PSIHOLOGIJA, 2006, Vol. 39 (3) , str. 343-359 UDC 159.942.075-053.

STRUKTURA TESTA PROFIL INDEKS EMOCIJA

Dragan Kurbalija1
Poljoprivredna škola sa domom učenika, Futog

U cilju provere faktorske strukture testa PIE ispitano je 217 učenika prve
godine, smeštenih u Domu učenika Poljoprivredne škole u Futogu. Podaci su
obrađeni uz pomoć algoritma Belzebub za uporednu konfirmativnu i
eksplorativnu komponentnu analizu. Rezultati ukazuju da struktura testa PIE
može da se dovede u vezu sa strukturom 4 bipolarna faktora predloženom u
ključu za odgovore, iako je ta veza daleko od nesumnjive. Struktura hipotetske
dimenzije Opozicionalnost-Inkorporacija veoma je dobro empirijski
utemeljena, korelacije orthoblique i hipotetskih faktora dimenzija
Reprodukcija-Deprivacija i Samozaštita-Agresivnost su zadovoljavajuće, dok
struktura hipotetske dimenzije Eksploracija-Nekontrolisanost (ne samo zbog
osobine Sklon pustolovinama koja se pojavljuje u opisu oba njena pola)
zahteva ozbiljniju reviziju. Ponuđeni su i predlozi za poboljšanje karakteristika
testa.

Ključne reči. Profil indeks emocija, faktorska analiza, test ličnosti

UVOD

Predložen je način za proveru faktorske strukture testa Profil Indeks Emocija

(PIE) Plučika i Kelermana (Plutchik i Kellerman, 1974) - jednog testa prisilnog
izbora o kome se mišljenja psihologa "veoma razlikuju i raspoređena su na
kontinuumu od nekritičkog oduševljenja i korišćenja u svakoj prilici, pa do a priori
odbacivanja i stvaranja emocionalno odbojnih stavova prema sastavljaču ove
tehnike i svima koji je upotrebljavaju" (Momirović, 1987, str. 228).
Instrument je osmišljen tako da ispituje odnos između crta ličnosti i osnovnih
emocija na sledeći način:

1
Adresa autora: jelenas@neobee.net
Dragan Kurbalija

1. ispitanik direktno procenjuje prisustvo 12 osnovnih crta ličnosti

izraženih preko osobina koje se izlažu u parovima;
2. podaci se obrađuju na osnovu ključa za ocenjivanje odgovora koji
predstavlja operacionalizaciju veze između crta ličnosti i primarnih emocija; i
3. u kružni dijagram unose se podaci o primarnim emocijama koji se
kasnije interpretiraju.
Nevolja je u tome, što autori naviknuti na to da su procene izraženosti crta
ličnosti "finalni produkt" testiranja ličnosti u svojim tekstovima obično prave veliku
terminološku zbrku. Da bi se izbegle kasnije nejasnoće, na ovom mestu će biti
detaljnije analizirana sva tri važna elementa teorijske strukture testa PIE: (a) crte
ličnosti, (b) primarne emocije, i naravno (c) sam ključ za ocenjivanje odgovora.
Crte ličnosti. Plučik i Kelerman su pošli od pretpostavke da se ličnost sastoji
od 12 osnovnih crta. Zašto 12 a ne 3, 5, 6 ili 16 nije problem ovog rada, tek, Plučik i
Kelerman su došli na ideju da se crte ličnosti mogu direktno procenjivati na taj način
što će se za svaku od njih pronaći osobina koja je u najvećoj meri opisuje, osobine
će biti izložene u svim mogućim kombinacijama parova, a od ispitanika će se tražiti
da se odluči za to koja ga od dve izložene osobine opisuje u većoj meri. Ovaj način
procene crta ličnosti je teži za kontrolu odgovaranja od standardnog načina u kome
se prisustvo određene crte procenjuje indirektno, na osnovu odgovora ispitanika na
neki set tvrdnji.
Međutim, prevod takvog instrumenta je veoma komplikovan, jer treba pronaći
adekvatne termine u srpskom jeziku koji će imati sva značenja koja imaju i
originalni termini, i samo ta značenja. Zbog toga se s pravom može očekivati da
struktura prevoda u određenoj meri odstupa od strukture originala.
Postoje dve vrste problema u određenju početnih varijabli. Prva je vezana za
prevod samih osobina koji se nije značajnije menjao još od prve verzije instrumenta
Angele Baškovac. Iako je ovaj prevod korektan (što se može videti iz tabele 1) neki
od termina (npr. Grize se u sebi, ili Smeten) često su nerazumljivi ispitanicima koji
rade test. Sa druge strane, prevedeni su samo nazivi osobina i kratki opisi crta
ličnosti bez uvida u strukturu samih crta koje bi pomenute osobine trebalo da
reprezentuju. Ovaj problem je širi i posledica je toga da se sam Plučik (kao
prvopotpisani autor) nije interesovao za strukturu ličnosti, već za odnose među
primarnim emocijama, tako da je u kasnijim radovima često menjao i dopunjavao
isključivo interpretacije i opise tumačenja rezultata. Ovo predstavlja veliku manu
samog instrumenta, jer da bi ispitanik odlučio koja ga od dve ponuđene osobine
zaista u većoj meri opisuje, i njemu i administratoru testa u svakom trenutku mora
biti jasno puno značenje obe ponuđene osobine. Rešenje koje predlaže Kostić (1997,
str. 61), autor priručnika Jugoslovenske revizije i standardizacije testa PIE (u
udaljem tekstu PIE-JRS) "ukoliko Vam nešto nije jasno, ponovo pročitajte uputstvo
za rad, a zatim i definicije osobina" - samo je polovično.
U Tabeli 1 prikazano je 12 osobina koje, po autorima, u potpunosti opisuju
ličnost zajedno sa definicijama tih osobina koje se pri popunjavanju instrumenta
nude ispitanicima u cilju pojašnjenja. Nazivi na engleskom preuzeti su iz
originalnog priručnika (Plutchik i Kellerman, 1974; prema Louw, 2004), dok su

344
 Struktura testa Profil indeks emocija

nazivi i definicije osobina na srpskom preuzeti iz Priručnika u izdanju Centra za

psihodijagnostična sredstva iz Ljubljane (Bašković - Milinković i sar., 1987).

