BEOGRADSKA DEKLARACIJA

UNESCO je zvanično objavio Beogradsku deklaraciju , koja je obeležila

Svetski dan slobode štampe, 3. maja 2004. Deklaracija je doneta u cilju pružanja
podrške medijima u konfliktnim područjima i potvrđuje značaj nezavisnih i
istinitih informacija u oblastima zahvaćenim konfliktom.
Beogradska deklaracija
Mi , učesnici UNESKO-ve Konferencije o podršci medija u nasilnim sukobima i
zemljama u tranziciji koja se održava u Beogradu, Srbija i Crna Gora, na
Međunarodni dan slobode štampe, 3. maja, 2004. godine:
Pozivajući se na Član 19 Univezalne deklaracije o ljudskim pravima, koji glasi:
„Svako ima pravo na slobodu izražavanja: ovo pravo uključuje slobodu mišljenja
bez mešanja i pravo na traženje, dobijanje i davanje nepristrasnih informacija i
ideja preko svih medija, bez obzira na granice“.
Napominjući da Ženevske konvencije i Dodatni protokoli, koji utvrđuju
međunarodne standarde koji važe za novinare na opasnim profesionalnim
zadacima u oblastima oružanih sukoba, klasifikuju te novinare kao civile, a ne
kao ratnike, te da oni stoga treba da uživaju sve zaštite koje se pružaju civilima,
uklučujući i odredbe koje govore o tome da na njih ne sme namerno da se puca,
da se zatvaraju ili na neki drugi način zlostavljaju;
Svesni da sloboda štampe predstavlja deo novog dnevnog reda u pristupu
razvoju koji se zasniva na ljudskim pravima razrađenim u Milenijumskim ciljevima
razvoja, mapi puta za realizaciju Milenijumske deklaracije UN-a;
Pozdravljajući Povelju o bezbednosti novinara koji rade u ratnim zonama ili
opasnim područjima, koju su usvojile relevantne ogranizacije u Parizu 8. marta,
2002. godine, i Povelju o bezbednosti, usvojenu u Montrealu 1992. godine;
Pozivajući se na Rezoluciju 4.3 koju je usvojila Generalna konferencija
UNSECO-a na svom 26. zasedanju 1991. godine, koja potvrđuje da je slobodna,
pluralistička i nezavisna štampa suštinska komponenta svakog demokratskog
društva, a koja potvrđuje Deklaraciju koju su usvojili učesnici Seminara o
„Promovisanju i nezavisnoj i pluralističnoj afričkoj štampi“ koji su organizovale
UN/UNSECO, a koji je održan u Vindhuku, Namibija, od 29. aprila do 3. maja,
1991. godine;
Osuđujući ubijanje, napade na, pretnje i zastrašivanje novinara koji izveštavaju
u konfliktima;
Podvlačeći značaj pristupa slobodnom protoku informacija iz niza izvora u vezi s
konfliktnim situacijama da bi se obelodanile sve eventualne zloupotrebe i
stvaranja klime u kojoj se konflikti mogu rešavati;
Naglašavajući potrebu da se angažuju lokalni informativni mediji kao glavni
akteri u razvoju svih medijskih strategija u konfliktnim i post-konfliktnim
oblastima;
Primajući k znanju poruku generalnog direktora UNESKO-a g. Koičira Macure,
povodom Svetskog dana slobode štampe 2004. godine, da „lična bezbednost i
samo preživljavanje“ stanovništva u oblastima konflikata može da zavisi od
dobijanja nezavisnih i istinitih informacija“ i njegov stav da je dijalog, „čak i kada
je žestok ... presudan za stvaranje uslova za pomirenje i rekonstrukciju...
