Toduurmax Punosoderoe draxynmema y Hosom Cady, Krouea XNNIN-1 (2014) Annual Review of the Faculty of Philosophy, Novi Sad, Volume XXXIX-1 (2014) Zeljko V. Kaluderovié UDK | ARISTOTEL Filozofski fakultet 7 Univerziteta u Novom Sadu Originalan nauéni rad ARISTOTELOVA ARETOLOGIJA' Autor uradu razmatra Aristotelovu aretologiju, a prvo Sto ispituje je kontroverzno pitanje da li je vrlina neSto Sto dolazi po prirodi ili je prosto stvar obivaja, konveneija i zakona, koji se protivno svemu nameéu ljudskoj prirodi, Potom se istraZuje Stagiraninova klasifikaei vrlina kao i njegovo centralno odredenje vrline kao stanja s izborom, koja se nalazi u sredini uodnosu na Ijude, odredena /ogosom, i to tako kako bi je odredio razborit éovek. U tekstu se, zatim, analizira dvostruki poloZaj koji vrlina zauzima u Aristotelovim spisima, odnosno njena sredina s obzirom na ontolosku dimenziju i izvrsnost ili krajnost imajuei u vidu aksio~ Josku dimenziju, Rezimira se, konaéno, i Stagiraninov niz vrlina tj. njihove sredine, kao i korespondentne prekomernosti i nedostaci, koje su u relaeiji prema razligitim radnjama i oseéanjima, Aristotel je, zakljuéak je autora, delujuéi na zalasku klasi¢ne epohe, unutrasnju diferencijaciju i slojevitost helenskog polisa pokuSao da odrzi na okupu segmentiranim i spekulativnim istrazivanjem vrlina, posebno pravednosti, kako bi doSao do Kohezivnog fak- tora partikularnih, posebnih i opStih interesa, i kompatibilnosti svih elemenata ,eti¢ke”, ekonomske” i ,politi¢ke” sfere Zivijenja, Kljugne rea: Aristotel, prakti¢ka filozofija, vrlina, poimanje, klasifikacija, dijanoetitke vrline, etidke vrline, razboritost, ontologija, aksiologija U poslednjem pasusu Nikomahove etike (1181b15) politika filozofija, shvaée- na kao fechne ili episteme, oznaéava se kao. ,,Filozofija o ljudskim stvarima” (1 nepi ta dvOpdone1a ov.0cogia) (Aristotel 1992: 224, prev. Z. Kaluderovié).2 Na samom poéetku ovog dela, znanost ili sposobnost (Sivayuc) politike nazvana je najpoglavitijom i nadredenom ostalima, a njena svtha ukljuéuje i podrazumeva svrhe svih drugih vestina, kao i to da mora biti dobro za Ijude. Iako je dobro isto za pojedince i za dréavu, svakako da je dobro koje je za narod i drzavu ono koje je veée, savrenije, lep8e i bozZanskije.? Pasaz iz A knjige Nikomahove etike (1094b10-11) zavrSava se slededim reéima: .,Buduéi je takav cilj naseg istrazivanja, Zeliko.kaludjeroview Marija (J. Marias) poglavlje 0 Aristotelovoj eticizapotinje sledesim retima: ,Aristotelova etika je njegova ontologija coveka" (Marias 1967: 80, prev. 2. Kaluderovie). Aristotel u £NV114249-10 sugerise da vlastitog dobra mozda ne moze biti bez ekonomije (oiKxovoptias) i politeje (nobacciac). Identifikacija blazenstva svakoga pojedinca i celoga polisa, sa druge strane, pominje se u Politict 1324a5-7 (slidno i u Pol.1325b3031, 1334all-13) 225226 Zeljko V. Kaluderovié ono je stanovito drZavnistvo™ (f wav obv pé0050g tovTOY ier, ROATIKH TIC ovoa) (Aristotel 1992: 2, prev. T. Ladan). Politici su, prema Aristotelu, sva druga umeéa i znanosti subordinirani, od kojih se eksplicitno navode strategia, ekono- mija i retorika, a ona odreduje i koje znanosti ¢e se izuéavati u drzavama, éak i koje ée ko uéiti i do kada ée ih uéiti. U stvari, reé je o organskom jedinstvu pore- daka delanja, gde delovi jesu razligiti jedni od drugih i od celine, ali celina kao celina moze funkcionisati samo kao razdeljena, premda u isti mah i kao jedinstve- na, odnosno: ,.Taj sustinski logos obiéajnosnog praksisa, kao najizvorniji predmet Aristotelove praktiéke filozofije, ujedno je i paradigma zasnivanja prakti¢ke filozofije” (Perovié 2004: 37). Dakako da znanost koja izuéava .,lepe i pravedne stvari” (kahG Kai ta Sixata) neée biti lako dostiziva, 1 za njeno dokuéivanje bi¢e potreban odgovarajuéi