivi, kao: ibna jednak“ l™ " i>a,dos » M i ima
„jedini“, mhmeila „neprestani“, uswana „bežnadcžan“ , "d^ sni“'
Kolebanja izm eđ u jake i slabe deklinaciie n.,v •’ ( ' "hrcmcr>ita“ m
kojih je nastupila sem antička su p siam ivizađ ja23" o a k o ^ T S ožcnl aJ!'ktivi kod
dini između supstuntiva i adjcktiva: alta-farba ° n’ nalaii<: u 5re'

K
m u n m i „savršen, p otp u n “ , ta m -h m d ja
r ** M^ruS:issz. alla'

V O K A L S K A (JA K A ) D E K L IN A C IJA

U gotskom su očuvane adjektivske čiste a/o-osnove, jaljo- osnove, i-osnove

i u-osnove. V eć u toku sturogerm anskog perioda osnove ajo- bile su daleko
brojnije zastupljene od ostalih vokalskih osnova. 1 u gotskom su ove osnove
najbrojnije. Kao kod supstanstivske đcklinađje, tako isto i kod adjektivske
čiste a- osnove su m uški i srednji rod, ženski rod su o- osnove.

a'o-O SN O V E

a) CISTE a/d-OSNOVE

Deklinacija čistih ajo- osnova u stvari je jednaka deklinaciji supstam iva

a(o- osnova tipa: dags nt. „dan“ , waurd n. „reč“ , giba f. „dar“ , kao i grč. vio;,
vea, ve(jv, lat. houms (* < n o u o s ), nova, novum (< * n o u u o m \ stsl. novi , nova* novo;
stind. nđvah, nova, navam. U izvesan broj padeža prodrli su pronom inalni oblici
koji su istisnuli n om in aln e, ili se , kao što je to slučaj u nom . sing. «.»javljaju
paralelno sa nom inalnim . P ronom inalni o b lici form irani su kao i kod pronom e-
oa, pomoću prvobitne d eik tičn e zam en ice u funkciji sufiksalnog m orfem a, kao
što je to pokazano k od deklinacije zam enica. Postoje zajednički ob lici nom inalne

181 Upor. M. H. Jellinek, n. d. str. 129, nap. 2.

»» Upor. M. H. jellinek, n. d. str. 130, § 159.
»• Vid. M. H. Jellinek, PBB 34, 852.
 j pn>/j4>miniilnc deJdimicijc, kuji »u u stvari i om ogu ćili prodiranje
nalnih oblika u ovu deklinaciju. nu~
Paradigma bltnds m., blinda / . , Mirni, blindata n. „vlcp, šlepa, šlepy* ttt

S i n g u l a r

muški rod (m.) srednji rod («.) ženski rod ( / . )

nom blinds blind, b l i n d a r a [¡ta) blinda

gen. blindis (is) b U n d a i z o s (je« )

dat. b l i n d a m m a ( imma ) blindai
ak. blindana [ina) blind, b l i n d a r a [ini) blinda

Plural

nom . b Ii n d a i blinda b lin d os

gen. b 1 i n d a i z e [ize) b l i n d a i z o (ûw)

dat. b 1 i n d a i m (im) b 1 i n d a i m (fm)
uk. blindons blinda blindos

Vokalska (jaka) deklinacija adjektiva, kao Što je spom enu to, u osnovi je
nominalna vokalska a-jd- deklinacija u koju su prodrli i o b lici pmnommalae
đekltnađje. Pronom inalni o b lici jasno pokazuju da su njihovi padeški sufiksalni
m orfemi isti kao i kod II grupe zam enica240, tj. da i kod njih funkciju sufik-
salnog m orfem a vrši primarna pokazna zam enica is, si, ita: nom . sing, rt,
blindata postao je iz blind[d) -f ita\ gen. sing. m .3 n. blindis iz blind-t-is; dat.
sing. m. n. iz blinda r imma itd. D ru g im rečim a, pronom inalni oblici jakog
adjektiva pokazuju isti sistem formiranja đeklinacije kao odgovarajući oblici
ostalih zam enica koje imaju deklinaciju, II grupa. T reb a naglasiti da je i oblik
nom . pl. m. blindai form iran prem a nom . pl. pa i.
Adjektivske w a- osnove imaju istu deklinaciju kao i čiste a- osnove, s tim
što je w u nom .-ak-sing. ti. sa prethodnim vokalom form iralo diftong: hnaivn
„nizak“ , la sim „slab“, ali *qius „živ“, n om . pl. m, qiwai; *faus „malo“, nom.
pl. m. fatoai. Od dva oblika za nom . sing. n. tip a blt'nd i blindata , duži prono­
m inalni oblik blindata upotrebljava se sam o atribu tivno, kraći oblik blind samo
predikativno. Pronom inalni adjektivi unsar, iztvar, anpar , htoapar imaju samo
kraće oblike. U dat. p l. / . javlja se (Skeir.) tri puta nastavak -om mesto -aim
Verovatno se radi o uticaju 6- osn ova .241

,M Pronominalni oblici su dati špac. ( b l i n d a n a ) , nom inalni u kurzivu (b lin d I, za­

je d n ič k i oblici
nominalne i pronom inaine deki. dati su u garm ondu /"blindsj.
ovde str. 113
uo V id .
Ml Vid. M. H. Jellinek, rt. d . str. 131, nap. 2; E. Kieckers., n d . str. 154.
 b) J^/4-OSNOVfc

Pošto tu , kuko je spom enuto, adjektivske d/fl- osnove bile najbrojnije i

njihova produktivnost lila na račun ostalih vokalskih osnova, to tu jajjč- osnove
u gotskom retke. Ove osnove u svojim nom inalnim oblicim a odgovaraju p o t­
puno tipu nom inalnih jatj6~ osnova (na pr. harjit m, kum n%banja f ) %t podeiom
na kratkosložne i dugosložne osnove. Pronom inalni oblici imaju uvek elem enat
ispred nastavka.
a. K ratkosložne osnove, tipa ntujii „nov**, aijti ..drugi“ .*4*

S i n g u l a r

muški rod (m .) srednji rod (n.) ženski rod ( / . )

nom. niujis n i u j a t a (iVa) niuja

gen. niujis ( « ) aljis (ts) n i u j a i z o t (ttot)

dat. n i u j a m m a (imma) aljat

ak. n i u j a n a (ina) n i u j a t a (i ta) niuja

Plural
nom. n iuja i rtiuja

gen. — — ■
—

dat. n i u j a i m (im) n i u j a i m (im)

ak. niujan niuja —

b. D ugosložne osnove, tipa tuilpis „divlji“, faim ets „oštar“ , uiofieis „sladak“ ,
tuaila-mereis „pohvalan, dostojan “.*43

S i n g u l a r

muški rod (m.) srednji rod (« .) ženski rod ( / . )

nom. w ilpeis toailameri wopi

gen. w ilpeis ( « ) — —
dat. f a i r n j a m m a (imma) toopjai
ak. f a i r n j a n a (ina) w ilpi —

«* Mesto pojedinih oblika prideva niujis, koji nisu posvedodeni, stavljeni su posvedn-
ieni oblici prideva aljis „drugi“ . .. . _. , v • __,A—,m
*« Mesto neposvedočenih oblikn prideva zotlpeis stavljeni su posvedočem oblici pnaev
farneis „oštar“ , tvaila-mereis „dostojan hvale“ i toopeis „sladak“ .
 Svi Oblu. U pluralu p o d u z u « s o b h cim a ja lji- osn ova u p a m u,». ulju
l i ovu vrupu U ug.«loin ih u t j i - osnova spadaju j o i : alfie.s „star” i r,A„,

s a z s ?
urt-milJtu! „neljubazan“ id r.
•—»"*
c) »-OSNOVI;

U prujeziku su bile normalnu zastupljene adjektivske »- usnove sa jednim

oblikom na -s za muški i ženski rod i drugim oblikom koji je bio čista osnova
bez nastavka za srednji rod: lat, fariis »«., / . fo n e (< * fo rti) n. ,,jakM; stind
iuei-h m.y f-, *iei n. »čist» jasan“ ; got. hrains m .y / . , hrain n. „čist”. Prager-
manske i- osnove su u scvernogerm anskom i zapadnogerm anskom prešle u a i
;u- osnove. U gotskom je još đelim ično očuvana i- deklinacija kod desetak
ađjektiva, i to u nom . sing. I u gotskom je, m eđ u tim , većina ostalih padeža
formirana prema ja - osnovam a. Z ato je ponekad teško odrediti kojoj osnovi
pripada adjektiv, a- ja - ili i- osnovi.
Paradigma: hrains (osnova hraini-) m., / . , hrain n. „čist“ .

S i n g u l a r

muški rod (m .) srednji rod (« .) ženski rod ( / . )

nom. hrains hrain hrains

gen *hrainis? (w) —
dat. h r a i n j a m m a (inima) hrainjai
ak. h r a i n j a n a (mu) hrain h r a i n j a (ija)

Pl ural

nom. h ra i n )a i hrainja h r a i n j o s (ijos)

gen. h r a i n j a i z e (ize) —
—
dat. h r a i n j a i m (im) — h r a i n j a i m (im)
ak. hrainjans hrainja h r a i n j o s (ijos)

Sigurni o b lici i- deklinacije posvedoćen i su još kod sledećih ađjektiva

alja-kuns „stranac“, sama-kuns „srodan“ , bruks „koristan“, anda-nem „ugodan“.
seis „dobar“, un-seis „zao“, anda-secs „odvratan“, ga-matns „opšti“, ana-laugns
„skriven“ i ana-siuns „vidljiv “.244

,a Vid. W. Krause, n. d, str. 170, sa nap. 1 , 2, 3.

 đ) w-OSNOVK

Od prajczičkih i pragerm anskih u-osnova u gotskom su posvedoćtni sam o

deklinacije u singularu. U ievr. su u nekim jezicima adjektivske u-osnovc
za ženski rod poseban oblik. Inače je i kod ovih osnova bio jednak
“¡7 * sine. m u šk og i žen sk og roda: stind. svadtih m. svodi / . , svodu rt.,
tM U m f ^ n' »sla<iak “» ali 8C i*v ‘ia ^ za m- i ^ U gotskom
• jcdan^obiik na -us za oba roda, dok je srednji rod čista osnova.
U gotskom su posved očen i sled eć i oblici:
S i n g u l a r : notn, m. mamous „sprem an, gotov**, tulgus „čvrst“, hardus
d“ aairrus „blag“, malib-tointrus „dvanaestogodišnji“, plaqus „nežan“ ; nom
f l a m u s suv4”; nom . n. mantou , aggtou „uzak", aglu težak11, seipu „kasan“;
ak^m. manujana, paursjana; ak. n. marnojata, aggvtu; ak. / . paursja.
plural: nom . m. ru/g/ai; dat. m. mamojaim ; ak. m. u«ma«w/<ms „ne­
spreman“ 5 .... f
U zapadnogerm anskom očuvam su ostaci «-deklinacije u steng. tolacu
mlak“ cucu živ*1. Pošto je u zapadnogerm anskom -« posle dugog osnovičkog
T L otpalo, ’’adjektivi «-d ek linacije prešli su u a-deklinađju: stengl. heardt
swnem harr ili u ja -d ek lin a ciju . stvn em . hart-hern „tvrd“, urang-sirengt „strog“ .

K O N S O N A N T S K A (S L A B A ) D E K L IN A C IJA

U ievr. su adjektivske konsonantske osnove bile manje produktivne od

vokalskih osnova. T o je p osled ica op šteg formiranja adjektiva. D ok su adjektivi
vokalskih osnova u stvari n om en i koji su preko apozicijone' upotrebe postali
adjektivi, dotle su adjektivi konsonantske «-osnove sekundam a formacija. Ovi su
postali od adjektiva vokalskih osnova kojima je dodat sufiksalni morfem
Pomoću ovog m orfem a prvobitno opšte značenje adjektiva je individualizirano:
grč. frrpdpoe „razrok“ -Erpapcav- o?; lat. catus „dom išljat, „dovitljiv“ - Cato, gen.
Cato-nis; got. m iliš „svet“ -zveiha ,,sveštenik“ .21fi.
U pogledu na ove adjektive germ anski pokazuje dve inovacije. U ger­
manskom svaki adjektiv u osnovi m ože da form ira jaki (vokalska) i slabi (n-
osnova) oblik, te prem a to m e m ože da im a, prema sintaksičkim odnosima, i
dvostruku deklinaciju. S druge strane, germ anski i kod slabog oblika razlikuje
tri roda, što nije slučaj u iev r., gde je m. i / . imao zajednički oblik: grč.
cw?p(ov / . , <7co<ppov «. „pam etan, um an“ . O vo razlikovanje m. i / . kod sla­
bog adjektiva nastalo je analogijom prem a jakom adjektivu. Kao što je kod
vokalskih a-osnova osnova m u šk og roda bila u opoziciji prema d-osnovi ženskog
roda, tako je i u slaboj đeklinaciji a«/č«-osnova ostala osnova za muški rod a
za ženski rod je form irana on- osnova: g ot. blinda m., blindo / . , blindo kao
guma m t u g g o / . , hairto ti. /stvn em . blinto m., blima / . , blinta «.-kao kano m.
ztrngd /., herza n./2*7. D ek lin acija sla b o g adjektiva («-osnove) potpuno je jed­
naka nominalnoj đeklinaciji «-osnova.
Paradigma: blinda m.. blindo f . blindo n. „šlep, šlepa, slepo".

«* Vid. E. Kieckeis, ». d. su . 151; W. (-Forsch, tm

Vid. H. Osthoff, Zur Geschichte des 5chtoac^ J deutS * 3
Gtbitu der ¡dg. nominalen Stammbildung 11)» Jcna *
w E. Kieckers, n. d. str. 159.
9 Gouki jezik
 m u šk i ro d (w .) s re d n ji ro d ( n .) ž e n s k i ro d ( / , )

blinda blindo blindo

nom.
gen hlindins blindons

dat. blindin blindon

ah. blindan blindo blindon

Plural

nom. blindans blindona blindons

gen. blindane blindono

dal. blindam blindom

an. blindons blindona blindons

Sam o po slaboj deklinađji m enjaju se: silba „sam “ , sama „sam“, ihu
„jednak“, ainaha „jedini“, redni brojevi o d pridja „Treći“ pa nadalje i particip
prezenta.

P A T IC IP I P R E Z E N T A

Patricipi prezenta imaju slabu deklinaciju. O blik za ženski rod menja se po

konsonantskoj deklinaciji -ein osnova, tip a managei / . „m n oštvo“. U nom. sing,
muškog roda su ne sam o slabi o b lici, nego i jaki o b lic i, koji su češći.

Paradigma: qimands ni., gimandei / . , qimando n. (glag. qiman „doći“).

S i n g u l a r

muški rod (m .) srednji rod («.) ženski rod ( /.)

nom. qim ands, qim anda qim ando qimandei

gen. qim andins qimandeins
dat. qim andin qimandein
ah. qimandan qim ando qimandein
 131

Plural

muški rod (m.) srednji rod (n.) ženski rod ( /

nom. qim andans qimandonu qim andíens

gen. qim andane qim andeino
dat. qim andam qim andrim
ak. qim andans qim andona qim andeins

Slabi oblik nom . m. gimanda dolazi sam o posle /a m en ice (člana) sa i

služi za individualizaciju: sa afar mis gagganda> sa qimanda itd. U zapadno-
germ. participi prezenta imaju i jaku i slabu deklinaciju (jafjč *, odnosno
janfjdn-osnove).
Participi pretérita ne razlikuju se u đeklinaciji od ostalih adjektiva, tj.
imaju ob e deklinacije:

Jaki glagol giban „dati“ jaka: gibam. m. giban, gibanata n> gibana f.
slaba: gibana m , gibano n, gibano / .
Slabi glagol nasjan „spasiti":
jaka: nasips m, nasipa nasidata n , nasida. / .
slaba: nasida m. nasido n.y nasido f .

P O R E Đ E N JE PR ID E V A

G erm anski im a u osnovi očuvano prajezičko poredenje adjektiva, sa iz v e .

snim inovacijama koje su nastale u njegovom zasebnom razvoju. G otski poka
zuje opšti germ anski način komparacije, sa izvesnim svojim karakteristikama“
U ievr. je dodavanjem aufiksa -ies-ios na čisti korenski m orfem formiran
tzv. intenziv koji je prim io funkciju komparativa: lat. *mcg-ios>maius; grč.
jon. ak. u šfo <*|x££oa <*meg-ios-rp; lat. maiestas < *mag-ies-tat-s\ maiorem ak.
<*mag-io$-rp; iz ak. oblika meliorem < ^md-ios-rp preneseno i u nom . m. melior.
Superlativ je još jače intenzivirani kom parativ, na koji je dodat sufiks-tho:
grč. stin d . svad-is-cha-h „najslađi“ .
Germ anski pokazuje inovacije na prvom m estu u tom e što je na ievr*
sufiks -iesj-ios, koji se u germ . javlja u stepenu -isj-iz-, pristupio sufiks -tr
(slično i lit.: saldus-kom p. saldes-n-is „sladak“ )» tako da je u germ . sufik s
*iz-an, superl. -ist(a). O sim toga, u germ . se javlja i su fik s -ozan, superl.
-oii(a). Postanak germ . -oza(n)y - osc(a) je nejasan. Verovatno je nastao prema
adverbima na -o < ievr. -od: pragerm . *frođo „pam etno“ — *frodozan pam et­
nije“.248 U gotskom je su fik s -oza, -ost(s) ograničen sam o na izvestan broj
a-osnova/stisl. - arej-asrr; sten gl. -raj-ost; stvnem . -aroj-ost; stsaks. - aral-ostl.

*4S Vid. K. Brugmann, Grundr0 II, 1*, str. 560 si.; B. Kieckers, n. d. str. 162;
H. Krahe, n. d. su . 106 si.
9•
 u gotskom komparativ ima uvek samo slabu deklinaciju, s tim što je
obiik ž e n s k o g roda na ~ei. Superlativ ima slabu ili jaku deklinaciju, prema
sintaktičkim odnosima. « tim što je oblik ženskog roda na -o.
Pozitiv komparativ superlativ
- iz a f- i s t s : m anags m a n a g iz a m a tia g isc s „mnogi“
a lp e is a lp i z a a ip i s t s „star“

hardus h a r đ iz a h a r đ is ts „tvrd“

- o z a b o s t s :f r o p s fr o d o z a f r o đ o s t s „pametan“

a rm s arm oza a r m o s ts „siromašan“

Posvedočeni su sledeći komparativi:
1 sa - izati' nuintjgs-trhjniigiza „ m n ogi“, fawai-$av)izo „nekoliki*, uzecs-
tizt'ii"o lak“, iuggs-fuhiza „m lad“ , alpeis-alpiza „star“, sutts-suiizo „miran“,
hardus-harđizo „tvrd“ i tzvestan broj b ez posvedočenog pozitiva: rapizo „lakše“,
speidizei / . „kasnija“ i đr.
2 . sa-osđ«: hanđugs-hanđugozti f . „spretan", garaihcs-garaihtoza „pravedan“,
hla^-hlasoza .veseo“, stomps-stoinpoza „jak“, frops-frodozans nom . pl. m. „pame­
tan“, paurfis-paurftozo n. „potreban“, fram aldra f . -framaldrosa „star“, usđaups*
-usdaudoza nom . m. „revnosan“ , toisvikunps* -unsm kunpozet / . „nepoznat“. Od
superlativa posvedočeni sik arm auai n om . p l. w . o d arrns* „siromašan** i
lasiioostat od lastzvs „slab“ .2,,J

POREĐENJE POMOĆU SUFIKSA -uniđi ~ tu m a

U ievr. formirani su o d adverha sa su fik so m -m o-, amo i -tmol-ttmo

intenzivi sa superlativskim značenjem : stind. adh-ama-h ž lat mf-irnu-s „naj­
niži“, lat. min-imu-s < *minu-mo-s; stind. đn-tatna-h ^ lat. in-timu-s „najdublji,
najprisniji“. U germ anskom i gotskom ovako form irani intenzivi nisu superla­
tivi već komparativi, sa norm alnom slabom deklinacijom . U gotskom su posve­
dočeni: frum a m,, frurno frurnei f . „prvi o d d vojice“ 'stengl. forma , sisato.
formo,'; got hleidumei / . „leva“ (ruka, strana), innuma „unutrašnji“ nasuprot
stisi, mre, stengl. innera , stvnem . inm ro ), auhuma „ v iši“ , aftuma „poslednji“,
iftuma „sledeći“ . O d ovih germ anskih kom parativa (ievr. superlativa) formirani
su norm alni superlativi sa su fik so m •ist. U gotsk om su posvedočeni: frumists,
auhumists, aftumtsrs, hindumists „krajnji“ , spedumista f . „poslednja“.

SUPLETIVNO POREĐENJE

U ievr. jezicim a postojala je grupa adjektiva sa značenjem „dobai; zao,

velik, m alen“, sa jakom intenzivnom upotrebom u svakodnevnom govoru, iz,

vid. E . Kiecken, n. d. str. 161 sl.j W. Krause, w. d. str. 174.

za sada, nepoznatih razloga 280 ova grupa adjektiva formirala je stcpene porc-
đenja o d različitih osnova: grč. aYa$ć<;-apxi\>GJv lat. bonus-melior-optimus
itd. K od većine adjektiva radi se o pojavi da je jedan od stepena poređenja
zajnenjen, nadopunjen drugom osnovom . U koliko su očuvana dva stepena
poređenja, vid i se p o njim a da je poređenje, inače, pravilno i da je verovatno
bio i treći stepen od iste osnove: lat. malus~peior-pesswius\ nem . gut-besser-beste.

U gotskom su posvedočeni sledeći adjektivi sa supletivnim poređenjem:

1. gops-batiza-batists „dobar“
2. ubils-wairsiza-*v)jirsist$ „zao“
3. mikils-maiza-maists „velik 11
4. leittfs-nrinniza-minnisis „m alen“ .
G ot. pozitivu gops „dobar“ odgovara stind. superlativ bhad-rd-h „izvrstan“ .
Po značenju odgovara m u, u vokalskoj alternaciji, i stsl. godi „pravo vrem e“,
u-goditi „u pravo vrem e uraditi“ . G ot. superlativu zvairsists fonetski odgovara
stind. superlativ varsisthdh „najviši“ . G ot. pozitivu tnikils odgovara grč. {xeyaAO-;
komparativu maiza i superlativu maisis osk. mais, umbr. mestru. G ot. kompa­
rativu minnizas superlativu minnists odgovara lat. minor. minimus, stsl. m&mjt,
lat. minu-o „um anjujem “, grč. „um anjujem “ .
U ievr. za pojedine pozitive postoji više komparativa i superlativa, koji
izražavaju sem antičke nijanse: grč. <xya.§6c, „dobar“ -kom p. aptelviov i {Jak-rlov,
superl. ¿tpKrro? i psXTicrTo?i lat. malus „zao“ -kom p. peior i deterior, superl.
pessimus i deterrimus. T ako i u gotskom : gops „dobar“ -kom p. batiza i iusiza
/stengl. god-kom p. betra i selra> supel. betst i selestj.

•I0 Neki stručnjaci pomišljaju na delovanje tabu, izbegavanje upotrebe izvesnih reči
koje su najviSe vezane za život, tzv. tabu (relig.) pojava.
 ADVERBI

A D V E R B I ZA N A Č IN

Adverbi za način formirani su od pozitiva, kom parativa ili od superl ativa

l. Adverbi formirani od pozitiva.
a) Adverbi formirani dodavanjem su fik sa- 6a na osnovu adjektiva: ubils.
osnova a- „zao“, adverb ubiia-ba; harđus „tvrd", «-osnova, adverb hardu-ba,\
sunjis „istinit", ja -osnova sunja-, adverb sunja-ba itd . O vako formirani adverbi
u gotskom su najproduktivniji i nem aju paralele u drugim germ anskim jezicima
niti u ostalim indoevropskim jezicim a .251
b) Od ievr. ablativa na -od form irani su advrbi na-d: lat. cito „brzo“,
cerio „sigurno“ ; got. ga-leiko „isto" /stvnem . gilihhoj, allaudjo „potpuno“. Ovaj
način formirana adverba uopšten je u severnogerm anskom i u zapadnogerman-
skom , dok je u gotskom slabije zastupljen, jer su u njem u uopšteni spomenuti
adverbi na -ba.
c) U germ anskom i gotskom , kao i u drugim ievr. jezicim a, služi oblik
nom . -ak. sing. «. i kao adverb: lat. muJtum „m n ogo“, grč. rcoAti, (jiya, stsl.
malo, got. filu /stvnem ., stsaks filu( itd.
Za got. gops „dobar“ uzet je supletivn i adverb waila /stvnem . stsaks.
toela, stengl. toel, stisi. velj.
2. Adverbi formirani o d komparativa.
a) Adverbi formirani sa kom parativskim nastavkom -is\ lat. mag-is-, germ,
-iz > got. -is: mais „više“ /stisi, rneir, sten g l. ma, mae, stfriz. ma-', stsaks.,
stvnem . wer/; mins „m anje /stvnem . min , stisi, minnr , stfriz. minn/;
toa trs „gore“ /stisi, verr, stengl. wiers, stsaks., stvnem . wirs/; -seips „kasno“/
/stisi, sidr, stengl. siđ, stsaks., stvnem . sid „kasnije “.252

3. Adverbi formirani od superlativa.

O blik superlativa nom . -ak. rt. upotrebljava se i kao adverb: lat. primim,
grč. 7tp&Tov, TtAeiaov; got. maist „najviše“ , frum ist „najpre“ , aftumist " „najzad“.

m Verovatno se radi o instrum entalu na -bhojbha. V id. F r. K luge, Urgerm.*, str. 246;
E. Kieckers, n. d. str. 166, nap.; H . K rahe, n. d . str. 109. I u got. stoare „uzalud" je stari
ablativ na -¿d ( : lat. faciliirne < facillum ed „najlakše“ ).
m Za adverbe na -u , -os vid. E. Kieckers, n. d . str. 168; H . K rahe, n. d. str. 109.
 ABVKRBI ZA M K ST O

Advcrbi za m csto odgovaraju na pitanja: ,,gdc?, »dakle?

a) A dverbi na pitanje ,,gdc?“ formirani J * » -. u<“ ^
sufiks -r: f>or „tu“, htoar ,,gdew, her ovdeH » 1 0iTunaln^h 0snoVa imaju
Ostali završavaju na -u: faura „«preda«, Im a „¿nutra«, ” wp 7
b) Advcrbi na pitanje „odakle?“ koii «1. f,™ -... • T
osnova, im aju suf iks-pro. htvupro „odakle“ , jurnuo otbndc"
na -pro ili na -ana: mmfrro „iznutra", aflana „pozadi" itd ° / ‘,vr4ava'u
c) Adverbi na pitanje „kuda, kam o?“ ilj zavrSavaiu na ,v, , ,
nalnih osnova): Imadre „kuda“ , hidre „ovuda“ , ia m d J tamo" ir d PL T 'm i~
stavka: «//> „gore«, ut „vani« itd. ” m 1 1 RU *** n y '

Posvedočeni su sledeći adverbi za m esto“ *

gde? odakle ? kuda, kamo?

par papro *pap (u pad-ci)

hvvar hwapro hwap (hw ad), hv/adre

her — hidre

jainar jainpro jaind, jaindre

aljar aljapro aljap

—
— samap (prevodi grč. ajv-u
verbalnim složenicama)

afta aftana —

faura — faur

— hindana —

inna innapro, innana inn

iupa iupapro, iupana iup

uta utapro, utana ut

fairra fairrapro —

nehwa — nehw

— allapro —

dalapa dallapro dalap

1(1 Nisu data. značenja advecba na srpskohrvatskom jeziku, jer se za mnoge ne mogu
dati precizni prevodi izvan rečenice, a ni srpskohrv. adverbi nisu uvek semantički adekvatni
gotskim. Značenja na nemačkom vid. kod. &. Kieckers, n. đ. str. 169; na francuskom kod
P. Mossć, rt. d . str. 114.
 Adverbi sa sufiksom -r u grupi ,,gde?‘% sa su fik so m -a u istoj grupi,
zatim sa sufiksim a -tro i -dre u ostalim grupam a, verovatno su ostaci starih
iokativa, instrum entala i ablativa. Za m noge oblike adverba često se ne može
naći dovoljno sigurno objašnjenje njihovog postanka .264

ADVERBI ZA VREM E

1 Jednostavni adverbi za vrem e postali su , u glavnom , od zameničkih

' hman „kad, nekad“, šuman „jedn om “ itd ., lom uratu sa
i« š u p o sebi nejasne formacije: „ u „sada“, ju „već , nauh „**•,
uf,a „često“, aftra „opet“ , suns „odm ah i d i. . ,
2 Pojedini padeži supstantiva ili ad|ektiva u upotrebi adverba za vreme.
S£ s - o d aitus „vrem e“) „nikada“, nahts „noću , fra m m g » „uvek“
^ Z V ) , himna daga „danas“ , du maurgma „sutra“ i t d . - *

u * PokuSaj objašnjenja vid. kod E. Kieckers, n. d. str. 160— 171.

