LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

DODATAK
Logi~ki sklopovi
i operacije 1
Zna~ajno otkri}e u razvoju ra~unara je nova algebra koju je postavio engleski
matemati~ar George Boole 1854. godine, po kome je i dobila ime Bulova algebra. I ako
Bulova algebra nije nastala da bi re{avala problem rada ra~unara, kasnije se ispostavilo
da rad ra~unara mo`e biti opisan upravo uz pomo} Bulove algebre. Naime, ra~unari se
sastoje od stotine hiljada logi~kih sklopova. Da bi se razumeo na~in rada logi~kih sklopo-
va moraju se razumeti osnovne zakonitosti Bulove algebre.
Osnovni pojam u Bulovoj algebri je izjava. Pod izjavom se smatra svaka tvrdnja za
koju se mo`e tvrditi da je istinita ili neistinita.
„Ja imam 15. godina“ ili druga re~enica „Moja mama je najbolja na svetu“. Prvu
izjavu mo`emo proveriti dali je istinita ili ne. Drugu re~enicu je te{ko proveriti sa sig-
urno{}u. Postoji nekoliko na~ina ozna~avanja tih vrednosti.
T - (za ta~nu izjavu) N - (za neta~nu izjavu) ili 1- (za ta~nu izjavu) 0 - (za neta~nu
izjavu). Kako se u literaturi koriste engleske oznake T (true - istina) i F (false- la`) to su
one i prisutne.
U matematici se koriste matemati~ke operacije sabiranja, oduzimanja, deljenja i
mno`enja. Kako je poznato pri tome se koriste oznake „ -, +, :, *“
Pri tome se koriste dva ili vi{e operanata za dobivanje rezultata.
Ako izvr{imo operaciju mno`enja dva broja 5 i 6 dobi}e se rezultat 30 a pi{e se (5*6 =30).
Vidimo da postoje ulazne vrednosti, operacija i izlazna vrednost. To se isto doga|a i kod
logi~kih operacija (logos-razum, mi{ljenje). Svaka od ovih logi~kih operacija bi}e pred-
stavljena svojim operatorom. Prilikom posmatranja bilo koje logi~ke operacije, bitno je
razjasniti pojmove: ulazna vrednost, logi~ka operacija i izlazna vrednost. Sve ulazne i
izlazne vrednosti nalaze se unutar skupa [T, N], tj. vrednosti ta~no i neta~no su jedine
mogu}e ulazne i izlazne vrednosti pri radu sa logi~kim operacijama.

Operacija negacije

Ovu operaciju mo`emo objasniti na primerima iz svakodnevnog `ivota. Na primer za

izjavu: „Danas je u Beogradu padala ki{a“. Negacija bi bila: „Danas u Beogradu nije
padala ki{a“. Pretpostavimo da se na kraju dana mo`e izre}i prava istina o po~etnoj izjavi.
Ako je izjava neta~na (ulazna vrednost), negacijom izjave dobija se ta~na tvrdnja (izlaz-
na vrednost).

211
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Ta~no (T) = negacija = neta~no (N)

Neta~no (N) = negacija = ta~no (T)
Ovaj postupak opisuje logi~ku operaciju negacije. Dakle operacija negacije deluje na
jednoj ulaznoj vrednosti i daje jednu izlaznu vrednost, {to se vidi u tablici istinitosti.
Algebarska oznaka za operator negacije je (- A).

Ulaz (A) Izlaz (- A )

T N
N T Algebarska oznaka za operator negacije -

Operacija disjunkcije

Ako razmotrimo slede}i primer:

Poslednji dan {kolske godine u~enik ne zna s kojim uspehom }e zavr{iti razred jer
jo{ uvek nema ocenu iz ra~unarstva i matematike. No, zna da mora odgovarati oba pred-
meta i dobiti ocenu 5 bar iz jednog predmeta da bi razred zavr{io sa odli~nim uspehom.
Ovaj doga|aj se mo`e zapisati na slede}i na~in:
„U~enik mora dobiti ocenu pet iz ra~unarstva ili matematike“. Mogu}a su ~etiri
rezultata pre ispitivanja u~enika:
- u~enik }e dobiti 5 iz ra~unarstva i 5 iz matematike
- u~enik }e dobiti 5 iz ra~unarstva ali ne i iz matematike
- u~enik ne}e dobiti 5 iz ra~unarstva, ali ho}e i iz matematike
- u~enik ne}e dobiti 5 ni iz ra~unarstva ni iz matematike.
Na osnovu ovoga mo`emo zapisati slede}e:

Izlaz
1. T ili T daje T A B
(A+B)
2. T ili N daje T
T T T
3. N ili T daje T T N T
4. N ili N daje N N T T
N N N

Vidimo da je izlazna vrednost ta~na ako je barem jedna ulazna vrednost ta~na, zato
se ova logi~ka operacija zove disjunkcija. (disjungere - rastavljanje). Algebarska oznaka
za operator disjunkcije je A+B.

212
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Operacija konjukcije

U ovom slu~aju razmotri}emo primer sa u~enikom koji treba da dobije iz pomenutih

predmeta obe ocene 5 da bi imao odli~an uspeh.
„U~enik mora dobiti 5 iz ra~unarstva i 5 iz matematike“. I ovde su mogu}a ~etiri
slu~aja i to:
- ako je u~enik dobio 5 iz ra~unarstva i matematike ostvario je cilj.
- ako u~enik dobije 5 iz ra~unarstva a iz matematike ne.
- ako u~enik nije dobio 5 iz ra~unarstva a jeste dobio iz matematike.
- ako u~enik nije dobio 5 iz ra~unarstva niti iz matematike.

1. T i T daje T A B Izlaz (A*B)

2. T i N daje N
T T T
3. N i T daje N T N N
4. N i N daje N N T N
N N N

Vidimo da je izlazna vrednost ta~na samo ako je svaka ulazna vrednost ta~na, zbog
toga se ova logi~ka operacija zove konjukcija (conjungere-zdru`ivanje). Algebarska
oznaka za operator konjukcije je A*B.

