МЕРЕЊЕ ДУЖИНА

ДУЖИНА ЈЕ ВЕЛИЧИНА КОЈА МАТЕРИЈАЛИЗУЈЕ

РАСТОЈАЊЕ ИЗМЕЂУ ДВЕ ТАЧКЕ.

МЕРЕЊЕ ДУЖИНА По својој суштини дужина представља критеријум за

дефинисање геометријских односа у материјалном смислу, a
са физичког гледишта није само геометријски параметар, већ
и величина са одређеним физичким смислом.

Дужине се могу одредити:

› директно - мерењем и
› индиректно - рачунањем (Т.О. 13; Т.О.14).

ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНА ОПТИЧКИМ

ОБИЧАН ТАХИМЕТАР ИЛИ РАЈХЕНБАХОВ
ДАЉИНОМЕРОМ
ДАЉИНОМЕР
Теодолит се може користити и за
оптичко мерење дужина, односно
као ОПТИЧКИ ДАЉИНОМЕР. Када се кончаница теодолита састоји из једне (или две)
вертикалне црте и три хоризонталне црте, такав
Оптички даљиномери могу бити инструмент се назива Рајхенбахов даљиномер или обичан
различите конструкције,а биће тахиметар.
детаљно разматрани даљиномери
са константним паралактичким
углом.

Константни паралактички угао се

може остварити помоћу: конаца
кончанице, дијаграма или
оптичког клина.

1
 ОБИЧАН ТАХИМЕТАР ИЛИ РАЈХЕНБАХОВ
ОБИЧАН ТАХИМЕТАР ИЛИ РАЈХЕНБАХОВ ДАЉИНОМЕР
ДАЉИНОМЕР
Елементи Рајхенбаховог даљиномера
Елементи Рајхенбаховог даљиномера
ок - окуларно сочиво;
n - растојање између горње и доње црте кончанице;
к - кончаница;
оb - објективно сочиво;
γ
f - жижна даљина објективног сочива;
δ - растојање између објективног сочива и обртне осе дурбина;
F - предња жижа објективног сочива;
f l - вредност одсечка на вертикалној летви (добија се одузимањем
читања на летви које визуром погађају горња (lгорња црта) и доња црта
кончанице (lдоња црта)) ↔ l = lгорња црта - lдоња црта

s - растојање од предње жиже објективног сочива до летве

B
А А – станица В – визурна тачка

ОБИЧАН ТАХИМЕТАР ИЛИ РАЈХЕНБАХОВ ОБИЧАН ТАХИМЕТАР ИЛИ РАЈХЕНБАХОВ

ДАЉИНОМЕР ДАЉИНОМЕР
Хоризонтално растојање од обртне осе дурбина до летве
(дужина S) износи:
f Максимална тачност оптички одређене дужине помоћу
S = s+f +δ = l+f +δ Рајхенбаховог даљиномера је 1 dm, јер грешка процене
n поделе летве од 1 mm помножена са К=100, даје грешку
Како су f, n и δ константне величине, то је константно и: дужине од 100 mm, односно 1 dm.
f
K= , као и: c=f+δ
n

па дужина S износи:
γ
S = К⋅l + c
адициона константа
мултипликациона константа

А B

2
 ОБИЧАН ТАХИМЕТАР ИЛИ РАЈХЕНБАХОВ
ДАЉИНОМЕР

Оптички даљиномери се користе за дужине до 150 m, па се

могу користити за снимање детаља ситнијих размера и
одређивање дужина у геометријском нивелману. ОДРЕЂИВАЊЕ МУЛТИПЛИКАЦИОНЕ И
АДИЦИОНЕ КОНСТАНТЕ
РАЈХЕНБАХОВОГ ДАЉИНОМЕРА

А B

ОДРЕЂИВАЊЕ МУЛТИПЛИКАЦИОНЕ И
АДИЦИОНЕ КОНСТАНТЕ ОДРЕЂИВАЊЕ МУЛТИПЛИКАЦИОНЕ КОНСТАНТЕ

Поступак одређивања мултипликационе константе Рајхенбаховог Одређивање мултипликационе константе Рајхенбаховог

даљиномера је следећи: даљиномера:
___
A1 = S1 + c = K ⋅ l1 + c
___
A 2 = S2 + c = K ⋅ l2 + c
___
An = Sn + c = K ⋅ ln + c
у случају када је c=0, S1
K1 =
следи: l1
S
K2 = 2 K1 + K 2 + ... + K n
К⋅l1 = S1 l2 K=
К⋅l2 = S2 n
Sn
...... Kn =
ln S1,S2,…,Sn – растојања одређена ЕОД-ом,
К⋅ln = Sn
тоталном станицом

3
 ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ ПРИ КОСОЈ ВИЗУРИ
ОПТИЧКО ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНА
На визурној тачки В летва је вертикална, али није управна на
визуру, већ са управним положајем заклапа висински угао α.
Претходно изведени изрази важе за случај када је раван летве
управна на визуру, односно КАДА ЈЕ ВИЗУРА ХОРИЗОНТАЛНА,
А ЛЕТВА ВЕРТИКАЛНА.

Одређивање дужине и висинских разлика помоћу Рајхенбаховог

даљиномера при хоризонталној визури, назива се
НИВЕЛОТАХИМЕТРИЈА.

У пракси је чешће потребно одредити дужину при косој

визури, тј. када је визура према хоризонту нагнута под углом
α (вертикални угао).
S – косо мерена дужина
Sr – редукована (хоризонтална) дужина
γ - паралактички угао

ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ ПРИ КОСОЈ ВИЗУРИ ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ ПРИ КОСОЈ ВИЗУРИ

l = l gornja crta − l donja crta КОСА ДУЖИНА од прекрета дурбина

до подеока на коме средња црта
кончанице погађа летву (S) је:
При косој визури одсечак на летви (l) је:
S = Кּl0 S = Kּl cosα
l = EF = l’ + l”

Управном положају визуре би

одговарао одсечак l0:

l0= DG = l’0 + l”0

l0= l cosα РЕДУКОВАНА (хоризонтална) ДУЖИНА (Sr ) је:

Sr = Sּcosα Sr = Kּl cos2α

Када се мере зенитна одстојања (Z = 900 – α) , следи: Sr = Kּl sin2Z

4
ПРИМЕР:
Срачунати редуковану дужину одређену помоћу
Рајхенбаховог даљиномера, ако су читања на летви и
вертикалном лимбу:

• горњи конац: g=1,786 m

• доњи конац: d=1,000 m ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ
• средњи конац: h=1,393 m УПОТРЕБОМ РАЈХЕНБАХОВОГ
• мултипликациона константа: К=100 ДАЉИНОМЕРА, ПРИ НАГНУТОЈ ВИЗУРИ
• адициона константа: с=0.0 m.
• читање α на вертикалном лимбу: KL=8o35’

РЕШЕЊЕ:
Sr = Kl cos2α
Sr=K⋅(g - d) cos2α=100⋅(1,786 m-1,000 m) (cos(8o35’))2 =76,8 m

ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ (ΔН) ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ (ΔН)

i = AA’
ΔH = AB
ΔH’ = CB’
h = CB
ПОТРЕБНО ЈЕ НА ТЕРЕНУ ИЗМЕРИТИ:

•вертикални угао α (или зенитно одстојање Z),

•висину инструмента i,
ΔH’ – је висинска разлика од осе прекрета дурбина до места где •читање средњом цртом кончанице на летви h и
визура погађа летву. •одредити разлику читања кончаницом: l = g - d

5
 ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ (ΔН) ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ (ΔН)

ВИСИНСКА РАЗЛИКА (ΔН) између станице (А) и визурне тачке (В)

Знамо да је: S = Kl cosα износи:

Висинска разлика ΔН'=CB’

ΔH = ΔH' + i - h
са слике: ΔH' = S sinα
i - висина инструмента
односно заменом S = Kl cosα
h - читање летве средњом
ΔH' = Kl cosαsinα цртом кончанице
1
сређивањем израза добија се: ΔH = Kּl sin2α + i - h
2
1
ΔH' = Kּl sin2α односно:
2
1
1 ΔH = Kּl sin2Z + i - h
Уколико се мери Z, следи: ΔH' = Kּl sin2Z 2
2

ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНЕ ВИЗУРНЕ ТАЧКЕ (НВ) ПРИМЕР:

Срачунати редуковане дужине Sr и висинске разлике ΔН' од
Уколико је позната висина станице HА може се срачунати и висина
прекрета дурбина до места где визура погађа летву, за читања
визурне тачке HB :
приказана у табели (К=100, c=0).

HB = HА + ΔH

HB = HА + ΔH' + i - h
α
1
HB = HА + Kּl sin2α + i - h Z
2
односно:
1 Подаци поларног снимања детаља Рајхенбаховим даљиномером
HB = HА + Kּl sin2Z + i - h се уносе у ТАХИМЕТРИЈСКИ ЗАПИСНИК ЗА ИНСТРУМЕНТ СА
2
ТРИ КОНЦА (видети у Практикуму, стр.92) .

6
 УСЛОВИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗАДОВОЉИ РАЈХЕНБАХОВ
ДАЉИНОМЕР

Помоћу инструмента са Рајхенбаховим даљиномером се могу

мерити:
–хоризонтални правци, односно углови;
УСЛОВИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗАДОВОЉИ –вертикални углови (зенитна одстојања);
РАЈХЕНБАХОВ ДАЉИНОМЕР –дужине и висинске разлике.

Самим тим, инструмент мора да испуни:

1) Услове за мерење хоризонталних праваца

2) Услове за мерење вертикалних углова (зенитних одстојања)
3) Услове за мерење растојања

АУТОРЕДУКЦИОНИ ТАХИМЕТРИ

Инструменти помоћу којих се, непосредно на терену, могу

АУТОРЕДУКЦИОНИ ТАХИМЕТРИ добити хоризонталне дужине и висинске разлике називају
се АУТОРЕДУКЦИОНИ ТАХИМЕТРИ.

Принцип рада ауторедукционих тахиметара се састоји у

томе да се повећањем нагнутости визуре (повећањем
вертикалног угла α) смањује паралактички угао γ.

7
 ПРИНЦИП АУТОРЕДУКЦИЈЕ КОНСТРУКЦИЈА ХАМЕРОВОГ ДИЈАГРАМА

Жижно одстојање f је константно а константе КS и КH, као и

размаци конаца nS и nH зависе од вредности вертикалног
угла.

Као доња црта кончанице служи део кружнице NN,

полупречника R=30 mm, и ова крива се назива нулта крива
дијаграма.

крива за дужине (SS)

криве за висинске разлике
(HH) – позитивне и негативне
вредности висинских разлика
Одсечак l0 који одговара редукованој дужини Sr се може
прочитати на летви у тачки B уколико би се смањила вредност
паралактичког угла са γ на γ0 .

КОНСТРУКЦИЈА ХАМЕРОВОГ ДИЈАГРАМА

АУТОРЕДУКЦИОНИ ТАХИМЕТРИ

ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНСКЕ РАЗЛИКЕ:

Дијаграм се црта увећан, а потом смањује фотопутем и ΔH ' = K H l H

наноси на прозрачну стаклену плочу.
ΔH = ΔH ' + i − h
што значи да је потребно читање
на летви средњим концем h

Ово се може избећи уколико се

конструише дијаграм који није
симетричан у односу на главни
полупречник, такозвани Хамер-
Фенелов дијаграм.

8
 ХАМЕР- ФЕНЕЛОВ ДИЈАГРАМ ХАМЕР- ФЕНЕЛОВ ДИЈАГРАМ

Уколико се конструише дијаграм који није симетричан у односу ОДРЕЂИВАЊЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ ДУЖИНЕ И ВИСИНСКЕ
на главни полупречник тада се може избећи очитавање РАЗЛИКЕ:
средњом цртом кончанице.
S R = K S (lS − l0 )
Такав дијаграм се назива Хамер-Фенелов дијаграм.
ΔH ' = K H (l H − l0 )
Читање нултом кривом, у том случају, замењује читање
средњом цртом кончанице. ΔH = ΔH ' +i − l0 = K H (lH − l0 ) + i − l0
Код ових инструмената визура је права која спаја оптички центар lS - читање летве кривом за дужину
објективног сочива са пресеком конца нулте криве и вертикалне
црте кончанице. l0 - читање летве нултом кривом
lH - читање летве кривом за висине
i - висина инструмента

ПРИМЕР:
ХАМЕР- ФЕНЕЛОВ ДИЈАГРАМ

Применом Хамер-Фенеловог дијаграма за сваку снимљену

детаљну тачку се морају
, извршити три читања поделе
летве (нултом кривом, кривом за дужине и кривом за
висинске разлике) и читања константе за висину,
хоризонтални угао и измерити висина инструмента.

