UNIVERZITET U BEOGRADU

MAŠINSKI FAKULTET

PROJEKTNI ZADATAK IZ PREDMETA STRUKTURALNA ANALIZA

BOMBARDIER GLOBAL 5000

Predmetni profesor: Student:

Prof. dr Danilo Petrašinović Nemanja Madžarević 1150/16

Beograd, decembar 2017

 PROJEKCIJE

Specifikacije:
Posada: 3
Putnici: 13
Dužina: 29.5 m
Razmah krila: 28.7 m
Površina krila: 94.8 m2
Visina: 7.8 m
Maksimalna masa: 42. 101 kg
Pogonska grupa: Rolls-Royse BR710 A2-20 turbofans
Maksimalna brzina: 0.88 M (934 km/h)
Brzina krstarenja: 0.85 M (902 km/h)
Dolet: 9630 km
Operativni vrhunac leta: 15545 m

2
 SOPSTVENI MOMENTI INERCIJE I TEŽISTA KOMPONENTI AVIONA
Sopstveni momenti inercije nekih geometrijskih tela:

Cilindar mase m, poluprečnika r (prečnika d) i visine h.

r 2 h2 d 2 h2
Ix  Iy  m * (  )  m*(  )
4 12 16 12
2 2
mr md
Iz  
2 8

Disk mase m, poluprečnika r (prečnika d).

mr 2 md 2
Ix  Iy  
4 16
2 2
mr md
Iz  
2 8
Kvadar mase m i stranica a,b i c.

b2  c2
Ix  m *
12
a  c2
2
Iy  m *
12
a  b2
2
Iz  m *
12

3
Težište i momenti inercije trupa
Pretpostavke:

 Trup posmatramo kao krivu površinu

 Masa trupa je ravnomerno rasporedjena po površini, pa uvodimo pojam linijske mase  gde (x je
dMtr
podužna koordinata)  
dx
 Raspodela masa  (linijska masa, masa po jedinici dužine trupa) je srazmerna obimu L.
 = K* L [kg/m]
Može se zapisati:

Mtr  kg 
1 1
Mtr
Mtr   dx  K  Ldx K  
1
Str  m 2 
 Ldx
0 0

Da bi se odredila vrednost konstante K potrebno je poznavati površinu trupa. Jedna mogućnost je

1


numeričko rešavanje integrala Str  Ldx gde L predstavlja osrednjeni obim koji računamo kao zbir širine
0

a i visine b trupa L = a + b. Trup delimo na konačan broj segmenata n pa se integral svodi na sumu
n
Str   Lidxi.
i 1

Težište trupa ćemo odrediti preko masa i težišta segmenata trupa i ukupne mase. Masa segmenta i

Mi  KLidxi
Koordinate težišta segmenta i

xi, zi

Odatle slede koordinate težišta trupa kao

n n

 Mixi  KLidxixi K n
xctr  i 1

Mtr
 i 1

Mtr
  Lixidxi
Mtr i 1

K n
zctr   Lizidxi
Mtr i 1

4
Kada su poznate koordinate težišta trupa, moguće je odrediti sopstveni moment inercije trupa (u odnosu na
tri glavne ose:  ` x,  y,   z ).

Segmente trupa posmatramo kao cilindre prečnika Li/2 i dužina dxi.

Doprinos svakog segmenta trupa ukupnom momentu inercije trupa predstavlja zbir sopstvenog i položajnog
momenta inercije tog segmenta:

L2 L2
dI tr  dm  dm( z  zctr )  dx  dx( z  zctr ) 2
2

16 16
2
L
dI tr  KLdx  KLdx( z  zctr ) 2
16
n n
K
I tr   Li 3 dxi  K  Li( zi  zctr ) 2 dxi
16 i 1 i 1

Slični izrazi se dobijaju i za druge dve glavne ose:

dItr 
1
2
L2
16
 2 2 L2
32
 
dm  dm x  xctr   z  zctr   dx  dx x  xctr   z  zctr 
2 2

 
2
dItr  KLdx  KLdx x  xctr   z  zctr 
L 2 2

32
n n n
K
I tr  
32 i 1
Li 3 dxi  K  Li( xi  xctr ) 2 dxi  K  Li( zi  zctr ) 2 dxi
i 1 i 1

1 L2 L2
dI tr  dm  dm( x  xctr )  dx  dx( x  xctr ) 2
2

2 16 32
2
L
dI tr  KLdx  KLdx( x  xctr ) 2
32
n n
K
I tr  
32 i 1
Li 3
dxi  K 
i 1
Li( xi  xctr ) 2 dxi

Da bi bilo moguće odrediti sopstveni moment inercije trupa, potrebno je numerički odrediti pomenute
integrale/sume.