stadijum zrelosti, kako po broju godina tako i u karakteru Stagiranin na poéetku Nikomahove etike (1094a2-3) pie: ..Stoga je lijepo re- Geno da je dobro ono gemu sve teZi” (61d Karas aneHvavto tayAHdy, Ob mAVT" &pietan) (Aristotel 1992: 1, prev. T. Ladan). Opstost poima dobra kao da odmah tu i prestaje, pa u razloZenoj strukturi zbiljnosti na teorijsku, praktiku i poietiéku sferu svaka od njih ima i sebi svojstveno dobro, to jest svrhu. Pored toga pominje se i da svaka od kategorija ima vlastiti tip” dobra. pa éak i da svako pojedino umece, takode, ima svoju svrhu, Aristotel, zatim, za razliku od Platonove diferen- cije dobra po sebi i pojedinagnog dobra, radije govori o diferenciji izmedu doba- ra koja su takva po sebi i onih koja su za neku drugu svrhu. [ako ée u EN1093a17-19 utvrditi da formalno posmatrano postoji jedno najvise dobro koje se zove blazen- stvo (ebdcpovia),> Stagiranin ce odmah dodati da problemi nastaju onog trenutka kada se bude trebalo sadrZinski odrediti Sta ono jeste. I kod njega samog ostaje diskutabilno da li sadrzinsko odredenje blazenstva zna¢i delatno dobro ili dobro samodovoljnosti teorijskog Zivota, premda se prednost uglavnom daje potonjem. Sve u svemu, ni u Nikomahovoj etici ni w Eudemovoj etici® (1218a30-33) nema govora o tome da nesto moze ,,nadi¢i” vlastiti oblik, jer sve ima svoju specifi¢nu svrhu, pa ne mote biti uredeno u vezi sa dobrom neke druge vrste Kada je praktiéka sfera u pitanju, moguéi odgovor u vezi Aristotelovog kole- banja i dilema svakako ledi i u promenljivosti njenog predmeta, koji nije moguée U vezi ovih Stagiraninovih reti moze se konsultovati i Rhiet.1356426-27. Nije lako slo?iti se sa Ladanovim prevodom xohrt1xy} kao .drzavnistva”, Naime, prevodom xohtzixt re itvo” sugerie se da kod Aristotela postoji jedan izdiferenciran samostalni oblik Ijudskog del razlikuje od politi¢ke znanosti u smislu moderne , politike filozofi dvoslojna (domacinstvo i polis), nije sastavljena od sustinski suprotstavijenih komponenti, jer ova dva segmienta prozima i spaja jedinstveni obi¢ajnosni duh, Taj obiGajnosni duh ne poznaje kasniju podelu na drustvo i dréavu, pana helenskom tlu ne egzistira ni razlika i opreka izmedu odgovarajucih mehanizama vladanja sa jedne strane, i politi¢kog misljenja kao filozofije o politickim stvarima, sa druge strane, Karakteristicno je odredenje blazenstva iz X knjige Nikomahove etike (1177412-13). Ako je blazenstvo dejstvo prema vrlini, razumno je da [ée to biti dejstvo] prema najvecoj [vrlini]. a to bi bila [vrlina] najbolieg [i nama]” (EL tovivy edSaypovia xax’ aperiy évépyeu, ebhoyov wa vay Kpaciomny” at 8 dy sin tod apiotov) (Aristotel 1992: 212, prev: Z. Kaluderovie) Jeger (W. Jaeger) smatra da kljué za razumevanje Aristotelove etike lei u problemu relacije izmedu njene dve verzije, Nikomahove i Budemove, Takozvana Magna Moralia moze se, po njemu, zanemariti, posto je ona prosto kolekcija ekscerpta iz druga dva dela (Jaeger 1985: 237).ARISTOTELOVA ARETOLOGIUA 227 teorijski fiksirati i apodiktiéki utvrditi.” I pored ogromne disperzivnosti konota- cije Aristotelovog pojma praxis, moguée je utvrditi kriterijume razlikovanja ovog pojma i pojmova theoria i poiesis. Ovi kriterijumi su korelativni i omoguéavaju pojmovnu éistotu razlikovanja pomenutih pojmova, pa i odredenje samog praxis- a. Reé je o sledeéim kriterijumima: 1, diferencija bivstava (praxis zajedno sa tvorenjem (poiesis) pripada podruéju ..onoga sto moze biti i ne biti”, za razliku od onoga &to je ,.po nuZnosti”, na ega se usmerava ljudska delatnost kao theoria), 2) diferencija naéina Zivota i Zivotnih ciljeva (praxis se razlikuje od Zivota uZi- vanja (bios poietikos) i misaonog Zivota (bios theoretikos), 3.) diferencija .delova’ due (prema ovom kriterijumu praxis nastaje iz odnosa Zelje (orexis) i uma (nous 4) diferencija nagina spoznavanja i svrha znanja (utvrduje se karakteristiéan mo- del misaonosti praxis-a, tj. praktiéko miljenje kao razboritost (phronesis). Svrha praktiékog nagina spoznavanja je znanje radi delanja (praxis), 5) diferencija ti- pova istine (istina u praktiékoj spoznaji jeste nastojanje (dioxis) i izbegavanje (phyge). i 6) diferencija heksisa (kojim se iz razlike prema teorijskoj i poietiékoj nastrojenosti Goveka odreduje njegovo praktiéko stanje (hexis praktike). Na teme- Iju ovih kriterijuma moze se reéi da je praxis: ..Autohtona, slobodna forma Govje- kovog hexisa... Praxis je djelanje kao djelatni odnos Govjeka prema sebi i uzajamni odnos Ijudi” (Perovié 2013: 122), Jednom reéju, praxis je podrugje ljudskih stva- ri o kojima se moze odluéivati i koje treba Giniti, a koje se tiéu ljudske vrline i poroka, uopste Ijudski dostiZnog praktiékog dobra (prakton agathon). U ustanovljenju koncepta prirodne odnosno potencijalne vrline Aristotel je sma- trao da je pronaSao odgovor na Guvenu kontroverzu o tome da li je vrlina nesto sto dolazi po prirodi (physis) ili je prosto stvar obiéaja, konvencija i zakona (nomos), koji se protivno svemu namecu ljudskoj prirodi.? Uostalom, na poéetku druge knji- ge Nikomahove etike (1103a23-26) on kaze (Aristotel 1992: 23, prev. T. Ladan): Dakle, kreposti ne nastaju u nama ni po |odt’ pa gdaet obte nap pbaw naravi ni protiv naravi, nego smo mi po | Zyyivovtan vi dperai, 622.8 xEVKEOI WeV naravi naéinjeni tako da ih primamo, dok | ftiv 60000 ondeac, tehetovévorc 8 se one usavrsavaju navadom."” 8a. 100 EO0ve. Aristotel o tome pie u EN1094b14-16, 1094623-27, 1098426-29, 1104a3-4, S obzirom da se istrazivanja nne mogu bazirati samo na logi¢koj argumentaciji, premisama i konkluzijama, Aristotel se poziva i na uuobigajene predstave Helena koje su veé prisutne unereflektovanom obliku, Naravno da se Stagiraninova misaona delatnost nije zavréavala na deskripeiji nazora onih koji su bili reprezenti obiGajnosne svesti ‘aprotiv, on je Zeleo da dubokom i istinskom refleksijom biti polisa omoguéi prevladavanje njegove ne i, u drugoj polovini IV veka pre n.e., sve evidentnije krize. ijumi i odredenje poima praxis kod Aristotela preuzeti su iz Filozofije morala profesora Peroviea (Perovie 2013: 120-124) © Detaljnije o ovoj temi pise Gatri (W. K. C. Guthrie). Vid. Guthrie 1969: 55-134. Pod pojmom prirode misli se na ono sto Gini sustastveni supstrat Govekove biti i znaéajno se razlikuje od hysisa iz odredenia vast xo2cixds dvoparnos, Covekov prakticki svet ne nastaje po prirodi” kao onom esencijalnom, ali ne nastaje ni .protiv prirode”, posto prakticki svet ne moze nastati .siljenjem” prirode. U drugom slucaju, ono ,po prirodi” odnosi se na govekov telos, koji se bez. mnogo dilema i teskoéa moze odrediti kao Zivot slobodnog gradanina u slobodnom polisu, i ima ,egzisteneijalmu” konotaciju.228 Zeljko V. Kaluderovié Od svih stvari koje se imaju po prirodi najpre se stiéu njihove moguénosti a posle se pokazuju udelovijenosti, kao na primer kod osetila, koja se imaju i pre nego &to su upotrebljena. Vrline se stigu prvo tako sto se udelovijuju, sto je slucaj i sa razliéitim umeéima. Stvari koje treba da se nauée pre nego Sto se poénu ini- ti uée se tako Sto se éine, kao Sto se Gineéi pravedna dela postaje pravedan, éine- 6i umerena dela umeren i Gineéi hrabra dela postaje se hrabar. Velika odgovornost, stoga, pada na roditelje da pouéavaju svoju decu, kao i na drZave da obrazuju svoje gradane. U X knjizi Nikomahove etike Stagiranin u pomalo pesimistiékom tonu kaze da Ziveti umereno i disciplinovano nije ugodno veéini |judi, a posebno mladima. Predlog je zato da se odgovarajuce obrazovanje ne utemeljuje samo roditeljskim vaspitanjem vec i dobrim zakonima, jer vecina lakSe sledi argument snage nego snagu