9
 ПОЗНАТА СТРАНИЦА И ДВА УГЛА НА ТОЈ СТРАНИЦИ - с, α, β.

Трећи угао је: γ = 1800 − α − β

Из синусне теореме, добијамо вредности страница а и b.
РЕШАВАЊЕ ТРОУГЛОВА
А a b c c
= = = 2R = m a= ⋅ sin α = m ⋅ sin α
sin α sin β sin γ sin γ
α
c
b= ⋅ sin β = m ⋅ sin β
b c sin γ

Контрола: b ⋅ cosγ + c ⋅ cosβ = a

γ β В
С
a
Решавање троугла: Тригонометријски образац бр. 13

ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО ИЗМЕЂУ ЊИХ - a, b, γ. ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО ИЗМЕЂУ ЊИХ - b, c, α.

ПРВИ НАЧИН: Применом косинусне теореме ДРУГИ НАЧИН: Применом тангенсне теореме

⎛β+γ⎞
c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ b+c
tg ⎜ ⎟
⎝ 2 ⎠
c = a 2 + b 2 − 2ab cos γ =
b−c ⎛β−γ⎞
tg ⎜ ⎟
Из синусне теореме, добијамо вредност угла α или β . ⎝ 2 ⎠
Знамо да је:
a b c b ⎛b⎞ β+γ α
= = =m sin β = β = arcsin⎜ ⎟ α + β + γ = 1800 β + γ = 1800 - α = 90 0 −
sin α sin β sin γ m ⎝m⎠ 2 2

α + β + γ = 1800 Из тангенсне теореме следи:

α = 1800 - (β + γ)
⎛β−γ ⎞ b−c β+ γ b−c ⎛ 0 α⎞ b−c α
Решавање троугла: Тригонометријски образац бр. 13 tg ⎜ ⎟= tg = tg ⎜ 90 − ⎟ = ctg
⎝ 2 ⎠ b+c 2 b+c ⎝ 2 ⎠ b+c 2

10
ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО ИЗМЕЂУ ЊИХ - b, c, α. ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО НАСПРАМ ЈЕДНЕ (ВЕЋЕ)
СТРАНИЦЕ ОД ЊИХ - а, b, β (b > a).
ДРУГИ НАЧИН: Применом тангенсне теореме
β−γ b−c α Из синусне теореме добија се вредност угла α.
односно: tg = ctg β−γ ⎛b−c α⎞
2 b+c 2 = arctg⎜ ctg ⎟
2 ⎝b+c 2⎠
a b a a a ⎛a⎞
Имамо да је: = =m sin α = ⋅ sin β = = α = arcsin⎜ ⎟
sin α sin β b b m ⎝m⎠
β+γ α β+γ β−γ ⎛ 0 α⎞ ⎛b−c α⎞ sin β
= 90 0 − β= + = ⎜ 90 − ⎟ + arctg⎜ ctg ⎟
2 2 2 2 ⎝ 2⎠ ⎝b+c 2⎠
β−γ ⎛b−c α⎞ Трећи угао је: γ = 180 0 − α − β
= arctg⎜ ctg ⎟ β+γ β−γ ⎛ 0 α⎞ ⎛b−c α⎞
2 ⎝b+c 2⎠ γ= − = ⎜ 90 − ⎟ − arctg⎜ ctg ⎟
2 2 ⎝ 2⎠ ⎝b+c 2⎠ Из синусне теореме добија се вредност странице с.
Страница а се рачуна применом синусне теореме: b
b c
c= sin γ = m sin γ
a= sin α = sin α sin β
sin β sin γ Решавање троугла: Тригонометријски образац бр. 13
Решавање троугла: Тригонометријски образац бр. 14

ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО НАСПРАМ ЈЕДНЕ (МАЊЕ) ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО НАСПРАМ ЈЕДНЕ (МАЊЕ)
ОД ЊИХ - b, c, β (b < c) ОД ЊИХ - b, c, β (b < c)

Из синусне теореме следи: Како је задат угао наспрам мање странице, могући су следећи
односи:
1. c sinβ < b. Тада постоје два решења γ1 и γ2, при чему је:
b c c
= sin γ = ⋅ sin β γ1 + γ2=1800
sin β sin γ b
sinγ постоји само ако је c sinβ ≤ b (0 ≤ sinγ ≤ 1).
2. c sinβ = b. Тада је γ = 900

3. c sinβ > b. Овакав троугао је немогућ (нема решење).

11
ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО НАСПРАМ ЈЕДНЕ (МАЊЕ) ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО НАСПРАМ ЈЕДНЕ (МАЊЕ)
ОД ЊИХ - b, c, β (b < c) ОД ЊИХ - b, c, β (b < c)

ПРВО РЕШЕЊЕ ΔABC1:

Ако важи први случај (са два решења),
тада посматрамо троуглове: c ⎛c ⎞
sin γ 1 = ⋅ sinβ ⇒ γ 1 = arcsin⎜ ⋅ sin β ⎟
b ⎝b ⎠

Трећи угао је: α 1 = 180 0 − β − γ 1

Из синусне теореме добија се вредност странице a1.

b
a1 = sin α1
sin β

ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО НАСПРАМ ЈЕДНЕ (МАЊЕ) ПОЗНАТЕ ДВЕ СТРАНИЦЕ И УГАО НАСПРАМ ЈЕДНЕ (МАЊЕ)
ОД ЊИХ - b, c, β (b < c) ОД ЊИХ - b, c, β (b < c)

ДРУГО РЕШЕЊЕ ΔABC2: Ако важи други случај (правоугли троугао) тада следи:

γ = 900 Трећи угао је: α = 180 0 − (β + γ )

Знамо да је: γ 1 + γ 2 = 180 ⇒ γ 2 = 180 − γ 1
0 0

Из синусне теореме добија се вредност странице a.

Трећи угао је: α 2 = 180 0 − β − γ 2
b a b
= a= ⋅ sin α
Из синусне теореме добија се вредност странице a2. sin β sin α sin β

b Односно из Питагорине теореме:

a2 = sin α 2
sin β
c2 = a2 + b2 a = c2 − b 2
НАПОМЕНА: Троугао са два решења се у геодетској пракси
избегава.

12
 ДИРЕКЦИОНИ УГАО

ДИРЕКЦИОНИ УГАО (ν) је угао за који треба ротирати

позитиван смер паралеле са X-осом координатног система у
смеру кретања казаљке на часовнику, док се не поклопи са
ДИРЕКЦИОНИ УГАО страном на коју се дирекциони угао односи.

