Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Željko Kaluđerović - Aristotelovo I Marksovo Reflektovanje Atomističke Fizike

    Uploaded by

    Branislav
    27 views17 pages
    Željko Kaluđerović - Aristotelovo i Marksovo Reflektovanje Atomističke Fizike

    Original Title

    Željko Kaluđerović - Aristotelovo i Marksovo Reflektovanje Atomističke Fizike

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Željko Kaluđerović - Aristotelovo i Marksovo Reflektovanje Atomističke Fizike

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    27 views17 pages

    Željko Kaluđerović - Aristotelovo I Marksovo Reflektovanje Atomističke Fizike

    Uploaded by

    Branislav
    Željko Kaluđerović - Aristotelovo i Marksovo Reflektovanje Atomističke Fizike

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 17
    Arhe, IW, 72007. UDK Original nani rad ZELJKO KALUDEROVIC Filozofski fakultet, Novi Sad ARISTOTELOVO I MARKSOVO. REFLEKTOVANJE ATOMISTICKE FIZIKE. Apsirakt: Autor w radu razmatra Aristotelovo i Marksovo videnje osnovnih parametara ato rmistcke fizke, sa posebnim osvrtom na Demokritovo osobeno wenje 0 atomima ipraznini. Da- ako, razigti povesni i dubovni horizonti dvojice filozofa omeduju i njihove difereneirane pri- supe glavaim segmentima atomistike. Kada e ro Aristotelovim uvidima zakluéak je da, dok s jedne strane nu2nos i vetnost kretanja atoma, kao i emancipacijaLeukipa i Demokrita od ani- istckih i teleoloskih tumavenja svojstvenih nekim njihovim prethodnicima, obesmiSljavaju ta- ganje za cficijentnim i finalnim wzrokom wnijihovom wenju, dot, s druge strane, njihovo pomi- njanje atoma ipraznine, anarotito dvostruke i meSovite prirode atoma, omoguéava Stagiranint sda 0 doktrni dvojice atomista govori iz perspektive vastitog kako materijalnog,tako i formalnog ‘wroka. Marks u svojojtezi,zatim, Komparira Demokrita i Epikura, i destruira do tada uvrezeno isljenjeo nepostojanju suStastvenerazlikeizmedufizike dvojice filozofa, ne zaboravljajui pri- tom da podsetna elemente njihove povezanosi, konstatujuc da su im prinipi, atomi i prazmina, neospomto ist, Aulor je, Konan, na stanovistu da je Marksova disertacija od sustinskog znataja 24 stadiranje filozoije prrode dvojice mislilaca, posebno epikurejskog segmenta, to najpre 2ato ‘Mo se u njoj detalino izladu Kapitan rezultat istrivanja kompleksnih problema, ipotom, zato ‘Mona struéan i znanstven natin obraéa pozomost na relaciju izmedu Demoksita i Fpikura, ko i 1a specifcnost i originalnost potonjeg filozofa Kijuéne rei: Aristotel, Marks, Demokrit, Epikur,fizka, atom, prazina, wzroei, nuZnost, hie ajnost,deklinacija, tezina Premda su medu komentatorima postojale mnogobrojne rasprave i nesuglasice w vezi misaonih podulvata filozofa pre Demokrita, ono sto je bilo izvesno i neupitno i ‘oko éega nije bilo sporenja je da su svi oni bili razmatrani iz perspektive tv, presokra~ tovske epobe. Demokrit je prvi autor oko dijeg situiranja ne postoji opti Konsenvzus u istoriskofilozofskoj ltratur, ye, naprotiv, preovladujusignifikantna sporenja i raza oilazenja, Najée8 doda- tak rec java acini jamin ono Ato ge Blo rei sa awh 8 ovom pasiss moze se Wii Kako se joe doktrina oopreksmajavjausvojim novim vidovima:punoca ~prazina, bige ~aebigs, Evstoca~rethos, sna drugim mestima i nedebvejedinioe ~beskonatnadejvost, tanita, ogranienost ~neogranigenost, te konatno atom praznina 6 Uovom podurem Melisovom fragmenta zasta se mogu pronai mesta koja id uprilog Bametove) ted ‘ji, Panos ve pojavuje na osam mest, dok a aa praia sedar pa, koji, zanimlvo, o> din oblik w Komparativ grazie", wsvesesp) H, Dis, Predrokratows fragment I, Nprjed, Zagred 1983, st 241-242, BT. Nem. id. H, Diels, W. Kranz, Die Fragment der Versokrankor , Weidman 1988, 270.273, BT. 17 J. Burma, Barly Grook Philosophy. Cleveland, 1962p. 8 WD. Ross, Arstaie¥ Metaphysics 1, Oxford, 1997, p. 139, 66 razmatrao mislioce koji su u svom fokusu osim materijalnog imal i efcijentni wzr0k.? dok atomisti, po Stagiranina, o ovom poslednjem nisu imali nista da ka’u (Met.985019- 20). Stoga kada bi se mogao praviti ,novi” raspored u prvoj knjizi Merafizike, ein se da bi ,prirodnije” bilo