Tabela 1 Definicije 12 termina, koje označavaju crte ličnosti u testu PIE

English Trait Izdanje Centra za
Definicije
Terms PDS
prijatan u odnosima sa drugim ljudima; voli da bude
Sociable Društven
u društvu; druželjubiv
muči ga nezadovoljstvo, a ne može da ga otvoreno
Brooding Grize se u sebi
izrazi; mrzovoljan
Impulsive Nagao postupa ne razmišljajući o posledicama; plahovit
zabrinut zbog toga kakav će utisak ostaviti na ljude
Self-conscious Nesiguran u sebe
kada je sa njima; smušen
predostrožan, jer se boji da mu se nešto može
Cautious Oprezan
dogoditi
Resentful Ozlojeđen razdražljiv; naprasit; prgav; lako plane
najčešće bez protivljenja učini ono što se od njega
Obedient Poslušan
zahteva
Gloomy Potišten neraspoložen i tmuran; razočaran
Quarrelsome Sklon prepiranju često izaziva dokazivanje, raspravljanje
uživa u promenama, privlači ga sve ono što je novo
Adventurous Sklon pustolovinama
i uzbudljivo
bojažljiv i nesiguran u prisustvu drugih ljudi i u
Shy Smeten
novim situacijama; stidljiv
neposredan, svoju simpatiju prema drugima često i
Affectionate Srdačan
lako izražava

Primarne emocije. Kategorije za vrednovanje postavljene su u skladu sa

Plučikovom teorijom emocija koja počiva na pretpostavci da crte ličnosti možemo
smatrati za rezultantu mešavine primarnih emocija i proizvod emocionalnih stanja
(Bašković - Milinković i sar., 1987). Dakle emocije, po Plučiku, stoje u osnovi
ličnosti, ali (pošto je teško direktno ih procenjivati) o njihovoj strukturi se zaključuje
na osnovu procena crta ličnosti, a kada se upoznaju odnosi među primarnim
emocijama - oni se koriste za dalje upoznavanje crta ličnosti i njihovih međusobnih
konflikata.
U tabeli 2 predstavljena su osnovna emocionalna stanja po teoriji autora
opisana subjektivnim jezikom, jezikom ponašanja i funkcionalnim jezikom.

Tabela 2 Opis osnovnih emocionalnih stanja po teoriji Plučika i saradnika

Primarna
Subjektivni jezik Jezik ponašanja Funkcionalni jezik
emocija
veselje, udobnost,
reprodukcija druženje, slaganje, imitiranje,
zabava, zanos,
(gregarious) posedovanje reprodukcija
zasanjanost
deprivacija
žalost, jad, bol gubitak (kontakta) Deprivacija
(depressed)
inkorporacija prihvatanje, odobravanje, hranjenje (unošenje spajanje,
(trustful) pohlepa, lakomost hrane) inkorporacija

345
Dragan Kurbalija

opozicionalnost gađenje, odvratnost,

povraćanje, čišćenje Odbacivanje
(distrustful) nevolja
zaustavljanje,
nekontrolisanost orijentacija,
iznenađenje, začuđenost zadržavanje,
(dyscontrolled) usmerenost
okamenjenost
očekivanje, nadanje,
eksploracija slutnja, svesnost, istraživanje,
pažnja, budnost,
(controlled) osećajnost eksploracija
opreznost
samozaštita
strah, užas povlačenje, bežanje zaštita, zbrinjavanje
(timid)
agresivnost
ljutnja, ogorčenje, bes napad Uništavanje, razaranje
(aggressive)

Plučikov multidimenzionalni model emocija proizilazi iz spoznaje da je većina

emocija sastavljena na način sličan mešanju boja, i on smatra da su osnovne
karakteristike emocija: intenzitet, sličnost i polarnost. S obzirom da se, po teoriji,
sve emocije diferenciraju iz osnovnog osećanja prijatnosti-neprijatnosti one su sve u
većoj ili manjoj meri povezane, a njihov intenzitet varira od neutralnog pa sve do
ekstremnih na jednom ili drugom emocionalnom polu. Ove tvrdnje lepo su
ilustrovane matricom interkorelacija (Kostić, 1997) prikazanom u Tabeli 3 i
profilom normalne grupe prikazanim na Slici 1.

Tabela 3 Korelaciona matrica percentila normativnog uzorka sa našim normama

Emocija INK ZAŠ ORI LIŠ ODB AGR IST REP
INK 1.00 .64 -.31 -.52 -.82 -.86 .36 .69
ZAŠ 1.00 -.86 .04 -.80 -.85 .85 .11
ORI 1.00 -.45 .58 .56 -.86 .18
LIŠ 1.00 .13 .33 .20 -.69
ODB 1.00 .90 -.62 -.45
AGR 1.00 -.71 -.50
IST 1.00 -.02
REP 1.00

Kao što se vidi iz Tabele 3, osam primarnih emocija iz Plučikove teorije nisu
nezavisne jedne od drugih, a stepen povezanosti bi trebalo da je funkcija njihove
udaljenosti u krugu za interpretaciju. Susedne emocije trebalo bi da imaju visoke,
pozitivne korelacije, zatim bi korelacije trebalo da se približavaju nuli, a suprotne
emocije imaju visoke negativne korelacije (naglašene u tabeli).
Ukoliko se bolje pogleda i profil za normalnu grupu prikazan na Slici 1, može
se videti da je povišen rezultat na jednoj primarnoj emociji povezan sa sniženim
rezultatom na primarnoj emociji koja se nalazi nasuprot njoj (npr. povišen skor na
skali Reprodukcije povezan je sa niskim skorovima na skali Deprivacije itd.). Sa
druge strane, istovremeno visoki ili istovremeno niski skorovi na primarnim
emocijama koje u profilu stoje jedna nasuprot druge, ukazuju (po teoriji) na
postojanje konfliktnih težnji kod ispitanika ili na pokušaj (di)simulacije pri
odgovaranju.

