Академик Владимир СТОЈАНЧЕВИЋ УДК: 94(497.

11)"1804/1813" Београд
355.48(497.11)" 1806"

ДЕЛИГРАДСКА БИТКА 1806. ГОДИНЕ И ЊЕН ШИРИ,

ОПШТЕНАЦИОНАЛНИ, БАЛКАНСКИ И ЕВРОПСКИ
ЗНАЧАЈ

Двестота годишњица Делиградске битке 1806. године је прилика да се овај

знаменити догађај историје Првог српског устанка покуша посматрати не са- мо са
становишта националне историје, већ и са једног ширег критерија - значаја за
турску државну политику на Балканском полуострву, чак и за међународни по-
ложај Османског царства, на времена и његове односе у првом реду са Хабзбур-
шком монархијом, царском Русијом и револуционарном Француском. У ствари
- теза је ове расправе - како је један догађај, Српски устанак 1804. године, као
унутрашње питање Турске могао да постане проблем и за њене односе са вели- ким
европским .силама. Јер, пошто је пораз султанове војске на Делиграду 1806. оставио
шире и дубље последице за даље односе устаничке Србије и Порте, али и осетно
јачањс (дотада) латентног ослободилачког покрета свуда око Београдског пашалука
- то је могло да доведе до актуелизације тзв. Источног питања, управо изазваног
Првим српским устанком и, посебно поразом огромне румелијске ор- дије, поразом
који је пре личио на катастрофу са знатним територијалним и људ- ским губицима
на штету Турака-Османлија. Конкретно, анализа политичке ситу- ације у догађајима
око Делиградске битке и њених непосредних последица, са становишта концепције
овог рада - изнела би, укратко, следеће:

Делиградска битка - чија су се збивања, од почетка па до завршетка војне

кампање, временски и просторно развијала великим интензитетом -била је, уоп-
ште, први пораз турске војске у фактички отвореној борби са њеним побуњеним
поданицима-царском рајом, и прва велика победа дефанзивно-офанзивног карак-
тера српских устаника из Београдског пашалука. Ова велика битка (чији су глав- ни
терет поднели српски устаници Поморавља са својим нахијским војводама и Петром
Добрњцем - све до доласка шумадијских устаника под Карађорђевом ко- мандом),
после многих оклевања са турске стране — иако је вођена под девизом "светог
рата", џихада, завршила се прелиминарним уговором о примирју закљу- ченом
почетком јесени 1806. године. Њен савремени али и историјски значај тре- ба
сагледати и у поређењу са оггштом друштвено-историјском ситуацијом у Тур- ској,
претходним догађајима из оружаних сукоба и ратова које је Турска водила, било
против честих и бројних устаничких покрета својих хришћанских поданика
(Михаљевићев фрајкор, Кочина Крајина), било са суседним државама само деце-
20 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

нију и по (нпр. Аустријом и Русијом 1788-1791.) што се - како је познато, завр-

шило на основу политичког status-quo-ante-bellum.
Делиградска битка и по временском (вишедневном) трајању, територи-
јалном пространству војних операција, и борбеним ефективима у људству и вој- ном
материјалу - са обе стране, најзад по самој стратегијској замисли, предста- вљала је,
истовремено, прекретницу у периодизацији српско-турских односа, као и велику
промену у концепцији и карактеру самог Српског устанка - који се од локалне
(обласне) буне на дахије током 1804. године, претворио у оружано од- брамбено
супротстављање Портиној политиди и султановој војсци - (време Иванковачке
битке јуна 1805. године) да би крајем лета 1806. прерастао, развио се у
десетогодишње ратовање са целокупном империјалном силом Османског царства,
заправо у (дуготрајан) процес Српске националне револуције 1804-1912, иако
привремено прекинутог 1813, а обновљеног већ 1815. године. Делиградска битка и
њен срећни исход била је само реализација, спровођење и дело (такође)
далекосежних одлука смедеревске скупштине устаничких вођа (децембар 1805) о
проширењу устанка и ослобођења српског народа у Турској, првенствено, и
условно, у свим околним санџацима Румелијског вилајета (беглербеглука), тј. на
темељима српске средњовековне државе.
Делиградска битка 1806. године значила је и први масовни, организовани и
вишесекторски, при томе необично снажан упад српских устаника изван Бео-
градског пашалука у дубину турске државне територије - у Видински, Нишки,
Лесковачки, Новопазарски санџак, и крајње пределе Приштинског и Софијског
санџака. Наглашавамо, у томе је био први, најважнији и највећи значај Делиград-
ске битке, а посебно са становишта за даљи ток и развој општенационалне исто-
рије српског народа. Посебно је значајно да се истакне чињеница о бројности
устаничке војске и великог учешћа добровољаца не само из суседних нахија већ,
посебно, из многих удаљенијих крајева Старе Србије и Маћедоније, а посебно зе-
мљака Вуче Жикића, оснивача сложеног система одбрамбених објеката на Дели-
граду. Проблематици Делиградске битке 1806. (као и оној 1809.) домаћа историо-
графија посветила је доста пажње и са лепим резулгатима о њеном значају.

За опште стање правно-безбедносних, политичко-друштвених и саобра-

ћајних прилика, Делиградска битка значила је знатан поремећај и дужи времен- ски
прекид не само у државним систему царства већ и у народном животу мно- гих
крајева због великих припрема, које је државна управа започела још у проле- ће
1806., а што је нашло одјека не само у турско-муслиманској средини узбуњене
алармантним наредбама о мобилизацији, дотада невиђених размера, са позивима на
свети рат "џихад" против увелико побуњене српске раје у Београдском паша- луку.
Још од 1804. године а нарочито после Иванковачке бигке, код хришћана се добро
знало да је сваки војни поход турске војске, било где и било према коме, наносио
велике штете и доносио велике бриге о безбедности личности и имовине тј.
њихових дотадашњих законских, шеријатом посебно одређених и утврђених,
обавеза, а што се почело учестано и нагло нарушавати реформама султана Сели- ма
В. Стојанчевић Делиградска битка и њен балкански и европски значај 21

III (1789-1808) са којима нису били задовољни ни муслимани ни хришћани. Јер,

реформе које су требало да јачају институције државног система и Портиног
поколебаног управног ауторитета, јако су погађале хришћанску рају која је губи- ла
локалне и обласне самоуправне привилегије и повластице (Неготинско-Кључ- ка
Крајина, Лесковачка, Гургусовачка нахија и Црна река, Стари Влах, Ибарски
Колашин). Процес обесправљивања и драстичног осиромашавања хришћанског
становништва, посебно учестала појава читлучења сељачких баштина, и бројне
пореске иновације створили су широку друштвено-психолошку подлогу и за све
учесталија јавна одметања од турске власти, посебно манифестована у погледу
хајдучије, убистава субаша и паљења беговске (узурпиране) имовине, чак и одла-
ском у крџалије - необична појава посебно за пределе западне Бугарске и дотада још
неослобођене Тимочке Крајине. Делиградска битка је, отуда, не само морал- но-
психолошки утицала, већ је изазвала појаве масовног оружаног покрета про- тив
Турака, и јавно приступање војсци српских устаника, где год да је она продр- ла у
дубину турске територије. Тај покрет хришћана имао је широку друштвену основу
чији је главни циљ био слобода, са пуним угледом на устанак у Србији која постаје
велики пример и подстрек - што је најбоље симболично било синте- тизовано у
девизи "Србија слободија", са већ створеном хероизованом савреме- ном легендом о
Карађорђу као ослободиоцу чак и балканских народа, посебно међу Бугарима и
Грцима - где се појавило више устаничких центара, почев од Старопланинског
Загорја па (у меридионалном правцу) чак до Епира, Тесалије и Пелопонеза.
Делиградска битка је тако, на свој посебан начин, радикализовала хришћанско-
муслиманске односе, пољуљала (са своје стране) стабилност управ- но-пореске
структуре царства, и променила схватања и менталитет балканских народа о
непобедивости турског царства, а посебно турске оружане силе. Већ следеће 1807.
године то ће јасно показати читавим ланцем локално-обласних бу- на и устаничких
покрета, почев од Видина до близу Софије и од Ниша и Пирота до Власине,
Масурице и Врањског Поморавља (са центром устанка у, манастиру Кацапун, затим
околина манастира Св. Прохор Пчињски, све до северних преде- ла пространог
приштинског пашалука).
Поред српске, такође и бугарска и грчка историографија донеле су ваља- не
приказе о ослободилачком покрету у тим земљама, чему је Делиградска битка дала
не само визију ослободилачке перспективе, већ и могућносхи за сарадњу ме-
ђубалканских народа, што је било и једно од начела Првог српског устанка. Зна- чај
Делиградске битке, преко учешћа бројних добровољаца са југозападних, ис- точних
и јужних страна српско-турске границе ослобођене (северне) Србије, не само да је
пробудио већ је дао и нове чврсте основе идеји рушења Османског царства и
обнови државних творевина Србије, Бугарске и Грчке (у виду обновље- ног
Византијског царства), што је - са своје стране изазвало појачано интересова- ње
Великих сила за опште прилике у Турској, положај хришћана под Портином
влашћу, као и о њиховим империјалним претензијама за пенетрацију на Балкан,
одн. у Турску ради - наводно - решења вековног проблема њеног опстанка у Европи
- тј. актуелног Источног питања.
22 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

