OD kada su u većini domova zdravlja u Srbiji ukinuta savetovališta za dijabetes, oko

630.000 obolelih teže se bore sa bolešću. Jer, saveti i informacije o šećernoj bolesti,
naročito oni praktični - kako da se živi sa dijabetesom, nisu lako dostupni. Odgovore na
mnoga pitanja i dileme, pacijenti sad mogu da nađu u knjizi „Praktična dijabetologija“ dr
Vlada Veličkovića, predsednika Saveza društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti.
Kroz praktičan vodič, dr Veličković upućuje pacijente kako pravilno da doziraju i daju
insulin, kako da se hrane, održavaju higijenu, kojim sportom i koliko da se bave. Veliko
poglavlje knjige čini ishrana dijabetičara, jer kad se otkrije šećerna bolest, prvo pitanje
koje pacijenti postavljaju je: Šta smem da jedem?

- Način ishrane ne traži spartanska odricanja, glad ni stroge režime u ishrani koji će da
iscrpljuju organizam - kaže dr Veličković u intervjuu za „Novosti“.
Kako treba da se hrane oboleli od dijabetesa?

- Ne postoji kuhinja za dijabetičare, već je nužna samo preraspodela određenih namirnica

po količini i vrsti. Organizam treba da bude snabdeven optimalnim unosom svih hranljivih
materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode. Dijabetičari treba da
jedu češće - pet do šest pravilno raspoređenih obroka.
Nesumnjivo veliki značaj u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati, odnosno dijetna vlakna jer
značajno pomažu u regulaciji šećerne bolesti.

Iz kojih namirnica se najbolje dobijaju dijetna vlakna i zašto su toliko važna u

ishrani dijabetičara?

- Vezivanjem vode, dijetna vlakna bubre stvarajući zaštitnu mrežu koja smanjuje upijanje
masti, belančevina i šećera iz creva. Tako se snižava nivo šećera u krvi, odnosno nema
velikih skokova šećera posle obroka. Dijabetičari treba da jedu raženi i crni hleb i proju,
kao i peciva od integralnog brašna, a da izbegavaju beli hleb i belo brašno. Zatim, da jedu
voće sa korom, jer, recimo, neoljuštena jabuka ima dva i po puta više dijetnih vlakana od
oljuštene. Mnogi ne znaju ni da u korenu kupusa ima više dijetnih vlakana nego u listu, a
osim boranije i graška, pacijenti mogu povremeno da jedu čorbast, ne mnogo gust, beli
pasulj uz nemasno meso i bez jake zaprške.

Stariji dijabetičari često pate od poremećaja pražnjenja creva. Kako da reše taj
problem?

- Mogu, na primer, jednu užinu da zamene obrokom od ovsenih pahuljica i kiselog mleka.
Takođe, pomaže i kompot od jabuka, suvih šljiva i smokava, a zatvor se sprečava i ako se
jednom sedmično jede kačamak. Povremeno, u jelovnik mogu da ubace i kuvani mladi
kukuruz ili kuvanu pšenicu.
MERE BEZ UBODA KOLIKO su pouzdani aparati koji mere šećer iz kože, bez uboda? -
Glukovoč aparati su veoma pouzdani, iako ne mere šećer iz krvi, i ne zahtevaju ubod.
Veoma su komforni, nose se na ruci i mere šećer automatski na svakih dvadeset minuta.
Ovaj aparat ima samo jednu manu, veoma je skup i trenutno nije za masovnu upotrebu.

Smeju li dijabetičari da jedu med?

- Smeju, ali oprezno. Med remeti dobru regulaciju šećera u krvi, pa ga treba uzimati samo
ako je šećerna bolest dobro regulisana. Najbolje je uzimati svetlije medove kao što je
bagremov, jer sadrže više fruktoze od glukoze, pa imaju manji glikemijski indeks od
drugih vrsta meda.

A, šta je sa jajima i mesom?