346
 Struktura testa Profil indeks emocija

Slika 1. Profil normalne grupe na testu PIE (Bašković - Milinković i sar., 1987.)

Na osnovu svega ovoga može se pretpostaviti da upitnik nije sastavljen od 8

nezavisnih dimenzija (kao što se pretpostavljalo u ranijim pokušajima provere
strukture ovog testa), već od 4 međusobno povezane bipolarne dimenzije. Te četiri
bipolarne dimenzije koje predstavljaju primarne emocije u testu PIE bile bi:
Reprodukcija nasuprot Deprivaciji, Inkorporacija nasuprot Opozicionalnosti,
Nekontrolisanost nasuprot Eksploraciji, i Samozaštita nasuprot Agresivnosti.
Ključ za ocenjivanje odgovora. Pošto su definisali 12 osnovnih crta ličnosti i
4 para primarnih emocija, Plučik i Kelerman su dali osobine grupi kliničkih
psihologa sa zadatkom da za svaku od njih odrede po dve primarne emocije koje
stoje u njihovoj osnovi. Za prvu emocionalnu komponentu svake od crta ličnosti
izabrane su emocije sa prosečnim slaganjem na nivou od 93%, a za drugu
komponentu one sa prosečnim slaganjem od 79%. Emocionalne komponente crta
ličnosti prikazane su u Tabeli 4.

Tabela 4. Emocionalne komponente 12 crta ličnosti u PIE (Bašković - Milinković i sar., 1987.)
Emocionalne komponente
Crta ličnosti
prva druga
DRUŠTVEN prihvatanje radost
GRIZE SE U SEBI bes tuga
NAGAO iznenađenje bes
NESIGURAN U SEBE očekivanje mrzovolja
OPREZAN očekivanje strah
OZLOJEĐEN bes mrzovolja
POSLUŠAN prihvatanje strah
POTIŠTEN tuga bes
SKLON PREPIRANJU bes mrzovolja

347
Dragan Kurbalija

SKLON PUSTOLOVINAMA iznenađenje očekivanje

SMETEN strah očekivanje
SRDAČAN prihvatanje radost

Ukoliko se emocionalne komponente zamene primarnim emocijama dobićemo

strukturu prikazanu u Tabeli 5, iz koje se može videti da svaka crta ličnosti
učestvuje u objašnjenju dve primarne emocije.

Tabela 5. Primarne emocije koje objašnjavaju 12 crta ličnosti u PIE

Primarne emocije
Crta ličnosti
prva druga
DRUŠTVEN Inkorporacija Reprodukcija
GRIZE SE U SEBI Agresivnost Deprivacija
NAGAO Nekontrolisanost Agresivnost
NESIGURAN U SEBE Eksploracija Opozicionalnost
OPREZAN Eksploracija Samozaštita
OZLOJEĐEN Agresivnost Opozicionalnost
POSLUŠAN Inkorporacija Samozaštita
POTIŠTEN Deprivacija Agresivnost
SKLON PREPIRANJU Agresivnost Opozicionalnost
SKLON PUSTOLOVINAMA Nekontrolisanost Eksploracija
SMETEN Samozaštita Eksploracija
SRDAČAN Inkorporacija Reprodukcija

Imajući u vidu rezultate ovog istraživanja, autori su za svaku primarnu emociju

odredili crte ličnosti koje se na osnovu nje struktuiraju. Ovo određenje veze među
primarnim emocijama i crtama ličnosti (prikazano u Tabeli 6) poslužilo je kao
osnova za konstrukciju ključa za odgovore.

Tabela 6. Primarne emocije i crte ličnosti koje ulaze u njihov sastav

Primarna emocija Osobine
REPRODUKCIJA Društven, Srdačan
INKORPORACIJA Društven, Poslušan, Srdačan
NEKONTROLISANOST Nagao, Sklon pustolovinama
SAMOZAŠTITA Oprezan, Poslušan, Smeten
DEPRIVACIJA Grize se u sebi, Potišten
OPOZICIONALNOST Nesiguran u sebe, Ozlojeđen, Sklon prepiranju
EKSPLORACIJA Nesiguran u sebe, Oprezan, Sklon pustolovinama, Smeten
AGRESIVNOST Grize se u sebi, Nagao, Ozlojeđen, Potišten, Sklon prepiranju

Detaljnijim ispitivanjem ključa za odgovore može se zaključiti da se skorovi za

svaku od 8 primarnih emocija dobijaju na taj način što se sabiraju skorovi dve ili
više osobina. Na primer, ukoliko je potrebno izračunati skor za Reprodukciju,
sabraće se skorovi za Društven i Srdačan (par koji se ne računa je
Društven/Srdačan). Ukoliko je potrebno izračunati skor za Agresivnost, sabraće se
skorovi sledećih osobina: Grize se u sebi, Nagao, Ozlojeđen, Potišten i Sklon
prepiranju (međusobne kombinacije ovih osobina ne uzimaju u obzir).