Европски значај Делиградске битке - изгледа необично да се тако назове

овај догађај - имао је своју улогу пре свега у политичкој сфери, али је не мање за-
дирао и у остале области међународних односа са Турском: трговине, транзита,
финансија, зајмова и инвестиција на које се, са своје стране, Порта почела све ви-
ше навикавати, а нарочито у пространој области модернизације војске. Законо-
давство Низами-меџида, осим реформних захвата у домену унутрашње управе, све
више је обраћало пажњу и на држање својих пограничних провинција према
Аустрији, Влашкој и Молдавији из којих је - од времена Кучук-Кајнарџијског
мировног уговора, Русија имала право дипломатског патроната над православ- ним
хришћанима. Босанска беговско-капетанска олигархија у Крајини, пашалар- ске
породице у Посавини, Пазван-Оглу у Видинском пашалуку, Барјактар Муста- фа у
Рушчучком санџаку — због својих трговачко-извозних интереса за велике ко-
личине десечарских и читлучких аграрних доходака - више су држали до добрих
односа са иностраним трговцима но до наредби које су долазиле од Порте.
Велика увозна трговина стоком и цереалијама аустријских поданика са
Босном, као и француска транзитна трговина колонијалном робом на Леванту и
другим - чак и знатно удаљенијим - земљама азијског Истока и трговина са Ки- ном
(познати "свилени пут") и индијском колонијалном робом - трпели су знатно од
почетка догађаја Српског устанка, а француска оријентална трговина посебно због
прекида трансверзалне комуникације Цариграда и Солуна преко Косова по- знатом
"босанском џадом" која је била прекидана продорима српских устаника на Косову и
у Рашкој већ у време Делиградске битке. Познато је, управо из самих француских
службених извора (конзула Мериажа у Видину и Давида у Травни- ку) да је
спуштањем српско-турске границе у долину доњег Лима, на прилазима планине
Рогозне и горњи ток Биничке Мораве француска трговина трпела због великих
пљачкања њених трговачких каравана што је изазвало протесте францу- ске
дипломатије у Цариграду, као и на адресу Карађорђа и Правитељствујушчег Совјета
у ослобођеној Србији. Све је то било последица српске победе на Дели- граду 1806.
и поремећаја у безбедносним приликама и то стање трајало је и 1807. године, до
закључења Слобозијског примирја. Али оно што је било посебно ва- жно за
међународне билатералне односе с Русијом, то је улазак руске војске у Молдавију и
Влашку (крај лета 1806.) сматрало директном последицом великог пораза царске
ордије под врховном командом сераскера румелијске ордије Ибра- хима паше
Бушскопије, и продирања српских устаника из војног логора у Дели- граду у
северне делове Приштинског пашалука и надомак "босанске џаде".

Ако се, на крају, да кратак осврт на значај Делиградске битке - ма и у са-

свим малим размерама њеног историјског значаја, и више посредним релацијама
- онда се може казати следеће:

• Службена Европа са највећим изненађењем прима извештаје о великом

поразу елитне румелијске ордије, као и устаничко ослобођење територије неко-
лико суседних санџака. To се најбоље види из службене документације францу-
ских, аустријских, руских и турских архива коју су објавили Мих. Гавриловић, Ал.
В. Стојанчевић Делиградска битка и њен балкански и европски значај 23

Ивић, Совјетска академија наука, Панта Џамбазовски,

• Да је сераскер Ибрахим паша Бушатлија био приморан да (свакако са зна-
њем Порте и сагласношћу самог султана Селима П1) затражи од Карађорђа при-
мирје, што је била прворазредна сензација: да се од раје тражи и шта више добије
сагласност о даљој обустави обостраних оружаних активности,
• Неформални савезник Турске, Наполеонова Француска, хитно тражи од
Русије дипломатску активност и заједнички политички договор о даљој перспек-
тиви судбине државне територије Турске и, посебно будућности новоискрслог
фактора српског устанка, и то у начелно дипломатски постављеној формулацији:
независност Србије, дипломатски патронат Русије и Француске по формули Вла-
шко-Молдавске аутономије, тј. независност унутрашње српске националне упра- ве
- што све (уз друге значајне чињенице) посебно подстичу Енглеску и Шведску да
партиципирају о новонасталој ситуацији у Турској после збивања на изненада
искрслом великом балканском ратишту, изазваних поразом турско-босанске ор- дије
на Мишару (август 1806,) и турско-арбанашке ордије на Делиграду,
• Делиградска битка, све у свему, убрзала је - свакако одлуку Русије да уђе у
рат са Турском, са изричитом намером да се Србија заштити а Русија прошири своје
право протектората над православним живљем у Турској и по основи клау- зуле из
Кучук-Кајнарџијског мира,
• Посебан значај Делиградске битке огледа се и у руском утврђеном схвата- њу
да је Србија моћан чинилац у руским плановима "протеривања" Француза са
западних обала Јадранског (и Јонског) мора, пошто се могло констатовати из про-
кламације Србима главнокомандујућег руске Молдавске (Дунавске) армије гене-
рала Михељсона и званичне изјаве да су Срби способни да буду (признати) за са-
мосталну нацију,
• Ступањем у рат, Русија је "признала" Србе и Србију за своје савезнике, као и
њихове национално-политичке претензије о ослобођењу Срба у Турској и ства-
рање територијално-политичке заједнице на основу и традицији историјског ле-
гитимитета и израсле националне свести, што се јасно могло сазнати и из Родо-
финкиновог плана ("записки") о Србији 1807. године.
 Академик Чедомир ПОПОВ 327(44:497.11)"18"
Нови Сад
УДК: 94(497.11)" 1804/1876"

ФРАНЦУСКА ДИПЛОМАТИЈА И ДВА ДЕЛИГРАДА (1806-

1876)’

1 .
Први српски устанак као почетна, али и најдраматичнија, фаза српске на-
ционалне и социјалне револуције, трајао је у условима највећих међународних тур-
буленција изазваних Наполеоновом освајачком политиком. Тим потресима и рат- но-
политичким олујама био је захваћен и европски Југоисток, са Османским цар- ством,
чији је опстанак на тлу старог континента још од Великог бечког рата 1683- 1699.
представљао суштину вековног Источног питања. Средишње место на том
геополитичком простору имао је српски народ, који је Првим устанком, у већ и до тада
сложено Источно питање, увео проблем националне еманципације балкан- ских народа.
Зато се и српско питање у целини, па и однос Француза према Срби- ма у време
Наполеона и Карађорђа, мора посматрати као део Источног питања, a оно опет као
битна компонента узаврелог раздобља историје Европе од Француске револуције до
Бечког конгреса (1815) и стварања Свете алијансе.
Од самог избијања српски устанак 1804. почео је да узнемирава неке ва- жне
чиниоце европске политике (царства Хабзбурга и Романова), али ће тек од
1805. постати и предмет живљег интересовања и непосредног ангажовања Наполе-
онове Француске. Од тада ће се и међународна позиција српских устаника и целог
српског народа, све до 1815, решавати у троуглу Париз - Беч - Москва, без обзира што
се главни сукоб одигравао између Срба и Османлија.
Први српски устанак покренут је у тренуцима кад су нереди, безакоње и
одметања у Турској добили врло широке размере, кад је сулган Селим 1П неуспе- шно
покушавао да им свеобухватним реформама државног система стане на пут и кад му је
Наполеон Бонапарта, дефинитивно решен да спасава интегритет и опста- нак Османске
империје, слао најватреније поруке подршке. Одмах по свом прогла- шењу за
императора он је у Цариград упутио генерала Жобера (Jaubert-a) са по- здравима пуним
излива пријатељства и искрене намере да помогне султану, како у његовом отпору
спољним притисцима на Турску, тако и сламању унутрашњих от- пора и побуна који
такве стране интервенције изазивају. Док се у вези са мешањем

1
Све чињенице, цитати и закључци у првом делу овог рада преузети су из наше обимне
студије Французи и српска револуција 1804-1815, објављене у: "Европа и срп- ска револуција
1804-1815", Платонеум, Нови Сад 2004, 319-434. Исто је учињено и у другом делу за чију је
основу коришћена наша књига Француска и Србија 1871-1878. САНУ, Београд 1974.
 Др Јарослав ВИШЊАКОВ УДК: 94(497.11)" 1804/1813"(093.2)
Москва, Русија 327(4:497.11)" 1804/1813"
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК У МЕЂУНАРОДНИМ
ОДНОСИМА ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА

Балкански сижеи изазивају интересовање историчара, политиколога,

економиста, стручњака за међународно право и међународне односе, који, сваки са своје
стране, пружају објашњења за сложене балканске проблеме. У вези с тим треба подвући
да се Балкан и његова улога у међународним односима, која је битно порасла почетком
XIX века, увек мора разматрати како у општем европском контексту, тако и у контексту
унутрашњих процеса датог региона.
Сједне стране то је међународна контрола Црноморских мореуза што је за
руску спољну политику била најважнија ствар, то су и отити ггроблеми Средоземља где
су се сукобљавали интереси водећих европских држава. С друге стране не треба
сметнути с ума како кризне процесе који су се одигравали у Отоманској империји од 18.
до 20. века, тако и унутар балканске проблеме који су у себи садржали, поред
међуетничких, социјално-економских, политичких и других проблема, и узајамне
односе балканских народа са Турском. Све је то доприносило с једне стране сталној
промени позиција европских држава и Русије у односу на Балкан, а с друге, доводило до
многобројних како локалних тако и општеевропских ратних сукоба у датом региону.
Почетком XIX века овај регион претвара се у цивилизацијско-контактну зону као
територија узајамних утицаја и сукоба трију различитих цивилизација - европске,
исламске и источно- хришћанске. И баш зато су унутарбалкански проблеми тесно
повезани са политиком држава у датом региону чему као пример служи Први српски
устанак 1804 - 1813. године, што је довело до успостављања нове српске државности.
Уосталом, савременици тих далеких догађаја све су то одлично знали. Учесник устанка,
прота Матеја Ненадовић запажа: „Ако напишеш истину - изгубићеш главу, јер ће је
одсећи господар Милош, ако напишеш лаж, глава ће ти остати на раменима али ћеш
зато изгубити част.“
Каквим су циљевима тежиле европске државе почетком 19. века у том региону
и како се почетак устанка одразио на њихову политику, утолико пре што је у XIX век
Европа ушла уз грмљавину Наполеонових топова, а почетак Првог српског устанка
поклопио се са стварањем треће антинаполеоновске коалиције:
„Сеча кнезова,“ и почетак устанка у Србијџ у фебруару 1804. године затекла је
неспремну руску дипломатију. Пред Русијом је у то време стајао сложени и у много
чему противуречни задатак: сједне стране, требало је сачувати савезничке односе с
Отоманском империјом, задржавајући антитурске наступе
 50 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

угњетаваних народа, које је са своје стране настојала да искористи Француска за

учвршћење свог утицаја у том региону, а с друге - постојала је реална могућност да
Турска падне као резултат француске војне експанзије. У том случају Русија је морала
да себи обезбеди одпучујућу улогу у одређивању политичког статуса балканских
народа. Зато је у то време Александар I заузео опрезну позицију, не дајући вођама
балканских народа никаква конкретна обећања, али је у исто време одржавао с њима
сталне дигшоматске контакте. У то време руска дипломатија је успела да увуче
Отоманску империју у борбу против Наполеона, закључивши са њом војни савез 1805.
године.
Уосталом, чињеница да је устанак у почетку био уперен само против дахија -
противника реформи Селима III, обезбедио је „неутралност" како високе Порте тако и
њој лојалних паша у суседству Београдског пашалука. У биткама против дахија
учествовале су и многе спахије који су ништа мање од Срба били незадовољни
самовољом дахија.
Међутим, ситуација у односу на устанак постајала је све замршенија a обраћања
у пролеће и лето 1804. године устаничких вођа руском и аустријском цару да буду
гаранти новог статуса Србије довели су у питање постојање за Русију повољног савеза
са Турском. Тако је, на пример, карловачки митрополит Стефан Стратимировић у лето
1804. године упутио Александру I писмо са идејом стварања Словено-српске државе у
којој се подразумевало успостављање уставне монархије на челу са неким
представником династије Романових. Чак и руски јавни радници нису остали по страни.
Познати руски либерал с почетка XIX века, оснивач Харковског универзитета В.Н.
Каразин је у јесен 1804. године такође руском министарству иностраних послова
упутио писмо у коме је инсистирао на потреби пружања помоћи Србији, о договору за
давање аутономије и стварања у перспективи „словенског царства“ - уставне монархије
на челу са једним од браће Александра I.
На тај начин у току Првог српског устанка на дневни ред европске политике
први пут се поставило питање стварања аутономних или потпуно независних држава на
Балкану. Многи високи чиновници Александра I сматрали су да, ако учине Србе и
Црногорце својим савезницима, лако могу да се одбране од Француске и Отоманске
империје, главних непријатеља Русије. Француском експанзионизму био је
супротстављен план поновног успостављања националне државности балканских
народа под протекторатом Русије. На тај начин, идеје „Грчког пројекта" руске царице
Катарине II почеле су да се трансформишу у пројекте стварања националних формација
на рушевинама Отоманске империје уз доминантни утицај Русије. „Велике државе“ (у
лицу Русије) покушавале су да своје сопствено државно искуство прилагоде српској
специфичности али да постигну органско укључивање у другачију социјално-политичку
средину није увек успевало.”1
Са своје стране, српски лидери који су истакли идеју формирања будуће нације,
нису били а и нису могли да буду производ националног општег система образовања
који уосталом није ни постојао.

1
Белов Н. В. Проблем институционалности и легитимности власти у Србији 1804 - 1830
(Човек на Балкану. Држава и њене институције,маске политичке модернизације, последња
четвртина 19 и почетак 20. века, стр. 53.)
 Ј. Вишнлков I српски устанак у међународним односима почетком 19.в 51

Они су били пореклом из традиционалног доста компактног сеоског друштва

које није имало ни политичко јединство, ни сопствену елиту ни подужу европску
културну традицију, а на територији Србије одавно је доминирала туђинска отоманска
управљачка класа то јест по мишљењу М. Хроха то су били представници
’’недоминантае етничке групе”2 И баш зато су лидери устанка подигли на ниво
националне идеологије у 19 веку митолошку хероику која је била саставни део српске
вултуре. Карактеристично је то да се код лидера националног покрета у годинама Првог
српског устанка 1804 - 1813. године први пут појавила тежња да се истраже језичке
особине, карактеристичне културне и историјске црте српског народа и да се дође до
њиховог утемељења у свести савременика.
Слични пројекти плашили су Селима III. Извођена је аналогија са припајањем
Крима Русији 1783. године, са Георгијевским уговором и припајањем Грузије Русији
1801 - 1803. године. Бојазан Турске да ће изгубити контролу и над другим периферним
територијама била је велика. Зато је одлазак српске депутације у Петроград са молбом
за политичку и војну помоћ у септембру и октобру 1804. године, у Цариграду био
схваћен као провокација побуњеника, које је раније Селим III био спреман да у
одређеној мери и разуме. На тај начин започети устанак због бојазни да ће Русија и
даље задржавати протекционистички курс на Балкану, постепено довело Цариград на
помисао да се одрекне савеза са Русијом и Енглеском.
Међутим одлучујући тренутак за промену спољне политике европских држава,
укључујући и карактер руско - турских односа био је пораз руско - аустријске војске код
Аустерлица 20. новембра 1805. године што је довело до распада треће
антинаполеоновске коалиције. У децембру је био закључен споразум о миру између
Пруске и Аустрије с једне стране и Француске са друге. После изласка Пруске и
Аустрије из рата оштрина руско-француских сукобљавања преместила се на
Средоземље и Балкан. После заузимања Венеције, Далмације и Истре Наполеон је
показао посебно интересовање за српски устанак. Из добијене информације он је
извукао закључак да Русија пружа подршку Србима, а намера Порте је да по сваку цену
угуши устанак. Полазећи од тога Француска дипломатија је почела да гура Турску у рат
са Русијом у шта је много труда уложио франдуски представник О. Себастијани упућен
у Цариград. Пошто је Селим Ш сменио господаре Дунавских кнежевина, руска војска је
окупирала те кнежевине, што је са своје стране изазвало објаву рата Турске Русији у
децембру 1806. године. У јануару следеће године пошто је прекинула односе са
Енглеском Отоманска влада је у потпуности потпала под утицај Наполеона Бонапарте,
што је довело и до проширења руско-француског конфликта. Гурајући Турску у рат са
Русијом, Наполеон је упорно играо на „српску карту“. У лето 1806. године Турска је
ипак почела војне акције против Срба. Међутим, пре тог догађаја, у лето 1806, био је
потписан споразум, познатији као Ичков мир, последњи покушај да се постигне
компромис. Али сама чињеница да је Порта ступила у контакт са представницима
побуњене раје био је догађај без преседана у читавој историји Отоманске империје. Од
1806. године почиње нова етапа устанка повезана с тим да је у децембру 1806. године

2
Хрох М. Од националних покрета до формирања нација, Нације и нспјионализам, Москва
2002 године, стр. 123.
 52 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

почео Руско -турски рат који је вешто испровоцирао Себастијан.