Osnovni zakoni Bulove algebre

U okviru zakona Bulove algebre zna~ajno mesto zauzimaju:

Osnovne relacije :

A+0 = A A*0=0

A + 1=1 A*1=A

A +A=A A*A=A

A+(-A)=1 A*(-A)=0

-(A+B) = (-A)*(-B) -(A*B) = (-A)+(-B)

213
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Zakon komutativnosti: A*B=B*A

A+B=B+A
Zakon asocijativnosti: (A * B) * C = A * (B * C)
(A + B) + C = A + ( B + C)
Zakon distributivnosti: A* (B+C) = A*B + A*C
A+(B*C)= (A+B)*(A+C)

Logi~ki sklopovi
Prilikom obavljanja raznovrsnih zadataka ra~unar neprekidno izvr{ava razli~ite
logi~ke operacije. Me|utim, u matemati~koj logici prisutne su i druge logi~ke operacije
osim do sada nabrojanih. No, kori{}enjem osnovnih zakona Bulove algebre, mo`e se
pokazati kako se sve logi~ke operacije mogu pojednostaviti na negaciju, disjunkciju i
konjukciju.
S druge strane, u svakodnevnom govoru ~esto se koriste izrazi pomo}u kojih se
opisuju „stanja“ elektri~nih naprava: „ima struje - nema struje“, ~estica je „namagneti-
sana ili nenamgnetisana“. Za ovakva stanja, pojave i zadatke se ka`e da imaju bivalentne
karakteristike. Tipi~an primer za elektronske ure|aje koji imaju bivalentne karakteristike
su prekida~ka kola. Sva ovakva stanja mogu poprimiti samo dve vrednosti koje se mogu
ozna~avati na razli~ite na~ine „DA i NE“, „1 i 0“ itd. Matemati~ka grana koja razmatra
ure|aje sa bivalentnim karakteristikama, zove se „prekida~ka algebra“ ili „Bulova algebra“.
Osnovni elektronski sklop koji omogu}uje pam}enje dva razli~ita stanja naziva se
bivalent. Bivalent menja jedno od svoja dva stanja pomo}u spolja{njeg impulsa. Za
pam}enje vi{e razli~itih stanja koristi se vi{e bivalenata.
U dosada{njem tekstu obja{njena su osnovna pravila Bulove algebre. Posledica
primene Bulove algebre je konstrukcija logi~kih sklopova, tj. fizi~kih elemenata koji
verodostojno prikazuju zna~enje logi~kih operacija.
U klasi~noj algebri se koriste ~etiri osnovne operacije: sabiranje, oduzimanje,
mno`enje i deljenje. U logi~koj algebri se koriste tri osnovne i dve izvedene matemati~ke
operacije.
Logi~ki sklop koji obavlja logi~ku operaciju negacije naziva NE sklop (NOT) a nje-
gov grafi~ki simbol dat je na slici.

Slika 237. NE - sklop Slika 238. NE - operacija

214
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Slika 239. ILI - sklop Slika 240. ILI - operacija

Logi~ki sklop koji obavlja logi~ku operaciju disjunkcije naziva se ILI sklop (engl
OR). Njegov grafi~ki simbol prikazan je na slici. Simboli~ki znak u klasi~noj algebri.
Primer za dve veli~ine koje se logi~ki sabiraju je A+B. Ovo "logi~ko sabiranje" je "+" koji
se ~ita kao "ILI", a pi{e kao znak + (plus) u klasi~nij algebri ovo se ~ita "A ili B". Na slici
prikazana je elektri~na ekvivalenta dve veli~ine koje se logi~ki sabiraju. To su dva preki-
da~a vezana paralelno izme|u ta~aka (M - ulaz) i (N - izlaz).

Slika 241. I - sklop Slika 242. I - operacija

Logi~ki sklop koji obavlja logi~ku operaciju konjukcije naziva se I sklop (engl.
AND) Simbol "I" sklopa prikazan je na slici. Simboli~ki znak za "logi~ko mno`enje" je
"*" koji se pi{e kao zvezdica, u klasi~noj algebri ozna~ava znak mno`enja, a ~ita se kao
"I". Primer za prikazivanje dve veli~ine koje se logi~ki mno`e bi bio A*B ili samo AB.
Ovo se ~ita kao "A i B". Na slici prikazana je elektri~na ekvivalenta dve veli~ine koje se
logi~ki mno`e. To su dva prekida~a vezana na red izme|u ta~aka (M - ulaz) i (N - izlaz).
Ra~unar se sastoji od velikog broja slo`enih logi~kih sklopova. Videli smo kako se u
Bulovoj algebri sve logi~ke operacije mogu zapisati kori{}enjem osnovnih logi~kih
operacija. Na isti na~in mo`e se pokazati kako se svi logi~ki sklopovi mogu izvesti iz
osnovnih logi~kih sklopova "I"; "ILI" i "NE".

VE@BA

Za logi~ki sklop sa slike napisati funkciju

koja ga predstavlja. Napisati tablicu istinitosti za
ovaj sklop.
Re{enje: S obzirom na to da se sklop dobiva Slika 243.

215
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

prolazom ulaznih vrednosti (A i B) prvo kroz sklop "ILI" zatim kroz sklop "NE", tra`ena
funkcija glasi: - (A+B)

A B A+B -(A+B)
T T T N
T N T N
N T T N
N N N T
Slika 244. NILI - sklop

Tablicu istinitosti mo`emo ispisati tako {to ispi{emo tablicu za sklop ILI a onda
izvr{imo negaciju njenih izlaznih vrednosti.
Ovakav logi~ki sklop se ~esto koristi pri izgradnji slo`enih logi~kih sklopova. Zato
je dobio naziv NILI sklop (engl. NOR) Njegov grafi~ki simbol je na slici 244.

VE@BA
Konstruisati sklop koji predstavlja funkciju A*B+B*C i napisati tablicu istinitosti.
Koriste}i zakon distributivnosti (izu~avamo
vrednost B) datu funkciju mo`emo napisati u
obliku: B*(A+C), a zatim nacrtati dati sklop kao
na slici 245.
Prime}ujemo kako ova funkcija ima tri uslo-
va (ABC), odnosno tri ulazne vrednosti. S
obzirom na to da svaki uslov mo`e poprimiti samo
dve vrednosti (ta~no ili neta~no), broj ulaznih
kombinacija je 2*2*2 tj. 8. Kada ispi{emo sve
mogu}nosti kombinacije tada napi{emo tablicu
istinitosti. Slika 245. NILI - sklop

A B C A+C B*(A+C)
T T T T T
T T N T T
T N T T N
T N N T N
N T T T T
N T N N N
N N T T N
N N N N N

216
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Brojni sistemi

Poznato je kako su starije civilizacije razvijale tehniku ra~unanja pomo}u prstiju na

rukama. Kako ~ovek ima deset prstiju, posledica toga je sistem koji koristi deset cifara
0,1,2,3,4,5,6,7,8,9. Drugim re~ima, broj cifara koji se koristi za zapis broja, odre|uje bazu
unutar koje se obavlja zapis svih brojeva. Zna~i mo`emo zaklju~iti brojni sistem sa 10
cifara ima bazu 10, pa se naziva dekadni brojni sistem. (gr. dekas-desetina).
Vrednost broja u dekadnom brojnom sistemu dobiva se mno`enjem cifara tog broja,
s desna na levo redom s brojevima: 1, 10, 100, 1000, 10000... Navedeni ~inioci su ekspo-
nenti broja 10, tj. 100, 101,102,103,104...