348
 Struktura testa Profil indeks emocija

Četiri para osobina su izbačena iz samog instrumenta, zato što se u ključu za

odgovore te osobine uvek broje zajedno. Kao što se vidi u tabeli 6, parovi osobina:
Grize se u sebi/Potišten, Oprezan/Smeten, Ozlojeđen/Sklon prepiranju i
Društven/Srdačan, javljaju se samo u okviru istih primarnih emocija, i ne zbrajaju se
u ključu za ocenjivanje odgovora.
Jedino istraživanje faktorske strukture testa PIE je, po saznanju autora ovog
rada, diplomski rad Jadranke Mimice (1984) pod nazivom "Faktorska i taksonomska
analiza testa: Profil indeks emocija", koji nikada nije objavljen.
Za ovu analizu Aleksandar Momirović (1987, str. 229) tvrdi da je dala
"neobične rezultate: dobiveni faktori se slabo ili nikako ne podudaraju s izvedenih 8
skala, što samo po sebi nije dokaz nevaljanosti tehnike."
Autor PIE-JRS na to odgovara na sledeći način:
Momirović ovom testu zamera nemogućnost replikacije osam bazičnih
dimenzija na drugim uzorcima (reč je o faktorskoj neponovljivosti dimenzija).
Doduše, ova primedba se pripisuje svim (ili skoro svim) multifaktorskim
instrumentima (MMPI, 16PF, EPQ). Može biti da su Plučikovi faktori neponovljivi.
Međutim, postupak kojim je to pokazivano nije sasvim korektan. Naime,
faktorisanje 62 para nastala kombinovanjem 12 atributa (prideva) potpuno ignoriše
Plučikove navode da su datih 12 atributa dobijeni nakon dva istraživanja. U prvom
je bila lista od 22 emocije koje je "velika grupa ispitanika" procenjivala na 34 skale
semantičkog diferencijala. Zatim su te procene faktorisane, a rezultat je "krug
emocija na osnovici modela obrnute kupe". Drugim rečima, to su faktori II reda, a
faktorisanje I reda nije korektno replicirano. (Kostić, 1997, str. 50)
Čini se da je ova zgodna dosetka autora "beogradske revizije testa" više
usmerena na to da zbuni potencijalnog kritičara nego na to da razjasni stvari. Istina
je, međutim, da sam Plučik nikada nije tvrdio postojanje osam faktora u osnovi
svoga instrumenta, niti je (za razliku od Katela i Ajzenka) ikada objavio neke
rezultate faktorske analize testa PIE koje bi kasniji istraživači trebali da ponove na
drugim uzorcima2.
Sama latentna struktura testa definisana je (kao što se može videti u tabelama
4, 5 i 6) na taj način što je grupa kliničkih psihologa povezivala unapred definisan
skup 12 osobina koje predstavljaju crte ličnosti sa unapred definisanim skupom 8
primarnih emocija.
Problem ovog istraživanja jednostavno se može izraziti u obliku pitanja: da li, i
u kojoj meri, faktorska struktura testa PIE odgovara strukturi predloženoj u ključu
za ocenjivanje odgovora?

2
Ovaj zaključak izveden je na osnovu pregleda referentne literature navedene u priručnicima za
upotrebu testa PIE iz 1987. i 1997. god., pretraživanja Interneta pomoću pretraživača:
AlltheWeb.com (http://www.alltheweb.com); Google Scholar (http://scholar.google.com); i pre-
trage baza podataka: EBSCO (http://search.epnet.com); SocioFakt online
(http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/html/sfakt.php); COBISS.SR (http://vbs.nbs.bg.ac.yu/cobiss); i UMI
ProQuest Digital Dissertations (http://wwwlib.umi.com/dissertations), na osnovu fraza za pre-
traživanje: "Profil indeks emocija" i "Emotions Profile Index".

349
Dragan Kurbalija

Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, moraju se ostvariti sledeći istraživački

ciljevi:
1. utvrditi teorijsku struktura testa PIE:
a. definisati manifestne varijable na osnovu kojih će se vršiti analiza;
b. utvrditi strukturu ključa za odgovore, tj. utvrditi koja je hipotetska
struktura upitnika predložena od strane autora;
2. utvrditi faktorsku (empirijsku) strukturu testa PIE; i
3. utvrditi stepen slaganja između faktorske (empirijske) i hipotetske
(teorijske) strukture testa PIE.
Kao što je rečeno, ispitanik se pri popunjavanju upitnika odlučuje između 62
para osobina, odnosno, daje podatke o 124 binarne varijable. Međutim, u ovom
istraživanju vodili smo se logikom da birajući između parova ponuđenih osobina
ispitanici zapravo procenjuju u kojoj je meri za njih karakteristična svaka od 12
ponuđenih crta. Tako, na primer, ukoliko ispitanik u kombinaciji sa svim ostalim
osobinama proceni da je Srdačan, dobiće na toj varijabli maksimalan skor; ukoliko,
pak, stalno bira neku drugu osobinu, na varijabli Srdačan dobiće skor 0. Na ovaj
način definisano je 12 početnih varijabli.
Način izračunavanja skorova u ključu za ocenjivanje odgovora (tabela 6)
omogućava da se četiri bipolarne dimenzije primarnih emocija zamene osobinama
ličnosti koje ih definišu. Ukoliko se to uradi dobiće se ovakav odnos među crtama
ličnosti:
- Društven, Srdačan / Grize se u sebi, Potišten
- Društven, Poslušan, Srdačan / Nesiguran u sebe, Ozlojeđen, Sklon
prepiranju
- Nagao, Sklon pustolovinama / Nesiguran u sebe, Oprezan, Sklon
pustolovinama, Smeten
- Oprezan, Poslušan, Smeten / Grize se u sebi, Nagao, Ozlojeđen, Potišten,
Sklon prepiranju
Četiri dimenzije prikazane na ovaj način lako se mogu transformisati u
hipotetsku matricu sklopa pogodnu za testiranje faktorske strukture upitnika.
Hipoteza ovog istraživanja, prema tome, može se izraziti na sledeći način:
Faktorska struktura testa Profil Indeks Emocija odgovara hipotetskom sklopu
predloženom od strane autora u ključu za ocenjivanje odgovora (Tabela 7).

Tabela 7. Hipotetska matrica sklopa

OSOBINA: h1a h2b h3c h4d
DRUŠTVEN 1.00 -1.00 0.00 0.00
GRIZE SE U SEBI -1.00 0.00 0.00 -1.00
NAGAO 0.00 0.00 -1.00 -1.00
NESIGURAN U SEBE 0.00 1.00 1.00 0.00
OPREZAN 0.00 0.00 1.00 1.00
OZLOJEĐEN 0.00 1.00 0.00 -1.00
POSLUŠAN 0.00 -1.00 0.00 1.00
POTIŠTEN -1.00 0.00 0.00 -1.00
SKLON PREPIRANJU 0.00 1.00 0.00 -1.00

350
 Struktura testa Profil indeks emocija

SKLON PUSTOLOVINAMA 0.00 0.00 0.00 0.00

SMETEN 0.00 0.00 1.00 1.00
SRDAČAN 1.00 -1.00 0.00 0.00
a
Reprodukcija nasuprot Deprivaciji, b Opozicionalnost nasuprot Inkorporaciji,
c
Eksploracija nasuprot Nekontrolisanosti, d Samozaštita nasuprot Agresivnosti.

