POVRŠINSKI NAPON

PRIRODA
ZAŠTO OVA BUBA MOŽE DA HODA
PO POVRŠINI VODE?
ZAŠTO NEKI MALI PREDMETI PLIVAJU
PO POVRŠINI VODE?
 POVRŠINSKI NAPON

Površinski napon je mera teškoće da se površina tečnosti ili

čvrste supstancije razvuče ili iskida.
 POVRŠINSKI NAPON
Površinski napon = otpor tečnosti da poveća svoju površinu

Potrebna je energija da se
molekul iz unutrašnjosti dovede
na površinu.

jake međumolekulske interakcije


veći površinski napon
POVRŠINSKI NAPON

a)

m o le kul na p o vrsini
b)

m o le kul u te c no sti
 POVRŠINSKI NAPON

Pri različitim uslovima, dA i dG odgovaraju radu izvršenom pri

promeni površine sistema za dA:

p = const, T = const: dG =  dA,

V = const, T = const: dA =  dA,

 - povišinski napon (J m-2 ili N m-1)

 G   A 
     
 A  P ,T  A V ,T
 POVRŠINSKI NAPON

Promena Gibsove slobodne energije pri beskonačno maloj

promeni površine:

G  površinska Gibsova

    G S

 A  P ,T ,n slobodna energija

d
H S   T površinska entalpija
dT
 POVRŠINSKA
POVRŠINSKA ENERGIJA I NAPON


F

dA  2  Ldx

dW  dA
dW   dA F   2 L
dx dx
 – slobodna površinska  – površinski napon (N / m)
energija (J / m2)
POVRŠINSKI NAPON NEKIH TEČNOSTI

tečnost površinski napon (mN/m) temperatura (C)

neon 5,2 -247
kiseonik 15,7 -193
etanol 22,3 20
maslinovo ulje 32,0 20
voda 72,8 20
živa 465,0 20
Srebro 800,0 9070
Zlato 1000,0 1070
Bakar 1100,0 1130
 UGAO DODIRA

Ugao dodira (u tečnosti) je ugao između meniska tečnosti i zida

suda u kome se tečnost nalazi. Posledica je ravnoteže sila
između tečnosti i čvrste površine koje su u kontaktu.
 UGAO DODIRA

Ugao dodira se definiše iz ravnoteže sila na graničnu liniju između G, T

i Č faza u horizontalnoj ravni:

 TG
G

T

 ČG  ČT
 TG cos  Č

 ČG   ČT   TG cos 
 UGAO DODIRA

 ČG   ČT   TG cos 


 

 ČG   ČT  ČG   ČT
cos   0 cos   0
  900 900    1800
 UGAO DODIRA

Nemešljive tečnosti: od dve nemešljive tečnosti, površinu kvasi ona

tečnost koja ima manji površinski napon:

 AB
B A
A
 ČB  ČA
Č

 ČB   ČA   AB cos  A
KOHEZIONE I ATHEZIONE SILE

kohezija

athezija
 KOHEZIONE I ATHEZIONE SILE

H 2O Hg

Konkavni menisk H2O Visok površinski napon

u staklenoj cevi – voda zbog jačih kohezionih sila
kvasi površinu. od athezionih dovodi do
konveksnog meniska Hg
u staklenoj cevi.
KOHEZIONE I ATHEZIONE SILE
 ATHEZIONI I KOHEZIONI RAD

Athezioni rad: rad potreban da se površina između tečnosti

i čvrstog tela smanji za jediničnu vrednost (Dipreova jednačina):

wČT   ČG   TG   ČT

Kohezioni rad: rad koji se izvrši nasuprot kohezionih sila, a

koji je potreban da se stub tečnosti jedinične površine pod
dejstvom sila smicanja razdvoji na dva dela:

wTT  2 TG
 UGAO DODIRA

Athezioni rad po jedinici površine kontakta:

wČT   ČG   TG   ČT
wČT
Ugao dodira: cos   1
 TG

  900 , wČT   TG
(tečnost kvasi površinu)

900    1800 , wČT   TG

(tečnost ne kvasi površinu)
 UGAO DODIRA

Živa: c=1400  wad / lg=0,23  mali athezioni rad između

žive i stakla, zbog jakih kohezionih sila u živi.

Kerozin: c=260.

Voda: c= 00 (ako je površina stakla idealno čista).

ATHEZIONE I KOHEZIONE SILE NA POVRŠINI
 RAZASTIRANJE TEČNOSTI

Dve nemešljive tečnosti A i B, tečnost A razastire se spontano po

tečnosti B:
 AB   A   B  0

Athezioni rad između A i B: wAB   A   B   AB

Uslov za razastiranje: wAB  2 A

Koeficijent razastiranja:  B   A   AB
POVRŠINSKI NAPON I RAZLIKA PRITISAKA

P2
P3
P1

P1>P2 P1<P3
 KRIVE POVRŠINE

Površina za datu zapreminu tečnosti može biti smanjena

formiranjem krive površine, kao kod mehura.