*** Vid. E. Kieckers, n, d. str. 172, § 140; W. Streitberg, GEB, J 257.
 B R O J E V I

G otski tekstovi su sp ecifičn i tekstovi svetih knjiga u kojima se stereotipno

javljaju tipični sakralni brojevi, koji, pored toga, odražavaju i razne preuzete
brojčane sistem e. Preovladava, kao i u drugim indoevropskim jezicim a, dekadski
sistem. V idljiv je, m eđ u tim , i uticaj vavilonsko-asirskog sistem a „dvanaestica
(„60“ saihs tiguns, „70" sibuntehund). O sim toga, fragm entarno očuvani gotski
tekstovi pružaju sam o delim ičn o posvedočene oblike brojeva, većinom u kosim
padežima268.

glavni brojevi redni brojevi

1 ains. m ., ain, ainata n ., aina f. frum a m ., fTumists m.

2 twai m ., tw a n ,t w o s f. anpar

3 preis* m . f ., prija n. pridia

4 fidw or —

5 fim f —

6 saihs saihsta

7 sibun —

8 ahtau ahtuda*, dat. m. ahtudin

9 niun niunda*, dat. -ak. f. niundon

10 taihun taihunda*, ak. f. taihundon

U ainlif*, dat. ainlibim —

—
12 tw alif
14 fidwortaihun —

15 fim ftaihun* dat. fim fta ih u n im dat. n. fim ftataihundin

20 twans tigu ns*, dat. tw a im tig u m —

111 U pregledu su dati samo posvedočeni brojevi, i to u posvedočenim oblicima. Re-

konstruisani oblici obeleženi su sa * iza oblika.
 glavni brojevi redni brojevi

30 prins tiguns
39 fidw or tiguns ainama wanans ak.
40 fidw or tiguns
50 fim l tiguns
60 saihs tiguns*, dat. saihs tigum
70 sibuncehund
80 ahtautehund
84 ahtautehund jah fidw or
90 niuntehund
99 niuntehund jah niun
100 taihuntehund, taihuntaihund *
200 twa hunda*, dat. twaim hundazn
300 prija hunda, ak.
I
500 f im f hunda, ak.
9 0 0 niun hunda
1000 pusundi
2000 tw os pusundjos
3000 .g. pusundjos
5000 fim f pusundjos, nom . -ak.
10.000 taihun pusundjos*, dat.
taihun pusundjom
20.000 twaim tigu m pusundjos *57

G L A V N I B R O JEV I

U ievr. glavni brojevi 1— 4 im ali su potp u n u deklinaciju; brojevi 5— 19

bili su nepromenljivi. O d germ anskih jezika jedino je staroisiandski očuvao ovo
prajezičko stanje u pogledu na fleksiju glavnih brojeva. G otski i zapadnoger-
manski očuvali su fleksiju glavnih brojeva 1— 3, dok se broj 4 pridružio ostalim
brojevima koji su nepromenljivi.
G ot. ains „1“ ( < ievr. *oinos: stlat. ak. otno (m ) > lat. utium) ima de-
klinariju jakog adjektiva: ains m. aina f . ain , ainata n. kao meins, meina, mein,
m eim ta /stisi, eim , stengl. an, stsaks. eh, stvnem . ein{. U značenju „sžm,
jedini 14 ains ima i pluralske oblike: jabai auk frijop pans frijonđans iziois ainans...

m Tabelarni pregled prema E. K ü cke n , n. d. *tr. 173 i F. Mosti, n. d. »cr. 115.

íM 5, 46) »ako pak VoIÍte Sam° ° ne ko*¡ vas vole " (dosIovno: ako volite
one koji vas vole)“ .
Brojevi „2“ i „3“ imaju sled eće posvedočene oblike:

m. n / m. n. /.

twai twa tw os preis* prija — ‘

nom.
twaddje prije — —
gen

dat. twaim (»«) prim (ini) —

iwans (ins) twa tw os prins (tins) prija (ija) prins (ins)

ak.

Broj „2“ bio je ievr. dual: ievr. *duov m .: stind. dváú; ievr. *dud, *duyč:
stind. M lit- die, Sú-Ssxa „ 1 2 “ stind. duvá, stisi, dw a, grč.
lat. duo; ievr. *duái / : stind. dvé, lit. dvi, stsl. dw é; ievr. *duoi n.\ stind.
doé, stsl. dwL
U germanskom i gotskom za broj „ 2 “ form irani su pluralski oblici,
analogijom prema pokaznim zam enicam a /stisi, weir, stengl. ttoe-gen, stsaks.
stvnem. ztoš-nel25*. G o t. preis* < ievr. *treies\ stín d . trayah, grč. Tpet?,
lat. tres-, ievr. *tri > germ , p r i je t-osnova očuvana u pluralskoj upotrebi: got.
nom. -ak. n. prija ; um br. triia, lat. tria, grč. rpia, stsl. tri, stind. tri, lat.
iri-girua „30“; analogna form acija prem a a-osnovam a srednjeg roda: lat. tria
kao iuga „jarmovi“, got. prija kao toaurda „reči“ .
Got. nom. -ak. fidwor , dat. fidtoorim „4 “ za sva tri roda. Ievr. *kyetydres :
stind. catvárah, grč, Terrape^; germ . *fidw or(i)z, u kom e je - z posle r otpalo >
> fidwor /stisi, fjorer, sten gl. Jčotoer, stsaks. fiuzoar, stvnem . fiorf.
U gotskom i zapađnogerm anskom javlja se delim ična dektinacija brojeva
4—19, delovanjem analogije oblika broja „3“ : kao prim tako i fidworim (stvnem .
fiorim), stvnem. gen. fioreo, fioro kao gesteo, gesto . A ko se broj upotrebljava
atributivno ispred im enice, tada u got. i u zapadnegerm . stoji norm alno oblik
bez fleksije, a ako broj stoji p osle substantiva ili je supstantiviran, tada ima
fleksivni oblik: a f fidwor windam (A ik 13, 27) „od četiri vetra“, nasuprot mip
paim iwalibim „sa dvanaest (učenika), sa dvanaestoricom** .
U složenicama fidur-dags „od četiri dana“ , fidur-falp „četvorostruk“ oblik
fidur- je apofonski stepen ievr. *kyetur: stin d . catur-thah „četvrti“ » stsl. četyr~e
juta

Got. fim f < ievr. *peTjkye „ 5 “ : grč. n b r z , lat. quinqué, stind. panca /pra-
getm. *fmfi /stvnem. fimf, finfj.
Got, saihs „ 6“ /stvnem . sehsf < ievr. *s(«)efci: grč. i \ , lat. sex.
Got. sibun „7“ /stvnem . sibunf < ievr. *scptrp: lat. septem, grč. k-rmi.

V y- M. H. Jcllinek, n. d. str. 136; E. Kieckers, n.d. str. 174.

“* Vid. Fr. Kluge, Urgermanisch, str. 252.
 140

m Uk
Ooi, aht*» >»«" 5tvncm ,W 1 icvr. *oktS{u) : ««nvi. aitau9 grč 4* ^

J " /»'vncm. «<«»/ ievr' ; SnmL g ri' *"**• Ut

tt0Utn'' * t o - /scvie/n. « A » » 1 ' ievr- g r i- Six*’ la'- JecmlV

G ot. iu»mm " ,v ’ /fy m| ** su p o se b n e fo rm acije koje imaju 2
Oor. brojevi amlij » ' \ \ “/d v v lih a „ 1 2 “ , u k o m e su sa -lika for-
naraleiu u licuvskom vetiUQ _/,*a sto ji u vokalskoj altern aciji sa Uhu
m iruni i dMlinji b ro ie ^ ^ — ^ ¿ c < *hikuos\ ievr. grć Ui**,
„pojedini, u s a m l j e n , p reosi ■» / ¿ t e „ 1 1 “ lit. z>emio-/ifca „jedan koji
Jat. hmtuo „preostati . u *k j je d an p re k o d e se t, jedan p r e l a t
preo«aie (od a „ e . p ^ c , ^ gJ ’ tv )a. l i f /s tv n e m .

J c s e f. O o t. a ’n 1 1 . 9 fo rm ira n i su o d o d g o v a ra ju ć ih le đ m ic a i re ti a

D a ljn ji b ro je v i d o g o ts k o m su posv ed o čen i sam o: fid t u o r -t a ih u n ,

«10“ : la f. < t u a U u o r - d e c M f i o r - z e h a n , f m f - z e h a n h

„14“ \ f t m f : t a i h u n j !5 formirane su cd im em ce za dekadu: got. ttgu

D esetice o pragerm. *te$und: grć. ?pi<x~xovTa. U gotskom «
(tz-osnova) •* »«vr g g en . tigivte. U z ove brojeve stoje
U-«» -s.£ JEIS
s u p s u n tiv . U J ? fo rm ira n e
—“™"
su ra z lič ito
- 30
u g e rm a n s k im
.
p io m
D e s e tic e o d 70 d 0 < itra k t n i h fo rm a c ija je d in ic a i o d -h u n d : su n d .
U g o ts k o m su s lo ž e m c e P- ¡ib u n t - e - h u n d „ 7 0 “ g rč . j i e v T - r r > «»«x

•* « . « rt- ‘“ T O “ , ' s t i n d . p a « c -d -iu t “ 50“ «*.

„50“, la t. s e p u f r g o ts k o m su fo rm ira n i od im e n iit
B ro je v i z a ,f o t . e e o d jjO O h u n t i i „ je d i n ic e “ k o ja p ris tu p

h u n d p t- n . „100 /s tis i., m d a - h u n d a „3 0 0 “ itd .; s tin d . t r i n s J a t* » ,

c„?b m sm o ¡s tv n e m - d r iu -lt u n t , s te n g l. p r e o h u n d j.

s is i. m s M u J im e n ic a ženskog ro d a jd -o s n o v e .s is i, p u ia m i, ■

— « N a ib liia „ a - I
t y s p it i i lit t u k s ta n t is „1000 -

R E D N I B R O JE V I

U gotskom su svi redni brojevi, osim „prvi“ i „drugi“, formirani od glavnih

brojeva i ievr. sufiksa *tioy *to > germ . *pia, *pa > got. -dja, - da\ lat trr-if<w>
> terttus, sex-to~s > sextus. I
G ot. fruma m. frum ei / . , fruitto n. „prvi“ m enja se kao slabi adjekm *
/stengl. forma> stsaks. formo]; ievr. *pr- „ispred“ sa superl. sufiksom-mo u got 1
u funkciji komparativa od koga je posle form iran i superlativ frumtstsm .

O pitanju gubitka mcdijaJnog dentala kod stbutt, kao i o čuvanju -un kod a ta
murt, taihun vid. H. Pcdersen, A rkiv fo r nordisk filologt 37, 341; E. Kieckers, rt.
Za pitanje formiranja brojeva od 70 do 100 u gotskom i drugim germanskim jeo-
cima vid. literaturu kod. E. Kieckers, n. d. str. 178— 180.
m Vid. ovde str. 132.
 J41

G ot. unpar „drugi44 /stisi, annarr, stengl. óder, stfriz. Óiher, suaks. Oihar,
stvnem. ander{ formiran je o d osnove an- sa sufiksom ~*ttro: stind. anyak
„drugi4** grč- 7tó-repoc, lit. añeras „drugi*4. G ot aupar ima deklinaciju jakog
adjektiva.
G ot. pridja „treći4* - *tri-i(t)io-s: lat ter-tiut - tn -ttw i ■ trttos ; grĆ. rpíro;,
stind. trih „tri puta”, stsl. tretbjb /stisi, priđe* atengl. prtdda, ’ ttfriz. \hrrdda,
stsaks. thriddioy stvnem . dritio1. Ima deklinaciju slabog adjektiva.
Redni brojevi od 4 do 12 formirani su od glavnih brojeva sa sufiksom
ievr. *to < got. -da. Icvr. sufik s *-(o bio je sam o za brojeve od 4 do 6: lat.
quar-tu-s, quin-iu-s, sex-tu-s. U germanskom je analogijom prenesen i na daljnje
brojeve. U gotskom su posvedočeni fim fta „peti”, saihsta „Šesti**, ahtuda „osmi*4,
rdunda „deveti”, taihunda „deseti” . Ovi brojevi imaju deklinaciju slabog adjek­
tiva, 8 tim Sto se u brojevima o d 13 pa dalje (posvedočen samo fm fta-taihundm
dat.) sam o drugi sastavni deo menja.
PosvedoĆeni su sledeći ob lici rednih brojeva: nom . m. pndja , dat. m. pri-
djin, ak. m. pridjan ; nom . / . pridjo; u. pridjoi nom . m. saihsta, dat. m. sathum,
nom. / . saihstOy dat. / . saihston\ dat. tu. ahtudin> dat. -ak. / niutufon, ak. / .
laihundon'y dat. n. fim ftalaihm din. O stali redni brojevi pisani su u tekstu sa
slovima koji im aju brojčanu vređnost:. e. jah .k. daga „dvađcseipefog dana**
(N eh. 6, 15). O brojevima u K rim sko-gotskom vid. ovde str. 36.

O S T A L I BROJEVI

1, ZBIRNI BROJEVI (KOLEKTIVA)

Od bat „oba” posvedočeni su: nom . m. bat, dat. m. bjtm > ak. tu bans;
nom. -ak. n. ba i nom . m. bajops, dat. m. bajopum. U got. bai očuvana je icvr.
osnova *bho „oba*4, koja je u drugim jezicim a posvedoćena u složenicam a:
stind. u-bhau, grč. a-^ co, lat. am-bo , stsl. o-ba, let. a-bi. Od ievr. *bho for­
mirana je i osnova *bhoiot *bh£io: stind. abhđya m. „oboje", stsl. oboji, lit.
abeji (pl ). G ot. bajops je konsonantska osnova.

2. DISTRIBUTIVNI BROJEVI

Od glavnih brojeva i zam enica htoazuh i htoarjizuh formirani su u got­

skom distributivni brojevi u značenju „po...": twans-hwanzuh „po dva", atia
hioarjanoh fim f tiguns „po pedeset" itd. Isto tako su formirani distributivni
brojevi od glavnih brojeva i prepozicije bi: bi ttoans „po dva” . Ponekad ima
i tmeihnai distributivno značenje: mip tvieihnaim markom (M k 7, 31) „izm eđu
dve (obe) granice*4 'upor. stengl. be iioeonum , ■engl. beitveen „izm eđu” . Ovaj
način formiranja je prajezički: sa sufiksom - kyo : stind. dvika-h „dvostruk”, dvi-h
„dva puta*1, grč. Ievr. *du\kuo sa proširenjem u «-osnovu > germ . ttvi-h-
-n > got. ttveihn 'stvnem . zweho, stsaks. ttveho] stvnem . zwei-n: ztoet-n-zug
„20”, stsaks. ttoe-n-iigjt upor. srpskohrv. dvoj-ka , rus. dv6j-ka ( *dvojh-ka).
142
3. M ULTIPLIKAT1VN1 BROJEVI

• i, ,ni,««truk’ “ U gotskom su ovi brojevi formirani

Odgovaraju na P118".1*
od glavnog broja sa sufiksom
stcngl. <Jn-/«W. stsaks.
itd.; upor. lat
tCrati« 'stisi. /aM a, stengi. /*'«
am-Jalps, „jednostruk“ /stisi, cin-faldr,
got. fidurfalfs, „ietvorostruk“
G ot. falpan „rastaviti, odvonu,
stvnem . / « t a > n e m .M e n /.

4. it e r a t iv n i b ro jev i

. irnliko nuta5“ U gotskom su formirani od glavnog

Ogovaraju na Pltan'e ”* * A m. „put, hod“ : aivnam smpam „jedan
broja i dat. sing. CP‘-J inK' . / stisl. em0 sirme, tveim smnom, stengl.
put“, naumi smpam „dva Pu,a uu'
ahtc sida* ttoaem siđutni>

i
 A B LA U T (A PO FO N IJA , GRADACIJA)*«

Kvalitativna dčlimiČna promena vokala u glavnom naglašenom slogu ili

vokala pod jakim akcentom , prouzrokovana asim ilatornim delovanjem vokala iz
sporednonaglašenih slogova ( Umlaut, metatonija, mutacija), zahvatila je samo
severnogermanski i zapadnogermanski od kraja Vr veka. Ova promena vokala vršila
se u duboko istorijskom periodu razvitka opštegermanskog kada se istočnogermanski
(gotski), odvojen od svoje m atice i rascepkan, gubio i utapao u gustom prevashođno
romaniziranom supstratu. O tuda ove opšte germanske pojave umlauta nema u
gotskom.204 S druge strane, one kvalitativne i kvantitativne promene vokala koje
su prouzrokovane delovanjem različite dve vrste prajezičkog akcenta (Ablaut,
apofonija, gradacija), imaju svoje početke u dalekom praindoevropskom periodu.
Delovanje apofonije očuvano je, više ili manje, u svim indoevropskim jezicima.
Germanski kao celina pokazuje sve pojave prajezičke apofonije, s tim Što su u
germanskom čiste fonetske promene, koje su uslovljene kom pleksnim delova­
njem apofonije, postale osnov fleksivno-sintaksičkog sistem a jakog glagola,
opšte gledano i celokupnog verbalnog sistem a.285
Ablaut je pravilna alternacija kvaliteta i kvantiteta vokala u etim ološki
povezanim rečima ili đelovim a reči (slobodnim m orfem im a, vezanim m or-
femima). O ve prom ene prouzrokovane su naizm eničnim delovanjem tonskog
(melodijskog, m uzikalnog) i dinam ičkog (ekspiratornog) akcenta. D ve su vrste
ablauta: kvalitativni ablaut (Abtönung) i kvantitativni ablaut (Abstufung),

KVALITATIVNI ABLAUT

Kvalitativni ablaut (Abtönung) je alternacija kvalititivno različitih vokala:

e:o, e : ö i (rede) a :o; lat. tego „pokrivam“ : toga „ogrtač“ , lat. ped-ts gen. sing.

*,s Poglavlje o ablautu, koji se naziva još i apofonija ili gradacija, spada zapravo u
fonologiju. Stavili smo ga ovđe ispred konjugacije, jer je germanski verbalni sistem najizra-
litijc od svih drugih jezika izgrađen upravo na ablautu. Slično je postupio i F . M ossć, «. d.
str. 86—88, s tom razlikom što je on osnovne pojave ablauta izložio u samom uvodu m or­
fologije (Deuxieme partie, Les formes, Chapitre V , Généralités),
u i Vulfüin gotski stariji je od početka procesa um lauta, ako ga stavim o i u V vek,
iako je sigurnije staviti njegove početke na kraj V I veka. Zapadnogotska lična imena u akti­
ma koncila izgleda da ukazuju na t -Umlaut ( a > e ) : Ega, Egica, Egila , Emila » od Agja,
Agica, Agila Amila, Vid. W- S treitb crg , Urg. Gramm. str. 78.
M* J. G rim m , Geschichte đ. dt. Sprache* Bd. II. Leipzig 1880, str. 584— 597; H . H irt,
Mg, Grammatik V ; isti, Handb. I , str. 60— 79; E. Prokosch, ». d. s u . 120; J. Kurylowics,
V Apophonie eu indo-européen. W rodaw 1956. gde je i ostala literatura navedena.
144
««„u“ - ort $ćpu>: 900¿u „nosim ; lat. meo „ubijam":
f t . K0 i - 0 i g™- «“ * ..n g ^ « aJ m „. ^ „reč“ ; sh . rok, teći- tok
noceo „nanosim »tetu , g"-- 1 riodu jačeg delovanja m elodijskog (muzikal-
itd. Ova alternaciia nastala ) ‘ lternacija odražava u prezentu 1 u sing. pre-
nog) akcenta. U gotskom s vezati“* toairhan: tvarp „postati“ , batran: bar
> — - - - * * 1-
ispred rjt, htu)-

K V A N T IT A T IV N I A B L A U T

• ■ ■ uionr (Ahstufum) i« alternacija različitih kvantiteta vokala,

K vantitativni ab ( ® J gse raziikuju nekoliki stepeni kvantiteta vo-
po kvalitetu istih voka • v kala tako da se pretpostavljaju sledeći
kala. Radi se o : 5, « : * ) , stepen redukcije (Redukti-
,,e P m f e P R )1 1tePp"n potpunog gubljenja vokala (N ull(Schw u nd)stu fe 0 ) i
onsstufe, R ), / “ P™ V t 6 f D e:g¡ 0 : S ltd.): lat. nom . sing. pes- grč.
stepen dul,en,a vokala ( » t r n ^ ^ ^ g e n . sin g . 4? (<
dor. nom. sing. * « gs¡J pl pret. sétum „sedeti“ ; lat. prez, sedeo-, perf.
Tdlm m ? l a t * ¡d ¿ ( < * » * « ) : nem . Nest ( < *ni-zd-os <*ni-sed-os) „gnezdo-

lat' * r l m f n s k H e ’ne°sam o'dob ro sačuvao prajezički kvalitativni i kvantitativni

Germanski je n . . j . izgra¿ ¡ 0 i iskoristio kao elem enat semasi-
ablaut, nego* jp 1 funkcijCj naročito u sistem u jakog glagola. Oblici jakog
ološke 1 vremensk kvalitativnog i kvantitativnog ablauta i to: I u
glagola pokaz u j u četiri s pleter i ta, III u pl. pretérita i IV u participu
lnfirutivu i prezentu, g osn0vnim glagolskim oblicim a. Radi lakšeg
pretérita. Ovi obhc^ a^ oblike deUmo na redove

sgtJSrt gTJiffSÜ
ia T L d o m i 3. .--grupa sa 1 redom, u svem u 7 redova ablauta.
« »«t * 1
P R E G L E D R EDO VA A B L A U T A PO G R U P A M A I R EDO VIM A

1 . ¿-grupa Red:
1. ¿ -r i
2. e-\ u
3. e + (m. n, r, i) i konsonant
4. e-T (w , n, r D -1 vokal

2 . a-grupa 6 . a : o, đ : 6
3. ¿-grupa 7. č : o

1 . ¿-grupa 1 . red: ievr. e t i > g o t .

ievr. et oi i
germ . i ai i
got. ei a i26fi i, ai
got. greipan „uhvatiti“ , lcihwan „pozajm iti“
ovde F o n o l o g i j a , str. 43. fonetska vrednost got. digrama a .,« « ,«
 145

1 (ini. prez.) 11 (sing. prêt.) H I (pJ. prêt.) IV (part.

greipan graip gripum gripa ns

leihwan laihw laihwum laihwans
2. red: ievr. eu • got. iu
ievr. eu ou u u
germ, eu au u u
got. tu aum u, auM \ u, auw
got. - biudan „pružiti“, -tiuhan „vući voditi“

I II III IV
-biudan -baup -budum -budans
-tiuhan - lauh -tauhum -tauhans

3. red: ievr. e + (m, n, r. l) 4 konsonant >

r, 1) 4* konsonant*87
ievr. en, em, er, el / on, om, or, ol / jt, n», r, / / p, >//, r, /
germ , w> iw» er, el ( an, am, ar, al ! un, um, ur, ul I un, um, ur, ul
got. in, im, air , il I an, am, ar, al / un, um, aur, u lfu n , um, aur, ul
wairpan ,„postati“ , wairpan „baciti“ , bindon „vezati“

I II III IV
bindan band bundum bundans
wairpan warp waurpun w aurpans
wairpan warp waurpun waurpans

4. red: ievr. e + (m, n , r, I) 4- vokal > got. i + (m, n, r,T )\-

I vokal

ievr. en, em, er, el / on, om, or, ol { en, ém, èr , ël, / 9n, am, ar, a/
germ , en, em, er, el / an, am, ar, al / ën, ém, ér, ël f un, um, ur, ul
got. in, im, air, il ( an, am, ar, a l / en, ém, èr, ël / un, um, aur, ul

got. niman „uzeti“, bairan „nositi“, stilan „krasti“

II II III IV
niman nam nètnutn numans
bairan bar bèrum baurans
stilan stal stëlum stulans

Ispred r, h, htv got. » > e, gQt. u > o, tzv. i i u -Brechung, vid. o v d t » ö . 49, '50.