U hipotetskoj matrici sklopa prikazan je očekivani udeo svake osobine u

objašnjenju latentnih dimenzija, tako su npr. za prvu hipotetsku latentnu dimenziju
(Reprodukcija nasuprot Deprivaciji) osobinama Društven i Srdačan pridodate
vrednosti 1, osobinama Grize se u sebi i Potišten pridodate su vrednosti -1, a ostalim
osobinama, za koje se ne očekuje značajan udeo u objašnjenju varijanse prve
latentne dimenzije, pridodata je vrednost 0.
Predložena hipotetska matrica sklopa ima, ipak, jednu nedoslednost. Naime, u
strukturi treće hipotetske dimenzije (Nekontrolisanost nasuprot Eksploraciji)
osobina Sklon pustolovinama javlja se u okviru opisa oba pola, pa bi joj trebalo
pridodati i vrednost 1 i vrednost -1. Pošto osobina Sklon pustolovinama ne doprinosi
razdvajanju ispitanika na dimenziji Nekontrolisanost nasuprot Eksploraciji, u
hipotetskoj matrici sklopa pridodata joj je vrednost 0.

METOD

U istraživanju je korišćena verzija testa PIE i ključa za ocenjivanje odgovora u

izdanju Centra za psihodijagnostična sredstva Zavoda SRS za produktivnost dela.
U svrhu praćenja adaptacije učenika na uslove života u Domu učenika
Poljoprivredne škole u Futogu, u periodu od 1997. do 2002. godine u toku
septembra meseca učenici prve godine testirani su testom PIE. Ispitano je ukupno
217 učenika Poljoprivredne škole, i svi su u vreme testiranja bili smešteni u domu
učenika, a struktura uzorka prema polu i godini upisa prikazana je u Tabeli 8.
Tabela 8. Struktura uzorka prema polu i godini upisa.
Muški Ženski Ukupno
1997. 12 4 16
1998. 14 17 31
1999. 25 16 41
2000. 18 8 26
2001. 27 17 44
2002. 37 22 59
Ukupno 133 84 217

Učenici su testirani grupno, u učionici, prema proceduri predloženoj u

priručniku za primenu testa iz 1987. godine.

351
Dragan Kurbalija

S obzirom na selekcioniranost i nisku reprezentativnost uzorka, uopštljivost

dobijenih rezultata je (iako dovoljna da bi se proverio metod za procenu faktorske
strukture) relativno niska, tako da bi rezultate (pogotovo one vezane za empirijsku
strukturu instrumenta) trebalo uzeti sa rezervom i proveriti ih na reprezentativnom
uzorku.

REZULTATI

Podaci su obrađeni uz pomoć programa Belzebub (Momirović i sar., 1997),

koji vrši uporednu konfirmativnu i eksplorativnu komponentnu analizu nekog skupa
varijabli, čime je omogućeno testiranje strukturalnih hipoteza. Eksplorativni deo
analize se sastoji od orthoblique transformacije tipa II, dok se konfirmativni deo te
metode zasniva na direktnoj transformaciji neke hipotetske matrice sklopa u
Mahalanobisov oblik, što podrazumeva izračunavanje transformacijske matrice u
kojoj je maksimizirana sličnost matrice sklopa sa hipotetskom matricom sklopa bez
ograničenja na matricu kovarijansi latentnih dimenzija. Poređenje rezultata
dobijenih konfirmativnom i eksplorativnom analizom omogućeno je na osnovu
korelacija latentnih dimenzija.
Program je napisan u Matrix pseudo jeziku, i može se izvršiti u SPSS
okruženju.
Pre početka analize sirovi skorovi su transformisani u z-skorove.
Detaljnije su analizirani indikatori reprezentativnosti uzorka varijabli; matrice
strukture i interkorelacija orthoblique faktora; matrice strukture i interkorelacija
hipotetskih faktora; kao i matrica interkorelacija orthoblique i hipotetskih faktora.
Reprezentativnost uzorka varijabli. Iako je mera apsolutne gornje granice
reprezentativnosti uzorka varijabli (Psi 4 = 0,92) veoma visoka, vrednost
normalizovanog KMO koeficijenta (0,06) je daleko ispod vrednosti 0,50 koja je po
Kaiseru i Riceu minimalna da bi neka matrica interkorelacija bila prihvatljiva za
faktorizaciju.
Ovaj rezultat je i očekivan, s obzirom da mere za izračunavanje
reprezentativnosti nekog uzorka varijabli polaze od pretpostavke o jedinstvenom
predmetu merenja. Tako je i veličina KMO indeksa veća ukoliko je veći broj
analiziranih varijabli, veći broj ispitanika u uzorku, manji broj izolovanih faktora, i
ukoliko su veće parcijalne korelacije među manifestnim varijablama. Pošto je u
ovom radu analizirano 12 osobina koje predstavljaju relativno nezavisne crte ličnosti
i koje nemaju jedinstven predmet merenja (pogledati matricu interkorelacija - tabela
9), a cilj faktorizacije nije bio svođenje većeg broja manifestnih varijabli na jedan
kompozitni skor, već "prevođenje" jednog skupa varijabli u drugi, nizak indeks
reprezentativnosti je bio očekivan. Ipak, moglo bi se s pravom postaviti pitanje
opravdanosti faktorizacije ovakve matrice interkorelacija, i to treba imati na umu.