argumenta. i lake se pokorava kazni nego onome sto je dobro po sebi Na samom kraju prve knjige Nikomahove erike (1103a3-7) Stagiranin daje viastitu klasifikaciju vrlina (Aristotel 1992: 23, prev. T. Ladan): A i krepost se dijeli prema toj razlici; te | dtopiCeton 88 Kai 1} peti Kora Thy jedne kreposti nazivamo umnimaa | diagopev taveny” Méyonev yep abt tix druge éudorednima: mudrost, rasudnost | év diavontiKic tig 68 HOIKEC, opiaY NEV i razboritost umne su kreposti, a kai obveow Kai opdvyow diavontIKAc, plemenitost i umjerenost udoredne" | ghevdepdtta. dé Kal coppoobviyy HOLKGc, Razmatrajuci dugu kao ono &to je merodavno za poimanje arete, a Zeleéi da dodatno rasvetli navedenu podelu na dijanoeticke i eti¢ke vrline, Aristotel navodi dau du8i postoje tri ,.stvari” koje ..gospodare delatno8éu i istinom” (Kipia spdzeag Kai &qeiac): ono osetilno (aicOnarc), um (vobs) i Zudnja (Spe£tc). Od njih ono osetilno nije naéelo nikakve delatnosti, poput zveri koje poseduju osetila, ali ne- maju uée8éa u delatnosti.'? $ obzirom da je etiéka velina stanje s izborom, a izbor je promigijena Zudnja, zbog toga Jogos treba biti istinit a Zudnja ispravna, da bi izbor bio valjan. Etiéki karakter delanja, drugacije reéeno, postize se sinergiéno- 8éu Zudnje i uma. Dijanoetiéke vrline uglavnom nastaju i razvijaju se poukom (SiSacKahiac), pa im za to treba kako iskustva (éuzetpiac) tako i vremena (ypovov). Njihovo pojasnja- vanje Aristotel sprovodi posredstvom poznatih pet nagina kojima duga postize istinu pomoéu potvrdivanja ili poricanja, a to su znanost (émoty), umnost Gréko dpen ée se u objasnjenjima prevoditi kao ,vrlina’, kao Sto ée se i distinkeija v adijanoeticke” i ,etigke”, premda se Stavontexits prevodi i kao ,intelektualne vel “moralne vrline”, Dijanoeti¢ke vrline ooppia, ob vem: i ppdvnas Ge se prevoditi kao .mudrost i ,razboritost”, iako obveats (koja je poblize objasnjena i razlucena od ppovyots.u VI knjizi F 1D), znaéi i dobro prosudivanje”, .razumevanje”, ,shvatanje EkevBepia i ommpootvy Ge se prevoditi kao ,plemenitost (vel 1366b1-3 Aristotel nabraja vrline, odnosno delove vrline, sled umerenost, uzvigenost, velikodusnost, dare?jivost, blagost. razboritost i mudrost. © 6 Aristotelovom razmatranju fogosa, ,volje” i odgovornosti kod 2ivotinja detalinife videti u autorovom radu (Kaluderovié 2011: 311-321), ina prenositi sa iHPrKas kao rasudnost” woglavlje .sticanje”. Etigke vrline merenost”. U Retorici n redosledom: pravednost, hrabrost,ARISTOTELOVA ARETOLOGIUA 229 (voi), mudrost (copia), razboritost (ppdvncic) i umeée (téxvn). Ako se zbog prirode istrazivanja u ovom radu paznja usmeri na razboritost ili, kako se jo8 prevodi, praktiéku mudrost, uoéiée se da se za nju kaze da nije ni znanost ni umeée (EN1140b4-7) (Aristotel 1992: 118, prev. T. Ladan) Preostaje da je ona istinski Ginidbena spo- | deinetat dpa adtiyy elven EZtv GAnO4 sobnost prema razumu, a sto se tige stvari_ | pwerée Loyou mpaxtuciyy epi ve koje su Sovjeku dobre ili loge. Jer tvorba | GvOpdney &ya0u Kai KaKG. tiIc weV yop ima svrhu razligitu od sebe same, dok je _| roujoewx Etepov 16 téh0¢, tile 68 Ginidba nema; naime: dobra éinidba je sama | :péceac od« dv ely Bott yap oti sebi svrhom.* ebapatia té.0c. Stagiranin, zatim, u II knjizi Nikomahove etike (1106b36-1107a2), daje cen- tralno odredenje vrline (Aristotel 1992: 32-33, prev. T. Ladan): Dakle, krepost je stanje s izborom, “Bow dpa apent Etc xpoouperini, év zapravo stednost u odnosu prema nama, a | peadtyz1 oboa tH mpds Tac. dpiowévy odredena naéelom, naime onim kojim bi | hoy Kai ¢ Gv 6 Opdvimoc dpisetev. je odredio razborit covjek.* Nije osobenost éestitog delanja samog ono &to izvorno éini nekoga pravednim ili umerenim, nego je to karakter onoga ko dela, i ko to Gini hotimiéno,!