atomiste smestiti nesto ranije, u treéi odeljak, gde se govori Jjedino 0 materijainom uzroku (Met. 983b6-984a18), dok sam Aristotel u Met 9854 |jednostavno prekida svoje izlaganje o Empedoklu i Anaksagor."” kao i ocenjivanje ‘njihovog prepoznaanja causa materialisa i causa efficiensa, i zapodinje interpretiranje stavova Leukipa i Demokrita, Povratak na citirani pasus iz. Merafcite, pokazuje da Aristotel u Mer 985b8 prvim delom resenice koja glasi,stoga kam kako biée ne postji nista vise od nebiéa” verovaino aludira na Demokrita i njegov 156. fragment (DK68B156) ,i8ta (641) nimalo vise ne postoji nego nista (umdA)”." U Mer.985b9 gde se kaze da .ni telo ne postoji ni8ta vise od praznine”, moZda hoée da se poruci da su atomisti od svih presokratovaca najdalje stigli u distingviranju pojmova telesno i netelesno. I kada, Konaéno, w !et,985b9-10 bude zapisano a ovi su uzroci bica kao tvar”. to ¢e biti potvrda da su atomisti prepo7ali ‘materijalni wzrok, ida je on za njih bio dvostruk, fj. da su to bili atom i praznina Tako sama reé atom (Zcowos ili érowov — nerazdeljv, nerascepiv’) ukazuje na ajegovo strukturalno svojstvo nedeljivost. i premda tu sustinsku Karakteristiku atoma potvrdyju sami atomisti (DK68B9, DK68B117), i rizlitita mesta iz Aristotelovih spisa (Cael 275029-276a1; GC316a14-25; Met 985b4-20), bilo je autora koji su mali drugatie risljenje 0 ovo) temi. Zajednitka Karakteristika recimo Bameta, Kirk, Ravena i Vlastosa (G. Viastos), je da tvrde postojanje razlike izmedi fizikalne i logitke deljivosti atoma, ‘Atomi su, po njima, fizikalno nedeljivi, zbog toga St0 kao i Parmenidovo bice nemaju praznine, ii zbog svojstava kao Sto su punoca i Svrsto¢a. Iz logickog ii matematickog uugla posmatrano atom su, kaa ovi komentatori, beskonagno deliv, jer su delovi ‘rodimenzionalnog ekstenzivnog kontinuuma tj. atomi su deliv jer imaju veliginu, Zaista je teSko poverovati da su u to vreme postojala toliko separatna matemati¢ka {strazivanja, koja bi iSla mimo fizikalnih i metafizikin razloga koji su Demokrita nagnali da nedejivost atoma postavi kao ontolosku propoziciju. Atomi Leukipa i Demokrita, ao Sto je veé navedeno, trebali su pre svega da zadovolje uslove elejskox jediog. Oni su, dakle, morali biti oslobodeni od bilo kakve moguénosti promene, od bilo kakvog, dodavanja ili oduzimanja nesega od njib, puni, veeni i naravno nedeljivi. Bez obzira da li ovi argumenti zadovoljavaju ili ne potonje matemati¢ki nastrojene Cistunce, atom 9. Ono to sepodrazumeva uovim komentarima eda Aristotel Demokrit, kai drug svoje pete, pos trai vite vlsiteGtvorovesne kauzalne shemaike 10 Camis (H. Cheri) smatea da su Leukip& Demosit razmatrani nakon Ansksagorei Enedok po so pili zbog toga so je atomizam hroneodk kasi neg so je to bio sistem Empedokla. On je ku pot th vaste leze maven pas i Met 985b4-22 1. Chemis, Aratote¥ Cridcim of Prescoratic Pilotophy, Now York, 1964p. 223, 1 Prey. D. Novakovig. Hits, Predakratovei fragment I, Naprijd, Zagreb 198, st. 170, BIS6. Nem iad H. Diol, W- Kranz, Die Fragmente der Vorsotraher 1, Weidmana, 1985, s 174.175, BIS6, 67 su za Loukipa i Demokita bili fizikalno i logicki nedeljvi, iako je svaki od njih bio i tvame prirode, a verovatno i posedovao odredenu veligim.* ‘Marks u pista Lasalu (F. Lassalle) od 21. decembra 1857. godine upuéuje na vega je fokusiran njogov radu disrtaciji.* Navodeei da gai posebnu naklonost prema Heraklitu, ‘Marks ipak dodaje da je Aristotlflozof kome daje preimuéstvo kada su star w pitanju. Potom kaze: Filozofiju ~ Epikura (njegovu u pojedinostima, stoika i skeptitara~ [ja] sam po- sebno izuitavao, ali pre iz [politickih] nego iz flozofSkih [| azloga.