10 Gotski jezik
146

5. red: ievr. e + k o n so n an t (ili Spirant) > got. *, ai + jc

sonant (ili Spirant) n

ievr. e 0 e o

germ . e a é e
got. i, ai a é i, ai
gor. giban „dati*4, saihtoan „ v id eti“

I II III IV

giban gaf gčbum gibans

saihwan sahto sehtuum sathtuans

2. a-grupa 6. red: ievr. a : s>, a : d (o) > got. ä : 5

ievr. a, 0, 9 d, Ö ä 6
germ . a Ö Ö
got, a Ö 5
got. Jaran „voziti“, ptvahan „ p ra ti“

I II III IV
Jaran ídr forum farans
Ptoahan pzvčh pwohum pzoahans

■grupa 7. red: ievr. é : 5 > got. é : 5

germ . i o o é
got. é 5 o i
got. litan ,,p u s titi“ , saian „ se ja ti“

I II III IV
litan lai-lčt lai-lötum litara
saian sai-sö ——
,
 KONJUGACIJA

Indoevropski prajezik imao je bogato izgrađen sistem formalnih kategorija

tzv. verbum fin itu m . Im ao je tri glagolska roda: 1. aktiv za oznaku radnje
(i stanja) koju vrši subjekt izvan svoje sfere, 2. medij za oznaku radnje (i
stanja) u sferi subjekta (medij interesa, refleksivni medij i dr.) i 3. pasiv za
oznaku radnje koja dolazi izvan sfere subjekta i vrši se na njemu. Postojali su
glagoli samo aktivni (activa tanium ) i sam o medijalni (verba dcponcntia): grč.
Iff0(ioci, lat. sequor „sledim , „progonim“ . Pasiv nije imao posebnu fleksiju; njegova
funkcija izražavana je po pravilu, međijom, ali ponekad i aktivom.
U germ anskom se form alno i semantički očuvao aktiv; medij je delim ićno
očuvan jedino u gotskom , ali sa pasivnim značenjem. Usam ljeni i retki oblici
medija nalaze se i u severnogermanskom i zapadnogermanskom: stisi. Heile
„zovem se“, heiter ,,ti(on) se zoveš“ ; stengl. hatte, nem . heiße.
Od glagolskih načina (m odus) indoevropski prajezik je imao: I. indikativ
koji je označavao jednostavnu, indiferentnu konstataciju radnje ili stanja, 2.
konjunktiv kojim je izražavana volja i opredeljenost (volitivno, deliberativno
značenje), 3. optativ koji je izražavao želju ili m ogućnost, 4. imperativ koji je
izražavao zahtev, od oštre zapovesti do m olbe i 5. injunktiv koji je po obliku
bio imperfekt ili aorist bez augm enta, a po funkciji veom a blizak imperativu,
u čiji je sistem i uključen bio: grč. imperf. e-^epe-xe „nosili ste“, imperativ
fipe-xe „nosite!“
U germ anskom je očuvan indikativ. Konjunktiv i optativ su u germanskom
(kao i u latinskom ) formirali jedan sistem , s tim Što indoevropski formalni
optativ i delim ično im perativ i injunktiv u germanskom vrše funkciju konjunktiva.
Imperativ je form alno očuvan sam o u 2. 1. singulara268.
Indoevropske prajezičke glagolske kategorije za oznaku diferencije u vre­
menu (Zeitstufe, tense) form irane su sekundarno, od glagolskih aspekatskih
kategorija, koje n isu označavale vrem e Tadnje, nego način na koji je radnja
vršena (Aktionsart, aspect, glagolski vid). U germanskim jezicim a term ini
Zeitwort, verb, ten se označavaju osnovnu glagolsku kategoriju za izražavanje
vremenske diferencijacije, s tim ujedno i to da u germ anskom nije u jednakoj
raeri izražen glagolski vid kao zasebna kategorija. G lagolske vrem enske kate­
gorije izražene term inim a latinske gramatike: prezent, imperfekt, perfekt,
pluskvamperfekt, futur I i II primenjuju se za germ anske jezike kao logički

,M Za pitanje glag. načina vid. H. H irt, Idg. Gr. IV; A. Belić, levr. glag. sistema.
posebno o injunktivu, gde je i ostala literatura navedena.

I0‘
UK
. »»rmini koii SU rezultat nastojanja da se sistem i svih
i istorijsk» uslovhcm . objasne sistem om latinskog jezika, koji jc
evropskih jezika, pa nf w avanja i izrade sistem a drugih jezika. Tako treba
služio kao uzor koui P crmanskom glagolskom sistem u aorist ne tretira
shvatiti « to da » M • * ija> iak0 i on> m odificiran, postoji i u germa*
“r ' C ’ a i izvan fndoevropske grupe jezika istim term inim a latinske
skom. Nloogi i e i \ . Stc glagolska vrem ena, nego aspekt; na pr. u
gramatike ne °.bcl . * r kt j nerfekt znače nedovršenu odnosno dovršenu radnju.

“"
nikako
tis r .r s ii *-> -
K o m p l ik o v a m
verna shk
••»
*«"
g:■
P I
«*■»■
s g ia g o |s k o g s i s t e m a ,
*
vec
-
s e k u n d a r n e in o v a c i)e u
ske aspekatske osnove koje> verovatno,
tim jezicima. P I • nrezenta, aorista i perfekta. N e m ože se sa sigurnošću
odgovaraju osnovama „ rrajezikPu te aspekatske osnove imale i
utvrditi od kada [.¡ a : d kada su i kako su nastajale i vremenske
funkciju vremenske t; > tense, vid, > vrem e). N a osnova
k a te ^ n ie ( M n ^ a t > i ’o h|ik prezenta označava trajnu radnju i prema
stanja koje P ° k ^ ) ^7naeavanie radnje koja se dešava u vrem e govora, ali i
tom e je Jagoda projjosri prema Xstnnv -k el™ „ostavljam “ , oblik sa augmentom
traine radnje P radnju koja je pom oću partikule e „onda, tada, pre“
¿- znači istu J ostavljao sam “. U slovenskim jezicima oblik
prebačeno u prošlosu J " kciji (ne p0 obliku!) odgovara grčkom
prezenta perf k futlfrsko značenje: sh. sednem. Perfekt znači završenu
aoristu, ah im m nastalo. Prema tom e koji faktor preovladava,
porfekt označava prošlost ili sadašnjost: grč. tf-V » « « .o sta v io sam“, . R . „video
L m “ foošto sam video) znam “21". Osnova prim arnih glagola sa korenskun
vokalom e koja je označavala trajnost, postala je baza prezentskog sistema,
kako ”? pokazuje latinska treća konjugacija i germ anski jaki glagol ablautske
i vr ,ne prvih 5 redova ablauta. V m nogim jezicim a, pa i u germanskom,
S je fc n k rio n a ln e razlike izm eđu perfekta i aorista. T ako ,e u germanskom
n m er it jakih glagola formalno m ešavina paradigm a perfekta i aorista«'».
Germanski nije sačuvao prajezički im perfekt i futur. Za futur, uostalom,
nije ni sigurno da je kao vremenska kategorija bio u prajeziku u upotrebi.
Od svih pom enutih prajezičkih vrem enskih kategorija, germ a^ki toa
loš samo dve: prezent kao opštu vrem ensku kategoriju . pretent koj, kod jakog
M formalno odgorara prajezičkom perfektu i ostacim a aonstske p a ra ck ^
f ™ značenju preuzima na sebe sve funkcije za označavanje prošlosti. Kod
sla to g glagola germanski je formirao novi perifrastičm pretent, tzv. dentah,

treCmm prajezićka tri broja: stngulara, duala i plurala, gcrmansk. ima smgalar
i plural dok je d u il očuvan sam o u gotskom (i n ešto u pranord.) i to u aktivu
Analoeno ličnoj zam enici, u gotskom su i u dualu očuvana samo prva dva
lica f L c c s gubitka lica napredovao je i dalje u germ anskim jezicima, o su
u stisi i noTOvisokonemačkom očuvana po tri lica u singularu i u plurdu, a
stsaks , stfViz. i u stengl. u pluralu je ostalo sam o 3. h ce koje s uz, . za U
lice. Slična pojava je i u gotskom pasivu, gde 3. 1. pl- služi i za .
a u singularu 3. 1. služi i za 1. lice. *

*** vid. detaljnija objašnjenja kod E. Prokosch, «■ d. str. 144 si.

*»• V id. E. Prokosch, n. n. str. 146.
 V verbalni sistem '»pada i tzv. verbum mftmtum in lin itiv i, participi,
supini gerundi i glagolski pridevi. T o su ustvari nom ina koja su, jedna v ile
druga manje, uključena u verbalni sistem . Germanski ima sam o in lin itiv pre­
zenta aktiva i dva participa, particip prezenta aktiva i particip pretcriia kuti
se formalno razlikuje kod slabog i jakog glagola.
Prajezik je im ao dve vrste konjugacijc. tematsku (<T- konjugacija) i ate-
matsku (mi- konjugacija). K od tematske konjugacije nastavak I 1 sing ind
prez- bio je o-, kod atematske mi-. a) jat. ferč, grč. ? *pW| got. batra „nosim «, bj
stind. đsmty grč stsl. jesrtu , got. im (< e j-m i, • iro-rot > im) „jesam“ K od
tematske konjugacije lični nastavci dolaze na glagolski koren koji je prolircn
tematskim vokalom e/ot dok kod atematskih glagola lični nastavci dolaze na
čisti neprošireni koren. L ični nastavci su, dalje, bili primarni ili sekundarni
Osim perfekta (i delim ično imperativa) koji je imao posebne nastavke, primarne
nasiavke im ao je po pravilu prezent, sekundarne ind. imperfekta, aorist, plus-
kvamperfekt i optativ. Konjunktiv je mogao imati obe vrsti nastavaka.

Primarni nastavci u aktivu bili su:

singular. 1. -»» (-5), 2. -si, 3. -ti
plural I. - mos (-mes), 2. -te 3. -m i

Sekundarni nastavci u aktivu bili su:

singular l. -ni, 2. -s, 3. -i

plural 1. -mo (-me, -md), 2. - ie, 3. -nt

Primarni m edijalni nastavci bili su:

singular 2. -sau 3. - fai

plural 3. -m ai

Sekundarni m edijalni nastavci bili su:

singular 2. -so, 3. -to

plural 3. -mo

U germ anskom su očuvani sam o ostaci atematske »«-konjugacije: pragerm.

*immi (< * es-m i) > got. im „jesam“ , stvnem . b-im, nvnem . b-in; stvnem. tom ,
tuam, duam, tuom ; stsaks. dom , sten gl. dom.
Sa stanovišta germ anskog glagolskog sistem a, a prema načinu formiranja
pretérita u odnosu na prezent, glagoli se dele na četiri osnovne grupe:

I Jaki glagoli. Preterit jakih glagola formiran je pomoću ablauta ili sa

ređuplikacijom. Oni se dele:
l. Glagoli sa ablautom. N jih ov preterit razlikuje se od prezenta samo po
stepenu ablauta (kvalitativnog i kvantitativnog, vid. ovde str. 143 i sL).
150
2. Olagol, » r . ä u p ^ v o n , Njihov prêter,, je formiran pom oiu rcdup.

" kat"'; Glagol, sa aotauwni

3 Glagoli abtautom •, r'duphkacsjom.
*
, t. , , Kjuhov prétérit formiran je perifrastično, tj. dodavanjem
U Slabi glagoii N> P izuzecim a, izvedeni glagoli. Prema sufik-
dentalnog - delim o ih na:
sima pomoću Kojin su ^
(tiasian, nreterit nasi-da
2. đ-osnovc ( ja lb S n , preterit s a lb o - d a „m azati“)
3 . jj-osnovc { h a b a n , preterit h a b a i- d a „im ati“)
4 . n S -o sn o v e (f u l l a n , preterit f u l l n o - d a „ispuniti“)
I H P r e u r it o ( p e r fe k a ts k o ) - p r c z e m s k l g la g o lu Po obliku stari perfekti ,a
prezentskim značenjem-
IV Ostaci atematske mt-konjugactje.

JAKI G L A G O L I

Fleksija jakih glagola jednaka je za sve tri grupe.

Paradigme: mman „uzeti“ , -bludan „zapovedati“ , hauan „zvati (se)“-

PREZENT
a) AKTIV

tlima biuda haita

Sing. 1
2 nim is biudis haitis
>
3 nim ip biudip haitip

nim os biudos haitos

cd Dual 1
nim ats biudats haitats
.*4 2
-o nimam biudam haitam
Plur. 1
bm
nim ip biudip haitip
2
nim anđ biudand haitand
3

tt. Za primcre paradigma uzeti su, kao kod većine autora (W IStrcitberg, W
H Kieckers i d r . ) glagoli koji su u gotskom tekstu u na)vec°) upotrebij iako svi obim ran)
posvedočeni, oni su sigurni na osnovu analognih potvrđenih oblika drugih glagola.
 151

Si?#. i nimau biudau haitau

2 nimai« biudais haiutu
> 3 nimai biudai haitat
m*
Dual 1 nimaiwa biudaiwa haitaiwa
** 2 nimai ts biudaits h a ita iu
c-
0
Plur. 1 nimaima biudaima haitaima
2 nimaip biudaip haitaiß
3 nimaina biudaina haitaina

> Sing. 2 nim biup hait

•iM
•-* 3 nimadau biudadau haitadau
«
u Dual 2 nimats biudats haitats
V
P/wr. 1 nimam biudam haitam
U
£ 2 nimijp biudip haitijj
3 *nimandau *biudandau *haitandau

b) MEDIOPASIV

>
•H Str#. I nimada biudada haitada
**
rt 2 ni maza b\uda 2 a haitaza

3 nimada biudada haitada

•o
c Plur. 1, 2 ,3 nimanda biudanda haitanda

> Si'?#. 1 nim aidau biudaidau haitaiđau

«-» 2 nimaizau biudaizau haitaizau

rt
3 nim aidau biudaidau haitaiđau
O P

Plur. 1 ,2 ,3 nim aindau biudaindau haitainđau

 p r e t e r it

nam baup haihait

«W - 1
numt baust haihaist
2
> nam baup haihait
3
*nemu ♦budu *haihuitu
Du. i i
M 2 nemuts buduts haihaituts
•*•
•o ncmum budum haihaitum
Plur. 1
►
H budup haihaitup
2 nemup
ncm un budun haihaitum
3

nemjau budjau haihaitjau

Sing. 1
nemeis budeis haihaiteis
2
> 3 nemi budi haihaiti

*-* — — —
D ua/ l
«
2 *nem eits *budeits *haihaiteist
c.
P/ur. 1 nemeima budeima haihuiteima
o
2 nemeip budeip haihaiteip

3 nemeina budeina haihaiteina

V E R B U M IN F IN IT U M

n im a n b iu d a n h a ita n
(nf. prez, aktiva
n im a n d s b iu d a n d s h a ita n d i
Part. prez, aktiva
num ans budans h a it a n i
Part, pretérita

L IČ N I N A S T A V C I

PR E Z E N T A K T IV A

a) Indikativ

I. sing. U prajeziku, verovatno, nije bilo nastavka ali je o v o lite označen

s duljenjem tematskog vokala o > 6 : grč. <pep-<o, lat. /er-o; germ. *ber-d >
> got. bairat n . U scvernogerm. i zapadnogerm. icvr. -5 u : stvncm ., stsalcs.
biru „nosim “ , gibu „dajem“ (upor, H ild. **5 ih heittu, 30 tm tu , 35 gibu, 47
gisthu itd).
2. sing. levr. nastavak -s i: ievr. *bhcre-si u stind. bhdra-si; germ. *beris
< pragerm- +beri-zi, *ben-si > got. bams; stengl. hires, steak*.» stvncm, bins*79.
3. sing. Ievr. nastavak -it: ievr, *bhcrc~tt u stind. bhđra-ti; pragerm. *bcrif>
Ibzrid > got. bairip ; stengl. hired, stsaks. bind, stvnem. birit*u .
1. duala. Ievr. nastavak -yes ili -yos: ievr. Hherd-yes ¡bherd-yos u stind.
bhdrd-vah™', germ . berd-ytz! bero-yaz > got. hairos,
2. duala. Ievr. nastavak -tos, -tes (ili -thes. -ihos) u stind bhdra-thuh;
pragerm. *beri-dizi beri-piz t+bere-pae). Got. bairats pokazuje, na prvom m estu,
da se radi o analognom osnovičkom vokalu prema 1. i 3. pl. i o promeni
-ps>-ts. Za gotski oblik najverovatnijc je pretpostaviti icvr. *bhere-tfits-i - ihos*«.
1. plur. Ievr. nastavak ~mes ;-mos : ievr. *bhero-mesl *bhero-mos u grč.
(p^po-fiee, lat. feri~mus ( i< o u nenaglaSenom otvorenom slogu), stind, bhdra-mah ;
pragerm *bera-miz 'bera-maz > *beramz - got. bjiram ; stisi. ¿erom*77.
2. plur. Ievr. nastavak -the (ili ~ie) : ievr. *bhere-the /* bhere-te u stind
bharo-tha, grč. ?£ps-*re, stsl. bers-te; got. bairip; stvnem. beret, stisi, bered*7*.
3. plur. Ievr. nastavak -m i: ievr. *bhero~nti u stind. bhđra-nti, grč. dor.
fćpo-vTi, lat. ferunt; germ. *hcra-ndi iberanpi > got. batranđ; stsaks. berad,
stfriz. beraih

b ) O ptativ

M odalni m orfem za formiranje optativa bio je u prajeziku -i. Tem atski

vokal je - o, koji je sa i kontrahiran u oi; tako je postala osnova optativa'•¿¿eroi
na koju su pristupili senundarni nastavci.
I. sing. Ievr. nastavak -m (posle vokala). -qi (posle konsonama): icvr.
+bhcroi-m u stind. bhdreva-m, grč. *oeprJ'.r> * 9epo» (upor. ark. e|eXotuvoia „isterao

m Za ievr. e > got. e ^pisano at) upor. ovde str. SO. Prajezički dugi vokali očuvani
su u gotskom 1) u jednosložnim rečima: stind. sa, grč. riy got. sč i 2) ispred -s (-z): stind.
asvah „kobile“, got. gibos „darovi“ . U ostalim slučajevima ievr. e, o > got. a: *bherS ^ got.
baira, ‘ghebhđ > got. giba, vid. ovde str. 52
179 Zavisno od m esta glavnog akcenta, u pragerm. su mogla biti dva oblika: ievr. e-ri
> germ. -izi, ievr. ¿-si > germ . isi (*beri -z i, *beri-si). U zapadnogerm. preovladao je oblik
na -isi, u scvernogerm. na -izi (stisi. berr). G ot. oblik bairis može se svesti na oba prvobitna
oblika, jer je i -a u finajnoj poziciji prešlo u -s,
,7i Vid. M . H. Jellinek, tt, d. str. 74.
m Samo na osnovu nastavka u stind. -vah (-vas) ne može se odrediti da li je bio
nastavak -yes ili yos, pošto je ievr. e i o > stind a.
*7* I od ovako pretpostavljenog oblika u got. bi m oralo b iti *berads. E. Kieckers, n. d.
str. 191 misli da se radi o uopštavanju oblika sa -ts ispred inicijalnog bezvučnog fonema u
tandi delovanju.
177 U -m s > germ . -m izj-m as, - z ie preko -mm > -m nestalo, vid. ovde str. 74
*7* Germanski i slovenski nastavci mogu se svesti podjednako na -the ili -te.
 . jesam“ - G ot. bairau < *berou, (upor,
hih"). stlat. »crn (*!-,<-»,), "eko g> a ) verovatno su ievr. konjunktivi
J J „reći") i « v c r n o g c r - ^ £ padnogerm. stsaks., stvnem ., stengl. Aer,
fp ć . f " * “'r ™ optativ *A*™<« ( < *bhero,-m).
m ogu svesti na p g icvr +bheroi-s u stin d . bhare-h; pragerm.
2. sing- Ier r\ T u w r lat- w /&)i stisL stvnem ‘ bereš, stsaks. fcr«.
> g °l - í,u,rl,,' 3 ‘ . ¡cvr *ifheroi-t u stind. /»Adri-r, grč. ^¿pot (sa
J sing. I « r . - l » k r a ij j i) : getra. herai > got. tefrar, stisi., stengl,
otpudanjcm - t u t a v u ^
stfriz, stsaks, s vn • (-uel-ud): ievr- *bheroi-yel-yo u stind,
1. duala. Ievr- " aS' 7 ,a dva smo odvezli“ (aorist); germ. *berai-lte > got.
*W ^w : od sira,, „sedeti“)-
>ba,ra,-«>a (i* * avak ka0 u indikativu, s tim što je ovde nastavak
2. duala. Ievr. ist n feairm-ts.
dodat na optativsku osnc u, (-tnel-mo): ievr. *bheroi-mel-mo u stind.
• - L - Uric v r ’ w ^ " >~ pragerm. *Am»-me > got. Amrm-mu (posvedoieno

^ " ' 7 ;tisl- ferW"' StV7 *bherai-u u stind. A A **<«, grč. v£Po - ,;
, eb7 e v r
pragerm•^*beraMc *beraip* > got. bairaip (posvedočeno « 1 stvnem. bere,,

stisi, berep. (.„ r posie kon son an ta): ievr *AAm«-?t u grč.
J. plur. t o r . ™ sta™* h ,). pragerm. *berai-n > got. barama (posvedo-
etol. 7t*pix«l , > (-*PeX.u l.>'g^w | p l. bairai-ma-, stisi, bere, stengl., stsaks.
čeno q,parna) ¡e analognom prema I. pt-
beren, stvnem. berett.

c) Imperativ
2. sing. bilo je u ievr. bez nastavka, jednako čistoj glagolskoj osnovi na
-e. Ievr. *bher-e u stind. bhara, grč. cpžps; pragerm. *ber(e) > got. bair; stvnem.
bir-i (analogijom prema indik. ferVis); stengl., stisi., stsaks. ber.
3. sing. U prajeziku je bio jedan oblik na -rod: bhere-tdd za 2. i 3. lice
za sve brojeve: stind. vahatai „neka on vozi“ , lat. agito {<*agetdđ), grč.
9epž-Tw; stlat. da-tod „neka da“ . U got. nimad-au verovatno je, kao i optativu,
partikula -u dodata (upor. got. iiugandau „neka se ožene, udaju!“), lat. agunto,
grč. 9£p6v7o>.
2 duala je oblik indikativa.
1. plur. Verovatno je injunktiv (im perfekt bez augmenta): ievr. *bherotm
u stind. bhara-ma (imperfekt d-bharama); got. nimam „uzm im o“ ; stengl. haran
„nosimo!“
2. plur. Isto tako oblik injunktiva sa nastavkom -te: ievr. *bher€-ic u
stind. bhdra-ta , grč. <pepe-T£; pragerm. bered > got. bairaip; stisi, beređ.

*»• Vid. ovde nap. 275.

 MHDIOPAS1V

a) In d ik ativ

Ostaci prajezičkog medija u germanskom pokazuju pasivno značenje.

Ptajezički nastavci u sing, ind. prez, bili su: -ma», -sai, s a t : ievr. *bhtro-mau
*bhere-sai, *bhere-tai: u grč. <pipo-(xoci, <pipeat (at. q>ipjj), tpipe-rai. U germanskom
je nastupilo skraćivanje: U got. je 1. lice supstituirano sa 3. licem ,
a u plur. je 1. i 2. lice supstituirano sa 3. licem: 1., 3. bairada, 2. bairaza;
plur. 1-, 2., i 3. lice batranda; ievr. *bhcro-ntai u grč. ^pf,-vTat, stind. bharđ-ntč.

b ) O ptativ

U ievr. je imao sekundarne nastavke koji su dodavani na optativsku

osnovu na -oi > germ. -ai. U germanskom se ponovo javlja partikula -u.
1. i 3. lice -to h u > got. -daw; 2. lice -ro-t u > germ, -zau: ievr.
*bheroi-tuo 1, 2, 3. plur. grč. <p£pot-v?o; got. bairai-ndau

P R E T E R IT

Germanski preterit jakih glagola formalno je kombinacija dvostrukih

oblika u jednoj mešovitoj paradigmi, prajezičkog perfekta u singularu i jakog
(medijalnog) aorista u pluralu281.