- Sedmično mogu da pojedu dva kokošija jajeta, kuvana, poširana, u čorbama, musakama,
pitama. Kajgana može, ali ako odstrane jedno žumance, dok su pržena dozvoljena ako se
ukloni masnoća. To važi i za meso, a preporučuju se goveđe, teleće, jagnjeće i meso od
peradi. Sa piletine treba odstraniti kožicu i masnoće. Najmanje dva puta sedmično
dijabetičari treba da jedu ribu, najbolje oslić i skušu jer imaju malo masnoća, a preporučuje
se i rečni šaran, do kilograma, jer je posniji od krupnijih primeraka.

Koje napitke mogu da piju?

- Limunadu, paradajz sok, sok od pomorandže ili grejpfruta. Kisela voda je možda
najprikladnije piće, a dozvoljeni su i kafa, čaj ili kakao bez dodatka šećera.

Koje fizičke aktivnosti su najpogodnije za dijabetičare?

- Aerobne vežbe su odlične za osobe sa dijabetesom jer zapošljavaju veće grupe mišića, ali
ubrzavaju puls i disanje. To su šetnja, lagano trčanje, vožnja bicikla, plivanje. Za početak
treba vežbati tri puta sedmično po pola sata. Za vreme treninga treba povremeno piti
gutljaj do dva vode, i obavezno nositi torbicu sa sokom, čokoladom ili šećerom. Po
mogućstvu poneti i aparat za merenje šećera jer intenzivna fizička aktivnost može da
izazove hipoglikemiju, odnosno pad šećera.
Kako treba da reaguju kad im padne šećer?

- Hipoglikemije se češće dešavaju pacijentima obolelim od dijabetesa tipa 1, ali mogu da

se jave i kod starijih osoba koje su na terapiji tabletama. Ako šećer padne do 3,8 srce
počinje da lupa, zenice se šire, koža je bleda, počinje znojenje i podrhtavanje mišića. Tada
treba odmah prekinuti fizički rad i uzeti parče čokolade, voćni sok ili čašu vode zaslađenu
sa dve do tri kašičice šećera ili meda. Nakon toga pojesti sendvič sa jogurtom ili šoljom
mleka.

Da li su zaslađivači potpuno bezbedni za dijabetičare?

- Odlike prirodnih zaslađivača, „fruktoze“ i „manitola“, su da sporije dižu šećer. Oni imaju
energetsku vrednost kao beli šećer pa ih treba uzimati ograničeno, 30 do 40 grama
dnevno, u više obroka. Uslov za korišćenje fruktoze je dobro regulisana bolest, dok oni
koji su gojazni ili imaju loše kontrolisan šećer treba da uzimaju veštačke zaslađivače.

Dijabetsko stopalo je česta posledica bolesti. Može li da se spreči?

- Dobra kontrola šećerne bolesti je svakako glavni faktor koji će da spreči pojavu
dijabetskog stopala. Važno je da se prestane sa pušenjem i da se redovno pregledaju
stopala. Stopala treba čuvati od povreda, obavezno nositi čarape i leti. Žene bi trebalo da
nose najlon čarape sa silikonskim vrhovima. Ako se zimi desi da noge promrznu ne treba
ih naglo zagrevati. Dok su stopala još zdrava treba raditi vežbe za jačanje mišića i
poboljšanje prokrvljenosti.

