1.

Намена земљишта
Јесте начин коришћења земљишта одређен планским документом. Претежна намена
земљишта јесте начин коришћења земљишта за више различитих намена, од којих је једна
преовладавајућа.

2. Површина јавне намене

јесте простор одређен планским документом за уређење или изградњу објеката јавне
намене или јавних површина за које је предвиђено утврђивање јавног интереса у складу са
посебним законом (улице, тргови, паркови и др.)

3. Регулациона линија
јесте линија која раздваја површину одређене јавне намене од површина предвиђених за
друге јавне и остале намене.

4. Грађевинска линија
јесте линија на, изнад и испод површине земље и воде до које је дозвољено грађење
основног габарита објекта.

5. Бруто изграђена грађевинска површина

јесте збир површина свих надземних етажа објекта, мерених у нивоу подова свих делова
објекта - спољне мере ободних зидова (са облогама, парапетима и оградама).

6. Индекс заузетости парцеле

јесте однос габарита хоризонталне пројекције изграђеног или планираног објекта и укупне
површине грађевинске парцеле, изражен у процентима.

7. Индекс изграђености парцеле

јесте однос (количник) бруто развијене грађевинске површине изграђеног или планираног
објекта и укупне површине грађевинске парцеле.

8. Еспон
јесте европска мрежа институција које се баве прикупљањем информација и показатеља за
просторно планирање.

9. Насељено место
јесте изграђени, функционално обједињени простор на коме су обезбеђени услови за
живот и рад људи и задовољавање заједничких потреба становника.

10. Грађевинско подручје

јесте уређени и изграђени део насељеног места, као и неизграђени део подручја одређен
планским документом за заштиту, уређење или изградњу објекта.

11. Грађевинска парцела

јесте део грађевинског земљишта, са приступом јавној саобраћајној површини, која је
изграђена или планом предвиђена за изградњу.
12. Грађевински комплекс
представља целину која се састоји од више међусобно повезаних самосталних
функционалних целина, односно катастарских парцела, које могу имати различиту
намену.

13. Инвеститор
јесте лице за чије потребе се гради објекат и на чије име гласи грађевинска дозвола.

14. Објекат
јесте грађевина спојена са тлом, која представља физичку, функционалну, техничко-
технолошку или биотехничку целину (зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и
енергетски објекти, објекти инфраструктуре електронских комуникација - кабловска
канализација, објекти комуналне инфраструктуре прикључак на електроенергетску мрежу,
индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације,
гробља, склоништа и сл.) који може бити подземни или надземни.

15. Објекти јавне намене

су објекти намењени за јавно коришћење и могу бити објекти јавне намене у јавној
својини по основу посебних закона (линијски инфраструктурни објекти, објекти за
потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе итд.) и
остали објекти јавне намене који могу бити у свим облицима својине (болнице, домови
здравља, домови за старе, објекти образовања, отворени и затворени спортски и
рекреативни објекти, објекти културе, саобраћајни терминали, поште и други објекти).

16. Класа објекта

смислу овог закона представља групу грађевинских објеката, односно радова, сврстаних
према заједничким карактеристикама у погледу структурне и технолошке сложености,
утицаја на животну средину и намене, односно ризика који прати њихово извођење
односно коришћење.

17. Зграда
јесте објекат са кровом и спољним зидовима, изграђена као самостална употребна целина
која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, а намењена је за становање,
обављање неке делатности или за смештај и чување животиња, робе, опреме за различите
производне и услужне делатности и др. Зградама се сматрају и објекти који имају кров,
али немају (све) зидове (нпр. надстрешница), као и објекти који су претежно или потпуно
смештени испод површине земље (склоништа, подземне гараже и сл.).

18. Помоћни објекат

јесте објекат који је у функцији главног објекта, а гради се на истој парцели на којој је
саграђен или може бити саграђен главни стамбени, пословни или објекат јавне намене
(гараже, оставе, септичке јаме, бунари, цистерне за воду и сл.).
19. Економски објекат
јесу објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за
гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне
живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске
писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); објекти за
складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне
хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви), објекти за складиштење пољопривредних
производа (амбари, кошеви) и други слични објекти на пољопривредном газдинству
(објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.).

20. Линијски инфраструктурни објекат

јесте јавни пут, јавна железничка инфраструктура, електроенергетски вод, нафтовод,
продуктовод, гасовод, објекат висинског превоза, линијска инфраструктура електронских
комуникација водоводна и канализациона инфраструктура и сл. који може бити надземни
или подземни, чија изградња је предвиђена одговарајућим планским документом.

21. Тунели
(путни, железнички или за посебну намену) су посебна врста подземних
инфраструктурних објеката, чијом изградњом се не нарушава коришћење земљишта на
површини терена постојеће намене, уз евентуална техничка ограничења које дефинише
плански документ.

22. Комунална инфраструктура

јесу сви објекти инфраструктуре за које решење за извођење радова, односно грађевинску
дозволу издаје јединица локалне самоуправе.

23. Клизиште
је вид ерозије земљишта која се одвија под утицајем природних и сеизмолошких прилика
при чему се део стеновите или растресите масе одваја од подлоге и неконтролисано клизи
по клизној површини.

24. Припремни радови

јесу радови који претходе грађењу објекта и односе се нарочито на: рушење постојећих
објеката на парцели, измештање постојеће инфраструктуре на парцели, рашчишћавање
терена на парцели, обезбеђење простора за допрему и смештај грађевинског материјала и
опреме, грађење и постављање објеката, инсталација и опреме привременог карактера за
потребе извођења радова (постављање градилишне ограде, контејнера и сл.), земљани
радови, радови којима се обезбеђује сигурност суседних објеката, односно сигурност и
стабилност терена (шипови, дијафрагме, потпорни зидови и сл.), обезбеђивање несметаног
одвијања саобраћаја и коришћење околног простора.

25.Техничка документација
јесте скуп пројеката који се израђују ради: утврђивања концепта објекта, разраде услова,
начина изградње објекта и за потребе одржавања објекта.
26. Изградња објекта
јесте скуп радњи који обухвата: претходне радове, израду и контролу техничке
документације, припремне радове за грађење, грађење објекта и стручни надзор у току
грађења објекта.

27. Грађење објекта

јесте извођење грађевинских и грађевинско-занатских радова, уградња инсталација,
постројења и опреме.

28. Реконструкција објекта

јесте извођење грађевинских радова на постојећем објекту у габариту и волумену објекта,
којима се: утиче на стабилност и сигурност објекта и заштиту од пожара; мењају
конструктивни елементи или технолошки процес; мења спољни изглед објекта или
повећава број функционалних јединица врши замена уређаја, постројења, опреме и
инсталација са повећањем капацитета.

29. Реконструкција линијског инфраструктурног објекта

јесте извођење грађевинских радова у заштитном појасу, у складу са посебним законом,
којима се може променити габарит, волумен, положај или опрема постојећег објекта.

30. Доградња објекта

јесте извођење грађевинских и других радова којима се изграђује нови простор ван
постојећег габарита објекта, као и надзиђивање објекта, и са њим чини грађевинску,
функционалну или техничку целину.

31. Адаптација објекта

јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту, којима се: врши
промена организације простора у објекту, врши замена уређаја, постројења, опреме и
инсталација истог капацитета, а којима се не утиче на стабилност и сигурност објекта, не
мењају конструктивни елементи, не мења спољни изглед и не утиче на безбедност
суседних објеката, саобраћаја, заштите од пожара и животне средине.

32. Санација објекта

јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се врши
поправка уређаја, постројења и опреме, односно замена конструктивних елемената
објекта, којима се не мења спољни изглед, не утиче на безбедност суседних објеката,
саобраћаја и животне средине и не утиче на заштиту природног и непокретног културног
добра, односно његове заштићене околине, осим рестаураторских, конзерваторских и
радова на ревитализацији.

33.Санација клизишта
обухвата све радове којима се врши санирање клизишта насталих на грађевинском,
шумском, пољопривредном, путном или другој врсти земљишта. Ови радови обухватају
рашчишћавање и отклањање наноса насталих као последица клизања тла, пројектовање,
обезбеђење потребне техничке документације, потребних грађевинских услова и извођење
грађевинских радова потребних за санацију и заштиту од појаве новог клизишта.
34. Инвестиционо одржавање објекта
је извођење грађевинско-занатских, односно других радова зависно од врсте објекта у
циљу побољшања услова коришћења објекта у току експлоатације.

35. Текуће одржавање објекта

јесте извођење радова који се предузимају ради спречавања оштећења која настају
употребом објекта или ради отклањања тих оштећења, а састоје се од прегледа, поправки
и предузимања превентивних и заштитних мера, односно сви радови којима се обезбеђује
одржавање објекта на задовољавајућем нивоу употребљивости, а радови на текућем
одржавању стана јесу кречење, фарбање, замена облога, замена санитарија, радијатора и
други слични радови.

36. Рестауратски и конзенваторски радови

су радови који се изводе на непокретним културним добрима и њиховој заштићеној
околини, у складу са посебним и овим законом.

37. Градилиште
јесте земљиште или објекат, посебно обележено, на коме се гради, реконструише или
уклања објекат, односно изводе радови на одржавању објекта.

38. Стандарди приступачности

јесу обавезне техничке мере, стандарди и услови пројектовања, планирања и изградње
којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и
старим особама.

39. Имаоци јавних овлашћења

су државни органи, органи аутономне покрајине и локалне самоуправе, посебне
организације и друга лица која врше јавна овлашћења у складу са законом.
40. Сепарате о техничким условима изградње
јесте документ који доноси ималац јавних овлашћења у оквиру своје надлежности кад
плански документ не садржи услове, односно податке за израду техничке документације,
који садржи одговарајуће услове и податке за израду техничке документације, а нарочито
капацитете и место прикључења на комуналну и другу инфраструктуру према класама
објеката и деловима подручја за које се доноси.

41. Финансијер објекта

јесте лице које по основу закљученог и овереног уговора са инвеститором финансира,
односно суфинансира изградњу, доградњу, реконструкцију, адаптацију, санацију или
извођење других грађевинских односно инвестиционих радова предвиђених овим законом
и на основу тог уговора стиче одређена права и обавезе које су овим законом прописане за
инвеститора у складу са тим уговором, осим стицања права својине на објекту који је
предмет изградње.
42. Пут
јесте изграђена, односно утврђена површина коју као саобраћајну површину могу да
користе сви или одређени учесници у саобраћају, под условима одређеним законом и
другим прописима.

43. Јавни пут

јесте пут који испуњава прописане критеријуме за категоризацију од стране надлежног
органа.

44. Државни пут

јесте јавни пут који саобраћајно повезује:
- територију државе са мрежом европских путева, односно део је мреже европских путева;
- територију државе са територијом суседних држава;
- целокупну територију државе;
- привредно значајна насеља на територији државе;
- подручје два или више округа или подручје округа, као и његов деокоји пролази кроз
насеље, у случају да није изграђен обилазни пут поред насеља

45. Општински пут

јесте јавни пут који саобраћајно повезује територију општине, односно града, као и
територију општине, односно града са мрежом државних путева.

46. Аутопут
јесте државни пут који је намењен искључиво за саобраћај моторних возила, са физички
раздвојеним коловозима по смеровима, денивелисаним раскрсницама, потпуном
контролом приступа, који има најмање две саобраћајне и једну зауставну траку за сваки
смер и као такав обележен прописаним саобраћајним знаком.

47. Некатегорисани пут

јесте саобраћајна површина која је доступна већем броју разних корисника, коју надлежни
орган прогласи некатегорисаним путем и која је уписана у катастар непокретности као
некатегорисани пут.

48. Пут у насељу

јесте део јавног пута унутар граница насеља чије се карактеристике утврђују просторним,
односно урбанистичким планом општине, односно града.

49. Коловоз
јесте изграђена површина јавног пута по којој се одвија саобраћај и чине га саобраћајне
траке (возне, додатне, ивичне, зауставне и сл.) за кретање, односно мировање возила.

50. Путни објекти

су мостови, надвожњаци, подвожњаци, вијадукти, аквадукти, пропусти, тунели, галерије,
потпорни и обложни зидови и сл.
51. Објекти,постројења и уређаји за одводњавање
служе за сакупљање, одвођење, односно преусмеравање површинских, прибрежних и
подземних вода ради заштите пута, односно суседа пута од штетног дејства вода са пута.