Руско-турски рат је имао огроман утицај на судбину српског устанка. Крајем
децембра 1806. године устаници су на јуриш заузели Београд, а после неколико недеља
пао је Шабац - последње тврђаве које су Турди држали у побуњеној Србији. Београдски
паша Сулејман био је убијен а такође и мухасил који је допутовао из Цариграда са
условима за мир. Све то значило је потпуни прекид односа између српских устаника и
Порте, а Карађорђе је у Београду сазвао скупштину на којој је било одлучено да се
настави рат с Турцима у савезу са Русијом. Међутим са развојем догађаја у Руско-
турском рату тесно су повезана ратна дејства у Европи четврте коалиције и закључења
Тилзитског мира. Све то није могло а да се не одрази на положај побуњене Србије. Циљ
Наполеона Бонапарте био је да Русију придобије као савезника у рату против Енглеске.
To му је из резулгата са састанака са Александром I и успело. Али савезништво је
незамисливо без макар и мало партнерства поготову што је после Фридланда и
Прејслиш Ејлауда Русија била начета али није била сломљена и француска војска није
прешла њене границе. Зато се француској дипломатији чинило као најбоље решење да
усмери руску експанзију на већ познати балкански колосек утолико пре што су се и у
самој Отоманској империји створили за то повољни услови, 1808. године збачен је
сулган Селим III. Наполеон, пошто је објавио протест поводом преврата, изјавио је да га
тај догађај ослобађа од свих ранијих договора а да Турке треба потпуно избацити из
Европе а њихове поседе поделити.
Сложени карактер руско-француских односа после Тилзитског мира одразио се
на догађаје Првог српског устанка. Није случајно руска дипломатија у току 1807-1808.
године покушавала да, с једне стране закључи примирје с Отоманском империјом ,а да
са друге стране успостави ближе контакте са српским устаницима. Може се уочити
узајамна веза између Тилзитског мира и руско - турских преговора започетих у јесен
1807. године у забаченом влашком месту Солбозији које је у име Русије водио сенатор
С. А. Лашкарев и уз учешће француског посредника Гиљомина који је овамо стигао у
складу са Тилзитским договором, а с друге стране закључивањем конвенције о савезу са
Србима крајем јуна 1807. године познатији као конвенција Карађорђе - Паулучи и
доласком руског представника К.К. Родофиникина који је разрадио пројекат „устава“
Србије („оснивање српске владе“) који додуше Александар I није ни потврдио.
Приметићемо да се у периоду привременог затишја у Европи 1807. и 1808.
године аустријска дипломатија активно интересовала за догађаје у Србији. Преговоре са
устаницима углавном је водио фелдмаршал Јохан Зимбшен командант Војне крајине.
Суштина његових предлога сводила се на идеју о припајању Србије аустријској
империји. На ове контакте руска дипломатија је
реаговала врло оперативно. Руски амбасадор у Бечу Куракин подсетио је бечки двор
да је Аустрија више пута истицала своју неутралност у Руско-турском рату. Иако су
односи са побуњеним Србима такође постајали компликовани у вези с тим што су на
Родофиникина гледали сумњичаво због његовог грчког порекла (Срби су се
сумњичаво односили према Грцима фанариотима), устаничке вође одлучиле су да у
Петроград пошаљу нову депутацију коју су чинили Иван Југовић, Петар Поповић и
Јаков Димитријевић који, пак, нису ни стигли до руске престонице.
Главнокомандујући дунавске армије (у том тренутку Прозоровски) сматрао је да сам
 Ј. Вишнлков I српски устанак у међународним односима почетком 19.в 53

може водити преговоре о признавању суверенитета Србије. Међутим у пролеће 1809.

године обновљена су ратна дејства између Турске и Русије а питање о статусу Србије
само по себи се вратило на почетак, утолико пре што су крајем маја српски устаници
код Ниша претрпели озбиљан пораз и само је помоћ руског одреда, под командом
генерала Исајева, помогла да се војна ситуација стабилизује.
Међународна ситуација - неизбежност сукоба са Наполеоном - диктирала је
потребу хитног закључивања мира с Турском. Турска офанзива у августу 1809.
године, претња Смедереву и Београду, бекство Родофиникина у вези с тим, обраћање
устаника Наполеону коме је био послан Вучићевић, наставак преговора са Аустријом
морали су да се одразе на однос Русије према устанку. А све се то догађало у току
успешних ратних дејстава 1810. године и покушаја Карађорђа да се прихвати
проблема унутрашњег уређења земље.
На судбину устанка одразио се и Букурешки мир који је Кутузов потписао
непосредно пред Наполеонов упад у Русију. Тачка 8 Букурешког мира предвиђала је
птттттту амнестију устаника, уништавање свих утврђења које су Срби подигли за
време рата а прелазак у турске руке свих старих утврђења. У исто време позната је и
чињеница да је нови командант дунавске армије Чичагов донео од Александра I план
о заједничком дејству руске и српске војске против Наполеона на Јадранској обали. У
условима претећег рата са Наполеоном, Александар I је гајио илузије да обнови
руско - турски савез и није случајно што је Чичагов тек у јулу 1812. године издао
наредбу да се руска војска евакуише из Србије, у тренутку када је. Наполеонова
армија већ увелико водила ратна дејства против Русије. Треба, приметити да су се
још увек у току године водили преговори између Срба и Цариграда али ни једна
страна није хтела да прихвати компромис. У септембру 1813. године Београд је пао а
Карађорђе је пребегао у Аустрију.
Српски устанак је отворио нову етапу у развоју источног питања: први пут су
балкански народи бацили изазов у лице турској владавини. С тим у вези у европским
међународним односима сукобила су се два супротна приступа: једанје предвиђао
очување слабе Отоманске империје и задржавање њене власти на Балкану а други је
балканске народе оријентисао на стварање националних држава.
Русија се после Бечког конгреса нашла пред избором: или да поштује
принципе Свете Алијансе или да брани сопствене националне интересе. После дугог
колебања које је Русију коштало слабљења њеног утицаја у овом регаону,
руско самодржавље је изабрало друго. А директна потврда за то је резултат руско
- турског рата од 1826 до 1828. и закључивање Једренског мира.

Summary

First Serbian Uprising in international relationships at the beginning of XIX century

 54 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

Balkans and its role in international relationships, which was notify enlarged at the
beginning of XIX century, must be always discussed in global European context, likewise in
context of inner processes of that region: international control of Black Sea straits, general problem
of Mediterranean, crises in Ottoman Empire and relations between Balkan nations and Turkey.
Because of that, this region is turning into civilization - contact zone, a territory of mixed
influences and conflicts of three different civilizations - European, Islamic and Eastern —
Christian. Question of making autonomy or completely independent states on Balkans was, for the
first time, on the table for European politics. Complex character of relationship between Russia and
France after Treaty of Tilsit, had repercussions on events of First Serbian Uprising. Russia found
itself in great dilemma after the Congress of Vienna, and was able to solve it not until after the war
against Turkey (1826 - 1828), in form of peace of Hadrianopolis (Edime).
Ј. Вишнлков I српски устанак у међународним односима почетком 19.в 55

Догађаји у Србији и дејства земаља учесница треће и четврте

антинаполеоновске коалиције у Европи од 1804. до 1807. године

Датум Догађаји у Србији и Датум Догађаји у Европи

на Балкану
Фебруар 1804. године Почетак Првог српског Август 1804. године Руски амбасадор
устанка опозван из Париза.
Стварање треће
коалиције.
Српске старепшне
састављају поруку руском
посланику у Цариграду
Италинском са молбом о
покровитељству Русије.
Мај 1804. Јул 1804.
Убиство дахија од стране
Миленка Стојковића.

Август 1804. Српске старешине на Извештај Чарторијског

Врачару одлучују да са анализом ситуације у
пошаљу у Петрохрад Београдском пашалуку.
депутацију (Матеја Давање аутономије
Ненадовић, Јован Протић и Србима - начин за
Петар Новаковић) са решење проблема.
захтевом да се Београдском
пашалуку да аутономију
Митрополит С.
Стратимировић саставља
пројекат решења српског
гоггања.

Бој на Иванковцу Пораз Калитулација аустријске

Август 1805. године Хафиз - Пашине турске Септембар 1805. армије под командом
војске. Мака код Улма.
Султан проглашава Србе у
Београдском пашалуку за
побуњенике.