* sa pro- misljenim izborom i éinom koji je uéinjen zbog njega samog, te ako sve to pritom radi postojano i konzistentno. Aristotelov poznati stav je da se samo ako neko éini dobro moze i postati dobar. U stvari, kao Sto je reéeno, Stagiranin misli da se pravedan Govek postaje samo ako se Gine pravedna dela, kao Sto se i umeren éovek postaje tako Sto se Gine dela umerenosti. Njegovo mi8ljenje je ipak da veéina ne dela tako, nego da ljudi beze u teoriju,'® zami8ljajuci sebe kao filozofe, ogekujuéi 18 Razboritost kao osobeni modus misaonosti delanja, odnosno kao praktiGko mialjenje tj. kao samorefleksija praktickog, drugadije reteno, jeste nagin spoznaje u prakti¢kom podrugju, iliti misaonost samog praxis-a, {j, uredena refleksivna praktioka sposobnost promisljanja o dobrom ili logem delanju. Aristotel razboritost dodatno razlaze na upravijadku (ipzicextovuxi)), koja je i zakonodavna (vono#exuey), politi¢ku (xo2.rAK), koja se bavi promisljanjem (Bovkevzxi) i moze biti sudbena (duxaot1K}), ckonomsku (oiKovo}ia), i on. koja se .bavi Govekom samim i pojedincem” (i) xepi witOv Kui Evu), pa se i naziva zajedni¢kim imenom, razboritosti (kui yet aity 15 Kowov Svopa. gpsvyoI2). 14 Prevod Z. Kaluderoviéa ovog mesta (EN1106b36-110742) glasi: , Dakle, vrlina je stanje ¢ izborom, koja se nalazi w sredini w odnosu na nas, odredena logosom, i to tako kako bi odredio razborit Covel” (Aristotel 1992: 32.33). Kad prevodilaca i tumaéa postoji dilema kako preneti gréku vigeznaénicu 7.6 na moderne jezike. Osim predloga ,navelo”, postoje i natuknice da bi 46y0s na ovom mestu mogao znagiti ,pravilo”, pamet”, Rede postoje nesuglasice oko prevoda revi S&tc, u smislu da Ii je treba razumeti Kao ,sposobnost”, ili, Sto je Ge8Ge prihvaceno, kao ,stanje” Sprovodenje pojedinatnog segmenta neke vrline nije garancija v1 i .protiv prirode”, ili je re’ 0 voljnom aktu koji se izvrSava sa odredenim zadovoljstvom (u tom smislu dva pasusa iz. Nikomahove etike su relevantna: 1144a13-20 i 1043-13), Sintagma xi 68 tov hoyov Katupsvyovtes (koju je Ladan preveo kao ,nego traze ulocista u navel”), podseéa na mesto iz Fedona (992), na kome Platonov Sokrat sebe opisuje kao sic tabs hOyous KaugUyOvTE. utraganju za istinom. U paragratt 619e uDrzavi pominje se tovek koji je za sledesi Zivot izabrao tiranidu, zanemarujuci zlu sudbinu koja ga u takvom poretku ogekuje. Za njega se kaze da je prethodni Zivot proveo uopite, zbog kriterijuma da li se230 Zeljko V. Kaluderovié da ée na taj nagin postati dobri tj. izvrsni. Kao ilustraciju Stagiranin navodi bo- lesnike koji pazljivo slugaju svoje doktore, ali nigta ne ispunjavaju od onoga sto im je propisano, pa je iluzorno da ogekuju da ée im telo ozdraviti. Jednako tako, neée ni onim prvim ozdraviti dua od takve filozofije U nastavku prethodnog pasusa Stagiranin dodaje o vrlini (ZN1107a2-8) (Ari- stotel 1992: 33, prev. T. Ladan): Tig nev Ka" Ona je srednost izmedu obaju poroka onoga prema suvisku i onoga prema manjku; a i zbog toga sto poroci ili ne pesdene 68 860 KAKU brepBohiy cig 68 Kar’ E.Reww" Kai Eri 20 Tg uev édhetnew tic 8 bneppadew dostizu ili prema8uju potrebnu mjeru u Guystvima i djelatnostima, dok krepost i nalazi i izabire sredinu. Otuda, prema bivstvu te odredbi koja govori sto je ona tod déovt0c Ev te ToIC RUDERK Kai EV Ta xpageot, ti 8 Gperity 7 jéoov Kai etipioKety Kai aipetoNan, 519 Katie nev TY odoiay Kai tov ROyov TOV 76 tt iy even DE yovea weodryc Eotiv Hh peri}, Kore 3E ubiti, krepost je srednost, ali prema 10 Gpratov kai t6 eb dxpoIC. najboljem i pravednom, ona je krajnost. U ovih sedam redova teksta sadrZana je puna odrednica vrline, ponajpre njena veza sa izrekama koje se pripisuju nekima od sedmorice mudraca (.,.mera je naj- bolja” (uétpov &piotov), ..nista previse” (ymSev Eva), .neumerenost je Stetna” (BAaBepov axpacia), tj. postuliranje mere ili