Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 13 Z 03

    Uploaded by

    srdja
    10 views22 pages
    traznja

    Original Title

    13z03

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    traznja

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    10 views22 pages

    13 Z 03

    Uploaded by

    srdja
    traznja

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 22
    ZAKON TRAZNJE U GRADANSKO} TEORIT TRAZNIE Aa 905 Zakon trainje us gradanskoj teoriji trafnje: iaia. svoj razvojni put, On je u poéetku tretiran kao zakon cene prema kome: ,,Cena.robe varita direktno _ prema ‘kolitini trainje i suprotno ‘prema ponudenoj kolitini”.' Preveden na -. ,- ‘~. aatematitke simbole ovaj zakon debija ovakvu formu * ‘ . Ali Bta ‘predetavija Atazena koligina, a ta |ponudena Kkolitina”? —. pita . Henry Schultz u svom'delu j;The Theory and Measurement Demand”.-To'. zai, odgovara ovaj autor, ,kolitina traZene robe-priizvesnoj ceni"y-i ,po- nudena Koligina-robe pri izvesnoj ceni”. Niti. potroSaé-ana Koliko -€e kupiti +. robe, niti proizvodat’ zna‘koliko ée prodati robe, sem Sto se zna cena robe _- koja je predmet kupovine i prodaje, Zbog toga ovaj zakon dobija dvosmislen ~~... znataj, Sto se ogleda u sledetoj formulaciji: ,Cena varira diréktno prema tra” - Jeno) Kolitini, Koja zavisi od.cene, i invereno prema ponudeno} koliini, koja takode zavisi od cene”?. wore ° Takav, prema -navodu H, Schultza, _besmnilen i i sterildin” oblik ‘omni : sanja-zakona tranje, Cournot. je otistio'i dao jasmu formulaciju zakona tra%- nje: ,,Pustimo, kate on,... da je prodaja ili goditnja tranja D,-za svaki ar--/2 ‘+ kal, posebna funkeija F (p), cone p takvog artikla. Poznavati formu ove funk > - ~~~ “s eije bi predstavijalo ono Sto zovemo zakon traknje ili’ zakon ponude”.> . oa A.-Cournot daje matematitku fonmulaciju zakona, traznje u t njegovo} aj- * j Jednostaijo} formis” ~ : eWl ee DEF) _ Ovaj zalion trafnje-9e ayodi na to da je “trainja jednog dobre fuk samo.cene tog dobra. A - Alfred. Marshall prihvata Coumotov zakon tradnje, 's'tim “Sto ga je raz vio i popularizovao. Zbog toga se taj zakon u ekonomskoj teoriji nahiette zove = Cournot-Marshallov zakon trainj. oe “13, B. Say, Catichsme @économie politiuge, str. 104, Paris, 1835. =" 2 Henry Schultz, The Theory and Measurement of Demand,’ str. 6, Chicago, 1938. ¢ 8 A, Coumot,. Researches into the Mathematical Principles of the Theory of. "Wealth, str. 47, New "York, 1897. = 4A, Coumot, Principes: dela théorie des richesses, str."97/ Paris, 1865. + ‘an a S 161. Leon Walras’ protiruje i obogatuje ovu jednatinu zakona.trainje i poka- nije kako trainja jedne robe ne zavisi samo od njene vlastite cene, vee zavisi: i od cena drugih roba. @) D=F(p1, pe, pa, . . . pm) _ Ovu jednatinu Walrasov uéenik Vilfredo Pareto prevodi na termine ,phelimite” : _ ‘Slutsky jednim delom, a Hicks i Allen drugim delom dalje razvijaju ovu jednatinu zakona trainje obuhvatajudi njome i dohodak:* 6) +S D=F (pr py py’. PRR)” . Definitivan oblik jednatine zakona tra%nje dali su Henry Moore i Henry Schultz, Oni su li na avodenje i vremeria u jednaginu.? « D=F (ps pu ps. P RD), To je forma najsavz¥enije jednatine zakona trainje u kojoj px reptezen- tuje cenu robe u pitanju, pi i p2 cene robe koje su komplenienti ili supstituti ut odnosu na prvu tobu. P predstavlja nivo opStih cena, R dohodak i T vreme. Sve te razlitite jednatine zakona tranje’ ,slu%e kao polazna“tatka mate- matitke dedukeije koje se koriste zajedno sa statistidkim metodom indukeije” * Prema tome, mozemo govoriti o sledegim razyojnim oblicima’ zakona traZ- nje, u gradanskoj ekonomskoj teoriji: 1) Cournot-Marshallov zakon traznje, 2) Walragov' zakon trainje. (Ovaj zakon tranje navodi ¢e i kao Edgeworth Fischer-Paretoy zakon- traznje)®, 3) Slutzky-Hicks-Allenoy zakon trainje i 4)Moore-Schultzov zakon traznje, : Cournot-Marschallov zakon traénje!