52. Пратећи садржај јавног пута

јесу мотели, ресторани, сервиси, продавнице, објекти за рекреацију и други објекти
намењени пружању услуга корисницима пута.

53. Земљишни појас

јесте континуална површина са обе стране усека и насипа, ширине најмање један метар,
мерено од линија које чине крајње тачке попречног профила јавног пута ван насеља на
спољну страну.

54. Раскрсница
јесте површина на којој се укрштају или спајају путеви и може бити површинска
(укрштање у нивоу), или денивелисана (укрштање ван нивоа).

55. Укрштај
јесте место укрштања два пута, пута и железничке инфраструктуре или укрштање пута са
другим инфраструктурним системима ван нивоа.

56. Инфраструктурни системи

обухватају транспортне (водне, железничке, цевоводне и сл.) и друге системе (снабдевање
водом, канализација, даљинско грејање, снабдевање гасом, пренос и снабдевање електро
енергијом, телекомуникације , нафтоводи, продуктоводи и сл.

57. Појас контролисане изградње

јесте површина са спољне стране од границе заштитног појаса на којој се ограничава врста
и обим изградње објеката, која је исте ширине као и заштитни појас и која служи за
заштиту јавног пута и саобраћаја на њему.

58. Железничко подручје

је земљишни простор на коме се налазе железничка пруга, објекти, постројења и уређаји
који непосредно служе за вршење железничког саобраћаја, простор испод мостова и
виадуката, као и простор изнад трасе тунела.

59. Заштитни пружни појас

је земљишни појас са обе стране пруге, у ширини од 100 m, рачунајући од осе крајњих
колосека.

60. Јавна железничка инфраструктура

је пруга са свим припадајућим објектима, постројењима, уређајима и слично у функцији
железничког саобраћаја, као добро у општој употреби у својини Републике Србије, коју
могу користити сви железнички превозници и железнички превозници за сопствене
потребе под једнаким условима.
61. Просторни планови
Просторни планови су:
1) Просторни план Републике Србије;
2) Регионални просторни план;
3) Просторни план јединице локалне самоуправе;
4) Просторни план подручја посебне намене.

62. Урбанистички планови

Урбанистички планови су:
1) Генерални урбанистички план;
2) План генералне регулације;
3) План детаљне регулације
63. Урбанистичко техничка документа
1) урбанистички пројекат;
2) пројекат препарцелације и парцелације;
3) елаборат геодетских радова за исправку граница суседних
парцела и спајање две суседне парцеле истог власника.

64. Саставни делови планских докумената

1) правила уређења;
2) правила грађења;
3) графички део.

65. Појам и уређивање грађевинског земљишта

Грађевинско земљиште може бити:
1) изграђено и неизграђено;
2) уређено и неуређено.
Уређивање грађевинског земљишта обухвата његово припремање и опремање.
Припремање земљишта обухвата истражне радове, израду геодетских, геолошких и
других подлога, израду планске и техничке документације, програма за уређивање
земљишта, расељавање, уклањање објеката, санирање терена и друге радове. Опремање
земљишта обухвата изградњу објеката комуналне инфраструктуре и изградњу и уређење
површина јавне намене.

66. Садржина и структура техничке документације. Претходна студија оправданости.

Претходном студијом оправданости утврђује се нарочито просторна, еколошка,
друштвена, финансијска, тржишна и економска оправданост инвестиције за варијантна
решења дефинисана генералним пројектом, на основу којих се доноси плански документ,
као и одлука о оправданости улагања у претходне радове за идејни пројекат и израду
студије оправданости.

67. Садржина и структура техничке документације. Студија оправданости

Студијом оправданости одређује се нарочито просторна, еколошка, друштвена,
финансијска, тржишна и економска оправданост инвестиције за изабрано решење,
разрађено идејним пројектом, на основу које се доноси одлука о оправданости улагања, за
пројекте који се финансирају средствима из буџета. Израду претходне студије
оправданости и студије оправданости може обављати привредно друштво, односно друго
правно лице које је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности
пројектовања и инжењеринга и које испуњава услове у погледу стручног кадра.

68. Садржина и структура техничке документације. Претходни радови

Претходни радови, у зависности од класе и карактеристика објекта, обухватају:
истраживања и израду анализа и пројеката и других стручних материјала; прибављање
података којима се анализирају и разрађују инжењерскогеолошки, геотехнички, геодетски,
хидролошки, метеоролошки, урбанистички, технички, технолошки, економски,
енергетски, сеизмички, водопривредни и саобраћајни услови; услове заштите од пожара и
заштите животне средине, као и друге услове од утицаја на градњу и коришћење
одређеног објекта.

69. Класе објеката - Стамбене зграде

Објекти различитих класа се, за потребе дефинисања садржаја техничке документације,
разврставају у следеће категорије:
А зграде - незахтевни објекти;
Б зграде - мање захтевни објекти;
В зграде - захтевни објекти;
Г инжењерски објекти
Разврставање објеката различитих класа у категорије се, према намени и степену
сложености.

70. Класе објеката - саобраћајна инфраструктура

Аутопутви, путеви и улице (за саобраћај моторних возила)
Аутопутви - категорија Г
Остали путеви
Железничке пруге
Мостови и вијадукти

71. Класе објеката - објекти Г

Аутопутеви, Остали путеви, Железнике пруге, Мостови и вијадукти, Тунели и подземни
пролази, Електране

72. Техничка документација - Генерални пројекат

Графичка документација генералног пројекта за линијске инфраструктурне објекте
садржи графичке прилоге, у размери 1:25000-1:10000, односно у другој пригодној размери
која омогућава прегледан приказ, у зависности од класе и намене објекта.
Генерални пројекат садржи нарочито податке о: макролокацији објекта; општој
диспозицији објекта; техничко-технолошкој концепцији објекта; начину обезбеђења
инфраструктуре; могућим варијантама просторних и техничких решења са становишта
уклапања у простор; природним условима; процени утицаја на животну средину;
инжењерскогеолошким- геотехничким карактеристикама терена са аспекта утврђивања
генералне концепције и оправданости изградње објекта; истражним радовима за израду
идејног пројекта; заштити природних и непокретних културних добара; функционалности
и рационалности решења.
73. Техничка документација - Идејно решење
Идејно решење се израђује за потребе прибављања локацијских услова, а може бити део
урбанистичког пројекта за потребе урбанистичко-архитектонске разраде локације.
Идејно решење за зграде обавезно садржи део архитектуре. Идејно решење за инжењерске
објекте садржи оне делове по областима који су потребни за издавање локацијских услова,
према правилима струке, на нивоу који је одговарајући идејномрешењу за зграде.
Општу документацију идејног решења чини само обавезни садржај :
Општа документација пројекта обавезно садржи:
1) Насловну страну на којој се наводе:
(1)назив објекта са локацијом и бројем катастарске парцеле и катастарском општином;
(2) назив, односно име инвеститора;
(3) врста техничке документације (нпр. Пројекат за грађевинску дозволу – ПГД);
(4) назив и ознака дела пројекта (нпр. 1 – пројекат архитектуре);
(5) назив предузетника односно правног лица које је израдило предметни део пројекта;
(6) име, презиме и број лиценце одговорног пројектанта;
(7) идентификациона ознака дела пројекта из евиденције предузетника односно правног
лица које је израдило предметни део пројекта;
(8) подаци о месту и датуму израде дела пројекта.
Графичка документација идејног решења за зграде садржи графичке прилоге у
одговарајућој размери:
1) ситуациони план са положајем објекта на локацији, приказаним габаритом,
димензијама, карактеристичним висинским котама, удаљености од суседних парцела и
суседних објеката (1:1000–1:200)
2) основе, карактеристичне пресеке и изгледе објекта (1:500–1:100).
Графичка документација идејног решења за линијске инфраструктурне објекте садржи
графичке прилоге у одговарајућој размери:
1) ситуациони план и подужни профил трасе, са приказом карактеристичних преломних
тачака трасе (1:25000–1:2500);
2) генералне диспозиције већих објеката;
3) карактеристичне попречни профиле (1:100–1:25).
Графички прилози идејног решења се, по правилу, израђују у размери која је наведена у
заградама, односно у другој пригодној размери која омогућава прегледан приказ, у
зависности од класе и намене објекта. Графички прилози идејног решења се израђују на
геодетској подлози, за коју није неопходно прибављати оверу, а која садржи топографски
приказ терена, са уцртаним границама парцела.
74. Техничка документација - Идејни пројекат
Идејни пројекат се израђује за потребе изградње објеката и извођења радова за које
дозволу даје надлежно Министарство и за извођење радова на инвестиционом одржавању
објекта и уклањању препрека за особе са инвалидитетом, изградња секундарних, односно
дистрибутивних мрежа комуналне инфраструктуре у оквиру постојеће регулације улица,
као и уређење саобраћајница у оквиру постојеће регулације улица, реконструкција,
адаптација, санација, промена намене објекта без извођења грађевинских радова, промена
намене уз извођење грађевинских радова, извођење радова на раздвајању или спајању
пословног или стамбеног простора, уградња унутрашњих инсталација (гас, струја, вода,
топлотна енергија и сл.) у постојећи објекат, постављање антенских стубова и
секундарних, односно дистрибутивних делова електронске комуникационе мреже,
појединачни електродистрибутивни и електропреносни стубови, део средњенапонске
електродистрибутивне мреже који обухвата 10 кв, 20 кв и кв вод, типске
трансформаторске станице 10/04 кв, 20/04 кв и 35 кв напонски ниво и део
електродистрибутивне мреже од трансформаторске станице 10/04 кв, 20/04 кв, 35/10 (20)
кв и 35/04 кв до места прикључка на објекту купца (1 кв), 10 кв и 20 кв разводна
постројења, мање црпне станице и мањи ски лифтови, прикључци на изграђену
водоводну, канализациону, гасну и сл. мрежу; компресорске јединице за гас, уређаји за
испоруку гаса, електране које користе обновљиве изворе енергије инсталиране снаге 50
kW, типски топловодни прикључци, грађење зиданих ограда, врше се на основу решења
којим се одобрава извођење тих радова, односно промена намене објекта, које издаје орган
надлежан за издавање грађевинске дозволе, а када подлеже стручној контроли од стране
ревизионе комисије.
У случају реконструкције, адаптације односно санације постојећег објекта, раздвајања или
спајања пословног или стамбеног простора, као и у случају промене намене, пројекат
садржи и архивски пројекат или снимак постојећег стања уколико архивски пројекат не
постоји. Графичка документација у идејном пројекту за зграде, у зависности од врсте и
класе објекта, односно врсте радова који се изводе садржи цртеже и графичке прилоге у
одговарајућој размери:
1) у пројекту архитектуре: ситуациони план (1:500–1:200) на геодетској подлози, основу
темеља, основе свих етажа са уписаним мерама и релативним висинским котама, основу
крова, два карактеристична, међусобно управна пресека и изгледе објекта (1:200–1:100);
2) у пројекту конструкција и другим грађевинским пројектима: диспозицију,
конструктивни систем, план позиција и димензије кључних конструктивних елемената,
основе, карактеристичне пресеке;
3) у пројектима инсталација: основне шеме распореда инсталација, опреме и постројења,
са приказом њихове међусобне везе као и приказ њиховог прикључивања на
инфраструктуру.
У случају извођења радова на постојећим објектима графичка документација садржи
цртеже простора обухваћеног радовима, на којима су упоредно приказане промене на
постојећем објекту и новопројектовано стање (руши се – зида се).
Графички прилози идејног пројекта се, по правилу, израђују у размери која је наведена у
заградама, односно у другој пригодној размери која омогућава прегледан приказ, у
зависности од класе и намене објекта.
Геодетску подлогу идејног пројекта чини топографски снимак предметне локације
интегрисан са катастарским планом и изводом из катастра водова, израђен од стране
регистроване геодетске организације са одговарајућом лиценцом