Posledice zakrivljenosti površine:

• Pritisak ispod površine zavisi od njene zakrivljenosti
(kapilarnost).
• Napon pare tečnosti zavisi od zakrivljenosti površine.
 KRIVE POVRŠINE – PRIMERI

Balon: oblast u kojoj je para zarobljena tankim filmom koji ima

dve površine.

Mehur-šupljina: parom ispunjena šupljina u tečnosti - jedna

površina.

Kapljica: mala zapremina tečnosti u ravnoteži sa okružujućom

parom.
 KRIVA POVRŠINA

4
dG  P d ( r 3 )  4Pr 2 dr
3
dG  d (4r 2 )  8rdr

8  r dr  4P r 2dr
2
P 
porast r
površinskog
napona 1 1
P     
 r1 r2 
Laplasova jednačina
  I RAZLIKA PRITISAKA

Laplasova jednačina: pritisak na konkavnoj strani dodirne površine P2

veći je od pritiska sa konveksne strane P1:

P2 P1

2
P2  P1 
r
Razlika u pritisku opada na nulu kada je radijus krivine beskonačan
(ravna površina).

Unutar zakrivljenih površina malog radijusa krivine pritisak je veliki u

odnosu na spoljašnji pritisak
PRIMER: MEHUR U VODI

T  298 K
  72 mN / m

2r / m P / Pa P / atm
1 000 288 0,00284
3,0 96 000 0,947
0,3 960 000 9,474
 KAPILARNOST

Težnja tečnosti da se podiže u uskoj cevi je kapilarnost, a posledica je

površinskog napona.

h
P-2/r
P
P P P

a) b)
KAPILARNOST
 KAPILARNOST

2 1
gh    gha
a 2
1 r
  gh
2 cos
 KAPILARNO PODIZANJE

Primer: Ako se voda na 250C (gustine 0,9971 g/cm3) podiže u cevi

radijusa 0,20 mm za 7,36 cm površinski napon vode je:

ghr (997,1 kg / m3 )  (9,81 m / s 2 )  (7,36 102 m)  (2,0 10 4 m)

 
2 2
  72mN / m
 KAPILARNO SPUŠTANJE

Athezione sile između tečnosti i zida slabije od kohezionih sila u

tečnosti (primer: Hg i staklo).

Živa u termometarskoj ili

barometarskoj cevi pokazuje
kapilarnu depresiju
 KAPILARNOST

P2
P3
P1

P1>P2 P1<P3
MENISK VODE I ŽIVE
 KAPILARNO DEJSTVO

Athezione sile nasuprot gravitacionih:

Kretanje vode naviše uz hromatografski papir zavisi od

vodoničnih veza između H2O i OH grupa celuloze.
KAPILARNO DEJSTVO
 BILJNI SOK U DRVEĆU

Da li se sok u drveću podiže usled kapilarnosti i koliko?

Pretpostavimo da je sok uglavnom voda ( = 103 kg/m3),

kontaktni ugao je 0, radijus kapilara je 2,5x10-5m.

Za vodu je  = 7,28x10-2 Nm-1.

2 cos  2(7,28 102 N / m)(cos 0)

h   0,594 m
 gr 3 3 2 5
(10 kg / m )(9,81 m / s )( 2,5 10 m)
POVRŠINSKI NAPON I NAPON PARE

p
dm
p0

dm p
G  RT ln G   dA    8rdr
M p0

p 2M 2Vm
ln  
p0 RTr RTr

 2Vm 
p  p0 exp  Kelvinova jednačina
 RTr 
 NUKLEACIJA

Dva mehanizma formiranje oblaka:

• homogena nukleacija - mala verovatnoća da se ovo dogodi
• heterogena nukleacija

Maglena komora
POVRŠINSKIN NAPON I TEMPERATURA

temperatura

viša temperatura  slabije međumolekulske interakcije  manji 

POVRŠINSKIN NAPON I TEMPERATURA

Etveš: 

d  ( Mv sp ) 2 / 3  k
dT
 2 ( Mvsp 2 ) 2 / 3 T2

  d  ( 
Mv sp ) 2/3
 k  dT 
 1 ( Mvsp1 ) 2 / 3 T1

 2 ( Mv sp2 ) 2 / 3   1 ( Mv sp1 ) 2 / 3
 k
T2  T1

T2  Tc ;  2  0

 (Mv sp ) 2 / 3  k (Tc  T )
POVRŠINSKIN NAPON I TEMPERATURA

Druge empirijske jednačine:

Remzi i Šilds:  (Mv sp ) 2 / 3  k (Tc  T  6)

n
 T 
Van der Vals: 
   0 1  
 Tc 

2/3
 M 
Katajama:     k (Tc  T )
   ' 
Meklod:   C(    ' ) 4
POVRŠINSKI NAPON NEKIH TEČNOSTI (N/m)

t (C) H 2O CCl4 C 6H 6 C6H5NO2 C6H5OH

0 0,07564 0,0290 0,0316 0,0464 0,0240
25 0,07197 0,0261 0,0282 0,0432 0,0218
50 0,06791 0,0231 0,0250 0,0402 0,0198
70 0,06350 0,0202 0,0219 0,0373 -