Октобар - новембар Устаници заузимају Новембра 1805. Шенграбенска битка

1805. Смедерево. Почетак опсаде године
Београда. Устаници се Победа Наполеона код
обраћају Русији, Аустрији 20. новембра 1805. Аустерлица Аустрија
и Турском Султану Селиму излази из рата.
III са молбом да се утврди
нови статус Србије
56 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

Август 1806. Победа Срба на Делиграду Прва половина Стварање четврте

и Мишару. 1806. год. коалиција (Русија,
Ичков мир са Отоманском Пруска, Шведска и
империјом Енглеска)
Новембар 1806. Руска војска заузима Октобра 1806. Пораз Пруске код Јене
дунавске кнежевине. и Ауерпггата. Наполеон
Почетак руско - турског улази у Берлин.
рата
Децембра 1806. Устаници заузимају Децембра 1806. Претходнице руске
Београдску тврђаву армије воде борбе
против Франдуза.
Јануар 1807. Султановим ферманом 27. јануара 1807. Битка код Пресиш -
озакоњен Ичков мир. Ејлауа
’’Михељсонов манифест”
са позивом да Срби настава
борбу за независност. Срби
одбијају услове Ичковог
мира. Почетак нове етапе
национално -
ослободилачке борбе са
захтевом за пуну
независност

Јун 1807. Руска војска под командом Јун 1807. Битка код Фридланда.
И. И. Исајева прелази Француска војска
Дунав и спаја се са заузима Кениксберг.
устаницима. Устаници
започињу опсаду тврђаве
Неготин..
28.јун1807. Потписивање конвенције 12.јун1807. Потписивање
’’Карађорђе - Паулучи” Тилзитског мира.
Бранко БОГДАНОВИЋ УДК: 355.544:623.6(497.11)" 1806/1813"(093.2)
Београд 355.48 (497.11)" 1804/1813"(093.2)

ДЕЛИГРАДСКА УТВРЂЕЊА 1806 -1813. ГОДИНЕ

Изградња система сталних пољских фортификација са утврђсним логором,

названих ’’Делишанцем”, ’’Делилогором”, па ’’Делиградом” (турски, погрдно,
’’Домузом”), поклапа се са прерастањем локалног сукоба између фпских устаника и
турских провинцијских снага, у борбу против централних трупа па, самим тим, и
централне власти, односно, Османске државе (Osmanli Devleti). Стратешки гледано,
циљ изградње Делиграда био је да се, затварањем моравског правца, спречи продор
главних турских снага са југа - југоистока у Смедеревски санџак, те обезбеди
основица за офанзивна дејства у правцу Ниша.

Стратешки положај

Унутрашњосг Балканског полуострва је, наиме, уздужно, у правцу север

- југ и север - југоисток, пресечена великим удолинама. Оне су коришћене као
саобраћајнице између дунавских и динарских, односно, егејских области. Најважнију
од ових комуникација представља моравско-вардарска удолина. Она повезује
Панонски базен и Средњу и Западну Европу са Босфором и Дарданелима. Стратешки
значај овог правца први су сагледали Римљани; десном обалом Мораве просекли су
главну балканску војну комуникацију, Via militaris, која се, преко Једрена (Adrianople,
Hadricinopolis, Edirne), спајала са трансверзалом Цариград (Byzantium,
Constantinoupolis, IstambuT) - Драч (Dyrrachium, Durres), познатом као Виа Етатиа.3
Турци су током освајачких похода исти правац, само дуж леве обале Мораве, тзв.
Цартрадски друм, задржали као главну артерију. Османске снаге кретале су се
моравском долином, да би код Баточине скретале према Смедеревској
(Хасанпашиној) Паланци, те преко Колара и Гроцке (Hisarlik), стизале до Београда.
На повратку, рута се незнатно мењала; ишла је преко Гроцке и Смедерева до Кулича,
па долином Мораве, на Ниш, и даље ка Софији, Једрену и Истанбулу.
На овом потесу, Ниттт је представљао главну раскрсницу; пут који је водио
са севера (Београд, Смедерево, Пожаревац), долином Мораве, овде се гранао на
правац ка југу, долином Вардара, према Солуну и Атини, те на правац ка истоку,
долином Нишаве и Марице, према Софији, Истамбулу и даље, ка
Миломир СТЕВИЋ
Крушевац

3 De facto, Via Egnatia je представљала везу Цариграда са Јадранском обалом (Mare

Superum, Mare Hadriaticum, Mare Adriaticum), односно, прекоморском трансферзалом, ca
Римом.
 ОСЛОБОЂЕЊЕ КРУШЕВЦА, РАЖЊА И
УДК: 355.48(497.11)"1806"(093.2)
94(497.11)" 1804/1813 "(093.2)
АЛЕКСИНЦА 1806. ГОДИНЕ

Увидевши да се побуњени Срби не могу наговорити на лојалност нити лако

савладати, Порта се већ крајем 1805. године одлучила на велику офанзиву, објавила је
рат устаницима султановим ферманом и одредила главног команданта, румелијског
валију, Ибрахим пашу скадарског коме је наредила да у пролеће 1806. године са
јаким снагама концентрично нападне српске побуњенике, покори их и успостави
османску власт у Србији. У том циљу наређено му је да дође у Ниш и ту изврши
концентрацију главних турских снага за напад на Србију а што је он и урадио.
Истовремено је наређено и прикупљане јединица на помоћним правцима - на Дрини и
у рејону Видина а такође у циљу напада на Србију. Само у унутрашњом кризом
дубоко потресеном царству није било лако извршити војне припреме па се окупљање
војске за напад на Србију прилично одужило. Да би одлучно одбили противничку
офанзиву, устаници су на сва три фронта припремали активну одбрану. Главнина
војске је била предвиђена за операције на јужном фронту, пошто је правац долином
Велике Мораве имао највећи стратегијски значај. Због тога се резерва налазила код
Тополе, одакле је могла да интервенише на сва три фронта, a no потреби и према
Београду.
На основу раније донете одлуке, смедеревској скупштини, да устаничке
снаге продру на неослобођсну територију и тако предухитре турску офанзиву,
Карађорђе је наредио: Миленку Стојковићу да заузме Пореч и Кладово, Петру
Добрњцу да дејствује долином Мораве ка Параћину и Ражњу а Станоју Главашу да
заузме Крушевац и наступа у правцу Куршумлије. Радич Петровић је добио задатак
да продре у долину Ибра и наступа ка Новом Пазару, а одреди Милана Обреновића
према Вишеграду и Новој Вароши. Јакову Ненадовићу је наређено да освоји Шабац, а
према Босни да се држи дефанзиве. 4
У почетку своје превентивне офанзиве усганици су постигли знатне успехе.
Станоје Главаш је ослободио Крушевац и очистио истоимени округ од Турака. Петар
Добрњац је освојио Параћин, Ражањ и Алексинац, а трупе Османа Пазван-оглуа
(3.000 јаничара на коњима) потукао на Џивџибари, северно од Соко-бање и нанео им
велике губитке. Мало је недостајало па да и

4
Детаљније Саво Скоко, Карађорђеви ратни и почетни операцијски планови у
Историјски значај српске револуције 1804. године, Београд, 1983. г, с. 335 са старијом
литературом; Петар Томац, Ратови и армије XLXвека, Београд, 1968. г, с. 146
 94 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

сам Пазван-оглу буде заробљен. Миленко Стојковић је ноћним препадом

25/26. јануара 1806. године заузео Пореч и продужио дејства ка Неготину и Кладову,
које ипак није успео да заузме.5
Једино су, као што ћемо даље видети, турске снаге (око 3.000 бораца)
одбациле одред Радича Петровића са Дежеве код Новог Пазара.
Устанак у Шумадији и Подрињу покренуо је велики број људи на горњем
току Лима и Tape на хајдучију која he све до краја устанка добијати сталне
подстицаје сливајући се у ослободилачки покрет на том простору. 6 Босански валија је
13/25. јануара 1805. године наредио заповедницима, ајанима и кадијама од Травника
до Новог Пазара да прокрче тесне сгазе, поправе мосгове и припреме храну по
конацима. Босанском намеснику је 16/28. фебруара стигло наређење из Истамбула да
пошаље војну помоћ у Нови Пазар јер се број устаника из дана у дан повећава.7
Средином маја, пленили су устаници око Ново Вароши а око 24. маја/5. јуна
1805. године су опљачкали Ужице и Нову Варош. 8 Због тога је наређено Синан паши
(команданту Таслиџанског, Чајничког и Пријепољског аскера), Хаџи Салих бегу
(команданту Сребрничког аскера), Мехмед аги (команданту Вишеградског аскера),
Шех Али аги (команданту сгаро влашког аскера) и Бећир бегу (команданту Ново
пазарског аскера) да у договору са Хасан пашом свако крене у наступање засебним
правцем а ка Ужицу. Задатак им је био да ослободе Ужице опсаде и да га обезбеде. 9
Када је Мемиш ага Мачковић стигао у Вишеград обавештен је од Хасан паше да су
Срби потучени код Ужица и да због тога не наставља наступање из Вишеграда. На то
је Мемиш ага затражио одобрење од валије да се својих 500 војника врати кући а што
му је валија 11/23. авгусга 1805. године и одобрио. 10 У ствари истина о догађајима

