USTAVNA KRIZA U SRBIJI 1881—1883 Vlada Napredne stranke pod predsedni8tvom Milana Piroéanca, u skladu sa svojim politi¢kim programom, a u smislu ustavnih odreda- ba, podnela je predlog za promenu Ustava na dva uzastopna sastanka Narodne skupStine, 1881. i 1882. godine. Posto je predlog oba puta us- vojen, ogekivalo se da se u narednom periodu, krajem 1883. godine, sazove velika narodna skupétina, u tijoj je nadleZnosti bila promena ustava. Medutim, ipak su raspisani izbori za obiénu skupStinu. Istina, vlada je u svome obrazlozenju obe¢ala da ¢e se odmah posle jednog vanrednog saziva nove obiéne skupstine raspisati izbori za veliku sku- pStinu. Ali tada su stvari uzele nov tok. Izbori su, dajuéi radikalnoj opoziciju vecinu mandata, porazili viadu. Vlada daje ostavku, kralj za- Kljuéuje zasedanje nove skupstine odmah posle njegovog otvaranja. Neposredno posle toga izbija timotka buna, koja je dugo nagomilava- nim protivreénostima dala najteZe reenje, sa posiedicama koje su se dugo oseéale u politiékom Zivotu Srbije. Neto kasnije, 1895. godine, naprednjatku vladu pod predsednist- vom Milutina GaraSanina na nekada’nje obeéanje ustavne promene i njeno skupstinsko isglasavanje podsetile su u skupstini dve interpe- lacije, jedna iz redova naprednjatkih, druga iz redova radikalnih po- slanika. Od viade se trazio odgovor na pitanje da li namerava da pre- duzme postupak za promenu ustava, a ako ne, da navede za to razloge. Odgovarajuéi na interpelacije, predsednik viade Milutin GaraSanin je izjavio »da viada ne namerava izvrSiti promenu Ustavac i naveo za to razloge. U posebnom odgovoru. na interprelaciju radikalnih posla- nika, razlozima je dodao jo i to da se, kada je trebalo preduzeti pro- menu Ustava, pojavio nacrt ustava radikalne stranke, koji je tada’nju vladu »zaprepastio« i naveo da se zapita »da li je u tom trenutku, kad se moze jedan takav ustav i u diskusiju uzeti, — pametno, da se ve- lika skupstina saziva?«, Pored toga, pozvao se i na timotku bunu, posledice »jo§ nisu uminule, te da se sa spokojstvom moze pristupiti ovome tako vaénom poslu«, promeni ustavat, Veé su prvi radikalni govornici u potetku debate istakli_neodr- Zivost GaraSaninovih razloga, upucenih na njihovu adresu. Timotka 1 Stenografske bele’ke o sednicama Narodne skupStine sazvane za 1884. godinu, IX redovni sastanak, 18, aprila 1885, Str. 282—283. 13buna je izbila posle onog vremena u kome je trebalo sazivati veliku skupStinu; a pojava radikalnog nacrta ustava je partijska stvar, koja ne moe uticati na vladu »da se ne kreée u granicama ustava«. PoSto su postojala dva skupstinska reSenja, viada je bila duéna da sazove ve- liku skupStinu?. U daljoj, kraéoj debati o GaraSaninovom odgovoru na - interpelacije 0 promeni Ustava, koja je prekinuta zakljuékom skup- Stine, ukazano je i na to kako je viada prisvojila ustavno pitanje i pro- tumatila izbore od 7. septembra 1883. godine. »Ona je 7. septembra kazala: narode, ako neéeS moje jednomisljenike da izbere’, znagi ne- éeS promenu ustava«3, Debata o pitanju promene Ustava, na SkupStini 1885. godine, bila je formalni zavrSetak jedne etape u razvoju ustavnog pitanja, za. éajne po tome Sto je otkrila stavove svih faktora ustavnosti i uslove Koji su ih odredivali. Gitava ova etapa nosi u sebi i clemente koji do- prinose boljem razumevanju daljeg razvitka ustavnog pitanja, koji ée dovesti do dono8enja Ustava od 1888. godine. Stoga je opravdano da se ona posebno obradi, i da se ukaze na sve Sto je u etapi u vremenu od 1881 do 1883. uslovijavalo pokrteanje, a zatim i skidanje s dnevnog reda ustavnog pitanja. Cinjenica da su za odredeni razvoj i ishod ustavnog pitanja pada- le optuzbe na raéun radikalne stranke, ukazuje na potrebu da se is- trazi i uloga onih koji su ustavno pitanje formalno pokrenuli; kralja Milana i naprednjatke vlade Milana Piroéanca. Neophodno je da se razjasne stvarne njihove pobude i namere, jer samo preko toga moze da se razjasni i privremeno skidanje s dnevnog reda ustavnog pitanja, koje je dobilo razlitita tumatenja u pomenutoj debati u Narodnoj skup$tini 1885. godine. Posto su politiéke pobude i namere bili odluéujuci momenti za razvoj ustavnog pitanja, a po svojoj prirodi ne ostavljaju dovoljno tragova u zvanitnoj prepisci, to ni stvarna uloga kralja Milana i na- prednjatke vlade nije mogla dovoljno da se razjasni na osnovu doma- éih dokumenata. Prikaz koji se ovde daje omoguéili su znatajni podaci iz izveStaja austrougarskog poslanstva u Beogradu, sastavljenih na osnovu razgovora njegovih predstavnika sa kraljem Milanom i élano- vima vlade, poverljivih obaveStenja iz drugih izvora, kao i na osnovu njihovih neposrednih opazanja‘. Uvod u politiéka zbivanja i politiéke krize 1881—1883 godine bio bi suvise opSiran, ako bi trebalo ukazati na sve one ranije odnose i momente koji ¢e u.novim uslovima drastiéno ispoljiti_nagomilane protivreénosti druStvenog i polititkog Zivota tadagnje Srbije. Dovoljno 2 Izjava Riste Popoviéa. Isto, str. 283. * Izjava Milana Duriéa. Isto, str. 283-284. _. ‘ Dokumenti se nalaze_u arhivi u Betu (Haus—, Hof— und Staatsar- chiv) —u daljem citiranju BA. Pri citiranju se navode broj i datum doku- menta, Svi su dokumenti iz fonda: Politisches Archiv XIX, Serbien, 14je — za dalje izlaganje — podsetiti samo na to, da je posle Berlinskog | kongresa i obaveza koje je Srbija primila prema Austro-Ugarskoj, do8lo do razilazenja kneza Milana i predsednika vlade Jovana Risti¢a u pitanjima spoljne politike. Knez Milan se odluéio na gotovo bezus- lovni oslonac na Austro-Ugarsku, dok se Ristié sa time nije saglaSa- vao. Kriza vlade bila je neizbezna, a moguénosti za nove kombinacije bile su ograniéene. Tako je do8lo do jedne priliéno riziéne kombinacije sa dotadasnjom opozicijom, vrlo razlititog sastava, Giji je jedan deo trebalo da obrazuje novu viadu, a drugi da posluzi kao izborno sred- stvo kojim bi se u novoj skupstini liberali sveli na neznatnu manjinu. Iz takvih zadataka koji su namenjeni mladokonzervativeima i mladim liberalima okupljenim oko lista »Videlo«, s jedne strane, i radikalima, s druge strane, proistekle su vrlo brzo nove politike krize. Utoliko te Ze, 8to same ove stranke nisu mogle neposrednim sporazumima da re- | Savaju svoje odnose. U svakoj prilici istupao je knez Milan sa svojim zahtevima, koji ée grupu »videlovaca«, sada veé pretvorenu u vodstvo | viadajuée Napredne stranke, udaljavati sve vie od moguénosti spo- razuma sa radikalima. Politi¢ki program mladokonzervativaca i mladih liberala oko li- sta »Videloc, nesumnjivo, knezu Milanu nije mnogo odgovarao; a jo8 manje mu je odgovarao polititki program radikala, koji se veé dosta puta ocrtao kroz istupanja radikalnih poslanika u skupStini, Ali bila je Ginjenica da je u grupi oko »Videla« na¥ao Ijude spremne da podrée njegovu nova politiku prema AustroUgarskoz, bar u smislu_uslova koje im je pred obrazovanje vlade izneo. $ druge strane, neodloinost odredenih re8enja u spoljnoj politici navela je kneza Milana da, tre- nutno, novoj viadi prepusti unutraSnju politiku, a time i brige koje je ona nosila. Jer iz redova »videlovacac mogla se sastaviti viada, ali ne i narodna skupStina, Liberalna skupStina morala se raspustiti i raspisati novi izbori, na novim izborima nisu se mogli pobediti libe- rali bez sporazuma $a radikalima, a sporazum sa radikalima predstav- Ijao je maé sa dve o8trice. Cinjenica je da ée se, razvojem dogadaja, naprednjaci prilitno brzo okrenuti ne samo od radikala veé i od svoga programa, Ali da ne bi bilo zabune ni u pogledu toga-u kojoj je meri viada tokom borbe pro- tiv radikalne opozicije zagazila u reakciju, treba znati i sa time je potela. Pregovori oko obrazovanja novog ministrastva vodili su se 18. oktobra i trajali éitav dan, Knez Milan se konsultovao sa svim élano- vima konzervativne stranke koji su dolazili u obzir za ministarska me- sta. Jovan Marinovié, raniji predsednik konzervativne vlade, odbio je da preuzme predsedni8tvo ministarstva, ali je i dalje Zivo uéestvovao u konsultovanjima, prvenstveno sa Cedomirom Mijatovicem i Milu- tinom GaraSaninom, koji su se prvi stavili knezu bezuslovno na ra- spolozenje. Knez Milan je izjavio da im’ ostavlja potpuno