Ishrana dijabetičara tipa 2 jelovnik i recepti Ishrana dijabetičara tipa 2 bazira se na strogo određenim principima i ključna
je za izlečenje kod ovog oblika šećerne bolesti. Pre svega, dijabetes se ne može držati pod kontrolom, ako ne vodite
računa o tome šta jedete, koliko i kada. Uz pravilno osmišljen jelovnik, izuzetno je važno biti fizički aktivan i to svaki
dan. U nastavku teksta saznajte koja je to dozvoljena hrana za dijabetičare i kako se dozira pravilno. Podelićemo sa vama
više korisnih saveta i recepata, ostanite sa nama… Šta mora sadržati jelovnik za dijabetičare Pravilna ishrana dijabetičara
danas se tumači na više različitih načina i nije čudo što oboleli upadaju u velike zablude. Tako, je recimo jelovnik za
dijabetičare na insulinu po nekima izuzetno strog i zahtevan, dok je kod drugih slobodniji. Ovo nije pravilo, ali mnogu to
tako tumače i svakako greše. Ono što trebate usvojiti bez obzira o kom obliku šečerne bolesti se radi, je da se morate
hraniti zdravo. Podrazumeva se uz prirdržavanje svih pravila, koje vam preporučuje vaš lekar. Ishrana dijabetičara
uključuje sve hranljive namirnice, ali u doziranim količinama u pravilnim vremenskim razmacima. Samo tada se neće
poremetiti vaš metabolizam. Uz to, veoma je važna i fizička aktivnost, ako ništa drugo, makar se šetajte svakodnevno
minimum pola sata. Pošto je gojaznost jedan od ključnih faktora za nastanak dijabetesa, obavezno vodite računa o
telesnoj težini. Zabranjena hrana za dijabetičare Izbegavajte masnu hranu (svinjsko meso, masnu govedinu, mesne
prerađevine, kobasice, nareske, salame, paštete, iznutrice). Češće jedite ribu, živinsko belo meso, jagnjetinu, posno
goveđe meso i teletinu. Osim toga, ishrana dijabetičara ne dozvoljava koncentrovane bele šećere, slatkiše i veštačke
sokove. Potrebu za šećerom nadomestite preko voćnih obroka. Povrće treba da zauzima najveći deo vašeg jelovnika, dok
s voćem treba biti oprezan. ishrana dijabetičara recepti Koje se namirnice za dijabetičare preporučuju? Jedite pasulj
makar jednom sedmično Pravilna ishrana dijabetičara nezamisliva je bez pasulja, on je izuzetno bogat vlaknima i odličan
je izvor proteina. Uz to postoje i drugi razlozi zašto bi ga šećeraši trebali uvrstiti u svoje jelovnike. Studija iz 2012.
godine pokazala je da 200g mahunarki dnevno pomaže u kontroli šećera (kako glukoze tako i A1C). Osim toga, ova
namirnica snižava krvni pritisak i smanjuje rizik od moždanog udara. Stručnjaci preporučuju unošenje najmanje 25 g
vlakana dnevno. Takođe, u fitoterapiji se mahune pasulja koriste u terapiji šećerne bolesti. U tu svrhu najčešće se mešaju
s listovima borovnice. Spanać obilije beta karotenom Ovo lisnato zeleno povrće bogato je beta- karotenom,
antioksidansom koji telo koristi za proizvodnju vitamina A. On brani ćelije od slobodnih radikala, na taj način štiteći i od
hroničnih bolesti i starenja. Američko udruženje za borbu protiv bolesti srca sprovelo je veoma detaljnu studiju.
Utvrđeno je kako veća količina voća i povrća smanjuje rizike od šećerne bolesti. Stoga ishrana dijabetičara treba
obilovati njima, naročito lisnatim povrćem. Svi oni koji su jeli više spanaća, smanjili su šanse od dijabetesa tipa 2 za 14
odsto. Uključite i brokoli u ishranu Samo 100 g ovog brokolija sadrži više vitamina C nego pomorandža. Bogat je
antioksidansom beta- karotenom, koji telo koristi za proizvodnju vitamina A. Ovo povrće tamnozelenih listova dobro je
