Professional Documents
Culture Documents
у 2013. години
У 2013. години у области надзора инспекције рада догодило се 70 тежих повреда на раду и
шест повреда са смртним исходом.
I ТЕЖЕ ПОВРЕДЕ
Контроле су показале да се најчешће разлози због којих долази до повреда на раду односе
на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, примјену
превентивних мјера, оспособљеност радника, те на пропусте у придржавању и спровођењу
техничких норми заштите на раду.
Иако је након усвајања Закона о заштити на раду послодавцима остављен прелазни рок од
годину дана за доношење Акта о процјени ризика, надлежни органи су мало урадили на
припреми и едукацији како послодаваца, тако и овлаштених организација, па је из тих
разлога остао низ проблема који се сада одражавају на стање заштите на раду. Овлаштене
организације за послове заштите на раду са доста формализма су приступиле изради Акта,
а вјероватно из разлога заузимања што већег броја послодаваца. У пракси већина
послодаваца посједује Акт о процјени ризика и у том смисли испуњавају законску обавезу,
али формализам који је присутан у његовој изради доводи у питање функционалност Акта.
1. Пол
Посматрано по полној структури радника који су доживјели тежу повреду на раду, можемо
уочити да је од укупно 70 тежих повреда на раду у свега шест случајева или 9 % ријеч о
женама, док је у 64 случаја, односно 91 % ријеч о мушкарцима. С обзиром да се највише
повреда догађа управо у областима за које је због природе самог посла карактеристично
да су радници претежно мушког пола (шумарство и дрвна индустрија, грађевинарство)
није изненађујуће што се овако високи проценат тежих повреда на раду односи на
мушкарце.
2. Године старости
Графикон 1.2. Број тежих повреда на раду по структури у радном дану-сат повреде
4. Дан настанка повреде
Од укупног броја радника који су доживјели тежу повреду на раду у само два случаја или
3%, ријеч је о радницима који нису имали регулисан радно-правни статус у складу са
законом.
Графикон 1.6. Радно-правни статус радника који су доживјели тежу повреду на раду
8. Посједовање Акта о процјени ризика
II СМРТНЕ ПОВРЕДЕ
1. Пол
Посматрано по полној структури радника који су доживјели смртну повреду на раду,
можемо уочити да је у свих шест случајева, односно 100 %, ријеч о мушкарцима.
2. Године старости
Посматрано по годинама старости смртно страдалих радника, два радника била су у доби
између 20 и 30 година, два у доби од 40 до 50 година и по један радник у доби од 30 до 40
година и од 50 до 60 година.
Графикон 2.2. Број смртних повреда на раду по структури у радном дану-сат повреде
Графикон 2.6. Радно-правни статус радника који су доживјели смртну повреду на раду
Сви послодавци код којих се догодила смртна повреда на раду имали су израђен Акт о
процјени ризика.
ЗАКЉУЧАК
Циљ политике надзора у области безбједности и здравља на раду је прије свега
предузимањем превентивних мјера спријечити настанак повреда на раду и
професионалних обољења. Републичка инспекција рада редовно врши инспекцијске
контроле из области заштите на раду. Посебан акценат у контролама имају високо ризичне
дјелатности, као што су шумарство, грађевинарство, примарна прерада дрвета - пилане,
хемијска индустрија. Такође, у области заштите на раду посебна пажња је усмјерена је на
одређене категорије радника као што су: труднице, малољетни радници, радници са
инвалидитетом, сезонски и старији радници.
Од укупно 76 радника који су доживјели повреду на раду (тежу или смртну), само два
радника су радила „на црно“, односно нису са послодавцем имали закључен уговор о раду
и нису били пријављени на обевезне видове осигурања. У свега пет случајева (од 76)
утврђено је да послодавац није имао израђен Акт о процјени ризика, док је за 15 радника
који су доживјели повреду на раду утврђено да нису похађали обуку за безбједан рад.
Анализом узрока настанка повреда на раду можемо рећи да је у око 50 % случајева разлог
настанка повреде непридржавање дефинисаних мјера заштите на раду, најчешће
непажњом, док је у преосталих 50 % случајева узрок повреде било неподузимање мјера
заштите на раду у складу са законом.
У односу на 2012. годину када се догодило 14 смртних повреда на раду, у 2013. години број
смртних повреда на раду износи шест, што је мање за око 57 %. Број тежих повреда на
раду повећао се у односу на 2012. годину за 15 повреда (2012.- 55 на 2013.-70), док је у
односу на 2011. годину мањи за 16 повреда (2011.- 86 на 2013.-70). Број повреда по
дјелатостима је на скоро истом нивоу, а до повећања је дошло у области шумарства и
дрвне индустрије.