® - Formuliuéi i svodedi’zakon trainje na tranju kao funkciju cene: D =.F(p), ‘A. Courmot je bio’ svestan ekonomske meduzavisnosti zbog tega je, objainja- vajuéi tra%nju, pisao da ,,je ekonomski sistem’ jedna celina Uji se svi delovi drze i utiéu jedni na druge*.t ° . . Cournctovu formulaciju zakona tra%nje prihvata Alfred Marshall i dalje tazvija.® Marshall tretira,zakon trainje na dva pitanja: na pitanju zakona in- dividualne trainje i na pitanju’zakona tr#i8ne trainje Koji je definisan kao (ops zakon trainje”, 2 ~"""-Prvo pitanje, po Marshallu, jeste kako racionalni potrofaz reaguje prili- ‘Kom kupovine robe na promene w tréi’noj ceni, pod pretpostavkom.da se uslo- + vi trainje ne menjaju, da je utvrden obim.i struktura potreba, utvrden: nov- 5 Léon Walras, Théorie mathématique de la Richesse sociale, str. 34, Lau- sane, 1883. ; : * i 7 Gitirano prema: Robert Badouin, H’élasticité de Ja demande des biens consommation, str. 36, Paris. 2 - 8 Robert’ Badowin, op, cit, str, 37. ® Ivan Lavrat, Trainja u ekonomskoj analizi Ajlfreda Marshalla, str. .171, 1961. 10. Vidi: I. Lawrag, cit. delo, i Dragoljub Stojiljkovié, MarSalov ,,op3ti_zakon tranje” i ,zakon trainje” profesora Henti Mura, Zbornik radova Pravrfo-ekonom- ~ skog fakulteta u Nibu, I, NiS, 1962, str: 144—157. U ovim radovima data je detaljn: analiza Cournot-Marshallovog zakona trainje, 11 A. Coumot, op. cit, str. 265, - . 12 Alfred Marshall, Principles of Economics, ninth -(variorum) edition, 1961, 162 . - %ani dohodak itd. Odgovér ma ovo pitanje Marshall je dao’ izvodenjem sub- jektivne individualne funkcije tralmje. ~ es + Analizirajudi pitanje tr#igne traZnje Marshall defini8é svoj ,,op¥ti ‘zakon trainje”. ,,Prema tome, kaze on, postoji jedini zakon: tranje koji je opSti u svim. tabelama traznje, .naime, Sto je veéa kolitina koja treba da se proda, manja mora biti cena po Kojoj se ta roba nudi da bi'se naSli kupei; ili, dro- gim retima, trayena kolitina raste sa padom cene, a smanjuje se sa porastom cene”."°-Medutim, A. Marshall dodaje da ,,ne¢e. biti nekog uniformnog,odnosa izmedu pada u ceni.i povetanja trainje. Pad od jedne desetine u ceni moze povetati prodaju za jednu dvadesetinu ili za jednu Setvetinu, ili je moze due ~ plirati”¢ ~ : + /Opti_zakon trainje” se a literaturi reprezentuje kao kriva trainjé za koju Paul “Samuelson kaie da ,ide od, severozapada piema jugoistoku. Ova . vaina osobina dobila je ime: zakon negativnog nagiba krive trainje“15 ~~ Medutim, ovaj ‘zakon negativnog nagiba krive trainje‘ne moze se uni- verzalno primeniti na sve vrste robe. "Iz tih razloga, proveravajuéi Marshallov vopsti zakon trainje” na pitanju teoretske i pitanju empiritke vaznosti!® do- lazi se ‘do toga da.,on ostaje i dalje u valnosti kao empiritki zakon, prema kome u vedini slutajeva koligina potrakivanja za nekom robom varirau st- protnom emislu od njene cene, a to su znali jo3 klasici polititke ekonomije, bez ikakve analize -korisnosti i bez’ pretenzije na utvrdivanje teoretskog ka- raktera zakona”.‘7 + oO Walrasov zakon tranje . Edgeworth-Fisher-Paretov zakon trainje Matematitko formulisanje zakona traznje dato od Coumota prikvatio je i Leon: Walras. .Uvodenjem Walrasovog zakona trainje dolazi do napuStanja pretpostavke nezavisne ‘korisnosti dobara. na osnovu koje je bio formulisan Cournot-Marshallov zakon trainje: D =F (p). Prema Marshallu- korisnost jedne robe je-funkeija. kolitine’te iste robe: Ux = F (qx), Sto anaki da je ko- risnost robe x nezavisna funkoija koligine te iste robe. Cournot-Marshallovim zakonom traznje se moze. objasniti poseban slutaj zavisnosti tra%nje iskljudivo od cene posmatrane robe, i to samo ako je u pitanju nezavisno dobro. Anali- zirajudi. ovaj ‘zakon Walras je primetio. da njegovi autori ne vode ratuna o Gnjenici da. traimja jedne, robe nije funkcija samo cene te robe, veé funkcija cena jednog velikog broja drugih roba, ,,U stvari, kaze 'Walras, traznja.jedne robe ne zavisi samo od:cene te robe, vet od.cena ‘svih’ drugih roba”.!