1. JA K I G L A G O L I SA ABLAU TOM

a) Indikativ aktiva

1. sing. Ievr. nastavak je -a : ievr. *ge-gon-a u stind. ja-jan-a, grč. y£Yf^ -a

„rođen sam“ ; got. hai-hait „zvao sam (se)“ ; ievr. ^guc-guom-a u stind. ja~gdm-a\
pragerm. *kijam(a) > got. qam „došao sam“ , sa gubitkom reduplikacije i final­
nog kratkog -a u višesložnim oblicim a282; iev. *yoid u grč. olfrx, got. wait
„znam“ ( —„video sam“); ievr. *bhor-a u grč. epopću; germ. *bar-a > got. bar;
stisi, stsaks., stvnem . bar, stengl. baer.
2. sing. Ievr. nastavak -tha : *g\te-gyon-iha u stind. ja-gđn-tha „otišao si“ ;
got. qam-t; ievr. *iwitf-tha u grč. oln-fta „znaš“ („video si“). Posle gubitka
finalnog -a u germ anskom je ievr. ih > germ . -p > -t (posle spiranta), koje
je, zatim, analogijom preneseno na sve verbalne osnove: nam-t , qam-i, kanti-t.
Kod dentalnih osnova je na ss> s dodato r = ~ s ta \ got. wai'sr, „znaš“ w arst
„postao si“ itd .2*3.180

180 Diftonzi su očuvani samo u
goi a; grč. ipćpeToa, got. bairada, vid.
1.1 Vid, E. Hrokosch, n. d. str.
1.1 Vid. ovde str. 153, nap. 272.
1,3 Vid. E. K ieckers, «. d. str.
jednosložnim rečima, inače su skraćeni: ievr. ai >
o v d e str. 53 i s i
146— 164.
194— 196; H . Krale, n. d. sir. 119.
r . ■ - . icvr +me.g<m-* u grć. v*-;ov-« slinu. ju-jun-u
3 -mg. levr nastavak ) vaX đrt-a „kretao se*\ pragerm. *varf>-(<)
..on « rod“’“ i ' « r [u r *, itcn gl » « « 1 , s"riz. aurrA. »Malu. teariA.
U gol Bur# s[ind. oAi-a; got. tM.I „on zna“ Na
etvncm w W ; **vr i i 3 lice singulara: nam-num, baup-baup, te sc u
ovaj nudkn J iZi^ ^ t\id rn a javlja Cista verbalna osnova, a u 2. licu nastavak

-t ! -» 2. •«(*«) * ' . *Mai-ui-Mt> u stind. tid -vd „rus

1. duala levr nastavak -g ^ ^ , vanjcm Već pom enute partikule -u)
dvojica znamo**; / | eUSamo nwgut Mk 10, 39 „nas dvojica sm o mogU.
*“< . fr t“ V^ r f u < - S ”,n fs dvojica smo pisali, urezali“).
htelf* i u stnor nastavak kao u indik. prezenta; na njega je u

- » d” i k - - * -* ••

« s t s u m t
formalno laki ( r"c^ |jln J ^ aorista (medijalnog) dsad-r, lat. vén-t ( < y ^ m - , i .
go,, sét-um »a « « £ • 3. smg- ^ y RCrmanskom je> dalje, vidljivo
got. i/vm-uai sa zapadnogerm. oblika na -«: srvnem. stig-i, kur-,
delovame analogne i I tematskih aorista bez augmenta sa nastavkom
,td„ za M e « h . „ostavio si“ . Sve ovo veoma otežava
-t-s: grc. . l "pu' „ermanske paradigme u pluralu, iako je ona u istomskom
î s s i r * . - — — * " ” ■ » ■ "*
* r. i * » : g
> t-.Mn, stvnem . « » o m ; got. ta«-«m ; sttsl. varom,

stvnem. ™ °na ak je ispred nastavka u germanskom je -u,

2. plin. fr a > g>lt, . u.p- stisi, -od, stvnem . -a/: pragerm.

Ç T j V m ' £ ¿ 4 ; * * '• •* * stvnem - ”vi znate“ ; g o t- b£rup'

'K‘mU\ "nlur N e može se rekonstruisati jedinstveni prajezički nastavak; grćki

3. plur. N e > č . „ i , hom. - * « . U pragermanskom ie,
predpostavlja nas . nastavak -w > germ. -un (sa gubitkom dentala u
verovatno, bio se */,Aer-nr); upor. stlat. im perfekt da-dai „stavili

« '- E i“
S J j j i ,7 i- -.-„.-.o. i«. — »-■* -«** “ -
b ) O p ta tiv p r e te r it a

Formiran je i optativ prezenta, sa optativskim sufiksom -i i istim nastav­

cima kao kod optativa prezenta.

M4 H . Krahe. n. đ. str. 120 objašnjava ove oblike duala bez dodavanja partikule-u: ievr.
nastavak -y< > germ. -tce, gubljenje finalnog -e, posle čega je -y vokal izovano. Pošto se, me­
đutim, partikula -u javlja i u pluralu, verovatnije je mišljenje da se radi o dodavanju ove
partikule. nego o vokalizaciji - m u singularu i prenošenju tog sekundarnog germ. -u i 9
plural.
Mi Vid. ovde nap. 281.
 157

2 GLAGOLI SA KhDLTUKAUJOM

V cćina prajezičkih pcrfckata bili su formirani uz pomoć rcđuplikacijc»

r ri čem u je ređuplikacioni vokal bio e: grč. U + w n , „ostavio s*mM. Jar u -
-.m -i „pevao sam od cano „pevam“ ; got Hat'hait „nazivao sam, zvao sam *e",
ijt-iot „ostavio sam *. Ređuplikacioni slog sastoji se od konstantnog rcdupiik*-
cionog vokala ievr. e germ. t got. ~at i inicijalnog konsonantu Ako glagol
počinje s dva konsouama (muta cum liquida), tada se samo prvi uzima za
ređuplikacioni slog. got sičpan— pret. sat-sUp sp a v a ti« Ako glagol počinje $
grupom konsonanata koja poćmjc sa j (it-, i* -), tada se cela grupa uzima za
formiranje reduplikacionogsloga: lat. sič, perf. sr*-« {‘ ste-stot), got skauLn nrrt
ikat-skaifi „rastaviti“ . Ako glagol počinje vokalom, tada se ređuplikacioni slog
formira samo od reduplikacionog vokala e. got. aukan prei. ai-auk „umnožiti“
('.lat. uugeo)***. O d germanskih jezika rcduplikaciju je najbolje očuvao gotski, i
to najčešće u slučajevima kada je isti stepen vokala u prezentskoj i preteritskoj
(»snovi, da bi se lakše izrazila opozicija ovih dveju osnova: hattan-hai-hatt „zvati
(se)“, maifait— i/««—mait „rezati“ itd. Prema korenskom vokalu mogu se glagoli
sa reduplikacijom podeliti na a, è, ai, ô, au glagole. T a podela je, m eđutim,
irelevantna za fleksiju ovih glagola, pošto korenski vokali ostaju beat promené!
U gotskom su očuvani sledeći glagoli sa reduplikacijom:
1. halđan „držati“ , falpan „saviti“' gastaldan, „postići“ , fàhan „uhvatiti“ ,
hàhan „obesiti“*
2. slêpan s p a v a t i“
3. af-atkan „poricati", fraisan „pokušati“, haitan „zvaii(sc)“ , laikan „po­
skočiti“ , maitan „rezati“ , skaidan „šeći".
4. hioôpan „hvaliti se“ , flôkan „jadikovati" (*lauan, prêt, latlâuti „rugati
se, grditi“}.
5. aukan „um nožiti“'
6. G lagol got. geggan „ići" izgubio je p rê t. *gai-gagg i su p stitu irao ga
sa iddja2*7.

3. G L A G O L I S A B L A U T O M I R E D U P L IK A C IJO M

U gotskom je posvedočeno nekoliko jakih glagola sa osnovnim vokalom

i xzv. ¿-grupa, odnosno V II red ablauta48*. Ovi glagoli osim reduplikacije
p o k a z u ju i s t e p e n a p o f o n i j e i e v r . e:o > p r a g e r m . e:o > g o t . e.o, z a p g e r m . a:uo.

P o s v e d o č e n i s u s le d e ć i g la g o li;
1. leian, lat-lot, lai- lotum, lecans (af-letan „otpustiti, poslati, napustiti, pre­
pustiti"; us-letan „isključiti"; fra-letan „osloboditi, đozvoltiti“ /stisi, lota, stengl.
butan, stfriz. leta, stsaks. Idtan, stvnem. la^an, nem . lassenl

514 U prezentu je bila reduplikacija sa vokalom -i-: grč. Tl-ftipj.il (*ftt-ftiwu) ..stavljam“ ,
Ji-ipa-ox« „trčim ", stsl. ti-trq, stvnem. zittaron, srpskohrv. ri-tram, vid. E . Kieckers, n. d.
rtr. 186.
**’ Vid. W. Braune, n. d. str. 102— 103; E. Kieckers, n. d. str. 206; H. Krahe n. d.
rtr 12—121.
“ * Vid. ovde, str. 148.
 2. griian, gai-gr6t,gai-grfftum,gai-grÖtup „plakati, jadikovati“ (stisi, grdtu).
3 ga-ridan, ga-redandam „brinuti sc, starati se“ (faura-garcdan, faura­
gar¿rdp, faura-gartdamt „preodrediü nekoga za“ ; und-redan „pobrinuti sc,
obw bedtu“ ; ur-rftfcin, ur-rJdip).
4. saitan, sai-sö, sai-sJst, sai-sdum, suians „zasejati“ (lat. sero *si-s-o, ncm.
tarn).
5 ¡¿kan, tai-iök, tai-rökum „dirnuti“ {at-tekan „dodirnuti**; stisi, raka,
pret. tok, tokutm engl, to take\ lat. ta-n-go, te-tigi ' *te-tag-ai\ grč. jor.
TC-W/tov).
6. waiatt, 3. pl. pret. wai-wöun „wehen“ , „vejati“283.

VERBUM IN F IN IT U M

I n f i n i t i v p r e z e n t a . Prajezićki infinittvi su usamljeni padeži gla­

t k i h r ,i " r ak in ih )im en ica , koje su zbog svog značema u bl.žo, vez, sa gla-
S ñ r n iu W o n lie n e ¿glagolski sistem . In fin it,v prezenta u germ anskom ,e usam-
S n T o W ik ak smg ggla g .im en ice srednjeg roda, koja ,e fornnrana sa suf.ksom
T k Jod na osnoviiki vokal -o-: ievr ‘ Ster-o-no-», u stm d. bbd,-a-nam¡
Zran .noSenje"; stisi. 6era, sten gl., stsaks., stvnem. beran.
P a r t i c i p p r e z e n t a . U ievr. je formiran sa sufiksom -tu. Ovaj
sufiks je neposredno dodavan korenu ili sa osnov.cktm vokalom * } *"■ > * "-
“ u lat fer-em, stinđ. bhar-ar, ievr. Hher-o-nt u grc <pef>ovr-, stmd. bhor-a-
Z v germanskom je ievr. -» / > germ. -nd (prema Vernerovom zakonu) uvek
s a osnovićkim vokalom a > germ. u: gor. ban-a-nd (•*); st.sl. berar.de, stengl.
berende, stsaks. bevandi, stvnem. frernmt230.
P a r t i c i p p r e t é r i t a . Prajezićki glagolski pridev formiran isto kao
i infinitiv prezenta sa sufiksom -no- i osnovičkim vokalom -o- :o-no-. ,evr.
W , u stind. vri-a-m -h; got. zvaurp-an-s Bile su tormae„e sa ,evr.
sufiksom -e-no: stsl. nes-e-m, stisi, borerm, stengl. borni-*1.

Nije sigurno da u ovu grupu spadaju glagoli: 1) *jaian „koriti.“, posvedočeno sa­
mo 3. plur. prez. pas. fairnda, 2) uf-blesan „naduvad“ posvedočen pas. uf-blesada i part.
pret. uj-bltsans, 3) *latan „rugati se, ismejavati“, posvedočen 3. plur. pret. lai-loun.
Participi prezenta su adjektivi i menjaju se po slaboj adjektivskoj đcklinaciji, Vid.
ovde str. 130 U sevemogerm. idu u singularu po «-deklinaciji, u zapadnogerm. su ja- osnove.
Morfološki uzet, ievr. particip je u uskoj vezi sa 3 pl. prezenta ind. aktiva.
*»» Ostaci tih participa na -eno u gotskom su adjektivi: fulgins „skriven“ (fiihan
„krili", part. pret. Julhans). Veoma produktivni su bili u ievr. i participi perfekta sa sufi­
ksom -to: lat. stratus (štetno), stsl. pro-strub, grč. orpcoT^. U gotskom su očuvani samo
usamljeni ostaci kao adverbi: uruaktaba, od *unsahts (sakan „strciten“), du innmssamma
„nesigurno“, *Q-yitstos, stvnem. umoiss, grč. <£-ccrfos „nepoznat".
 SLABI GLAGOLI

Razlika izm eđu dva osnovna tipa germanskog glagola zasniva w na ra­
zlici u preteritu. Jaki glagoli formiraju preterir sa abiautom, slabi glagoli s
dentalnim sufiksom.*1*2 D ok su većina jakih glagola primarni, slabi glagoli su
svi, s malim izuzecim a, sekundarni; izvedeni od jakih glagola ili od nominalnih
osnova. Prema načinu kako je formirana osnova slabih gJagoJa, oni s e d e l e na
četiri razreda:
I r a z r e d . O snove na jaljiji, T o su 1. kauzativi koji su formirani od
primarnih jakih glagola; osnovni vokal u Va sa ievr. sufiksom éie-féio: *$od-éió
„stavljam, sadim “ (pored *$edd „sedim") > germ. *sadio > salió > got. satja.
/grč. „bežim “ prema yopéo „plašim, teram u beg“ ; lat. mcmmi „sećam
se“ prema moneo < * moneio „opominjem“29», 2) denominalni glagoli (faktitivni),
formirani od adjektiva, sa ievr. sufiksom de I-to, na pr. od adjektivske osnove
got. hrain-s „čist“ hrainjan „čistiti“, haurn „rog“ (a-osno\’a)-haumjan „trubiti“;
hail-s „ceo, zdrav“ -hailjan „isceliti, ozdraviti“ (stsl. céljg).
I I r a z r e d . O snove na ~o ( < ievr. -ä). I ovo su denominalni glagoli,
formirani od -o osnova (fem inina: lat. -d-konjugacija) sa sufiksom jejjö: ~áie¡
(iiö-, kao grč. vtfxáw < * „poštujem“ -dor. „čast“ ; lat. plantó <
*platUä-iÖ „sadim“ (planta „biljka“); stsl. vonja-jg „mirišem“ (vonja „miris); got.
saibó „mažem“ < g e r m . *salboio od germ. <5-(ievr. d-) osnove saibó „mast“ . U
gotskom se javljaju i neki deverbativni glagoli sa intenzivnim značenjem: prim.
glagol hwairban: intenziv hwarbon „wandele“ (grč. rpént,): vparcá» „menjam“).
I I I r a z r e d . O snove na ~ai. Ove osnove su formirane 1) od primarnih
glagola sa sufiksom -éiejéió; odgovaraju latinskoj 2. konjugađji tipa laceó „ću­
tim“ (< ie v r . *iakeiö); got. pähati; lat. video „gledam“ -got. tvira-,2) denom i­
nalni glagoli, tipa lat, albeó od albus „beo“ ; got. saurgan „brinuti se“ od no-
mena saurga „briga“ . U stvnem . ovaj tip glagola sa ingresivnim značenjem
veoma je produktivan, sa stepenom vokala ~e\ dagen „ćutati", gi-m zzćn „paziti“ , itd.
I V r a z r e d . O snove na -w o ( < ie v r . nđf-nsi). Ove osnove su formirane:
I) od adjektiva: got. full-na -n „puniti“ od full-s „pun"; 2) o d primarnih gla­
gola: od and-bindan „odrešiti“ -and-btmda „oslobođen sam“ . Zbog sveg intran-
zitivnog-ingresivnog značenja ovi glagoli služe za prevođenje grčkog pasiva i
nemaju posebnog pasivnog oblika: got. giman „liti, curiti, teći“, pored us-gutnan
„biti poliven"; fulljan „puniti", pored fullnan „biti pun".*•

*•* Termini jaki i slabi glagol su od J. Grima, D eu tsch e G ra m m a tik 1. 558 (1819).
*»* Vid. E. Prokosch, n . d . str. 193; H. Krahe, n. d . str. 126; E. Kieckers, n. d. str.
223 i si.
160

Paradigm e: I nasjan „spasiti“ , sôkjan „ tra ž iti“ ; II salbôn „m azati“ ; III

haban „im ati, posedovati"; IV fullnan „b iti p u n “ .

PR E Z E N T
a) AKTIV

I II III IV

S in g . 1. nasja sökja saibó haba fullnu

2. nasjis sčkeis salbôs habais fullms
> 3. nasjip sökeijp salbôp habaip fulinijj
p
a D u a l. 1. nas jös sôk jos —
habôs —
KJ
mm

2. nasjats sökjats _____ 2B4 _ m _____ m

T3
e
P lu r a l 1, nasjam sökjam salbôm habam fullnam
2. nasjip sökeip salbôp habaip fullnip
3. nasjand sökjand salbônd haband fullnand

5in£. I. nasjau sökjau salbô habau fullnau

2. nasjais sökjais salbôs habais fullnais

> 3. nasjai sökjai salbô habai fulnai

w D u a l 1. nasjaiwa* sökjaiwa* salbôwa* habaiwa* fullnaiwa*
A

a 2. nasjai ts* sökjaits* salbôts* habaits* fullnaits*

O
P / «ra / 1. nasjaima sökjaima salbôma habaima fullnaima*
2. nasjaip sökjaip salbôp habaip fullnaip
3. nasjaina sökjaina salbôna habaina fullnaina

svnp. *- nasei sökei salbô habai fulln

>
2. nasjadau sökjadau — — — -

M
es Dwa/ 2. nasjats — — — —
u
1»
a P/ura/ I. nasjam sökjam — — —

£
2 nasjip sökeip salbôp habaip —

__ 297
3. — — — habandau

m Oblici duala ovog glagola nisu posvedočeiu; verovatno su bili *salbtis, *ajIbou.
*** Nije posvedočen oblik, verovatno je bio *habaiis.
*" Oblici duala nisu posvedočeni; verovatno su bili: *fullnos, *fullnats.
IM Posvedočeni su samo navedeni oblici.
 161

b) M KDIOPASIV

I II III IV2*»

Sing. 1. nasjada sok) ada salböda babada

>
'5 2. nasjaza sökjaza salböza* habaza*
s
3. nasjada sokjada salböda habada
1
plural I. 2. 3. nasjanđa sokjanda salbönda habanda

Sing. 1. nasjaidau sökjaidau salbödau habaidau

> 2. nasjaizau* sökjaizau* salbözau* habaizau*
i
£ 3. nasjaidau sökjaidau salbödau habaidau
0
Plural 1. 2. 3. nasjaindau sökjaindau salböndau habaindau

Infinitiv nasjan sokjan salbön haban fullnan

Particip nasjands sökjands salbonds habands fullnands

Kao što je spomenuto (vid. ovde str. 159) u I r a z r e d spadaju: 1)

primami glagoli s prezentskim sufiksom - ioj-ie > got. ja; toaurkjan „raditi,
■ delati“ (stisi. yrkiat stengl. v>yrcean, stvnem. vmrclien; stvnem. urirken je đeno-
■ minalni glagol); hatjan „mrziti“ (nem. hassen); sokjati „tražiti" (stisi, sokia,
1 stengl, sćcan, stfriz. seka, seza; stsaks. sokian; stvnem. suohhen, nem. suchen-lat.
sagire „njušiti, pretražiti", saga* „osetljiv (pas)“ ; ana-kumbjan „sesti za sto“
(pozajmljenica iz lat. accumbere); taujan „činiti" (stvnem. zoutven „udesiti";
stengl. taman „obraditi" itd. 2) iterativni (intenzivni) i kauzativni glagoli na
ievr. -eio, stepenom vokala o u korenu: grč. <pepw: cpopžto „nosim“, 9ipopou „be-
žim: „plašim, teram u beg"; lat. memitii „sećam se"; moneo „opominjem";
satjan, ga-satjan „staviti" (stisi, setia, stengl. setian, stfriz. setta, stsaks.
«ititan, stvnem. sezsan); got. (ga-) lagjan „metnuti, položiti (stisi, leggia. stengl.
, lecgan, stfriz. ledza, stsaks. leggian, stvnem. Icggen; srphrv. ložiti, po-ložiii);
got. ga-laubjan „verovati", uslaubjan „dozvoliti" (stengl. geliefan, stfriz. leva,
stsaks. gi-lobian, stvnem gi-louben, stisi. leyfa, stengl. a-liefan, stvnem. ir-louben,
itd.); got. nasjan „spasiti" -kauzativ za got. ga-nisan „biti spasen, ozdraviti“
(stengl. nerian, nerigan, stfriz. neria, stsaks. nerian, stvnem. nerian, nerreh); za
gat. his „znam" -kauzativ (ga-) laisjan „poučiti" (stengl. laeran, stfriz. /era,
stsaks. terian, stvnem. leren, nem. lehren); za (ga-) driusan „pasti" -kauzativ
\ga~) drausjan „oboriti, srušiti"; za đrigkan „piti" -kauzativ dragkjan „napojiti";
? \ne^ta*0 faktitiv *sinpjn „ići, hodati, putovati" (očuvan u brojevima (itera-
^ pr. ttoaim stupam „dva puta", (vid. ovde str. 142) -kauzativ sandjan

j Glagoli IV razreda nemaju pasiva, vid. ovde str, 159.

U Oouki jezik

1
162
, tn ;,u nutuie’i (stisi, senda stcngl. sendiun, stfriz. unda,
» « « « . nem. unden); za faktitiv itan ..jesti“ -kauzativ
sisak*. . . , se ¡fdc- (sivnctn. -ezzen „zu essen geben“); za pret.
fra-atjo» >.P°ae -kauzativ (ga-)kc nfi n „objavili, obznanili (stisi, koma, «engl,
prez. kumi »zn w t-h n m a n , stvnem. bt-ketmen). Ako nije bio u
« n iW» . i* r n * . ^ doći đo mešanja značenja intenzivnog i
i^ '^ iilm S T n a ^ r f / pun)< n „pružili (se), izdužiti (se) (sivnem . i kennen, denen,
üm' đ h n nV za K't. f> gkj<» „misliti“ (stisi. fxkhia> stengl. penc(e)an, stvnem.
h h t J tu h n * ( « * » , nem. Jenfun) -kauzativ pugkjan „misliti, vemvati
Jt ” , y kkt , t, n t | frnc(f)an, stfriz. thmza stsaks. (hunktan, stvnem .dtmchen,
nem £ “ «VT) i Ä « * ■ .* * na tip 1«. a M » ; got (ga-)
(nem. u»"»* • ' m iilknic“, „sud“ (stisi, dima, stengl. deman, stfriz <frmu,
<Wm>" »V Ä » ¿ ¿ f V i n o " (li«- ^ nplava boja“, grč. p tt*
tdnd mu/moi cm “) -gol. me/;*» „pisati“ ; od got. stains „kamen“ -«amja«
kamenovati'“ od p>*. * i* b .« B k “ - " * # « » -veličati; od.got. ««meg* „mnogi"
„umnožiti". Isto tako su formirane osnove i od nominalnih .
u-o$nova.199
I i¿ni nastavci u prezentu podudaraju se sa sličnim nastavcima lakog gla­
gola: pmgerm Sing. 2-, * ~ ™ * * > . 3 *'“ « ' * » ■ P'Ur 1
2. *»az-ied(-kp). 3. *mz-ia,ui(np ) . ^
Osnovu elaaola I I r a z r e d a čine denom inativi na -iö, formirani od
• O s n o v a na pr. grč. dor. v ip i „čast" - « ( - i« , mpo „poituiem“ ; srsi.
' ' 1 , . miris.. -vmia-jp ..ini rišem "; got. od kara „b n g a“ -(g<0 keron „brinuti se";
^T p u td a „košulja“^ -gopaidon „obući"; od go/r.'fct ^ lić a n " -gu-Zttton „uporedm“.
£ L u „gospodar" - ga-fraujinon „gospodar.«“ . fo rm acije cd «-osnova bile
SU brojne; -trn», se osećao kao sufiks i postao |e produktivan za oznaku „pozna,
delatnosti“ : Uikinön „iečiti, reikinon „vladati“ , jnudenon „kraljevati , nd.
Fleksija glagola ovog razreda bila je u pragerm anskom utematska. sa -m
u 1 sing inđik.: 1. salbo-mi, 2. *salbo-zt(-si)._ 3. *salbo~đi{pi)\ plur i. sal-
hS-mts * *saibö-de{-pe)> 3. *saibo-ndi(-npi) (upor. stsl. 1. ima-mt, 2. ima-*,
3 ^ ft>, Plur. 1. ima-m*, 2. im a-«, 3. imgt*. G ot. 1. salbö |e inovacija: prema
-am u I. p U 1. sing. > -öm > -öml.
Oblici optativa u gotskom verovatr.o se rm gu svesti na injunktiv u modal­
noj upotrebi (upor. litavski injunktiv-permisiv): selbö- „er möge salben“ , sokjau-
„er möge suchen“ .
Glagoli I I I r a z r e d a su delom denom inalni a delom primarni gla­
goli. U gotskom je broj ovih glagola mali. P rim am i je na P » “ “ ¡¡j
1 lat taeert; pulen „trpeti“ (stvnem. dola „podnosi)“ ; hbon „ziveti (sn-nenv
lebet „er lebt“ , 6i-/i&n«?neni. bleiben „ostaci (u životu);^ got.^
sedovati“ (stvnem. haben, stisi. hofa)\ got. fijen „ m r/m (st\nem . / ,£ ^ u
minalni glagoli ovog razreda su na pr. od weth-s „svet -ga-vicihan «po
od saurga „briga“ -saurgan „brinuti“ itd.

*•' Vid. pnmcre kod E. Kieckers, m. d. sir. 230. 231.