352
 Struktura testa Profil indeks emocija

Tabela 9. Interkorelacije varijabli

DRU GuS NAG NuS OPR OZL POS POT PRP PST SMT SRD
DRUŠTVEN 1.00 -.31 -.03 -.42 -.01 -.15 .18 -.34 -.16 .12 -.18 .34
GRIZE SE U SEBI 1.00 -.25 .35 -.13 -.13 -.19 .40 -.08 -.33 -.08 -.23
NAGAO 1.00 -.33 -.10 .01 -.22 -.39 .16 .11 -.15 -.05
NESIGURAN U SEBE 1.00 -.11 -.03 -.02 .50 -.07 -.29 -.01 -.34
OPREZAN 1.00 -.14 .21 -.11 -.20 -.17 .00 -.10
OZLOJEĐEN 1.00 -.31 -.08 .15 -.08 .00 -.07
POSLUŠAN 1.00 -.03 -.35 -.26 -.06 .12
POTIŠTEN 1.00 -.26 -.23 .05 -.29
SKLON PREPIRANJU 1.00 .08 -.22 -.28
SKLON 1.00 -.15 -.08
PUSTOLOVINAMA
SMETEN 1.00 -.02
SRDAČAN 1.00

Količina zajedničke varijanse uzorka varijabli (10,62 ili 88,52%) je

zadovoljavajuća.
Eksplorativni deo analize. Broj značajnih komponenata koje se mogu
izolovati iz matrice interkorelacija kreće se, u zavisnosti od kriterijuma, između 3
(po PB kriterijumu) i 5 (po kriterijumu jedinice) - pogledati Tabelu 10.

Tabela 10. Varijanse i procenti glavnih komponenata

lambda postotak kumul.%
f1 2.682 22.354 22.354
f2 2.034 16.952 39.306
f3 1.193 9.938 49.244
f4 1.168 9.733 58.977
f5 1.021 8.507 67.484
f6 0.903 7.528 75.012
f7 0.764 6.366 81.378
f8 0.734 6.114 87.492
f9 0.574 4.785 92.277
f10 0.480 3.996 96.273
f11 0.437 3.641 99.914
f12 0.010 0.086 100.000

Kao što se može videti u matrici strukture orthoblique faktora (Tabela 11) test
PIE se sastoji od bipolarnih faktora, iako empirijska struktura dimenzija ne odgovara
onoj pretpostavljenoj u ključu za ocenjivanje odgovora.

Tabela 11. Struktura orthoblique faktora

f1 f2 f3 f4
DRUŠTVEN .41* 1 -.67* -1 -.36* .03
GRIZE SE U SEBI -.68* -1 .25 -.06 -.18 -1
NAGAO .57* .26 -.13 -1 -.10 -1

353
Dragan Kurbalija

NESIGURAN U SEBE -.75* .35* 1 .08 1 -.02

OPREZAN .05 -.02 .05 1 .83* 1
OZLOJEĐEN .16 .27 1 .53* -.38* -1
POSLUŠAN -.12 -.51* -1 -.18 .67* 1
POTIŠTEN -.81* -1 .17 .10 -.05 -1
SKLON PREPIRANJU .31* .60* 1 -.19 -.35* -1
SKLON PUSTOLOVINAMA .44* .05 -.38* -.32*
SMETEN -.10 -.09 .78* 1 .11 1
SRDAČAN .27 1 -.75* -1 .06 -.10
Korelacije veće od 0,30 su naglašene znakom (*).
Pored korelacija prikazane su očekivane vrednosti iz hipotetske matrice sklopa.

Na osnovu matrice strukture orthoblique faktora može se zaključiti sledeće:

- prvi orthoblique faktor najverovatnije je "prisvojio" deo varijanse pre svega
treće, ali i četvrte hipotetske dimenzije;
- drugi faktor je relativno dobro reprodukovao srtukturu druge dimenzije iz
hipotetske matrice sklopa (Opozicionalnost nasuprot Inkorporaciji);
- struktura trećeg faktora ne odgovara strukturi predloženoj u ključu za
odgovore; i
- struktura četvrte hipotetske dimenzije (Samozaštita nasuprot Agresivnosti)
donekle je reprodukovana, ali u znatno osiromašenom vidu.

Tabela 12. Korelacije orthoblique faktora

f1 f2 f3 f4
f1 1.00 -.13 -.13 -.08
f2 1.00 .06 -.23
f3 1.00 .00
f4 1.00

Međusobne korelacije orthoblique faktora (tabela 12) veoma su niske, i po

teoriji bi dimenzije primarnih emocija trebalo da budu povezane u većoj meri da bi
se jasnije mogao odrediti njihov položaj u krugu za interpretaciju odgovora.
Međutim, ovi rezultati mogu biti posledica i toga da orthoblique rotacija nije metod
izbora za proveru faktorske strukture u ovom slučaju.
Pouzdanost izolovanih orthoblique faktora je zadovoljavajuća, što se može
videti iz Tabele 13.

Tabela 13. Pouzdanost orthoblique faktora

Beta6
f1 .9553
f2 .9411
f3 .8956
f4 .9144

Rezultati eksplorativnog dela analize govore u prilog pretpostavci o postojanju

četiri bipolarne umesto osam nezavisnih dimenzija.

354
 Struktura testa Profil indeks emocija

Konfirmativni deo analize. Struktura hipotetskih faktora (Tabela 14) mnogo

je sličnija strukturi ključa za ocenjivanje odgovora. Ipak, za to je i plaćena određena
cena jer je veliki deo ukupne varijanse ostao neobjašnjen. Tako relativna proporcija
hipotetske varijanse u odnosu na varijansu objašnjenu glavnim komponentama
iznosi 0,78, a relativna proporcija varijanse objašnjene hipotetskim faktorima u
odnosu na ukupnu varijansu sistema varijabli iznosi samo 0,30.
Dakle tek oko 30% varijanse matrice početnih varijabli pokriveno je
strukturom hipotetskih faktora (u odnosu na skoro 60% varijanse objašnjene
glavnim komponentama - tabela 10). Ovaj procenat je mali, ali uzimajući u obzir
nepodobnost početnih podataka za faktorizaciju nije bio neočekivan.