® Time Walras." odbacuje Marshallova .pretpostavkuo nezavisnosti dobra na tijoj osnovi se dolazi do ,besmislenog rezultata“? i uvodi pretpostavku dadobra u potrofnju mogu biti medusobno zavisna, ,To je neosporno,. pi’e 0 tome G. Pirou, za sve robe koje six ili mogu biti supstituti prvoj robi (traénja mar- garina nije funkcija samo cene miargarina, ona je takode funkcija cene masla). Isto je ponabanje proizvoda koji su po izgledu nezavisni-jedan prema.drugima 18 A, Marshall, op. cit., str. 99. a 4A. Marshall, op, cit.’ ~ 45 Paul Samuelson, Economics, str. 63, New. York, 1962. 48 Vidi: D. Stojiljkovié, op. cit. 7 17 T+ Lavra, op. cit., str. 152. oe 18. L, Walras, Gazette'de Lausanne, 13, juillet_1905, citirano prema: R. Badouin,. Llasticité..., ste. 25. : WT, Laveat, op. cit, str. 235. at an 165 -‘zato Yo odgovaraju sasvim razlititim potrebama, Ne ‘treba zaboraviti da. su * sve ove potrebe — i sva dobra koja se upotrebljavaju — konkurentna, na osno- vu Binjenice $to individua za.ove kupovine uzima i iste mase novca; koliko, dakle, novca uzme-iz te mase’za zadovoljenje jednih potreba, za toliko ée se _ smanjiti novac na raspolaganju za zadovoljenje drugth potreba. Otuda posle- dica da visoke ‘cene jednog artikla né-utity samo na.traénju tog artikla, koja -ima izgleda da se smanji, veé ée uticati ‘bez summje, takode, na celokupna trainju odredene -serije drugih predmeta za tiju kupovinu nije gstalo vite moguénosti da ce upotrebi toliko-novea ‘koliko je upotrebljavano pre toga. Zato sé mora voditi raguna_o° meduzavisnosti koja postoji u odredenom ste- Penu izmedu-cene i tralnje svih’ attikala’.donetih na tr2i8te’2? Zato zdkon tranje dobija formu kakvu mu je dao Leon Walras:** Se : D=F (px, py, pz, » + Pn) Walrasov’ zakon trainje ukazuje ma shvatanje autora da je tra%nja funk- cija cene prvog dobra, cena njegovih’ supstituta,, cena njegovih kompleme- nata iv cena ostalih dobara na’ triStu. Ova Koncepciju d se trainja jedne robe izraZava ‘kao funkcija i cena-drugih roba Walras je.zadréao i prilikom izgradivanja svog modela op8te privredne ravnoteze® =~ ° . —-U odnosu na Cournot-Marshallov :zakon Walrasov zakon trainje pred- stavija napredak u razvitku-formalne gradanske teorije traznje. ,,Zakon trainje matematitke Ykole” ili ,lozanske $kole” (kako. ga sve zove H. Schultz), ,,klju- -Gaje Cournot-Marshalloy "zakon traznje kao specijalni slutaj** To je slutaj analize tralnje kada se pretpostavi konstantnost céna svih drugih ‘roba osim jedme Koja se razmatra, odnosno kada tra%nja za jednom robom zavisi samo od cene-te robe. Son “Walrasoy zakon trainje. je. izgraden. i okviru statitke teorije Sto mu i daje ogranifenu vrednost za analizu tréi8nih kretanja i kolebanja. Iako ovaj zakon tra¥nje odrazava trainju za jednom robom kao funkkciju cena svih roba, Walras nije jasno istakao u demu je medusobna povezanost dobara.. Razvij juéi ‘dalje’ formalnu’ gradansku téoriju traénje, ana temelju Walrasovog si- - > stema, Edgeworth, "I. Fisher i V. Pareto su-ukazali'na osnove i karakter.me- ~- dusobne povezanosti dobara d stvorili hovu' aparaturu za analizu ‘traZnje, Zbog toga se Walrasov zakon trainje ‘zove. i Edgeworth-Fisher-Paretoy zakon trad-, nje. Doptinos ovih autora se sastojiu uvodenju krive indiferencije koja ima veliku ulogu u teoriji tra¥nje, odnosno. u_analizi, odnosa ‘izmedu traznje, do- -hotka i cene, Krive indiferencije-su’jedan od patina izrazavanja i analize trai- nje. One su ,pogodna.grafitka sredstva za prikazivanje redosleda prvenstva jedne’ individue uw odnosu na dva dobra koja su sposobna za razmenu. To je (mish se na keive indiferencije — DS): jedna manifestacija teorije izbora’”#, < ” Ovi autori, Edgeworth, Fisher it Pareto, odbacili su Marshallovu pret- postavku © nezavisnoj Korisnosti*robe i u svojoj analizi krive indiferencije po- * «Hii od toga da je korisnost jednog dobra ne samo funkeija kolitine tog dobra, nego funkcija i kolitina ostalih dobara, naime da je: U.= £ (qx, qy, g++ - an). 