za zdravlje očiju, zuba, kostiju i kože. Brokoli je takođe bogat folatima i vlaknima, a sve to uz minimalnu količinu
kalorija i ugljenih hidrata. Ono što ga čini jedinstvenim jeste visok nivo jedinjenja koja sadrže sumpor, a koja se nazivaju
glukozinolati. lako su najpoznatija po tome što štite od kancera, ova jedinjenja takođe smanjuju rizik od srčanih
oboljenja. Osim toga, brokoli je najveći izvor hroma, koji snižava nivo šećera u krvi i smanjuje želju za slatkišima.
Ishrana dijabetičara nezamisliva je bez njega. Nemojte izostaviti orašaste plodove Sve je više dokaza kako orašasti
plodovi mogu pomoći u kontroli šećera u krvi. Ishrana dijabetičara tipa 2 mora se bazirati između ostalog i na njima.
Naime, u kanadskoj studiji objavljenoj 2011. godine (u stručnom časopisu Diabetes Care), potvrđeno je upravo to.
Istraživači su otkrili kod obolelih koji su svaki dan jeli 60g orašastih plodova, znatno niži nivo šećera u krvi. Uz to
zabeležen je i pad LDL (lošeg) holesterola. Napomena: Orašasti plodovi su dosta kalorični, pa bi bilo dobro pre jela
odmerti određenu porciju. Nikad ih nemojte bez merenja jesti iz kese ili kutije. Veličina dnevne porcije orašastih
plodova: Bademi, indijski orasi, mešani orašasti plodovi – do 6 komada. Kikiriki – najviše 10 kom. Hikori orasi – 4
polovine. Lešnici- 5 komada. Pistaći-12 kom. Moćne lanene semenke su idealne za šećeraše Laneno seme je odličan
izvor lignana, antioksidansa koji štite od srčanih oboljenja i kancera. Jedna kašika mlevenog semena sadrži oko tri grama
vlakana, rastvorljivih i nerastvorljivih u vodi, i samo 3g ugljenih hidrata. Američki Nacionalni institut za javno zdravlje
tvrdi kako seme lana delotvorno snižava hemoglobin A1C. Ovo je naročito bitno kod osoba koje imaju dijabetes tipa 2.
Jedna mala studija objavljena u Žurnalu dijetetskih suplemenata 2011. godine pokazala je još nešto. Osobe obolele od
dijabetesa tipa 2 koje su svoju ishranu dodale lanene semenke, snizile su nivo glukoze za 19,7 odsto. Ukupni holesterol
oboren je za više od 14,3 procenata, a LDL za čak 21,8 posto. Trigliceridi su pali za 1,5 odsto. Ishrana dijabetičara mora
se pametno koncipirati, a uz laneno seme definitivno nema greške. Ishrana dijabetičara voće koje trebate jesti
Nezaobilazne borovnice Ovo voće obiluje flavonoidima, koji čuvaju kardiovaskularni sistem. Uz to borovnice saniraju
oštećenja krvnih sudova koja se javljaju kao posledica šećerne bolesti. Sadrže i visok procenat vlakana koja smanjuju
rizik od dijabetesa u trudnoći i regulišu nivo šećera u krvi. Određena vrsta antioksidansa koji se nalaze u borovnicama –
antocijani daju ovom voću njegovu specifičnu plavu boju. Novija istraživanja su dokazala vezu između konzumiranja
hrane bogate antocijanima i smanjenog rizika od dijabetesa tipa 2. Naučnici su otkrili kod osoba koje jedu dve ili više
porcija borovnica nedeljno, manji rizik od obolevanja od dijabetesa. Ishrana dijabetičara tipa 2 obavezno mora sadržati
ovu namirnicu, rizici se smanjuju za čak 23 odsto. Uvrstite i brusnice u vaš jelovnik Brusnice su najpoznatije po tome što
sprečavaju infekcije urinarnog trakta. Osim toga bogate su fitonutrijentima, te se ovo voće u ishrani dijabetičara uveliko
preporučuje. Sve je više dokaza da antioksidansi u njima mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Oni smanjuju