M0 Za objažnjenje glasovnih promena u pojedinim oblicima vid. E. Kieckers. «• i-
sir. 232 i si.
Ml Vid. o tome kod M. Jcflinek. n. đ. $ 198; E- Kieckers, n. d. str. 238.
 163

Fleksija glagola ovog razreda u gotskom je nejasna .

mcianja elemenata svih ostalih razreda. U stvnem. je mnogo ^ 1 — “ *}*'*
« • n i * '• .*«*"». 2' 3- M e , ■, plur. I. ¿ 1 ^
Glagoli I V r a z r e d a su neprelazni; zato nemaiu m*A. a fM-
imaju i jasno inkohativno značenje. Formirani su delom od lakih ^ n‘
lom od adjektiva: za got. giutan „liti- -us-gu'mm „biti poliwn“ za fraAu
„izgubiti“ -fra-fosnan „bm izgubljeni za mikiis „velik“ -mikilnan w J
(pored miktljan „veličati); za ha,U „svet, ceo ”
hailjan „leiitt“); za fulls „pun“ - us-fuhun , us-fuljan „ispuniti“) P° red
Zbog metenja ncp.elaznih glagola na -mn i prelaznih na - L , formirani
su i od prelaznih -,an glagola neprelazm -mn glagoli bez posredovanja T đcT
liva: fra-qtsinan „propasti“ — fra-qistjan „upropastiti“. ,CK’

PRETERIT

Sva četiri razreda slabih glagola su na isti način formirali preterit i imam
iste lične nastavke. Osnova glagola I razreda je na ¡-(nasi-da), II razreda na
oisalbo-đa), III razreda na at-(habat-da), IV razreda na n5~(fullno-da) Ovim
osnovama pristupili su isti nastavci. U gotskom nema posebnog oblika za pasiv!

a) INDIKATIV

%■ 1 . nasida sulböda habaida fullnôda

2. nasidčs salbödes habaidës fullnôdës
3. nasida salböda habaida fullnôda
Dual 1 . nasidëdu* salbôdëdu* habaidêdu* fullnôdëpu*
2. nasidëduts salbôdëduts* habaidëduts* fullnôdëduts*
Plur. 1. nasidëdum salbôdëdum habaidëdum fullnôdëdum
2. nasidëdup salbôdëdup habaidëdup fullnôdëdup
3. nasidêdun salbôdëdun habaidêdun fullnôdêdun

b) OPTATIV
Smg. I- nasidêdjau salbödedjau habaidêdjau fullnôdëdjau
2. nasidëdeis* salbödedeis* habaidëdeis* fullnôdedeis*
3. nasidëdi salbôdëdi habaidëdi fullnôdédi
m
0 pitanju gotskih oblika vid. E. Kieckers, n. d. str. 245 i si.
li*
 164 l
i
Dual 1- --------- i

— ---------- ------------ ------------ »03

2. - - -
Plur. \ . nasidčdeim a salbodedeim a habai d edeim a l'ul Inodedeima

2 . nasidedeip salbodedeip h ab aid ed eip fullnudedeiß

3. nasidedcina salbodedeina h ab aid ed ein a lullnodčdeina

Lični nastavci su za sva četiri razreda identični:

Indikativ. Sing. 1. -da O p tativ : sing. 1. -dedjau

2 . des 2 . -dedeis*

3. -da 3. -deđi
D ual 1. -dedu* 1 . -dedeiwa*

2. -dSduts ★ 2 . -đedeits*

Plur. 1. -dedum 1 . -dedeim a

2 . -dedup 2 . -dedeip

3. dedun 3. -đedeina

Ako lični nastavci dolaze na osnovu koja se završava na konsonant, tada

mesto -d stoji -i (-ta, -fes, ta ; -tedi> -tedeina itd.). Od kanti „poznajem“ u
preteritu u ličnom nastavku stoji -p: kunpa; od wait „znam“ u preteritu stoji
s: tmssa. Pošto ove nastavke sa -t imaju samo određeni glagoli 2 razreda, to
ćemo dati i njihovu paradigmu: pankjan „misliti“.

Indikativ Optativ

Sing. 1. pähta pähtedjau

2. pähtes pähtedeis
3. pähta pähtedi
Dual 1 . -------- •|
___________ 3 0 3
2 . --------
Plur. 1. pähtum pähtedeima
2. pähtup pähtedeip
3. pähtun pähtedeina

,0* Dual nije posvedočen; rekonsrruiSu se oblici: I. -dijetna. 2. -dideits kao Sto »u i
oblid duala indik. rekonstruisani.
101 Dual nije posvedočen, ali se može sa sigurnošću rekonstruisati sa nastavcima: f-
-tu, 2. -tuts; plur. 1. -tedeina, 2. -tedeits.
 Po ovoj paradigmi menjaju se sledeći glagoli: briikjan-pret. bruhta „upo­
trebljavati“, büp a n- pret. bauhta „kupovati“, pagkjan -pret. pakta „misliti“,
pugkjan-pret. pühta „izgledati, činiti se, vrediti“; tuaurkjan-prci, tuaurhta „delo-
vati“, kaupatjan-pTct. kauposta „ošamariti“. Isto tuko i glagol briggan (u pre­
zentu jaki glagol))-pret. brahtu „doneti“.8“6
Particip pretérita formiran je sa ievr. sufiksom -to- > germ. -p a - (verbalni
adjektiv): n a si-fa salbd-ps, itd.
Pitanje postanka slabog pretérita u germanskom uopšte, porekla dcntalnog
sufiksa, predstavlja problem o kome se u germanistici najviše raspravljalo
i koji je do danas ostao nereéen. Prema jednoj hipotezi slabi preterit je peri-
frastičan oblik, nastao od glagolske sekundarne osnove na koju su dodati oblici
prajezičkog aorista odnosno perfekta od glagola *dhe-¡dkd „Činiti“ (grč. rí-ih j-yu ,
¡at. fé -ci , stind. da-dhami, itd.). Pobornici ove hipoteze pozivaju se na analogno
formiranje imperfekatskih oblika dodavanjem pomoćnog glagola na sekundarnu
glagolsku osnovu u mnogim drugim ievr. jezicima: lat. atm -bam , stsl .d?ieachb,
grč. i dr.
Prema drugoj hipotezi, dentalni sufiksi u preteriru vodili bi poreklo od
sufiksa participa perfekta ievr. - to- > germ. -p a -. Dvosložni oblici dcntalnog
sufiksa u pluralu i u optativu nastali su naknadnim naslanjanjem na preterit
glagola ievr. *dhe-¡dhd; germ don, nem. tun.*0ñ
Od jakog glagola gaggan „ići" (stisi, ganga, stengl. gongan, stsaks. stvncm.
gangan; lit. žengiu „koračam“) posvedočen je jedan oblik slabog pretérita:
gaggida (L 19, 12). Inače za preterit ovog glagola služe kao supletivni oblici:
iddja, iddjedum , itd.* 304*307

SBS O promeni g, k u h ispred t: loaurkjan-xoaurhta i o naknadnom duljenju prethod­

nog vokala usled gubitka nalaza: pagkjan > panh-ia > páh-ta, vid. ovde str. 55.
304 Bibliografiju radova o ovoj hipotezi do 1912. god. vid. kod Collitz, Das schwache
Präteritum und seine Vorgeschichte, Hesperia 1 (1912),' posle toga kod A. W. M. Ode, Das
schwache Präteritum in den germanischen Sprachen. Amsterdam 1926; Collitz, Das schwache
Präteritum als MischbUdung, PM LA 43, 593 i sl. (1928); E. Prokosch, ». d. str. 194 i »1.;
CpaBHHTejmaja rpaMMSTHKa repMaHCKHX ja3WK0B, IV (1966), str. 391 i sl.; E. Rieckera,
n. d. str. 252—260.
307 Smatra se da je iddja, iddjedun itd. ostatak starog pretérita sa augmentom od ko-
rena to-: i- „ići“ proširen sa a-: u stind. i-máh grč. l-pev „idemo“ , lat. i-ter „put“ ; stind.
pret. i-yä-m „poSao sam“ ; vid. Kieckers, ». đ. str. 218 i ovde nap. 289.
 PRETERITO (PERFEKATSKO)-PREZENTSKI GLAGOLI

PrajcziČki pcrfekut sa reduplikacijom označavao je stanje koje je nastupilo

posle izvršene radnje, svršenu radnju čiji je rezultat ostvaren u sadašnjosti.
Zbog toga ievr. perfekat sadrži u sebi ne samo momenat prošlosti nego i sada­
šnjosti. Iz prvog momenta prošlosti razvio se u germanskom preterit (perfekt)
jakih glagola, u kome je u zapadnogermanskom nestalo reduplikacije. Iz dru­
gog momenta, t¡. rezultata radnje ostvarene u sadašnosti, razvila se, sa istom
morfološkom strukturom ali bez reduplikacije i s naglaskom na stanju radnje,
posebna grupa glagola koji se nazivaju pretérito (perfekatsko)-prezentski glagoli;
od ievr. *wrid-perfekt *uoida „video sam" u got. toait — grč. ol$a „video sam,
dakle, „znam". Isto tako got. mun „mislim, verujem“ = lat. metnini „sećam se“
(ievr. perf. akt. *me-mon-a (med. „setio sam se"; got. skal „stupio
sam u obavezu", „treba" -uopr. lit. skilti, sing 1. prez, skylú „dužan,
obavezan".31*8
To su ustvari stari ievr. glagoli koji označavaju sadašnje stanje subjekta
posle svršene radnje koja je dovela subjekat u to stanje. Ovi glagoli imaju
funkciju čistog prezenta, zadržavajući svoj arhaični oblik perfekta (bez redu-
plikacije).
Germanski jezici su sačuvali ovaj tip perfekta bolje od ma kog drugog
jezika. U njima je stari perfekt funkcionalno na mesni prezenta. Zato njihov
prezent pokazuje, kao i preterit jakih glagola, ablaut i, ponekad, i Gram­
matischer Wechsel; wait-witum; parf-paurbum. Drukče, što se tiče ličnih nasta­
vaka prezenta (perfekta), oni su isti kao kod pretérita jakih glagola.309
Pošto je kod ove grupe glagola stari perfekat preuzeo funkciju prezenta,
to je u germanskom formiran novi oblik pretérita po analogiji prema preteritu
slabih glagola. Njihova osnova u preteritu je primarna. Preteritalni sufiksi
(dentalni) dodaju se na osnovu koja završava na konsonant, bez spojnog vokala:
tip tvaurh-ta. Osnovni vokal u novom preteritu je isti koji je u pluralu pre­
zenta (perfekta), na pr. prezent 1. plur. skulum- preterit sing. 1 skuldai pre­
zent plur. I. kum im - preteritt sing. 1. kunpa. Isto tako su od osnove prezen­
ta formirani i optativ, infinitiv i particip prezenta: infinitiv tvitan, opt.
toitjau, particip witands (I. plur. prez. mtum). Optativ pretérita i particip

w Vid. W. Krause, n. d. str. 233 § 247; E. Prokosch, «. d. str. 187 i si.; CpuBHH-
TCtHaja rpoMMaTuxa repMancunx jaaimoa, IV, str. 409 i si.
*°* Dok gotski i severnogermanski pokazuju u ličnim nastavcima prezenta (< perfekta)
ovih glagola potpunu identičnost sa preteritom jakih glagola, tzv. zapadnogermanaiđ poka­
zuje razlike; 2. sing. pretérita jakih glagola je aorist: stvnem. sigi, zugi, uiurti (vid. E. Pro­
kosch, n. d. str. 188 § 56, 57, 65). Pošto prezent ( < perfekt) preterito-prezentskih gla­
gola nije rezultat sinkretizma aorista — perfekta, to i u zapadnogermanskom 2. sing. pre­
zenta ovih glagola ima iste oblike kao i u gotskom i severnogermanskom; upor. još u taftom
vnem. du soli.
pretérita formirani su od sekundarnog (slabog; pretérita: prétérit sing. I. wnsa-
opt. prêt, mssedjau, part prêt, tut» {-weis) * wid-io),
Pretérito (perfckatsko)-prezentski glagoli mogu se prema oblicima singii
lara-pluraU prezenta, koji je stari perlckut sa albautom, podeliti na redove
ublauta, kao i svi drugi pravi jalu glagoli. U gotskom su pnsvedočeni slcdeći
oblici pretérito (perfekatsko)-prczemskih glagola.*1“

I KF.l>
1. w it-Mtum’U'ifSii-ti'tss „znam"

Prezent
Indikativ S iig . 1. a>. ii Optativ Sing. I. witjaii
2. waist 2. wit 'is
3. twit 3. tout
D uil I. Dual 1.
2. wimps 2

Plural I. w'rMwi Plural 1.

2. wiiup 2. zviteifi
3. toit un 3. -

Preterit
Indikativ Sing. I. wisset Optativ Sing. 1. wissedjau
2. wisseis 2. wissedeis
3. wissa 3. wissedt
Plur. 2. zvissedufi Plur. 2. - -
3. wissvdun 3. wissedeina
Infinitiv prezenta witan
Particip prezenta leúands
Oblik 2. sing, prezenta ind. waist je pravilan razvoj ievr. *yoits-iha*li
U oblicima pretérita - m- se razvilo iz -i + 1 (d + /): *wid-ta wissa; isto i pari.
prer.: *wid-to-s > wit-to-s > germ. *wissaz (stisi, tl-viss, stengl. un-ge-tviss); got.
un-wets (stvnem. gi-wis).m

•■ua Navodimo samo posvedočene oblike ovih glagola.

*’* Vid. ovde, nap. 309 i E, Kicckcrs, ti. d. str. 72.
,I* Etimološki su srodni jaki glagoli 1 reda fra-uidian „osvetiti“ , in-tceitan „anbetcn“ ,
zazvati (molitvom) u pomoć, „štovati“ i slabi glagol HI razreda toifan (s dat.) „paziti, stra-
iariti. čuvati“ .
 168

2. {ais-lisum*-lisia* „znam, razumem, shvatam“

Za ovaj jedini oblik ovog glagola (ievr. *lois „trag, tragati“, srvnem. leis
„trag“, stsl. licka „leja“ itd.) gotski ima kauzativ (I razreda) laisjan „poučiti
(stvnem. teren-, lat. de-lirus ( <-lei$os) „lud“ (duševno sišao s traga, s koloseka);
got listi* (ak. plur. listins „List“ ^ o S e ia „smišljen postupak“).

3. aih-aigum (<aihum)m -aihta- aigatis „imam, posedujem“

Prezent
Indikativ. Sing. I. aih Optativ Sing. 1 . --------
3. aih 3. aigi
Plur. 1. aigum 1 . --------
2. aihup 2. aigeip
3. aigun 3. aigeina

Preterit
Indikativ. Sing. 3. aihta Optativ Sing. 2. aihtedeis
3. aihtedun
Infinitiv prezenta fair-aihan (s gen.) „sudelovati“
Particip prezenta aigands {aihands)^

n RED
4. daug (3. sing.) „vredi“, „es taugt, nützt“
Ovo je jedini posvedočen oblik ovog glagola u gotskom. U ostalim ger­
manskim jezicima bolje je očuvan ovaj bezlični glagol: 3. sing, stengl. dćag, stsaks.
dög, stvnem. tuog', 3. plur. stengl. dugon, stsaks. dugun, stvnem. tugun; pret.
3. sing, stvnem. tohta, stengl. dohte; stvnem. infinitiv tugan, srvnem. tugen,
nem. taugen (upor. nem tüchtig, Tugend).^5

1.1 U ovom obliku aihum, -A- je po analogiji; drukčije u ostalim oblicima je Gramma­
tischer Wechsel. Isto tako je i u apofonskom stepenovanju izjednačen osnovni vokal singular-
-plural. Zbog toga neki autori stavljaju ovaj glagol u grupu izvan redova ablautaj vid. W.
Saeitbcrg, GE; E. Kieckers, n. d. str. 268.
,u Ievr. stind. sing. 3. med. i!e „im a vlast, raspolaže sa“ . U germanskim
jezicima očuvana je osnova ovog glagola u bogatoj porodici reči: stisi. Aik, đ, stengl dg,
stfriz. aAj 3. plur: stisi, eigo, stengl. agon, stfriz. ägon, stsasks. egtar, stvnem. eigurr, infinitiv
stisi, eiga, stengl. ägan, stsaks. egarr, adjektiv: stvem. eigan, stsaks. egan, stfriz. egin, svi od
germ. pan aiganaz; izvedene reči od adjektivskc osnove: nem. eigen-t-lich, Eigensinn,
Eigtn-namt\ glag. an-eignen; nem. Fracht, stvnem. /recht „L ohn“ is germ. *Jra-aihti;
prelaz od značenja „ccna, nagrada za prevoz > tovar". Ova reč je pozajmljena u francuski
frei, port. freie, ipan. tlete itd; vid. F. Kluge, EW.
1.1 Vid. F. Kluge, EW, s. v. tüchtig, Tugend, taugen.
 169

III RED
5. kann-kunnum-kunpa-kunps ,,znam“alfl
Prezent
Indikativ. Sing. 1. fcann Optativ Sing. 1. kunnjau
2. kani (kannt) 2. kunneis
3. kann 3. kunnei ([kunni)
Plur. 1. kunnum
2. kumiup 2. kunneip
3. kunrmn 3. kunneina

Preterit
Indikativ. Sing. 1. kunpa Optativ. Sing. 1 -kunpédjau
2. kunpés 2 . -------------
3. kunpa 3. kunpédi
Plur. 1. kunpédum I . --------
3. kunpédun 2. kunßedup
Infinitiv kunnan, part. prez, kunmnds, part. pretérita -kunps.

Posvedočeni su i izvesni oblici od kompozita ovog glagola: fra-kurman

„prezreti“, uf-kunnan „prepoznati, spoznati“, ga-kunnan „spoznati, poslušati“.
Glagol uf-kunnan ima redovno fleksiju po III razredu slabih glagola: 3. sing.
pret. uf-kurmaida, pret. part. (nom. plur. m) ufkunnaida; atkunnan „pružiti"
i ana-kunnan „čitati“ spadaju isto tako u III razred slabih glagola.
Ovaj glagol je zastupljen i u drugim germanskim jezicima: 3. sing. prez,
stisi, kanti, stengl. con(w), can(w), stfriz. kan, stsaks., stvnem. kanj plur. 3 stisi.
hunnoy stengl. cunnon, stsaks. stvnem. kunnurr, pret. 3. sing. konda, konsta
(analogijom prema obliku tuista); infinitiv: stisi, kunna, stengl. cunnan, stfriz.
kunna, stvnem. kunnan.317

6. parf-paurbum-paurfta-paurfts „treba, sme“

Prezent
Indikativ. Sing. 1. parf Optativ Plur. 1. paurbeima
2. parft * 2. paurbeip

m O pitanju oblika kunpa, kunps, koji su analogne formacije, jer nema delovanja
Vernerovog zakona, vid. E. Prokosch, n. d. str. 190, nap. 1.
*1T O načinu na koji je ovaj glagol dospeo u grupu preterito-prezentskih glagola vid.
E. Kieckers, n. d, str. 262, 263. Gotski glagol duginnan „početi“ je jaki glagol III reda. U
drugim germanskim jezicima javlja se: stvnem. unnan, gi - unnan > gunnan, pret gonde ,,g6n-
nen«; stvnem. biginuan, pret. begottde, begunde. Stoga got. anan (u us~anan „izdahnuti“ ) do­
bio je pravilan prezent I I I razreda: du-ginan itd. Pored starog preterito-prezenta -gann, -gun-
ostao je dugo vremena i stari preterit gi-onda > gonda > gonde-, Sonte (prema H. Pauk
Dt. Grainmatik I I I § 188, nap. 1. do XVIII veka), vid. E. Prokosch, n. d. str. 190, 19j,
170 J
Plur, I. paurbum
2. paurbup
3. paurbun
\
Preterit
Indikativ Sing 3. paurfta
Part. prez. paurbands (posvedočen dat. sing m. paurbandin), Part. pret.
baurfts* (samo adjektivska upotreba) „koristan, nužan“ / sing. 3. stisi. Parf,
stengl- pearf, stfriz. thurf> stsaks. tharf, stvnem. darf\ plur. 3: stisi, purfo,
stengi. Purfon, stfriz. thuron, stsaks. thurbon, stvnem. durfun'.™

7. ga-dats, ga-daursum, gadaursta „usuđujem se“.

Prezent
Indikativ. Sing. I. ga-dars Optativ Sing. 1. ga-daursjau
3. ga-đars
Plur. I. ga-daursunt

Preterit
Indikativ Sing. 3. ga-daursra
Plur. 3. ga-daurstedun
Infinitiv ga-daursan
U stind. i grč. ima takođe perfekat ovog glagola sa prezentskim značenjem
stind. da-dhari-a ( < ievr. **dhe~dhars-e) „usuđuje se‘% grč. Ts-^Apo7)xa „hrabar
sam“ / stengi. sing. 3. dear(r), stfriz. dur31*, srsaks. gt~dar(r), stvnem. gi-tar{r)\
plur. 3: stengi. durron stvnem. gi-turrun, stvnem. infin. darben „imati potrebe"
(cf. Hild. darba gistuontun).

IV R E D 11'
8. skal-sktdum-skulda-skulds „treba, mora“
Prezent
Indikativ. Sing. 1. skal Optativ. Sing. 1. skuljau
2. skali 3. skuli
3. skal
Plur. 1. skulum Plur. 2. skuleip
2. skulup
3. skulun

»»• U stfriz. thurf, u je iz plurala; thuroti, ur je iz urv.

m Oblici u pluralu u pogledu na stepen vokala podudaraju se s III redom.
 17}

Preterit
Indikativ. Sing. !. skulda Optativ. Sing. 3. tkuldédi
3. skuldu
Plur. 1. skuldčdutn Plur. 2. tkuldiiietfi
3. skuldt'dun

Particip pretérita skulds j sing. 3.: stisi, stoti, iceal, attriz. stengl. ik»l(e a),
st.sak*. seal, stvnem. scat, (sal, sol)', plur. 3; stisi, školo, sicngl. teuton, stfriz.
stolen, stsaks. stvnem, scutun, teuton-, prêt, sculdu, scoha Part. prêt. irvnem.
gi-scolit; infin. scoian /.

9. man~munum-mundü~mumh „verujem, mislim“

Prezent
Indikativ. Sing. I. mu« Optativ Sing. 2. ga-muneis
3. ga-man „seća se“ 3. munt
Plur. 2. ga~munup Plur. 1. ga-munesma
2. ga-mtmetp
Infinitiv ga-tnunan, particip munands

Preterit
Indikativ. 1. munđa
3. ga-munda
Plur. 1. ga-mundédum
3. mundedun
Part. pretérita tnunds.

Ievr. *tnen-, *mon-■> *mn- u grč. ^e-uov-a „težim, želim“; stind. tnaid-h
„smišljen“, lat. com-mcntus „izmišljen“, grč. ocotó- iaxto^ „koji sam misli“. Po
III razredu slabih glagola u gotskom je rnunan* „nameravati, hteti“ .

10. ga-nah „dosta je“> bi-nah „mora, treba“

Posvedočen je još i part. pret. bi-nauht „dozvoljeno je“ /stvnem. ga-nah,

gi-noh; stengl. ge-neah, ge-nugon, ge~nohie / .M0

SM E. Prokoscb, n. d. sti. 192, stavlja ovaj glagol u V red ablauta, dok ga W. Strdf-
berg, GE 156 i si. i E. Kieckcrs n. d. str. 264 stavljaju u IV ted ablauta.
 172

VI RED
11 ga-moti ga-mosta „nalazi se“3«

Posvedoćeni su još oblici: opt.^ pl. 1. ga-motcima i ind. pret. plur. 3.

ga-mostedun (upor. i got. mican „meriti“).

12 dg-dhta „plašim se“

Posvedoćeni su oblici: ind. sing. ). dg, imperativ 2. dgs, opt. sing 2.
ogeis; plur. 2. ogeip.
Pretei it ind. sing. 1. dhta plur. 3. nhtedun (uhtedun)
3. ohca
Part. prez. ogands

13. mag-mogum-mahia-mahts „želim, mogu“

Zbog toga što ovaj glagol pokazuje u svojim oblicima prilične nepravil­
nosti, autori ga stavljaju jedni u V red, drugi u VI red, a treći izvan redova
ablauta.322

Prezent
Indikativ. 1. mag Optativ. Sing. 1. magjau
2. magi 2. mageis
3. mag 3. magi
Dual 1. magu Dual. 1 . --------
2. magues 2. -----

Plur. 1. magum Plur. 1. mageima

2. magup 2. mageip
3. magun

Preterit
Indikativ. Sing. 3. mahta Optativ. Sing. 3. maheédi
Plur. 1. mahiedum Plur. 3. mahtédetna
3. mahtédun
Particip prezenta magands\ pari, pretérita m a h l s t

,n -if- u preteritu je po analogiji na ga-daursta.