2 Gaétan Pirou, La valeur.et Jes prix, str, 145, Paris, 1948, - 21 Leon Walras, Eléments d’économie politique pure, str. 238, Paris, 1952. - ” 2 Vidi: L. Walras, op. cit., str. 09 # dalje. * 2% HL Schultz, The Theory and Measurement..., str, 89. 5 ° %4 Henri Guitton, Economie politique, Tome 1, Paris, 1962,-str. 424. 20 25 Edgeworth F. Y.: ,Mathematical Psychics”, London, 1882, izd. 1926, I, Fisher: Mathematical Investigations in the Theory of Value and Prices”, New Haven, 1892, Jed, New Haven, 1926; V. Pareto: ,Manuale di economia politica”, Milano, 1909. Navedeno prema I. Lavraty,’ Trainja i ekonomskoj analizi..., str. 137. = 164 8 obsiom da potrolad ima razlitite potrebe, i da raspolade odredenim dohot- Kom’ koji mote upotrebiti za kupovinu dobara dije su cene radlitite, to” se on, moze odlutiti za-kupovina:tih dobara u, razlititim kombifacijama, srazmera- ma, iki Ge ‘mokda on biti cavnodulan, indiferentan prema svim -Kombinac- jama, jer ‘mia one donose. podjednaku Korist. Uzeéemo primer ive tobe: X i Y, Koje se mogu kupovati i tro¥iti ix raz~ nis Kombinacijama-i'na osnovu-analize konstruisati kriva indiferencije, Pret postaviemo da je roba’X hrana, a'roba Y odeéa. Problem je ti tome da li - potrofad eli da svoj dohodak’ (Koji je utvrden) u celosti utroSi samo za ku- povinahrane, ili pak samo za, kupovinu odeée, ili ée kupiti i jedno i drugo “u odgovarajudim stazmerama, kombinacijama, na primer da, kupi-tri jedinice hrane i dve jedinice odeée, ili, recimo, dve jedinice hrane a tri jedinice odeée, ili je sasvim indiferentan prema svim tim kombinacijama, jer mu one do- nose- podjednaku korist i.zadovoljstvo, Uzeéemo &etiri kombinacije u kupovini ovih dobara, Sto ‘emo prikazati najpre tabelamo, a’onda grafitki2® el: - x Y -s + RANA ODECA : At . a - BE 2 3. c 3 2 D fone wh Rasporedom ovih podataka 1u Koordinatni sistem dobijaju se tatke A, B, Ci D kroz koje se moze ucrtati jedna linija, odnosno*kriva koja pokazuje da sé-na svakoj tatki obezbeduje jednaka korist za potroSata, ili kako to. Pareto Kade ;jednaki indeks ophelimite (la méme ophélimite®”); Taka kriva je kiva . . indiferoncije i dobija izgled kao Sto se nize vidi. to 2- 3 a aRANA % Primer uzet iz Kajige P. Samuelsona, Economics, st. 453, New York, 1961. 27 H. Guitton, Economie politique, str, 425, 7 : : 165 _pre svega, zavisi od velitine dohotka, ili jednog Svaka taka na krivi indiferencije pokazuje odredenu kombinacij i odeée, ali se od tatke'do take Kolidine menjaju, tako da poveéanje kolitine odeée smanjuje Kolifinu hrane, Na taj natin potroat nadoknaduje povecanjem kupovine’ jedne robe ono Sto izgubi'smanjenjem kupovine druge robe. Ali pi- tanje.jé koja je tatka, kombinacija’ najpovoljnija za potroata. Jasno je da to, Sea dohotka koji je name- njen za kupovinu ovih roba. Velitina dohotka za kupovinu ovih roba je pri- kazana pravcem, linijom NM. Tim dohotkom potroSat moze kupiti tetiri je- dinice hrane, ili samo est jedinica odeée,. ili odredenu kombinaciju ovih roba koje su prikazane tatkama A, B,C i:D. Kombinacija:koja obezbeduje maksi- malnu korist potrofatu je tatka B, u kojoj linija dohotka -predstavija. tangen- tu krive indiferencije.”".* Nagib krive indiferencije je,.‘kao 8to se vidi, megativan, njen pravac ide od severozapada ka jugoistoku, Po obliku ona je konveksna {izbotena na Je- vo), jer sa poveéanjem robe x muzno mora da se smanji kolitina robe y, 3to i odreduje oblik same ‘rive. ‘ PovrSina indiferentnosti (ravnoduénosti), ili u sluéaju dve robe, kriva in- diferencije, odnosno kriva jednakog izbora, je izum do Koga su do8li nezavi- _ sno jedan od drugog Edgeworth i Pareto2* Medutim, njihova polazna osnova nije bila ista, Edgeworth je pisao o-Korisnosti roba kao funkaiji me samo ko- ligine te robe, veé kao funkeiji i kolitina drugih roba, On je potao od pret-. postavke da je Korisnost poznata velitina, i-iz toga dedukcijom dobio kriva indiferencije2® Edgeworth. ,je pretpostavljao postojanje Korisnosti i iz nje iz- vodio krivu indiferencije”>-Time. je Edgeworth ,,1 potpunosti.prihvatio Mar- shallovu pretpostavku o kardinalnoj, korisnosti, obrazlaéu¢i je samo, novim aparatom”#* ; .. . - Medutim, Pareto je inverzovao problem, po¥ao -je obrnutim putem. ,,Ja idem obrnutim puteni, pige on o tome, i uzimam kao datu injenicu krive in: diferencije, i iz njih izvlatim ono Sto treba za teoriju ravnoteZe,.a da ne uzi- mam wu obzir korisnost”.