Tabela 14. Struktura hipotetskih faktora

h1 h2 h3 h4
DRUŠTVEN .65* 1 -.61* -1 -.19 .12
GRIZE SE U SEBI -.69* -1 .02 .36* -.45* -1
NAGAO .27 .17 -.78* -1 -.15 -1
NESIGURAN U SEBE -.53* .37* 1 .59* 1 -.16
OPREZAN -.06 -.11 .30* 1 .58* 1
OZLOJEĐEN .16 .52* 1 -.06 -.37* -1
POSLUŠAN -.01 -.55* -1 .05 .65* 1
POTIŠTEN -.75* -1 .01 .51* -.28 -1
SKLON PREPIRANJU .15 .62* 1 -.32* -.39* -1
SKLON PUSTOLOVINAMA .24 .08 -.40* .04
SMETEN -.12 02 .42* 1 .39* 1
SRDAČAN .60* 1 -.60* -1 -.09 .07
Korelacije veće od 0,30 su naglašene znakom (*).
Pored korelacija prikazane su očekivane vrednosti iz hipotetske matrice sklopa.

Na osnovu matrice strukture hipotetskih faktora može se zaključiti sledeće:

- struktura prvog hipotetskog faktora (Reprodukcija nasuprot Deprivaciji)
veoma je slična strukturi prve dimenzije iz hipotetske matrice sklopa, jedino je
negativnom polu dimenzije pored osobina Grize se u sebi i Potišten pridodata i
osobina Nesiguran u sebe (što nije protivrečno osnovnim teorijskim postavkama
autora);
- struktura drugog hipotetskog faktora (Opozicionalnost nasuprot
Inkorporaciji) u potpunosti odgovara drugoj dimenziji iz hipotetske matrice sklopa;
moglo bi se reći da (barem što se tiče rezultata ovog istraživanja) pretpostavljena
struktura ove dimenzije ima najsolidnije empirijsko utemeljenje;
- što se tiče strukture trećeg hipotetskog faktora (Eksploracija nasuprot
Nekontrolisanosti), kao prvo možemo zaključiti da sporna osobina ličnosti (Sklon
pustolovinama) koja se u ključu za odgovore pojavljuje u opisu oba pola dimenzije
primarnih emocija u većoj meri određuje negativan pol hipotetskog faktora
(Nekontrolisanost); negativan pol je takođe dopunjen i osobinom Sklon prepiranju;
pozitivnom polu trećeg hipotetskog faktora (Eksploracija) su pored osobina koje ga
opisuju u ključu za ocenjivanje odgovora pridodate i osobine Potišten i Grize se u

355
Dragan Kurbalija

sebi; dopunjene osobine ne odstupaju bitno od osnovne strukture primarnih emocija

koje čine ovu bipolarnu dimenziju.
- struktura četvrtog hipotetskog faktora (Samozaštita nasuprot Agresivnosti)
dosta je dobro reprodukovana u matrici strukture hipotetskih faktora, iako je
negativan pol ove dimenzije (Agresivnost) u ključu za ocenjivanje određen sa
najvećim brojem osobina; pošto se radi o poslednjem paru dimenzija očekivano je
da je manji broj osobina u visokim korelacijama sa faktorom, pa su tako iz opisa
negativnog pola dimenzije isključene osobine Nagao i Potišten koje su u većoj meri
povezane sa trećim i prvim hipotetskim faktorom.
Posmatrano u celini, autori ključa za odgovore mogli bi biti zadovoljni
stepenom reprodukcije hipotetske matrice sklopa (posebno ako se uzme u obzir to da
su za konstrukciju ključa za ocenjivanje odgovora korištene procene kliničara, a ne
utvrđivanje faktorske strukture instrumenta, da je za opis crta ličnosti korišten
ograničen broj emocionalnih komponenti i to da se radi o prevodu). Struktura
dimenzija primarnih emocija donekle odstupa od strukture hipotetskih faktora, ali
čini se da ta odstupanja više "izoštravaju" sliku nego što je menjaju.

Tabela 15. Korelacije hipotetskih faktora

h1 h2 h3 h4
h1 1.00 -.23 -.48 .13
h2 1.00 -.02 -.39
h3 1.00 .19
h4 1.00

Međusobne korelacije hipotetskih faktora govore u prilog rasporedu dimenzija

primarnih emocija koji je (u skladu sa novijim Plučikovim postavkama) predložen u
PIE-JRS. Kao što je ranije već rečeno, taj raspored uslovljen je međusobnim
korelacijama među parovima primarnih emocija, koje bi po teoriji trebalo da su
najveće među susednim parovima emocija, i da se smanjuju što su parovi emocija u
krugu udaljeniji. Predloženi raspored je: Inkorporacija nasuprot Odbacivanju, Zaštita
nasuprot Agresiji, Orijentacija nasuprot Istraživanju, i Lišenost nasuprot
Reprodukciji (Kostić, 1997). Sa druge strane, u engleskim tekstovima (Plutchik i
Kellerman, 1974; prema Louw, 2004) pojavljuje se sledeći raspored parova
primarnih emocija: timid vs. aggressive, trustful vs. distrustful, controlled vs.
dyscontrolled, gregarious vs. depressed.
Pošto su parovi emocija po teoriji prikazani u kružnom dijagramu za
interpretaciju, pored pitanja o rasporedu dimenzija postavlja se i pitanje koji par bi u
hipotetskoj matrici sklopa trebao da bude prvi. U ovom istraživanju je odabrano
rešenje navedeno u Priručniku Centra za PDS, i ono u najvećoj meri odgovara
strukturi orthoblique faktora (Tabela 15).

Tabela 16. Pouzdanost hipotetskih faktora

beta6
H1 .9318
H2 .9246

356
 Struktura testa Profil indeks emocija

H3 .8886
H4 .8959

Pouzdanost izolovanih hipotetskih faktora je zadovoljavajuća, što se može

videti iz Tabele 16.