75. Техничка документација - Пројекат за грађевинску дозволу

Пројекат за грађевинску дозволу се израђује за потребе прибављања решења о
грађевинској дозволи.
Пројекат обавезно садржи и изјаву главног пројектанта, одговорног пројектанта и
вршиоца техничке контроле, којом се потврђује да је пројекат израђен у складу са
локацијским условима, прописима и правилима струке.
За објекте за које је законом којим се уређује заштита од пожара прописана мера обавезне
заштите од пожара, саставни део пројекта за грађевинску дозволу јесте и елаборат о
заштити од пожара. Елаборат о заштити од пожара израђује лице са одговарајућом
Лиценцом издатом у складу са прописима којима се уређује заштита од пожара.
Општу документацију делова пројекта за грађевинску дозволу чини обавезни садржај
утврђен из Прилога 9 правилника, решење о одређивању одговорног пројектанта
предметног дела пројекта, из Прилога 8 правилника, као и изјаву одговорног пројектанта
предметног пројекта којом се потврђује усклађеност са локацијским условима, прописима,
правилима струке и мерама за обезбеђење испуњености основних захтева за објекат,
прописаних елаборатима и студијама, из Прилога 4 правилника. Текстуална
документација пројекта за грађевинску дозволу за зграде, у зависности од врсте и класе
објекта, садржи технички опис са:
– општим подацима о локацији објекта,
– опис климатских услова и зона сеизмичности, и других услова локације објекта
– описом извршених претходних истраживања,
– описом усклађености са локацијским условима,
– обликовним, програмским и функционалним карактеристикама објекта,
– подацима о конструкцији објекта, условима фундирања и избором конструктивног,
система,
– описом предвиђених материјала,
– подацима о пројектованим унутрашњим и спољашњим инсталацијама и опреми, као и
дефинисањем укупне потрошње,
– описом етапности и фазности грађења,
– описом мера за испуњење основних захтева за објекат и др.
Графичка документација у пројекту за грађевинску дозволу за зграде, садржи цртеже и
графичке прилоге у одговарајућој размери:
1) у пројекту архитектуре: ситуациони план (1:500–1:200) на геодетској подлози, основу
темеља, основе свих етажа са уписаним мерама и релативним висинским котама, основу
крова, два карактеристична, међусобно управна пресека и друге карактеристичне пресеке,
изгледе објекта (1:200–1:100);
2) у пројекту конструкција и другим грађевинским пројектима: диспозицију,
конструктивни систем, план позиција и димензије кључних конструктивних елемената,
основе, карактеристичне пресеке, карактеристичне детаље и шеме;
3) у пројектима инсталација: основне шеме распореда инсталација, опреме и постројења,
са приказом њихове међусобне везе као и приказ њиховог прикључивања на
инфраструктуру, са местом прикључења на објекту и местом прикључења на постојећу
инфраструктуру у оквиру парцеле;
4) у пројекту технологије: диспозициони прикази са елементима који утичу на испуњење
основних захтева за објекат;
5) у пројекту спољног уређења: ситуационо нивелациони план (1:500–1:200), основу
уређења земљишта и два карактеристична, међусобно управна пресека, када је терен у
нагибу.
Графички прилози пројекта за грађевинску дозволу се израђују у размери која је наведена
у заградама, односно у другој пригодној размери која омогућава прегледан приказ, у
зависности од класе и намене објекта.Геодетску подлогу пројекта за грађевинску дозволу
чини топографски снимак предметне локације интегрисан са катастарским планом и
изводом из катастра водова, израђен од стране регистроване геодетске организације са
одговарајућом лиценцом.

76. Техничка документација - Пројекат за извођење

Пројекат за извођење израђује се за потребе извођења радова на грађењу.
Пројекат за извођење је скуп међусобно усаглашених пројеката којим се утврђују
грађевинско-техничке, технолошке и експлоатационе карактеристике објекта са опремом
и инсталацијама, техничко-технолошка и организациона решења за градњу објекта,
инвестициона вредност објекта и услови одржавања објекта. Пројекат обавезно садржи и
изјаву главног пројектанта и изјаве одговорних пројектаната којима се потврђује да је
пројекат израђен у складу са локацијским условима, грађевинском дозволом, пројектом за
грађевинску дозволу, прописима и правилима струке. Пројекат за извођење се може
израђивати и у фазама, у ком случају се радови изводе само за ону фазу за коју је пројекат
за извођење потврђен од главног и одговорних пројектаната. За објекте за које се у складу
са законом којим се уређује заштита од пожара прибавља сагласност на технички
документ, пре издавања употребне дозволе прибавља се сагласност на пројекат за
извођење.
Пројекат за извођење се израђује на основу пројекта за грађевинскудозволу, односно
идејног пројекта за реконструкцију објекта. Пројекат за извођење садржи детаљнија
техничка решења у којима се разрађује пројекат за грађевинску дозволу, односно идејни
пројекат за реконструкцију објекта, а у зависности од врсте и класе објекта, садржи и
друге делове пројекта који нисупредмет пројекта за грађевинску дозволу, а неопходни су
за извођење радова.
У пројектима, односно деловима пројекта за извођење користе се елементи (нпр. цртежи,
прорачуни, анализе) пројекта за грађевинску дозволу, односно идејног пројекта за
реконструкцију објекта, или се на њих само позива, при чему се означава у ком делу
пројекта за грађевинску дозволу се ови елементи налазе. Саставни део пројекта за
извођење могу бити и технолошке шеме, каталошки и радионички цртежи, ако је то
потребно за извођење радова, али их у том случају мора потписати и оверити печатом
одговорни пројектант предметног пројекта, при чему се јасно означава ком пројекту
припадају.
Графичка документација пројекта за извођење за зграде, зависно од врсте и класе објекта,
садржи цртеже и детаље неопходне за грађење објекта, односно извођење радова, као што
су:
– цртеже, шеме и детаље грађевинских, занатских и инсталационих радова;
– збирне цртеже (синхрон-планове) инсталација и опреме;
– цртеже, шеме и детаље са упутствима за уградњу елемената и опреме;
– технолошке шеме;
– цртеже и детаље технологије градње;
– цртеже и детаље темеља и конструкције, са детаљима оплате и арматуре, детаљима
спојева, дилатација и ослонаца, детаљима продора кроз конструктивне елементе и др.;
– цртеже и детаље изолација;
– цртеже и детаље којима се обезбеђују мере за испуњење основних захтева за објекат;
– шеме и приказе фазности градње;
– цртеже и детаље прикључних водова;
– друге потребне цртеже и приказе.

77. Техничка документација - Пројекат изведеног објекта

Пројекат изведеног објекта израђује се за потребе прибављања употребне дозволе,
коришћења и одржавања објекта. Пројекат изведеног објекта израђује се за све објекте за
које се по одредбама овог закона прибавља грађевинска дозвола.
Пројекат изведеног објекта је пројекат за извођење са изменама насталим у току грађења
објекта. Пројекат изведеног објекта не подлеже техничкој контроли, осим када се израђује
за потребе легализације објеката. У случају да у току грађења објекта није одступљено од
пројекта за извођење, инвеститор, лице које врши стручни надзор и извођач радова
потврђују и оверавају на пројекту за извођење да је изведено стање једнако пројектованом
стању. У случају да приликом грађења објекта, односно извођења радова није дошло до
одступања од пројекта за извођење, инвеститор, вршилац стручног надзора и извођач
радова оверавају, печатом и потписом одговорног лица, насловне стране делова пројекта
за извођење, чиме се потврђује да је изведено стање једнако пројектованом стању, а
пројекат за извођење се сматра пројектом изведеног објекта. случају да је приликом
грађења објекта, односно извођења радова, дошло до одступања од пројекта за извођење,
које нису у супротности са локацијским условима и грађевинском дозволом, пројекти,
односно делови пројекта изведеног објекта се израђује као нови, или као допуњени
пројекат за извођење, са изменама или допунама до којих је дошло током градње.
Из пројеката изведеног објекта се морају јасно видети сва евентуална одступања
изведених радова од пројекта за извођење

78. Главна свеска пројекта за грађевинску дозволу

Главна свеска пројекта за грађевинску дозволу
Главна свеска пројекта за грађевинску дозволу, поред основног садржаја из Прилога 1
овог правилника, садржи и:
1) одлуку о одређивању главног пројектанта потписану од стране инвеститора, из Прилога
8 овог правилника;
2) изјаву главног пројектанта којом се потврђује међусобна усаглашеност делова пројекта
за грађевинску дозволу, из Прилога 3 овог правилника;
3) изјаве овлашћених лица о предвиђеним мерама за испуњење основних захтева за
објекат, из Прилога 6 овог правилника;
4) копије добијених сагласности
5) сажети технички опис постојећег и предвиђеног стања, објекта, инсталација и опреме,
потписан и оверен печатом од стране главног пројектанта.
79. Израда техничке документације
Техничку документацију за изградњу објеката може да израђује привредно друштво,
односно друго правно лице, односно предузетник који су уписани у регистар привредних
субјеката.
Техничку документацију за изградњу објеката, за које грађевинску дозволу издаје
министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне
покрајине, може да израђује привредно друштво, односно друго правно лице које је
уписано у одговарајући регистар за израду техничке документације за ту врсту објеката и
које има запослена лица са лиценцом за одговорног пројектанта и која имају одговарајуће
стручне резултате у изради техничке документације за ту врсту и намену објекта.
У изради техничке документације не може да учествује лице које је запослено у
привредном друштву, другом правном лицу или предузетничкој радњи које је овлашћено
да утврди неки од услова на основу кога се израђује техничка документација.
У изради техничке документације не може да учествује лице које врши надзор над
применом одредаба овог закона.

80. Одговорни пројектант

Одговорни пројектант може бити лице са стеченим високим образовањем одговарајуће
струке, односно смера, на академским студијама другог степена (мастер академских
студија, мастер струковних студија, специјалистичке академске студије) односно на
основним студијама у трајању од најмање пет година и лиценцом за пројектовање,
издатом у складу са овим законом. Лиценцу за одговорног пројектанта може да стекне
лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, положеним
стручним испитом и најмање три године радног искуства са стручним резултатима на
изради техничке документације и са препоруком најмање два одговорна пројектанта или
Инжењерске коморе. Инвеститор именује главног пројектанта који је одговоран за
усклађеност извода из пројекта са подацима из пројекта за грађевинску дозволу и који
својим потписом и печатом личне лиценце потврђује усаглашеност свих појединачних
делова пројекта. Главни пројектант мора да испуњава услове за одговорног пројектанта

82. Ревизија пројекта

Генерални пројекат и идејни пројекат, претходна студија оправданости и студија
оправданости за објекте подлежу ревизији (стручној контроли) комисије коју образује
министар надлежан за послове грађевинарства (у даљем тексту: ревизиона комисија).
Стручном контролом проверава се концепција објекта нарочито са становишта:
погодности локације у односу на врсту и намену објекта; услова грађења објекта у погледу
примене мера заштите животне средине; сеизмолошких, геотехничких, саобраћајних и
других услова; обезбеђења енергетских услова у односу на врсту планираних енергената;
техничко-технолошких карактеристика објекта; техничко-технолошких и организационих
решења за грађење објекта; савремености техничких решења и усклађености са развојним
програмима у тој области, као и других прописаних услова изградње објекта.
81. Техничка контрола објекта
Пројекат за грађевинску дозволу подлеже техничкој контроли. Техничку контролу
пројекта за грађевинску дозволу може да врши привредно друштво, односно друго правно
лице и предузетник који испуњавају услове за израду техничке документације прописане
законом и које одреди инвеститор. Техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу не
може да врши одговорни пројектант који је израдио тај пројекат, односно који је запослен
у привредном друштву које је израдило тај пројекат или предузећу које је инвеститор.
Техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу обухвата нарочито проверу:
усклађености са свим условима и правилима садржаним у локацијским условима, законом
и другим прописима, техничким нормативима, стандардима и нормама квалитета, као и
међусобне усклађености свих делова техничке документације; усклађености пројекта са
резултатима претходних истраживања (претходни радови); оцену одговарајућих подлога
за темељење објеката; проверу исправности и тачности техничко-технолошких решења
објекта и решења грађења објеката; стабилности и безбедности; рационалности
пројектованих материјала; утицаја на животну средину и суседне објекте.
Техничка контрола пројекта за грађевинску дозволу за грађење објеката за које
грађевинску дозволу издаје надлежно министарство, односно аутономна покрајина
обухвата и проверу усклађености са мерама садржаним у извештају ревизионе комисије.