Za konstantu K:
n

 Lidxi
i 1

Za položaj težišta trupa:

n n

 Lixidxi ,  Lizidxi
i 1 i 1

Za moment inercije trupa:

n n n

 Li 3 dxi,  Li( xi  xctr ) 2 dxi, Li( zi  zctr ) 2 dxi,

i 1 i 1 i 1

5
6
Težište i moment inercije krila
Pretpostavke:

 Krilo posmatramo kao puno telo

 Masa krila je ravnomerno rasporedjena po zapremini krila
 Zapremina je proporcionalna površini poprečnog preseka
 Poprečni presek/aeroprofil posmatramo kao pravougaonik (površine d*l, d-debljina, l-tetiva)
 Težište aeroprofila se nalazi na sredini tetive
 Debljina krila je po razmahu približno konstantna

Ovde, masa po jedinici dužine krila  srazmerna je površini:

 = K* l 2 [kg/m]

Masu krila možemo izraziti kao

b b
2 2
Mkr Mkr
  dy  K  l 2 dy  K  b [kg / m 3 ]
2 0 0 2
2 l 2 dy
0

Potrebno je odrediti vrednost integrala

b
2 n

 l dy   li dyi
2 2

0 i 1

Odnosno za prethodno usvojenu masu krila Mkr i izračunatu vrednost prethodnog integrala moguće je
odrediti vrednost konstante K.

Masa segmenta i

Mi  dyi  Kli 2 dyi

Koordinate težišta segmenta i su xi, zi

Odatle slede koordinate težišta trupa kao

7
 n n

 Mixi 2 Kli 2 dyixi

2K n 2
xc kr  i 1
Mkr
 i 1

Mkr
  li dyixi
Mkr i 1
2

2K n 2
zckr   li dyizi
Mkr i 1

Ako krilo nije strelasto xc kr  xi .

Ako je ugao diedra krila   5 može se smatrati zckr  0 .

o

Kada su poznate koordinate težišta krila, moguće je odrediti sopstveni moment inercije krila (u odnosu na tri
glavne ose:  ` x,  y,   z ). Segmente krila posmatramo kao kvadre dužine li , širine dyi i visine
srazmerne dužini li .

Doprinos svakog segmenta krila ukupnom momentu inercije krila predstavlja zbir sopstvenog i položajnog
momenta inercije tog segmenta. Medjutim, kod podužne ose razmatramo samo položajni moment (jer je
mnogo veći od sopstvenog).

dI kr  dm[ y 2  ( z  zckr ) 2 ]  Kl 2 dy[ y 2  ( z  zckr ) 2 ]

n n
I kr  2 K  li 2 yi 2 dyi  2 K  li 2 ( zi  zckr ) 2 dyi
i 1 i 1

Slični izrazi se dobijaju i za druge dve glavne ose (sa sopstvenim momentima):

8
 l2 l2
dI kr  dm  dm[( x  xc kr ) 2  ( z  zckr ) 2 ]  dy  dy[( x  xc kr ) 2  ( z  zckr ) 2 ]
12 12
2
l
dI kr  Kl 2 dy  Kl 2 dy[( x  xc kr ) 2  ( z  zckr ) 2 ]
12
n n n
K
I kr   li dyi  2 K  li ( xi  xc kr ) dyi  2 K  li 2 ( z  zckr ) 2 dyi
4 2 2

6 i 1 i 1 i 1

l2 l2
dI kr  dm  dm[ y 2  ( x  xc kr ) 2 ]  dy  dx[ y 2  ( x  xc kr ) 2 ]
12 12
2
l
dI kr  Kl 2 dy  Kl 2 dy[ y 2  ( x  xc kr ) 2 ]
12
n n n
K
I kr   li 4 dyi  2 K  li 2 y 2 dyi  2 K  li 2 ( xi  xc kr ) 2 dyi
6 i 1 i 1 i 1