slobodne ruke u pogledu predlaganja njihovih Kolega u viadi i ministra_pred- sednika, zatim u pogledu personalnih promena u administraciji, kao iu pogledu raspuStanja narodne skupitine. Insistirao je samo na to- me da se obrazuje ministarstvo koje bi dovelo u red pitanje trgovin- skog ugovora sa Austro-Ugarskom i odnose sa ovom susednom drZa- 15vom bilo u stanju da reguli8e na natin koji bi odgovarao njegovim (imezevim) namerama. Mijatovié i Garaganin su odgovorili da im ukla- njanje spora sa austrijskom viadom ne¢e stvarati ozbiljne teSko¢e, jer je, prema njihovom uverenju, on provociran drianjem Risti¢a, koji je u ditavoj svojoj trgovinskoj politici polazio sa pogresnog glediSta; stvarne te3ko¢e za novi kabinet su u unutraSnjem stanju zemlje i u nasledu koje je u ovom pogledu Ristideva viada iza sebe ostavila. Ali posto im knez u ovom pogledu ostavlja slobodne ruke, nece oklevati da odgovore na poverenje koje im je ukazano i prihvate svoju misiju. Zatim su pregovore vodili sa Milanom Piroéancem, pa je pod njego- vim predsednistvom obrazovan nov kabinet’. ‘Ako su novi ministri verovali da je njihov sporazum sa knezom Milanom regulisan uslovima u pogledu odnosa sa Austro-Ugarskom i ostavljanjem slobodnih ruku u pogledu unutra8njih pitanja, bili su wu velikoj zabludi. Desetak dana posle obrazovanja nove viade knez je govorio da su, nasuprot Ristiéu koji je u svojoj upravi bio reakcio- naran, sadaSnji vodi viade Ijudi napretka i da on deli sa njima uve- renje da su zemlji u njenom rezvitku potrebne reforme. Ali, »iako ovi mofda sve svoje ideje koje su do sada razvijali ne¢e biti u stanju da ostvare, i predstoji im jedna deziluzija, ipak on ne sumnja, u celi- ni, u povijne rezultate i uspeh njihove aktivnostie’, Nesumnjivo je, glavnu »deziluzijue koja je viadu o¢ekivala predstavijao kneZev odnos prema unurta’njoj politici i ustavnom pitanju, upravo glavnim taékama naprednjatkog programa, zbog kojih je viada i pristala na kompromis u pogledu spoljne politike. Knez Milan je ne samo imao odredene na mere u tome pogledu veé je pokazivao i sklonosti-svojstvene zagreja- nim stranaékim vodima. Pre nego &to je do8lo do formiranja Piro¢anéeve viade, dok je pripremao zamenu Ristiéevoj viadi, knez Milan je pokuSao da stvori opoziciju i u samoj Risti¢evoj stranci. Vladimiru Jovanovidu, bivsem ministru u RistiGevoj vladi, govorio je kako pomislja na stvaranje jed- ne nove politiéke partije, u koju bi trebalo da udu »mladi liberalic, omladi konzervativei« i takozvane »socijalistec, tj. radikali. Jovanovié je knezu Milanu otvoreno predotio opasnosti koje bi po ustavnu slo- bodu i dinastitke interese poticale iz neustavnog meSanja viadaoca u partijska pitanja; Ustav je uzidgao viadaotevu litnost na visinu do koje ne dopiru partijske strasti. Knez Milan je na to odgovorio kako je Ustav od 1869. godine donet za vreme njegovog maloletstva, te ga ne vezuje, po tom ustavu, on bi imao samo da potpisuje ukaze i da ide u lov, a on ne moze da se zadovolji takvom ulogom. On hoée svo- jim iskustvom i znanjem da pripomogne opStem dobru, i u tom smeru da Siri politiéku aktivnost i u dréavnim problemima Srbij U nastavku ranije pomenutog razgovora, u kome je poredio Ri- sti¢a i Ijude nove viade, istakao je da je Ristiéa onemoguéilo opiranje trgovinskom sporazumu sa AustroUgarskom, Zivljem kretanju Stam- pe, i, najzad, izvesnim promenama u Ustavu. Povodom poslednje taé- ® BA No 155 A—B od 1. novembra 1880. 6 BA No 161 od 14. novembra 1880. 1 Zivan Zivanovié, Politi¢ka istorija Srbije, knj. II, str. 73. 16ke, knez je veé napomenuo »da je sada’nji natin’ reprezentacije tako saéinjen da niti daje stvarni izraz narodne volje niti prihvata Zelje su- verena; skupStina je u sada8njem sastavu aparat koji najvi8e stoji na raspolozenju vodedem ministru, a to mora biti izmenjeno.« Posle ‘skupStinskih izbora sprovedenih 30. novembra 1880. godine, knez Milan razraduje svoje misli o skup8tini i daljem programu refor- mi, SkupStina se — po njegovom misljenju — ne sastoji »od lo8ih ele- menatas, ali se jedna skupStina kao ova, sa pretezno seljatkom vi nom moze saglasiti sa odobravanjem novéanih izdataka. Poslanici su pridobijeni za reformu u administraciji, sudstvu, za reorganizaciju vo} ske, ali Gim im se progovori o povecanju poreza, o tome neée apsolut- no niSta da éuju. »Sa skupStinom sastavljenom od takvih clemenata ne moze se vladati Knez je otkrio i svoje namere sa Skupstinom i promenama koje bi omogucile drukéiji sastav skupStine. U pogledu Skupitine koja je zasedala, knezu je bilo stalo samo do toga da se izglasaju tri predloga: Bontuova Zelezniéka konvencija, trgovinski ugo- vor sa Austro-ugarskom, ako na vreme bude sastavijen, i ustavna re- forma. Reorganizacija uprave i sudstva, zajedno sa odgovarajucim po- vecanjem Ginovnitkih plata, kao i nova organizacija vojske — pred- meti su éije se reSavanje moze odloZiti za Sest meseci, Odigledno, knez je time hteo da kaze, da ovi predlozi, koji sada ne mogu da se spro- vedu iz finansijskih razloga,"moraju ostati za iduu obiénu skup8tinu, ona ¢e veé biti sastavijena prema projektiranom novom izbornom sistemu, Knez je,nameravao da ubrzo posle zakljuéenja sadaSnjeg zasedanja SkupStine sazove veliku skupStinu i njoj podnesu na izgla- savanje ustavne promene. Prvenstveno je bila u pitanju izbornost in- teligencije, po dotadanjem izbornom sistemu gotovo iskljuéene, kao i jacanje viasti suverena. »Ustavna reforma — rekao je knez — mora uneku ruku da se oktroise; jer ako bude prepuSteno poslanicima-da je sami izrade; stvoriée se jedan ustav sliéan bugarskom, a takav ja ne bih mogao da primim.«® Vlada Milana Piroéanca je, kada je raspustila skupSitnu i raspi- sala nove izbore, morala napraviti izborni sporazum sa radikalima, a to je znatilo i davanje odredenih ustupaka.u unutrasnjoj politici. Ra- dikali su ih prihvatili i podrzali program novog politi¢kog zakonodav- stva (slobodu Stampe, zbora i udruzivanja), kao i pokretanje postupka za promenu ustava. Ali za sve ono drugo, na Sta se vlada obavezala knezu Milanu, nisu znali ili nisu hteli da znaju, a u svakom sluéaju njih to nije obavezivalo. Kako su knez Milan i vlada Milana Piroéanca mi- slili da unutrasnjim slobodama otkupe svoju spoljnu politiku i druge poteze koje su pripremali,. kada su i ovi podlo%ni zakonitosti i sudu javnog mnjenja, tesko je u potpunosti oceniti. Osuda njihove spoljne politike dogla je vrlo brzo, a utoliko je teze padala, Sto su u novim uslovima slobode Stampe mnoge pojave mogle otro da se Zigo’u, Naj- teze je ipak bilo to Sto se knez i vlada, veé optereéeni teko¢ama, upustaju u nove kombinacije, kao Sto je sluéaj sa ugovorom o grade- nju Zcleznice zakljuéenim sa’ Bontuovom Generalnom unijom. »Novi * BA No 161 od 14. novembra 1880. ° BA No 20 B od 6, februara 1881. 2 Zbornik radova 17vek«, koji je donco o8tar uvodnik protiv Bontuovog ugovora, takode je pod ‘dnevnim ‘vestima doneo napomenu da je Bontu iz Beta poslao u Beograd milion dinara. Knez Milan — ose¢aju¢i se time pogoden — razljutio se ovakvim pisanjem i porutio urednicima »Novog veka« da abuduée nijedan primerak lista ne Salju u dvor.0 To je bio neugodni pogetak posla koji je veé na ovoj skupStini izazvao burné debate, a iduée godine — kao »Bontuova afera« — stvorie te’ku- situaciju za dvor i vladu i veliko neraspolozenje u zemlji. Na skup&tinskom zasedanju 1881. godine, i pored kritike Bontuo- vog ugovora i trgovinske’ konvenoije sa “Austro-Ugarskom, radikalni poslanici nisu iskoristili moguénost da svojim izlaskom iz Skup%tine paraligu njen rad ostavijajuéi je bez kvoruma za refavanje. Ali su svo- jim stavovima veé jasno stavili do znanja da’ ée predstavljati snaznu j nepomirljivu opoziciju viadi. none 7 U takvoj situaciji do8lo je do formalnog pokretanja ustavnog pi- tanja viadinim predlogom Skupitini, koji je ova prihvatila. Predlog je sadrzao samo dva lana od formalnog znagaja+t Vlada je uz pred- log dala i svoje obrazlozenje pobuda iz kojih je podnela predlog, ali one nisu bile predmet debate u SkupStini. U Stampi je bilo polemike o naginu na Koji je. pokrenuto ustavno pitanje, ali ona neée biti od veéeg znavaja za sam njegov tok, Mnogo je znatajnije da su