Ve`ba

Vrednost broja 1978 mo`emo zapisati na slede}i na~in:

1978 = 1*103+ 9*102 + 7*101 +8*100 = 1*1000+9*100+7*10+8*1
Ako ho}emo da zapi{emo decimalni broj, tada se vrednost tog broja dobiva tako {to
~inioci levo od decimalnog zareza su eksponenti broja deset, a cifre koji se nalaze desno
od decimalnog zareza mno`e s leva na desno redom brojevima: 0,1; 0,01; 0,001...
Navedeni ~inioci su slede}i eksponenti broja deset: 10-1;10-2; 10-3...
Broj 65,29 mo`e se zapisati na slede}i na~in:
65,29 = 6*101+5*100+2*10-1+9*10-2=6*10+5*1+2*0,1+9*0,01
Vrednost bilo kog broja u dekadnom sistemu mogu}e je zapisati u slede}em obliku:

an*10n+an-1*10n-1+... +a1*101+ a0*100 + a-1*10-1 + ... +a-m*10-m (1)

Dakle, op{ti zapis prirodnog broja u dekadnom brojnom sistemu glasi:

an an-1... a2 a1, a0, gde su a0, a1... an-1, an, cifre iz skupa: 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9. No
bilo koji broj se mo`e uzeti kao baza brojnog sistema. Ako posmatra brojni sistem sa
bazom B=4, tada se koriste cifre od 0 do B-1. tj. 0123. Mi }emo ovom prilikom obraditi:
dekadni (s bazom 10)
binarni (s bazom 2)
oktalni (s bazom 8)
heksadekadni (s bazom 16)

217
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Binarni brojni sistem

Binarni brojni sistem ima bazu 2. U njemu se, dakle, koriste dve cifre: 0 i 1. To je
sistem pomo}u kojeg rade ra~unari. Za{to je ba{ binarni sistem pogodan za rad ra~unara?
Zbog toga jer elektri~no kolo mo`e biti aktivno ili ne, ur|aj mo`e biti pod naponom ili ne;
struja mo`e te}i ili ne i dr. Dakle sve ove mogu}nosti mogu poprimiti samo jednu od
najvi{e dve razli~ite vrednosti. Kako ra~unari rade i obavljaju logi~ke operacije posred-
stvom logi~kih sklopova, to je razumljivo {to se koristi binarni sistem.
Vrednost broja iz binarnog brojnog sistema zapisuje se u slede}em obliku:

an*2n + an-1*2n-1+... +a1*21+ a0*20 + 2-1*2-1 + ... + a-m*2-m (2)

Broj zapisan binarnom obliku pretvara se u dekadni sistem na osnovu prethodne for-
mule (2).

VE@BA

Pretvoriti u dekadni zapis broj (1111100111)2

Kori{}enjem formule br. 2 dobijamo slede}e:
(1 1 1 1 1 0 0 1 1 1)2
I I I I I I I I I I
29 28 27 26 25 24 23 22 21 20
Pa je tra`eni broj: (1111100111)2 = 1*29 +1*28 +1*27 +1*26 +1*25 +1*24 +1*23 +1*22
+1*21 +1*20 = 1*512+1*256+1*128+1*64+1*32+0*16+0*8+1*4+1*2+1*1= 512 + 256 +
+128 + 64 + 32 + 4 + 2 + 1 = (999)10

Prilikom pretvaranja iz dekadnog sistema u binarni potrebno je razlikovati dva

slu~aja:
- ceo dekadni broj i
- decimalni dekadni broj.
Pretvorimo broj (29)10 Pretvorimo broj (0,234)10
u binarni sistem. u binarni sistem.
29 : 2 = 14 ostatak 1 0,234*2=0,468 celi deo je 0
14: 2 = 7 ostatak 0 0,468*2=0,936 celi deo je 0
7: 2 =3 ostatak 1 0,936*2=1,872 celi deo je 1
3: 2 =1 ostatak 1 0,872*2=1,744 celi deo je 1
1: 2 =0 ostatak 1 0,744*2= 1,488 celi deo je 1

218
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Pa je zapis u binarnom sistemu (11101)2 a kod broja (0,234)10 je zapis u binarnom

sistemu (0,00111)2.
Sabiranje u binarnom sistemu je isto kao i u dekadnom. Sabiranjem cifara sa istim
pozicijama sdesna na levo. Saberimo brojeve (100)2 sa (010)2, (101)2 sa (001)2 i (1001)2
sa (0011)2.

a) b) c)
100 + 101 + 1001 +
010 001 0011
110 110 1100

U slu~aju pod a) izvr{eno je sabiranje 0+0, 0+1, 1+0. Gledano u dekadnom sistem
ovde je izvr{eno sabiranje 4 + 2 = 6.
U slu~aju pod b) 1+1 daje dekadni sistem bilo bi 1+1 = 2. No. kako binarni sistem
nema cifru 2 , to je (2)10 = (10)2 gde nastaje slu~aj prenosa, potpisujemo 0 a prenosimo
1. U ovom slu~aju gledano u dekadno sistemu izvr{ili smo sabiranje brojeva 5 + 1 = 6.
U slu~aju c) vidimo prvo sabiranje koje je obja{njeno pod b). Kada saberemo 1+1
potpisujemo 0 i prenosimo 1. Kako se ta jedinica sabira sa novom 1 to potpisujemo pono-
vo 0 a prenosimo 1 pod tre}i stubac. Gledano sa stanovi{ta dekadnog sistema izvr{eno je
sabiranje cifara 9 + 3 = 12.
Kod oduzimanja u binarnom brojnom sistemu mogu nastati ~etiri slu~aja oduzima-
nja cifara po stupcima. 0 - 0 = 0; 1 - 0 = 1; 1 - 1 = 0; 10 - 1 = 1. poslednji slu~aj doga|a
se kada se mora obaviti oduzimanje 0 - 1, tj. ve}eg broja od manjeg, pa se pozajmljuje
slede}a cifra od umanjenika. Ako oduzmemo broj (10)2 od U prvom stupcu obavili smo
101 oduzimanje 1- 0 i potpisali 1. U drugom stupcu imamo oduzimanje
0 - 1, pa smo morali pozajmiti cifru 1 od umanjenika iz tre}eg stup-
- 10 ca, zato vr{imo oduzimanje 10-1 i potpisujemo 1. I u tre}em stupcu
11 nemamo cifara koje treba oduzimati jer smo ve} pozajmili pa je
kona~an rezultat (11)2. Gledano u dekadnom sistemu to je 5 - 2 = 3

Mno`enje u binarnom sistemu odvija se isto kao i u dekadnom sistemu.