Znači, za odredjivanje položaja težišta krila potrebno je odrediti sume

n n n

 li 2 dyi, li 2 xidyi , li 2 zidyi,

i 1 i 1 i 1

Dok je za sopstvene momente inercije krila potrebno odrediti sume

n n n n

 li 4 dyi,  li 2 y 2 dyi, li 2 ( xi  xc kr ) 2 dyi, li 2 ( zi  zckr ) 2 dyi,

i 1 i 1 i 1 i 1

Opet, potrebno je formirati odgovarajuce tabele, i konačne rezultate uneti u tabelu za proračun cele
letelice. Isti izrazi važe i za horizontalni rep.

9
10
Težište i momenti inercije vertikalnog repa
Kod vertikalnog repa izrazi su malo drugačiji (samo jedna polovina ’’zarotiranog’’ krila).

bvr bvr
Mvr
Mvr   dz  K  l 2 dz  K  bvr
[kg / m 3 ]
l
0 0 2
dz
0

bvr n

 l dz   li dzi.
2 2
Potrebno odrediti
0 i 1

Masa segmenta i Mi  dzi  Kli 2 dzi

Koordinate težišta segmenta i su xi, zi .

Koordinate težišta vertikalnog repa

n n

 Mixi 2 Kli 2 dzixi

K n 2
xc vr  i 1

Mvr
 i 1

Mvr
  li dzixi
Mvr i 1

K n 2
zcvr   li dzizi
Mvr i 1

Sopstveni momenti inercije:

n
I vr  K  li 2 ( zi  zcvr ) 2 dzi
i 1

K n 4 n n
I vr  
12 i 1
li dzi  K 
i 1
li 2
( xi  xc vr ) 2
dzi  K 
i 1
li 2 ( zi  zcvr ) 2 dzi

K n 4 n
I vr  
12 i 1
li dzi  K 
i 1
li 2 ( xi  xc vr ) 2 dzi

11
12
Težište i momenti inercije horizontalnog repa

13
Težište i momenti inercije stajnog trapa

Gorivo u trupu
Aproksimira se kvadrom.

Gorivo u krilu
Aproksimira se kvadrom.

Posada
Aproksimira se kvadrom.

14
Motori
Aproksimiraju se cilindrima.

Instrumenti
Aproksimira se kvadrom.

Avionika
Aproksimira se kvadrom.

Kiseonički sistem
Aproksimira se kvadrom.

15
 TEŽIŠTE AVIONA I UKUPNI MOMENTI INERCIJE, ELIPSOID INERCIJE
Udaljenost komponente od težišta cele letelice:

i  xi  Xc,i  yi, i  zi  Zc
Kvadrati udaljenosti komponente od odgovarajuće ose:

ri 2  i 2  i 2 , ri 2  i 2  i 2 , ri 2  i 2  i 2

Položajni momenti inercije svake komponente:

Ji, p  Miri 2 , Ji, p  Miri 2 , Ji, p  Miri 2

Ukupni moment inercije svake komponente:

Ji  Ji, s  Ji, p, Ji  Ji, s  Ji, p, Ji  Ji, s  Ji, p

Ukupni momenti inercije cele letelice:

J   Ji,J   Ji,J   Ji

Elipsoid inercije letelice:

J J J
i  ,i  ,i 
M max M max M max

16
17
18
 ODREĐIVANJE VREDNOSTI OPTEREĆENJA KOJE DELUJU NA KRILO

Određivanje vrednosti pritiska koji deluje na krilo

ls = 6.43
l0 = 1.65
lsgt = 4.04
b
 14.5
2
ls - dužina tetive u korenom delu krila
l0 - dužina tetive na kraju krila
lsgt - dužina srednje geometrijske tetive
b
- dužina polurazmaha krila
2
Za određivanje vrednosti pritiska potrebna nam je težina aviona:
G  m  g  221706 N

Vrednost ritiska se određuje prema sledećoj formuli:

 p*    b  
 *
lsgt     
1 p l  l 2
l  l
 n G    2  y    l0  s 0  y   dy   p *   l0  s 0  y   dy
2  2 l sgt   b   b 
0
    lsgt
 