5
Саво Скоко, Карађорђеви рашни и иочешни оиерацијски иланови у Историјски значај
српске револуције 1804. године, Београд, 1983. г, с. 335 са старијом литературом.
6
М. Дашић, Хајдучија и четовање као форма ослободилачке борбе од почетка XVII
вијека go краја седамдесетих Тодина XIX вијека, Сеоски дани Сретена Вукосављевића VI,
Пријепоље, 1978. г, с. 99-100
7
Милорад Екмечић, Стварање ЈуТославије књ. I, Београд, 1989. г, с. 114; Богумил
Храбак, Српски усШаници и Новопазарски санџак, Историјски часопис XL-XLI (1993-
1994), Београд, 1995. г, с. 98; Овде се морамо мало задржати на овом податку. Познато је
да је Димитрије Кујунџија са добровољцима из новопазарске нахије учествовао у српској
офанзиви јануара 1806. године преко Крушевца и Јастребца у Топлицу. Том приликом је
Димитрије са својим одредом прешао Јастребац и упао у Топлицу попалио турска села, да
би се, пошто је поставио страже на Јастрепцу вратио у Крушевац. Димитрије Кујунџија је
могао да се одметне само почетком 1805. године јер да је учествовао у неком устанку око
Новог Пазара (крајем 1805. године за шта немамо никакве индиције) он сигурно не би био
послан на Јастребац већ би са својом четом остао са Радичем Петровићем. М. Вукићевић,
Карађорђе књ. II, Београд, с. 356-357; Др Мирослав Ђорђевић, Ослободилачки рат
српских устаника 1804-1806, Београд, 1967. г, с. 252
s
Михаило Гавриловић, Исписи из Париских архива (Грађа за историју ПрвоХ српскоЈ
усШанка), Београд, 1904. г, с. 13; Богумил Храбак, Српски устаници и Новопазарски
санџак, Историјски часопис XL-XLI (1993-1994), Београд, 1995. г, с. 98; Богумил Храбак,
Ужице између србијанских усШаника и босанских Османлија 1804-1807. logum, Ужички
зборник XIV, Титово Ужице, 1985. г, с. 53
9
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак Uog КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с.
26- 27
10
Кемура Шејх Сејфудин, Први сриски усшанак uog KapaljopijeM, Сарајево, 1916. г.,
с. 28-
Ivl Стевић Ослобођење Крушевца, Ражња и Алексинца 1806. године 95

око Ужица је била нешто другачија. Борбе за Ужица су започеле 19/31. јула 1805.
године нападом устаника и трајале су до суградан у 4 сата поподне када су Турци
истакли белу заставу и предали се након чега се приступило преговорима. Услови
примирја су испуњени 22. јула/ 3. августа када су јаничари и њихове вође напустили
Ужице док по условима примирја устаници нису посели сам град. На вест о примирју
обустављене су даље ратне припреме у Босни. 11
Крајем 1805. и првих недеља 1806. године дошло је до устаничких акција у
Старом Влаху, што је било условљено навалом српских устаника у правцу Нове
Вароши и Вишеграда које је предводио Милан Обреновић. Наиме, као што смо већ
навели Радич Петровић је добио задатак да продре у долину Ибра и наступа ка Новом
Пазару, а одреди Милана Обреновића према Вишеграду и Новој Вароши.
Радич Петровић и Карађорђев барјактар Танаско Рајић кренули су са око
1000 људи у наступање ка Новом Пазару.12 Интересантно је да се Радич Петровић
називао “кордун комендант” а тај је положај добио после ослобођења Карановца и
чишћења пожешке нахије.13 Чим је Радич започео наступање долином Ибра плануо је
у том крају устанак који су помогли студенички монаси којима је
Правитљествујушчи совјет 24. јануара/5. фебруара 1806. године упутио једног
Радичевог официра Кузмана и нешто џебане.14 Почетком фебруара у Срему су
аустријски официри сазнали да је Радич Петровић са 3600 људи избио у Старом
Влаху на Цариградски друм истовремено отворивши комуникацију Србије са Црном
Гором.15 Радич се 9/21. фебруара 1806. године јавио Радославу Марковићу,
новопостављеном буљубаши Јелечке нахије, позивајући га да народ тога краја дигне
на устанак ”мало и велико који има пушку, а који нема нека узме секиру ”.16 Позиву на
устанак одазвали су се истакнути људи крајева око
Ибра; Мелентије Никшић из Брезова, по Филип из Горње Брезове, non Никола из
Мрсаћа, Ђура Брничанин и многи други. За кратко време подигла су се сва села у
пазарској нахији, по горњем Ибру, Јошаници, Рогозни и Подгорју. Напредовање
устаника према Новом Пазару помиње се већ у турском извештају од 13/25. фебруара
1806. године (6. дан месеца zilhid'e 1220) када су упућена и турска појачања у Нови
Пазар.17 Из ове бујрудлије сазнајемо да су устаници навалили на Нови Пазар и

29
11
др Драгослав Јанковић, Француска штампа о Првом српском устанку, Београд,
1959. г, с. 116-118; М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд, 1986. г, с. 275 и 276-277; Др
Мирослав Ђорђевић, Ослободилачки рат српских устаника 1804-1806, Београд, 1967. г, с.
213 са старијом литературом.
12
Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскоT народа, Београд,
1959. г, с. 300
13
Др Мирослав Ђорђевић, Ослободилачки рат српских устаника 1804-1806, Београд,
1967. г, с. 263
14
Богумил Храбак, Неколико српских писама с фронта према Новом Пазару и Новој
Вароши ii31806. Тодине, Огледи књ. III, Београд, 1957. г, с. 75
15
Р. Перовић, Први српски устанка - АкШа и писма на српском језику, Београд, 1978. г, с.
159
16
М. Вукићевић, Из војних установа Карађорђева времена, Годишњица Николе Чупића
XXXI, Београд, 1912. године, с. 173; Др Мирослав Ђорђевић, Ослободилачки рат српских
устаника 1804-1806, Београд, 1967. г, с. 263
17
Кемура Шејх Сејфудин, Први сриски усшанак иод KcipaijopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 57-
58; Др Мирослав Ђорђевић, Ослободилачки рат српских усШаника 1804-1806, Београд,
1967. г, с. 263
 96 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

угрозили цели тамошњи кадилук. Због тога је, већ раније (вероватно око 1/13.
фебруара 1806. године) Сулејман паша уместо у Рогатицу упућен у Нови Пазар где је
преузео команду над тамошњим турским снагама поставши Клишки мутеариф.
Током следећих дана му је послато још војника (аскера), а премда је имао у
новопазарској тврђави 100 канатара барута и велику количину куршума и остале
џебане, добио је још и једног и другог. У Нови Пазар је стигао и чаушки ћехаја
босанског ејалета. Два дана раније двема тескерама од 11/23. фебруара упућено је по
150 војника из јајачког кадилука и Ак Хисара (претходно им је било наређено да иду
за Стари Влах) за Нови Пазар.18 Концентрисање турских трупа код Новог Пазара је
настављено и следећих дана па је тако тескером од 16/28. фебруара 1806. године
упућено 25 војника из Кобашког капетанлука (под Ибрахим агом)19, другом тескером
написаном истог дана упућени бањалучки војници - коњаници и пешаци (под
командом Ибриш are Сулејманпашића) а тескером од 17. фебруара/1. марта 1806.
године и 50 војника из Ђолхисара (Језера) под командом Махмут are. 20
Тако су се током фебруара и марта (по новом) посгепено концентрисале
турске снаге у Новом Пазару. Поред већ од раније распоређених турских снага, у
Вишеград су се прикупиле и снаге Сулејман паше а стигле су и јединице Кара Фејзе.
Све ове снаге су имале заједнички задатак да најпре зауставе устанике a да затим у
противофанзиви наступају долином Рашке и Ибра ка Карановцу. 21 Средином марта
1806. године (по новом календару) Сулејман паша се налазио у Старом Влаху и ту му
је упућено још 100 војника из Зенице под командом Сердар are.22 Бујрулдијом од 21.
марта/2. априла 1806. године упућен је и надтурђија травничког сердара са 200
војника из Травника за Нови Пазар.23

18
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с.
53- 55
19
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак Uog КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с. 59
20
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с.
60- 61
21
Милорад Екмечић, Стварање ЈуХославије књ. I, Београд, 1989. г, с. 119; Богумил
Храбак, Српски устаници и Новопазарски санџак, Историјски часопис XL-XLI (1993-
1994), Београд, 1995. г, с. 102
22
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под KapaijopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 69.
Види даље борбе уСтаром Влаху.
23
Кемура Шејх Сејфудин, Први српскиустанак под КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с. 71
r
Ivl Стевић Ослобођење Крушевца, Ражња и Алексинца 1806. године 97