* philosophy — Epicurus (him in particular), Stoa and Scepticism — {1} had ‘made the object of special study. but for [politcal] rather than philosophical [..] reasons, Potonji filozofi bi bili postedeni mnogih nedoumica da se prst sudbine ili nesto dru- ¢g0 nije umesalo na ovom mestu, Naime, taéno tamo ade pi8e iz kojih razloga je Marks iawavao filozofske domete Epikur, stoika i skepti¢ara, tekst pisma je ostegen i netitak, pa kijuéna ree izmite. Ono .politickih” koje stojiu zagradi u pismu dodatak je uredni- ka, koji w najboljem siuéaju moze biti simo Incidna pretpostavka. Posebno je pitanje naravno da li je jedna reé dovoljna da bi se uopSte mogao obulivatiti Marksov rani su- stet sa Hegelom i sa dugom tradicijom Zapadne filozofije ‘Komparirajuéi Demokrita i Epikura Marks razbija do tada uvrezeno misljenje 0 ne- ostojanju suStastvene razlike izmedu fizike dvojicefilozofa, zaposinjuei svoje izlaganie udoktorskoj disertaciji,ipak, elementima njihove povezanost, naime, Konstatacijom da su im principi ~ atomi i praznina ~ neosporno ist Bivajuéi krtigan prema Demokritu, ponekad i preko granica nepristrasnosti, Marks priznavajuéi da je Abderiganinoy sud © istin i izvesnostiljudskog saznanja tesko dokutiti, proglaSava njegovo stanoviste za skepti¢no, nesigumo i sustinski protivreéno, Demokrit Jozofijom i toga se ,.baca u nanuje pozitivnom znanju” 12. Stose da viet i kod Aristosla ul GC31Ga14-16; Coe.275529-82, v Met 9RSbA-20, 12 Tetina te, pk, mora pripisati dcniem epikaryjskor atomizer 14 Marksova doktorsha discrtacia .Razikaizmedi Demoliitve i Epikurove filoroije pire” (Diffe- ren der demokratachen und epikrcachen Natuphilosophie), peivaGen je od strane univerztetsw ent 1841, gone, lao jeu predgovor dsertaije Marks obeéao da pomenuta,ragrav valja posmatati smo ao prethdhicu jeg voeesspist uhojem eu opsimo prikazat ils epikurcske sticks iskeptgke fi Jozofj unjihovoj vez sa cclokupnim grckim umovanjm” (st 8), do objvljivanja agovestenos iscep {eg spina nikada nije dsl. Stes (Sets) ines 2animivu teria dase Markova deta vie bash ‘monadoogijom, pa Sak vie teodicsjom, nego St je usmerens na anticki materilizam, M. Sere, Hermes, aime, 1982, p 103, 13 Ovo moznati du Marks, iako wrmnogome usvaa Stagitaninove uve, nastih i bezrezeryno sd tae ‘ove velihog helemskog loz, ngproso se oslanjajusina nego nesumniv trie 16 Prov. Kaluderovic. Tekst Masovog pisma Lasulaprewet je s sleds interme adres: Itp/sww arses ong atchive marworks/1857fsten'57 12.21 im, 17_Renves (P: Penves)snatra da je dicta tren ge dv opretnakoncepta nase omeraya snag. Na ota su, po nema, Hegelova nauk Tog”, koja spunjava i proved dijalekigke prosivetnos, 68 a0 formu refleksije stvamost, sto sve kulminirau svodenju éulnog sveta na subjektivni privid. Epikurje, sa druge strane, zadovoljan i blazen ufilozofji, prezireporitivne nauke, primenjuje slug i uzima svet kao objektivnu pojavu."* Na oom mestu treba zabelezi- {i da ono Sto je Marks snxzn0 kontrastirao kod dvojice filozofa, muznost i slucajnost, za atomiste nije bilo te&ko zamisiti u svojevrsnojsintezi, Otud je sintagma évryxcu tS, koja Ge se jo8 pominjat, oznatavala stvarmu sudbinu i bila je u skladu sa atomistickim 4 opiate jonskim pogledima na prirodu.” Marks, verovatno, sledi Aristoteta koji je, uuvodeéi kazaa shematiku i pojam wzroka u filozofju, smatrao da se treba precizno izrazavati ida sledstveno tome treba striktno razlikovatistutajnost od nuznosti, Bilo koje imuéavanje wzroka i prirode kretanja u atomistickom sistenm mora zapodeti sa Arisotelovim prigovorom da je ono ostavlieno neobjanjeno, Istorijsko-filozofSki prikaz iz Metafizike Koji je ranije ctiran sadréi i sledose resi (Mfet.985b19-20): Sto se pak tiée kretanja, odakle ili kako je ono prisutno u bi¢ima, iti su to sliéno cstalima lakoumno zanemarili. WHOEMS, Dev HRA IMAPYEL TOR OFM, Kai OdTOL RapaRANGing TE a LOW dab sug doeroan re nastavka razmatranja eventualnog efcijentnog uzroka, potrebno je najpre razmo- triti atomisti¢ko razumevanje praznine. Atomisti su prihvatali skupa sa Empedoklont" i Anaksagorom, Parmenidovu tem da je praznina nebiée, ali su nasuprot svoj trojici do- davali da je ona, iako nebiée, ipak postojeéa, Leukip i Demokrit su imali najmanje éetii razloga da veruju u postojanje praznine. To su, po Aristotel, slededi razloz 1) Samo kretanje je, po atomistima, podrazumevalo postojanje praznine ne bi li se sivari mogle kretatiu njgj a sve zbog toga sto jedno telo ne moze pretendovati na prostor koji je vet zauzet od strane nekog drugog tela. ‘Kanto pojam pode naukewsmelinu transcendental ilozoiji koja se klonisvh kontadikornih mo menata. Da Maro najraniji ra podrazumevaikonfrontaij