Slobodna štampa nije luksuz koji može da čeka na bolja vremena, već deo
samog procesa kroz koji se postižu ta bolja vremena.“
Jednoglasno izjavljujemo da:
1. Postizanje demokratije i opstanak mira zavisiće od poštovanja
međunarodnih ljudskih prava, naročito prava na slobodu izražavanja,
kao što je to utvrđeno u Članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima;
2. Sloboda izražavanja zahteva postojanje nezavisnih i pluralističkih medija
koji su u stanju da izveštavaju nezavisno od vlada, političke ili
ekonomske kontrole;
3. Bezbednosti domaćih i stranih novinara treba dati najviši prioritet.
Treba da se stavi tačka na uobičajeno nekažnjavanje ubijanja i drugih
napada na novinare i da se ti zločini i napadi nezavisno istražuju;
4. U zonama sukoba i postkonfliktnim zonama, neophodno je da se
pouzdane i praktične informacije o humanitarnim pitanjima obezbede
kako lokalnom stanovništvu, tako i međunarodnim organizacijama za
pružanje pomoći. Ovo može da uključuje i stvaranje posebnih
informativnih medija za ono vreme koje bude potrebno. Takođe je
neophodno da se obezbedi pružanje preciznih informacija u vezi sa svim
pregovorima o miru ili nekim drugim procesima pomirenja;
5. U nasilnim sukobima javnim diskursom često dominiraju sukobljene
naožane grupe. Treba da se obezbedi aktivno učešće ženskih grupa,
civilnog društva i marginalizovanih i ugroženih grupa kroz pomoć kako bi
im se pomoglo da imaju pristup informativnim medijima i/ili da stvore
sopstvene medije koji će objavljivati ono što je od značaja za njih;
6. Vlasti koje dobiju mandat međunarodne zajednice da rukovode u
konfliktnim i postkonfliktnim oblastima treba da promovišu i brane
slobodu medija i ostala ljudska prava - a ne da ih ograničavaju;
7. Vlasti treba da prave razliku između nezavisnih informacija i
propagande koja poziva na nasilje, iako može biti potrebno odvraćanje
direktnih podsticaja na nasilje koje se može širiti;
8. Državna ili vladina radiodifuzna preduzeća treba da se transformišu u
javne radiodifuzme servise. Treba da se utvrdi sistem za dodelu dozvola
za emitovanje i frekvencija, izolovan od političkog i komercijalnog
uplitanja;
9. Pluralistički mediji zahtevaju postojanje velikog broja štampanih,
elektronskih i drugih medija, koji odražavaju najrazličitija mišljenja
unutar zajednice. Treba da se preduzmu mere kako bi se osiguralo
okruženje u kome vlada lojalna konkurencija i jednaki ekonomski uslovi
rada;
10. Treba da se razvije obuka i da se jačaju kapaciteti lokalnih, nacionalnih
i regionalnih institucija koje se bave edukacijom, kao što su škole
novinarstva na univerzitetskom nivou, da se promoviše obuka trenera,
kao i razvoj istraživanja o medijima i komunikaciji. Obuka novinara treba
da obuhvata i bezbednosne aspekte kao ekonomsku rentabilnost
medija, te pitanja upravljanja u konfliktima i mirovnim procesima, da bi
se zadovoljile potrebe za informisanim izveštavanjem o procesima
pomirenja, a da se pritom obezbedi da se novinarima ne dodeljuje uloga
mirovnjaka.
11. Podjednako je od suštinske važnosti da se promoviše svest o ljudskim
pravima, a naročito o slobodi izražavanja, slobodi štampe i
međunarodnom humanitarnom pravu među javnim zvaničnicima i u
civilnom društvu;
 12. Treba preduzeti korake u pravcu poboljšanja profesionalizma novinara,
uključujući i podršku nezavisnim udruženjima, organizacijama i
sindikatima, te dobrovoljnim, samoregulatornim kodeksima i telima
tamo gde to odgovara;
13. Snažno apelujemo na donatore iz vladinog i nevladinog sektora da
uključe razvoj medija kao deo svoje strategije rekonstrukcije i razvoja u
zonama sukoba i postkonfliktnim zonama, a donatori treba da
koordiniraju svoj odgovor u cilju maksimalnih efekata;
14. Reafirmišemo status UNESKO-a kao vodeće agencije za pitanja
komunikacija u okviru sistema Ujedinjenih nacija. Pozivamo UNESKO da
pojača svoju ulogu koordinatora u podršci medijskim inicijativama u
konfliktnim i post-konflitnim oblastima;
Pozivamo generalnog direktora UNESKO-a da sa ovom Deklaracijom upozna
države članice s ciljem izrade strategije za konkretan plan akcije različitih aktera
unutar sistema UN-a, vladinih i nevladinih donatora i partnera iz civilnog društva,
pridržavajući se principa ove Deklaracije.