»** U V red ablauta W. Krause, n. d. str. 235; I-f. Krähe, n. d. str. 138; U VI red
ablauta E. Prokosch, n. d. sfr. 182; Izvan redova ablauta W. Streitberg, GE 157, ß. Kiec*
kers, Ti. d. str. 265 stavlja ne samo njega nego i aih izvan redova ablauta.
ita prcma e . Prokosch, ti. d. str. 193. verovatno je oblik plurala magum bio isho­
dište za preterit-prezent, a sing. *mdg je supstituiran sa mag pod uticajem oblika kam, ihl,
i*đ.
 OSTACI ATEM ATSKE im-KONJUGACIJE

U prajeziku su bili i primami glagoli koji su lične nastavke u prezentu

dobijali neposredno na glagolski koren, bez formansa prezentske osnove. Ova
klasa glagola naziva se a t e m a t s k a (= b e z tematskog vokala), a njihova
konjugacija a t e m a t s k a k o n j u g a c i j a . Već period pragermanskog po­
kazuje samo ostatke ove atematske (korenske) mt-konjugacije. Tako su u got­
skom i severnogermanskom očuvana samo dva glagola ove konjugadje: got. im
„jesam“ i toili „želim, hoću“. U tzv. zapadnogermanskom su, osim ova dva,
očuvani još i \*do-mi „činim“ /nem. tun, engl. to doji *ga-m „idem“ /nem.
gehen, engl. to gol i u stvnem. i stsaks. sta-m „stojim“ /nem. sieheni*2'

PO M O Ć N I GLAGOL (DAS VERBUM SUBSTANTIVUM ) im „Jesam ”

Prezent

Indikativ Optativ

Sing. 1. im sijau
2. is sijau
3. ist sijai
Dual 1. siju -

2. sijuts ~

Plur. 1. sijum sijaima

2. sijup sijaip
3. sind sijaina

>M Ievr. koren glag. nem. tim. cng. t<i do bio je *dhč‘!dh6~. Prezent je bio sa redu-
plikacijom: icvr. *đhi-dhl-mi > grč. Tl-arj-jii, stind. dd-dka-mi (HauehđiasimUation*gcs«7.>. U
zapadnogermanskom je nestalo rcduplikarijc: stvnem. prezent sing-: *tćm, "tds *tSt (fuom, tu«,
tuot)i stengl. dom, 3. doedi ievr. *glti ¡ii : stvnem. gdm, gas gat (gem> ges, gi()\ ievr. 'stc-Zita-.
stvnem. stam, stas, stat (stem, stes, stet) itd.
Jedini primami glagol sa očuvanom redupUkacijom u prezentu je nem. sittem „drh­
tati“ < stvnem. zittarnn, stisi, titra <■ pragetn. •it-tro-mi < ievr. •Ji-dra-mt: grč. 8i-8p4-oKti>
„ti-tra-m” .
174

rcvr koren ovog glagola je V i-. Ind. sing. 1 : ievr. grč. «1*1
levr. »treu * • fiW m a, lit. es-mii pragerm. *i*-mi > irm«
(. «»rvd. e ^ X ä l a / ; sing. 2 : icvr. W : eünd. äst grč
>*im m >go.. im k pi£ gCrm. *is-si > *iu > got. sing. 3 : ievr
^ >m/ ^ n d di-n « i » -r l, latP *-r; pragerm. * iW > got. «f. Originalni
G a ls k io b lid o ftič n i su u slind.: smds, sthd santi < *sentv, dual « * . Dok
f j d a k le 3 plur. got und i'stengl. swaks. m đ t srvnem. srni/ normalno očuvan
fhhk u 1 2 Plurala i duala su nastavci jakog pretenta dodau na osnovu tz
oblik, u *• ’ p . , ,at egmtiSt stsl. (j)es-te, ht. es-te tako da su pragerm.
hiii Vaiimle) ‘ Vaud(e) stisi- erom, ^ stvnciB< b~iru9n' b~trutl'
elernenat *is!*-it~ fupstinjiran je sa pod uticajem optativskog obhka i ob-
lika J plur indik : got. I stj-um, 1. sij-up ■
Praiezički formans optativa bio je -t«-ia u singularu, u pluralu Ova,
formans S a v a n je na osnovu koja je bila u stepenu « r o (Schwundstufe): *.
formans^oo i *. + »«-/: plur. *s-,-mo; stind. <ytn,
i i Iv ä i °rtla. ..im, .i* , sift, .imu.; gri. ^ ( ' ' * « - ^ - 7); plur. « V « («{,-
¡ t n U gotskom je -ui-ia singulara prodrlo u plural (kao . u stmd. ,yd-ma,
g o f ..ya.-ma, «>«-#• ( i >* supstitunano sa a. pod unca,em a. u opt
prezenta jakih glagola)®1*” , . r. . . .
Za oreterit (indikativ i optativ) i verbum inf.mtum Onfinitiv i particip
prezema) služe kao supietivni oblici jakog glagola „bin«, „posroran-
(V red ablauta: tohan-tojs-toesutn-wisans).

iffitjan „želeti, htetl“

Prezent

Sing. I. toiljau Dual 1. -------- Plural 3. toileima

2 . toilets 2. toileits 2. toiletp
3. toili 3. toiletna
Infinitiv Totljan; part, vnljands

Preterit

Indikativ Optativ

Sing. 1 . toilda

3 . toilda totldeđi
M* Nasuprot ovakvom objašnjenju E- Kieckers-a n. d. str. 268, H. Krahe, n. d. tu.
140 smatra da je prvo usledila apstrakcija nastavka-nd 3. plur.: ri-nrf (prema batr-a-ruft, me­
tlo -tnd. Kao glagolska osnova shvaćena je ti- od koje su onda pomoću nastavka -um, uf i
ubacivanja prolaznog glasa (hiatustUgend) postali oblic ri-j-u m , ri-j-u p .
w U zapadnogermanskom -T-je iz plurala prebačeno u singular: stvnem. ¡1, tb, rf
kao lio je i u Ist. tim, sit, sit iz plurala simuy, vid. E. Prokosch, rt. d. str 220, 221; N. Kie-
ckcrs. n. d. str. 268 . 269; Krahe, rt. d. str. 140.
 17$

Indikativ Optativ

Plur. 1« to ild id u m

2. aildéduf» m ld id e iP

3. wildfdun

Glagol wiljan „birati» želeti, htcti'“ „wolien** u gcrmarukom je» ¿bog tvog
specifičnog značenja, formirao u prezentu samo optativ (modus ¿ lje) koji te»
međutim» sintaktički upotrebljava kao indikativ, levr. * + «//-: lat velle, tttl.
veljQ, imao je atematsku fleksiju: lit. 1. sing pa-vel-rm, 3. ting. pa-wtlit lat.
voli, vult. Germanski prezent je optativ, kao i latinski konjunktiv (»optativ):
velim, toelis, vtelit, velimus. Vcrovatno je u germanskom bio i indikativ *foel-,
čija je osnova pre gubitka indikativa prodrla i u optativ sa -i- u pluralu (upor.
got atem. aorist 3. sing. nčttn). Zato se ovaj glagol u prezentu (»optativ)
menja kao optativ pretérita jakog glagola**7.

»« Oblici milu itd. u stvnem. nisu mdemitni * got. toifjau. Oni pokazuju prela* u
pravilnu konjugactju: idilu > trellent, -oni < *toelj-onti itd.j vid. H. Prokoach, n. d.
»tr. 225.
 PREDLOŽI (I PREFIKSI)

Predloži su:a) prvobitni adverbi za mcsto. Oni su ili u adnominalnoj

upotrebi (predloži) ili u adverbalnoj upotrebi (prefiksi, preverbi), b) prvobitne
nominalne tvorevine, pojedini okamanjeni padeži koji su postali adverbi u
adnominalnoj upotrebi.
Postanak adverba-predloga (prefiksa) bilo jednih bilo drugih recentan je
u odnosu na formiranje drugih „vrsta“ reči. U germanskom i u gotskom još
se vidi uska srodnost između predloga i adverba. Često se javljaju isti predloži
u adnominalnoj i adverbalnoj upotrebi. Jedni su samo u adnominalnoj upotrebi
{ip-un-aftra-fram-missa), a drugi u obema {af, afar, ana, anđ{a), at, bi, faur{a),
hindar, in, uf, ufar, us, w ipra).
U gotskom su samo prefiksi: a) u verbalnim i nominalnim sioženicama:
dis-, f a i r f r a - , tm s-, ga--, b) samo u verbalnim: tuz-unpa; c) samo u nominal­
nim: un-.
Razume se po sebi da se ovisnost jednog ili više određenih padeža o
predlogu razvijala postepeno; adverb je stajao pored nomena u određenom
padežu da ga jasnije u mestu odredi. Kad su ti adverbi postali predloži, tada
njihovo određivanje pojedinih padeža ili više padeža u stvari znači oznaku mesta
(lokativ-» ablativ f instrumental t- dativ danas se izražavaju samo jednim oblikom
u germanskom)328

PREDLOŽI S JE D N IM PADEŽOM

P R E D L O Ž I S D A T IV O M

1. a f „von-weg, von-her, von“389 (prevodi grč. ex, -a p i) 'stengl. of,

stsaks. af, stvnem. ab(a)l.
2. alfa „außer“.
3. andwairpis „gegenüber“.*•

m Vrlo lep pregled složenica sa partikulora, prepozicijora ili adverbom, podeljen na

adnominalne i adverbalne složenice daje F. Mossć, Manuel de la langue gotique (1966) str.
156— 161; vid. i Kieckers, n. d. str. 280, 281, 282.
**• Prevod izoliranog predloga često je nemoguć i neadekvatan u drugom jeziku. Zato
se često zadržava prevod na nemački jezik, koji je svakako, pored svih razlika, kao germanski
jezik bliži gotskom.

12 Gotski jezik
 4. du „zu“ (prevodi grč. »i«, liti, /stengl. to, stfriz. ro, stvnem. 5uo/.
5. fairra „fern (von), weg von (prevodi grć. i n i, icAppw, naxpAv ¿*4)
6. fa tir a „vor“ (prevodi „grč. I^icpce^tv, n a p a , irp6)
7. fram „von-her, von-an, seil“ (prevodi grč. ¿«6, Ix, napi, M ,m p i, ^¿p
/stengl. / r o m , stsuAs. fram .
8) „mit, bei, unter" (grevodi grč. uirA, mW, Ttapa, *pAc) 'stengl. nutf,
stfriz. mith , stsaks. mid, mrd, stvnem. mir/.
9. n ih w a „pored, U2‘* stvnem. nah, stfriz. nei, ni/.
10. undarö „unter" (prevodi grč. unoxario) /stvnem . imtaroj.
11. «5 „iz, od‘‘, aus (prevodi grč. ex, ino stisi, or, ur ttr, yr\ stvnem.
ur , (er, ar, ir , vK

P E D L O Z I SA A K U Z A T IV O M

12. und „über-hin, auf-hin“ (prevodi grč, xara, el«;, erci, ÄtA). U ostalim
germanskim jezicima je u upotrebi samo u nominalnim složenicama: stisi, and-,
stengl. ond-, stsaks. and-, um-; stvnem. awr-, wf~, ent- itd.
13. bisunjanč „um-herum“ (samo N eh. 5, 17; 6, 16) bisunjane unsis
„oko nas".
14. faur „vor(-hin), (prevodi grč. napa, rrpo, öirlp) 'stisi. fyr, stsaks. stvnem.
Juri, foraf.
15. inuh, inu „bez, osim“ (prevodi grč. &vev, xwpU, I xto?) /stsaks. dno,
stvnem. uno, dna, dne; nem. ohne-, stisi. đny stfriz. ¿ne'.
16. puirA, „durch“ (prevodi grč. 8iA, utcä) /stengl. porh, stfriz. truroh,
stsaks. thuruh, stvnem. thuruh, dur(u)hl.
17. undar „unter“ (prevodi grč. 6*6) /stisi, under, stengl. stfriz. uttder,
stsaks. wwdar, stvnem. untar, undar, underj.
18. taipra „vor, gegenüber (prevodi grč. np6c,, napa, els, xara, ertl) stisi.
wtfr, stfriz. toither, stsaks wj'dur, stvnem. toithar, totdar, nem. mderj.

P R E D L O Ž I S G E N IT IV O M

19. hindana „hinter-jenseits“ (prevodi grč. Ttlpav)

20. irrnana „in-hinein‘* (prevodi grč. iotS) /stvnem . innen(a)> stengl., stsaks.
irman, stisi, irmanj.
21. utana „izvan“ (prevodi grć. 15 « ) /stisi, utan, stvnem. Hjana, uyin'.
22. utapro „izvan“ (prevodi grč.
 179

PREDLOŽI S DVA PADEŽA

P R E D L O Ž I S D A T IV O M I A K U ZA TIV O M

23. afar „nach“ (prevodi grć. jirf«, ¿ntoo, l«() stsaks. abaro, stengi.
ea/ora, stvnem. ovar, abur .
24. ana „an, auf, in, über“ (prevodi grć. 4*1, <k x« tA, 9t4, iv i) srvnem.
ana, an, stsaks. cii*» stfriz. on, stengi. on on, stisi. đj.
25. at „auf, an“ (prevodi grć. npć«, 4*1) stisi, at, stengi. aet, stfriz. ti,
stsaks. ar, stvnem. 03 /.
26. bi „um(-herum)“ (prevodi grć. l, kit, 8ta, |v , etc, xara ¿*6
stengi. ¿u, ie; stfriz. 61, stsaks. ii, be, stvnem. i i , be1.
27. hitular „hinter, jenseits“ stvnem. hintar, hintirf.
28. u/ „unter“ (prevodi grč. \mL, cwl) 'stisi. 0/ , stvnem. oba, opa, «/(/)*
üf(f)enl.
29. w/ar „über“ (prevodi grć. kravu, Tiipav) /stisi. stengi. oftr,
stfriz. over, stsaks obar, ober, stvnem. wiar. oiar'.
30. und „bis zu“ (prevodi grč. Iwq, dtypi, n4'xpi> ivT^> »U)

P R E D L O Ž I S G E N IT IV O M I D A TIV O M

31. u f aro „über“ (prevodi grć. kravo).

PREDLOŽI S TR I PADEŽA

P R E D L O Ž I S G E N IT IV O M , D A T IV O M l A K U ZA TIV O M

32. in „in, auf, nach, zu" (prevodi grć. et?, ¿v, « v t (, 81A, krt, Ttspl, vnep,
Xapiv 'stisi, i, stengi. in, stfriz. i«, stvnem. ini.

12 *
 S V E Z E

1 sveze zu se razvile od ranijih adverba ili nominalnih formacija u ad-

verbijalnoj upotrebi. Zbog svoje funkcije povezivanja rečenica, sveze se mogu
deliti na parataksičke (priredne) i hipotaksićkc (podredne) sveze, s tim Sto se
mnoge sveze upotrebljavaju u jednoj i u drugoj funkciji spajanja rečenica.
1. Kopulaiivne: jah, -h, -uh, nih, jah-jah, ni patainei-ak jah.
2. Disjunkiivne. aippau, pau(h), andizuh-aippau, jabai-aippau, jappe-jappc
3. Komparativne-, pau(h), swe, swaswe, swa hwaiwa?
4. Adverzativne: ip, pan, appan, akei, ak, alja.
5. Konkluzivne: nu, nunn, nuh, pannu, panuh, paruh, cipau, appan.
6. Kondicionalne: jabai, niba, nibai, nih.
7. Koncesivne\ pauhjabai, jah, jabai, swejpauh, swepauh ei.
8. Finalne: ei, pei, peei, patei, unte, swaei, swaswe, swe, ibai(iba).
9. Temporalne: sw e, pan, pande, bipe, faurpizei, mippanei, sunzei, afar
patei, um e, auk, allis, raihtis.
 PARTIKULE I UZVICI

1, Partikule: za potvrđivanje: ja, jat, ni. Re6enička negacija je n i1

, za
pitanje: a) an (Wortfrage) b), -u (Satzfrage); mu, ibai, jau. Opita relativna
partikula je ei.
2. Uzvici: 5, sai, toai, hiri (hirjals, hirjips)**0.

3,0 O svezama, partikulama i uzvicima upor. E. Kieckers, n. đ. str. 282—288; S. Feist

Einiuhning in das Gotische, str. 145, 146; H. Hempel, n. d . str. 90—91; W. Krause, n. d .
str. 198, J99 i dr.
REGISTAR REĆI
 R E G I S T A R REĆI

(Rimski brojevi označavaju strane u tekstu)

Gotski aina 137, 138

ainaha 125. 130
Abraham 103 ainam ainpam 142
Adam 103 ainata 137, 138
af 59, 177 ainfalp 142
afar 177 ainhun 122, 123
afar patei 179, 181 ainhwaparuh* 122
afaikan 157 ainlibim 137
afletan 158 ainlif* 137, 140
afta 135 ainohun 122, 123
aftana 135 ains 54, 125, 137,
aftaro 58 ainshun 122, 123
aftra 135, 136, 177 aipistaule 103
aftuma 132 airzjai 126
aftumist 134 aippau 181
aftumists 132 aipci 98, 181
aggilus 43, 94 aiwaggeljo 44
aggwu 129 aiwlaugian 103
aggwus 68 aiws* 53, 86, 136
Agica 90 ak 181
Agila 90 Akaja 103
agis 102 akei 181
aglu 129 akrs 48, 68
ahs. ahsa 102 alabastraun 103
ahtau 44, 49, 66, 137, 140 alew 86
ahtaurehund 138 alcwis 86
ahtautehund jah fidwor 138 alhs 101
ahtuda* 137, 141 alia 177, 181
ahtudin 137 aljakuns 128
ahwa 43 aliar 135
aiauk 157 aljap 135
aigans 168 aljapro 135
aigum 168, 71 aljis 128
aih 168, 71 allaparba 125
aihta 168 allapro 135
ain 122, 137 allaudjo 134
 188 l

aliawautM*» 125 afttau 18) 7

I
«)ht 18 l audagei 97 I
allí 125 audag* 97
«llwaldanJ iOÜ augađaur« 58
tlp cn l*{li 132 augan 54
alflniU 0 2 auhn 84
aldiza (25. 0 2 auhuma (32
■n 183 auhumists (32
ana 0 7 , 179 auk (81
unabauf* 43 sukan 157
«nabtudan 43 aura] i 74
anakumbjan 161 aurkje 94
anskunnan 169 avvistc 69
analaugu* 128 azetizo 0 2
anasiuns 128 azets (32
and 0 8
anda 45, 46 badi 86
añilaseis 128 bagms 43
andahait 45 hai 141
a n d a n a s (28 bair 154
andanumts 45 baira 60, 148, 153
andasíaf»iis* 86 bairada 60, 155
andatvaurdi 46 baitai 154
adbindan 159 bairaima 154
-andbunda 159 bairaina 154
andéis 86 bairaindau 155
andhaitan 45 bairais 154
andizuh 181 bairaits 154
andniman 45 bairaip 154
Andiaias 103 *bairaiwa 154
andwaitfii 86
bairam 153
andwairfis 177
bairan 49, 67, 144, 145, 158
andwaurdjan 46
bairand 49, 153, 158
an^ar 58, 125, 137, bairanđa 60, 154
arbi 86 bairats 153
armahairtipa 45
bairau 154
armahairts 58
bažraza 60, 70, 155
armosts 132
bairis 59, 153
armoza 132
bairip 153, 154
antis* 132
bairos 153
aromata (03
bajops 10), 14)
apausuulus 94
band 144
aqizi 89 bandi 88
asiluqaimus 59, 94
bandwa* 88, 89
asneis 86
banja 127
ai 59, 177, 179
bar 144, 155
atkunnan (69
barn 84
ana 98
harna 84
altékan 158
balista 133
appan 18I batiza 133
rauhte I6S dag!» 45. 59, 82
biiurgi 100. 101 dago* 45, 83
haup 156 dags 39, 59. 81. 82, 125
hcrun 60, 156 dalap 135
hérup 156 dilapa 135
HrpJaihaim 103 daJIapro 135
bi 177, 179 daug 168
himalt 45 dauhtar 50, 98 . 99
bimaitan 43 daupiandt 100
binah 171 daur 50
binauht 171 daurA 67
bmdan 49, 144, 145 diupjan 67
bisitands 100 diup» 67
bisunjane 178 dAms 162
hipe 181 dragkjan 161
-biudan 145, ISO drauhlinatsus 94
biudands 152 drigkan 16!
hiuhts 56 drunjus 94
blind 125, 126, 130 du 178
blinda 125, 126, 129, 130 duh 50
blindata 125, 126, 130 du maurgine 136
blindo 129, 130
blinds 125, 126, 130 Egica 90
bloma 52 Egila 90
bl&p 52 ei 181, 183
bokareis 86 eis 110
brahta 55, 163 cipau 179
brakja 89
briggan 55, 165
bropar 52, 65, 70, 98 fadar 49, 58, 65, 69, 70, 98, 99
bropr 43, 98 fadrein 84, 85
fahan 55, 157
bropre 99
broprjus 99 faihan 93
broprs 98 faihu 39, 50, 60, 92, 93
faihufriks 59
broprum 99
bropruns 99 fairaihan 168
bruhta 165 fairguni 86
brukjan 165 fairneis 127
bruks 128 fairra 135, 178
fairrapro 135
brusts 101
falpan 142, 157
brupfaps 59
fani 86
budam 152
bugjan 165 faran 146
Farisaius 94
faur 135, 178
dag 43, 68, 82, 83 faura 52, 135, 177, 178
daga 59, 60 fauragarcdan 158
dagam 43, 45, 84 fauramaplcis 86
dagans 60, 84 faurpizei 181
dage 83 *faus 126
 írauimond 100
(awai 12«. 1)2
frawaurkjan 45, 54
íawiio |32
íreidjan $3
fin. 34
fri)a)5wa 86, 89
fui urdag<i i 39
iulurfalf> 139. 142 frijondi* 88, 89
frijonda 88, 100
fklwur 137, 1)9
fidwurim 139 frodotU 132
íldworiaihun 137, 140 frodoza (32
fidwor (igu(u J38 tropa 132
fidwor cigun* ainamma wanan# 138 fruma 125, 132, 137, 140
filan 162 frumei 132, 140
fijands 100 frumíala 132, 134, 137, 140
lijafwa* 89 l'rumo 132, 140
Ulauí 93 fuljan 159
f)iu 93, 134 fullnan (50, 159, 160
filufaihs 39 fulla 51, 74, 125, 159, 163
Ur a í 39, 66. 74, i 37, 139 fQls 53
fimf hunda 138 funin 101
fimfta 141 funins 101
fimftaihun 137, 140
fimfiaihunmm 137 gabairan 90
fim fuuihundf 141 gabaurs 90
fimftaiaihundim 137 gabaurps 51
fimf liguns 138 gadars 170
fimf flimuidjcs 138 gadaurson 170
íisfcja 94, 95 gadaursta 170
fiskjane 95 gadaursum 170
fiskjin 95 gadéps 53
fisto 50 gadomjan 162
flOdus 52, 93 gadrausjan 161
fl&kan 157 gadriusan 161
fon 100, 101 gaf 43
fotubaurd 59 gafraujinon 163
fíraatjan 162 gaggan 157, 165
fraisan 157 gaggida 165
fraiw 86 gahailnan 163
frakunnan 169 gaiainna 44
balitan 158 gaidw 86
/raliusan 90, 163 ♦gaigang 157
freJusnan 163 gaitcin 44
/ralusts 90 gaits 53
fram 177, (78 gakannjan 162
framaldra 132 gakaron 163
framaldrosei 132 gakunnan 169
fram wigis 136 galagjan 161
fraqistjan 163 galaisjan (61
fraqistnan 163 Galateís 103
frapí 86 galaubeins 45
frauja 162 galaubjan 45, 161
 fpleiki 86
galciko 134 godakunda 58
galdkon 120, 162 g<4* 133, 134
g*l cika 120, 162 grcipan 144, (4 3
grttan 158
Galeilftiu 103
galiugaguda 84 grunduwaddjiu 59
gsluígawítwoda 101 KudaJau» 56
xudaikauiu 58
gamaina 128
gamosta 170, 172 gudbloatreit 58
gudhu« 56
gttmoslcdun 170, 172
gulp 59
gamot 171, 172
gamuteifni 170, 172 gurna 62. 94, 95, 129
gum an 9S> 96
gaman 171
gumanc 96
ganah 171
Ruman» 96
ganisan 161
gumin 95
g&noha 125
•gapaidon 162 gumini 95
garaihtoza 132 Gutpiuda $8
gup 84
garaihu 132
gups 84
garedan 158
gaqumps SI
gardawaldands 100 habaiba 44, 163
gaséhwuts 156 habaidedun 45, 163
gaskohi 86 haban 43, 45, 150, 160, 162
gaat 59 habets 45
gastaldan 157 hafjan 65
gasté 91 hafts 65, 66
gastéis 91 hahan 55, 157
gastim 91 haihait 43, 155, 157
gastina 60, 91 hailag 43
gasta 49, 59, 66, 67, 90 hailjan 159, 163
gataihun 51 hails 53, 159, 163
gateihan 54 hairaiseis 103
gatimrjo 96 hairdeis 85
gapeiban 55 hairtajic 96
gaweihan 162 hairtin 95
gawílja 125 hairto 65, 94, 95, 129
gazaufwlakio 102 hairtona 80
giba 39, 87, 125 haitan 43, 150, 157
gibai 44, 87 haitands 152
giban 43, 13), 146 haitans 152
gibana 131 hajbs 125
haldan 157
gibanata 131
halja 89
gibano 131 halsagga 68
gibans 131 handau 93
gibo 8, 87 handiwc 93
gibom 87, 88 handu 93
handugozei 132
gibos 87, 88
handugs 132
giutan 154, 163
handum 93
 2

kJuh 92 hwah 12 )
iduwaurht* 45 hwammeh 82
diits 132 hwan 68 , 136
■dina 132 hwar 135
•duba 134 hwarbon 159
•duhairti 59 hwarja 121
rdus 129, 132, 134 hwarjatoh 120, 121, 122
rjts 85, 127 hwarjis 119, 121
tiza 102 hwarjizuh 119, 121, 122, 141
cjan 161 hwarjoh 119, 121
uhci 97 hwas 119, 121
uhs 97 hwapar 58, 119
uro 154 hwaparuh* 122
■urnjan 159 bwapro 135
r 54, 116, 135 hwazuh 121, 141
115 hwelauda 120 , 121
á r e 135 hwelaups* 120
mma 115 hwileiks 120
m/na daga 115, 136 hwis 59, 65
na 115 hwo 119, 121
indana 135, 178 hwoh 121
indar 177, 179 hwopan 157
indumists 132
irjats 183 iba 179 a
in 183 ibai 181, 183
irjips 183 ibna 125, 130
ita 115 íbnassus 94
laifs 74, 81 ibns 43
laiw 86 iddja 157, 165
las* 132 Iesus 103 ^
lasoza 132 iftuma 132
ileidumei 132 igqar 111, 114 'K
Jifa 65 igqara 105 ^
inaiwas 126 igqis 105 *r
ineiwan 67 ija 109, 110, 111
íofun 43 íjos 109, 111
irain 128 ik 104, 105
irainjai 128 ikei 118
nrainjan 159 im 109, 110, 111, 148, 173, 174
tirains 128, 159 imma 109
huggrcip 56 in 43, 177, 179
hQhrus 56 ina 109, 110 r
huiundi 89 inkilpo 125 j
hunda 51 inn 43, 135
hunsl 74 inna 135
innana 135, 178
hwa 49, 119, 121 innapro 135
hwadre 135 innuma 132
hwairban 154 ins 109
hwaiteis* 86 inu 178
 193
inub 178
karon 162
ii 50, 108, 109, 113, 173, 174
kaupatjtn 165
Israel 103
kauposta 165
iat 49, 59, 173, 174
Kaurinpiui 94
ita 108, 109, 110, 113 kinnus 92
itan 49, 67, 162
kiusan 67, 71
ip 177, 181
kniu 86, 144
¡up 135
kunnao 164
iupa 135
kuni 42, 85, 127
iusiza 135
kunpa 164, 166, 169
iupapro 135 kunps 169
izai 109, 111
kunnun 166
izei J 18
izos 109, 111
leihwan 51
izwar 111, 114, 107, 108
laihwun 51
izwara 105, 211
laikan 157
izwis 105, 108
laiks 44
izwizei 116
laiktjo 44
lailot 44, 157, 158
ja 183 lailoun 157
jabai 181 lais 161, 168
jah 181 laisareis 86
jah-pe 74 laisjan 161, 168
jai 183 lamb 102
jaina 116 lasiws 126, 132
jainar 135 lasiwostai 132
jainata 116 lats 49
jaind 135 lauan 157
jaindre 135 laudjai 121
jains 116 laushandia 58, 125
jainpro 135 lausqiprs 58
jappe 105, 181 lausawaurds 58
jau 183 leihts 56
Jaurdanais* 103 leihwan 54, 65, 144, 145
ju 136 leikinon 162
Judaias (gen.) 103 leikeis 86
Judaius 94 leiks 120
juggalaups 120 leitils 133
juggs 56, 70, 132 leipu 92
¡Ohiza 56, 132 letan 44, 49, 146, 158
juk 50, 69, 84 lew 86
jupana 135 libaiba 44
jus 105, 108 liban 162
juzei 118 libcda 45
listins 168
Kaisar 103 lists* 168
kann [62, 164, 169 liubalciks 67
kannt 155 Hubs 54
kara 162 Hugandau 154
karkara 103 liuhap 54