Турци су кренули у офанзиву почетком априла 1806. године (по новом календару).
Српске снаге судариле су се са бројно јачим Турцима (око 3.000 бораца) на реци
Дежеви. Крвави бој је трајао од јутра до вечери. Пред вече стигло је Турцима
појачање из Новог Пазара па су након тога они успели не само да потисну већ и да
разбију Србе. У овом боју, вођеном око 10/22. марта Срби су имали око 70 поганулих
бораца. Међутим Срби су успели да се, привремено, одрже у околини па је после две
недеље 25. марта/6. априла бијен бој на Будићима у којем су Срби поново поражени.
У том боју је, поред осталих, погануо и Радичев барјактар Ђура Бранчанин, под којим
је била подгорска нахија. Сутрадан 26. марта/7. априла Турци су опљачкали манастир
Студеницу.24 Поред Ђуре у овим борбама погинуо је млади ђакон манастира
Студенице Руфим кога су рањеног Турци заробили и одвукли у Нови Пазар где су му
одсекли главу.25
Напад Турака је био силовит тако да се после борбе код Будића српски фронт
распао. Народ је бежао ка Западној Морави а игуман Студеница је са збегом понео и
мошти Стевана Првовенчаног. Кнез Милић Лучић и non Никола Костић су покушали
да организују одбрану али без већег успеха. Тек уз велике напоре, пре свега кнеза
Теодосија и буљубаше Радоја из Коњуше успело се у напорима за организовањем
одбране. Према Турцима који су 30. марта/11. априла били на Бреснику је истурена
мртва стража у осматрачком шанцу. Постојала је најава да ће Турци наставити
напредовање пре сванућа на ускрс 1/13. априла па су кнез Лучић и non Никола са
Демероње поставили заседу још ноћу 30/31. март тј 11/12. април 1806. године 26
Борбама у Старом Влаху, а затим продором од Вишеграда ка Ужицу27 и од
Новог Пазара низ Ибар Турци су до средине априла (по новом календару)

24
Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскоТ народа, Београд, 1959. г, с.
300; Богумил Храбак, Српски устаници и Новопазарски санџак, Историјски часопис XL-
XLI (1993-1994), Београд, 1995. г, с. 103; Др Мирослав Ђорђевић, Ослободилачки рат
српских устаника 1804-1806, Београд, 1967. г, с. 274; Богумил Храбак, Неколико српских
писама с фронта према Новом Пазару и Новој Вароши из 1806. Године, Огледи књ. III,
Београд, 1957. г, с. 78-80. Досада усвојена хронологија ових догађаја је прилично
контрадикторна премда и хронолигија коју смо ми усвојили можда није најтачнија. У
сваком случају треба водити рачуна да турски извори од 21. марта/2. априла тврде да су
српски устаници још увек налазили око Студенице. Кемура Шејх Сејфудин, Први српски
устанак под КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с. 72
25
Богумил Храбак, Српски устаници и Новопазарски санџак, Историјски часопис XL- XLI
(1993-1994), Београд, 1995. г, с. 103
26
Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскоГ народа, Београд, 1959. г, с.
300; Богумил Храбак, Српски устаници и Новопазарски санџак, Историјски часопис XL-
XLI (1993-1994), Београд, 1995. г, с. 103; Др Мирослав Ђорђевић, Ослободилачки рат
српских устаника 1804-1806, Београд, 1967. г, с. 274; Богумил Храбак, Неколико српских
писама с фронта према Новом Пазару и Hoeoj Вароиш из 1806. Јодине, Огледи књ. III,
Београд, 1957. г, с. 78-80
27
Турске снаге из Вишеграда под командом Мехмед паше продрле су у Ужице око 24.
марта/5. априла 1806. године (средином месеца мухарема 1221). За јачање посаде Ужица
Мехмед паша је оставио у Ужицу 50 војника из Прозора и два бајрака војника из Острова.
По наређењу валијина кајмакама од 29. марта/10. априла 1806. године њима је захира
допремана из Кладња и кладањске околине. Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак
под KapaljopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 73 и 77.
 98 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

повратили територије које су Срби ослободили у зиму 1805/6. године. Мада је Турска
војска имала иницијативу она није продужила наступање највероватније због тога
што је тежиште офанзиве пребачено на север тј ка Шапцу. Поред тога, као што ћемо
видети, извршен је и један слабији напад, западније, на снаге Милана Обреновића.
Колоне под командом Милана Обреновића и Раке Левајца (био потчињен
Радичу Петровићу) су имале успеха. Вероватно задњих дана 1805. године (по новом
календару) сгигле су до Вишеграда и Нове Вароши, при чему су заузеле и спалиле
Прибој и Вишеград а Пљевља и Рудо су држале под опсадом. Нападнут је и Стари
Влах.28 Милан Обреновић је подигао шанчеве на местима званим “Катићи” и
“Деретин” у којима је оставио са нешто војске проту Милутина Илића Гучанина и
Новака Бошковића “да од оне стране Турцима се указују, и сметају im
напредовати.” Овом приликом устаницима се придружио и старовлашки кнез
Максим Рашковић.29 У Виловима (рујанска нахија) бијен је бој 26. децембра 1805. г/6.
јануара 1806. године у коме је погинуло више Ариљана, Драгачеваца и Чачана 30 Због
тешког стања око Вишеграда босански валија је 13/25. јануара 1806. године (5. дана
месеца зилхиде 1220) написао две бујрулдије. У њима се говори о томе како се раја
смедеревског санџака показала непокорном и дигла на устанак. Побуњена раја се
окупила око Вишеграда и угрожава мост (“ћуприју”) као и цели кадилук. Због тога је
првом бујрулдијом наређено свим алајбеговима, беговима, церибашама и спахијама
босанског санџака да, под командом босанског алајбега Ибрахим бега, хитно крену у
Вишеград. Запрећено је њима свима да he не само да им буду одузети спахилуци него
да he бити и кажњени ако одмах не крену у поход. Друга бујрулдија је упућена
мулама, босанско сарајевском кадији, ешрафима, мудеризима, другима кад^ама и
хоџама, јаничарском заповеднику, хасећијама, агама мртве сграже, барјактарима
итд... Валија их је обавестио да је из Рогатице и Вишеграда добио писма како су се
устаници окупили око Вишеграда са “ружном намером”. Због је неколико дана раније
отпремљена војска за Вишеград. Још пре тога одрсђсн је Хасан паша из Бања Луке са
војницима из Фојнице, Високог, Неретве и Прозора за чување вишеградског
кадилука. За главног команданта турских снага око Вишеграда био је одређен бивши
мутесариф зворничког санџака Мехмед паша а за команданта снага око Сребрнице
Хаџи Салих бег царски силахћор. Ова други је требало, да у случају потребе дође у
помоћ Вишеграду са 1000 војника из Сребрнице, Бирча и Кладња. Шех Сувар бег
мемур босанске тефтерхане, коме је за испомоћ додељен писар исте теферхане Хаџи
Ахмед бег Корчалија, је био задужен да војницима на маршу дели тајин. Истовремено
нарсђено им је да по Вишеграду и Рогатици купе захиру зашта су, као предујам,
добили из валијине благајне добили 1500 гроша. На крају бујрулдије, валија од прво
поменутих тражи да и они крену у помоћ Вишеграду.31 Још раније, чим су стигле
фирјачије из Вишеграда у Сарајево тамошње старешине, пробране are и старе
оџаклије су након дугог саветовања одлучиле да отворе бајраке мртве страже, са
царском дозволом и да пожуре у помоћ Вишеграду а да затим крену у помоћ и

28
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски усШанак под КараТјорЈјем, Сарајево, 1916. г., с. 72
29
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски усШанак Uog КаралјорТјем, Сарајево, 1916. г., с.
43, 45-46; Р. Перовић, Први српски устанка - Акта и писма на српском језику, Београд,
1978. г, с. 162; Мирослав Ђорђевић, Србија у устанку 1804-1813, Београд, 1978. г, с. 162;
30
Богумил Храбак, Српски устаници и Новопазарски санџак, Историјски часопис XL- XLI
(1993-1994), Београд, 1995. г, с. 100
“8 Кемура Шејх Сејфудин, Први сриски усшанак uog KapaijopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 41-
46
Ivl Стевић Ослобођење Крушевца, Ражња и Алексинца 1806. године 99

Ужицу.32 Нешто касније, 28. јануара/9. фебруара 1806. година (20. дана месеца zilhide
1220), валија је наредио да се захира за трупе око Вишеграда, пошто је нема довољно
око Рогатице (из које је већ набављан и тајин) набавља из околине Неретве и уопште
Неретљанске нахије. Из ове бујрулдије сазнајемо да је, у међувремену, Салих бег већ
упутио одређен број војника из Сребрнице за Вишегарад као и да се очекује долазак у
угрожено подручје и Сулејман паше Скопљак са 5000 војника у Рогатицу. 33 Убрзо је
31. јануара/12. фебруара 1806. године (23. дана месеца zilhide 1220) одређен
тефтерхански ћатиб џебхане Хаџи бег Зечевић да Мехмед паши донесе два чадора,
три товара фишека, 140 џунлета као и да му доведе два доктора.34 Сутрадан, 1/13.
фебруара 1806. године валијин ћехаја је написао тескеру којом је наредио да се
ефендији Шех Алијагином пружи сва помоћ у транспорту два товара фишека из
Травника до Старог Влаха за потребе Синан паше команданта снага одређених да
обезбеђују кадилук Стари Влах. 35 Бујрулдијом од 13/25. фебруара 1806. године
наређено је Сулејман паши да у договору са Мехмед пашом командантом турских
снага код Вишеграда заједничким снагама нападну устанике 20. фебруара/ 4. марта
1806. године чији се логор налазио код Доброселице. Самом паши је остављено на
вољу да после одбијања устаника сам оде за Нови Пазар или тамо упути неког другог
да командује у његово име. У бујрулдији се, даље, наређује да сви војни обвезници из
босанског ејалета оду у војске напред поменутих паша или да се придруже војсци
самог валије који се такође спремао за напад на Србију. 36 Немамо ни српске ни турске
изворе о томе на који начин су Сулејман паша и Мехмед паша извршили ово
наређење оно што знамо то је да су успели да одбаце устанике из Старог Влаха и
околине Вишеграда.37

32
Кемура Шејх Сејфудин, Први српскиустанак под KapaijopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 100
33
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под KapaijopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 47-
48и51
34
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под KapaijopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 51
35
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с. 52-
53
36
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под КараТјорТјем, Сарајево, 1916. г., с. 57-
58
37
Кемура Шејх Сејфудин, Први сриски усШанак Uog KapaijopijeM, Сарајево, 1916. г., с. 72
 100 ДЕЛИГРАД - ОД УСТАНКА КА НЕЗАВИСНОСТИ 1806-1876.