amodu dvoice nase nemaskih lez, Kant Hgela ne rca da iene, sata Fenves, a kao argument navod i delovs iz Guvenog Maths ‘og psa cou iz 1897 godine, kame Marks obaeitava. oc da Ge ukoro mora dase od ized 0 cx lose. U samo) demas Kanto astupaikje Damo, dok se Fpikutpojauljuje kao nekakav proto Hegel, misjenj je Fenvexa. PFonves,, Mary’ Doctoral Thos on Two Greck tomiss andthe Post Kanan Interpretations” p43, Journal o the Hitryof Ideas, NOL A, No.3 (Ial-Sep., 1980) 18 Naravno da prikom uptrebe neki termina wake) flovoi eb bi rane apreean,sobziom ma macs drvgatijedubovno iskstvo Helena odnoet nate vem. Kao to nis stk disingvirali, 20" # eaivo” orpansko" i acorgansko",uSeyn0" foeso0", it su mis ukategojama-materj-duh", tako Helen isu ni poznsvali podela na ubjekt”iobjekt”,uabigjens moderna doba 19 Soph 48, 4.488, 83, Eur 14. S11, Aesch. 4g 1042. Sliéo i Platon u Zatonina, kik kosmo gonijuncleolotki flozofa, kaze da ston wil dae stvari dav prema shai ude” (oe one 2 dv), dab nest kasi st wrk nazsao prvodom i slugajem™ (poe ma! tga) (Nom B80). 20 Prox. T. Ladan. Aristotol, Metafzia, Liber. Zagreb 1988, st. 16, p. 98Sb19-20.Sliéno Stagir~ hin pie iu AGL 1O7IDSI-34, 107246-7; Pls 28018-21, 28248225265; Cael 300b8-11; GC325A26-31, Ga742 17-28 21. Premda Empedoklova teria porama tela pretpostavjapostojanje prazine,koju je on formal por rieuo. Oovome Aristo detalnije pte w GC32Sb1-10 Co) 2). Cinjenica sabijanja i zguénjavanja podrazumevala je, takode, postojanje praznine ‘unntar tela koju ono zauzima kada biva kompresovano, 3.) Podatak da neko telo hranjenjem raste je za atomiste bio znak da postoji praznina ‘uhranjenom felu w koju hrana ulazi 4), Postojanje praznine je bilo veriikovano i empirijskim faktom da neka posuda sa pe~ pelom prima isto toliko vode, Koliko bi primala i kada u njoj ne bi bilo pepela.” Aristotel u Pins.214b16-17 i 265623-24" govori o moguénosti da priznina bude uwzrok kretanja,Ipak, praznina nije bila wzrok kao Sto su to bili Ljubay i Mrénija iti Um, ‘ona je, kaze Stagiranin na drugom mestu (Phys.214a24-25), bila uzrok samo kao ono em se nesto moglo kretati. li, kao sto pike u Phys.213b5-7, ne bi bilo kretanja ako ne bi postojala praznina, budusi da ono Sto je puno ne moze nist vige primiti, Na osnov ovih mesta iz Fizike moze se zakljutiti da je praznina bila conditio sine qua non kreta- aja, njegov muzni ali ne i dovoljni uzrok. Drugadije reéeno, prema Stagiranima, prazni- 1a za atomiste nie predstavijala wzt0k, veé usloy kretanja njihovih atoma. Evidentno je iz spisa O nebu 30008-13% iiz nekih drugih Aristotelovih spisa, da nti Leukip niti Demokrit nisu dali puni prikaz prvobitnog kretanja atoma, tj, onog kretanja koje uzt0kuje sudare, a ne onog koje je wzrokovano sudarima, No, posto su atom i pra ‘znina wvek postojal, jasno je da je uvek bilo i kretanja, ¢ija vetnost je bila postuirana da bi se izbegli elejski argument protiy zapotinjanja kretanja, i sledstveno tome sudaranja, Istrazivati stoga, kao so je to i Aristotelcinio, koje bi to bilo ,prirodno” kretanje atomta je ‘manje interesantno nego Sto se to na prvi pogled cit. Istinski problem ovde je, strogo fi- 22. Stagianin ovome peu Phys.21362-22.Tebanapomenat da Demokrt nije pravio alike zm oj ‘mova sprostor” (xno) grazina” (exw) O toms govorl fr. 37 (DKSA37) koji kako Simpliij kas, predstalja kratak navod iz Aristotelove knjige O Demolrita Signo sii u Simpl Py.394.25, 533.18 Kaa deli O nasty nestajian ekze Demokritoveargumente,Arsotel Kors je da pom ko sc nonin. To su pojmovi on (te19") weeB05 (xelcina”)(GC316A}. 