13 Got*kl i«ifc
 liuhta 68 mikil* 133, 162, 163
lukarn 103 míluki* 101
minniats 133
map 172 minniza 133
magamh 172 mins 134
roagu 136 mis 105
magurn 172 mitad* 101
maimait 44, 157 mitán 172
mais 134 mitap 101
moist 134 mitón 90
moists 133 mitons 90
maitan 44, 137 mip 178
maiza 133 mippanei 181
mahta 172 móta 52
mahts 172 móps 84
Makidonais (gen.) 103 munaip 52
mammonin 103 munda 171
man 43» 131 munan 43,
manamaurfirja 59 munds 171
manleika 59 munum 171
managai 45
managei 97, 130 nahts 101, 136
manageino 97 nam 155, 156
managfaips 59 namt 155
managists 132 namup 156
managiza 132 naseins 90
managjan 162 nasida 60, 131, 163
manags 43, 132, 162, 183 nasidata 131
manaseps 53, 59 nasip 131
mann 43 nasips 131, 165
manna 39, 101 ñas jan 90, 131, 150, 160, 161
manwu 129 nasjands 100
manwus 129, 59 nad 86
marisaiws 58, 90 naudibandi 59
maiibalgs 59 nauh 136
mawi 88 ne 183
mein 111, 138 nchw 135
meinaia 111, 114, 138 nchwa 135, 178
meins III, 114, 138, n€mí 175
mrina 104, J05, 107, III, 114, 138 némun 60, 156
mela 162 ni 59, 183
meijan 162 ni ainshun 122
menop 100 ni aiw 136
menops 101 niba 182
mes 54 nibai 182
mesa 103 nidwa 89
midjis 49, 67, 68, 69, 125 nih 181
mik 105, 106 nihsijai 74
mikiljan 162, 163 nihpau 74
mikilnan 163 ni hwashun 123
 »95
mmadau 154
ruiruim 154 qiman 43
qimandci 130
roman 145, 150
nimandi 152 qimand» 130
qin6 68
ni mannohua 123
qifftina 154
nissijai 74
qipau 154
ni£ji> #6
qiujan, pret. qiwida 42
nippan 74
126
niu 183
qiwu 126
niuja 127
niujata 127
niujU 68, 127 ru h u s 181
niuklahs 74 faihu 68
niun 137, 140 rabizo 132
niunda* 137, 141 rau^s* 55
niundon 137 reiki 85
niun hunda 138 rcikmon 162
niuntehund 138 reiki 100, 101
bu 136, 181 rekcii 128
nuh 50, 181 rimisa 162
numans 152 nqis 68, 102
nunn 181
sa 59, 112, 113, 125
sabbato 103
o 183
og 172 saei 117, 122
ugands 172 sah 59, 114
uhta 172 sahwazuh 122
sai 183
paida 162, 67 saian 146, 158
paska 103 saihs 137, 139
saihsta 137, 141
paintekusten 103
Paitrus 44, 103 98Íhs tigum 138
paraskaiwe 103 saihs tiguns* 137, 138
praitoriaun 103 saihwan 44, 50, 70, 146
saislcp 44, 157
praufecus 94
saibó 159, 162
psalmon 103
salbon 150, 159, 160
salbops 165
qairu 92
sama 117, 125, 130
-qairnus 92
samakuns 128
qaimis 129 samap 135
qam 155
sandjan 161
qamt 155 sanva 86
qémum 53, 156 satanas 103
qénai 91 satja 159
qénais 91
satjan 161
qéntf 91
saurga 159, 162
qén«¡s 91
saurgan 159, 162
qénim 91 schwun 60
qcnins 91 sei 118
qcns 43. 90
scina* 104, 105, 107, 108, JU , 114,

13*
 w*

*»cma l i t , 114 slćpan 44, 67, 157

J34 slčpt 84
anaiw« 67, 86

U k k l
»cif u 124
»rte 128 so 112, 113, 125
•¿tum 92, 144, 126 toci 1(7
»1 IOH, IIO, 113 soh 59, 114
sitija 89 sokjan 160, 161, 162
sibun 70, 137, 139 spaurd 101
Bibuntehund 137, 138, 140 »pedumista 132
siggvvsn 43, 67 tpeidizei 132
»igis 102 speiwan 66
»igljanc 95 stada 43
aigljin 95 stainahs 43
sigjjo 94, 95 stainjan 162
»naima 173, 174 stains 162
J l*
sijoip 173, 174 stairo 125
•ijum 173, 174 standan 66, 71
siju f 173, 174 stapa 43
sik 74, 105. 108 stapa 43, 74
stihu 117, 125, 130 steigan 54, 67
smd 49, 174 stigun 60
*»infin 161 stilan 145
•sinfs 142 stSls 52
Sion 103 stop 52
siponeis 86 sum 121 i n i
si» 105, IOH sum a 121
sit&ivva 154 sum aih 121
sitan 144, 154 šum an 136
siukei 97 sum ata 121
4
siuks 97 sum s 121, 52
tiuns 70 sunau 44, 92
skaban 66 sunaus 93
skađus 94 suniwe 42, 93
skaidan 44, 157 sunja 88
skaiskaid 44 sunjaba 1341
skaiskaif 157 sunjis 134
skal 166, 170 sunjus 42, 93, 99
skalk 83, 59 suns 136
skalkinassus 45 sun u 93
skalkinon 45 sunum 93, 99
skalks 83 sununs 60, 93, 99
skaman 74 sunus 50, 60, 92, 93
skanđa 74 sunzei 181
skapis 65, 102 su d s 132
skcina 66 sutizo 132
skeinan 66 swa 120
skula 125 swaei 181
skulda 166, 171 $wa hwaiwa 181
skulds 170, 171 s\valauđa 120
skulum 166, 170 swalaups 120

« ii *
swileik# 120
<waru tiguru* 137
iwiiwc 181
two* 137, 139
*we 120, 181
iw<n puiundjo» 138
kwcin 53
awcpauei 18]
swcpauh 181 M c í 135
swindoza 125 N íkian 43, 55, 162, 165
swinpoza 132 pahan 58, 159, 162
swings 132 pahand 58
swistar 69, 98, 99 plhô* 55
üWtstrjuB 99 M h u 53, 164, 165
swistrs 98 gairh 41, 178
j*n 136, 181
Swmaion 103
pande 181
swnagogais (gen.) 103
funkjan J65
pannu 181
tagl 43 P&mih 181
tagr 48 par 135
taihun 44, 65, 67, 70, 137, 140 parí 166, 71, 169
taihunda* 137, 141 paruh 181
taihundon 137
pata 112, 1)3, 125
laihswa 125 patci 117, 181
taihuntaihund 138 patuh 114, m
taihuntehund 138 pauhiabai 181
taihun pusundjom 138 paurbum 166, 71, 169
taihun pusudjos* 138 paurfta 169
talzjand 100 paurftozo 132
tauh 43 paurfta 132, 169
tauhun 43 paursus 51, 129
taui 86 papro US
taujan, prêt, tawida 42, 161 paurnus 51
tekan 158 pe 82
tigu 140 peci 118, 181
•tiuhan 43, 54, 145 peí 181
triggwa 89 peihs 56, 102
triu* 86 peihwo 56
tuggo 9, 129 prina 104, 105, 107, 111, 114
tuggono 96 peins 111, 114
tulgjai 129 pewisa 102
tulgus 129 piubi 86
twa 137, 139 piudan 83
tura hunda* 51, 138, 139 piudanon 162
twai 137, 139 piudans 83
twain hundam 138 piudinassus 93
twaim sinpam 142 pius* 86, 88
twaim tigum 137 piwadw 86
twaim tigum pusundjoa 138 piwi 88, 89
twalib wintrus 129 plauh 44
twalif 137, 140 plaqua 129
rweihnaí 141 pliuhan 44
rweifls 84 po 68, 125
preihan 9ft uiuelt 128
pm»* 65, 68. HI uniit 105
pndia 125. 150. 137. U t untwikunpozci 132
pn)a 137, 139 unw ikunpt* 132
fin la bunds 138, 140 unte 181
Prim 139 unwahs 55
print tiffunt 138 ur 50
pu 104, 107 urrddan 158
Puei 118 urrinnan 73
Pugkjan 162, 165 us 177, 178
pflhu 56. 165 usdaudoza 132
Puhtua 56 usdaupt* 132
puk 105, 107 usfulljan 163
pukci 118 usfullnan 163
pfllan 51, 90. 162 usgcisnodedun 84
puleint 90 usgutnan 159, 163
pua 105, 107 uslaubjan 162
puaundi 89, 138, 140 uslctan 158
pusundifapa 58 uswairpan 45
purhaurn 59 uswiurpa 45
puzei 118 usweina 125
pwahan 146 ut 135
uta 135
utana 135, 178
ubilaba 134
utapro 13S, 178
ubils 133, 134
uzrinnan 73
uf 177, 179
uzuhiddja 46
ufar 58, 177, 179
ufarassus 94
ufaro 179 -waddjus 92
ufkunnan 169 wai 183
ufta 136 waian 158
ufpanjan 162 waila 134
ugkar 111 wailamcreis 127
*ugkara 105 wair 44, 50, 51
ugkis 105, 106, 108 wairpan 145
uhtwd* 56 wairs 134
uhtwom 56 *wairsists 133
un 177 wairsiza 133
und 177, 179 wairpan 144, 145
undar 178 waist 155, 166
undaro 178 wait 54, 59, 155, 156, 164, 166
undredan 158 waldan 69
unhweila 125 walus* 94
unkarja 125 w arn 155
unkunps 5] warp 144, 155, 156
unman wjans 129 was 174
unmildjai 128 wasuhpan 73
uns 105, 107 watin 161
unsar 58, 111, 114 watins 101
unsara 105, 106, 107, 108, 111 wato 101
 aaurd HI, 84. 12$
act 179
waurda 84, 139
«liefen |6 |
waurkjan 161, 165
*n 54, 138
waurhta 165, 166
wauniw 86 anfeald 142
Vtjurfi&ru 158
Iwcr 135
wem 103
ber 154
vvcmabasi 58
67, 154
weinatriu 86
beren 158
wcmdrugkja 58
berendc 158
wciha 129
betn 133
weihs 102, 129, 162
heut 133
weis 105, 106
between (engl.) U |
weilwixii 86
hi, be 179
weitwods 101
bmdan 49
wesum 156, 174
hires 59, 153
wigs 136 bired 153
wilda 174
bl6ma 52
wili 173 hören J58
wilian 174, 175
brodor 52, 65. 70
wilps 127
brohtc 55
wintrus 94
wisan 174 can(n> 169
wssans 174 cennan 162
wissa 107, 164, 167 ceosan 68, 71
wit 105, 106 con(u) 169
wita- 159 cunnan 169
witan 166 cucu 129
witodafasteis 86 ewen 90
wilop 81 ewene 68
■‘vvitu 156 cwcorn 94
witum 50, 156, 166
wituts 156 dacd, ded 53
witup 156 daeg 59, 82
wipra 177, 178 daeg 168
wokrs 84 dear(r) 170
wopels 127 deman 162
wrakja 89 deop 67
wulf 59 tcv do (engl.) 173
wulfs 51, 66, 82 doegoes 82
wulla 74 dohte 168
wulwa* 89 dohtor 50
dom 149, 173
Zakarias 103 doma 83
domae 82
dor 50
Staroengleskt durron 170
aecer 68 cacian 54
aefter 58 eafora 179
aene sida 142 eahu 66
 200

eng« 6# hwaedcr $8, 119

cow, law 10« fawaet 49, 119
•owtttfc 69 hwcrgen 122
•owic 106 hwilc 120
ttin 49, 67
ic 105
fwdcr 49, 38, 63, 69, 70 in 179
fctldan 142 in d i 108
fcolu 93 innan 178
feower (39 if 49
flic 50
fl6d 32
jeoc 69
fftn 53
tore 32
forma 140 learan 161
from 177 laet 49
fQl 53 laetan 49, 158
fall 51, 74 leegan 161
fyr 101 leof, leaf 54, 67
leoht 54
¿at 53
ge 108 ma, mae 134
geliefan 161 mee, mek 50, 106
geneah 171 midd 49, 67, 68, 69
genohte 171 mid 178
genugon 171 rain 105, 111
gepeoo 55 modra 99
giefa 87
giefe, gife 87 serian 161
giefu 87
ni 59
giefum 87
niewe 68
¿jest 66, 67, 90
git 108
to go (engl.) 173 oder 141
god 133 of 177
gold 59 ofer 58, 179
googan J65 on, an 178, 179
ond 178
haeft 65, 66 oxna 96
hana 95
hatte 147 read 55
he 115 recht 68
heard 124
hebban 65 s9ed 53
heorte 65 scafan 66
her 54, 116 sceada 65
hit 115 sceal 171
h6n 55 scinan 66
honan 95 sculón 171
hond 92 se 112
hund $1 secan 161
 Kiest 133
furfoo iTo
•elf, »elf« 117
ßusend 140
•clrs 133
puoc*t)an 162
•endian 162
P yn t 5»
tco 113
»eofon 70
sellan 161 Ohtan 56
une 107
ud 134
under |7g
tingan 67
sind 49, 174 unftewti» 167
u> 107
ilaepan 67
uaic 107
some 117
spiwan 66
silgan 67 w lt 54, 59
stigu 54 we 107
std) 52 wealdan 69
sum 52, 121 wcard 156
suna 93 wel 134
sunu 50, 93 wcordan 70
sunum 93 wer 51
swa 120 wie» 134
sweostor 69 witom 50
swses 113 wlacu 129
•win 53 wlacu 129
wöh 55
wulf 51
to take (engle.) 158
wyreean 161
tawian 161
teagor 48
rien 65, 67
to 178 5
SiaroitUtndíki
twacm sidum 142
thank, thin (engl.) 43 a 179
paet 113 äefi 53
pe 107 akr 48, 68
pearf 170 and- 178
pec 107 anka 54
penc(e)an 162 annarr 141
then (engl.) 43 at 59, 179
pin 105, 111 auga 43
ping 56
p6 55 bar 155
pShhe 55 ber 154
polian 51 bera 48, 67, 154
porn 178 berande 158
preo 140 bere 154
pridda 141 bered 153, 154
prie 65, 68 berem 154
pringan 56 berer 153, 154
pu 107 berep 154
pubte 56 berom 153
 202

txrr 59 giafar 87, 88

btnda 4V giof 87
blomc 32 giofom 87, 88
borcnn I 38 grata 158
honimR (at. nord.) 84 gull 59
brfldcr 32. 65. 70. 98
burdr 31 hafa 162
hefja 65
■Jugar 82 hcite 147
DaguK 82 heiter 147
daga 83 her 116
dagom 84 hin, hiño (pranord.) 115
dagr 59. 82 hjarta 65, 96
diupr 67 honom 46
d#ma 162 hund 140
huat 49, 119
hvaparr 119, 58
ciga 43, 168
hverr 119
einfaldr 142
huess 65
eifiú sinne 142
hüsl 74
einn 138
ek 103
eka (pranord.) 103 i 179
indwiR (pranord.) 108
em 173
innan 178
er 108
it 107
crod 173
erom 173
can(n) 169
eia 49. 67
kenna 162
kiosa 71, 67
tí 55 kona 68
fader 49, 65, 69, 70, 98 con(u) 169
falda 142 kuem 94
fimm 59 kunno 169
fiskr 50
fjorer 139 lata 49, 158
flód 52 latr 49
frida 53 teggia 161
furr (st. nord.) 101 leyfa 161
full 53 liubu (pranord.) 67
fullr 51, 74 liufr 54, 67
fyr 178
magu 93
magiu (pranord.) 93
ganga 165 mcir 134
-gastiR (st nord.) 59, 66 mek 50
Sali-gastiR 49, 90 m er 106
geit 53 m idr 49, 67, 68, 69
geste 91 m ik 106
gestr 49, 90 m in 105
gestumR (stnord.) 84 m ino 111
gíafa 87, 88 m innr 136
 203
nyr 68
luetm 84
ivcim tinnufTt |42
of 179
lurinu M
ok(k)r 106 tvcir 139
okkar III
on 178
pari 170
or, ur, or, yr 178
trts 107 P"t ipranwd.) 112
pits 1)8
pckkia 162
niudr 53
ptfr 107
rtfnr 68
pik 107
r*?kkr 68
pin 105
ping 36
sa 'pranord.) 112
pinn 111
same, samo 125
pride 141
sa& 118
prim 84
sap 53
primr 84
ser 108
prir 65, 68
senda 162
pola 51
setia 161
pola 51
lialfr 125
pu 107
sidr 134
pukkia 162
sik 108
purfa 170
sinn 111
purr 51
skade 65
pusend 140
skafa 66
skina 66
sonar (stnord.) 93 ulfr 51
sakia 161 under 178
spyja 66 ungr 70
staina 83 utan 178
stiga 67 uvisa 167
stSU 52
su (pranord.) 112 ydr 108
sua 120 yfer 58, 179
train 53 ykkar m
sur 52, 93 ykr 108
suno 93 yrkia 161
sunwR (st. nord.) 50 ypvarr III
sus 118
syner 95
valda 69
syngva 67
waritu (st. nord.) 156
syno 93
varom 156
systcr 98
r varr 111
systur 69
swcstar 69 varp 156
waruR (stnord.) 92
taka 158 vatn 101
tar 48 veil 54, 59
tio 65, 67, 70 vel 134
 204
a

ver 107 dor 30

vert 31, 134 dura 67
vidr |78
vit ¡06 6gan 44, 168
vitod |36 en 138
vltom 30, 156 cnfald (42
wuJf« 'vfnotd.) 59 engi 68
elan 49, 67
cu 108

Siarotakionski fadar 65, 69, 70

fader 49, 98
abaro 179 fihan 55
af 177 faldan 142
after 38 farlihan 65
ahto 49, 66 fehu 92
akJcar 48, 68 fihu SO
an 178, 179 filu 93, 134
and, ant 178 fisk 50
ano 178 fiur 101
antkennian 162 fiuwat 139
at 59, 177, 179 flSd 52
tora 52, 178
bar IS5 fonno 140
ber 154 fram 176
berad 153 full 51
beran 49, 67, 158 furi 178
berandi 158
bere 154 gangan 165
bcren 154 gast 49, 66, 90
bcres 154 geba 88
bi, be 178 gebo 88
bindan 149 gebom, gebum 88
bind 153 gesti 91
bins 59, 153 get 53
bim 153 ge, gi 108
blSmo 52 gibu 153
br&hta 55 giburd 51, 171
brodar 65, 70, 98 gilobian 161
brother 52 git 107
gold 59
d id 53
dag 59, 82 >haft 66
dages 82 hand 92
dagu 82 hano 95
dagum 84 he 115
diop 67 hebbean 65
ddg 168 her 54. 116
dohtor 50 herta 96 i
dom 148 hertu 65
 205

hund 51, 140 qutna 68

hw«t 49, 119

hwedar 119 recht 68
hwes 65 rftt 55
hwilic 120
sld 53
ik, ek 105 sca UO
ine 108 sehan 50
im un 178 •elf, iclbo 125
ira 111 icndian 162
ire 111 settian 161
iro 111 sia 110
iru 111 sibun 70
ist 49 tie 110
it 110 sid 134
iuwar 111 sin 110, 111
sind 49, 174
jung 70 smgan 67
juk 69 sca! 171
skatho 65
skinan 66
kan 169
scol&n 171
keosan 71
seolta 171
Idosan 68
sculda 171
sculun 171
lat 49 slapan 67
latan 49, 158 sokian 161
leggian 161 spiwan 66
lerian 161 sum 174
lihan 54 stigan 67
liof 54, 67 stlgu 54
lioht 54 stol 52
sum 52, 121
mer 134 suni 93
mid, med 178 suno 93
middi 49, 67, 68, 69 sunu 50
mik 50, 106 sunum 93
min 105, 111, 134 swestar 69
modar 98 swln 53

nama 95 tehan 65, 67, 70

□erian 161 tihan 54
ni 59 tweho 141
niuwi 68 tvvene 139
twentig 141
obar, ober 179 thSnta 55
oga 44 the thar 118
51dan 54 tharf 170
othar 141 thi 107
20 6

binda 49
thK 107
brother 52, 65, 70
ihin 105, 111
thing 56
ih d u n 51 d£d(c) 53
thorn 51 dema 162
ehrte 65, 66 diap 67
thriddio 141 dohter 50
tfcringan 56 dur 170
thu 107 dure 67
ih u h u 56
ihunkitn 162 efter 58
thurbon 170 ckker 68
thuruh 178 en 54
thusint 140 oewer 111
et 179
uhta (-on) 56 eta 67
undar 179
unsik 107 fS 55
unfca 111 fader 49, 65, 69
us 107 fclo 93
usa 1)1 fior, fiur 101
fisk 50
w ih 55 flod 52
waldan 69 fori, fore 52
warth 156 full 51
watar 101
wela 134 hano 95
wcr 51 hebba 65
werdan 70 herte 65
wit 54. 59 hit 1J 5
wie, we 106 hond 92
widar 178 (h)wet 49
w in 134
wit 106 in 108, 179
witum 50 iner 111
wuif 51 is 49
ht 108, 179
iuwe 111

StarofriSanski kan 169

kiasa 68, 71
achta 49 kunna 169
aken 54
ledza 161
bera 49, 67 lera 161
berath 153 leta 49, 158
bere 153, 154 lewa 161
bi, be 179 liaf 54, 67
bikenna 162 liacht 54
ms- i 34
rhuron 170
midde 68, 69
middi 67
min 11f
under 178
ure 111
minn 134
use 111
mith 178
user 111

nei, ni 178
walda 69
neria 161
warth 156
ni 59
wer 51
wet 54
ochta 66 wither 178
on 178, 179 wolf 51 1
one 178
other 141
over 179
Siarat'isokonemaik
rid 55
ab(a) 177
abur 179
sed 53
after 58
self, selva J 17
ahto 49, 66, 140
seka 161
ackar 48, 68
senda 162
an, ana 178, 179
setta 161 ane 178
sin I I I
ander 141
sJcatha 65
ano 178
skela J7J
ant-, int-, ent- 178
skelen 17!
Antwort 46
skina 66
antworten 46
steps 67
az 59, 179
sovem 70 avar 17
spiwa 66
s«ga 54, 67
stol 52 bar 155
sum 121 heran 49, 67, 158
sunu 50, 93 berant 49
beranti 158
swester 69, 98
bere 154
sivln 53
berem 154
tian 67 beren 154
to 178 bereš 153, 154
beret 153, 154
thin i i 1 bi, be 179
thing 56 bikennea 162
thinza 162 biliban 162
thoJia 5 j bim, bin (nem.) 148
thorn 51 hintan 49
thredda (4 j biri 154
thurf 170 biris 59, 153
fhuroh 178 birit 153
 208

biru 153 enlif 140

binim 173 engi 68
birut 173 era 111
bleiben 162 es 109
blinta 129 -erzan 49, 67, 162
blinto 129 ¿zzen 162
bluomo, bluocna 52 ewa 53
brähta 55 ewist 69
bruoder 52, 65, 70, 98, 99
bruodero 99 fihan 55
bruoderum 99 faltan, falten (oem.) 142
fater 49, 58, 65, 69, 70, 144
dagen 159
fera, feara, fiara 54
dagent 58
fien 162
dahä 55
fihu, 50, 92
dähta 55
filu 93, 134
darba 170
fimf, finf 59, 139
darben 170
finfzehan 140
darf 169
fior 139
daz sama 117
fioreo 139
dehnen (nem.) 162
fiorim 139
denen 162
fioro 134
denchan 162
fiorzehan 140
denchen 162
firmonet 52
denken (nem.) 162, 55
fisk 50
der, dar 118
fluot 52
dih 107
fol 51, 74
din 105, H l
fora 52, 178
ding 56
firu, fuir 101
dir 107
frido 93,
dolen 51
vritcn 53
dolet 162
fül 53
dorn 51
funcho 101
drie 65, 68
fuotareidi 98
dringan 56
furi 178
dritto 141
driu hum 140
ganah 171
du 107
gangan 165
duam 148
gast 49, 66, 67, 90
duhta 56
geba 87, 88
duchten 162
gebom 87, 88
dünken (nem.) 162, 56
gehen (nem.) 170
deuchte (nem.) 56
gcínír (srvnem.) 117
durfun 170
geiz 53
dur(u)h 178
gesteo 139
durri 51
gesti 91
düsunt 140
geitim 91
eigan 43 gestio 91
ein 54, 138 gesto 139
einfalt 142 gibu IS3