83. Издавање грђевинске дозволе - министарство

Министарство издаје грађевинску дозволу за изградњу објеката, и то:
1) високих брана и акумулација напуњених водом, јаловином или пепелом за које је
прописано техничко осматрање;
2) нуклеарних објеката и других објеката који служе за производњу нуклеарног горива,
радиоизотопа, озрачивања, ускладиштење радиоактивних сировина и отпадних материја
за научно-истраживачке сврхе;
3) објеката за прераду нафте и гаса који се граде ван експлоатационих поља по претходно
прибављеној сагласности министарстванадлежног за експлоатацију минералних сировина,
производњу биогорива и биотечности у постројењима капацитета преко 100 т
годишње, нафтовода и продуктовода, гасовода називног радног надпритиска преко 16
бара уколико прелази преко територије две или више општина, складишта нафте, течног
нафтног гаса и нафтних деривата капацитета преко 500 тона који се граде ван
експлоатационих поља дефинисаних законом којим се уређује рударство и геолошка
истраживања и магистралних топловода;
4) објеката базне и прерађивачке хемијске индустрије, црне и обојенеметалургије, објеката
за прераду коже и крзна, објеката за прерадукаучука, објеката за производњу целулозе и
папира и објеката за прераду неметаличних минералних сировина који се граде ван
експлоатационих поља дефинисаних законом којим се уређује рударство и геолошка
истраживања, осим објеката за примарну прераду украсног и другог камена;
5) стадиона за 20 000 и више гледалаца, објеката конструктивног распона преко 50 м,
објеката преко 50 м висине, силоса капацитета преко 20 000 м3 завода за извршење
кривичних санкција, објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних
представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у
Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, као и стамбених
комплекса вишепородичног становања када је инвеститор Република Србија;
6) термоелектрана снаге 10 MW и више, термоелектрана-топлана електричне снаге 10 MW
и више и других објеката за производњу електричне енергије снаге 10 MW и више, као и
електроенергетских водова трансформаторских станица напона 110 и више кВ;
7) међурегионалних и регионалних објеката водоснабдевања и канализације, постројења
за припрему воде за пиће капацитета преко 200л/с и постројења за пречишћавање
отпадних вода капацитетапреко 200 л/с;
8) регулационих радова за заштиту од великих вода градских подручја и руралних
површина већих од 300 ха;
9) објеката у границама непокретних културних добара од изузетног значаја и културних
добара уписаних у Листу светске културне и природне баштине, објеката у заштићеној
околини културних добара од изузетног значаја са одређеним границама катастарских
парцела и објеката у заштићеној околини културних добара уписаних у Листу светске
културне и природне баштине, објеката у заштићеним подручјима у складу са актом о
заштити културних добара (осим претварања заједничких просторија у стан, односно
пословни простор у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја и
културних добара уписаних у Листу светске културне баштине), као и објеката у
границама националног парка и објеката у границама заштите заштићеног природног
добра од изузетног значаја (осим породичних стамбених објеката, пољопривредних и
економских објеката и њима потребних објеката инфраструктуре, који се граде у селима),
у складу са законом;
10) постројења за третман неопасног отпада, спаљивањем или хемијским поступцима,
капацитета више од 70 т дневно;
11) постројења за третман опасног отпада спаљивањем, термичким и/или физичким,
физичко-хемијским, хемијским поступцима, као и централна складишта и/или депоније за
одлагање опасног отпада;
12) аеродрома за јавни ваздушни саобраћај;
13) путничких пристаништа, лука, пристана и марина;
14) државних путева првог и другог реда, путних објеката и саобраћајних прикључака на
ове путеве и граничних прелаза;
15) јавне железничке инфраструктуре са прикључцима и метроа;
16) објеката електронских комуникација, односно мрежа, система или средстава који су
међународног и магистралног значаја и они који се граде на територији две или више
јединица локалне самоуправе;
17) хидрограђевинских објеката на пловним путевима;
18) пловних канала и бродских преводница који нису у саставу хидроенергетског система;
19) регионалних депонија, односно депонија за одлагање неопасног отпада за подручје
настањено са преко 200.000 становника;
20) објеката за производњу енергије из обновљивих извора енергије снаге 10 MW и више.

84. Поверавање издавања грађевинске дозволе

Поверава се аутономној покрајини издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката
који се у целини граде на територији аутономне покрајине.
Поверава се јединицама локалне самоуправе издавање грађевинских дозвола за изградњу
објеката за које дозволу не издаје надлежно Министарство закона.
85. Рок важења грађевинске дозволе и измене услед промене инвеститора
Грађевинска дозвола престаје да важи ако се не отпочне са грађењем објекта, односно
извођењем радова, у року од две године од дана правноснажности решења којим је издата
грађевинска дозвола. Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе
доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе. Грађевинска дозвола престаје да
важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата
грађевинска дозвола, не изда употребна дозвола, осим за објекте за које дозволу издаје
надлежно Министарство, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно и
породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених
потреба.
На захтев инвеститора, надлежни орган може донети решење којим се одобрава да
правноснажна грађевинска дозвола остаје на правној снази још две године од рока ако
инвеститор пружи доказ да је степен завршености објеката преко 80%, односно ако се у
поступку утврди да је објекат укровљен, са постављеном спољном столаријом и
изведеним разводима унутрашњих инсталација које омогућавају његово прикључење на
спољну мрежу инфраструктуре.
Ако се након правноснажности решења о грађевинској дозволи промени инвеститор, нови
инвеститор је дужан да у року од 15 дана од дана настанка промене, поднесе органу који је
издао грађевинску дозволу захтев за измену решења о грађевинској дозволи.

86. Извођење радова без прибављања грађевинске дозволе

Грађењу објекта, односно извођењу појединих радова може се приступити и без
претходно прибављене грађевинске дозволе, ако се објекат гради непосредно пред
наступање или за време елементарних непогода, као и ради отклањања штетних последица
од тих непогода, непосредно после њиховог наступања, у случају хаварије на енергетским
објектима или телекомуникационим системима, као и у случају рата или непосредне ратне
опасности.

87. Изградња објекта за које се не издаје грађевинска дозвола

Посебна врста објеката, односно радова за које није потребно прибављати акт надлежног
органа за градњу, односно акт за извођење радова јесу: радови на текућем одражавању
објекта или стана; постављање жичане или дрвене ограде; грађење објеката противградне
одбране; грађење једноставних објеката који се граде на истој катастарској парцели на
којој је саграђен главни објекат, а који се изводе на начин да не ометају редовно
коришћење суседних објеката (вртна сенила до 15 м2 основе, стазе, платои, вртни базени
и рибњаци површине до 12 м2 и дубине до 1 м, надстрешнице основе до 10 м2, дечја
игралишта, дворишни камини површине до 2 м и висине до 3 м, колски прилази објектима
ширине 2,5-3 м, соларни колектори који се не прикључују на електродистрибутивну
мрежу); сточне јаме до 20 м2 у основи; гробнице и споменици на гробљу; пешачке стазе,
плоче за обавештавање површине до 6 м2 и друга опрема у заштићеним природним
добрима (према одлуци привредног друштва, јавног предузећа, односно другог правног
лица који управља тим природним добром); носачи антена са антенама на постојећим
зградама, путевима, инфраструктури и контејнерима електронских комуникација, као и
типски кабинети базних станица на одговарајућим носачима, средства електронских
комуникација која се постављају или инсталирају на кабловима и мрежама електронских
комуникација и каблови електронских комуникација који се постављају или инсталирају у
постојећу линијску инфраструктуру електронских комуникација - кабловску канализацију;
контејнери за смештај електронско комуникационе и електроенергетске опреме и уређаја,
микроровови за оптичке и друге каблове, типски ормани за унутрашњу и спољашњу
монтажу за смештај опреме електронске комуникације и сл.; радови на одржавању,
поправке и замена опреме на објектима ветроелектрана који се изводе без грађевинских
радова (замена елиса, замена гондола, замена одређених уређаја и њихових делова);
стубићи катодне заштите за челичне цевоводе и станице катодне заштите, ознаке
километраже, ознаке скретања и заштитне луле на укрштањима са путевима и пругама
на линијским инфраструктурним објектима типа гасовода, нафтовода и продуктовода.

88. Обједињена процедура издавања аката

Министарство надлежно за послове грађевинарства, надлежни орган аутономне покрајине,
односно надлежни орган јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: надлежни орган),
дужни су да одреде посебну организациону целину у свом саставу, која спроводи
обједињену процедуру за: издавање локацијских услова; издавање грађевинске дозволе;
пријаву радова; издавање употребне дозволе; за прибављање услова за пројектовање,
односно прикључење објеката на инфраструктурну мрежу; за прибављање исправа и
других докумената које издају имаоци јавних овлашћења, а услов су за изградњу објеката,
односно за издавање локацијских услова, грађевинске дозволе и употребне дозволе из
њихове надлежности, као и обезбеђење услова за прикључење на инфраструктурну мрежу
и за упис права својине на изграђеном објекту.
Обједињена процедура јесте скуп поступака и активности које спроводи надлежни орган у
вези са изградњом, доградњом или реконструкцијом објеката, односно извођењем радова,
а који укључују издавање локацијских услова, издавање грађевинске дозволе, односно
решења за пријаву радова, пријаву завршетка израде темеља и завршетка објекта у
конструктивном смислу, издавање употребне дозволе, обезбеђење прикључења на
инфраструктурну мрежу, упис права својине на изграђеном објекту и измену аката који се
прибављају у овој процедури, као и прибављање услова за пројектовање, односно
прикључење објеката на инфраструктурну мрежу, прибављање сагласности на техничку
документацију и прибављање исправа и других докумената које издају имаоци јавних
овлашћења, а услов су за изградњу објеката, односно за издавање локацијских услова,
грађевинске и употребне дозволе из њихове надлежности;
Регистар обједињених процедура (у даљем тексту: Регистар) јесте електронска база
података коју води надлежни орган кроз Централни информациони систем (у даљем
тексту: ЦИС), у којој су садржани подаци о току сваког појединачног предмета, акта која
је надлежни орган издао у обједињеној процедури, као и документација приложена или
прибављена у поступку обједињене процедуре, а која је јавно доступна.

89. Подношење захтева за издавање грађевинске дозволе

1) извод из пројекта за грађевинску дозволу, израђен ускладу са правилником којим се
уређује садржина техничке документације;
2) пројекат за грађевинску дозволу, израђен у складу са правилником којим се уређује
садржина техничке документације;
3) доказ о уплаћеној административној такси за подношење захтева и доношење решења о
грађевинској дозволи и накнади за Централну евиденцију.
Уз захтев прилаже се и:
1) доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту у смислу Закона, осим ако је то
право уписано у јавној књизи или је успостављено законом, односно ако је Законом
прописано да се тај доказ не доставља;
2) уговор између инвеститора и финансијера, ако је закључен;
3) уговор између инвеститора и имаоца јавних овлашћења, односно други доказ о
обезбеђивању недостајуће инфраструктуре, ако је то услов за издавање грађевинске
дозволе предвиђен локацијским условима;
4) извештај ревизионе комисије, за објекте за које грађевинску дозволу издаје
Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине;
5) енергетску дозволу, издату у складу са посебним законом, за изградњу енергетских
објеката за које постоји обавеза прибављања енергетске дозволе;
6) сагласност сувласника, оверена у складу са законом, ако се гради или се изводе радови
на грађевинском земљишту или објекту који је у сувласништву више лица;
7) доказ о уређењу међусобних односа са власником објекта, односно власницима
посебних делова објекта, у складу са законом којим се уређује одржавање стамбених
зграда, односно надзиђивање, односно претварање заједничких просторија у стамбени,
односно пословни простор, ако се врши таква врста радова;
8) услове за пројектовање и прикључење објеката на дистрибутивни, односно преносни
систем електричне енергије, као и на дистрибутивни, односно систем за транспорт
природног гаса, који су прибављени у складу са законом којим се уређује енергетика, а
нису садржани у локацијским условима;
9) доказ да је плаћена накнада за промену намене земљишта из пољопривредног, односно
шумског земљишта, у грађевинско земљиште, ако се ради о земљишту за које је
прописано плаћање ове накнаде пре издавања грађевинске дозволе.

90. Грађење објеката - пријава радова и припрема за грађење

Инвеститор подноси пријаву радова органу који је издао грађевинску дозволу најкасније
осам дана пре почетка извођења радова. Уз пријаву радова подноси се доказ о регулисању
обавеза у погледу доприноса за уређивање грађевинског земљишта, као и доказ о плаћеној
административној такси.
Пре почетка грађења инвеститор обезбеђује: обележавање грађевинске парцеле,
регулационих, нивелационих и грађевинских линија, у складу са прописима којима је
уређено извођење геодетских радова; обележавање градилишта одговарајућом таблом,
која садржи: податке о објекту који се гради, инвеститору, одговорном пројектанту, број
грађевинске дозволе, извођачу радова, почетку грађења и року завршетка изградње.