Tabela 17. Korelacije orthoblique i hipotetskih faktora

h1 h2 h3 h4
f1 .83 -.01 -.75 .16
f2 -.48 .91 -.06 -.42
f3 -.09 .27 .42 .12
f4 -.13 -.34 .27 .81

Kao što se može videti iz matrice korelacija orthoblique i hipotetskih faktora,

druga hipotetska dimenzija veoma je dobro empirijski utemeljena, korelacije prve i
četvrte hipotetske dimenzije i odgovarajućih faktora su zadovoljavajuće, dok
struktura treće hipotetske dimenzije (ne samo zbog osobine Sklon pustolovinama
koja se pojavljuje u opisu oba njena pola) zahteva ozbiljniju reviziju.

DISKUSIJA

Imajući u vidu sve što je rečeno, može se zaključiti da struktura testa PIE može
da se dovede u vezu sa strukturom 4 bipolarna faktora predloženom u ključu za
odgovore, međutim, ova veza daleko je od nesumnjive, i postoje brojne teškoće u
njenom tumačenju.
Pre svega, instrumentu nedostaje jasnije određenje početnih varijabli koje bi
uključilo i podatke o strukturi 12 osnovnih crta ličnosti predstavljenih osobinama
koje se izlažu u parovima.
Matrica interkorelacija početnih varijabli je nepodobna za faktorizaciju, pa
samim tim treba izbegavati konverziju sirovih skorova u skorove koji govore o
izraženosti primarnih emocija kad god je to moguće. Drugim rečima, svaki put kada
se test PIE koristi u istraživačke svrhe, korisnije je kao varijable koristiti skorove 12
početnih varijabli, nego ih na bilo koji način pretvarati u kompozitne skorove. Ovo
se posebno odnosi na istraživanja koja uključuju regresionu analizu, pošto
standardna greška regresionih koeficijenata raste sa visinom korelacija među
prediktorskim varijablama (zbog preklapanja regresionih koeficijenata). Zbog toga
su 12 početnih varijabli osobina koje predstavljaju crte ličnosti mnogo podesnije za
set prediktorskih varijabli od 8 varijabli primarnih emocija (uporediti matrice
interkorelacija - tabele 9 i 3). Taksonomska valjanost testa bi se na taj način lako
mogla proceniti izračunavanjem procenta uspešno klasifikovanih slučajeva na
osnovu regresionih jednačina.

357
Dragan Kurbalija

Ukoliko, ipak, postoji potreba da se skorovi početnih varijabli konvertuju u

procene izraženosti primarnih emocija, treba modifikovati ključ za ocenjivanje
odgovora i uskladiti ga sa prevodom i našom populacijom. Da bi se to učinilo prvo
treba ispitanicima ponuditi instrument koji sadrži sve kombinacije parova osobina
ličnosti, a zatim uporediti faktorsku strukturu sa onom predloženom od strane
autora. Pravljenje ključa za ocenjivanje odgovora na osnovu matrice strukture
hipotetskih faktora izračunate na normativnom uzorku bolje je rešenje od pridavanja
veće vrednosti osobinama iz pojedinih parova u odnosu na ostale osobine kao što su
to učinili autori PIE-JRS.
Na osnovu ovog istraživanja može se predložiti da neka kasnija revizija i
standardizacija testa PIE uključi i:
- reviziju prevoda osobina koje predstavljaju crte ličnosti i prevoda
naziva primarnih emocija;
- podatke o regresionim jednačinama za klasifikaciju ispitanika
izračunate na 12 početnih varijabli osobina koje predstavljaju crte ličnosti, a koje
uključuju i mere efikasnosti klasifikacije;
- probnu verziju testa koja uključuje svih 66 parova varijabli na osnovu
koje bi se konstruisali ključevi za ocenjivanje odgovora;
- ključ za ocenjivanje odgovora čija je struktura modifikovana u skladu
sa normativnim uzorkom i prevodom; i
- "faktorski" ključ za ocenjivanje odgovora, čija bi struktura odgovarala
opaženoj faktorskoj strukturi instrumenta, bez korišćenja hipotetske matrice sklopa.

LITERATURA

Bašković-Milinković, A. (1987). Profil indeks emocija Priručnik. Ljubljana, Center

za psihodijagnostična sredstva.
Kostić, P. (1997). Priručnik PIE-JRS. Beograd, Centar za primenjenu psihologiju.
Louw, C. (2004). The presentation of self-concept and emotional profile in a
cardiological population. M.A. Faculty of Humanities, University of Pretoria.
Preuzeto 24.05.2005. sa http://www.upetd.up.ac.za/thesis/available/etd-
02092005 -092504/unrestricted/00dissertation.pdf
Momirović, A. (1987). Određivanje metrijskih karakteristika testa Profil indeks
emocija. Primijenjena psihologija, 8, 227-232.
Momirović, K. (1997). O jednoj metodi za testranje strukturalnih hipoteza. Beograd,
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Preuzeto 26. 05. 2003. sa
http://www.cpijm.org.yu/sfstuff/belzebub.pdf
Plutchik, R. & Kellerman, H. (1974). Emotions Profile Index - Manual. Los
Angeles, Western Psychological Services.

358
 Struktura testa Profil indeks emocija

ABSTRACT

THE STRUCTURE OF THE EMOTIONS PROFILE INDEX

Kurbalija Dragan
Agricultural school with dormitory, Futog

In order to evaluate the factor structure of the Emotions Profile Index (EPI)
217 first-year students accommodated in the school’s dormitory were examined. The
data was analyzed with Beelzebub algorithm for comparative confirmative and ex-
ploratory component analysis. The results show that the empirical structure of EPI
can be related with 4 bipolar factor structure proposed in the scoring key, although
the relation is far from indubitable. The structure of hypothetical dimension Distrust-
ful vs. Trustful has a solid empirical foundation, correlations between orthoblique
and hypothetical factors of theoretical dimensions Gregarious vs. Depressed and
Timid vs. Aggressive are acceptable while, on the other hand, the structure of the
hypothetical dimension Controlled vs. Dyscontrolled requires revising, not only be-
cause the Adventurous trait is used to describe both of their poles, but for numerous
other reasons. The paper suggests a few ways of improving the characteristics of the
test.

Key words: Emotions Profile Index (EPI), factor analysis, personality test

359