Í
 giburt 51
gidihan 55 ir J08
ira l l l
gedeihen (nem.) 55
gilihho 134 irgend (nem.) 122
giiouben 161 irlouben 161
gmah 171 iro 110, l l l
giscolit 171 ¡ni 110, m
gisihu 153 iz 110
ist 49
gitar 170
iuwer l l l
giturrun 170
giwiss 167 iuwerer 111
iuwih 108
giwizzen 159
gold 59
jener 117
habem 163 joch, joh 50, 69
haben 162 jung 70
habetun 45
-haft 65, 66 kalb, chalb 162
hähan 55 kan 169
hanen 95 chelbir 102
hanin 95 kiosan 68, 71
hano 95, 129 chreahi, kriahi 54
hanono 96 chumft 51
hant 92 kunnan 169
hanun, hanon 95 kunnum 169
hart 129 kuri 156
hassen (nem.) 161
hear. hiar, hier 54
heffen 65 laz 49
heiße (nem.) 147 läzan 49, 158
heittu 153 lebet 162
hcrti 129 leggen 161
herza 65, 96, 129 leihen (nem.) 66
heuer 116 leis (srvnem.) 168
heute (nem.) 116 lembir 102
hier 116 lembiro 102
hintar 179 leoht, lioht, lieht 54
hintir 179 leren 161, 168
hiura 116 llhan 54, 66
hiutu 116 Uhto, lihti 56
hnigan 67 liob, leop, Hub, lieb 54,
hum 51, 140
mer 134
hwaz, waz 49, 119
mias 54
hwergin 122
mih SO, 106
hwes, wes 65
min 105, l l l , 134
mir 106
ih 105
mit 178
imu, irao 109
mitti 49, 67, 68, 69
in 10R, 109. 179
mouter 98, 99
inncn(a) I78
muta 52

M Gotikl jcsJk
 210

nah 178 •culdo P I

norno 9) iulnn~171
neigen (nein.) 67 sculan 171
nerian, nerren J 61 *latff)an 67
Nest (ncm.) 144 »neo 67
nl 39 sol 171
nihein, kein (ncm.) )H spiwan 66
niun 140 speien (nem.) 66
niuwi 68 slam 173
stehen (nem.) 173 *
stigan 67 ,at
oha, opa 179
stigi 156
obor 179
sUgu 54
ohne 178
sträng 129
ougs 43
strengi 129
ouhhan, uuhhan 54
stoul 52
suchen (nem.) 161
quomum 53 sum 52, 121
quena 68 suni 93
quirn 94 sunin 93
sunu 50, 93
recht 68 suohhen 161
röt 55 swas 112
swasat 120
sol 171 swestar 69
sb zu m 53 swester 98
s#t 53 swin 53
schon 50
sehs 139 tag 59, 82
selb selb 117 tagen 45
selber 117 tages 45, 82, 59
selbo 117 tago 84
senden (nem.) 162 tagu 82
senten 162 tagum 84
sezzan 161 tat 53
si 40, 110 taugen 168
sibun 70, 139 thenken 162
std 134 thennen 162
sih 108 tiof, tcof, tiuf, diof 67
sin 110, 111 tohta (68
sjngan 67 tohtet 50
sint 49, 174 tom 149, 173
situ 93 tor 50
scaben 66 tuam 148
Schaden (nem.) 65 tugan 168
scado 65 tugen (srvnem.) 168
scal 171 Tugend (nem.) 168
scolan 171 tugun 168
scolta 171 tüchtig (ncm.) 168
scinan 66 tun (nem.) 173
 211
mnguno 96
mog 168 «han 65, 67, 70, 140
tuom 149, 173 zahar 48
(uomen 162 Zthrc (nem.) 48
tura, Tiir(c) 67 zlhan 54
thuruh 178 ziuhan, ziohan 54
zou 178
ftouwcn 161
ubar 179
zwcho 141
ubir 58
''wein 141
uf(f>n 179
*weinzug 141
uf(Qc 179 zwcilif 140
uf(f>n 179
zwene 139
ühu 56 zungg 129
undar 178
zungom 96
under 178 zungono 96
un-(be)-kannt (nem.) 51
uns 107
unser 111
unserer 59, III
unses 111
Grlki
unsih 107
¿Y«*>>edK 133
unter 178
¿Yxwv 68
untaro 178
¿yvor6s 51
ur, er, ar, ir, yr 178
«TP«*? 48, 68
uzan 178
ÄYXW 68
uzana 178
a-rjituv 124
ctlpeosn; 103
waltan 69
st? 100
ward 156
»Iciiv 53
warum 156
ix^ovi 95
waz 119
axTlq 56
wazzar 101
iXÄßacrTpo 103
(h)wcdar 119
ajieivcüv 133
weiz 54, 59
«jziTcpo^ 112
wela 134
107
welch (nem.) 120
i|i60ev 52
(h)welih 120
£(1901 141
wer 51
¿vi 178, 179
werdan 70
iva»7)pia 53
wettu 153
*veu 178
widar 178
ÄvOpoTte 83
wider (nem.) 178
Ävri 179
wir 106
¿*6 59. 177, 178, 179
wirken (nem.) 161
äpiOTo; 133
wirs 134
fipxroi; 62
wizzum 50, 156
cKpciiliara 103
wizzut 156
¿toxijihfc 65
withar 178
autöfiocTog, 171
wolf 51
2Ü£<o, auPdvw 54
wurchen 161
«X 1 «79

14*
 212

Pain) 67 VoG 105

{tavé (dor) 6» IjixpoaOev 178
Péot; Sí <v 179
ptXtídv 133 éw ia 140
04Xtíoto< 133 Iwf'tc JO
*vrí 49
ya^o^uXoixUtfV 103 i ; U9
yérva ÍSS é£tA*yvoia 153
yéyv* 156 I5w 178
y*v«o$ 102 indvúi 179
Y^voc 102 178, 179
íjuotoXij 103
Y*úo^ai 67
70, 147
Yovcíc 84
H r á 70, 199
Y^vu 144
ypa»r6< 9J 6p*Poc 68
¿o0p6$ 55
68
iaot 174
ia r a v 156
Jdxpu, íáxpuov 48
8tlxvu|¿i 54 ¿oré 174
84x« 65, 67, 70, 140 éotl 49, 59, 174
Activo« 97 ¿aoi 178
ér£(i7)0r}v 165
«cXfk 97
8(i 178, 179 euaYY¿Xtov 44
ííxr) 5 i eú~áTCi>qc 98
8inXo5< 142 ¿9¿pETe 147
8 k >4] í<puye^ J56
Súw 139 íw ? 179
8ú8cxa 106, 139
3úp«c 84 Cuy^v 50, 84
Stüpov 81, 84
W ) i 12
I, H IOS íjYefxéva 95
bfiíi 105 ^Y£{*6v¡xs 95
tíofiat 49, 67 íjYeyóveq 95
cí 117 ^jye^tcóv 95
tfcjv 174 ^Y®ti4vwv 95
elfisv 174 fjSeíot 129
st[xí 148, 174 íjSkttoí 131
«1« 178, 179 ^8ú 129
íx 177, 178 ^8ÚC 129
¿xaTÓv 51 ■^(xct? 105
¿xeivoc 108 •f||i¿Tepo(; 112
¿xt6; 178
éXa/ix; 56 Oeá 87
í Xéi~ov 148 Oeqt 87
éXtoOépovs 84 Oca? 87
¡56 ■Oeciv 83
¿|iáve 52 OuyáTTjp 50
¿jji, j¿¿ 105 OúyaTp 99
¿(¿¿Y6 106 Oúpa 50, 67
 21)
i no v4o< 68, 125
rsiuv so vV'rt* 14
t»rreoio (hom.) BI
v 6 p o u c 84
Iroro^ 81
v& 106
Imroo 81
(mruv 83 6 59
toTotjii 52 6 112
66
ST*0« 78
d 112
xap8(a 65
o U a 54, 59, 148, 155, 166
xartTti 65 ot8c 156
xaT<i 178,179 fotxoc 102
xcIvo$ 108 olv/j 54
xćxXo^a 44 ots 69
xf)p 100 olofta 155
xX^1TT(d 65 ¿ X T t i 49, 66, 1 40
6 ja4v — 6 9i 121
144 i i i 6 c 117
Xelxeiv 148 67
Xcln<d 54, 65, 140, 148 ¿’tIocd 179
X£Xoixa 44, 148, 157 6pexr6< 68
Xeux6; 54, 68 6? 116
Xt)5eTv 49
X6y°4 144 ndfvvfii 55
Xoin6^ 142
napi 52, 177,178
Xuxov 82
xapampj7) 103
X\ixou( 84
napt/oiv 154
Xuxo? 51, 66, 72, 68 napeto 154
Trdpo; 52
fidvTi? 90 naooaXo$ 55
ji«TĆpe<; 99 rtaTpdo: 98
jidnjp 98 ^¿Tep 98
Siiya 134 -«Tip« 58, 98
|i6yao- 133 ^stripe? 99
(jon) TtaTijp 49, 65, 69,70,98, 144
{¿¿8u 91 7T«Tpi 98
^¿Xa<; 124 TaTpla 84
(¿¿Xo? 162 -*Tp6? 98, 144
fićfiova 171 TTOLTpuV 99
nioaos 49, 68, 69 rrivTe 59, 139
neTd 178, 179 -evrrjxovTa 140
fzixpi 179 Ttc*rr,y.'jarrfi 103
^>)Tipa 98 -ćpav 178, 179
invu&u 133 -spi 178, 179
(lOL 112 t^ yv'jvu 55
(iou 105 93
-rrrtf'tlov 93
vća 125 7rfauv 93
veoyv6? 74 91, 92
vžov 125 ~Xetaov 134
 214

tú ; 118, 120, 121

irXwtii 32
ftXÁcij 52
tó 112, 113
*oÄ0« 100 , 144
tú 107
TpiéneÇot 88
ftftipévoC 95
Tpeîç 65, 68, 139
95
Tpéffb» 159
rtóXi i 91
Tpta 139
rcóXcU 9 |
«¿X14 90 TptáxOVTflt 140
noXitu'í 91 TpÍTO« 141
«oXy 144
Tpû/rri t a 159
nóppw 178 úátüp 101
k«Qç 100 u lé c jv 93
nótípw; 58, 119, 141 ulùvç 93
npaiTcápto'» 103 otaç 50
upó 178 Onép 58, 178, 179
npdyovoi Onó 178,179
npiç 178, 178. 179
wpüíov 134 çàpptaxov 114 ,
mj&üJ 53 çé^optat 159, 161
•jtijp 101 «pépe 154
TTUpÔÇ 101 tpépeai 60, 70, 159 ‘
ttwç 144 <P¿P7] 155
«péfeT*t 60, 155
oafipÄTt(i 103 (pépeTe 147, 159, 154
a i 107 96 p¿Ttú 154 1
aU epa 92 *çépoa 153
tx#iá 66 tpépoi 154
30t ]]2 *9 ¿pota 153 ' J-
orirttç 90 <pépO(iai 155
<It4ôiû»v 91 9 épo|¿e? (53
o-îetxw 54, 67 çépovr - 158
0Tp»?6i; 129 tpépovToti 60, 155
Erpáftovo; 129 «pépovTj 49, 154
cuy 178
çépoivro 155
oôçpov 129
çépoivtc» 1Î4
OtâçptiiV 129
9 ¿ptt> 49, 60, 67, 147, 149, 152, 154. 161
Té 114 9 O.E 81, 83, 85
Te-i>ip<n}xi 170 9 oße&> 159,161
Ttívw 56 90 péfc) 144, 155, 161
-ixvov 85 9 p«Tyjp 52
tíxtojv 95 9 pá?o>p 52, 65, 70
TÍO, TO'J 65
X«jí« í 62
TíTay*«»’' 138 */ápiv 177
rá rra p e í 139
yócóv 62
XTtfͣ 82
y ó pa 87
tí 120 , 121
X^ipav 87
165, 173
/upú; 178
Tifi* 139, 162
X&>paç 87
Tijiifjj 159, 162
-ripeói 162 (j<2tX|x6ç 103
 Latiruki dsemma (ulat.) 48
<iadat (idat.) 156
accumbere 161 dated 154
acus 102 dccem 44, 65, 67, 70, 140
eateis (osk.) 91 deicerent (stlat.), dieerent 54
Afliabus 84 deicum (oak.) 54
Aflima 84 deivai (oik.) 87
agcr 48, 68 delirus 168
agito 154 deorum 83
agunto 154 deuco, douco (atlat.) 54
aiaom, aeuum (at. lat.) 53 deterior 133
albeo 159 deterrimus 133
albufi 159 deum 83
aliud 124 die 114
amabam 165 dicare 51
amabant 156 dominus 124
ambo 141 dona 84
amice 83 donom (stlat.) 81, 84
augeo 157 donum 81, 84
augcre 54 ddeo 54
angustus 68 duplus 142
ancus 68 duo 106, 139
dux 124

bona 124 ca 111

bonum 124 earn 109, 111
bonus 124, 133 edb 49, 67
ego 105
ei 109
cano 157 eis (stlat.), is 109
Cato 129 eituas (osk.) 87
catus 129 esmei, esme (umbr.) 109
caecus 53 ess (stlat.) 174
Caesar 103 est 49, 174
capio 65 estis 174
captus 65, 66 etanto (osk.) 108
career 103 cum 109, 106
cecini 147 cquam 87
centum 51 equom (stlat.) 68
certo 134 equos 81, 84
ds 115 exuviae 88
cito 134
citra 115 fac 114
clepo 65 feci 51
commentus 171 fetix 124
coniveo 67 ferens 99 *
convcntio 51 ferent 158
cor 65, 100 ferimus 153
cornu 91, 92 ferd 49, 59, 60, 67, 149, 152
councior (*concitor) 55 ferunt 49, 153
 216

fla t 52 tuga 137

fori* 67 iugum 50, 69
fora 51 iuvencus 70
forte 128 izic (osk.) 50, 109
fords 124. 128 iunior 56
Fortunai (stlat.) 87
irater 52, 65, 70, 98 lacrima 48
fructus 91, 92, 93 lassus 49
legens 99
gaodiom (stlat.) 85
ünquo 51, 140
gaudium 85 longus 49
genera 102 lubet 67
generum 102
lu d a (gen.) 68
genu 144
lupe (vok.) 81, 83
genus 102
lupom (stlat.), lupum 68, 82
gladios (stlat.) 85
lupos 81, 84
gladius 85
lupus 51, 66, 81
Glycerium 85
lux, lú a s 54, 68
(i)gnotus 51

haec 114 magis 131

haedus 53 maiorem 131
hie 114 m ai estas 131
hoc 114 maius 131
homioe 95 mais (osk.) 133
hominem 95 malus 133
homines 96 m anu 93
honinis 95 m anum 93
hominum 96 manus 91, 92, 93
homo 62, 95 m are 90
hostes 91 m ana 90
hostis 49, 59, 66, 67, 90, 91 m ater 98
hostiuxn 91 M atronis 84
humus 82 m atnim 99
humufls (oak.) 95 mea 105
m edius 49, 67, 68, 69
id 109. n o m e 105
idic task.) 110 mei 105, 112
ignotrn 51 m elior 131, 133
ille 129 meliorem 131
illsc 109 mem íni 44, 159, 161, 1661
tlhid 124 mensa 87
im (stlat.) 109 mensac, mensai 87
mfenis 112 m entís 90
infimus 132 mesa-mensa 54
inaeqne 50 m estru (um br.) 133
mtimus 132 meus 112
is 109, 50 m ihi 105
isu m 68 m inim us 132, 133
istic 109 m inor 133
•istod 50, 112 m inuo 133
 mis Ostial.) |12
pQs, puudus 33
moneo 159, 161
m ultum 144
qualis 120
quatTuordcdm 140
ñeco 144
quantus 120
ñeque 114
quartus 141
nidus 144
quicunque 122
nix 67
quid 120, 121
noceo 144
quidam 120
nom inis 95
quinqué 59, 139
nos 107
quintus 141
noster 112
quis 118, 120, 121
nova 125
quod 49, 118
nouem 140 quom (stlat.) 68
novum 125
novus 68, 125
regio 96
Nuvlanus (osk.) 83
rectus 68
relinquo 65
octo 49, 66, 140 rex, regis 100
ciño 54 rofu (um br.) 55
optim us 133
Romanom (stlat.) 83
orarium 74 Romanorum 83
ovis 69 rosa 124
of — fcndim entum 49 rübcr 55
of — fendit 49 rúfua 55

pax, p a d s 55 sagax 161

p a d s d 55 sagirc 161
pango 55 scabic* 66
pater 49, 65, 69, 70 scabo 66
pater familias 87 scríptae 88
patrem 58 scríftas (osk.) 88
patir (osle.) 49 se 108
patrís 98 sextos, sextus 140
pairum 99 sedeo 144
pecu 50, 59 sedi 156
pedis 143 sédimus 144, $3
peior 133 semen 52
pepigi 44 senatous (§L lat) 93
pH 144 sent (osk.-um br.) 49
pessimus 135 septem 70. 139
pid ’osk.) 121 septuaginu 140
pir ftanbr.) 101 serous-seruus 86
pis, pid (osk.) 120, 121 sero 158
p isa s 50 seso (um br.) 105
planta 159 sequor 44, 70, 147
planto 159 sex 139
plcnus 74 sextus 140, 141
prím um 134 siem (stlat.) 154, 174
privignus 74 síes (stlat.) 174
 218

siet (»liât) 174 velimus 175

simplus 142 veiis 154, 175
simua 174 velit 175
sitis 90 veoi 156
spuo 66 vénimus 53
stare 52 verba 105
sleti 1S7 vester 112
sto, siseo 66, 157 vestigium 54
suinus 53 uícus 102
super 58 video 159
superus 112 vidi 54
svai (oak.) 120 vir 44, 50, 51
volt (stlat.) 175
tacent 58 vos 108
Uceo 159 vox, vods 100
lacere 162 vult 175
talis 120
tango 158
tanta 108
tantus 120 Staroindijski (sanskrit)
te 107
adanam 49
lego 143
tei 112 admi 49
templum 124 adhamah 132
tendo 56 ágami 156
térra 87 agnayah 91
térras 87, 88 agnih 90
tertios-tertius 140, 141 aham 105
tetigi 44, 158 ahan 68
tis (stlat.) 112 ájnatah 51
toga 143 ajra 68
tongere (stlat.) 55, 56 ajrah 48
torrus (st. lat.) 51 ahe 109 (av.)
totus 124 aktúh 56
tres 65, 68, 139 antamah 132
tria 139 anyah 141
triginta 65, 139 aogo, aojo (av.) 54
triia (umbr.) 139 ásadi 156
tu 107 asi 174
tu tas (umbr.) 88 aéma 95
furris 124 asmai 109
asman 107
unum 138 asmárü 95
unus 54 asm» 149, 174
urce us 94 airu 91, 92
uisus 62 aátaü 49, 66, 140
asti 49, 59, 174
Vatviabus 84 asth lm 66
Vatvims 84 asva 82, 87
velle 175 ásvah 88, 83, 87
velim 175 asyah 108, 117
 219
ašv&m 87
avant 105 dve 139
dvih 141
4vih 69
dvikih Ml
azam (av.) JOS
dhftma 53
dhenüh 91
hanJhanam 49
bhadrih 133 gaüh 51
bhAra 154
bh Arama 154
hamo (av.) 117
bharamah 153 hfd 100
bharanam 158
bhdrami 67
hharant 158 idam 110
iha SO
bhArante 155
bhäranti 49, 153
bhdrase 70 jagama 155
bhAiasi 84, 153 jdgantha 155
bhdrat 158 jdjana 155, 156
bhdrata 154 janah 102
bhđrad 49, 153 janasah 102
bhđratha 153 janasam 102
bhdrathah 153 jAsati 67
bhdravah 153
bhdrema 154 kah 118
bhäreh 154 kat (av.) 49
bhdret 154 kitarah 58, 119
bhäreta 154 ksami 62
bhäreva 154
bhäreyam 153 lobhah 67
bhrtih 51 lübhyati 67
bhräta- 51, 65, 70
ma 147
mädhyah 49, 67, 68, 69
caiurthah 139 malinah 162
catvarah J39 mä IO5
chäyä 66 matah 171
čil, ćit (av.) 120 mateh 91
mdiih 90
dddhami 165, 173 me 112
dddharia 170
däia 65, 67, 70 nah 107
dekSvati 54 na kadana 122
deva 83 nau 106
devi 88 nava 125, 40
disati 51 navah 125
dug ada 50 navam 125
duhitd 50
öjah 54
duva 139
dva 139 pad 100
dvau 139 pala 47
 punca 139 tim 68
pancatar 140 t« 112
pa* - 33 triy ah 65, 68, 139
padah 33 tri 139
p a tu 30 trih 140, 141
pit«- 49, 65, 69, 70, 98 trini ditani 140
pitaram 98, 49 tfnam 51
pittsu 98 tu (av.) 107
prltah 53
Prnah 51 ubhaO 141
p u ri, p u rih 32 u b h iy a 141
pOfih 53 uđra 101
phala 47 u p iri 58

va (av.) 108
rajab 68 vac 100
rajnam 95 vah 108
rajyam 85 vdhatat 154
raoćo 54 vam 106
roćate 68 vankah 55
rkia 62 vari 90
varsisthih 133
všrtarai 70
sicare 70 v a rv irta 70, 156
sam ih 52, 177 v avrtim i 70
sankate 55 vayam 106
sdnti 49, 174 veđa 54, 59, 156
sa p ti 70 v id m i 50, 156
¿atim 51 v id v i 156
tatruh 91, 92 virah 51
smas 174 vo (av.) 108
stha 174
stighnute 67 vuga 84
sthinam 52 yugam 50, 69, 84
yu i 108
s u d -, su d h 128
yuvašah 70
sunau 93
suDavah 93 vrkah 51, 82, 66
suĐuh 50, 60 vrkam 82
vrtandh 70, 158
suryah 85
syah 174
syam 154, 174
syama 174 Staroslovtruki
syat 174
syata 174 berete 153
svađi 129 bratn» 52, 65
svadisthah 131
svađu 129 *vczovč 154
svaduh 129 veljp 175
svah 174 vlad9 69
svšsa 69 vlak1 51, 82
 vit»na 74
lućb 68, 54
vonja 159, 162
ljubi» 54
von>a)9 159, 162
v i 106
v id i 54 malo 134
vidra (ah.) 101 maierb 99
me 105
mojb 1)2
godi 133 nvbni 52
(u-jgoditi 133 mimjijb 133
gostb 49, 67, 90
danas (ah.) 115
nebet- 80, 102
daSp 156
nebesa 80, 102
dvbrb 67
nebo 102
dvbn 50
neservb 158
dvojka (sh.) 141
nova 125
dvoyka (rus.) 141
novi» 68 125,
(sb) đbnb 115
novo 125
des{tb 65, 67, 70
noitbmi 91
di>va 139
d'fevi 139
dčlaadn» 165 oba 141
d£lo 53 oboji 141
đbn-i* 95 ovaca 69
gzbkb 68
dbiti, d%šter- 50
diti 53
plbm* 51, 74
pptbje 91
žena 87, 68 pptbmi 91
zcnp 87
(ra s p iriti (sh.) 101

iga 84 rabe 83
igo 50 reći (sh.) 144
iže 109 rok (sh.) 144
rpkami 83
“jad-ti 49, 67 *rud-meno 55
(j)esmb 74 148, 174,
(j)este 174 sami, 117
(j)estb 49 svojb 112
jp n i svinbji (svinbja) 53
junoša 56 sebi 108
jutros (sh.) 115 sednem (sh.) 148
sime 53
kamene 95 slabi» 67
kostb 90 sptb 49
kostbmi 91 sn>dbce 65
stignp 54
stojo 66
letos (sh.) 115 sb 115
Idziti, polćziti (sh.) 161 8ym» 50, 60
licha 168 synove 93
 222

iyt\ovk 93 ja U 1
ayoy 93 judu 107
»yivfcmi 93 jOnktas 56
te p a ti fih.) 65 joi, juos (let.) IJI
ja« 108
tvoj b 112
te ti (ah.) 144 kurja 119
tok (ih .) 144
tri 139 l£ka 140
tri ^ t a 140 leka 54
trctbjb 141 leAgvas 56
trtivb 5) lieka 65
irbje 68 -lika 140
tpCa, tuča (ah.) 56
ty 107 melys 162
tyap4ri 140 merga 87
mergos 87
ciljp 159 mine 52

naktimis 9)
česo 59, 65
četyre 139
pavelrai 175
paveit 175
pilnas 51
Litavski puliai 53

abeji 141 raudas 55

ubi (let.) 141 rankomis 83
akmens 95
akmenu 96 saldesnis 131
4ugu 54 salđus 131
aAtras 141 sekme 50
sćmens 53
bendras 49 sis (let.) U5
brotertiis 52 skabft 66
skilri 166
skylri 166
dčšimt 65 sniegas 67
deri 53
sp itaju 66
dvi 139
stćju 66
du 139
sunau 93
dubCis 67
sunaus 93, 50
dukte 50
sunOs 50
dvylika 140
sunumis 93
swestro (atprus.) 69
e« (stlit.) 105 simtas 51
es (let.) 105 izirdimis 91
esml 174 šzirdis 65
eart 174 šis (lit.) 115
 tu 107
túkscantii 140 Jfrtntrokt

valdau 69 a n u u k 48
védu 106 berem 49
vinas lékas 140
venúolika 140 duttr SQ
vilkas 51» 66, 82 durn 50
vilku 83
v^ras 51 erek 68

zengiú 165 Albaruki

detha 67
lañe 49
lodem H749
Staroirski na 107
vctft 108
athir 49

berím 49 Finski
blati (srir.) 52
brathír 52 jukko 84
kuningas 82
ceach 53 kulta 59
chw» (kimr.) 108 iammas 102
rengas 50
vantus 92
dagr (konmv.) 48
dcigr (kimr.) 48
der 48
Vtntiski

lochet 54 exo 105

mexo 105
(>en, oin 54
ocht 49
Hetitski
ruad 55
ammuk 105, 106
si 110 uk 106
sil 53 weŠ 106
som, sam 117

Mesapski
tiagu 54
tuatha 88
veina 112
 IVAN PU D IČ
G O T S K I JE Z IK
I
IS T O R IJSK A G R A M A T IK A

IZDAVAČ
Zavod M udibenikc i
n u u v n a sredstva Srbije
Beograd, Obllićev veiuc S/I

Urednik
BRANISLAV M A TIĆ

Tehnički urednik
M IO DRAG V U K O T IČ

Korektori
VERA JANKOVIĆ, SELM A ČO LOVIĆ
VISESLAVA N IK O L IĆ i M IL E N A JERB M IČ

Rukopis predat u Štampu februara 1970. godine:

Štampanje ravrleno juna 1972. godine.

Obim: 15 Štamparskih tabaka

T ir a l: 1.500 primeraka
Format: 1 7 x 2 4 cm

Štampa „N A U ČN O D E L O “ .
Beograd. Vuka K aradiida 5