umerenosti, Sto je postalo legatom kako pozeljnog nagina Zivota, tako i Gitavog helenskog etiékog diskursa. Kod Platona se naglasak na umerenosti posebno stavlja u kasnijim dijalozima Drzav- niku, Filebu i Zakonima. Atinjanin je i uveo distinkciju, koju je potom preuzeo Stagiranin, izmedu dve vrste merenja: prvog matematiékog, koje je kvantitativnog tipa, i koje prikazuje aritmeti¢ku sredinu (npr. broj 6 je aritmetiéka sredina izme- du brojeva 2 i 10). Drugo je aksiolosko merenje, prema standardu sta je umereno, prikladno, pravovremeno ili potrebno.” Aristotel ga zato i naziva sredinom koja je .u odnosu na nas”, s obzirom na podrugja koja pokriva® Jasno je da uéenje o sredini nikako ne podrazumeva uzdizanje osrednjosti kao ideala Zivljenja, posto je vrlina kada je reé o vrednosnom aspektu, u stvari krajnost. Aristotel svakako hoée da naglasi dvostruku poloZaj koji vrlina zauzima, jer je ona u odnosu na ontologku dimenziju, tj. s obzirom na bivstvo (odciav) i ono sto bejaSe biti (co ti HW ivan), sredina (eodty¢). Medutim, ako se uzme u razmatra- nje aksioloska dimenzija, odnosno prema najboljem (dpotov) i pravednom (60), vrlina je izvrsnost ili krajnost (xpotne).”” ‘ujednoj uredenoj drzavi, i da (Rep.619e):,.Vrlinu je stekao po navici, bez filozofije” (Bex tiven gihooopins, Gperiis petethngota) (Platon 1993; 323, prev. A. Vilhar, B. Pavlovié), Sto podseéa na nadin koji ovde sugerise Aristotel za ozdravijenje kako tela, tako i duse, © 0 tome Platon pise u Pol.284e, a Aristotel u EN1106a26 i dale. Irelevantnost disto numeri spram vrednosti prikazana je iu Met.1092b26 i dale. platonovskom poreklu ovog Stagiraninovog ucenja pise Kremer (H. J. Kramer), Vid. Kramer 1959: ih proporcija 9 Dobar prikaz polozaja vrline u odnosu na ontolosku i aksiolosku ravan dat je u dijagramu koji se nalazi u Hartmanovoj (N. Hartmann) Btici. Vid. Hartmann 2003: 436,ARISTOTELOVA ARETOLOGIUA 231 Pitanje koje se moze postaviti je da li Aristotel razmatra vrlinu kao jedinstve- nu. U jednom smislu moglo bi se reéi da Stagiranin pozitivno odgovara na ovaj upit (EN1144b32-1145a2) (Aristotel 1992: 129, prev. T. Ladan) Time bi se mogao razrijesiti i dokaz kojim bi 1 tkogod prigovorio da se kreposti razdvajaju jedne | diai.zxGein tic dev St od drugih, jer isti Govjek nije od naravi nadaren | dja ai Gperai: ob yup 6 anto< za sve kreposti, tako te je jednu veé stekao dok druge jo§ nema. Takvo je Sto moguée sto se tite naravnih kreposti, ali nije moguée Sto se tige onih prema kojima se Coyjek naziva dobrim uopée. Jer s prisutnom jednom, razboritoséu, bit ée prisutne i sve ostale. PTH} Opovijoer ng drapzovon, noout bnapgovaw: Sa raspolozivom distinkcijom izmedu pojedinaénih cinova i odgovarajuce dispozicije, .prirodne” i ..poglavite” vrline, delanje istoga éoveka moze bez kon- tradiktornosti biti hrabro ali nepravedno, razuzdano ali velikodusno, a tvrdnje poprimaju manje paradoksalan izgled nego sto ih eventualno imaju kod Platona Uopste, zanimljiv je odnos generiékih definicija i onih specifiénih odredenja kod Aristotela, pa bi se moglo rei da je postupak u vezi vrline gotovo istovetan ono- me koji je primenjen u vezi duge u spisu O dusi, Na jednom mestu dobijamo ge- neralno odredenje duse kao (De anA4\2a27-28). .,Prve usv thovljenosti &y TEhéyera) prirodnog tela koje moguénoséu (Suvi cet) ima Zivot” (516 } yoy éotw évtedézera A APOTM odpotog OvarKod Svvepet Cony Exovtos) (Aristotel 2012: 81, prev. Z. Kaluderovié), a potom korekciju u vidu jasno izrazenog stava (De an.415al2-13): »Dakle jasno je da izlaganie /3.6yod/ 0 svakoj od ovih /moéi/ sasvim pripada izla- ganju o dusi” (tt pév obv 6 mEpi ToOTwV ExdoTOD 16706, ODTOG oiKELdtTATOS Kai epi woriic, di).ov) (Aristotel 2012: 91, prev. S. Blagojevié). U praktickoj sferi to je vidljivo a fortiori, a sedmo poglavlje II