Peta godišnjica TC Plaza u

Kragujevcu
PONEDELJAK, 14. AVG 2017, 12:13 -> 13:29
IZVOR:RTS

U Kragujevcu već pet godina radi tržni centar Plaza. Najpre u vlasništvu izraelske
kompanije koja je te 2012. uložila 60 miliona evra, a sada kao deo multinacionalnog
lanca Nepi koji je centar kupio za 39,5 miliona evra. Kragujevačka Plaza je najveći
regionalni tržni centar van Beograda.

Na 30 hiljada kvadrata stotinak prodavnica, za pet godina, koliko radi, Plazu je posetilo više od 20 miliona ljudi.
Najviše Kragujevčani, ali i kupci iz gotovo svih krajeva Srbije. Dolaze zbog kupovine, zabave, a ovog vrelog leta i
da se druže sa prijateljima.
Pripremila Zorica Kovačević
Ankete pokazuju da su porošači izuzetno zadovoljni asortimanom i cenama u TC Plaza.

Od 2014. godine, kada je tržni centar kupila kompanija Nepi, Južnoafrički investicioni fond, promenjen je način
poslovanja, broj posetilaca povećan za sedam, a prometa za deset odsto.

"Mi smo dosta promenili strukturu zakupaca koje imamo u samom tržnom centru uvođenjem novih internacionalnih
brendova. To znači da ćemo dovesti praktično sve brendove koji u ovom trenutku nedostaju u ovom delu Srbije i
imaćemo istu ponudu kao Beograd, ako ne i bolju", kaže Danilo Danilović, menadžer TC Plaza Kragujevac.

Kompanija Nepi planira proširenje tržnog centra i izgradnju još 10.000 kvadrata. Grad će prilagoditi Plan detaljne
regulacije stranom investitoru, zbog višestruke koristi, u Plazi sada radi radi više od 500 Kragujevčana.

"Nova radna mesta za naše sugrađane, nove poslove za našu građevinsku industriju, prepoznavanje Kragujevca
kao centra ovog regiona, i mi se nadamo da će za ovom investicijom doći i novi investitori koji će ulagati u neke
druge sektore", kaže Minja Obradović, član Gradskog veća za investicije.

Veliki tržni centri po oceni ekonomista, uz negativne efekte na male, porodične trgovine, podstiču privredni razvoj
celog Šumadijsko-pomoravskog regiona.

"Pozitivni efekti se, pre svega, ogledaju u povećanju konkurencije, povećanju prihoda budžeta i, pre svega, mnogo
značajnije jeste posticanje regionalnog razvoja. Grad Kragujevac i region centralne Srbije zaista ima ogroman
razvojni tržišnii potencijal", kaže Predrag Lučić, v.d. direktora RPK Šumadije i Pomoravlja.

Tržni centri nisu proizvod našeg vremena, prvi šoping mol otovoren je pre 95 godina u Americi, ali i znatno pre toga
u 18. veku u Sankt Peterburgu, u jednoj ulici je radilo 400 radnji. Koncept "sve pod istim krovom i na jednom
mestu" je aktuelan i danas.

POČETNA / TRGOVINA
Tržni centri guše male radnje
24. avg. 2009. 08:40 Objavljeno u TRGOVINA

BANJALUKA, Na području grada Banja Luka od početka ove godine odjavljeno je 376 radnji, od
kojih 156 trgovina, 99 ugostiteljskih, 40 zanatskih, 20 samostalno-trgovinskih radnji, koje su prestale sa radom.

– Prema podacima Administrativne službe grada, ovaj broj se odnosi na period od 1. januara do 19. avgusta ove godine.
U istom periodu izdato je i 469 odobrenja za rad – rekao je portparol Službe grada Milenko Šajić.
Predsjednik Asocijacije samostalnih trgovaca regije Banja Luka Bogdan Marjanović smatra da su različiti razlozi
smanjenja broja prodavnica, a jedan od glavnih je uticaj velikih tržnih centara, koji oduzimaju posao malim trgovinama.
– Jedan od uzroka što trgovine prestaju sa radom je dugogodišnja ekspanzija velikih trgovačkih centara, koji svojim
radom smanjuju posao i zaradu samostalnih trgovinskih radnji – rekao je Marjanović.
On je istakao da se odjavljivanje trgovinskih radnji na području grada može smatrati problemom, koji u skorije vrijeme
treba da bude riješen.
– Iako se ne čini kao problem, činjenica je da je na području Banje Luke prošle godine bilo 1.100 trgovina koje su se
bavile prehranom, a 400 ih je zatvoreno od oktobra 2008. do maja ove godine – istakao je Marjanović.
On je dodao da se u sljedećem periodu može očekivati porast zatvaranja prodavnica.
– Očekujemo još jedan talas zatvaranja u septembru i oktobru, kada veliki broj trgovina neće moći da opstane i nastavi sa
radom – dodao je Marjanović.
Broj zakupljenih tezgi na banjolučkoj Tržnici, na kojima se prodaje voće i povrće, mlijeko i mliječni proizvodi je isti kao i
lani.
– Došlo je do smanjenja broja zakupljenih tezgi na kojima se prodaje odjeća i obuća za pet odsto u odnosu na prošlu
godinu – rekla je portparol gradske Tržnice Nataša Baštinac i dodala da se cijena zakupa tezge formira licitacijom od
strane zakupaca.
Broj odjava
Prema pokazateljima iz Registra preduzetnika, u 2008. godini na području Banje Luke odjavljeno je ukupno 355
trgovinskih radnji, 108 zanatskih, 173 ugostiteljske i 138 ostalih radnji. Glas Srpske