91. Грађење објеката - извођач радова и одговорни извођач радова

Грађење објеката, односно извођење радова може да врши привредно друштво, односно
друго правно лице или предузетник (у даљем тексту: извођач радова). Грађење објекта,
односно извођење радова за коју дозволу издаје надлежно Министарство може да врши
привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за
грађење те врсте објеката, односно за извођење те врсте радова, које има запослена лица
са лиценцом за одговорног извођача радова и одговарајуће стручне резултате.
Извођач радова одређује одговорног извођача радова који руководи грађењем објекта,
односно извођењем радова. Одговорни извођач радова може бити лице са стеченим
високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, на студијама другог степена
(мастер академских студија, мастер струковних студија, специјалистичке академске
студије), односно на основним студијама у трајању од најмање пет година или са стеченим
високим образовањем на студијама првог степена (основне академске студије, основне
струковне студије).Грађењем објеката за које грађевинску дозволу издаје јединица
локалне самоуправе може руководити и лице које има завршене специјалистичке
струковне студије, одговарајуће струке, односно смера, положен стручни испит, најмање
пет година радног искуства и са важећом лиценцом.
Грађењем објеката за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе,
спратности ПО+П+4+ПК чија укупна површина не прелази 2.000 м2 бруто површине,
објеката мање сложених грађевинских конструкција распона до 12 метара, локалних и
некатегорисаних путева и улица, унутрашњих инсталација водовода и канализације,
грејања и климатизације, и електроинсталације, унутрашњих гасних инсталација, као и
извођење појединих грађевинско-занатских и инсталатерских радова и радова на
унутрашњем уређењу објеката и уређењу терена, може руководити и лице које има високо
образовање на студијама првог степена, одговарајуће струке, односно смера, положен
стручни испит, најмање пет година радног искуства и са важећом лиценцом.

92. Стручни надзор на изградњи објекта

Инвеститор обезбеђује стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова
за које је издата грађевинска дозвола. Стручни надзор обухвата: контролу да ли се грађење
врши према грађевинској дозволи, односно према техничкој документацији по којој је
издата грађевинска дозвола; контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и
примену прописа, стандарда и техничких норматива, укључујући стандарде
приступачности; контролу и оверу количина изведених радова; проверу да ли постоје
докази о квалитету материјала, опреме и инсталација који се уграђују; давање упутстава
извођачу радова; сарадњу са пројектантом ради обезбеђења детаља технолошких и
организационих решења за извођење радова и решавање других питања која се појаве у
току извођења радова.
Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане за одговорног
пројектанта или одговорног извођача радова.
Стручни надзор односи се на:
1) припремне радове;
2) грађевинске и грађевинско-занатске радове;
3) уградњу инсталација, постројења и опреме;
4) друге радове који се изводе у току грађења објекта.
Стручни надзор обухвата:
1) контролу да ли се грађење врши према грађевинској дозволи или решењу о одобрењу за
реконструкцију, односно према пројекту за грађевинску дозволу или идејном пројекту за
реконструкцију и пројекту за извођење, као и благовремено предузимање мера у случају
одступања извођења радова од тих пројеката;
2) контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и примену прописа,
стандарда и техничких норматива, укључујући и техничке прописе чији су саставни део
стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове којима се осигурава несметано
кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама;
3) контролу и оверу количина изведених радова (овера грађевинских књига, привремених
и окончаних ситуација, рачуна за изведене радове и др), или степена изведености радова,
уколико је то предвиђено уговором о вршењу стручног надзора са инвеститором;
4) проверу да ли постоје докази о квалитету материјала, опреме и инсталација који се
уграђују или постављају у објекат и да ли постоји документација којом се доказује њихов
квалитет (атест, сертификат, извештај о испитивању и др.);
5) контролу и проверу квалитета изведених радова који се, према природи и динамици
изградње објекта, не могу проверити у каснијим фазама изградње објекта (радови на
извођењу темеља, арматуре,оплате, изолације и др.);
6) давање потребних упутстава извођачу радова, нарочито у случају одступања градње од
пројекта за грађевинску дозволу или идејног пројекта за реконструкцију, односно пројекта
за извођење, као и у случају промене услова градње објекта (промена врсте тла или других
параметара утврђених геомеханичким елаборатом и др.);
7) редовно праћење динамике градње објекта и усклађености са уговореним роковима,
уколико је то предвиђено уговором о вршењу стручног надзора са инвеститором;
8) сарадњу са пројектантом ради обезбеђења правилне реализације пројектантског
концепта објекта, као и сарадњу са извођачем радова при избору детаља технолошких и
организационих решења за извођење радова;
9) сарадњу са извођачем радова и пројектантом у припреми пројекта изведеног објекта;
10) решавање других питања која се појаве у току грађења, односно извођења радова.
11) потписом и печатом оверава Грађевински дневник и друга градилишна документа
Ако надзорни орган у току вршења стручног надзора утврди да извођач радова одступа од
издате грађевинске дозволе, односно решења о одобрењу, пројекта за грађевинску
дозволу, односно идејног пројекта, као и пројекта за извођење, предвиђеног квалитета
материјала и опреме која се уграђује у објекат, или одступа од других елемената који би
утицали на квалитет радова, утврђену вредност објекта или на продужење рокова
изградње, без одлагања о томе обавештава инвеститора и извођача радова.
Ако у току грађења наступе околности због којих је неопходно одступити од пројекта за
грађевинску дозволу, односно идејног пројекта, као и пројекта за извођење, надзорни
орган о тој чињеници без одлагања обавештава инвеститора, ради предузимања
одговарајућих мера.
Ако у току грађења наступе околности чије отклањање не трпи одлагање, надзорни орган
о томе одмах обавештава и надлежног грађевинског инспектора, ради предузимања
потребних мера (издавање налога извођачу радова за предузимање неопходних мера за
спречавање и отклањање штетних последица, обустављање радова у свим случајевима
када се закључи да се при извођењу радова одступа од техничке документације и када
конкретна одступања могу да буду одутицаја на носивост, трајност и пројектовану
концепцију објекта или могу довести до материјалне штете, односно до угрожавања
животаи здравља људи и др.).
Надзорни орган у току вршења стручног надзора писмено констатује:
1) над којим радовима врши стручни надзор;
2) уочене недостатке при извођењу радова и рокове за њихово отклањање;
3) мере које је предузео или је на њих упутио извођача радова, односно одговорног
извођача радова;
4) примедбе у погледу квалитета и динамике грађења;
5) друге податке који су битни за праћење грађења објекта.
93. Технички преглед објекта
Технички преглед објекта, фазе или дела објекта који представља техничко-технолошку
целину и може се као такав самостално користити, постројења, уређаја и опреме који
припадају том објекту или су у њега уграђени, као и изведених грађевинских радова, врши
се према одредбама Закона о планирању и изградњи.
Технички преглед објекта врши се по завршетку изградње објекта, фазе или дела објекта,
за објекат за који је издата грађевинска дозвола, односно решење, а инвеститор намерава
да поднесе захтев надлежном органу за издавање употребне дозволе.
Технички преглед врши се и упоредо са извођењем радова.
Технички преглед врши се:
1. за цео објекат;
2. по фазама изградње објекта, за објекте за које је грађевинском дозволом предвиђена
фазна изградња; или
3. за делове објекта који нису грађевинском дозволом предвиђени као посебне фазе, а који
према мишљењу Комисије или у складу са техничком документацијом представљају
техничко-технолошке целине и могу се као такви самостално користити.
Технички преглед објекта обухвата:
1) проверу потпуности техничке и друге документације за изградњу објекта, односно за
извођење радова;
2) контролу усклађености изведених радова са грађевинском дозволом, односно решењем,
техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким
прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно материјала,
опреме и инсталација.
Провером потпуности техничке и друге документације утврђује се да ли су инвеститор и
извођач радова, пре и у току грађења, обезбедили и уредно водили сву потребну
документацију.
Потребном документацијом, без које се не може извршити технички преглед, сматра се:
1) грађевинска дозвола, односно решење;
2) пројекат за грађевинску дозволу, односно идејни пројекат уколико је за објекат или за
извођење радова издато решење;
3) пројекат изведеног објекта или пројекат за извођење потврђен и оверен од стране
инвеститора, лица које врши стручни надзор и извођача радова да је изведено стање
једнако пројектованом стању;
4) појединачни сертификати којима се доказује квалитет уграђеног материјала и опреме
(декларације произвођача), односно извршених радова (пробне коцке, провере квалитета
насутих подлога, извештаји о испитивању инсталација и опреме и др.);
5) посебни сертификати које издају специјализоване овлашћене институције, а односе се
на исправност одговарајућих система инсталација и опреме (лифтови, уземљење
инсталација, емисија буке и др.);
6) извештај о извршеним геодетским осматрањима, са изјавом одговорног извођача
радова, у складу са одредбама овог правилника;
7) сагласност органа надлежног за послове заштите од пожара на пројекат за извођење,
ако се ради о објекту за који се утврђују посебне мере заштите од пожара, у складу са
законом којим се уређује заштита од пожара;
8) сагласност надлежног органа на студију о процени утицаја на животну средину,
уколико је утврђена обавеза прибављања сагласности на процену утицаја, у складу са
законом којим се уређује процена утицаја на животну средину;
9) елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебнеделове објекта;
10) елаборат геодетских радова за подземне инсталације;
11) сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза
прибављања сертификата оенергетским својствима.
Документацијом сматра се и грађевински дневник и друга градилишна документација која
је, у појединим случајевима, предвиђена уговором о грађењу, као и књига инспекције.
Уколико се технички преглед врши упоредо са извођењем радова, односно по фазама, или
за делове објекта којипрема мишљењу Комисије или у складу са техничком
документацијом представљају техничко-технолошке целине и могу се као такви
самостално користити, Комисији се за потребе вршења техничког прегледа потребна
документација доставља фазно, за ту фазу, односно део објекта.
Контролом усклађености изграђеног објекта, односно изведених радова са грађевинском
дозволом, односно решењем и техничком документацијом, као и са техничким прописима
и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно материјала, опреме и
инсталација, утврђује се усклађеност у погледу:
1) положаја и основних димензија објекта;
2) основних елемената конструкције објекта;
3) елемената техничке заштите на објекту;
4) завршне обраде и опреме објекта;
5) врста инсталација у објекту;
6) специфичних уређаја и постројења који су уграђени у објекат;
7) уређења грађевинске парцеле на којој је изграђен објекат.