23 lino pak [ni] oni Keine govore no Kaku tkvom wroku, nego had kako je kretanje2hog pe ing Ba 0 toxace we oe aA O00, bb BF anor ON), Pr. T Las dan, Arstotel, Fizika, Liber, Zagreb 1988, st 242, p,265623-24 Prevod SU. Blgojeviea sls: Sliono po- ‘upaj oni Koji ns navodsnikakvo toe lino nabslo vac tide da krtanje posto welodpraznine”. Aristo 1), Fiza, PAIDEL, Beograd 2006s 42, p 265023-24, Uposivanese,narao,odnosi na Laukipai Do- okt Tako raj Ros vam komentar Fike, W.D, Rows, Anstey Phys, Oxford, 198, p72, 24 Stoga bi i Demokst i Leukip koji postal vtito tae prvbitih oar prazan beskonatan prstr, moral da nazmateokakvor je upravokretanju over ao iu mb bil novo prirodno rctanc er onda kad se element kreu pis, jen pod wicajem dru, valjal bi da svaki od jh poseduje nok przodno Krone, suprtmo oaome prisilnom, {id xi Aco ei Angonpites 05 héouow del ven va Rp op By 1G RVG Ka TS ‘sip, lacey thu xémot ni fate picw alt kano ely do ix’ Di.00 were Bip ‘iv owrysiow, 8 xa acd i dvd i ehun xy oro, nap" 4 Bands fo row M. Tass. Arse, One, Grafs, Bogra 1990, st 79-8, p_ 3008-13, Ts ema poetkunapisio Demokriti Leukip, ako se i ngial vi dae Aristotloyredosled bio cup iDemokrit” (Cae 30088. Takods, zbos, pomentog, npravijena nize iemeda prostora” i praznine” Gini se da nije adcevstno re6i da sv amis postal veto kstanj prvobitih tala rez prazan i beskonacanproston™ Bole je ‘ovaj doo prevet tho, dase njegn vidi das on kava o vesnom krtanjy prvbitih tel x pram beskonatnom’(Cact10009-10) 70 Jozofski govoroi, pitati se dali su atom i praznina uyck postojali, a ako se to jednom pri- Ivati, onda je mnogo lakSe prihvatiti da su oni uvek bil u nekakvoj vrstiinterakeije.* Stagiranin je, ipak, trazio tragove , izvornog” kretanja atom i neSto od toga je pro- ia§ao kod Demokrita. U De an403b3 1-#04a9 pise da su neki mislioci dusu razmatrali prvenstveno kao uzrok kretanja, jersu misili da ono sto nije w kretanju ne moze pokre- {ati nista drugo, te su stoga dusu definisali kao da je u kretanju, ato je, mis Aristote, bio razlog i zasio je Demokrit nazvao dusu vatrom i toplinom. Atomii duse su tako bil samopokrenuti,sligno kao i 7mea pragine koja se vide na sunéevim zracima, Usspisu O Demokritu (DK68A37) nagovesteno je da je Kretanje u praznini prvobit- 1no bilo wzrokovano raigitoséu izmedu sami atom, Ovo, dakako, ne zmaéi da je De~ ‘mokrit mislio da nesliéno privlati nesliéno, njegovo stanoviste je, Stavise, bilo dijame- tralno suprotno, i da je to bio uzrok kretanja. Verovatnije objasnjenje je da su raznoli- ii razigtih yeligina atom bili u stanju nekakve neravnoteze w prvi i na taj nagin bili podvrgnuti kretanju, ‘Sve u svemu, moze se konstatovati da sa Leukipove i Demokritove tatke gledista eficijentni uzrok koji bi pokremuo atome i tako bio zamajac celokupne potonje kosmo- loge, nije bio neophodan iz strukturalnih razloga, Po njima kretanje nije imalo poset~ ‘mui zavrénu tadku, ve¢ je bilo prtivageno kao inherentna i vetna karakteristika stvar, tako da je i pojmovno rizdvajanje, koje su izveli Empedokle i Anaksagora, izmedu twa ri i pokretne sile odnosno izmedu materijalnog i eficijentnog wzroka, u atomisti¢kom sistem bilo uklonjeno. Marks ne sledi do kraja Aristotelovu liniju argumentacije, kao ni dileme i aporije koje muge Stagiranina, veé Zeli da apostrofiranesto drugo, pa u prvoj glavi drugog po- slavija svoje disertacije, koje se zove .O razlici izmedu Demokritove i Epikurove fizi- ke pojedinostima” pise da Epikur pretpostavija trojako kretanje atoma u prazniom prostoru, Prvo kretanje {e pad po pravoj lini: drugo mastaje ma taj nagin So atom skreée s prave line; a trece nastupa zbog odbijanja mnogih atoma, U pretpostavci prvos i poslednieg retanja Epikur se slaze s Demokritom, deklinacija atom s prave Tinie razliku- je ga 0d ovoga.* Epicurus assumes a threefold motion ofthe atoms inthe void. One motion i the fall ina straight line the second originates in the deviation ofthe atom jrom the straight line, and the third is established through the repulsion ofthe many atoms, Both Democritus and Epicurus accept the first and the third motion. The declina- tion of the atom from the straight Line differentiates the one from the other. 25 Li (C. Lothy) smatea da so jdan od nckoliko inigantn azloga 2a poavlivanje vooma hetarogenih ‘modelaranog modemog tomizma mods pip inne da Demokrt uz ij sine ova doktrina najseice ‘ee, jst osoba sine nedoslednosti i nckoiereninost C. Lith, The Fourfold Democritus onthe Stage of Early Modem Science". 443, Is, Vol 91, No3. (Sep. 2000. 