knjige Nikomahove etike pokazuje kako se yr8i taj prelaz sa vrline u jednini na oblik mnozine iste reéi. Aristotel ekspli- citno kaze da nije dovoljno izneti generalne postavke, nego da ih treba i prilago- diti pojedinaénim sluéajevima. Pri raspravama o postupcima treba znati da opste izjave pokrivaju Sire polje, ali da su partikularne blize istini. Buduéi da se mpégetc tie pojedinaénih sluéajeva, iskazi se svakako moraju uskladiti sa njima. U ovom segmentu kao da se Aristotel slaze sa Gorgijom da je bolje nabrajati vrline jednu po jednu, nego davati generalne odredbe, poput vrlina je dobro raspolozenje due”, ..ispravno postupanje”, ili sliéno (Pol. 1260a25-28).”" Stagiraninov istrazivacki hod, ne samo u praktidkoj sferi, tege od najelementarnijih Culnih opazaja pa sve do ispitivanja najvi8ih uzroka, Aristotelov metod nije se sastojao u uzimanju npr, ideje mudrosti i dedukovanju, potom, iz te idgje Sta bi mudrost trebala da bude i koji su njeni uslovi. Naprotiy, on Gini upravo suprotno, Ma koliko u Stagiraninovom korpusu postojalo mesta koja idu u prilog tezi da se njegova filozofija zasniva na empiriji, i ma kako se tvrdilo da je on uSinio principom znanja i saznanja ono sto se naziva iskustvom, to nije sva istina o njemu, Hegel (G: V. F. Hegel), takode, priznaje postojanje empirijske erte u Aristotelovom radu, ali i dodaje: ,.Moze se reci da je Aristotel jedan savrseni empiritar, naimePRPS Zeljko V. Kaluderovié Aristotel upucuje svoje éitaoce na ,tabelu””! ili, preciznije reéeno, ,.zapis” (G.aypacfig), sa koga on rezimira niz vrlina” tj. njihove sredine, kao i korespon- dentne prekomernosti i nedostatke, koje su u relaciji prema razligitim radnjama i ose¢anjima, kazujuci da nemaju sve od pomenutih vrlina i svojstvena imena. Tre- ba pomenuti neke od parova ekstrema i njihovu sredinu, tamo gde je sam Aristo- tel moZe imenovati. Hrabrost je, tako, sredina izmedu plahovitosti i kukaviéluka, a.umerenost je sredina izmedu razuzdanosti i neosetljivosti. DareZljivost je, dalje, sredina izmedu Skrtosti i rasipnistva, ponos izmedu taStine i maloduSnosti, a blagost izmedu srditosti i mekustva. Duhovitost je sredina izmedu lakrdijastva i neotesanosti, pristojnost izmedu stidljivosti i bestidnosti, a nabrajanje ¢e se na ovom mestu zavrsiti pravednim negodovanjem koje je sredina izmedu zavisti i zlobe.* Aristotel je unutragnju diferencijaciju i slojevitost klasiénog helenskog polisa’* pokusao da odrdi na okupu segmentiranim i spekulativnim istrazivanjem vrlina, osobito pravednosti5 kako bi doxao do kohezivnog faktora partikularnih, posebnih i opstih interesa, i kompatibilnosti svih elemenata ,,eticke”, ,,.ekonomske” i ,,po- liticke” sfere Zivljenja. Suptilno prozimanyje i korespodentnost distributivnog i komutativnog modela pravednosti trebalo je da omoguci naizmeniénost vladanja i pokoravanja u polisu, Sime se na dijalektiéan nagin, po Aristotelu, uévrscivalo i zajednistvo odnosno jedinstvo razligitosti samog polisa. jedan empiriéar koju w isto vreme misli ... Njegova empiriga je upravo totalna” (Hegel 1964: 279). Stagi- raninova filozofija, som empirijske crte, u isto vreme sadr2i { najdublje pojmove (na delu je, u stvari, je- dinstvo empirijskog i spekulativnog uvida), te je sigurno da u pogledu spekulativne dubine Aristotel prevazilazi sve svoje prethodnike, ukljuéujuéi i samog Platona. On je, dodaje Hegel: .,Zako obiman i spekulativan kao niko drugi” (Hegel 1964: 243), Aristotel uvek sintetizuje razmatrano empirijsko i dovodi ga do pojma, ito je trajna zasluga njegovih saéuvanih spisa, Ne treba zaboraviti da mudrost, po Stagiraninu, ne cilja na, recimo, prijatnost Zivota, veé ova znanost kulminira u kontemplaciji najvisih uzroka, i to zbog, sebe same. 2 Tabela je rekonstruisana u Penguin izdanju Nikomahove etike. Vid. Aristotle 1980; 