napred- njaci’u izvesnoj zavijénoj formi, izlazuci pobude, izneli i neke. svoje poglede.t? U tome je uogeno nekoliko momenata. Glavna taéka name- ravane reforme je promena u_sastavu poslanitkog doma, ukidanje og- raniéenja kojima je iz skup8tine iskljuéena’inteligencija i ukidanje pra- va kneza, odredenog él. 45 Ustava, na imenovanje jedne éetvrtine po- slanika, s tim da se uvedu kandidatske liste. Osim toga predvida se progirenje nadle%nosti dréavnog saveta i njegov preobrazaj u tome smi- slu da ovo telo vr&i stalan uticaj na zakonodavnu aktivnost, naravno u konzervativnom duhu. Posebno je znaéajno da je knez Milan litno pridobijen, iz razlititih razloga, za promenu Ustava. Pre svega, on ne voli da bude vezan za ustav Koji je donelo namesnistvo. Dalje, smatra za Stetnu prerogativu suverene viasti pravo naimenovanja vladinih po- slanika; smatra da se primenom sistema vladinih lista, kada je viadina partija dobro organizovana, mo%e osigurati, istina manje neposredan, ali takode efikasan i, u svakom slutaju, prirodniji uticaj na izborni rezultat.13 %# BA No 30 AB od 26. februara 1881, — Stojan Novakovié navodi da je viada »upravo preko svoje volje« pogodila sa Bontuom gradenje Ze- lemice, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji, 1883-1903, Beograd 1912, str. 19. 4 CL, 1: Da se Ustav Knjazevstva Srbije od 29. juna 1869, godine pro- meni. Cl, 2: Ovo regenje stupa u Zivot kad’ se potpuino izvrSi élanom 131. Ustava propisani postupak o predlozima za promenu ustava« Predlog je usvojen na sastanku LXXVIII od 4. aprila 1881. Stenografske beleske 0 séd- nicaraa Narodne skupstine koja je driana w Beogradu 1880. i 1881, god. str. 2476. 1 Q vladinim pobudama i njihovoj kritici u Stampi, v, Jafa M. Pro- danovié, Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji, str. 246-251. 1 BA No 53 A—E od 27. aprila 1881. 18. . Do kraja 1881. godine nije se radilo na promeni Ustava. Po us- tavnoj proceduri, trebalo je jos jedan skupStinski saziv da ‘se izjasni za ustavnu promenu, pa tek onda da se pristupi raspisivanju izbora za veliku narodnu skupStinu. Ali mada se na tome nije radilo, novi. politiéki odnosi nisu ostali bez: uticaja_na razvoj ustavnog. pitanja. Po- sebno ‘stoga Sto prema njemu zauzimaju otvoreniji stav i radikali, a oni veé predstavijaju snagu u skupStini i u zemlji o kojoj se moralo voditi raéuna. : . U jesen 1881. godine veé: se. radikalna stranka,ose¢a kao: faktor koji:moze ozbiljno da, poljulja viadin polozaj: »Neobuzdanost vise no- vih listova prvenstveno je doprinela tome da je,radikalni duh u po- jedinim slojevima naroda oziveo, tako da su se redovi radikalne frak- pre umnoiili nego umanjili«, a moze se ogekivati da ée na predsto- im dopunskim izborima radikali dobiti jo8 nekoliko mesta u skup- Stini, Vlada, sa svoje strane, jo8 nije nameravala da protiv radikal- nog pokreta istupi sa takvim sredstvima kao Sto je ograniéenje slo- bode Stampe; htela je prema radikalima da se dri u strogo zakonskim okvirima, ali da motri na njih i uéinjene prestupe zakonski ka%njava.tt Razlozi porasta radikalne opozicije bili su dublji i slozeniji, a njegova ispoljavanja vrlo Siroka, To je pokazao i sukob koji se na potetku novog skupStinskog: zasedanja, u januaru 1882. godine, javio veé u pitanju adrese, Radikali su bili iskljuéeni iz Odbora za sastavlja- nje adrese, ali im to nije smetalo da sastave sopstveni nacrt adrese u kome su o8tro i o8trim izrazima napali celokupnu, vladinu unutrainju i’spoljmu politiku. Nisu propustili ni da se osvrnu na viadinu taktiku pri donoSenju polititkih zakona i pokretanju ustavnog pitanja. Vladi je prebaéeno da je’na poslednjoj SkupStini potvrdu zakona o Stampi i predlog.za promenu Ustava uslovljavala reSavanjem Zelezniéke kon- vencije. I da sluéajno vecina nije primila Zeleznitki ugovor »propao bi i zakon o Stampi a, na svaki natin, i predlog o promeni Ustavac, rekao je Kosta TauSanovié. »I onda, gde je tu doslednost’i iskrenost? Nije li to ucenjivanje!?«1s oe 5 Na novoj skup8tini vlada je postupila na sligan natin, izlavudi u adresi najpre mere koje misli da preduzme u pogledu unutragnjih re- formi, a zatim potrebu promene Ustava. Vlada time ‘— napomenuo je Dimitrije Katié — kaze »ako sve ovo primite, mozete se onda nadati, da ete doziveti izmenu Ustava.«t® GaraSanin je, uostalom, u debati o adresi otvoreno rekao da »pre menjanja Ustava, vlada smatra da ima izvesnih ‘polititkih garantija koje treba ste¢i.«!7 Nasuprot. tome, za- htev radikala, je bio da se prvo. sprovede ustavna reforma, pa na nje- noj osnovi izvr8i reorganizacija uprave. Ili, kako je Katié rekao, »da se korenitim reformama zemaljskim ne moze pristupiti dokle se ze- # BA No 94 od 2. oktobra 1881, suey, 38 Stenografske beleske 0 sednicama Narodne skupitine sazvane za 1881. godin, Sastanak VIII, 17. januara 1882. Str. 190, 6 Isto, str. 133. . #7 Isto, str. 135. a 19maljski ustav ne izmeni, Sto Je sasvim na svome mestu i Sto se ne -moze-nigim pobiti.«!8 Debata o adresi jasno ‘ie pokazala stavove i namere Radikalne stranke, ali to nije bilo sve Sto je zaoStrilo’ polititku situaciju i dovelo do polititke krize. Imenadna‘vest_o krahu Bontuove Generalne unije i pretpostavke o finansijskim gubicima’ Srbije na Zeleznitkom ugovo- ru, uzbudili su celu zemlju i dali maha novim radikalnim agitacijama. Nova politika situacija nije mogla ostati bez uticaja na ustavno pita- nje i veé se nazire-moguénost-da knez Milan odustane od promene Us- tava. »lako je moguée da-knez, s‘obzirom na otpor radikala koji ra- ste, dode do ubedenja da sa sadasnjim ministrima ne moze da se, kao Sto je zamiSljao, izvrsi revizija Ustava.«19 Tako se, umesto reSavanja ustavnog pitanja, zatela ustavna kriza. Knez Milan zapotinje da trazi puteve za obratun sa radikalima u pro- tivustavnim aktima, nastojeci da po svaku cenu odrdi naprednjaéku vladu i upotrebi je kao. sredstvo za jatanje litnog reZima. Ie: Narodna skupStina je, posle Zuéne debate, usvojila naprednjatki nacrt adrese sa 99 glasova protiv 50. Tada su radikali, kao dalji akt demonstracije, uéinili ono Sto dotle nije’ bilo uobiéajeno, u postupcima skupétinske manjine. Odbili su da potpigu izglasanu adresu i da udu u deputaciju koja je adresu nosila u dvor.2 To se, nesumjnivo, moglo oceniti kao akt uperen i protiv samog’ dvora. Knez Milan se nije trudio da ublazi sukob naprednjaka i radikala niti da posreduje u iznalazenju kompromisa. Smatrao je da ¢e, ukoliko brie dode do raskida, évrSée vezati naprednjake za svoju nameru ja- éanja lignog rezima. Radikalnu opoziciju u Skupstini ve¢ je oseéao kao opoziciju sopstvenoj politici koju je nametao viadi, SkupStinskoj de- putaciji koja mu je predala adresu izjavio je da opozicija gura u pro- past,na polju spoljasnje i unutra’nje politike, i pozvao je naprednjacke poslanike na jedinstvo kojim ée slomiti opoziciju; radikalne poslanike nije imao nameru da zadréava ako ho¢e da izadu iz SkupStine. Oti- gledno jé bilo da knez Milan Zeli istupanje radikala iz skupStine i da je tome hteo da doprinese i svojim’ napadom na njih. Da li je veé tada Zeleo da dobije povod za -raspu8tanje SkupStine ili za deli- miéni ponovni izbor polozenih mandata, nije bilo izvesno.t Viada, izlozena napadima radikala, ugrozena zakulisanim kombi- nacijama liberala, bila je potresana i svojim unutragnjim neslogama. U te&koj situaciji koja je nastala, Piro¢anac i GaraSanin Zeleli su da se povuku, Sto bi dovelo do pada celog kabineta. Knez Milan nije hteo da éuje za ostavku kabineta, veé je trazio odlaganje skupStine. Mini- #8 Isto, str. 133. 1 BA No 9 A—C od 31. januara 1882. md Izjava Dimitrija Kati¢a u Narodnoj skupStini. Sastanak, X. od 18. januara 1882. Stenografske beleske ... str. 251—252. % BA No II D od 2, februara 1882, 20stri za to nisu imali hrabrosti, i Skup8tina je nastavila rad#2 Prinude- na da povuée ostavku, viada je htela proglagenjem Srbije za kraljevinu da izazove* oduSevljenje u zemlji i parira dejstvo eventualne ostavke radikalnih poslanika. Ako bi radikali istupili iz Skup8tine ili se uzdrzali od glasanja, predvideno je da se raspusti SkupStina i sazove velika skupstina2’ Radikali nisu pravili smetnje, ali proglasenje kraljevine nje moglo da oslabi utisak Bontuove afere i Stete koja je nastala za Srbiju. Kada na svoje interpelacije 0 ovom pitanju radikalna opozicija nije dobila odgovor, 50 poslanika opozicije podnelo je ostavke obraz- lazuéi ih Zeljom da narodu stvori »priliku da novim izborima dade izraza svome mi8ljenju o ovom velevaynom pitanju, a vladaocu, da se uveri o pravom raspolozenju maroda.