Дирекциони угао се означава са: ν BA , и чита као: "ни А на Б".

ДИРЕКЦИОНИ УГАО ДИРЕКЦИОНИ УГАО

Дате су координате тачака A(YA, XA) i B(YB, XB). Зависно од положаја тачака A и B у координатном систему,
вредност дирекционог угла може да износи од 00 дo 3600 ,
Потребно је срачунати дирекциони угао: ν B
A
и дужину: dAB
односно он може да се налази у првом, другом, трећем или
x YB
четвртом квадранту.
YB-YA=ΔY B(Y ,X ) Са слике следи:
B B
Важи следеће: X
Y − YA ΔY IV квадрант
tgν = B
B
A = I квадрант
X B − X A ΔX – ΔY, + Δ X + ΔY, + Δ X
XB-XA=ΔX

B
⎛ ΔY ⎞
XB

A
ν BA = arctg ⎜ ⎟ -Y Y
YA ⎝ ΔX ⎠ III квадрант II квадрант
A(YA,XA)
– ΔY, – Δ X + ΔY, – Δ X
Дужина износи:
XA

d AB = ΔY + ΔX
2 2
0 y -X

13
 +x
B ΔY<0 ΔY>0
IV квадрант
B
I квадрант ДИРЕКЦИОНИ УГАО
ΔX>0 ΔX>0 B
A

α α
YB − YA
Вредност дирекционог угла ν BA је:
Y − YA B
ν BA = arctg
ν B
A = arctg B + 360 0 A A A XB − X A
XB − X A

-y
ν BA = ν AB ± 180 0
0 +y
B
A B
A A Рачунање дирекционог угла и дужине из координата крајњих
III квадрант
A
II квадрант тачака се врши у Тригонометријском обрасцу број 8.
α
α
ΔX<0 ΔX<0
B B
ΔY<0 ΔY>0
Y − YA Y − YA
νBA = arctg B + 180 0 -x ν BA = arctg B + 180 0
XB − X A XB − X A

РАЧУНАЊЕ ПРИБЛИЖНИХ КООРДИНАТА

ТАЧАКА МЕТОДОМ ПРЕСЕЦАЊА НАПРЕД

РАЧУНАЊЕ ПРИБЛИЖНИХ Уколико су дате координате тачака А(YА, XА) и B(YB, XB),
КООРДИНАТА ТАЧАКА МЕТОДОМ као и мерени углови δА и δB, тада се методом пресецања
напред могу срачунати координате тачке Т(YT, XT).
ПРЕСЕЦАЊА НАПРЕД
Дате (познате вредности) вредности су:
1. координате тачака: А(YА, XА) и B(YB, XB),
2. мерени углови: δА и δB,
Тражена (непозната) вредност:
1. координате тачке: Т(YT, XT).

14
 РАЧУНАЊЕ ПРИБЛИЖНИХ КООРДИНАТА
ТАЧАКА МЕТОДОМ ПРЕСЕЦАЊА НАПРЕД

Поступак рада:
1. Нацртати скицу координатног система са нанетим тачкама А и В. Т (YT,XT)

2. Нанети на скици мерене углове δА и δB,

3. Срачунати вредност дирекционог угла ν BA и дужине dAB.
4. Одредити вредности оријентационих праваца ϕА и ϕВ на основу Са слике следи:
скице конкретне ситуације.
ϕ A = ν BA + δ A − 360 0
ϕ B = ν BA − δ B

Са слике следи: Координате тражене тачке Т(YT, XT) се рачунају на два начина:

δ = ϕВ - ϕА • помоћу тачке А:

Контрола рачунања(збир углова у троуглу): YТ' = YА + ΔYА = YА + dАT ⋅ sinϕА

δА + δВ + δ = 1800 XТ' = XА + ΔXА = XА + dАТ ⋅ cosϕА

• помоћу тачке В:
Из синусне теореме следи: YТ'' = YB + ΔYB = YB + dBТ ⋅ sinϕB
d AB
d AT = ⋅ sin δ B XТ'' = XB + ΔXB = XB + dBТ ⋅ cosϕB
d AB d d sin δ
= BT = AT
sin δ sin δ A sin δ B Уколико се вредности YТ' и YТ'' , као и XТ' и XТ'' слажу у оквиру
d AB
d BT = ⋅ sin δ A дозвољеног одступања Δ ≤ 0,1m; тада се за дефинитивну
sin δ
вредност координата тачке Т (YТ, XТ) узима аритметичка средина:
Контрола рачунања:
YT '+ YT " X T '+ X T "
d AB = d BT ⋅ cos δ B + d AT ⋅ cos δ A YT = XT =
2 2

15
 МЕРЕЊЕ ВИСИНСКИХ РАЗЛИКА

Одстојање у правцу
МЕРЕЊЕ ВИСИНСКИХ РАЗЛИКА вертикале од тачке на
физичкој површи Земље до
ИНСТРУМЕНТ И ПРИБОР
геоида назива се
ОРТОМЕТРИЈСКА или
НАДМОРСКА ВИСИНА (Н).

ВИСИНСКА РАЗЛИКА (релативна висина) између двеју

тачака је растојање између њихових нивоских површи
мерено по правцу вертикале. ΔHАB = HB - HА.

МЕРЕЊЕ ВИСИНСКИХ РАЗЛИКА
Висинске разлике се могу одређивати различитим методама
које се разликују у зависности од намене и тачности, и то:
Одређивање висинске разлике између две тачке на физичкој
површи Земље на основу хоризонталне визуре назива се
ГЕОМЕТРИЈСКИ НИВЕЛМАН.
Хоризонталност визуре обезбеђује се помоћу геодетског
инструмента – НИВЕЛИРА.

• ГЕОМЕТРИЈСКИМ НИВЕЛМАНОМ; ВИСИНСКА РАЗЛИКА се добија као разлика читања на

• ТРИГОНОМЕТРИЈСКИМ НИВЕЛМАНОМ; нивелманским летвама које се постављају на тачкама за које
• ХИДРОСТАТИЧКИМ НИВЕЛМАНОМ; се одређује висинска разлика.
• БАРОМЕТАРСКИМ НИВЕЛМАНОМ;
• ГПС МЕТОДОМ. У поступку геометријског нивелмана, нивелир се налази у
средини између две тачке, па се такав начин одређивања
висинских разлика назива ″нивелање из средине″ или се
нивелир налази изнад једне од тачака што се назива
″нивелање с краја″.