26 Prev. B, Zivojinovie. KH, Maks, Rela iomedu Demokrione i Epikurow floc prirade, Kultura, ‘Beograd 1963, se. 19.Engleski prev prewet je a sledeseinemet adress: ip! wow maxis ore archi= velmarcworks’184Lidethess chim, 1 Deklinaciju atoma koju uvodi Epikur, Marks smatra sustastvenom odredbom njegove filozofije koja prozima sve sfere misaonog delanja, kako kanoniku, tako ifiziku i etiku “Marks se takode slaze sa Lukrecijem Karom da kada atomi ne bi dekliniali, ne bi se do- godilo ni njihovo sudarane i sastajanje, pa samim tim ni svet ne bi nikada bio sivoren U stvari, ovim se, po Marksu,realizuje pojam atoma i time se manifestuje .prvi oblik samosvesti”, a Demokrit se svodi na nekoga ko sledi puko nasilno kretanje koje je delo slepe nuznosti. Pr kraju svoga rada u poglav liu , Metcori” Marks kaze da je apsoluinost i sloboda samosvestiprincip Epikurove filozofije, i da je zato Epikur najveei helenski prosvetitelj” Dakle, iako bi se u periodu pisanja teze mogao okvalifikovati kao mla- dohegelovac, Marks radikalno drugatije od Hegela kvalifikuje Epikura, Hegel w Istori- Ji flozofje Iza Epikura i epikurejce kaze da nisu imali opStost u form mislienja”, da je Epikurova kanonika ,trivijalna” i .povrSna’”, ida, konaéno, prema Epikurovim filo- zofskim mistima ne moemo gajtinikakvo postovanye; il stavige to zapravo nisu nika- ive misli”.® U Predgovoru svoje disertacije Marks pise da je Hegela (tog dzinovskog islioca”) njegovo mistjenje 0 onom So je ovaj nazvao ,spekulativnim par exceller e",u stvari spretavalo da u sistemima epikurejske, stoicke i skepticke filozofije wv veliki znaéaj Koji oni imaju za istoriju helenske filozofije i za helenski duh wopste. lako re propusta da iskaze divljenje ,velikom i smelom plan” Hegelove Istore filozofije, ‘7a koju tvrdi da predstavlia istinski pocetak datiranja same istorije filozofi, Marks si- stematizujudi ideje levog hegelijanstva za potrebe radikalne kritike Hegelove filozofje prava, nagovestava i potrebu previadavanja spekulativne filozofije jednom drugagijom ‘materijalistiéki utemeljenom filozofijom. Ako se pokusa utvrditi Sta je kod Leukipa i Demokrita bilo odgovorno za smer kre- tanja samih atoma, onda bi se moguéi odgovori sveli na sledede: nuznost (dvéyen), slutajnost (tén ili aztducrov).” ili €ak nuzna slucajnost (éveryxat td). Nijedan od pontudenih odgovora nije zadovoljavao Aristotela, Stagiranin nije nikako odobrayao oncepcijski pri koji tvrdi da dogadaji u prirodi nemaju teleoloski karakter, ida jedan tako uredeni sistem kao Sto je to kosmos, ili jedan tako sofisticirani organizam kakay Je Hjudski, nastaju, recimo, sluéajnim spajanjem atoma u nekakvim vittozima. Nista bolje nis bili tretirani ni muznost ni nuzna slutajnost, jer puka muznost kretanja atom koja je vodila dogndaje kao determinisane ka nepotpunom i nesvrhovitom stanju bila {je potpuno opreéna Aristotelovoj doktrini finalnog uzroka, i po njemu je predstavljala sano metaniku nuznost inistaviSe. Da su atomisti osim efcijentnog zanemariiifinalni uuatok, potyrduju sledece Stagiraninove reti (GA7892-4); Propustivsi navesti uzrok zhog kojex se nesto zbiva, Demokrit sve Sto vi8i pri- roda svodi na muzdu.® 27 KHL Mas, Raclta mad Denotrtove 1 Epikurove floc privode, Kultura, Boogead 1963, su. 48, 28 GNF Hoga, Isto flcofje I, Kultura, Beograd 1964, sr, 403, 48,419, 29. vor od Arstotla pa naovamo korste Hj aeduzov kao sinonime kada govore 0 atmistima, ose ‘a viet i 4. poglavija Bkajige Pte 30 Prev. V. Gortan H. Dis, Predsokratonifgment I, Napried, Zagreb 1983, st 105, N66. Nem zd. Diels W. Kranz, Die Fregmente der Vorsokraier 1, Weidman, 1585, 101, A66, Deo rebenicew GA78OK2- n A. 8: 1605 Svexa dpi I.dyew, navee avy cic dvearany OF ype % OLOG, Na drugom mestu kao da se ova Aristotclova ocena sa Demokrita prosiruje na sve fisigare” (De resp:471b30-$72a3) Demokrit kaZe da od disanja proizlazi ncko djelovanje na one koji disu navode- ida ono spreéava dusu da bude istsnta, No ipak nista nije rekao o tome da je priroda to uéinila upravo radi te svrhe. Jer kao ni drugi istraZivati prirode opée- nito, ni on nimalo ne navodi taka uzz0k** 8’ ud dx vig dvumvo% ouupadert 10% dvamvover).Z, péoKeN Kad.ceW Qi ect viv yarn” oF net de ro‘toW 7" ieKu Tovjcacay roZt0 tiv OF U éetvrtom odeljku prve kx nin beleZi: Metafizike, preciznije u Met.985b10-19, Stagira- 1 kao St oni koji ine od jednog temeljno bivstvo, iz kojeg njegovim trpnostima astaje sve ostalo, postavljaju rjetkocu i gustocu kao potela tima trpnostima, na {sti natin jovi kafu kako surrazlike wrociostalih tvar, [kau da postojetritakve razlike: oblik, poredak, polo’ jer kazu kako se biée ralikuje samo razmjerjem, dodirom obratom. A od njih je rzmyjerje oblik, dodir poredak, obrat polo7aj Fer ‘Asse od N razlikuje oblikom, AN od NA poretkom, a Z od N polozajem." ‘kai xaDézep of & novodvtes vit’ GnoKaLéne odokay riko t0% xéeow aii ewer, tayavin Kats mvay épzdc TEuevOL Tay xaOMmLdroN, tev adtéy tpéTOV Kai omt01 Tac Siapopag ating taV a.Jow eWay paw. acta ATO tpER EAveR 2.