< Ostavkom poslanika opozicije SkupStina je bila onesposobljena za rad jer nije imala kvoruma. Bojeci se novih op8tih skupstinskih’ iz- bora, naprednjaci su pri8li potpuno protivustavnim merama. Predsed- ni8tvo SkupStine je u sporazumu sa viadom protumaéilo da ostavke koje se daju radi opstrukeije skup8tina ne mora da uvazi; umesto to- ga, moze mesta tih poslanika da oglasi za upraznjena i pozove viadu da raspige naknadne izbore2s ; Posle dopunskih izbora od 15. maja, kojima su ponovo izbrani kandidati opozicije, vlada je nastojala da postigne kompromis sa ra- dikalima, éak i uz njihovo uéeS¢e u skupStinskim odborima, w-skup- Stinskom predsedniStvu i u viadi, ali uzalud. Kralj Milan je, istina, oéekivao rezultate pregovora sa radikalima i odluke svojih ministara, ali je i dalje bio za energitne mere, mada momenat za to nije bio po- voljan. U situaciji koja je bila neizvesna, postavljalo se pitanje: »da li Ce hrabriji deo ministarstva ostati, da li Ge kralj ,raspustiti skupsti- nu, ili ée se velikoj skup8tini podneti promenjeni ustav sa naznakom: ve’est A prendre ou A laisser .. <2 Ponovna ‘ostavka izabranih radikalnih poslanika. bio je nov poraz viadinih nastojanja. Pirocanac je podneo ostavku, viade, ali je kralj nije primio. Vlada je povukla ostavku i raspisala ponovne dopunske izbore, iz kojih ée proizadi famozni naprednjatki »dvoglasci.«? Ali time jo nije bila reSena kriza vlade, jer se o&ekivalo da Piroganéev kabinet 22 BA Telegram od 21. februara 1882. ~ * BA Telegrami od 27. februara i 6. marta 1882. . + Rada Milosevié, Timoéka buna 1883. godine, Beograd, 1923. Str. 43. * Pri tome se pozivalo na to, da je 19. februara doneta odgovarajuéa odluka u SkupStini, koja je u najmanju ruku bila sporna i po nacinu_dono- Senja, i po pravu skupétine da donese takvu odluku, Pitanje koje je stavljeno na glasanje, bilo je: »Ko ovlascuje predsedni8tvo da oglasi mesta za upraz- . njena i pozove viadu da naredi nov izbor onim poslanicima, koji izlaskom iz skupStine za pet dana ili ostavkom u gomili hoce da rasture skupStinu .. .« Sastanak XXXVI od 19, februara 1882. Stenogra/ske beleske ...str. 1145. % Ba Telegram od 4. juna 1882. ® Posle izborne pobede radikala na dopunskim izborima od 31. maja, po zakljuéku naprednjaéke skupétinske vecine radikalni poslanici su progla- Seni za »neizbirljivec, a umesto njih su za poslanike primljeni naprednjacki Kandidati bez obzira’Koliko su glasova dobili — tamo gde su ih uopste do- bili. Neki od njih dobili su samo po dva glasa, zbog éega su prozvani »dvo- glascic, a tako popunjena skupstina — »dvoglasni¢ka skupStinac, : 2bponovo podnese ostavku. Bilo je u izgledu da kralj poveri GaraSaninu sastav kabineta, u kome bi ostao i Mijatovié, Kralj je nameravao da prudi o8tar otpor radikalima, koji ho¢e da iznude opéte izbore2® Me- dutim, od promene viade ni ovoga puta nije bilo ni8ta. Ali, bilo je neéeg novog u naginu na koji je reSena kriza, a to je zajednitka odluka kralja i viade da se pru%j o8tar otpor radikalima. Kralj, koji je opet u saglasnosti sa ministarstvom, ima nameru da preduzme energi¢ne mere protiv radikala i svaki eventuaini otpor silom slomije.<®9 Odluka Pirocanéevog ministrastva da ostane na viadi i preduzme energiéne mere protiv radikala — imala je kratku, ali priliéno burnu predistoriju. Kralj Milan je, da bi 8to sigurnije zadrzao Piro¢anéevo ministarstvo, izvrSio pritisak na ministre i preko austrougarskog po- slanika Kevenhilera. U svojim razgovorima sa ministrima Kevenhiler nije imao svuda podjednakog uspeha. Kod Piroéanca nije naiSao ni na najmanju sklonost da popusti, dok su se Mijatovié i Novakovié lako predomislili i izjavili »da bi rado pristupili energiénom otporus. Ga- raganin je »izgledao neodluéan, ali ne i da se ne moze pridobiti«, Ka- da je, zatim, na burnoj ministarskoj sednici, posle o8tre borbe, doslo do povlaenja ostavke i do odluke da se istraje, stvoren je nov »smeli« radni program. Pridruzujuci se kralju Milanu u njegovoj nepopustlji- vosti, vlada je morala pri daljem zaoStravanju situacije da otekuje pojavu otvorenog otpora i nemira. Piroéanac je izgledao vise rezigni- ran nego obiéno, a sam povod njegovog neraspolozenja bila je boja- zan od nemira i sumnja u moguénost odrzanja reda postojecim sred- stvima, »Naime, smatrao je da je vojska-nedovoljno pouzdana ako bi dodlo do toga da treba pucati.«st Oéigledno je da se pojedini tlanovi viade priblizavaju kraljevom gledi8tu 0 upotrebi sile protiv radikala, ija opozicija ugrozava kra- Fjeve i vladine planove. Uz stalnu opoziciju radikala i njihov uticaj u narodu, stabilizacija reZima je bila nemoguéa. A jedinstvo viade je i dalje bilo prividno, jer nisu svi u viadi, a ni kralj i vlada, podjednako shvatili u éemu bi se sastojale energigne mere i otpor radikalima, u kome bi se obliku sproveli i kojim povodom. Stoga su veé posle zavr- Setka zasednja »dvoglasaéke skup8tine<, uprkos uspeha u sprovodenju novih zakonskih predloga, i kralj Milan i Piroéanac bili svesni da je jo8 vise oteZao polozaj reZima i da je nova kriza neizbeina. Te¥koée reZima’su bile posebno u tome Sto on sa svojom name- rom da se o8tro obratuna sa radikalima, nije znao Sta da zapotne. Ra- -dikali su iza8li iz SkupStine; agitovali su u narodu, ali niSta od toga nije bilo protivzakénito, niti su oni bilo Kkojim svojim postupcima davali povod za upotrebu sile. Vladi je ostalo da se kreée u krugu sopstvenih inicijativa, ali.se oseéala slaba da bilo Sta preduzme i u redovnim poslovima, posle kompromitovanja sa »dvoglasaékom« skup- Stinom. »Kralj Milan i Piro¢anac ose¢aju nepopularnost ministarstva, koja poglavito potiée od Zeleznitkog pitanja, Bontuovog kraha i pro- * BA Telegram od 13. juna 1882. 2 BA Telegram od 15. juna 1882. * 3 Ba No 70 od 16, juna 1882, ™ Isto, 22teklih parlamentarnih dogadaja. Oba ova faktora, i monarh i Sef ka- bineta, zakljuéuju da ovaj kabinet u svome sada’njem partijskom po- lovaju ne sme da se usudi da raspi8e izbore ni za obignu ni za veliku skupStinu.ci? Na izlaz. iz krize kralj Milan i Piro¢anac su razliéito gledali. Kralj je tra¥io pojatanje viadajuée partije priblizavanjem Ristiéu, nadajuci se da ¢e izvesne elemente iz njegove partije mo¢i da privute. Inave, bio je odluéan u tome da radikalima nikada ne poveri viadu. Piroéa- nac, sa svoje strane, hteo je naknadu, sopstvene. slabosti da nade u savezu sa pojedinim elementima radikalne partije. Kralj mu je ostavljao na volju, ne dele¢i njegovo migljenje. Privremeno je Zeleo da zadrzi kabinet u dotadaSnjem sastavu, jer se spremao na put u inosrtanstvo. Inaée, polako se mirio sa slomom kabineta. GaraSanin se ni sam nije slagao sa Piro¢ancem, Kralj je u takvoj situaciji nameravao da poveri predsednigtvo viade Garaganinu, i u nju uzme neke liberalne elemente iz Risti¢eve grupe. Ali ostalo je krupno pitanje sazivanja velike skup- Stine i promene Ustava. »Pre nego Sto se o njoj odluti, nije se moglo - misli na stabilnost javne viasti u Srbiji.«33 S druge strane, politiéka situacija nije obe¢avala viadi uspeh u pogledu saziva velike narodne skupstine, pa ‘se veé smi8lja dase ona sazove u — osloncu na vojsku. Time je, naravno, ministarstvo moralo da ratuna sa jo8 jednim faktorom, vojskom, u kojoj je bilo dosta Ri- stiéevih pristalica, a i antidinasti¢kih tendencija. Uz opasnosti koje, u svim okolnostima, nosi u sebi takvo raspolozenje oficirskog kora, ne- moguée je predvideti kako ée sada8nje ministarstvo u iduéoj ‘godini izadi na kraj sa velikom skup§tinom, za koju se ima u vidu saradnja vojske. Ako silom prilika bude neophodno aktivno istupanje, pokazaée se koliko se mofe ratunati na poslu’nost trupa.