16
 ″нивелање из средине″
ΔH AB = la − lb
односно:
ΔH BA = lb − la
″нивелање с краја″
ΔH AB = ia − lb
односно:
ΔH BA = lb − ia
НИВЕЛИР
НИВЕЛИР је инструмент који се користе у геометријском
нивелману за одређивање висинских разлика између тачака
на физичкој површи Земље.
Нивелири се деле на:
– класичне (са цевастом либелом на дурбину);
– аутоматске (са компензатором);
– дигиталне нивелире.
ГЕОМЕТРИЈСКИ НИВЕЛМАН се користи у оквиру:
– ГЕНЕРАЛНОГ НИВЕЛМАНА, тј. за мерење
висинских разлика код реализације нивелманских
мрежа и
– ДЕТАЉНОГ НИВЕЛМАНА, тј. при одређивању
висина тачака детаља снимљених ортогоналном
методом.
НИВЕЛИР
ДЕЛОВИ НИВЕЛИРА:
1. Дурбин
2. Цеваста либела
3. Окуларно сочиво
4. Дугме за фокусирање
5. Носач дурбина
6. Микрометарски завртањ за
фино померање дурбина
7. Центрична либела
8. Постоље
9. Положајни завртањ
10. Елевациони завртањ
17
 ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА НИВЕЛИРА
ИСПИТИВАЊЕ И
Нивелир са дурбином чврсто везаним за носаче дурбина са
РЕКТИФИКАЦИЈА НИВЕЛИРА ЕЛЕВАЦИОНИМ ЗАВРТЊЕМ

Први услов: Оса цевасте либеле на

Биће објашњен поступак за: дурбину мора да буде паралелна са
визуром.
• нивелир са дурбином чврсто
везаним за носаче дурбина Други услов. Оса цевасте либеле на
• нивелир са аутоматским дурбину мора да буде управна на
хоризонтирањем визуре (нивелир главну осу нивелира
са компензатором).
Трећи услов: Када је главна оса
нивелира вертикална, "хоризонтална"
црта кончанице мора бити заиста
хоризонтална

АУТОМАТСКИ НИВЕЛИРИ (са компензатором) АУТОМАТСКИ НИВЕЛИРИ (са компензатором)

КОМПЕНЗАТОР је уређај који аутоматски доводи визуру у С обзиром на начин довођења визуре у хоризонталан
хоризонталан положај када је главна оса нивелира положај компензаторе делимо на:
приближно доведена у вертикалан положај. •компензатори са покретном кончаницом и
•компензатори са непокретном кончаницом (помера се
Подручје у оквиру кога визура).
компензатор може да делује
се назива ПОДРУЧЈЕ
КОМПЕНЗАЦИЈЕ и тачност
довођења главне осе
нивелира у вертикалан
положај се постиже помоћу
центричне либеле.

18
 АУТОМАТСКИ НИВЕЛИРИ (са компензатором)
Ако из било ког разлога дође до нагињања дурбина за угао
α то ће и оса дурбина бити нагнута за исти угао.
Да би се и поред тога добило исправно читање поделе
летве тј. читање хоризонталном визуром, могућа су два
решења:
1. да се помери пресек конаца кончанице док не дође у
хоризонталну раван са оптичким центром објективног
сочива тј. да визура буде поново хоризонтална, или
2. да се промени правац визуре, било при проласку кроз
дурбин било при изласку из дурбина, тако да визура
буде хоризонтална, док кончаница остаје непомична
ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА НИВЕЛИРА
са КОМПЕНЗАТОРОМ
Испитивање:
1) Одредити подручје компензације
2) Одредити време умирења клаћења компензатора
3) Испитати хоризонталност
визуре
АУТОМАТСКИ НИВЕЛИРИ (са компензатором)
Компензатори се најчешће израђују као клатна на која се
постављају поједини делови који се налазе у унутрашњости
инструмента.
Читање поделе летве не сме се вршити све док се клатно
потпуно не умири.
Време потребно да се компензатор умири, захваљујући
пригушивачу осцилација, сведено је на 1-2 секунде.
1) Одредити подручје компензације
Подручје компензације (5' до 30') дато је скоро редовно у
проспектима и упутствима о коришћењу инструмената
(нивелира) која се добијају од произвођача геодетских
инструмената.
19
 ДИГИТАЛНИ НИВЕЛИРИ
БАР КОД ЛЕТВА
НИВЕЛМАНСКЕ ЛЕТВЕ
Читање поделе летве се
врши помоћу средње
хоризонталне црте
кончанице и то тако што се:
• ЧИТАЈУ ДЕЦИМЕТРИ,
• ОДБРОЈЕ ЦЕНТИМЕТРИ
• А УНУТАР ЦЕНТИМЕТРА
МИЛИМЕТРИ ЦЕНЕ ОД
ОКА.
ЧИТАЊЕ ЛЕТВЕ: 1422 =1,422 m
ПРИБОР ЗА НИВЕЛАЊЕ
При нивелању поред инструмента користи се и други
помоћни прибор:
• НИВЕЛМАНСКЕ ЛЕТВЕ,
• НИВЕЛМАНСКЕ ПАПУЧЕ
• ГВОЗДЕНИ КЛИНОВИ ИТД.
НИВЕЛМАНСКЕ ПАПУЧЕ И ГВОЗДЕНИ
КЛИНОВИ
На меком и растреситом
Папуче се израђују од ливеног терену, где папуче не би
гвожђа тежине 4 - 6 kg. обезбеђивале довољну
стабилност летве, побијају
се гвоздени клинови.
20
 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

За вертикалну представу терена потребно је имати одређен

ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНСКИХ број тачака за које су срачунате надморске (апсолутне)
висине - КОТЕ.
РАЗЛИКА - ГЕОМЕТРИЈСКИ
НИВЕЛМАН План који има висинску представу терена се назива
ТОПОГРАФСКИ ПЛАН и на њему се она може приказати
помоћу:
• исписивања кота одређених тачака;
• изохипси (кривих линија које повезују тачке са истом
котом);
• сенчењем.
За одређивање кота детаљних тачака неопходно је на
терену развити нивелманску мрежу.

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ - слепи нивелмански влак

- уметнути нивелмански влак
- Тачка за коју је одређена надморска висина у нивелманској
мрежи се назива РЕПЕР. - затворен нивелмански влак
- Растојање између два репера се назива НИВЕЛМАНСКА
СТРАНА.
- Више нивелманских страна чини НИВЕЛМАНСКИ ВЛАК.
- Више нивелманских влакова чини НИВЕЛМАНСКУ МРЕЖУ.