LDL(loš) holesterol, održavaju ili poboljšavaju HDL i snižavaju krvni pritisak. Oko 120g celih, nezasladenih brusnica
ima samo 51 kaloriju i 13 grama ugljenih hidrata. Odličan je izvor dragocenog vitamina C. Ishrana dijabetičara tipa 2
mora se bazirati i na ovom voću, jer je izuzetno delotvorno i korisno. Maline su super hrana za šećeraše Oko 125 g
malina sadrži oko polovinu dnevne doze vitamina C. Ovaj moćni antioksidans važan je za zdravlje kostiju i kože. Uz to
preventivno delije kod kancera i bolesti srca. Osim toga, maline su bogate antioksidansima antocijanima, a sadrže
elaginsku kiselinu. Ona utiče na insulinsku rezistenciju tako što smanjuje nivo šećera u krvi i ublažava upalu. Upravo je
to razlog što se ovo voće nalazi na listi supernamirnica. Maline ne preveniraju samo bolesti srca već i dijabetes. Kako
smanjiti šećer u krvi pomoću jogurta Studija objavljena 2012. godine u Američkom žurnalu kliničke ishrane, potvrdila je
još nešto značajno. Naime, konzumiranje sira ili jogurta može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2. Istraživači koji su
proučavali ishranu hiljade odraslih otkrili su upravo te zdravstvene benefite jogurta. Osobe koje su jele najmanje 55
grama dnevno, imale su 12 odsto manje šansi za nastanak tog tipa šećerne bolesti. Naučnici pretpostavljaju da probiotska
bakterija u jogurtu snižava holesterol i proizvodi određene supstance koje sprečavaju dijabetes. Osim toga, ne zapostavlja
se ni uloga vitamina D, kalcijuma i magnezijuma, koje ovaj napitak takođe sadrži. Pravilna ishrana dijabetičara
nezamisliva je bez jogurta i kefira. Ukoliko uzimate insulin, prethodno se konsultujte sa lekarom. Konzumirajte redovno
crvene paprike Bogate su nutrijentima, uključujući antioksidanse vitamin C i moćni beta-karoten. Kao i drugo crveno
voće i povrće, crvene paprike sadrže znatnu dozu likopena. Uz njega, vitamini A i C čuvaju zdravlje i smanjuju rizik od
srčanih oboljenja. Pomažu kod dijabetesa i pojedinih vrsta kancera. Nije svaki hleb za dijabetičare dobar Hleb ima
relativno visok glikemijski indeks zbog ugljenih hidrata koje sadrži. U 100 g hleba nalazi se čak 220 kcal. Dijabetičari
najčešće greše u tome što ga ili jedu previše ili ga ne konzumiraju uopšte. Poređenja radi – 50 g hleba sadrži isti broj
kalorija kao: 70 g sira, 2 dl mleka, 200 g trešanja, 100 g teletine, 250 g jabuka, 400 g crvene paprike, 450 g lubenice, 500
g kelja, 600 g paradajza ili 1 kg krastavaca. Osobe obolele od dijabetesa trebaju jesti od 120 do 240 g hleba dnevno.
Najbolji izbor je crni, kukuruzni ili ražani, jer su bogati biljnim vlaknima, mineralima i vitaminima. Povezano: Kako
napraviti bezglutenski heljdin hleb? Pažljivo čitajte deklaracije na proizvodima Pre nego što se bacite na hranu na čijoj
etiketi masnim slovima piše bez šećera, pogledajte malo bolje. Pravilna ishrana dijabetičara zahteva puno veći trud od
toga. Ukupna količina ugljenih hidrata mleka i brašna koji su korišćeni za pravljenje kolača i keksova i dalje utiče na
nivo glukoze u krvi. Kalorije i masti mogu osujetiti vaš pokušaj u kontroli kilaže i holesterola. Pojedina hrana bez šećera
sadrži šećerni alkohol, kao što su sorbitol i ksilitol Većina ljudi dobro podnosi šećerne alkohole u malim količinama.
Ipak, ako se prejedete hrane s ovim sastojkom, možete imati problema s nadimanjem, grčevima, pa čak i s dijarejom.

Preuzeto sa: Ishrana dijabetičara tipa 2 jelovnik i recepti | zdrava i lepa