«# Kriza vlade trebalo je da se rei po povratku kralja u zemlju. Kralj je zamisao 0 novom ministarstvu odlozio do svoga povratka, a nove nesuglasice u viadi dovele su do toga da ga je viada ekala sa veé spremljenom ostavkom. Medutim, jedan nepredviden slu¢aj dao je dogadajima nov pravac. . Na dan kraljevog povratka, 11. oktobra, dogodio se atentat Ike Markovié. Mada je bio potresen i uplasen za svoj Zivot, kralj Milan je neuspeli atentat odmah ocenio, sa politivkog glediSta, kao »sreéan slu- éaj.« Hteo je. po.svaku,cenu da ga iskoristi za praktitno rasti¢avanje situacije stavljanjem radikalne stranke van zakona. »Mora se — ‘go- vorio je — svejedno kakvim sredstvima, izna¢i veza izmedu.radikala i Markoviéke i tako se osloboditi crvene sablasti.<* Kraljeva namera da se obraéuna sa radikalima imala je u izgledu konkretni povod, koji bi joj sluzio kao opravdanje. Za taj povod bile su vezane i kombinacije oko nove viade, u smislu takvog njenog, sa- stava koji bi najbolje omogucio jedan obraéun blizak dravnom udaru. ® BA No 77 od 15, jula 1882. 3 Isto. + % BA No 90 od 30, septembra 1882. 3 BA Telegram od 19. oktobra 1882. % BA Priv. od 28, oktobra 1882.Izgledi na bliski obratun potpuno su razotkrili koliko je-u kralju Mi- lanu bila usadena Zelja za litnim rezimom i koliko je bila razvijena sumnja u najblizu okolinu, Ujedno, tom prilikom ocrtale su se i stvar- ne razlike izmedu njegovih namera i granica do kojih je solidarno mo- gla da ide Piro¢anéeva vlada, u kojoj je pred svakom krupnijom od- lukom nastajalo neslaganje i izbijala kriza. U novoj slozenoj situaciji, punoj kombinacija u vezi sa nepos- rednom i odluénom akcijom, treba naglasiti nekoliko momenata koji su se otvoreno ispoljili, Oni ée kasnijim privremnim reSenjem krize otiéi u pozadinu, ali ¢e stvarno ostati uvek prisutni’ i stoga znaéajni za razumevanje daljih odnosa kralja i vlade, posebno u ustavnom pi- tanju. . Prvo, nedostajala je podr8ka da se istraga o atentatu iskoristi za optuzbu radikala, Kralj Milan, koji se Zivo interesovao za tok po- stupka protiv Ike Markovié i nadao da ée kompromitovati radikale, bio je nezadovoljan i uznemiren natinom na koji se vodila istraga. Bio je uveren da je Markovicka imala sauéesnika, koje je trebalo tra- Ziti u redovima Radikalne stranke. Ali po8to je Ilka cutala a ministri, izgleda, nastojali da odrze striktnu zakonitost postupka, kralj je ve- rovao da ée rezultat sudenja biti potpuno negativan za njegove na- mere. U nastojanju da se bilo kakvim sredstvima iznade veza izmedu radikala i Markoviéke, takode je naigao na neslaganje ministara. U Piroéanca je posebno izgubio poverenje i hteo je na svaki natin da ga se oslobodi. Nameravao je da stvori jedan koalicioni kabinet, u koji bi uli Gara’anin i Mijatovié iz napredne stranke, Radivoje Milojkovié od Ristievih liberala i pukovnik Milutin Jovanovié, komandt Sumadij- skog korpusa. Veé tada je pominjao i Nikolu Hristiéas? Drugo, nedostajala je podrSka za uspe’nu koaliciju liberala i naprednjaka. Radivoje Milojkovié je bio u Kombinaciji umesto Risti- éa, koga bi kralj pozvao u viadu da se nije bojao sumnje koju bi to jzazvalo u austrijskim krugovima. Ali sa drugostepenom garniturom kralj nije mogao biti siguran u uspeh svoje namere »da.sa jednim ko- alicionim kabinetom sprovede proces povodom atentata i optuzbom ra- dikala ove uni8tie Ako koalicija naprednjaka i liberala s ovim ciljem ne uspe, obratio bi se vojsci i uz njenu pomoé izveo »neku vrstu dr- Zavnog udara ili obustave ustava.« Medutim, i ovo poslednje sredstvo ako do njega dode, moglo je samo sa Risti¢em imati-izgleda na uspeh. Kevenhiler nije verovao u moguénost koalicije naprednjaka i liberala; a-éudio se odakle kralju odjednom poverenju u vojsku, i mogao je da ga objasni jedino kraljevom ozbiljnom brigom za sopstveni Zivot.38 Kralj Milan je uporno nastojao da dode do koalicije naprednjaka i liberala. Vodio je razgovore sa Ristiéem i Radivojem Milojkoviéem, ali. bez uspeha. Ristié nije hteo ni da éuje za izmirenje sa naprednja- cima, a Piroéanac je, veé na samu €injenicu da je kralj primio liberal- ne prvake u audijenciju, ponudio ostavku kabineta. Kralj nije odusta- jao od kombinacije sa koalicijom, ali ose¢ajuéi krititnost situacije, ™ Isto. 8 Isto. 24bio je spreman da u sluéaju njenog neuspeha opet prihvati pomisao drZavnom udaru, jer je vreme prolazilo u besplodnim pregovorima. »Danas, pod utiskom aientata, zemlja moze joS dosta podneti. Posle nekoliko nedelja pro¢i ée strah izazvan atentatom i kralj bi jednim na- silnim postupkom beskrajno vise stavio na kocku.«#® Treée, oseéala se slabost viade, sa cjim se daljim opstankom tre- lo pomiriti, i strah od radikala, éiji je pokret snazno rastao. U Sr- se primecuje da se »umnoZavaju znaci revolucionarnog duhae, da »adminisrtativne i sudske viasti svuda nailaze na otvoreno protivije- nje«, da » drzavna maSina mestimigno stoji«. Kralj je znao za ovakvo stanje u zemlji, a pripisivao ga je pored slabosti svoga ministrarstva i delovanju Radikalne strankes0 U svoje ministre izgubio je poverenje. Nijihova slabost i nepostojanost, njihovo bojazljivo i bespomoéno dr- Zanje prema atentatu, uéinili su da u kralju sazri pomisao da se ne8to mora dogoditi, da bi se dinastija i zemlja osigurali protiv, buducih even- tualnosti. Neuspeh jedne koalicije vodio je ostanku Piro¢anéevog. ka- bineta, ali se nije o¢ekivalo da se on dugo odrdi. Pirocanac je stalno trazio priliku da se povute, Mijatovié je trazio mesto poslanika u Londonu, a ¢ak je i GaraSanin izgledao slomljen i -hteo je bar da re- sor unutraSnjih dela zameni resorom gradevinat Sa takvim ministar- stvom, @iji je ostanak’ bio vizlaz iz poslednje krize ali nije znatio i njeno TeSenjes, kralju Milanu je bilo te’ko da sprovede drzavni udar, ali od te misli nije odustajao, — drugo reSenje nije mogao da sagleda. »Ni naprednjatka partija, ni jedan Risti¢ev kabinet, ne bi bili u stanju da pri novim izborima dobiju ve¢inu sposobnu za vladanje. Radikali ée u iduéoj skupStini imati premoé.« Smatrajuci da sa radikalima ne moze da viada i da bi veze u koje je uSao sa Austro-Ugarskom morao tada da prekine, kralj ée se »stavljajuci sve Sanse na jednu kartu, usu- diti na-drzavni udar ili Ge odstupiti.« U toj nameri, kralju je izgledalo da se u Pirocanéevom kabinetu moze nadati efikasnoj pomo¢i samo od GaraSanina, pa je svakodnevno nastojao da u tome pogledu na njega utite. Postigao je naéelnu saglasnost, ali ne i sporazum o izboru mo- menta. Kralj je hteo odmah da izvrsi udar, a: Garaganin je trazio da se saéeka velika skupStina. »Ovoj treba da se podnese nov ustav, i tek u slugaju odbijanja da se istupi sa silom.«® Tako je kralju predstojalo da se opet suoéi sa ustavnim, pitanjem, koje je hteo da izbegne drzav- nim udarom. ~ Najzad, treba ista¢i da je kralju Milanu moralo postati jasno da podr$ku za driavni udar nije nigde dobio. Nju nije dobio ni od Au- strije, mada je uporno instistirao na nekom njenom odredenijem.sta- vu. Naprednjacko-liberalna koalicija propala je, jer su liberali traZili svoju vladu. Naprednjaéka viada, umesto drZavnog udara, postavljala je ustavno pitanje. Kralj je morao ponovno misliti i o njemu. Koriste¢i dolazak raznih deputacija iz unutrasnjosti, ispitivao je njihovo raspo- loenje, pa i mi8ljenje 0 promenj ustava. Od jedne deputacije dobio je odgovor: Zeleli bi dobre puteve, da ne pla¢aju vise poreza nego sada, 3° BA No 97 od 3. novembra 1882. # BA No 101 A—C od 8. novembra 1882. 41 BA No 97 od 3. novembra 1882. BA No 101 A—C od 8, novembra 1882. 25a neée takvu skupgtinu kao 8to je dosadagnja; ona zaseda suvise dugo, KoSta mnogo, a malo koristi, »Zeleli bi da nagi poslanici svake godine dodu na nedelju dana da se sa Tobom dogovore. Oni bi Ti kazali nase zelje i Ti bi uéinio ono Sto je moguée. Samo ove mnoge tinovnike, Koji kradu i ni8ta ne rade, skini nam s vrata; njih neemoc. Kevenhiler, kome je kralj Milan preneo ovaj razgovor, smatrao je da bi iz odgovora deputacije »jedan mudar viadar mogao povuci zakljutke za svoje delo- vanje.