R2 нивелманска
страна
R1 R1 - R4 је
R3
нивелмански влак
са три стране
репер НИВЕЛМАНСКA МРЕЖA
R4

21
 ПОДЕЛА ГЕОМЕТРИЈСКОГ НИВЕЛМАНА ПО НАМЕНИ ПОСТУПАК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
(врста генералног нивелмана)
Са једне станице, могуће је одредити висинску разлику између
ГЕОМЕТРИЈСКИ НИВЕЛМАН се користи у оквиру:
двеју блиских тачака, чија висинска разлика не прелази
– ГЕНЕРАЛНОГ НИВЕЛМАНА, тј. за мерење висинских дужину летве тј. 3 - 4 m.
разлика код реализације нивелманских мрежа (одређивање
кота репера) и Висинску разлику између два удаљена репера (две удаљене
тачке А и В), није могуће одредити са једне станице нивелањем
– ДЕТАЉНОГ НИВЕЛМАНА, тј. при одређивању висина
из средине него са више станица.
тачака детаља снимљених ортогоналном методом.

У генералном нивелману висинске разлике се

одређују искључиво нивелањем из средине.

Смер нивелања
ПОСТУПАК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
(врста генералног нивелмана)

Станице - места на којима се поставља нивелир се означавају

арапским бројевима, почев од броја 1 па надаље, у оквиру
једне нивелманске стране (1,2,3,4).
Висинске разлике између суседних тачака одређују се
Везне тачке су помоћне тачке на које се постављају летве и
нивелањем из средине као разлике читања поделе задње и
означавају се малим словима абецеде унутар једне
предње летве:
нивелманске стране (a, b, c).
за станицу 1: Δh 1 = z 1 − p1

за станицу 2: Δh 2 = z 2 − p 2

за станицу n: Δ h n = z n − p n
Укупна изнивелана висинска разлика између тачака А и B износи:

За сваку нивелманску страну се из почетка нумеришу и ΔH AB = Δh1 + Δh 2 + Δh 3 + K + Δh n

станице и везне тачке.

22
 Смер нивелања
ПОСТУПАК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
НАЧИН ВЕЗИВАЊЕ НИВЕЛМАНА ЗА РЕПЕР

Нивелање висинске разлике између два репера почиње на

једном, а завршава се на другом реперу.
Сумирање висинских разлика (Δhi) одређених на појединим
станицама добија се висинска разлика (ΔHAB) између два Начин везивања нивелмана за репер зависи од тога
крајња репера (RA и RB) једне нивелманске стране. каквом је белегом репер стабилизован.

ΔH AB = Δh1 + Δh 2 + Δh 3 + K + Δh n Разликујемо два случаја:

- ЛЕТВА СЕ МОЖЕ ПОСТАВИТИ на репер
Контрола се врши помоћу разлике сума читања задњих и
- ЛЕТВА СЕ НE МОЖЕ ПОСТАВИТИ на репер
предњих летви.
ΔH AB = (z 1 − p1 ) + (z 2 − p 2 ) + (z 3 − p 3 ) + K + (z n − p n )
Подаци мерења уписују се у Нивелмански образац бр. 1.
ΔH AB = (z 1 + z 2 + z 3 + K z n ) − (p1 + p 2 + p 3 + K + p n )
n n
ΔH AB = ∑ z i − ∑ p i
i =1 i =1

ПОСТУПАК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА ПОСТУПАК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
НАЧИН ВЕЗИВАЊЕ НИВЕЛМАНА ЗА РЕПЕР НАЧИН ВЕЗИВАЊЕ НИВЕЛМАНА ЗА РЕПЕР

ЛЕТВА СЕ МОЖЕ ПОСТАВИТИ на репер ЛЕТВА СЕ НE МОЖЕ ПОСТАВИТИ на репер

То су сви репери вертикално усађени, као и хоризонтално

усађени репери са лоптастом главом која вири изван То су хоризонтално усађени репери са рупицом који се
зида. постављају приближно на висини визуре.

У овом случају висинска разлика се одређује на уобичајен Веза на репер се постиже помоћу металног лењира са
начин. рупицом.

Кроз рупицу лењира провуче се игла и увуче у рупицу

репера и држи вертикално руком.
Δh = z − p

23
 ПОСТУПАК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
НАЧИН ВЕЗИВАЊЕ НИВЕЛМАНА ЗА РЕПЕР
ЛЕТВА СЕ НE МОЖЕ ПОСТАВИТИ на репер
Читање поделе лењира изнад репера: Δh = z − p
Читање поделе лењира испод репера: Δh = −( z + p )
ТОК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
смер нивелања
ПОСТУПАК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
ТОК НИВЕЛАЊА
Теренску екипу за нивелман чини: једно стручно лице и
три фигуранта.
Два фигуранта- носе по једну летву, по једну папучу и
евентуално по две значке за лакше држање летве у
вертикалном положају.
Трећи фигурант- носи сунцобран, којим штити нивелир и
статив од директних сунчевих зрака, а може и да води
записник нивелања.
Стручно лице- носи нивелир, чита поделу летава и
руководи процесом нивелања.
ТОК НИВЕЛАЊА КОД ТЕХНИЧКОГ НИВЕЛМАНА
ПОВЕЋАНЕ ТАЧНОСТИ
У техничком нивелману повећане тачности мора се
висинска разлика на станици одредити два пута:
• променом висине инструмента,
• помоћу летава са двоструком поделом или
• нивелањем са двоструким везним тачкама.
24
 ИЗВОРИ ГРЕШАКА ПРИ НИВЕЛАЊУ

Од низа грешака које утичу на одређивање висинских

разлика издвајају се неке најважније: ТРИГОНОМЕТРИЈСКИ НИВЕЛМАН
- утицај закривљености Земље
- утицај нехоризонталности визуре
- утицај невертикалности летве
- утицај повијености летве
- утицај временских прилика

Када се нивелање врши из средине елиминише се утицај

закривљености Земље и утицај нехоризонталности визуре.

Одређивање висинских разлика на основу мерења зенитних

одстојања (вертикалних углова) се назива За одређивање висинских разлика тригонометријским
ТРИГОНОМЕТРИЈСКИ НИВЕЛМАН. нивелманом потребно је на терену измерити:

Примена тригонометријског нивелмана при одређивању:
- висинских разлика између полигонских тачака;
- висинских разлика у инжењерској геодезији;
- слегања објеката или терена, посебно у стрмим и
неприступачним подручјима;
- висина објеката, као што су: торњеви, димњаци итд.;
- висинских разлика тачака преко великих водених површина.
• вертикални угао α (или зенитно одстојање Z)
• хоризонталну (S) или косу (S') дужину између крајњих тачака
• висину инструмента i
• висину сигнала l
Може се употребити и дужина из координата, уколико је
позната и она је увек хоризонтална (S).