Primer: Pomno`imo (1101)2 i (101)2
1101*101
1101
0000
1101
1000001

219
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Proverimo rezultat:

mno`enik - 1101 = 23 + 22 + 20 = 8 + 4 + 1 = 13

mno`ilac - 101 = 22 + 20 = 4 + 1 = 5

rezultat - 1000001 = 26 + 20 = 64 + 1 = 65

Deljenje u binarnom sistemu obavlja se na identi~an na~in kao u dekadnom sistemu.

Primer: Podelimo broj (1110)2 sa (100)2

1110 : 100 = 11,1

-100
110
-100
100 Ovaj broj se dobija kada se oduzme od broja (111)2 broj (100)2
-100 i tada dobijemo (11)2, spustimo nulu i tako dobijemo broj (110)2 sa
0 kojim nastavljamo dalje.

Oktalni brojni sistem

Oktalni brojni sistem je sistem s bazom (8). U
ovom sistemu se koriste cifre iz skupa (0, 1, 2, 3, 4, 5,
6, 7.). Zbog ~ega se koristi oktalni brojni sistem? Cifre u Zapis u
Zbog toga {to se zapis u binarnom obliku koji koriste
oktalnom binarnom
sistemu sistemu
ra~unari mo`e biti nekad preduga~ak, kao {to imamo u
primeru koji smo ve} dali (999)10 gde je potrebno 10 0 000
cifara u binarnom sistemu. No kako se u oktalnom bro- 1 001
jnom sistemu koristi prvih osam cifara dekadnog bro- 2 010
jnog sistema. Ove cifre su pokazane kakav je njihov 3 011
zapis u binarnom sistemu. 4 100
5 101
Vidimo da se svaka cifra iz oktalnog sistema 6 110
mo`e prikazati pomo}u tri cifre iz binarnog sistema, a
da se vrednost ne promeni.
7 111

220
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Vrednost broja u oktalnom sistemu zapisuje se kao u dekadnomstim }to je baza 8.

Pravila koja se koriste prilikom pretvaranja broja iz dekadnog sistema u binarni i obr-
nuto, na isti na~in se koriste i u oktalnom sistemu.
Pretvorimo u dekadni sistem broj (432)8

(432)8 = 4*82+3*81+2*80= 4*64 + 3*8 + 2*1 = 256 + 24 + 2 = (282)10

Pretvorimo u oktalni sistem broj (1254)10

1254 : 8 = 156 ostatak 6

156 : 8 = 19 ostatak 4
19 : 8 = 2 ostatak 3
2: 8 = 0 ostatak 2 Pa je zapis u oktalnom sistemu (2346)8.

Pretvorimo u binarni sistem broj (2346)8

Ovde sada koristimo ~injenicu da tri binarne cifre mogu biti predstavljene sa jednom
cifrom iz oktalnog sistema.
2 3 4 6
I I I I
010 011 100 110
Ako spojimo cifre iz donjeg reda dobi}emo zapis broja u binarnom sistemu tj.
(2346)8 = (010011100110)2

Pretvorimo u oktalni sastav broj (11001000111)2.

Ovde istu ~injenicu koristimo na obrnut na~in. Ako grupi{emo po tri cifre s desna na
levo dobi}emo:
011 001 000 111
Sada svaku grupaciju pretvaramo u dekadni (oktalni) sistem i dobijamo redom cifre:
3, 1, 0, 7. Pa zapis u oktalnom sistemu glasi: (3107)8

221
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Heksadecimalni brojni sistem

Heksadecimalni brojni sistem je sistem sa

Heksadecimalna Binarni
bazom (16) . Vrednost brojeva heksadeci-
malnog sistema zapisuje se u sle}em obliku:
cifra zapis
0 0000
Ovde sada nailazimo na problem cifara
1 0001
posle broja 9 jer broj 10 ima dve cifre. Zbog
2 0010
toga su uvedene zamene i to za broj 10(A),
11(B), 12(C), 13(D), 14(E),15(F). Zna~i cifre
3 0011
heksadcimalnog sistema su: 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 4 0100
A B C D E F. Potreba za heksadecimalnim sis- 5 0101
temom iznikla j iz istih razloga kao i za oktal- 6 0110
nim. Zapis heksadecimalnih cifara u binarnom 7 0111
sistemu vidimo u slede}oj tabeli: 8 1000
9 1001
A= (10) 1010
B= (11) 1011
C= (12) 1100
Primer: Pretvorimo u dekadni brojni sis- D= (13) 1101
tem broj : (A5F)16. Kori{}enjem formule br. 4. E= (14) 1110
F= (15) 1111
dobijamo :

(A5F)16 = A*162+ 5*161+F*160 =

A*256 + 80 + F = 10*256 + 80 + 15 = 2560 + 80 + 15 = (2655)10

Pretvorimo u heksadecimalni brojni sistem broj (2350)10

2350 : 16 = 146 ostatak 14 (E)

146 : 16 = 9 ostatak 2
9 : 16 = 0 ostatak 9
Tra`eni broj je u heksadecimalnom zapisu: (92E)16

Pretvorimo u heksadecimalni sistem broj: (11011001001101)2

Ovde je potrebno napraviti grupacije brojeva od po ~etiri cifre.

0011 0110 0100 1101
I I I I
3 6 4 13 Zapis glasi : (364D)16

222
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

POLUSABIRA^I I SABIRA^I

Do sada smo se bavili obja{njenjem brojnog sistema koje ra~unar koristi. Videli smo
da je to binarni brojni sistem. Ovde }emo se ukratko upoznati kako u ra~unaru iskoristiti
osnovne logi~ke sklopove da bi se izvr{ile operacije na binarnom brojnom sistemu.
Kako izvr{iti operaciju sabiranja s celim brojevima, koriste}i logi~ke sklopove.
Binarni ceo broj je oblika:
an an-1 an-2...a1a0 gde su a0,a1... an cifre 0 ili 1. Ako posmatramo dva binarna
broja A i B. A = an an-1 ... a0 a B= bn bn-1... b0. I razmotrimo rezultat sabiranja dva
binarna broja, npr.
1110
+ 0101
10011
Gledano s desna u prva dva stupca nije bilo pote{ko}a u sabiranu, no, u tre}em
doga|a se prenos jedinice u slede}i stupac. Prenos prilikom sabiranja dva binarna broja
postoji i mo`e se dogoditi u bilo kojem stupcu.. No, ako do prenosa jedinice nije do{lo,
tada to ne zna~i da prenos ne postoji! On postoji i jednak je nula. Isti zaklju~ak mo`e se
dati i za ostale stupce (slika 246).