éyovor, oyfiud te xa rdw Kod Odow’ awospewv yap Guar AV Goons Kal Ladty kui tponi pavov. toitw 83 4 wav doops oid dorm, o 63 Stary bie #33 5 procznj jo prevsti na sodo natin (7.4): .Domekit, kaj propustio gover o .onomezbog Seg SI Prev, V, Gort, H. Dis, Predzokratowfrgment Il, Napied, Zagreb 1983, si 116, A106. Nem, id HL Diels, W: Kranz, De Fragmante der Vorsoranker 1, Weidmann, 1985, , 10, A106, Stagiranin ws ovom spisu (Disonje 4722-3) kaze da ni Demeksit a0 ni deus stave priodo opcnito,.rimalo ne aod takav wok’, misleinaravno na finn uzr0k, Isovremeno, na drgim mestia unegovim spina, more se prota da su Empedokle i Anaksagor bili jen presokratove koe je Aristotel pohvaiozbog prepor _mavana finlnog wroka, Nsu li ove dve konstacijew ki? Ne nwino. I celine Aristotle tleolo- inst posmatrno zit niko nije pojmio Koumoe do kraja na ovaj (vthovtly nai, jrsuthovita konce- ‘tia univerauma, Sait, nije ni ila poznst upresokatosske doba. 8 druge strane, Empedokle i Anakss- gora suse sa svajim pojmovim Luba i Uma njvite bil pebliili eric teleloskog pincipa objasnje njasvega ect Stagiraninovo spominjanje ove dvejice mslilaca kao oni kod kojih se mogu pronci pve snake cou finlisa, 32 Prev. Lada. Aristtel,Metafcio, Liber, Zagreb 1988, str 16, . 98861019. Sino Stagiranin peu Mee LOADDII-S; Phys 1882228, GCS1SHGS, B pon Odeng: Btempspen yap 1H pv A TOON opsquam, 19 84 AN too NA vate, v6 33 ZN Oso. Pod onima koji .postavljajuretko i gusto za naéela svojstava” (Met 98Sb11-12), Ari- stotel je mislio na Anaksimena, Oblik mnoZine koji se ovde pojavljuje (,oni), bio je razlog da Ros kaze da je ovaj iskaz presirok, jer je ,Diogen bio maltene jedini kasniji _monista koji e sledio njegov (Anaksimenov, prim. Z, K.) primer”.* ‘Nastavak teksta koji glasi na isti nagin i ovi Kavu da su raclike (clemenata) wzr0ck ‘stalin (osobina)” (\e.985b12-13),ukazuje da Stagiranin prethodno pomenute filozofe poredi sa Leukipom i Demokritom, Razlike (i Stagopac) kojima atomisti objanjavaju ostalo (ca 22.0), nis, naravno, bile razlike obe ,varijante” materijalnog uzroka, ppunoce i praznine, nego samo jedne od njih — punoée yj. atom Zanimljivo je. zatim, da Aristotel (u Met 985613-15), St0 mu inaée nije obiéaj, govoreci 0 ravlikama nedeljivih elemenata, pored svojih reti ona (,(ob)lik”), ‘atc (,ted(osled)”) i Oars (.polo?aj”), navodi i originalne izraze atomista: gvowé, (uoblicavanje”), Staley (.dodiravanje”) i rponej (,okret(anje)). Atomisti su, dalle, razvijal i vlastit tehnicku terminologiju, kojom su izgleda Zeleli da naglase dinami aspekt i uka7u na neprekidnost kretanja atoma, koja je bila presudna za bivstvovanie fenomenalnog univerzuma, Stoga je mo%da primerenija upotreba izvome reti tpox uumesto aristotelovske 0éaig, jer je za atome, Kofi se kreéu kontinuirano éxé tacrow.dtow uw bbeskonaésnom koje je praznina, te&ko reGi da su situirani il polozeni bilo gde. Preciznje je reéi da atomi naprosto okreéu strane jedni ka drugima, Sliéno i neologizam Baty nie oznagava stanje bivanja u kontaktu, nego dotazenje do dodirivanja, Ros, konatno, u svojoj redakciji Merafzike, umesto slova Z i N (Met 985018), pise slova 5 iH, 2bog toga Sto je verovatno tako i izgledala Aristotelova ilustracia, jer je Ivo napisano slovo stariji oblik slova Z (zeta). Marks u komentaru ovog mesta iz. Metafizike dodaje da Demokrit ne pominje teZim Jao svojstvo atoma, jer AbderiGanin, po njermu, posmatra svojsva atomna samo u odnost. 