®* Time Pareto eliminiée. Marshallovu pretpostavku . kardinalne korisnosti kao realnu funkciju koligine robe u odredenom vremen- skom -periodu, izuzimajuéi slutaj Kolitine dobra koje je nezavisno, ali umesto toga Pareto uvodi svoj ,,funzione-indice” ordinalne: korisnosti.? ~ Pareto je ematrao da je nemoguée izmeriti’ korisnost™, # gato su. krive indiferencije kao veéa stvorena analitiéka aparatura odgovarale njegovim osnov- nim koncepcijama. Jer pomogu njih potrotadi‘su:u stanju da naprave svoju skalu preferencije (prednosti, prioriteta) raznih dobara potrebnih:za zadovo- Ijenje potreba, a da:im pri tome i ne mere Korisnost: ,,Za ebjainjenje izbora potrofata- je sasvim dovolina skala preferencije, koja nam jedino kazuje da li ima porasta, .opadanj: jednakosti ‘korisnosti pri prelazu sa jednog niza dobara na drugi, dakle koja Kazuje kakva je'promena, ali’ ne i kolika je. Ova- kay pojam Korisnosti, koji treba da otkloni postavljeni prigovor njenoj izmer- 28 Zoran Pjanié, Vrednost i cene, I deo, str. 147, Beograd, 1965. 20H. Schultz, The Theory and Measurement ..., str. 13. 0 40 V, Pareto, Manuale, str, 165, citirano prema: L, Lavraé, Trainja a ekonom- skoj analizi..., str. 160. at L, Lawrag, Trainja u ekonomskoj analizi..., str, 160, 82 V. Pareto, Manuale, str. 165. > 331, Lawrad, op. cit. : . : ..%',Pokadite mi korisnost ili zadovoljstvo, pi’e V, Pareto, koje je recimo tri * puta vede nego neko drugo”, Citirano prema: Zoran Pajié,.Vrednost i cene, str. 148. 166 . . > Ijivosti, maziva se ordinalna korisnost”.® Za’ izvodenje' zakona trainje iz Pa-. -Fetove teorije proizilazi da je dak i nepotreban sam zakon opadajuée korisno- sti, Iz sistema krive. indiferencije. Pareto izvedi, formira ,skalu preferencije” ‘koja. pokazuje odnos, strukturu relativnih potreba potrogaéa. Pri tome mi ne “ moramo poznavati kolika je intenzivnost potreba pojedinaca za odredenim srdbama. . U &emu Paretoy doprines predstavija. napredak formalne -teorije traZnje U tome ,Sto je pokazao da za odredenje uslova ravnoteze i za izvodenje za- kona trainje ne treba znati kolika je intenzivnost potreba potroSata za raz" nim’ robama. Uslovi-ravnoteZe mogu sé u potpunosti odrediti ako poznajemo strukturu relativnih potro$ata-izrazenu kao skaly anjihovih preferencija pomo- éa sistema Konveksnih krivih indiferencija. Tada se mogu odrediti- koligine raznih roba koje’ ée racionalni potrosat datim dohotkom kupiti pri datim ce- nama th roba”2* * Konveksnost krive indiferencije kao .pretpostavka u Paretovoj teoriji u potpunosti zamenjuje Marshallovu ipretpostavku zakona opadajue korisnosti. Konveksnost krive indiferencije’ dopu’ta opadajuéu, konstantnu i povecava- juéu" graniénu korisnost, Mi smo napred veé prikazali krivu indiferencije”u slugaju dveju roba pri Kojima je uslov ravnoteZe proporcionalnost odnosa, iz~ medu_cene i granitne Korisnosti tih dveju roba. : Slutsky-Hicks-Allenoy’ zakon’tranje Sa razvojem i formulisanjem svog zakona traknje Pareto je ispravio; upot- punio i produzio rad Walrasa i-drugih na polju funkcije- trainje, a sa eks- -plicitnim uvodenjem dohotka u funkciju trainje Slutsky i, kasnije Hicks i ‘Allen su vratili slignu uslugu Paretu. Videli smo da je Pareto odbacio Marshallovu pretpostavku 0, kardinalnoj korisnosti i utvrdio da’ za izvodenje zakona traznje nije potreban zakon opa- dajuée Korisnosti, ,Pareto nije “primetio" sve implikacije sopstvene teorije. .. Nije primetio njenu najvaéniju implikaciju: da je pojam kvantitativne korisno- sti za formalnuy teoriju