25
 ако је мерено зентно одстојање:
ΔH' = S' cos Z односно ΔH' = S ctg Z

i = AA’ ако је мерен вертикални угао:

ΔH = AB ΔH' = S' sin α односно ΔH' = S tgα
ΔH’ = CB’
l = CB Висинска разлика између крајњих тачака, одређена
тригонометријским нивелманом износи:

ΔHАВ = ΔH' + i - l

ΔH’ – је висинска разлика од осе прекрета дурбина до места где

визура погађа летву.

УТИЦАЈ ЗАКРИВЉЕНОСТИ ЗЕМЉЕ УТИЦАЈ РЕФРАКЦИЈЕ

Наведене формуле су без поправака за закривљеност Визура се креће по рефракционој кривој линији чија
Земљине површи, те им треба додати поправку која се вертикална компонента има утицај (δ2) на одређивање
рачуна по формули: висинских разлика:
S2 S2
δ1 = δ2 = ⋅k
2R 2R

S - редукована (хоризонтална) дужина изражена у km S - редукована (хоризонтална) дужина изражена у km

R - средњи полупречник Земље (R = 6377 км)
Овај утицај је занемарљив при кратким дужинама, док се
на већим растојањима о њему мора водити рачуна. (нпр.
при дужини S=400m поправка δ износи 1cm).
R - средњи полупречник Земље (R = 6377 км)
k - коефицијент рефракције ( k =0,13)
Овај утицај је занемарљив за растојања краћа од 1km.

26
 УТИЦАЈ НАДМОРСКИХ ВИСИНА ТАЧАКА

Утицај надморских висина тачака (δ3) рачуна се по формули:

Hm
δ 3 = ΔH
R
ГЕОМЕТРИЈСКЕ ПОПРАВКЕ КОСО МЕРЕНЕ
ДУЖИНЕ
ΔH - висинска разлика између тачака А и В
R - средњи полупречник Земље (R = 6377 км)
HA + HB
Hm = - средња надморска висина
2

Овај утицај се мора урачунати када се ради на теренима

великих надморски висина.

РЕДУКЦИЈA КОСО МЕРЕНЕ ДУЖИНЕ НА РАВАН

ХОРИЗОНТА
ГЕОМЕТРИЈСКЕ ПОПРАВКЕ КОСО МЕРЕНЕ ДУЖИНЕ
Редуковане (хоризонталне) дужине мерене Рајхенбаховим
даљиномером се добијају по формулама:
Геометријске поправке подразумевају:
S R = Kl cos 2 α S R = Kl sin 2 Z
1. Редукцију косо мерене дужине на раван хоризонта. где је: K=100,
2. Свођење хоризонталне дужине на рачунску површ l = l gornja crta − l donja crta

(елипсоида). α - вертикални угао, Z - зенитно одстојање

3. Пресликавање дужи са рачунске површи у раван Гаус-
Кригерове пројекције.
4. Рачунање дужине у државном координатном систему
Републике Србије (Гаус-Кригерова пројекција секући
цилиндар)
Редуковане (хоризонталне) дужине мерене ауторедукционим
тахиметрима се добијају по формулама:
S R = K S (l S − l 0 )
lS - читање летве кривом за дужину,
где је: KS =100,
l0 - читање летве нултом кривом

27
СВОЂЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ ДУЖИНЕ НА РАЧУНСКУ ПОВРШ
ПРЕСЛИКАВАЊЕ ДУЖИ СА ЕЛИПСОИДА У РАВАН ГАУС-
(ЕЛИПСОИД)
КРИГЕРОВЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ

SR ⎛ Y 2 ⎞
S0 =
⎛ Hm ⎞ SGK = S 0 ⎜⎜1 + m 2 ⎟⎟
⎜1 + ⎟ ⎝ 2R ⎠
⎝ R ⎠

SR - дужина редукована на хоризонт Ym = YA + YB

H m = H A + H B - средња вредност висина у односу на референтну површ
2
R = 6377000 m – средњи полупречник Земље
За дужину од 150 - 200 m, са средњом вредношћу висина до
300 m, дужина редукована на хоризонт, се у процесу свођења
на рачунску површ промени у границама до 1 cm.
Зато се ове поправке и не обрачунавају код дужина
мерених пантљиком и тахиметрима.
2
YA , YB - немодулисане координате (додирни цилиндар)
За дужину на рачунској површи до 300 m, дужина пресликана
у раван Гаус-Кригерове пројекције, се у процесу свођења
промени у границама до 1 cm.
Зато се ове поправке и не обрачунавају код дужине
мерене пантљиком и тахиметрима.

РАЧУНАЊЕ ДУЖИНЕ У ДРЖАВНОМ КООРДИНАТНОМ КАРТОГРАФСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ

СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Прелазак са додирног на секући цилиндар Гаус-Кригерове Сва терестричка мерења (углови, дужине, итд.) на физичкој
пројекције врши се изразом: површи Земље се процесом редукције своде на референтну
рачунску површ елипсоида.
S GKSC = S GK ⋅ 0 ,9999 Да би се мерења приказала на карти, потребно је извршити
њихово пресликавања на раван или неку другу површ која се
може развити у равни (конус, цилиндар).

28
 КАРТОГРАФСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА
Картографске пројекције се деле на: Гаус-Кригерова пројекција је попречна цилиндрична
• перспективне, код којих се као пројекцијска површ користи пројекција код које се обртни елипсоид по законима
раван која додирује елипсоид конфорног пресликавања (задржава се једнакост
• конусне, код којих се као пројекцијска површ користи конус и углова,мења се размера) пресликава у раван, при чему
• цилиндричне код којих се као пројекцијска површ користи морају бити испуњени услови:
цилиндар.
- да је X оса (ординатна оса) правоуглог координатног
система слика једног меридијана, који називамо главни,
основни или додирни меридијан,
- да се овај главни меридијан на равни пресликава у
природној величини, тј. размера на главном меридијану
мора да буде једнака јединици,
- да је Y оса слика (пројекција) Екватора на раван.

ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА

Одлука о увођењу ове пројекције на територији бивше

Југославије донета је марта 1924. године.