Slika 246. Binarno sabiranje

Binarno sabiranje

Ako posmatramo prvi stupac sa desne strane on dr`i dve cifre (ulazne vrednosti): a0
i b0 kao i dva rezultata (izlazne vrednosti): s0 (sumu) i p0 (prenos). Sklop koji obavlja
sabiranje dve ulazne vrednosti naziva se polusabira~ (half adder).

223
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Slika 247. Polusabira~

No kada na slici 246 posmatramo drugi stubac sdesna na levo, gde je potrebno sabrati
cifre koje pripadaju tom stubcu a1, b1 i p0 koje su ulazne vrednosti i dva rezultata s1 i
p1. Sklop koji obavlja sabiranje tri ulazne vrednosti naziva se Sabira~. (full adder) (Sl.
248).

Slika 248. Sabira~

Posmatra li se bilo koji stupac, mogu}a su ~etiri slu~aja sabiranja i to:

0+0, 1+0, 0+1, 1+1. Ako pogledamo tablicu istinitosti za ova ~etiri mogu}a slu~aja
sabiranja (za bilo koji I-ti stubac).

Ai Bi Si Pi

0 0 0 0

1 0 1 0
(Strelica u stupcu Si ukazuje na
0 1 1 0 prenos nastao binarnim sabiranjem
1+1).
1 1 0J 1

224
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Sklop za polusabira~ i sabira~ uz pomo} logi~kih sklopova date su na slede}im

slikama.

Slika 249. Polusabira~

Slika 250. Sabira~

Za one koji `ele da saznaju vi{e, pokaza}emo kako se iz tablice istinitosti dobija kon-
strukcija pomo}u logi~kih sklopova, koja pokazana na sl. 249. Ako se posmatra tablica
istinitosti polusabira~a, odmah se uo~ava kako se prenos nastao sabiranjem binarnih bro-
jeva, dobiva pomo}u osnovnog sklopa I. Zbog toga se taj sklop pojavljuje na pomenutoj
slici samostalno (na dnu slike), s direktnim ulazima ai i bi.
Prvi problem stoga se svodi na konstrukciju sklopa koji daje sumu si. Ovde, naime,
ne postoji osnovni sklop koji zadovoljava stupac Si u tablici istinitosti. Njega moramo
konstruisati pomo}u elemenata: NE, I i ILI.
Zadaci ovog tipa re{avaju se na slede}i na~in: U tablici istinitosti izdvoje se oni
redovi kojima je rezultat 0. To su prvi i ~etvrti red (0+0 i 1+1). Sada se uradi onoliko
zagrada koliko ima takvih redova, a izme|u njih se umetne znak mno`enja (sklop I).
Dobija se:
( )* ( )

225
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Sada se svaka zagrada popunjava pomo}u slede}eg pravila: za svaku zagradu se pos-
matra red u kome je rezultat nula (za prvu zagradu prvi red, za drugu zagradu ~etvrti red).
Ako je u nekom redu ulazna vrednost 1. tada se ona negira, ako je nula tada se prepisuje.
Za prvu zagradu (prvi red) zapisano je 0+0 pa se prema opisanom pravilu dobija A+B.
Za drugu zagradu (~etvrti red) zapisano je 1+1 pa se negacijom dobija -A+ -B.
Umetanjem dobijenih rezultata u odgovaraju}e zagrade dobija se tra`ena funkcija:
(A+B)* (-A+ -B)
Kori{}enjem dobijene funkcije sada je lako konstruisati sklop koji je pokazan
na (sl. 249).

PRIKAZ PODATAKA U RA^UNARU

Informacija se mo`e pamtiti i razmenjivati u obliku razli~itih simbola, oblika ili

kodova. (Fr. code - zbirka znakova). Najprostiji tipovi informacije su celi brojevi, realni
brojevi i znaci.
Kada se uz pomo} ra~unara prenosi informacija mora biti prilago|ena na~inu prikaza
osnovnih tipova podataka u ra~unaru.
U posebnom delu je obja{njeno, da je binarni sistem koji ra~unar koristi osnovni bro-
jni sistem. Bazna vrednost informacije su cifre 1 ili 0. (to je istina ili neistina, a ili ne i td.)
Ova vrednost je dobila ime bit (eng. binary digit). Osnovni logi~ki sklop koji sadr`i infor-
maciju o jednom bitu, zove se bistabil. Skup od ~etiri bita zove tetrada. (Gr. tettares-
~etiri). No, uz pomo} takvog skupa mo`e se dobiti vrlo mali broj razli~itih vrednosti.
Maksimalan broj koji se mo`e dosti}i je (1111)2, a to je dekadni broj 15. Uklju~uju}i i
nulu, tetrada omogu}uje skladi{tenje samo 16 razli~itih vrednosti (2*4). Tetrada je u
po~etku razvoja ra~unara imala svoje mesto a kasnije se izgubila.
Skup povezanih bistabila gradi novi elektronski sklop, koji se naziva registar (En.
register - popis). Skup od osam bitova naziva se bajt (byte). Zna~i bajt je skup od osam
bitova.
Tokom stalnog pobolj{anja mogu}nosti ra~unara osetila se potreba za ve}im mernim
jedinicama. One se izra`avaju pomo}u bajtova. Tako je uveden pojam kilobajt (KB), pre-
fiks kilo ozna~ava veli~inu (1000) puta ve}u od osnovne. No, ovde ne treba doneti brzo-
plet zaklju~ak da je kilobajt ve}i od bajta 1000 puta. Ovde se posmatra binarni sistem koji
za bazu nema deset ve} dva. Zato veli~ina kilobajta iznosi 2*10, a to je ta~no 1024 bajta.
Slede}a jedinica je megabajt (MB) i gigabajt (GB).
1 KB = 2*10 = 1024 bajta.
1 MB = 2*20 = 2*10*2*10 = 1024*1024 =1048576 bajta.
1 GB = 2*30 = 2*10*2*10*2*10 = 1073741824 bajta.