1m stvaranje razlika w pojavnom syetu, a ne w odnosu na sam atom. Potom iznosi zanim- Jjivu teu zasto te7inasledeti Demokrita nije nSto Sto se iste kao bitna osobina ston Za njega je ona sama po sebi razumljiva, jer sve Sto je telesno te8ko je.” For him weight is taken for granted, since everything corporeal has weight 38 WD. Ross, ristode’s Metaphysics J, Oxford, 199, p. 139-140, Da jena ovom mest 680 Anaksimen { Diogenu iz Apoonije gover i Za (H. Seid u vom komentare Boncoveg prevoda Metatzite H. Boni ta, Arstotles" Metaplysit Hanbun, 198 280, 54 U engeskom provodu ovog mesta on prikladno navodislova Mi W. Da se sam Demohsit zaman 23 sloxaalfbeta moze se vost iz njegovihfragmenata DKGSBI8b, DKG8BI9 1 DKGSB2H (sliéno i Ge31561415) 88 Prev. B, Zivojinovie. KH, Maks, Rela iomedu Demokriione 1 Epikurow floc prirade, Kultur, Beograd 1963, st 28 Engleski prove prewet je a sledeseinemet adress: ip wow maxis re archi= ‘velmarc works 184Lidethess chs htm, " Razlog zasto je ovo Marks rekao mozda se moze pronaci u slozenoj relacij ter- ‘mina koji su upotrebljavani u detekciji Demokritovog pristupa atomima. S obvirom da je veé govoreno da su atomi .puni”, .evrsti”,,tvrdi”, i dau GC316al5 Stagiranin &ak i pojmove cajua (,teto”) i wéye00¢ (,veligina’”) upotrcbljava kao sinonime, tedko je ‘ovom nizu ne dodatiteZinu kao strukturalno svojstvo atoma, Druga je stvar so je ovde pretpostav leno i podraaumevano da su atom telesni, i Sto takva teza moze biti predmet polemisanja, odnosno predmet kritike. U stvamosti to je poscbno ubojito ucinio Hegel, keji je apsotutizajusi noeti¢ku jednostatoma, s pravom mogao postaviti pitanje ako st atomiinevialjve inteligibilne jedinice, kako onda oni mogu imati takvo nesto kao Sto je npr tezina, Marksu je pak Epikurovo uvodenje tezine posluzilo da utvrdi da je ovaj »0bjektvisao protivreénost koja u pojnmaatoma posto izmedu biéa i egzistencije, ina taj ‘atin dao atomisticku nauku, dok Demokrit ne realizaje sam princip, nego se pridréava samo materijalne strane i navodi hipoteze u svrim empirije” Atomi se medusobnonerazlikuju,dakle, ubivstvenom smisiu, veé po obliku, redosledu i polozaju, te su sve Kvalitativne diferencije u stvarima, koje su konglomeratiatoma, stoga jedino zavisne od kvantitativnih i mesnih razlika. Ovo svodenje svih kvalitativnih ‘odnosa na kvantitativne nije kod atomista bilo dostedno i jednoobrazno sprovedeno. Citajuti Aristotelove spise move se zapaziti da se atomi ne razlikuju samo po obliku, redosledu i polozaju, nego i po obliku i veligini (Phys 203a33-203b2; Cael, 303410-16, O Demokritu, DK68A37), pa i samo po obliku (Phys. 184020-21, 203420-23; Cael.275029- 32, GC315b912, 325b18, 325027-28, 326415)” Lako se uotava da je usvim navedenim varijacijama najmanji zajedni¢ki imenitelj, i razlikujuée svojstvo atoma u pravom smishu reti predstavljao oblik. U grékom originalu stoje sledegi termini za oblik: oyna. Hop, cefbos il 8a, premda je uvek reo intrinsiénoj karakteristci atoma, koja govorio tome da su atom, osim sto su bili tvari, bli jimeligibilne prirode”. 36 Pre B, Zivojinovié. KH. Marks, Rect toma Demolitove | Epskurove flaca prin, Kuo, Beograd 1963, st 3031. 37 Na ednom mest u GC32699-11 ak se hae da Domokrito sto imajteinw ali data ebina nie ap- ‘olutna, vee reltivna jer zavis od ihove vein. Simple navodi (DKG7A IM) di se Leuk i Demo- Isitovi som rz medaeobno obs, velsinama,poloajem iredossdom, 38 Sam Demolut je nspiso i delo pod nave O idea (Hepl Bed, harem tao prensi Sokst Emp rik DK68I6 Ono sto se moze prota samim obi sacuvanin spsima veoma je shromno, Najpre trea rs da postoje dopteneformulacje koje govore o tome das ato eskonaeni kako po obi tako o bru (GC314a22-23), i das, jednostavno, azikaju beskonasaim maostvorn oblika (GC32S027-28) Preciznji podaci sup. da atom vate maj oli lop (Cael 303412-14) ii da tom Ki ima oi = le sastavjaju dus (De an 4a 404486). Prma Demo, ov atom sj i sasvim ati" dok se stomima koji satinjavaj ostala tr clementa dozvoljava da budu -frapav" i list, nepeaviih, geome- twjskh obika U Phys 188425 se, Konatno, nvode mogutitipov oblika, li bez lize spacial, 0 su: ‘plat i euglasto pravoikrwino, odnosno zai 39. Aristotel je, ponekad, tmeo ida promglasiformafno-mentai vid stoma, ko npr: et. 1039a10-11, file 2a Demokrita ka

    You might also like