tranje nepotreban.:.. To znati da_je nepotreban Mar- ghallov analitigki aparat: pojam graniéne Korisnosti dobra { pojam graniéne korisnosti novea”.36 -Na to sw prvi ukazali W. E. Johson i E. Slutsky, a problem su. dalje Tag- vili J. Hicks i R. Allen. W..E. Johnson je pokazao da sve promene u kolitini robe koje su rezultat promena_u ceni i dohotku ne zavise od merljivosti korisnosti. On kaze: ,,Ne- -moguénost merenja’(korisnosti — DS) nije vaina ni za jedan ekonomski pro- blem.. Niti je ‘ekonomskoj nauci potrebno da zna.granitnu Korisnost (stopu korisnosti) neke robe. Potrebno je prikazivanje -stope (odnosa) jedne graniéne korisnosti prema drugoj.. Tu stopu, pak, predstavija nagib na svakoj_tatki rive Korisnosti (krive indiferencije)“ °° 36 Z, Pjanié, Vrednost i cene, str. 149. 38 T. Lavra, Tranja a ekonomskoj analizi..., str. 165, ° > 3" Henry Schultz, The Theory ‘and Measurement of Demand, sis. 50, Chi cago, 1958. 37 ivan Laveat, ‘Teainja’u ekonomshol, analist Alfreda” Marshall, str, 164, Beograd, 1962. 3 W. E. Johnson, The Pure Theory of Utility Curves, The Economic Journal, December 1915. 167 Analizirajuéi Paretoye pretpostavke i osnove za izvodenje zakona tradnje | E. Slutsky; pored ostalog, pie: ,Pareto je formulisao tatan pojam korisnosti + Njegov isto formalni:Karakter I njegova’ potpuna nezavvisnost od svih psi- holoSkih i filozofskih hipoteza preporutilo _ga.je kao solidnu osnovu za kon-. struisanjé nae sopstvene teorije. Medutim, Paretov pojam korisnosti u toku razmatranja nije bio dobro definisan. Tatno govoreti, on-nije sastavljen. samo od jednog, veé od dva’razlitita’ pojma, Koji nain me izgledaju kao usko “ve- zani, Prvi.je pojam*korisnosti (ophelimity) kao Sto je zadovoljstvo’ koje’ poje- i dobija dodajnim’ kolitinama izvesnog-dobra, To je tsto psiholo’ki po- hedonistitki pojam Gossena, Jevonsa, i drugih. - U Paretovoj teoriji, « mmetition, ovaj prvi pojam je retko primenjivan, Drugi pojam, that of. a func- tion index of utility, je sasvim druktija stvar, To je sretna’ konstrukcija, pot- puno tana i apstraktna u svim njenim.‘aspektima..Mi emo koristiti to kao polaznu: tatku naSeg razmatranja... i videti na’ kraju kako je moguée stidi drugom, bolje definisanom pojmu’.!? Funkkeija korisnosti Koju izvodi Slutsky ‘predstavija objektivnu’skalu pre- ferencije. Ali on ne negira-potpuno postojanje meduzavisnosti ekonomske ko- ~\ rsnosti i pstholo’ke korisnosti, pri emu se samo trudi sa empirijski dokaze svaku psiholotky hhipotezu, %eledi. time da’ funkelju Korisnosti objektivizira. _Njegova polazna osnova u-proutavanju moze se sagledati"u sledetoj rete: Ako Zelimo da postavimo ekonomsku nauku’ na solidnu osnovu, pite Slut- ky, moramo je utiniti potpuno’ nezavisnom od psiholo8kih pretpostavki i fi- lozofdkih hipoteza" On se ovog stava_ dr, ali.ne iskljuduje i ne.nepita psi ‘holotke ‘elemente. Polazna osnoval Paretovih naslednika je pretpostavka o konvelenost kiive \ . indiferencije, koja je uzeta’ na mesto pretpostavke zakana opadajuée korisno- sti, iz Koje Pareto izvodi zakon trainje i formira uslove 2a uspostavijanje tri8ne ravnotee. Kriva indiferencije’ omoguéava da se utvedi maksimum .za- dovoljenja potreba potrofata, pri. odredenom. nivou dohotka, i bez ikakve > informacije 0 obimu Korisnosti koji stige iz dobara”. To je u stvari najviga tatka ‘u kojoj Jinija dohotka ‘dodiruje krivu indiferencije. Sa ovom postav- kom teorija vrednosti je skrenula na drugi pravac od onog kojim je i8a0 Mar- shall, pie 0 tome Z. Pjanié, i otvorila ptit novim suptilnijim analizama. Ovaj pristup daje prve rezultate 4 teoriji Hicks-a i-Allen-a, kod kojih su krive in- diferentnosti polazna ‘tatka, a” ne izvedene iz povrsina. korisnosti kao kod Edgeworth-a, Hicks je uopétio ‘ove rezultate u svojoj knjizi ,Value and Ca- pital”, Koja je izatla 1939. godine. U Hicks-Allen-ovoj- teoriji_ indiferentnosti iezli su, pored ukupne korisnosti, pojmovi graniéne korisnosti i opadajuce granigne