« On sam u ovome je video »neposredan poziv na litni rezime.t U sivari, te Zelje mogle su kralju Milanu samo da potvrde njegovo mi8- Ijenje da se sa »seljaékom skupStinom« ne moze: raditi, miSljenje koje je éesto izrazavao i od koga je polazio u svojoj zamisli o reformisanju skupétine. Kada je re8io da sa Piroéanéevim kabinetom i dalje Seka razvoj dogadaja i treci redovni saziv SkupStine, kralj Milan je priznao da sve to takode ne pruza definitivno reSenje, ali je smatrao da ¢e se, putem. izvesnog umirenja uzbudenih i medusobno neprijateljski suogenih stra- naka, u toku vremena moti naéi prilika da se pride optim izborima, kako bi se putem ustavne promene postigla osnova za jedan stabilno ureden rezim. Time je sada, u stvari, odbijao pritisak koji se na njega vr8io »da se jednim udarom, sazivanjem konstituante, oslobodi nepri- lika koje ée se stalno javijati iz jedne nereSene krizee, On je udar Ze- leo, ali ne u vidu ustavotvorne skupStine; stoga je pre pristajao na jedno provizorno reSenje nego da prihvati takav savet. »Veruje da jo8 nije povoljno vreme za izbore za veliku skupStinu, i radije bi pri- Sekao«st Til. Vlada je , najzad, morala pristupiti sazivu SkupStine, i ova je, po- sle prilignog oklevanja, sazvana za 25. novembar 1882. Neposredno uoti sastanka SkupStine ponovo se govorilo da ministrarstvo namerava da podnese ostavku u sluéaju da Skup8tina ne bude imala kvoruma. Sve do poslednjeg trenutka bilo je neizvesno da li ée biti prisutan dovo- Ijan broj poslanika. Ali i kada se Skupitina sastala, niko se nije usudio na taéno prebrojavanje, inaée bi se jedva mogao konstatovti broj od 128 poslanika. Ministrastvo je htelo 8to brie da radi i sprovede svoje predloge o budietu, reorganizaciji vojske i crkvenom zakonu. Ako: za- sedanje protekne prema programu, ratunalo se da ¢e Piro¢anéev ka- binet, uprkos unutra’nje netrpeljivosti, i dalje ostati. U drugom slu- éaju, verovalo se u kombinaciju sa Nikolom Hristi¢em, jer. je kralj ostao pri svome nedavno izrazenom opiranju sazivu velike skupstine.® Narodna skupStina se sastala 25. novembra, ali je dugo trajalo dok se mogao okupiti pristojan broj poslanika. Ipak, teSko da je Skup&tina bila u zakonskom smislu sposobna za odlutivanje. Opozi- ciona Stampa je podigla veliku viku na nasilje, na koju se viada nije * BA No 108 od 30, decembra 1882. 4 BA No 103 od 6, decembra 1882. + BA No 106 od 16. decembra 1882. 26osvrtala, Zakonodavni rad je u Skup8tini, uprkos izvesnim unutraSnjim sukobima, tekao po programu i izglasani su vatni zakoni o budzetu, reorganizaciji vojske i o crkvenim vlastima. »Moze se slobodno re¢i — izveStavao je Kevenhiler — da u Srbiji jo nikada jedna viada nije umela od narodne skupStine toliko da zadobije kao Piroéanéev kabi- net«#6 Medutim, moze se reéi i to, da nijedna viada nije stvarala skupStinu na takav natin, njen rad sprovodila bez kvoruma i pod pritiskom. Zakonski odreden broj poslanika nije bio zastupljen, pa se zbog toga izostavilo uobitajeno prebrojavanjes7 Mada je viada u Skup- Stini imala svoje partijske Ijude, nai8la je u vojnom odboru na jaku opoziciju. »Kralj se na ovu neoéekivanu opoziciju krajnje rasrdio, a opasnost da predvidena reforma ne prode mora da je bila prilitno velika kada je kralj odludio da se litno pojavi u odboru i skup8tinari- ma na otvoren naéin stavi do znanja svoju voljue. Ovaj: protivustavni akt protumagen je kao »sluéajna kraljeva posetac, i na sve natine se pokuSalo da se oslabi znataj ovoga pritiska, ali je on bio ginjenica® Najzad, svi su zakoni izglasani u Skup8tini. bez kvoruma, »Svakako, — napominje Kevenhiler — radikali ili Ristié mogu prigovarati da je ova saglasnost delo jednog krnjeg parlamenta. Pa-8ta s tim? Zakoni stoje, stupaju na snagu i potrebne su samo snazne ruke da se iz njih u potpunoj-meri izvuée korist¢? Ovakva ocena mogla se opravdati mi8- ljenjem da u Srbiji »treba jedna pesnica, koja obara i prinudava na poslugnost«, ali to ni samom kralju Milanu nije moglo izgledati pri- hvatljivo.5 Stoga je, i u krajnjoj nuidi u kojoj se rezim nalazio, oseéao sav rizik protivustavnih i protivzakonitih postupaka. Zakljuéenjem Narodne skupStine skinuta je jedna briga, ali se otvarala druga, jo veéa’— za kakvu-skupstinu raspisati izbore u jesen 1883. godine. Vlada je htela da se sazove velika skupStina, Kralj je verovao-da nije oportuno-raditi na promeni ustava, dok vreme ne iz- gladi suprotnosti, ali: su ministri smatrali da su éa8éu obavezni da sprovedu ustavnu promenu, jer su dva puta podneli SkupStini na izglasavanje.t Kralj Milan, koji je do pre nekoliko meseci bio ubeden da se tre- ba odazvati Zelji, koju je SkupStina dvaput izrazila, da se promeni Ustav, promenio je gledi8te, a u tome ga je narovito uévrstilo putova. nje po unutragnjosti zemlje. Navodio je najrazlititije razloge za svoje tvrdenje da je konstituanta nemoguéa i nekorisna, U zemlji, smatrao je, niko ne traZi reviziju Ustava. Seljaci se interesuju samo za dve stvari, a na njih se ustavna promena ne odnosi: da li ée se porez po- visiti, i kako bi se popravila skroz r@ava administracija. Ustavna pra- va, kao Sto su nepokretnost sudija, jemstva ligne slobode — sa kojima * BA No 5 A—B od 18, januara 1882. 47 BA No 106 od 16. decembra 1882. “ BA No 108 od 30. decembra 1882. 4© BA No 5 A—B od 18. januara 1883. ® BA No 108 od 30, decembra 1882. 5 BA No 5 A—B od 18. januara 1883. 27Piroéanac hoée zemlji da dokaze svoja naprednjatka gledista — naé ée malo razumevanja i odziva. »Ukratko, kralj veruje da veliku skup8ti nu treba odlagati' ad calendas graecas i zadovoljiti se sazivanjem obit- ne skupstines, Medutim, bilo je jasno da kralj uzmite, jer se pla’i rizika konstituante. »Cak i kada bi se slozio sa kabinetom u pogledu predloga, Sto sada jo8 nije sluéaj, ostaje jo8 uvek bez odgovora pita- nje: Sta treba raditi ako se ne prodre na velikoj skupstini, Treba li tada oktroirati nov ustav, dakle izvrSiti drzavni udar?< Jer kralj nije hteo da se izloi opasnosti jednog odbijanja. Pretpostavljao je mogué- nost da, u sluéaju neuspeha pred velikom skupStinom, bude prinuden da pribegne drastiénim merama. Ako ove promase, on bi morao ab- dicirati.s? : inistarstvo je, sa svoje strande, bilo mi8ljenja da je za njega sazivanje velike skupStine pitanje Gasti, koga se ne moze razresiti time to ée se iz razloga oportuniteta odreci konstituante, jer je vet od pre.dve godine njeno sazivanje postalo glavni elemenat unutrainje politike kabineta. »Ako kralj o tome ne¢e da zna, kabinet mora da od- stupi. Sa svojom partijom ¢e podrzavati kraljevu politiku, ali ne mo- ie da je sprovodi«. To je bilo gledi8te Piro¢anca. Sto s tide rizika, mi- nistri su bili uvereni, a ni kralj nije tome protivretio, da sastav velike skupstine pruza vise garantije za uspeh nameravane promene Ustava nego obigna skupstina za uspeSan rad. I pod pretpostavkom da se nova obiéna skupStina sastane u kasnu jesen i ministarstvo raspola%e u njoj apsolutnom vecinom, ipak svaka odluka moze da se osujeti po- novnom opstrukijom radikala. Da se’ po drugi put primeni fikcija po- slanika izabranih sa dva glasa, to je i sam Piroéanac smatrao za ne- moguée.s : Kevenhiler, koji je u vise navrata u razgovorima sa kraljem Mi- lanom i Piroéancem dodirivao ustavno pitanje, ukazivao je da bi ko- risno bilo »kada bi oba faktora, kruna i egzekutiva, stvorili na vreme jasnu predstavu o politiékom .programu blize buduénosti«. To je sa obe strane naislo na dobar prijem i odobravanje,ali iz odgovora kralja i Piro¢anca, Kevenhiler je dobio utisak da se ovo »veliko pitanje koje uskoro mora postati goruée, jo8 nije natelo, i da mu, se radije sa strahom’ uklanja s putac. Kraij i ministarstvo nisu se jo8 bili slovili u tome da li da se sazove velika ili obiéna skupStina, i koji program u prvom sluéaju treba da se predlozi. Ali neka gledista su ipak poéela da se ocrtavaju. ‘Kralj je smatrao da tezi8te ustavnih promena treba traziti u izbornom sistemu. Po tada’njim izbornim propisima, gotovo svi obrazovani slojevi bili su iskljuéeni iz pasivnog izbornog prava. Stoga su u skupStnu dolazili poslanici pretezno iz seljaékog sloja. U tome je bila nevolja, jer se takva skupstina, po pravilu, pokazivala malo sklo- nom novim ‘merama, koje iziskuju odobrenje novéanih izdataka. Kralj se nadao »veéem razumevanju za kulturne ciljeve dréave koja hoée da bude moderna« od jedne skupStine ja bi vecina proizasla iz prosve- cenih slojeva. U tome su se kralj i ministrastvo slagali. Medutim, kralj 8 BA No 30 od 22. maja 1883. % Isto. 28je odbijao’ obrazovanje’ drugog doma >koje izgleda da lebdi pred of- ma’ ministrima, kao pomisao na zbrinjavanje zasluznih Glanova par- tijee, Odakle ée se dobiti clementi za jedan senat koji treba intelektual- no i druStveno da se razlikuje od skuptine, nije bilo jasno. Sa svoje strane kralj je bio sklon da pruzi zemlji neke ustupke, kao npr. uki- danje poslanika koje je on do sada imenovao, davanje prava skupStini na zakonodavnu inicijativa i izvesno uéeSée zemlje u administraciji. Za uzvrat, kralj je’ trazio reformu neposrednog poreza, tj. njegovo poveéanje i uvodenje umerenog izbornog cenzusa za obiénu skupStinu.