104. Sligan zahvat preduzoli su Ros (D. Ross) i Salkever (S. Salkever). Vid. Ross 1966: 203: Salkever 1994: 240. ® Steis (W. T. Stace) smatra da kada je o vrlinama reé Aristotel nije ni pokuSavao da da sistematsku Klasifikaciju vrlina, kao &to je to uéinio Platon. Stagiraninov spisak vrlina, po Stejsu, ne pretenduje stoga na konaéan broj veé je vise ilustrativan (Stace 1950; 319). % Vraéajuci se kasnije na predmet diskusije, Stagiranin je posvetio preko detvrtine svog celokupnog dela iserpnoj diskusiji 0 svakoj od njih ponaosob. Aproksimativno receno oko dve i po knjige, ti. od petog. poglavlja IIL knjige pa sve do kraja V knjige EN. Jos preciznije, od EN111544-1138b14. Stagiranin je, pri tom, évrsto bio ubeden da najbolje regenje za dr2zavu ne moze povivati na platonovskom konceptu uniformnosti zajednice, veé da se ono mora traziti na drugoj strani, u jedinstvenosti njenih razlicitosti. Bejts (C. Bates) iznosi zanimljiva zapazanja 0 nuznosti pravednosti u liudskom Zivot, uporedujuéi Aristotelove i Eshilove beleske o nastanku polisa. Vid. Bates 2003: 43-61, % Na raspravu o pravednosti Aristotel se fokusirao u epsilon knjizi Nikomahove etike, Detaljnije videti u autorovom radu (Kaluderovié 2012: 11-29)ARISTOTELOVA ARETOLOGIUA 233 LITERATURA Ackrill, J. L, (1973). Aristotle's Ethics. London. Arhe (2004). Casopis za filozofiju, god I, br. 2, Novi Sad, Aristotel 2007). Metafizika, Beograd: PAIDELA. Aristotel (1992). Nikomahova etika. Zagreb: Hrvatska sveutiliSna naklada Aristotel (2012). O dusi. Parva naturalia, Beograd: PAIDELA. Aristotel (1988). Politika. Zagreb: Liber. Aristotel (1989), Retorika. Zagreb: Naprijed. Aristotelis Opera, ex. rec. Immanuelis Bekkeri, ed. Acad. Regia Borrusica, I-V, Berlin 1831- 1870. Novo izdanje je pripremio O. Gigon, Berlin 1970-1987. Svi Aristotelovi navodi sravnjivani su prema ovom izdanju. Bambrough, R. (1979). New Essays on Plato and Aristotle, London. Bates, C. (2003). “Aristotle and Aeschylus on the Rise of the Polis: The Necessity of Justice in Human Life”, Polis: The Journal of the Society for Greek Political Thought, Volume 20, Numbers 1-2 Cooper, J. M. (1977). Reason and Human Good in Aristotle. Cambridge. Guthrie, W. K. C. (1969). A History of Greek Philosophy IIT. Cambridge. Hardie, W. F. R. (1968). Aristotle's Ethical Theory, Oxford Hartmann, N. (2003). Etika. Zagreb: Naklada Ljevak. Hele, O. (2008). Pravda, Novi Sad: Akademska knjiga Hegel, G. V. F. (1964). Istorija filozofije II. Beograd: Kultura Jaeger, W. (1985). Aristoteles Grundlegung einer Geschichte seiner Entwicklung. Weidmann, Kaluderovig, Z. (2012). Aristotelovo poimanje pravednosti”, Zbornik radova 11 (Filozofski ultet Univerziteta u Tuzli), Vol. 34, br. 11, Tuzla234 Zeljko V. Kaluderovié Kaluderovié, Z. (2011). .,Aristotelovo razmatranje logosa, .volje” i odgovornosti kod Zivotinja”, Filozofska istrazivanja, 122, god. 31, sv. 2, Zagreb. Kaluderovié, 2. (2013). Presokratsko razumevanje pravde. Sremski Karlovei-Novi Sad: Izdavaéka knjizarnica Zorana Stojanoviéa Kramer, H. J. (1959), Arete bei Platon und Aristoteles, Heidelberg. Lloyd, G. E, R. (1977), Aristotle: the Growth and Structure of his Thought. Cambridge Marias, I. (1967). History of Philosophy. New York Miller, F. D, (1997). Nature, Justice, and Rights in Aristotle's “Politics”. Oxford. Perovié, M. A. (2004). Prakti¢ka filozofija. Novi Sad: Grafomedia. Perovié, M. A. (2013). Filozofija morala, Novi Sad: Cenzura Platon (1993). Drava, Beograd: BIGZ. Platon (1977), Dréavnik. Zagreb: Liber. Platon (1970). Dijalozi, Beograd: Kultura Platon (1979), Teetet i Fileb. Zagreb: Naprijed. Platon (2004). Zakoni. Beograd: Dereta. Ross, W. D. (1966). Aristotle. London. Salkever, $. G. (1994). Finding the Mean. Princeton, Stace, W. T. (1950). A Critical History of Greek Philosophy. London.