226
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Jo{ se jedan pojam koristi pri ozna~avanju odre|enog skupa bitova, to je re~ (Eng.
word). No, du`ina re~i nije precizno odre|ena, ve} zavisi od tipa ra~unara. Du`ina re~i
mo`e biti 8,16,32, ili 64 bita. Ra~unar re~ posmatra kao jedinstvenu celinu. Stoga je re~
naj~e{}e dovoljno duga~ka da mo`e sadr`ati instrukciju ili celi broj.

Prikaz celih brojeva u ra~unaru

Prilikom kori{}enja ra~unara uvek je potrebno znati koji najve}i i koji najmanji broj
ra~unar mo`e prepoznati. Ovo vredi za cele i realne brojeve. Odgovor na ovo pitanje
zahteva razumevanje na~ina prikazivanja brojeva u ra~unaru.
Prvo pitanje na koje treba dati odgovor je slede}e:
Koliko bitova se koristi za prikaz celih brojeva? Jednostavnosti radi, posmatra}emo
prikaz celih brojeva uz pomo} 16 bitova i ako se danas koriste 32 i 64 bita. Ovo zna~i
slede}e: ako se broj 10 iz dekadnog sistema pretvori u binarni sistem, dobi}e se broj
(1010)2. No, ako se za prikaz celih brojeva koristi 16 bitova, vode}e cifre (s leva) popun-
javaju se nulama. To zna~i da je potpuniji prikaz dekadnog broja 10 slede}eg oblika:
0000000000001010
Ali, rezultat oduzimanja ve}eg broja od manjeg (2-5) daje negativan broj (-3). Zato,
pa`nja se mora posvetiti predznaku broja tj. mora se uvesti dogovor kako razlikovati poz-
itivan broj (11)2 od negativnog binarnog broja (11)2. kako ra~unar koristi binarni sistem,
on raspoznaje najvi{e dva stanja koja se ozna~avaju sa T i N ili binarni 1 i 0. Dakle tre}e
stanje ne postoji pa se ne mo`e opisati uvo|enjem novih oznaka. To zna~i da se jedino
cifre 0 i 1 mogu koristiti za ozna~avanje predznaka broja. Tako|e, predznak broja (bit 0
ili 1) mora biti sastavni deo prikaza broja u binarnom sistemu. Postoji nekoliko na~ina na
koje ovo mo`e biti ura|eno, no naj~e{}i na~in je prikaz broja preko dvojnog komplemen-
ta broja.
Ra~unari koriste kona~an broj cifara za prikaz brojeva. Stoga, svaki ra~unar ima
najve}i broj i ne raspoznaje ve}i broj od njega. Bez obzira koliko pove}ali broj cifara
(bitova) za prikaz brojeva, novodobiveni najve}i broj tako|e je kona~an i ra~unar pono-
vo ne raspoznaje broj ve}i od njega.
Kona~an broj bitova za prikaz broja dovodi do potrebe da se prona|e druga~iji na~in
oduzimanja u binarnom sistemu. Jedan od na~ina da se to uradi je da se oduzimanje svede
na sabiranje. Prvi korak u takvom na~inu je pronala`enje komplemenata (Lat. complere
- dopuna) i dvojnog komplementa binarnog broja.
Komplement binarnog broja je broj s jednakim brojem cifara. On se dobiva tako
da se binarnom broju sa istim pozicijama zamenjeni sa 0 i 1. i obrnuto.
Dvojni komplement binarnog broja dobiva se dodavanjem cifre jednom komple-
mentu binarnog broja.

227
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Primer: Na|imo dvojni komplement broja (111011011)2.

Re{enje: Zamenom cifara (0 i 1 i obrnuto) komplement ovog broja je broj

(000100100)2, saberimo ovaj broj sa 1.

000100101
+ 1
000100101
Pa je dvojni komplement broja (111011011)2 broj (000100101).

Oduzimanje u binarnom sistemu vr{i se svo|enjem na jednak broj cifara, i to tako

da se umanjenik sabere s dvojnim komplementom umanjenika.
Primer: Oduzmimo (110110)2 od broja (1110101)2

Re{enje: Na|imo prvo, zbog svo|enja na jednak broj cifara, dvojni komplement
broja (0110110)2

1001001 - komplement
+ 1
1001010 - dvojni komplement
Saberimo dvojni komplement sa umanjenikom. 1001010
+ 1110101
10111111
Vode}u jedinicu odbacujemo (ina~e bi zbir bio ve}i od umanjenika) pa je tra`eni
rezultat (111111)2

Proverimo rezultat u dekadnom sistemu:

umanjenik - (1110101)2 = 2*6+2*5+2*4+2*2+2*0 = 64+32+16+4+1 =117

umanjilac - (110110)2 = 2*5+2*4+2*2+2*1 = 32+16+4+2 =54

rezultat - (111111)2 = 2*5+2*4+2*3+2*2+2*1+2*0 = 32+16+8+4+2+1=63

Oduzimanje pomo}u dvojnog komplementa mo`e se na identi~an na~in izvr{iti i u

drugim brojnim sistemima
No, pre nego {to razmotrimo oduzimanje u oktalnom brojnom sistemu, uo~imo na~in
dobijanja komplementa u bilo kom brojnom sistemu. Ako se koristi oktalni sistem, tada
je komplement cifre A jednak 7 - A. Kako je 7 jednako "baza - 1", tada se ovaj ra~un mo`e
primeniti u bilo kom brojnom sistemu. Komplement cifre A u bazi B je cifra B - A - 1.
Oduzmimo od broja (345)8 broj (214)8

228
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Re{enje: Ovde je potrebno na}i dvojni komplement broja (214)8. Komplement broja
(214)8 je broj (8-2-1 = 5) (563)8 pa je dvojni komplement broj (564)8.

Sabiranjem dobijamo: 354

+ 564
1131 vode}u jedinicu odbacujemo pa je tra`eni rezultat (131)8.

Proverimo rezultat:
umanjenik - (345)8 =3*8*2+4*8*1+5*8*0=3*64+4*8+5*1=192+32+5 =229

umanjilac - (214)8 = 2*8*2+1*8*1+4*8*0=2*64+1*8+4*1= 128+8+4= 140

rezultat - ( 131)8 = 1*8*2+3*8*1+1*8*0 = 1*64+3*8+1 = 64+24+1=89

Kada smo se upoznali sa komplementom i dvojnim komplementom broja, vratimo se

prikazu celih brojeva u ra~unaru. Vode}i bit (krajnji levi bit) koristi se za prikaz podata-
ka! Ako je on jednak nuli, tada preostalih 15 bitova predstavlja pozitivan broj. Ako je
vode}i bit jednak jedinici, tada preostalih 15 bitova predstavlja negativan broj. Dakle, ako
se vode}i bit iskoristi za prikaz predznaka binarnog broja, tada za prikaz vrednosti broja
preostaje 15 bitova Sl.