94. Комисија за технички преглед објекта

Технички преглед објекта врши Комисија или привредно друштво, односно друго правно
лице коме инвеститор повери вршење тих послова и које је уписано у одговарајући
регистар за обављање тих послова.
У вршењу техничког прегледа може да учествује лице које испуњава услове прописане
Законом за одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова за ту врсту
објеката. У вршењу техничког прегледа може да учествује лице које није запослено у
привредном друштву, односно другом правном лицу из става 1. овог члана, а које
испуњава услове из става 2. овог члана.
У вршењу техничког прегледа не могу да учествују лица која су запослена у привредном
друштву, односно, другом правном лицу које је израдило техничку документацију или је
било извођач радова код инвеститора, лица која су учествовала у изради техничке
документације и студије утицаја на животну средину или у извођењу радова код
инвеститора, лица која су вршила стручни надзор, лица која врше инспекцијски надзор
као и лица која раде на пословима издавања грађевинске дозволе у органу надлежном за
издавање грађевинске дозволе.
Чланове Комисије, као и председника Комисије, одлуком именује инвеститор, односно
ако инвеститор повери вршење техничког прегледа привредном друштву, односно другом
правном лицу, председника и чланове Комисије одлуком одређује овлашћено лице тог
привредног друштва, односно правног лица.
О техничком прегледу води се записник.
У записник се уноси:
1) датум образовања Комисије;
2) имена чланова и председника Комисије, као и одлука о именовању председника и
чланова Комисије у складу са овим правилником;
3) назив инвеститора и извођача радова и имена њихових представника који су
учествовали у раду Комисије, као и имена других лица која су учествовала у раду
Комисије или присуствовала њеном раду;
4) место, време и начин рада Комисије
5) предмет техничког прегледа;
6) списак документације стављене на располагање Комисији;
7) констатација да је објекат изведен складу са грађевинском дозволом, односно решењем
из члана 145. Закона, према пројекту за извођење, односно пројекту изведеног објекта или
њиховим деловима уколико се врши технички преглед фазе или дела објекта који
представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити;
8) констатација да је објекат, фаза или део објекта који представља техничко-технолошку
целину и може се као такав самостално користити, подобан за употребу у погледу
спроведености мера заштите од пожара, уколико су за објекат утврђене посебне мере
заштите од пожара;
9) констатација да је објекат, фаза или део објекта који представља техничко-технолошку
целину и може се као такав самостално користити, подобан за употребу у погледу
спроведености мера прописаних студијом о процени утицаја на животну средину, уколико
је за објекат утврђена обавеза израде студије о процени утицаја на животну средину;
10) мишљење и предлози Комисије, као и издвојена мишљења појединих чланова
Комисије, уколико постоје.
Уколико Комисија, ради утврђивања подобности објекта, фазе или дела објекта, за
употребу, утврди потребу вршења пробног рада,саставни део записника о техничком
прегледу је и потврда. Записник о техничком прегледу потписују чланови Комисије и
председник Комисије.
Уколико се технички преглед врши упоредо са извођењем радова, односно по фазама или
за делове објекта који према мишљењу Комисије или у складу са техничком
документацијом представљају техничко-технолошке целине и могу се као такви
самостално користити, Комисија издаје делимични извештај за ту фазу, односно део
објекта, а по изградњи целог објекта Комисија издаје коначни извештај, за цео објекат,
уколико се издаје јединствена употребна дозвола за цео објекат.
Уколико се за сваку фазу, односно део објекта који према мишљењу Комисије или у
складу са техничком документацијом представља техничко-технолошку целину и може се
као такав самостално користити издаје посебна употребна дозвола, Комисија издаје
коначни Извештај по завршетку техничког прегледа за сваку фазу, односно део објекта.

95. Издавање употребне дозволе објекта

Објекат за који је у складу са овим законом предвиђено издавање грађевинске дозволе
може се користити по претходно прибављеној употребној дозволи.
Орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје решењем употребну дозволу, у
року од пет радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе. Уз
захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештајкомисије за технички преглед
којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати
употребна дозвола, пројекат за извођење или пројекат изведеног стања, елаборат
геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских
радова за подземне инсталације и сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за
објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима.
Употребна дозвола издаје се за цео објекат или за део објекта који представља техничко-
технолошку целину и може се као такав самостално користити.
Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене
посебним прописом.
Изузетно, објекат се може користити и без издате употребне дозволе, ако у року од пет
радних дана од дана подношења захтева за издавање употребне дозволе уз који је
приложен налаз комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за
употребу и предлогом да се може издати употребна дозвола, надлежни орган није издао
употребну дозволу, нити је решењем одбио издавање употребне дозволе.

96. Осматрање тла и објекта у току грађења и употребе

Осматрање тла и објекта обухвата проверу понашања тла и објекта путем регистровања
почетних стања и праћења промена у тлу и објекту које се дешавају у току грађења и
употребе објекта. Осматрање се врши визуелним опажањем или визуелним опажањем и
мерењем помоћу инструмената.
Осматрање тла и објекта у току грађења, односно извођења радова, обезбеђује извођач
радова, а у зависности од сложености објекта и услова локације на којој се гради.
Осматрање понашања тла и објекта за време употребе, уколико је то предвиђено
техничком документацијом и пројектом осматрања обезбеђује инвеститор објекта,
односно извођач радова уколико је то предвиђено уговором о грађењу између
инвеститора и извођача. За објекте категорије V и Г, која се одређује у складу са
прописом којим се уређује класификација објеката, као и у случају када је то техничком
документацијом предвиђено, одговорни извођач обезбеђује израду пројекта осматрања
понашања тла и објекта, од стране лица са одговарајућом лиценцом за пројектовање,
односно извођење геодетских радова.
Пројектом осматрања понашања тла и објеката утврђује се нарочито:
1) предмет осматрања понашања тла и објекта;
2) мерна места, инструменте за мерење, план и програм мерења;
3) серије осматрања и временски план осматрања у току грађења и употребе објекта;
4) начин обраде мерења, приказивања резултата и формирања документације о
осматрањима;
5) критеријуме за упоређивање резултата мерења са дозвољеним вредностима;
6) захтеве за одржавање мерних места и инструмената у периоду осматрања;
7) начин праћења и интерпретације резултата осматрања понашања тла и објекта.
Резултати осматрања понашања тла и објекта служе за оцену стања тла и објекта, за
благовремено установљавање тенденција промена понашања тла и објекта и заједно са
другим факторима за утврђивање узрока непредвиђеног понашања тла и објекта и
одређивање потребних мера за обезбеђење сигурности објекта у току грађења и употребе.
Када резултати осматрања понашања тла и објекта достижу граничне вредности утврђене
пројектом, односно вредности утврђене критеријумима установљеним у пројекту
осматрања тла и објекта, инвеститор има обавезу да обезбеди стручну оцену понашања
тла и угрожених објеката, упутства за даља осматрања или за предузимање мера за
обезбеђење сигурности објекта.

97. Минимални гарантни рок

Минимални гарантни рок износи пет година за:
1) високе бране за које је прописано обавезно техничко осматрање, као и за објекте који
служе тим бранама (опточни тунел, прелив са брзотоком, ињекциона галерија са завесом,
испуст и сл.);
2) хидроелектране и хидроелектране са припадајућом браном снаге 10 MW и више,
термоелектране снаге 10 MW и више и термоелектране - топлане електричне снаге 10 MW
и више;
3) далеководе, разводна постројења и трафостанице напона 110 кВ и више;
4) мостове конструктивног напона 50 метара и више на железничким пругама и путевима
јавног саобраћаја;
5) подземна склоништа;
6) објекте за масовни пријем људи;
7) аеродромске бетонске и армирано-бетонске писте;
8) станове за тржиште.
Минимални гарантни рок износи три године за:
1) објекте и радове на железничким пругама и државним путевима I и II реда;
2) хидротехничке тунеле, метрое, подземне гараже и сличне подземне објекте;
3) димњаке и торњеве висине 50 метара и више;
4) објекте за производњу и употребу нуклеарне енергије;
5) објекте базне и хемијске индустрије, црне и обојене металургије у којима се обавља
основни технолошки процес;
6) хале конструктивног распона 50 метара и више, конструкције система љуске,
преднапрегнуте и спрегнуте конструкције и куполе;
7) објекте високоградње висине 50 метара и више;
8) рафинерије нафте, нафтоводе и гасоводе;
9) топлане капацитета 25.000.000 килокалорија часа и више;
10) објекте са сложеним фундирањем, објекте на шиповима, бунарима и кесонима, као и
за објекте чији се темељи бетонирају под водом;
11) насипе за заштиту од поплава и бране за које није прописано обавезно техничко
осматрање;
12) далеководе, трафостанице и разводна постројења напона 35 кВ до 110 кВ;
13) силосе, цистерне и резервоаре.
Минимални гарантни рок износи две године за:
1) пословне зграде, пословне просторије и друге објекте у којима се обавља привредна
делатност;
2) објекте у којима се обавља образовна, здравствена, научна, културна или социјална
делатност;
3) комуналне објекте.
За опрему и постројења који се уграђују у објекте важе рокови које је према посебним
прописима одредио произвођач опреме и постројења, односно које су, на основу тих
посебних прописа, уговорили инвеститор и произвођач или испоручилац опреме и
постројења.
98. Градилиштна документација - књига инспекције
Књига инспекције води се за градилиште као целину, односно за све објекте за које је
прописано прибављање грађевинске дозволе, као и за радове на реконструкцији, односно
за извођење свих радова за које је прописана израда пројекта за извођење.
Књига инспекције води се у облику регистратора (фасцикле) са механизмом за повезивање
и са једноструко нумерисаним странама у горњем десном углу.
На почетку књиге инспекције, одговорни извођач радова уноси и својим потписом и
печатом оверава податке који се односе на:
1) датум почетка вођења књиге инспекције;
2) назив и положај градилишта (место, улица, катастарска парцела, катастарска општина и
сл.);
3) инвеститора (назив, седиште и др.);
4) извођача радова (назив, седиште и др.);
5) број, врсту и друге специфичне ознаке објеката и радова чије се извођење организује у
оквиру истог градилишта;
6) стање расположиве техничке и друге документације у тренутку започињања радова;
7) одговорног извођача радова (име и презиме, стручна квалификација, лиценца, акт о
одређивању одговорног извођачарадова и др.);
8) лице које врши стручни надзор (име и презиме, стручна квалификација, лиценца, акт о
одређивању стручног надзора и др.), односно лица која врше стручни надзор за посебне
радове, одређене од стране инвеститора.
У вршењу инспекцијског надзора, надлежни инспектор уписује у књигу инспекције
податке о утврђеном стању и друга запажања у вези са извођењем радова приликом сваког
инспекцијског увида, анарочито:
1) датум извршеног инспекцијског прегледа;
2) ближи опис радова и документације који су били предметинспекцијског прегледа;
3) запажања и оцене до којих је дошао у току инспекцијског прегледа и сугестије за
отклањање уочених недостатака;
4) налоге мера које извођач радова треба да предузме (забрана или обустава радова,
предузимање мера безбедности објекта, суседних објеката, саобраћаја и сл.).
О утврђеном стању и другим запажањима из става 1. овог члана надлежни инспектор
сачињава записник, који потписује и печатом оверава и одговорни извођач радова и који
чини саставни део књиге инспекције.
Сваки упис у књигу инспекције надлежни инспектор оверава својим потписом. Одговорни
извођач радова својим потписом оверава да је упознат са налазима и налозима инспектора
унетим у књигу инспекције.

99. Градилишна документација - грађевински дневник

Грађевински дневник је документ о току градње, у облику свеске у коју се свакодневно
уписују сви подаци на основу којих се може утврдити ток и начин грађења објекта у
целини, као и по појединим фазама, као и подаци који утичу или могу утицати на
предвиђени ток, начин и рок грађења, односно извођења радова.
Грађевински дневник води се за градилиште у целини, а ако се у оквиру градилишта граде
објекти који су просторно издвојени или представљају независну функционалну целину и
захтевају специфичну организацију грађења, грађевински дневник може сеза
такве објекте водити издвојено.
Грађевински дневник може се водити посебно за монтажу уређаја, постројења и опреме, а
по потреби може се водити и за инсталацијеи друге посебне врсте радова
Грађевински дневник води се у облику повезане и печатом извођача радова оверене свеске
са једноструко нумерисаним странама у горњем десном углу, у два примерка (оригинал и
копија).
Право уписивања одговарајућих података и запажања уграђевински дневник имају:
одговорни извођач радова, лице које врши стручни надзор, као и главни или одговорни
пројектант, ако учествује у вршењу надзора.
Одговорни извођач радова свакодневно уноси у грађевински дневник:
1) датум уношења података;
2) временске прилике (температура, падавине и сл.);
3) радно време;
4) ангажовану радну снагу и механизацију;
5) друге околности под којима се изводе радови, а од значаја су за сагледавање и контролу
услова и исправности извођења радова;
6) врсту и количину приспелог материјала и продуката;
7) произвођача материјала и продуката;
8) постојање прописаних сертификата о квалитету испорученог материјала и продуката;
9) врсту и положај радова који се изводе (позиција радова);
10) оријентациону контролу појединих радова који су извршени;
11) извршену контролу радова који су претходили радовима који се изводе (темељна јама,
влажност и степен збијености подлога, оплата, арматура и сл.);
12) начин уграђивања одговарајућих материјала и продуката (ручно, уз примену
одговарајуће механизације и др.);
13) начин неге и заштите већ изведених радова (неговање бетона, заштита од падавина и
др.);
14) узорке материјала који су достављени на контролу са ознаком положаја радова на које
се одговарајући узорак односи;
15) недостатке или грешке у техничкој документацији по којој се радови изводе;
16) непредвиђене околности које захтевају измену постојећих техничких решења, односно
повећан обим уговорених радова или извођење накнадних радова (непредвиђена својства
тла, активирање клизишта, археолошки налази и др.);
17) податке о извршеним инспекцијским прегледима градилишта и основним налазима и
налозима надлежног инспектора, са назнаком мера које, по тим налозима, треба
предузети.
У грађевински дневник улажу се и писмени налази и документација која је градилишту
достављена од стране инвеститора, главног илиодговорног пројектанта и других лица.
Одговорни извођач радова и лице које води стручни надзор својим потписима на свакој
страници оверавају и потврђују тачност уписа података у грађевински дневник.
Одговорни извођач радова (грађевинских радова, машинске инсталације, електро опреме и
др.) уноси и потписује податке и запажања који се односе на радове којима он руководи.
Радове којима руководи лице из става 1. овог члана својим потписом оверава одговорни
извођач радова.
Лице које врши стручни надзор уноси у грађевински дневникподатке, запажања и налоге
који се односе на:
1) квалитет и постојање сертификата за материјале и продукте који се уграђују;
2) квалитет и поступак извршења радова(грађевинских радова, машинске инсталације,
електро опреме и др.);
3) извршени преглед радова који се у каснијим фазама не могу контролисати (темељна
јама, оплата, арматура и др.);
4) потпуност техничке документације и допунска објашњења пројектанта;
5) вишак уговорених, односно накнадних радова;
6) допунску техничку и другу документацију која је достављена извођачу радова;
7) примедбе и запажања која су у грађевински дневник уписала овлашћена лица из члана
12. овог правилника;
8) друге примедбе и запажања која сматра корисним за усмеравање даљег процеса
грађења.