* Ustavno pitanje je krajem maja doslo i na jednu sednicu Ministar- skog saveta, odrzanu ‘pod kraljevim predsednistvom. Sudar opregnih misljenja bio je vrlo jak. Pirocanac i Garaganin podréavali su sa Zus- trinom svoju zamisao’o sazivanju konstituante, i tak su predotili kra- lju‘da ée od toga praviti pitanje kabineta. Novakovié je podréavao nji- hovo glediste.’ Kralj je uporno bio protiv ustavotvorne skupStine, uw kojoj je video igru va-banque, a nije nalazio da je pogodan momenat da se ma Sta rizikuje. Naveo je mnoge razloge unutra’nje i spoljne situacije da bi dokazao koliko bi se stavilo na kocku vrenjem u koje bi zemlju: doveli opsti izbori. Medutim,’ nije uspeo da ubedi ministre; jedino je Mijatovié dao glas za kraljev predlog i trazio obiénu skup- Gtinu; ostali ministri nisu rekli niSta, Sto se moglo tumatiti (posto nije bilo glasanja) da su dali za pravo obema stranama.® Ostalo je na tome da su'kralj i ministri »briZljivo izbegavali da dodirnu pitanje puno opasnosti i razdora«. Kevenhileru, koji je imao opet prilike da se krajem juna sa ovom situacijom upozna izgledalo je da kralj i kabinet govore o reviziji Ustava i unutraSnjoj politici >kao slepi za bojee. Nato je skrenuo paznju i kralju. »Pre nego Sto se diskutuje — rekao je — ima ]i mesta sazivanju velike ili obiéne skup- Stine, treba se sporazumeti o’projektu reforme«. Nije mogao smatrati za ozbiljnu diskusiju o izgledima ili prednostima jedne od dveju skup- Stina, pre nego sto se zrelo. odmere i utvrde taéke, na koje ée se ustav- na promena odnositi.s¢ a Najzad, moralo se postaviti i pitanje Sta se, u stvari, ho¢e ustav- nom promenom, Tada su se, kao Sto se moglo ovekivati, najzad otkrili stvarni pogledi kralja Milana i viade na ustavno pitanje, i pokazalo se da je njihov sukob zaoStravao ustavnu krizu. . Razlike u migljenjima izmedu kralja Milana i Pirocanéevog ka- bineta o sazivanju velike skuptine nisu se izgladile, a vreme za ko: nagnu odluku se priblizavalo. Potetkom jula 1883. godine, Pirocanac je organizovao posebne sastanke ministara iz napredne stranke (M. Ga- ra’aina, Ced. -Mijatoviéa, D. Radovi¢a, St. Novakoviéa): sa zadatkom da utvrde nacrt ustava. Nacrt je zavrsen u prvoj polovini jula.s7 Isto- vremeno, Piro¢anac je svoja giedista izlozio u stampi, Sto je dalo po- voda glasovima o sazivu velike skupStine. Oni su bili preuranjeni, jer je kralj bezuslovno hteo sazivanje obitne skupitine.5> Po naredbi Pi- roéanca, nacrt ustava su kralju predali GaraSanin i Novakovié. »Kralj 5 Isto. 55 BA No 39 A—C od 6, jula 1883. q 86 Isto. 57 Stojan Novakovié, Isto, str’ 20—21. 5 BA Telegram od 24. jula 1883. 29ih primi... veoma hladno; nazva ustav crvenjackim i nemarno ga spu- sti pored sebe. Nepoznato je otkuda je mogao joS neprotitan nacrt nazvati crvenjackime.s9 . Sukob je dobio: o8trinu nove krize, Ministarstvo, preko svojih glavnih naprednjatkih predstavnika.— Piro¢anca, GaraSanina, Nova- Koviéa — zastupalo je gledi8te da bi,.po8to je na ustavni natin dva puta izglasana nu%nost ustavne reforme, bilo »neustavno i nedostojno za Naprednu stranku da odstupi od programa koji je zemlji jizlozila pre dve godine«.0 : Na kralja je naprednjacki nacrt ustava ostavio nepovoljan uti- sak. »Nalazi da su predlozi radikalni, i vidi u njima tenju da se autoritet krune potisne na niZi nivo. Nacrt je tako sastavljen, kao da se imalo u vidu da ée stranka dospeti u opoziciju, ane da ée i dalje ostati na vladi«. Kralj je kritikovao pojedine Glanove nacrta .usta- va i smatrao da gotovo niSta. nije prihvatljivo. Najveci otpor je pokazao prema uvodenju jo8 jednog doma u predstaniékom sistemu. Twrdio je da je nemoguée u Srbiji, gde nema ni plemstva, ni velikih posednika, ni velike industrije, na¢i sloj Ijudi iz kojega bi se s pravom mogli da uzimaju senatori. Oba bi doma bila sastavljenja iz istih ele- menata. »Vlada ne¢e, prema tome, kao u drugim zemljama, u prvom domu imati konzervativnu protivteZu, veé ée samo: dvaput imati mu- ku, umesto jedanput kao do sada, da sprovede svoje predloge«. Keven- hiler je smatrao da je potpuno opravdano, Sto nacrt ministara-predsed- nika izgleda kralju neprihvatljiv. »Hiljadu puta bi bilo bolje da se drzi starog ustavac. Utoliko pre Sto je kralj Ziveo u uverenju da ga ustav, koji je Ristié razradio.za vreme njegovog maloletltva, ne obavezuje. Namesnigtvo nije imalo pravo da menja ustav. Stoga kralj veruje da u pogodnom momentu mofe da kaze da Ustav od 1869. godine, nastao bez njegove saradnje, njega ne moze da vezuje. »Ali ako on sam sada predlozi zemlji jedan nov ustav, moraée da ga se pridriava«. Predlo- %eni nacrt on ne prihvata, a to je rekao i Ministarskom savetu. »Uopite, on neée pristati nikada na slabljenje vlasti, koja sada kruni pripada«: Slobodoumna prava koja su ve¢ u zakonima na snazi, nece umanjivati. Te slobode mogu biti stavljene u Glanove ustava, da bi dobile konaénu sankciju. »Ali preko te mere on ne¢e dalje da ide«.st Ubeden da ée se kralj radije rastati od kabineta nego Sto ée se prilagoditi njegovom shvatanju, Kevenhiler je verovao da su dani Pi- roéanéevog ministarstva odbrojani. A sa raznih strana i od dobro oba- veStenih judi, éuo je da bi bila dobit za krunu ako se ne bi tako mnogo, kao do sada, identifikovala sa Pirocanéevim kabinetom. »Mrz- nja protiv Piro¢anca i GaraSanina dostigla je gotovo onu visinu sa koje je Ristidev pad zemlja sa rado8¢u pozdravila«. Smatralo se da ée se izbori obaviti u znaku obaranja ministarstva. »Pri tome se nee proce- njivati da li bi novi ustav bio dobar ili rdav«.0? 8° Stojan Novakovié, Isto, str. 21. © BA No 48 od 9. avgusta 1883. % Isto. % Isto. 30Ustavni nacrt ministara i predsednika, zakljuéuje Kevenhiler, takva je stvar »za-koju je i sam-njen autor jedva mogao’ pretpostaviti da ¢e od kralja biti blagonaklono: primljenax. Piroéanac’ suvise dobro zna svoga gospodara da bi se mogao’ obmanuti u pogledu rezultata ‘koji je njegov predlog morao proizvesti. »Nije li mi dopuSteno: mi8ljenje, koje mi se nameée, da ministar, predose¢ajuci svoj pad zbog ishoda izbora, ho¢e da pripremi sebi lep' odlazak. Kada se vlast veé mora napustiti, bila bi za jedan duh a'la Piroéanac mala uteha da moze zemlji da kaze: hteo sam da dam slobode, -kralj nije to hteo«6? Kriza se i ovoga puta odlozila prividnim kompromisom. Ranije 9: maja, bila- je zakljuéena -konvencija o Zeljezniékim vezama izmedu Austro-Ugarske, Turske, Bugarske i Srbije, éiju je ratifikaciju trebalo izvr8iti do 1. oktobra. Kralj je u tome video pogodan izgovor da se umesto velike sazove obiéna skupStina. Posle duze debate, viada se sa- glasila da se zbog’konvencije sazove obiéna skup’tina. Ali je Piro¢anac pokusao da svoju ugrozenu poziciju spase, i predlozio je kralju da se zajedno sa ukazom o sazivanju obitne skupStine objavi i ukaz o sa- zivanju velike skupStine dva meseca kasnije. Time bi, svakako, kralj bio stavljen pred svrSen gin, jer bi morao u'toku dva meseca da primi bilo kakav projekat ustavne reforme. Stoga je odbacio ovaj zahtev ali je, da bi ministarstva zadr#ao od ostavke, svojim ou sitnim: stvarima inventivnim: duhom« nagao drugi izlaz. Predlozio je svojim ministri- ma da uw ukazu’o sazivanju SkupStine obrazloze: potrebu obitne skup- Stine, ali istovremeno da naglase kako jo8 uvek évrsto stoje na gledistu ustavne promene i.da ée, po zakljuéenju obitne skupStine sazvane u vanredno zasedanje, predloyiti saziv velike skupStine. »Tako bi se pot- vrdila vernost viade principima, a kralj ne bi bio prinuden da veé sada donosi definitivnu odlukue. Ovakav kompromis je-primljen, »mada ni- je zadovoljio ni‘ jednu strankue. Kriza se time samo odlozila. Jer ako se veé pri sastanku obitne skup8tine u oktobru ne dogodi incident koji bi ministarstvo prinudio na povlatenje, sigurno je bilo da ée su- kob ponovo izbiti u novembru, kada se ponovo javi pitanje velike skupitine { ustavnog nacrta.