   2   2 

Pomoću programskog paketa MATLAB moguće je izračunati vrednost prtiska:

syms P y
lsgt=4.04;
lo=1.65;
ls=6.43;
b=29;
n=3;
G=221706;
int1=int((P/2+(P/2/lsgt)*y)*(lo+((ls-lo)/(b/2))*y),y,0,lsgt);
int2=int(P*(lo+((ls-lo)/(b/2))*y),lsgt,b/2);
resenje_integrala=vpa(int1+int2);
eqn=0.5*n*G==resenje_integrala;
Pritisak=solve(eqn,P)
Pritisak=

11779.2708307049011652004

19
Vrednost pritiska koji deluje na krilo:
N
11779.2708
m2
Određivanje vrednosti koncetrisanih sila koje deluju na krilo
Opterećenje koje stvara stajni trap na krilu:
Fst = 4095 N
Opterećenje koje stvara gorivo u krilu:
N
qgor = 6494.896
m
Dijagrami opterećenja koji deluju na krilo

20
 DIMENZIONISANJE KRILA

Određivanje potrebne površine poprečnog preseka

Za određivanje potrebne površine poprečnog preseka u korenom delu krila:

M = 7922170 daNcm
j = 1.5
daN
σmax = 1800
cm 2
Zmax = 44.69 cm
M – moment savijanja u korenu krila
j – stepen sigurnosti
σmax – maksimalni dozvoljeni napon
Zmax – koordinata najudaljenije tačke aeroprofila na z osi
Potrebna površina poprečnog preseka u korenom delu krila dobija se iz sledećeg izraza:
jM
S pot 
0.49  Z max   max

Spot = 301,479 cm 2
Dimenzionisanje elemenata krila

L1 = 257.98
L2 = 401.81
L3 = 257.86
H1 = 78.62 (visina prednje ramenjače)
H2 = 51.2 (visina zadnje ramenjače)
δopl = 0.16 (debljina oplate)

21
Za uzdužnike usvajam L profil 40 x 40 x 5 površine:

Su = 3.79 cm 2
Za pojas ramenjače usvajam L profil dimenzija 50 x 50 x 5 površine:

Spr = 4.8 cm 2
Debljina prednje i zadnje ramenjače:
δr = 0.16
Rastojanje između uzdužnika usvajam:
bi = 20
Izraz za određivanje stvarne površine poprečnog preseka:

 L1 L2 L3 
S stv  L1  L2  L3  H1  H 2   opl       S u  6  S pr
b b b 

Sstv = 301.206 cm 2
Stvarna površina poprečnog preseka mora biti u granicama:
0.97  S pot  stv  1.03  S pot

292.434  301.206  310.523

Proračun poprečnog preseka krila

Za dalji proračun potrebni su sledeći izrazi:

Si  S oi  Sui Površina poprečnog preseka i-tog dela oplate

S oi  bi   opl

Ri 
R j  R j  1
Poluprečnik zakrivljenja oplate
2

zc 
S z i i
Položaj težišne ose x1 preseka u prvoj aproksimaciji
S i

IxI   S i  zi  zc 
2
Moment inercije u prvoj aproksimaciji
22
  jM 
iI     zi  z c  Normalni napon u prvoj aproksimaciji
 IxI 

 sr I 
 i   i  1
Srednji napon u prvoj aproksimaciji
2

Pi  3.6  E   opl  bi 2 Kritični napon ravne ploče

0.3  E   opl
Ri  Kritični napon zakrivljene ljuske
Ri

E  7 105 daNcm 2 Modul elastičnosti za duraluminijum

bi  3  Pi
bEi  Efektivna širina
 sr  Ri

23
Prva aproksimacija:

 Ri2 Ri  2  Pi

 kr  Pi  ; Kritični napon
 4  Pi Ri  2  Pi

bEI  bEI 1
S oiII    opl
2

S iII  S oiII  S ui

zo 
 S  zi
II
i  zc 
Položaj težišne ose x2 preseka u drugoj aproksimaciji
S i
II

I xII   SiII  zi  zc  zo 

2
Moment inercije u drugoj aproksimaciji

jM
 iII   zi  z c  z o  Normalni napon u drugoj aproksimaciji
I xII
24
  iII   iII1
 srII  Srednji napon u drugoj aproksimaciji
2
Druga aproksimacija:

25
 PROVERA NAJOPTEREĆENIJEG UZDUŽNIKA NA IZVIJANJE

Najopterećeniji uzdužnik je pod brojem 8 i za njega radimo proračun.

daN
 max  1730.535 Maksimalni napon na oplati
cm 2
bE min  9.797cm Minimalna efektivna širina oplate

l  60cm Razmak između rebara ( l  30  60cm )

Određujemo težište dela preseka

S1  bE min   opl  3.79cm 2

S 2  1.56cm 2

S ou  S1  S 2  5.35cm 2 Površina preseka uzdužnika sa delom oplate

9.797  0.16  0.08  3.5  0.5  0.33  3.5  0.5  2.33

zc   0.892cm
9.357
z c - koordinata težišta u odnosu na oplatu x-osu

I x1  1.0368cm 4
I x 2  5.8185cm 4
I x 4  0.4429cm 4

I x  I x1  I x 2  I x3  7.2983cm 4

26
Određivanje kritičnog napona i stepena sigurnosti

Ix
ix  1.167cm Poluprečnik elipse inercije
S ou

t
  51.41 Vitkost uzdužnika
ix

Podaci za duraluminijum:
daN
E  7 10 5
cm 2
daN
 E  3000 2
cm
2  2  E
p  67.866
E

 E2  2 daN
 kr   E   2138.37 2 Kritični napon
4   E
2
cm
 kr
 izv   1.235 Stepen sigurnosti na izvijanje
 max

Stepen sigurnosti mora biti u granicama 1÷1.5.

27
 TANGENCIJALNI NAPONI

Da bismo odredili tangencijalni napon moramo izvršiti proračun tokova. Krilo ćemo podeliti
na dve konture i odrediti posebno tokove za svaku konturu posebno.

j  1.5 Stepen sigurnosti

Tz  9745.5daN Transverzalna sila

I xI  267685.42cm 4 Moment inercije u prvoj aproksimaciji

 t1  11  t 2  12  10

t1   21  t 2   22   20
S xi    z i  z c   S i
 j  Tz
t oi   S xi
I xI

E dN
G  269230.7692 2 Modul klizanja
2.6 cm
Koeficijenti se dobijaju na sledeći način:
t o  dl 1 O
10      t oi  bi  1   t oi  1.11008
 G  G  G
t  dl 1 O
 20   o    t oi  bi  2   t oi  0.40496
 G  G  G
dl O
11    1  0.00803
 G  G
dl O
 22    2  0.01079
 G  G
dl H
 21    1  0.00182
 G  G

28
29
Proračun tokova usled momenta uvijanja:
daN
t1  152.451
cm
daN
t 2  63.273
cm
t zi  t1  t 2  t oi

Moment uvijanja u korenu krila:

M u  6999361.04daNcm

Površine kontura ispred i iza prednje ramenjače:

S1  3514.97cm 2
S 2  6016.76cm 2

Koeficijenti A1 i A2 se dobijaju:
A1   22  S1  12  S 2  48.935
A2   21  S1  11  S 2  54.785

Tokovi usled momenta uvijanja:

A1  M u daN
t t1   341.399
2  S1  A1  S 2  A2  cm 2
A2  M u daN
tt 2   382.211
2  S1  A1  S 2  A2  cm 2

Naponi:
ti
u 
 opl
t i  t zi  t z1, 2
2
 
 Pi  4.85  E   i 
 bi 
i  
2

 Ri  0.1  E   5  E   i 
Ri  l 
 Ri2
 kRi   Pi  ; Ri  2  Pi ; Ri  2  Pi
4  Pi

30
 Pi - kritični napon ravne ploče

 Ri - kritični napon zakrivljene ljuske

 kri - kritični napon

31
32
 UGIB KRILA
Da bismo odredili ugib potrebno je da znamo moment inercije kao i opterećenje za aeroprofile
duž celog raspona. Izračunaćemo podatke za preseke u korenu, na sredini krila i na kraju.
Momenti inercije duž raspona

33
34
Koren:

Sredina:

Kraj:

35
 M m
l
   dl  35.986
0
EI

36
37