100. Инспекцијски надзор изградње објекта

Инспекцијски надзор врши надлежно министарство преко инспектора у оквиру делокруга
утврђеног законом. Аутономној покрајини поверава се вршење инспекцијског надзора у
области просторног планирања и урбанизма на територији аутономне покрајине и над
изградњом објеката за које издаје грађевинску дозволу на основу овог закона, као и надзор
над радом градских и општинских грађевинских инспектора на територији аутономне
покрајине.
Општини, граду и граду Београду, поверава се вршење инспекцијског надзора над
изградњом објеката за које издају грађевинску дозволу на основу овог закона.
Уколико се у вршењу инспекцијског надзора над радом грађевинског инспектора градске
општине у саставу града утврди да општински грађевински инспектор не предузима
прописане мере у вршењу инспекцијског надзора, градски грађевински инспектор има
право да у конкретном случају преузме вршење инспекцијског надзора и оконча поступак.
Послове грађевинског инспектора може да обавља лице са стеченим високим образовањем
одговарајуће струке односно смера на студијама другог степена грађевинарства (мастер
академских студија, мастер струковних студија, специјалистичке академске студије,
специјалистичке струковне студије) односно дипломирани инжењер грађевинарства, или
лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке односно смера на студијама
другог степена архитектуре (мастер академских студија, мастер струковних студија,
специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно
дипломирани инжењер архитектуре, који има најмање три године радног искуства у
струци и положен стручни испит и који испуњава и друге услове прописане законом

101. Категорије тла према правилнику за сеизмику

Категорије тла I
Карактеристични профил тла
Стеновита и полустеновита тла (кристаласте стене, шкриљци,карбонатне стене, кречњак,
лапорац, добго цементирани конгломерати и слично). Добро збијена и тврда тла дебљине
мање од 60 м, од стабилних наслага шљунка, песка и тврде глине изнад чврсте геолошке
формације
Категорије тла II
Карактеристични профил тла
Збијена и полутврда тла, као и добро збијена и тврда тла дебљине веће од 60 м, од
стабилних наслага шљунка, песка и тврде глине преко чврсте геолошке формације.
Категорије тла III
Карактеристични профил тла
Мало збијена и мека тла дебљине веће од 10 м, од растреситог шљунка, средње збијеног
песка и тешко гњечиве глине, са слојевима или без слојева песка или других
некохерентних материјала тла.
Локације објеката високоградње I и II категорије на којима услови тла нису довољно
познати могу се свгстати у II категорију тла.
Ако су у питању тла код којих се за време земљотреса јавља динамичка нестабилност као
последица појаве ликвифакције растреситих пескобитих и других материјала, засићених
водом, интензивних слегања, појаве клизишта, обрушавање, раседања и слично посебним
теренским и лабораторијским испритивањима утврђују се могућности и услови за
изградњу објеката. Ако то није посебно условљено наменом објекта, објекти
високоградње не изводе се на динамички нестабилном тлу (живи песак, муљевито тло,
клизишта, раседи, нестабилне падине, тло подложно ликвивифакцији и интензивном
слегању).
Код тла код којих се стандардним геотехничним испитивањима утврди могућност појаве
динамичке нестабилности посебним теренским и лабораториским испитивањем утврђују
се могућност и услови пројектовања и изградње објекта високоградње.

102. Категорије објеката према правилнику за сеизмику

Категорија објекта – van kategorije
Врста објекта
Објекти високоградње у склопу технолошких решења нуклеарних електрана;објекти за
транспорт и ускладиштење запаљивих течности и гаса; складишта токсичних матегијала ;
енергетски објекти инсталисане снаге преко 40 МW; индустријски димњаци; знаћајнији
објекти веза и телекомуникација, високе зграде преко 25 спратова, као и други објекти
високоградње од чије исправности зависи функционисање других техничко-технолошких
система, чији поремећаји могуизазвати катастрофалне последице, односно нанети велике
материјалнештете широј друштвеној заједници
Коефицијент категорије објекта Ко -
Категорија објекта – I kategorijа
Врста објекта
Зграде са просторијама предвиденим за веће скупове људи (биоскопске дворане;
позоришта, фискултурне, изложбене и сличне дворане); факултети; школе; здравствени
објекти; зграде ватрогасне службе; објекти веза који нису уврштени у претходну
категорију (ПТТ, РТВ и други); индустријске зграде са скупоценом опремом; сви
енергетски објекти инсталисане снаге до 40 МW; зграде које садрже предмете изузетне
културне и уметничке вредности и друге зграде у којима се врше активности од посебног
интереса за дгуштвено-политичке заједнице
Коефицијент категорије објекта Ко - 1,5
Категорија објекта – II kategorijа
Врста објекта
Стамбене зграде; хотели; ресторани; јавне зграде које нису сврстане у прву категорију;
индустријске зграде које нису сврстане у прву категогију
Коефицијент категорије објекта Ко - 1,0
Категорија објекта – III kategorijа
Врста објекта
Помоћно-производне зграде; агротехнички објекти
Коефицијент категорије објекта Ко - 0,75
Категорија објекта – IV kategorijа
Врста објекта
Привредни објекти чије рушење не може да угрози људски живот
Објекти високоградње I категорије који су ван сеизмичких подручја анализирају се
приликом пројектовања на оптерећења интензитета VII степена, са коефицијентом К0 =
1,0.
Објекти високоградње IV категорије не рачунају се на дејство сеизмичких сила.
За пројектовање објеката сврстаних у I категорију мора се претходно дефинисати
коефицијент сеизмичког интензитета и други параметри, посебним истраживањима -
сеизмичком микрорејонизацијом грађевинских површина.
За пројектовање објеката високоградње ван категорије потребно је претходно извршити
детаљно проучавање сеизмичности локација намењених за изградњу објеката, са
одређивањем пројектног имаксималног земљотреса на основу истраживања сеизмичког
ризика.

103. Прорачун пресека према допуштеним напонима БАБ 87

Прорачун пресека армиранобетонских елемената према допуштеним напонима заснива се
на доказу да највећи напони у бетону и у арматури, који се могу појавити у току грађења и
у току експлоатације, не буду већи од допуштених напона.
Основне претпоставке за прорачун пресека армиранобетонских елемената према
допуштеним напонима су:
- пресеци остају равни и после деформације;
- бетон и арматура понашају се идеално еластично;
- дилатације бетона и арматуре су компатибилне.
За однос модула еластичности арматуре Еa и модула деформације бетона Еb узима се
константна вредност:
𝐸
𝑛 = 𝐸𝑎 = 10.
𝑏
За прорачун пресека армиранобетонских елемената према допуштеним напонима,
оптерећених на сложено савијање са нормалном силом притиска, примењује се
прорачунски модел пресека без прслине и л и прорачунски модел пресека са прслином.

Прорачунски модел пресека без прслине представља идеализацију напонског стања фаза
I; активни пресек чини целокупна површина бетона и целокупна површина арматуре.

Прорачунски модел пресека са прслином представља идеализацију напонског стања фаза

II ; активни пресек чини притиснута површина бетона и целокупна површина арматуре.
Претпоставља се да целокупна затегнута површина бетона, због присуства прслине не
прихвата нормалне напоне затезања.
Прорачунски модел пресека без прслине (напонско стање I) примењује се све док ивични
напони затезања 𝜎𝑏𝑧 у односу на ивичне напоне притиска, који се истовремено појављују у
пресеку, у случају правог сложеног 𝜎𝑏 савијања, испуњавају услов:

𝜎𝑏
𝜎𝑏𝑧 ≤ за 𝑀𝐵 ≤ 30
3
𝜎𝑏
𝜎𝑏𝑧 ≤ за 𝑀𝐵 > 30
4

а у случају косог сложеног савијања – услов:

𝜎𝑏
𝜎𝑏𝑧 ≤
3

104. Правила за армирање БАБ 87

105. Конструисање елемената и конструкција БАБ 87

106. Дозвољено оптерећење тла

Дозвољено оптерећење тла одређује се према критеријуму лома тла, као и према
дозвољеном слегању грађевинског објекта.
Дозвољено оптерећење правоугаоног темеља у основи рачуна се за лом тла по следећем
обрасцу:
𝑄 𝛾
𝑃𝑎 = , = 𝐵 , 𝑁𝛾𝑆𝛾𝐼𝛾 + (𝐶𝑚 + 𝑞𝑡𝑔𝜑𝑚 )𝑁𝑐 𝑆𝑐 𝑑𝑐 𝑖𝑐 + 𝑞
𝐴 2
где је:
Q - укупно вертикално дозвољено оптерећење темеља;
А' - корисна површина темеља, тј. део укупне површине основе темеља који је
резултантном силом центрично оптерећен: А' = B'L'
B и L - ширина и дужина укупне површине темеља А;
g - ефективна запреминска маса тла испод нивоа темељног дна, тј. запреминска маса
смањена за
величину узгона, ако постоји;
q - најмање ефективно оптерећење у нивоу темељног дна покрај темеља
φm - дозвољени мобилисани угао отпорности на смицање, који се израчунава на следећи
начин:
𝑡𝑔𝜑
𝑡𝑔𝜑𝑚 = где је φ угао отпорности за смицање а Фφ одговарајући фактор сигурности.
𝐹𝜑
Nγ и Nc - фактори носивости за централно и вертикално оптерећен бескрајни појас (L →∞,
B = B' = конст.), који зависе од величине дозвољеног мобилисаног угла отпорности на
смицање (јm )
Cm - дозвољена мобилисана кохезија, одређена једначином:
Cm = C/Fc где је C кохезија (чврстоћа на смицање код нултог нормалног напона), а Fc
одговарајући фактор сигурности;
S𝛾𝑜 и Sc - фактори облика, зависно од односа B'/L', а одређује се према обрасцу;
 B′
𝑆𝑦 = 1 − 0,4
L′

B′
𝑆𝑐 = 1 − 0,2
L′
dc - фактор дубине, који зависи од односа D/ B′ (дубина према ширини дна темеља за
плитке темеље (D<B) израчунава се по следећем обрасцу:

𝐷
𝑑𝑐 = 1 + 0,35
B′
iγ i ic - фактори нагиба силе, зависно од угла φm и од односа:

𝐻
А′Cm + V tgφm

107. Дозвољено оптерећење тла у погледу слегања

Слегање тла под утицајем оптерећења одређује се према начину преношења оптерећења у
тлу, саставу слојева и њиховим геотехничким карактеристикама, као и према статичком и
функционалном карактеру грађевинског објекта.
Укупна слегања рачунају се по методама које се изводе по класичној теорији еластичности
(за ν- Поасонов коефицијент једнак 0,50 или мањи од 0,50) или по модификованим
теоријама еластичности при којима се узима у обзир линеарно повећање модула
деформације са дубином или еластична анизотропност полупростора.
Ако се за израчунавање укупног слегања примењују методи, обрасци и дијаграми који се
заснивају на интеграцији деформације од концентрисане силе, у рачун се уносе
деформацијски модули који одговарају интергрануларним напонима, а одређују се на
основу триаксијалних консолидационих огледа или резултата пробних оптерећења.
Деформацијски модули могу се оценити из модула стишљивости одређених из
едометарских огледа према једначини:

2𝜈 2
𝐸 = (1 − ) 𝑀𝑣 односно за 𝜈 = 0,30: 𝐸 = 0,75𝑀𝑣
1−𝜈

Слегање водом засићеног тла услед деформација при непромењеној запремини рачуна се
према решењима која се добијају интеграцијом деформација по Бусинесковим
једначинама за полупростор са ν = 0,50. Деформацијски модули, којима се рачунају
слегања, одређују се из недренираних триаксијалних огледа за стања укупних напона која
приближно одговарају напонима у тлу.
Ако се за израчунавање укупног слегања примењују методи, обрасци и дијаграми за
вертикална напрезања која су добијена интеграцијом напона за концентрисану силу, у
рачун се уносе, за одговарајуће интервале напона, специфичне деформације које показују
едометарски огледи или модули стишљивости Мв који се из њих изводе.
Код нормалног, непреконсолидованог, засићеног кохерентног материјала средње
пластичности или круто пластичног материјала, као и код засићеног збијеног песка и
шљунка рачунају се само деформације услед смањења пора испуњених водом.
При рачунању слегања, реверзибилне деформације у подручју напона који су постојали у
тлу пре почетка ископа одвајају се од деформација у подручју додатних напона од
оптерећења грађевинског објекта.
Деформацијски модули, односно модули стишљивости су код нормално консолидованих
наслага у подручју реверзибилних напона битно повољнији и разликују се од модула
приликом првог оптерећења из члана 81 овог правилника.
Ексцентрицитет оптерећења у израчунавању слегања узима се до дубине која је једнака
димензији темеља у правцу ексцентрицитета. У већим дубинама, слегања се могу
рачунати као за равномерну поделу притисака на основу темеља.
У слабо пропусном кохерентном тлу могу се у израчунавању слегања занемарити
оптерећења чије је укупно дејство кратко у поређењу са временом консолидације, зависно
од осетљивости конструкције на проузроковане деформације тла.
За одређивање величина дозвољених рачунских слегања морају се узети у обзир следећи
фактори:
1) равномерност у саставу тла;
2) расподела оптерећења на тло;
3) статички карактер грађевинског објекта;
4) функционалност грађевинског објекта;
5) временски развој консолидације;
6) крутост и армирање конструкције темеља.
За одређивање разлике у слегању конструкције темеља на разним местима морају се узети
у обзир следећи фактори:
1) неравномерност у саставу тла;
2) неравномерност оптерећења;
3) крутости грађевинског објекта и темеља.
Код флексибилних темељних трака или темеља самаца статички одређених конструкција
(на тлу без нарочитих хетерогености у саставу и на међусобној удаљености појединих
темеља већој од 7 м) дозвољавају се величине диференцијалних слегања, и то: око 50%
апсолутних рачунских слегања у некохерентном тлу и око 25% апсолутних рачунских
слегања у кохерентном тлу.
Ако се дозвољена апсолутна и релативна рачунска слегања не доказују посебно детаљном
анализом слегања конструкције темеља и грађевинског објекта, дозвољавају се рачунска
слегања на некохерентном тлу највише 2,5 цм, а на кохерентном тлу највише 5 цм.

108. Плитко темељење

Најмања дубина темеља одређује се зависно од врсте и особина тла, климатских услова и
врсте грађевинског објекта. Ако темељ не мора да буде дубок, најмања дубина одређује се
према смрзавању, исушивању, опасности од испирања тла и другим сличним условима.
Ако је тло подложно смрзавању, темељење се изводи на дубини која је за 10 до 20 цм већа
од највеће дубине смрзавања. За одређивање дубине смрзавања користе се вишегодишњи
подаци метеоролошких станица, а ако њих нема, користи се искуство.
Најмања дубина укопавања у односу на исушивање тла зависи од климатских прилика и
врсте тла. Дубина дејства исушивања и степен осетљивости тла у односу на исушивање
одређују се одговарајућим методама у лабораторији или на терену.
Ако постоји струјање поџемних вода, најмања дубина темеља одређује се тако да се
онемогуће и отклоне све штетне последице испирања тла испод темеља. Мере и начин
обезбеђења темеља одређују се за сваки поједини случај.
Најмања дубина темеља оптерећеног хоризонталним силама одређује се и према
стабилности против клизања.
Темељне конструкције се, по правилу, прорачунавају и димензионишу према њиховој
савитљивости (деформабилности) и према стишљивости тла. При прорачуну се примењује
метод изједначавања деформација конструкције и темељног тла.
Изузетно, ако су у питању привремени мањи грађевински објекти, темељне конструкције
се рачунају и димензионишу на начин одређен пројектом.
Темељне конструкције могу бити траке, самци, носачи или плоче, зависно од облика
површине ослањања, услова деформације и начина оптерећења.

109. Темељење у отвореној јами

Темељење у отвореној јами мора се изводити на начин којим се у потпуности обезбеђује
стабилност косина или вертикалних бокова јаме од зарушавања или клизања и од
опасности од лома тла у дну јаме, као и на начин којим се суседни објекти обезбеђују од
оштећења.
За темељење у отвореној јами примењује се један од следећих начина рада:
1) ископ са косинама у нагибу обезбеђује најмањи фактор сигурности против клизања
Fs = 1,30 ако се рачуна са параметрима чврстоће из резултата испитаних узорака тла у
лабораторији или из погодних испитивања на терену, при чему се узима у обзир
распуцалост тла, или Fs = 1,70 ако су параметри чврстоће процењени из класификације
тла;
2) ископ са вертикалним боковима обезбеђеним од зарушавања или клизања дрвеном
оплатом или забијеним дрвеним или челичним талпама (прибојем) које су на прикладан
начин разупрте и обезбеђене од угибања или измицања на доњем рубу;
3) ископ са косим или вертикалним боковима заштићен основном конструкцијом од
забијених и усидрених стубова и одговарајућих оплата између њих;
4) израда ободних зидова грађевинског објекта по посебним методама копања и
бетонирања у тлу, који заштићују копање материјала из јаме до потребне дубине
темељења објекта.
За потпорне зидове ископа детаљно се прорачунавају расподела притиска и отпор тла и
димензионише пресек зида и разупирача према једној од метода механике тла, при чему се
узимају у обзир деформацијски услови и утицај времена.
За темељење већих грађевинских објеката у отвореној јами чија је дубина већа од 5 м, ако
нема поџемних вода, пројект објекта мора садржавати и пројект јаме са свим њеним
деловима, као и техничке услове за сигурно извођење радова до потпуног довршења
темеља. Ако је у терену формирана издан, наведени услов важи за темељне јаме чије је
дно до 3 м испод стварног нивоа поџемне воде.
Темељна јама грађевинског објекта у близини постојећих објеката мора се пројектовати и
извести тако да се ти објекти у потпуности обезбеде од евентуалних оштећења услед
деформације или зарушавања тла или због ерозије тла при црпљењу поџемне воде из јаме
или око ње.
110. Темељење на шиповима
Пројект темељења на шиповима садржи:
1) анализу расподеле оптерећења на поједине шипове;
2) доказ о дозвољеном оптерећењу тла под дејством појединих шипова, и то за вертикална
и хоризонтална оптерећења;
3) доказ о квалитету материјала стабла шипа;
4) димензионисање појединих шипова;
5) доказ о стабилности темеља као целине;
6) анализу предвиђених слегања, односно померања шипова, односно темеља као целине.
Оптерећење се расподељује на поједине шипове тако да се испуне сви услови равнотеже и
да се ускладе деформације конструкције и тла, при чему се води рачуна о крутости и
статичком карактеру конструкције и о саставу и савитљивости (деформабилности) тла.
Оптерећење темеља не сме се, по правилу, делити тако да један део делује на шипове а
други на тло непосредно испод роштиља. Ако се, изузетно, одступи од таквог правила,
треба навести детаљне доказе о усклађености деформације тла и слегања темеља.
Дозвољено оптерећење тла под дејством појединих шипова за силе које дејствују у правцу
осе шипа доказује се најмање на два од следећих начина:
1) обрасцима за степен мобилизације отпорности тла;
2) обрасцима за отпорност регистровану при побијању шипова;
3) обрасцима у којима се користе подаци пенетрационог сондирања;
4) пробним оптерећењем шипова;
5) према искуству са шиповима у сличном тлу.

111. Дубоки масивни темељи

Дубоким масивним темељима, у смислу овог правилника, сматрају се темељи изведени
помоћу бунара, кесона или на други савремен начин.
Пројект дубоког масивног темеља мора садржавати рачун дозвољеног оптерећења, рачун
слегања и статички рачун под дејством објекта у експлоатацији, као и статички рачун
бунара, односно кесона у фази транспорта и грађења.
Бунари и кесони морају бити пројектовани тако да при ископавању кроз неносиво тло
тону услед слома тла испод ножног венца, без поткопавања венца.
Услови слома тла темеља одређују се по методама које се заснивају на теорији граничне
равнотеже тла.

112. Уговорна документација - општи принципи и критеријум доделе

КРИТЕРИЈУМ ДОДЕЛЕ
• НАЈНИЖА ЦЕНА
• ЕКОНОМСКИ НАЈПОВОЉНИЈА ПОНУДА
ОПШТЕ О УГОВОРИМА
• Ugovori su razvrstani u vrste razrađene u odgovarajućem zakonu - Zakon o obligacionim
odnosima
• Ugovori navedeni u zakonu su imenovani ugovori (ugovori u privredi)
• Investitor;
• Pravni sistem
• Ne postoji sistematizaciju ugovora prema zakonu
• Ugovori se formiraju prema principima sadržanim u sudskim odlukama
• Ugovori moraju biti detaljni jer se ne oslanjaju na zakone
Врсте извора права:
• акти државних органа: устав, закони, уредбе
• обичајно право,
• правна наука
• аутономна регулатива
• природа ствари
• стандарди
Извори аутономне регулативе:
• ФИДИК
• Светска банка – ИБРД
• УНИДО модели уговора
• УНЦИТРАЛ модели уговора
• Европска унија - ПРАГ

113. Фидик - црвена књига

Уговор о изградњи (Услови уговора за грађевине и грађевинске радове по пројекту
Наручиоца)
• “најграђевинскији” уговор
• Надзорни орган ради за Инвеститора
• Инвеститор одговоран за пројектну документацију
• Обрачун по предмеру и стварно изведеним количинама
• Ризик је подједнако расподељен

114. Фидик - Жута књига

Уговор пројектуј-изгради (Услови уговора за електро и машинска постројења, и за
грађевина и инжењерске радове по пројекту Извођача)
• употреба за пројекте гдје опрема има значајан удео у укупној вредности
• Извођач припрема пројектну документацију
• Надзорни орган ради за Наручиоца
• Укупна - паушална цена
• Извођач одговоран за погодност за сврху

115. Тендерска документација

Садржај тендерске документације
• Део 1: Упутство понуђачима и образац понуде
• Део 2: Нацрт Уговора
• Део 3: Техничке спецификације
• Део 4: Модел финансијске понуде
• Део 5: Пројектна документација и цртежи
ДЕО 1 – УПУТСТВО ПОНУЂАЧИМА
• Оdеljаk 1: Uputstvо pоnuđаčimа
• Оdеljаk 2: Оbrаzаc pоnudе
• Dоdаtаk uz pоnudu
• Оdеljаk 3: Tеndеrskа gаrаnciја
• Оdеljаk 4: Upitnik
• Оdеljаk 5: Tаbеlа аdministrаtivnе usаglаšеnоsti i Tаbеlа zа оcеnu
ДЕО 2 – НАЦРТ УГОВОРА
• Део 2: Уговор
• Уговор
• Посебни услови уговора
• Општи услови уговора
• Гаранција за добро извршење посла
• Ретенциона гаранција
• Авансна гаранција
ДЕО 3, 4 И 5
• Остало
• Техничке спецификације
• Предмер/преглед цена
• Пројектна документација/цртежи

есте грађевина спојена са тлом, која представља

физичку,
функционалну, техничко-технолошку или
биотехничку целину (зграде свих
врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски
објекти, објекти
инфраструктуре електронских комуникација -
кабловска канализација,
објекти комуналне инфраструктуре прикључак на
електроенергетску
мрежу, индустријски, пољопривредни