15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0

predznak vrednost broja

broja
Prikaz cijelih brojeva

Posmatramo, prema opisanom pravilu, prikaz broja (-10)10 u binarnom sistemu.

Dvojni komplement broja (10)2 dobiva se na slede}i na~in:

0000000000001010 - binarni prikaz broja (10)10

1111111111110101 - komplement kojem kojem priboji 1
1111111111110110 - dvojni komplement.
Prikaz brojeva sa 16 bitova sada ukazuje na najve}i cijeli broj. To je broj:
01111111111111112 = 2*15 - 1 = 32767

S druge strane, najmanji celi broj prikazan uz pomo} 16 bitova je broj:

10000000000000002 = - 2*15 = - 32768

229
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Poku{aj zapisa broja izvan segmenta od broja - 32768 do broja 32767 rezultat }e
doga|ajem (pogre{kom) koji se naziva prekora~enje (eng. overflow). Sada je jasno kako
segment prikaza celih brojeva mo`e biti pove}an ako se umesto 16 bitova koristi 32 ili 64
bita. Ipak, iako ova tehnika pove}ava segment celih brojeva koji se mogu zapisati, ona ne
re{ava problem prekora~enja. Segment prikaza celih brojeva }e biti ve}i, ali uvek
ograni~en.
Prikaz realnih brojeva u ra~unaru zahteva uvo|enje novih dogovora. Naime, zapis
decimalnih brojeva sadr`i decimalni zarez, celi i decimalni deo broja. Prvo pitanje koje
se name}e je slede}e: koliko bitova koristiti za prikaz decimalnog dela broja (decimalni
zarez se ne zapisuje, ve} se dogovorom odre|uje njegova pozicija).
Bez obzira koliko bitova se koristi za prikaz realnih brojeva (32 ili 64 bita), ~esto
nastaje odstupanje od prave vrednosti broja. Naime, ako bi se u prikazu realnih brojeva
koristila samo 2 bita za prikaz decimalnog dela broja, tada se ne bi mogao prikazati bina-
rni broj, npr. 11,011. Poku{aj prikaza ovog realnog broja svest }e se na prikaz broja 11,01
tj. nastaje (binarno) odstupanje 0,001 od ta~ne vrednosti broja.
Pove}anje broja bitova za prikaz decimalnog dela broja ne}e re{iti problem.
Pretpostavimo da se za realne brojeve prikazane pomo}u 32 bita koristi npr. 20 bitova za
prikaz decimalnog dela broja. Ponovo realni brojevi koji sadr`e 21 ili vi{e decimalnih
cifara, ne}e se mo}i prikazati ta~no i ponovo }e nastati odstupanje od vrednosti broja.
Dalje, za celi deo broja tako preostaje samo 11 bitova (vode}i bit potro{en je na predznak
broja). Time je celi deo broja su`en na segment od broja -2048 do broja 2047, {to sasvim
sigurno ne}e biti od prakti~ne koristi. Dakle, za prikaz decimalnog dijela mora se koristi-
ti puno manje bitova.
Sada je jasno da se i ovde (kao i kod celih brojeva) mo`e pove}ati broj bitova (na 64
bita). No, problem kod ovakvog na~ina realnih brojeva time nije prevazi|en. Ovakav se
na~in prikaza realnih brojeva naziva se s nepomi~nim zarezom.
Prikaz realnih brojeva s nepomi~nim zarezom mo`e izazvati te{ko}e u raznim
izra~unavanjima. Razmotrimo npr. racionalni broj 1/3 u dekadnom sistemu. Takav broj
naziva se beskona~no periodi~an decimalni broj. Njegov zapis u decimalnom obliku sas-
toji se od beskona~no mnogo trojki iza decimalnog zareza tj. zapis glasi: 0,33333333...
Zapis ovog broja s nepomi~nim zarezom uvek }e (bez obzira na to koliko bitova se
koristi) davati odstupanje. Mno`enje broja 1/3 s brojem 3 daje celi broj 1. No, ako se broj
0,33333333... zapi{e s nepomi~nim zarezom (kori{}enjem malo bitova za prikaz deci-
malnog dela), mno`enje sa brojem 3 ne}e dati rezultat 1. Pored toga, realni brojevi sadr`e
podskup iracionalnih brojeva koji se ne mogu zapisati u obliku razlomka. Na primer drugi
koren broja 2 (1,414213562...) ne mo`e se zapisati u obliku razlomka i sastoje se od
beskona~no mnogo cifara iza decimalnog zareza.
Ako se podsetimo jo{ jednom na zapis vrednosti brojeva iz dekadnog sistema:
Iz ovog zapisa mo`e se izlu~iti bilo koja potencija broja 10. Ako se izlu~i potencija
broja 10*1, tada zapis dobija slede}i oblik:

230
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Na identi~an na~in, lako se uo~i kako se mo`e izu~iti 10*2,10*3... ili 10*-1,10*-2 i
td. Ovo zna~i da se bilo koji realan broj u dekadnom sistemu mo`e zapisati u slede}em
obliku:
+ M*10*p (1) Gde je M - izraz u zagradi, a 10*p - odabrana potencija.
Primer:
Razmotrimo realan broj 476,453
Vrednost ovog broja mo`emo zapisati u slede}em obliku:
4*10*2+7*10*1+6*10*0+4*10*-1+5*10*-2+3*10*-3
Ako pogledamo samo 10*-1 dobijamo:
(4*10*3+7*10*2+6*10*1+4*10*0+5*10*-1+3*10*-2)*10*-1
Izraz u zagradi zapi{imo u decimalnom obliku. Sada se dobija: (4764,53)*10*-1
Sprovo|enjem identi~nog postupka realan broj 476,453 mogli bismo zapisati i na
slede}e na~in:47,6453*10*1; 47645,3*10*2.
Ovaj primer navodi na zaklju~ak kako se svaki decimalni broj mo`e zapisati sa samo
jednom celobrojnom cifrom. Na primer broj 476,453 iz prethodnog primera mo`e se
zapisati na slede}i na~in: 4,76453*10*2. dakle svi decimalni brojevi mogu biti zapisani
jednom celobrojnom cifrom iza koje sledi decimalni deo i potencija 10*p. Pri tome broj
(p) odre|uje za koliko mesta i u kom smeru treba pomeriti decimalni zarez da bi se dobio
zapis bez potencije. Ovakav na~in zapisa realnih brojeva naziva se prikaz s pomi~nim
zarezom (eng. floating point)
Na isti na~in sledi kako se realni brojevi u binarnom brojnom sistemu mogu zapisati
u obliku: + M*2*p Pri tome, u svim brojnim sistemima broj M se zove mantisa a broj p
eksponent baze. Sada je jasno kako za prikaz realnih brojeva treba izdvojiti slede}e
bitove: za predznak broja, bitove za eksponent, bitove za mantisu realnog broja.