Korisnosti, a umesto njih.su uvedeni pojmovi granine stope, supsti- tucije graniine stope supstitucije. Savremeni komentatori ove teorije_jo8 nisu natisto Sta uvedeni pojmovi, doista,.znate, da‘li su ,pozitivna promena u = Qsnovama teorije”,-kako je tvrdio Hicks; ili predstavlja samo neku vista ,do- teranog prevoda” stare teorije korisnosti; ‘Ipak viSe pristalica-ima ovo drugo tumatenje” 5 Bo Sta predstavijaju pojmovi graniéna stopa supstitucije i opadajuéa granitna * stopa supstitucije? Granigna stopa supstancije predstawlja odnos izmedu, koli- &ne dobra y prema kolitini dobra x, koje u odredenim kombinacijama kupuje <° (40 Eugen E, Sluisky, On the Theory of the Budget of the Consuaner, Readings in-Price Theory, London, 1953, str. 28. - 41 E. Slutsky, isto, str. 27. Takode vidi str. 53. a : # Zoran Pjanié, Voednosti i ‘cene, str..1g9—a50. = : : 7168, potroSal. Ovaj odnos je odreden nagibom krive indiferencije i pokazuje, spo- sobnost supstituiranja robe x sa robom y, pokazuje kolitinu ‘robe x kojom se ‘kompenzira -gubitak granitne jedinice robe yi obrnuto. Graniéna stopa sup- a Ux ° . Stitucije omoguéava izratunavanje’ koeficijenta, —, koji se kretanjem krive - a . - vy a . a0 indiferencije, na desno sinanjuje, a kretanjom na levo poveéava, Ravnotela u potroinji kod pojedine individue se odreduje stopom granitne supstitucije izmedu Glo se izrazava nagibom krive ravnedusnosti) mora w savnotesi biti jednak odnosu cena, Opadajuéu marginalnu korisnost zamenjuje opadajuéi marginalni odnos zamen- Tivosti ii, drugim retima, preduslov, da kriva ravnoduSnosti bude konveksna prema Koordinatnom sistemu ... Vidi, Enic Rol, Povijest ekonomske misli, ‘str. 375. 45 Z, Pjanié, Vrednost i cene, str. 150-53. : effect) ...Efekat ‘supstitucije je efekat od protena cena robe koje razma- tramo... Efekat dohotka je ograniten pronienom u dohotku bez’ promene u > cenama”** Dr Zoran Pjanié istiée da sada stitemo do jednog stvarnog pobolj- Sanja, koje je dao Hicks, u odnosu na stariju 8kolu. Cak po misljenju sutvorca teorije; Allen-a, cela teorija vrednosti Hicks-a potiva na tom momentu, fj. na jednatini koja deli efekat -bilo-koje jpromene cene na tra%nju u dva dela — jedan koji potiée od promene u, realnom dohotku (income effect) i drugi koji potigée od promene u relativnim cenama sa Konstantnim realnim dohotkom (substitution effect)”47 2S ~_U vezi sa objainjenjem pojma ,,substitution effect” pitanje se svodi na to da Ii potroat sa promenom cene neke-robe menja i kombinaciju dveju > roba.u razmerama koje mu obezbeduju nepromenjeni-nivo zadovoljenja potreba.” Drugim retima, da li zbog promena cene neke robe, potro$aé menja kupovinu i time menja svoj poloaj na_istoj krivi indiferencije? Po Hicksu ‘potroSat e promeniti Kombinaciju dobara, promeniée i svoj polo%aj na krivi indiferencije, ali pod uslovom da promena cene jedne. robe ne dovede do menjanja relanog dohotka potroSata. Da ne bismo prihvatili Mar- shallovu, za nas. neopravdahu pretpostavku’konstantne granitne ‘Korisnosti novea, Koja, kako smo ranije istakli vazi-u-izuzetnim slutajevima, moramo uzeti dasvaka promena cene mora biti kompenzirana odgovarajuéom prome- nam nowanog dohotka potrofata, tako da realni dohodak ostaje i dalje nepro- menjen. ,Jer u ovom. tumavenju, kae Hikes, efekat supstitucije’ meri efckat promene u odnosu cena, sa konstantnim realnim dohotkom”.!® . Realni dohodak, dakle, ostaje nepromenjen, nivo satisfakcije, takode, ne- Promenjen, potrobat i dalje ostaje na istoj krivi indifcrencije. Medutim, potro- ~ Sat ée zbog promena cene jedne robe ipromeniti kombinaciju dobara, smanjige kupovinu robe koja je postala relativno -skuplja, a poveéanje kupovinu robe Koja je postala relativno’ jeftinija. Kao rezultat promena cena, i promena u Kupovini i kombinaciji dobara javlja’ se odredeni udinak Koji Hikes zove ofekat supstitucije (the substitution effect)” Ova analiza obuhvata robe supstitute kao Sto su mast i ulje, puter i margarin, elektritna