Ради што лакше везе са суседним земљама одлучено је:

1. да се за елементе елипсоида усвоје вредности по Беселу,

2. да се елипсоидна дужина рачуна од почетног меридијана
Гриничке опсерваторије.
попречна
цилиндрична
пројекција

29
 ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА

Додирни меридијан пресликава се на цилиндар без Усвајањем захтева да максимална деформација дужине
деформација тј. његова дужина у равни пројекције иста је износи 1dm/km, утврђено је да се додирни цилиндар може
као дужина на елипсоиду (X оса). користити само до 90km источно и западно од додирног
меридијана, односно ширина зоне износила би 2о15’.
Међутим, све дужине ван додирног меридијана биће
деформисане и неће имати исте вредности на елипсоиду и Да би се добила већа ширина зоне око елипсоида се не
у пројекцији. поставља додирни него секући цилиндар који елипсоид
пресеца на 90,18 km од средњег меридијана зоне
Степен деформације се повећава удаљавањем од додирног
(меридијани са елипсоидном дужином 15о,18о и 21о источно
меридијана.
од Гринича) .
За територију бивше Југославије усвојено је да
максимална деформација дужина износи 1dm/km.

ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА

Ширина
меридијанске
зоне износи 30
елипсоидне
дужине.

У дефинисаном систему 6 (18/3) и 7 (21/3) зоне Гаус-Кригерове

пројекције, налазе се подаци државног премера Републике
Србије (ДРЖАВНИ КООРДИНАТНИ СИСТЕМ).

30
 ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА

У ДРЖАВНОМ КООРДИНАТНОМ СИСТЕМУ Републике Србије Да би се избегле негативне врeдности Y координата,

положај сваке тачке одређен је правоуглим координатама Y,X . координатни почетак је дефинисан тачком О (по
предлогу Баум Гартена):
вредности X су: + (позитивне).
О (Y = 500 000 m; X = 0 m)
Територија Републике Србије се налази северно
од Екватора.
Тачке источно од додирног меридијана ће имати Y
координату већу од 500 000m, a тачке западно од
вредности Y су:
додирног меридијана ће имати Y координату мању од
источно +, западно –
500 000m.
од додирног (главног) меридијана.
О О

Да би се знало којој меридијанској зони припада тачка,

испред вредности њене Y координате ставља се број
зоне.

ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА ГАУС - КРИГЕРОВА ПРОЈЕКЦИЈА

ПРИМЕР:
Y , X - додирни цилиндар - немодулисане координате
За тачку:
А (Y = 7 526 392.18 ; X = 4 909 868.46) Y, X - секући цилиндар - модулисане координате

може се рећи да је у 7 зони координатног система и да је: Веза између два система координата је:
- 26 392.18m источно од X осе, а Y = 7 500 000 + (Y ⋅ M ) X = X⋅M
- 4 909 868.46m северно од пројекције Екватора (Y осе).
Y − 7 500 000 X
Y= X=
M M

M - линеарни модул који износи: M = 0.9999

31

ТОТАЛНА СТАНИЦА - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
ТОТАЛНА СТАНИЦА - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
Микропроцесор омогућује извођење различитих математичких
операција:
- рачунање средње вредности мерења угла и дужине из
унапред дефинисаног броја понављања мерења,
- одређивање висинских разлика и висина тачака,
- одређивање координата непознатих тачака,
- обележавање геометрије објекта,
- одређивање површине фигуре,
- рачунање поправака атмосферских утицаја, итд.
ТОТАЛНА СТАНИЦА - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
Тотална станица се састоји од електронског теодолита,
електронског даљиномера (ЕДМ) и микропроцесора са
уграђеним софтвером за регистровање и обраду
података мерења.
ТОТАЛНА СТАНИЦА - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
Примена тоталних станица при геодетском снимању
представља корак напред у аутоматизацији, јер
омогућава дигитално регистровање података и њихов
каснији трансфер у рачунар.
Без обзира на произвођача тоталне станице, потребан
је софтвер који ће трансформационе податке
исфилтрирати од пратећих кодова, који су служили за
идентификацију података и формирати датотеку у
облику n, Y, X, H.
координате тачке
број тачке
32
 ТОТАЛНА СТАНИЦА - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
ПРИБОР ЗА МЕРЕЊЕ

ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ - GPS (Global

призма са Positioning System)- ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
маркицом

статив
- резервна батерија
- каблови за повезивање са
држач рачунаром
тотална станица призме - адаптер, итд.

ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ - GPS (Global ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ - GPS (Global
Positioning System) - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ Positioning System) - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

ГПС је сателитски просторно орјентисани навигациони систем ГПС систем чине три основна сегмента:
намењен глобалном позиционирању и омогућује корисницима
на мору, копну и у ваздуху одређивање 3D позиције, брзине и • космички сегмент (24 сателита у 6 обиталних равни
тачног времена 24 сата дневно без обзира на атмосферске на висини од око 26 000 km);
прилике. • контролни сегмент (серија контролних станица
широм света са главним контролним центром у
Изградња ГПС-а почела је 1973. године, прво лансирање Колорадо Спрингсу, Калифорнија, САД);
сателита уследило је у фебруару 1978. године, а систем је
• кориснички сегмент (ГПС пријемник).
проглашен потпуно оперативним 17. 07.1995. године.
ГПС је развијен и одржава се од стране Министарства
одбране С.А.Д.-а.

33
 ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ - GPS (Global ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ - GPS (Global
Positioning System) - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ Positioning System) - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Израчунавање позиције ГПС пријемника заснива се на

одређивању псеудо-удаљености између сателита и
пријемника на основу мерења протеклог времена од Координате добијене
тренутка одашиљања сигнала са сателита до тренутка ГПС-ом су у светском
пријема сигнала у пријемник. координатном систему
WGS84 и оне морају бити
За одређивање 3D координата ГПС пријемника (Y,X,H)
трансформисане у
потребни су подаци минимум три сателита, и подаци
државни координатни
још једног сателита ради корекције сата (укупно 4
систем Републике Србије.
сателита).

ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ - GPS (Global ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ - GPS (Global
Positioning System) - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ Positioning System) - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Предности ГПС-а у односу на класичне геодетске методе су: антена

• рад у свим временским условима у свако доба дана или
године,
• нема потребе за догледањем тачака,
• прецизно мерење дужина и до неколико хиљада
километара,
контролер
• тренутно позиционирање (одређивање 3D координата) у
јединственом глобалном координатном систему, итд.

34