Prikaz realnih brojeva

Pretpostavimo da se za prikaz realnog broja koristi 32 bita. Ako je za predznak broja

izdvojen 1 (vode}i) bit a za eksponent 8 bitova (od toga 1 bit za predznak eksponenta),
tada je za mantisu preostalo 23 bita. Ovakva raspodela bitova za prikaz realnog broja
naziva se IEEE standard (eng. Institute and Electrical Electronics Engineers).

231
LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

Prikaz znakova u ra~unaru

Pored brojeva i slova u ra~unaru se mogu koristiti razli~iti znaci. Za prikaz znaka
mogu}e je koristiti binarne cifre 0 i 1. Svako bi od nas mogao odlu~iti koliko bitova koris-
titi za prikaz jednog znaka. Dalje svaki znak mogao bi biti predstavljen svojom kombi-
nacijom binarnih cifara. No, ra~unarstvo nije tako povr{no; skup znakova koji se `eli
definisati mora biti jednozna~an, kako bi svi mogli koristiti isti na~in prikaza znakova.
Na taj na~in bi}e omogu}eno da informacije koje je jedna osoba memorisala u ra~unaru
razume bilo koja druga. Zna~i skup znakova koji se koriste u ra~unaru, mora biti
standardizovan.
ASCII kod - aski (eng. American Standard Code for information Interchange) sas-
tavljen je 1968. godine, a omogu}uje prikaz 128 znakova (kako je 128=2*7, o~ito je da
se koristi 7 bitova za prikaz jednog znaka). Tako su pokriveni svi osnovni znakovi ali i
neki posebni znaci. Treba znati da postoje posebni kodovi za mala a posebni kodovi za
velika slova. Sa tablice se mo`e videti da postoji razlika izme|u koda velikog i malog
slova istog istog glasa i ona iznosi 32. Znak A se nalazi pod kodom 65, no a se nalazi pod
kodom 97.
Kasnije se ovaj skup znakova pro{irio na prikaz uz pomo} 8 bitova (1 bajt). Tako se
dobija novi skup koji sadr`i 2*8 = 256 znakova i naziva se pro{ireni ASCII kod (eng.
Extended ASCII) Prvih 128 znakova je identi~no kao i u ASCII kodu, me|utim dodatni
skup znakova nije standardan i proizvo|a~i ra~unara sami odre|uju koje }e znakove jo{
upotrebiti. Pored ASCII koda, poznat je i koristi se, EBCDIC kod (eng. Extended Binary
Coded Decimal Interchange Code)
Primer:
Na ovom primeru poku{a}emo da steknemo utisak o primeni ovih mernih jedinica.
Pretpostavimo da imamo knjigu koja sadr`i 280 strana (bez slika i tabela). Neka svaka
stranica sadr`i 60 reda a svaki red 80 znakova. Cela stranica teksta sadr`i dakle
60*80 = 4800 znakova. Kako nam je za prikaz jednog znaka potreban jedan bajt, to nam
je za prikaz stranice teksta potrebno 4800 bajtova, a za celu knjigu 4800*280 = 134400 =
1,3 MB.
Prikazana tablica sadr`i na{a slova ~, ^, }, ] itd. izvorna ASCII tablica umesto ovih
znakova sadr`i znakove " " itd. Dakle, na{a slova ume}u se umesto re|e kori{}enih
znakova iz izvorne ASCII tablice.

232
 LOGI~KI SKLOPOVI I OPERACIJE

TABLICA PRO[IRENIH ASCII KODOVA

KOD ZNAK KOD ZNAK KOD ZNAK KOD ZNAK

0 NULL 65 A 130 e 195 +
1 66 B 131 a 196 -
2 67 C 132 a 197 +
3 68 D 133 a 198
4 69 E 134 a 199
5 70 F 135 200 +
6 71 G 136 e 201 +
7 . 72 H 137 e 202 -
8 73 I 138 e 203 -
9 74 j 139 i 204
10 75 K 140 i 205 -
11 - 76 L 141 i 206 +
12 77 M 142 A 207 -
13 78 N 143 A 208 -
14 79 O 144 E 209 -
15 80 P 145 a 210 -
16 81 Q 146 A 211 +
17 82 S 147 o 212 +
18 83 T 148 o 213 +
19 !! 84 U 149 o 214 +
20 85 V 150 u 215 +
21 86 W 151 u 216 +
22 - 87 X 152 y 217 +
23 88 Y 153 O 218 +
24 89 Z 154 U 219
25 90 [ 155 c 220 -
26 91 \ 156 L 221
27 92 ] 157 Y 222
28 93 ^ 158 P 223 -
29 94 - 159 f 224 a
30 95 ` 160 a 225
31 96 a 161 i 226 A
32 97 b 162 o 227
33 ! 98 c 163 u 228 O
34 “ 99 d 164 n 229 o
35 # 100 e 165 N 230
36 $ 101 f 166 a 231
37 % 102 g 167 o 232
38 & 103 h 168 ? 233 E
39 104 i 169 - 234 U
40 ( 105 j 170 - 235 a
41 ) 106 k 171 1 236 8
42 * 107 l 172 1 237
43 + 108 m 173 ! 238 a
44 , 109 n 174 239 n
45 - 110 o 175 240 =
46 . 111 p 176 : 241
47 / 112 q 177 : 242 =
48 0 113 r 178 : 243 =
49 1 114 s 179 : 244 (
50 2 115 t 180 : 245 )
51 3 116 u 181 : 246
52 4 117 v 182 247
53 5 118 w 183 + 248
54 6 119 x 184 + 249 .
55 7 120 y 185 250 .
56 8 121 z 186 251 v
57 9 122 { 187 + 252 n
58 : 123 | 188 + 253
59 ; 124 } 189 + 254
60 < 125 ~ 190 + 255
61 = 126 191 +
62 > 127 191 +
63 ? 128 191 +
64 @ 129 191 +

233