+ Stojan Novakovié, tada ministar u vladi Piroéanca, kasnije je za- pisao © situaciji uoti izbora 1883. godine: »Ako"bi, dakle, viada na izborima za redovnu skupétinu dobila, pristupilo bi se izborima 2a Veliku.Narodnu Skupitinu, Ako li bi viada na pomenutim jzborima iz~ gubila, ona bi, po pravilu, odstupila, a kralju bi bile odregene ruke za ustavno pitanje.«65 . Medutim, veé je u mnogim prilikama kralj pokazao da mu nije stalo do ustavne promene, osim ako nisu bili u pitanju dréavni udar ili obustava ustava. Kevenhiler je u svojim izve8tajima objasnio kra- je stav, ali to nije znagilo da ga svuda opravdava, Razumljive kra- Ijeve pobude esto su se pravdale neodrzivim argumentima, Kevenhiler izrigito kaze da su spoljni razlozi, koje je kralj navodio, kako bi,doka- zao da bi sazivanje konstituante bilo Steno, neodriivi, Sve su to @ Isto. « Isto, ® Stojan Novakovié, Isto, str. 20. 31bile stvari bez znataja: za, procenu unutra8nje situacije, Sto je on kra- Iju otvoreno rekao A kada ga je kralj- Milan >na poznati uporan na- dine nagovarao da kaze svoje misljenje, odgovorio mu je: »Vaie ve- liéanstvo ée uzalud od grofa Kalnokija ili.od mene traziti sud o tome da li je sazivanje velike. skupStine pozeljno ili nuino. Na ovo pitanje morate,sami sebi odgovoritic. Napominjuci .kralju da nema nikakvog razloga koji bi opravdao bojazan da ée se mir u Evropi narusiti, dodao - je: »...Koristite mirno vreme koje leZi pred Vama, pod pretpostavkom - da vi va8 ustav uopste hoéete da menjate«.i7 Jasnije se, svakako, nije mogao izraziti. - Druga alternativa koju navodi.Stojan Novakovié, — ako bi vlada na izborima za obiénu, skupstinu dobila,-pristupila bi izborima za ve- liku narodnu skup8tinu — bila je disto teoretska. Izuzimao se kraljev stav u ustavnom pitanju, sa kojim bi se vada opet sukobila, a s druge strane, bila je-iluzorna pretpostavka o izbornoj pobedi. Jer — po re- &ima samog Novakoviéa — »i vlada i stranka bile su u taj mah tako istrogene da nisu mogle ozbiljno ni pomiljati na veliku narodnu skup- Stinu za promenu Ustavac. Bilo je »sasvim sigurno... da viada ne move dalje raditi na izvrSenju svoga programa i da ¢e i vada i prog- ram propasti.«é8 ‘Sukobi ministarstva i kralja.Milana oko ustavnog pitanja, kao i konagna odluka da se u jesen 1883. godine izvrée izbori za obiénu skup- Stinu — dogadaji koji su se odigrali krajem jula 1883. godine. Tada jo8 nije nacrt ustava, kakav je glavni odbor radikalne stranke sasta- Vio, bio poznat viadi pa nije, mogao ni, uticati na njenu odluku. Vlada nije, dakle, odlozila ustavno pitanje zbog nacrta ustava Radikalne stran- ke, veé zbog kraljevog protivljenja njenom sopstvenom nacrtu ustava i sazivanju ustavotvorne skuptine uopste. Odlaganje velike skupStine nije imalo samo formalni znagaj. Razlike, izmedu, gledista kralja i naprednjacke viade pokazale su.se vecim nego Sto je to ‘ranije izgle- dalo, jer su se jasnije ispoljile prilikom raspravljanja 0 samoj sadrZini ustavne reforme. . Na kraju, treba istaci da podaci iz prethodnih izlaganja ukazuju na to kako su vodeci ministri naprednjatke viade — Piro¢anac, Gara- Sanin i Novakovié — drukéije govorili kada su traZili od kralja da raspi8e izbore za sazivanje velike skupStine za promenu Ustava, nego Sto je govorio Garaganin kada je u SkupStini 1885. godine davao raz- loge iz kojih vlada nije pristupila promeni Ustava. - “dr Miroslav Dordevié redovni profesor Pravno-ekonomskog fakulteta u Nigu * BA No 48 od 9. avgusta 1883. © Isto. % Stojan Novakovié, Isto, str. 19.RESUME Aprés l'adoption de la Constitution de 1869, la question constitutionnelle a été de nouveau soulevée en 1880, de sorte que, d’aprés les prescriptions constitutionnelles, Assemblée nationale a voté dans deux sessions consécu- tives le projet de révision de la Constitution, Aprés cette décision il fallait convoquer la constituante: Le gouvernement du parti progressiste, qui a formellement soulevé la question constitutionnelle, n'a pas convoqué I'assemblée constituante en 1883. Plus tard, lors de la session de l’Assemblée en 1885, & Toccasion d'une interpellation sur la révision de la Constitution, le gouvernement a déclaré quill n’a pas T'intention de procéder la révision de la Constitution, et qu'il a renoncé a cette mesure en 1883 pour deux rasions: premitrement & cause du projet de constitution présenté par le parti radical et, en second lieu, parce que le Soulévement de Timok a semé la discorde dans le pays, Cepen- dant, dans débats de I'Assemblée les députés du parti radical ont signalé Ie fait que le gouvernement a renoncé & la révision de la Constitution avant Ie déclanchement du Soulévement de Timok et que le projet de constitution présenté par le parti radical ne peut pas étre considéré comme un motif valable pour que le gouvernement se dispense de respecter les prescriptions constitutionnelles. Limportance de la crise constitutionnelle de 1881-1883 exige d’élucider les rapports réels des facteurs constitutionnels. Dans V'exposé des événements de 1881 & 1883 ‘attention est attirée sur les moments qui ont conditionné Ja crise constitutionnelle. A cet effet les documents des Archives de Vienne ont été utilisées, qui fournissent des renseignements trés importants sur Yattitude du roi Milan et du gouvernement de Milan Pirocanac a I'égard de la question constitutionnelle et de la maniére de sa résolution. * Le roi Milan e’était pas disposé de changer de constitution méme avant que le projet de constitution du parti radical n’ait été présenté, II ne voulait pas admettre que ses pouvoirs soint limités, d’autre part il considérait que, eu égard a influence que le parti radical exercait sur le peuple, la tentative de la réforme constitutionnelle pouvait subir un éches, de sorte qu'il serait nécessaire de fair un coup d’Etat. C’est pourquoi le roi n’a méme pas voulu essayer de se reconcilier avec les radicaux, mais il sest évertué & étouffer leur mouvement par la force. L’attentat manqué contre le roi Milan en 1882 devait servir de prétexte pour un réglement de compte avec le parti radical, mais le gouvernement ne voulait pas y consentir. Au début de l'année 1883 1a crise constitutionnelle s'était aggravée, car il s'est avéré que le roi n’était méme pas d’accord avec le gouvernement au sujet de la révision de la Constitution. Le gouvernement considérait quill était obligé de procéder a la révision de la Constitution aprés le vote de I'Assemblée, par ailleurs une telle attitude lui a été dictée par son propre programme et par ses promesses. En conséquence il avait présenté au roi son projet de constitution et il réclamait la convocation de l’assemblée con- stituante. Cependant, le projet de constitution du gouvernement a aggravé encore plus les rapports entre le roi et le gouvernement, car Ie roi ne voulait as consentir la limitation de ses pouvoirs, qu’il avait trouvé dans le projet de la nouvelle constitution du gouvernement. 3 Zbornik radova 33‘A la suite des luttes trés vives entre le roi et le gouvernement on en est arrivé & un compromis, de telle sorte que le corps électoral a été convoqué pour élire une assemblée ordinaire, et on avait promis au peuple que l'assemblée constituante sera élue plus tard. Ce n’était pas la solution de la crise mais seulement son ajournement. En général un projet de con- stitution n’existait pas sur lequel Je roi et le gouvernement s’étaint mis accord, par conséquent on ne pouvait pas procéder & ’élection d'une assemblée constituante. Ce n'est qu'aprés un tel réglement du malentendu entre le roi et le gouvernement que le projet de constitution du parti radical a été présenté, tandis que le Soulévement de Timok a été déclanché encore plus tard. Par conséquent, la question constitutionnelle était ajournée parce que le roi ne voluait pas permettre que ses pouvoirs soient restreints et dans une telle situation il était impossible de régler la question constutionnelle par une voie normale. -