Средином марта 1806. године (по новом календару) Сулејман паша се

налазио у Старом Влаху и ту му је упућено још 100 војника из Зенице под командом
Сердар are.38
Милан Обреновић се из околине Вишеграда повукао у теснац између
Добрача и Радаљева код манастира Клисуре. Турска војска је пљачакајући кроз
старовлашка села стигла до Радаљева. Изгледа да је Сулејман паша овде пребацио
тежиште свог наступања. Око “Цвети” (тј. 7/19. априла) Турци су напали српске
положаје и убрзо су освојили и њих и оне на Градини. Срби су одбачени уз осетне
губитке. У борбама је погинуо кнез пожешке нахије Ристивоје а можда и обор кнез
Михаило Радуловић. Турци су убрзо ушли у Ариље где су са 14 ока барута покушали
да дигну у ваздух цркву. Ипак даље нису наступали, задовољивши се да ојачају
гарнизон у Ужицу. Нове борбе су вођене 21. маја/10. јуна и 22. маја/11. јуна код
насеља Лопаша. На кордонској линији (подигнутој 1805. године) погинуло је 200 до
300 српских војника али су Турци ипак потучени и одбачени ка Ужицу. Сам турски
командант Орда ага је погинуо.39 Постоји народна песма у којој се пева како је на
трећи да Тројице 1806. године прота Гучанин Милутин Илић у селу Лопашу срео
сарајевског Орд агу, разбио му војску и главу му одсекао. 40
Вратимо се нешто уназад. Бимбаша Рака Левајац је са својом колоном
напредовао између Радича Петровића и Милана Обреновића. За заузимање Нове
Варопш обећано му је унапређење. Задатак му је био да пошто ослободи Нову Варош
и узбуни Старовлашане потпомогне наступање Радича Петровића на Нови Пазар.
Међутим, из писма који је Радич послао Раки Левајцу 3/15. марта
1806. године из Рудне сазнајемо да је Рака доживео неуспех. Због тога га Радич
саветује да не клоне духом већ да прикупи снаге и сачека док он не ослободи Нови
Пазар а онда he заједно напасти Нову Варош. Даље из исгог писма сазнајемо и то да
је Сулејман паша већ стигао до Новог Пазара али са релативно слабим снагама 41 На
основу турских извора ми знамо да се Сулејман паша још увек налазио у Старом
Влаху па је овде вероватно било речи само о неком делу његових трупа. 42 Рака
Левајац ће остати на заузетим положајима бар до краја марта (по новом календару)
мотрећи на простор између Нове Вароши и Новог Пазара. 43 Касније he се и он,
наравно, повући.
Крајем 1806. године владало је релативно затишје у Рашкој области. У то време
Турци су сматрали за опасну зону само простор између Дрине и Сјенице док је
комуникацијски правац даље био безбедан. У осталом, преобучени француски официри на

38
Кемура Шејх Сејфудин, Први срискиусшанак иод КаршјорТјем, Сарајево, 1916. r., с. 69
39
Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскоТ народа, Београд, 1959. г, с.
300; Богумил Храбак, Српски устаници и Новопазарски санџак, Историјски часопис XL-
XLI (1993-1994), Београд, 1995. г, с. 103-104
40
Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српско! народа, Београд, 1959. г, с.
80; Д. Љ. Капшћ, Учешће свештенства у првом српском устанку, Историјски значај
српске револуције 1804. године, Београд, 1983. г, с. 380
41
Богумил Храбак, Неколико српских писама с фронта према Новом Пазару и Новој
Вароши из 1806. Тодине, Огледи књ. III, Београд, 1957. г, с. 77
42
Кемура Шејх Сејфудин, Први српски устанак под КараЈјорЈјем, Сарајево, 1916. г., с. 69
43
Порука Милана Обреновића Раки Левајцу од 14/26. марата 1806. године. Богумил
Храбак, Неколико српских писама с фронта према Новом Пазару и Hoeoj Вароши из 1806.
Тодине, Огледи књ. III, Београд, 1957. г, с. 67-68
Ivl Стевић Ослобођење Крушевца, Ражња и Алексинца 1806. године 101

путу у Исгамбул имали су пратњу само до Сјенице. 44

Summary

Liberation of Kruševac, Aleksinac and Ražanj in 1806

Based on previousley made decision by assembly in Smederevo, that Serbian forces of

uprising should break into non-liberated territory and prevent Ottoman offensive, Karadjordje
ordered Petar Dobrnjac to take action in Morava valley toward Paraćin and Ražanj, and Stanoje
Glavash to take Kruševac and to proceed toward Kuršumlija. At start of its preventive offensive,
Serbian forces had lot of success. Stanoje Glavash liberated Kruševac and cleaned its county of
Turks. Petar Dobrnjac conquered Paraćin, Ražanj and Aleksinac, and fought the troops of Osman
Pazvan-oglu (3000 yanicars on horses) at Dzivdzibara, north from Soko-banja and caused them
great casulaties. Serbian forces were even close to capturing of Pazvan-oglu himself.
Оливера ДУМИЋ УДК 355.1(=512.161) (497.11)" 1804/1813" (093.2)
Београд

ОСМАНСКА ВОЈНА СИЛА У ДОБА ПРВОГ СРПСКОГ

УСТАНКА

Претежно неповољна слика о османској војсци и њеном официрском кору

која се постепено наметала још од XVIII века превасходно је резултат неколико
озбиљних, драматичних и понижавајућих пораза злосрећне Османске Царевине и
њене војске, али и лако схватљиве злурадости (па и реваншизма) тадашњих
победника који су нескривено уживали у поразима те војске која је вековима била
страх и трепет - како за Европу, тако и за добар део Азије и Африке. Поступно
слабљење државе и војске, као и губитак појединих територија, потрајали су све до
последњих деценија ХГХ века, када је наступио истински суноврат... Ипак, тек су
Балкански ратови, а потом и Први светски рат, означили коначан крах државе
Османовића - али и читаве једне епохе у којој је она са својом војном силом
представљала прворазредну силу у европским и светским размерама, без премца и
без достојног противника.
У зениту своје моћи, Османско Царство се пружало од Дунава до Еуфрата и
од Атласа до Кавказа, на простору од преко 3 милиона квадратних километара где је
заједно живело двадесетак народа који су исповедали петнаестак религија. 45
Међутим, у Царевини се већ дуже време много тога одвијало по инерцији, многе
превазиђене и непотребне институције и обичаји су трајали предуго и сами себе
надживљавали - а да то ни народ ни владајући слој нису у потпуности сагледавали,

44
Др Алекса Ивић. Cuucu бечк.01 архива о Првом сриском усшанку, књ. Ill, iog. 1806,
Београд, 1937. г, с. 483
45
Детаљније видети у: Benoist-Mechin, La Turquie se devoile, Paris 1980.
уљуљкани у самозадовољство и чврсго уврежене представе о сопственој слави и
моћи, као и непобедивости своје државе која је, међутим, већ предуго проживљавала
озбиљну кризу, ослабљена лошим управљањем неспособних султана и корумпираног
државног апарата, слабљењем централне власти и унутрашњим немирима и
поделама. Све је то кулминирало у XIX веку када су негативне појаве постале до те
мере уочљиве да их више није било могуће крити нити пред њима затварати очи.
Дакле, Царевина је саму себе полако прождирала, да би најпосле, после пораза у два
балканска и првом светском рату, била још и прилично бескрупулозно - а свакако
бездушно - раскомадана, лишена највећег дела својих територија, осиромашена и
коначно бачена на колена, тако да се чинило да је напокон и за сва времена сишла са
историјске сцене.46
Тадашњи лош утисак о држави пренет је и на све њене институције, пре свега
на војску - мада је она то, руку на срце, можда понајмање заслуживала. Сер Хенри
Вилсон је рекао да се “османска војска, са својим лошим командним кадром

46
O. Думић, “Официрски кор османске војске уочи балканских ратова”, у: Први балкански
рат1912. Ходине и крај османскоТ царства на Балкану, (Зборник радова са научног скупа,
ed. ас. Владимир Стојанчевић), Београд 2007,92.