energija i plin, ugalj i drvo itd., kod kojih povedanje cene jedne robe. ima za posledicu povecanje traénje za drugom robom koja je postala relativno jevtinija, a smanjenje traznje - za.robom koja. je postala skuplia, : . Medutim, ,,efekat dohotka’ meri ‘efekat promena u realnom dohotku”.5 Pretpostavka je, dakle, da se promeni éunia novéanog dohotka potroSaa, a da pri tome cene roba ostanu nepromenjene, Takvo kretanje dohotka i stanje cena stvara moguénosti potroSaéu da kupi.veéu koliinu dobara, $to mu i povecava realni dohodak, Medutim, u izuzetnim slutajevima -poveéanje dohotka moze dovesti do ravnomerne promene trainje za ‘svim vrstama robe.’ Ako analiza usmerimo n tranju jedne odredene robe, onda povetanje dohotka moze imati za rezultat ovakva kretanja trainje: 1) tra%nja za odredenom robom moze se poveéati, 2) traznja moze ostati nepromenjena i 3) tra¥nja za nekom robom" moze opasti. Ova trea vrsta robe jeste’ tzv. inferiorno dobro, za kojim se trainja smanjuje kad. dode do poveéanja dohotka, jer’ uveéani dohodak omo- 48 JR. Hicks, A. Revision of Demand Theory, str. 59, 47 Z, Phanié, cit. delo, ste. 153. 48 J, R. Hicks, A. Revision of Demand Theory, str, 62. 49 J. R-Hicks, Isto, str, 113. ~ . : 80 JR, Hicks, Isto, st. 6205 2 5 170. guava da_se postepeno napusti potroinja dobra nideg kvaliteta i prede na debra vikeg kvaliteta, Poznat jé slufaj sa margarinom i puterom.*!-Kretanje trainje za inferiornom robom mozemo prikazati na sledeéem dijagramu. Kao -&to se vidi, poveéanjem dohotka od. di na de i ds povedava ‘se. i tra¥nja za robom tia se kolitina meri linijom X, dok-se trainja za robom. tija se kolitina meri linijom Y — a to je inferiorna roba — smanjuje. Pomeranje tatke $ u kojoj linija dohotka predstavlja tangentu krive indiferencije pokazuje smanjenje traznje za robom Y. Prema tome, ,jedna roba.Qr je infer‘orno dobro, . ako je 22. negativan, tj, ako se potrofateva ‘kupovina Qi smanjujé, kad njegov dohodak poraste”.® Ili kako kate’ Hicks, ,,robe sa negativnom’ dehodovnom elastitnoSéu su mazvane inferiorna dobra. Nije neophodno, nastavija Hicks, da inferiorno dobro i superiomi supstitut koji ga zamenjuje imaju neku zajedniéku karakteristiku. Nije tak neophodno da su’ ,potrebe” koje dba’ dobra zadovo- Vjavaju u izyesnom smislu iste, Razmotrimo sluéaj u kome-je neko lice navedeno, da,sa malim poveéanjem dohotka, kupuje auto; ono ée tada biti obavezno“da Stedi na onome na %emu je ranije tro¥ilo-svoj budzet. Jer, sa posebnim pove- éanjém dohoika postaju svi ti obitni_ oblici potroSnje ,,inferiorna obra”. Redovato je i normalno da svako poveéanje dohotka, ma ono bilo i mini- malno, omoguéava viti nivo zadovoljenja potreba;pa makar i da se odniosi samo ha neznatno povetanje- kupovine samo jedne robe, Kao rezultat toga potro¥aé prelazi’s krive s.nizim indeksom na krivu indiferencije's viSim indeksom. Te * promene Allen i. Hicks zovu efekat dohotka, efekat promena-dohotka na traz-. nju.-U slu&aju da dode do smanjenja dohotka posledice ée se ogledati-u sma- njenju satisfikacije potroata, Izuzetak Yini tzv: Gilfenov sludaj za diju pojavu su po retima Hicksa ,neophodne tri stvari: - (@ roba mora da bude inferiorno dobro, dija je inegativma elastitnost do- hotka visoka, 61 J, Morgan, Consumer Substitutions between Butter and Margarine, Econo- metsica, 1951,.str. 18." 82’ Henderson i Quandt, Microeconomiic Theoity, str, 27. Citirana prema: I, Lav- rai, Tralnja..., str, 167. Z 58 J. R, Hicks, A Revision of Demand Theory, str. 66, = ay (ii) efekat supstitucije mora da bude ‘mali, (iii). praporcionalno dohodak ‘koji se troSi na inferiorna dobra mora da bude veliki”. Medutim, dodaje Hicks, ,,tim je potroSnja razumno rasporedena, Giffenov slugaj... se. teko moze javiti. Iako"su’izuzeci prema zakonw trainje teoretski moguéi, slutaj njihovog zbivanja u praksi se zanemaruje (negligible) -’ Pojmove income: effect” i ssibstitution ef effect” moZemo prikazati i dija- | gramski. . 0 A 3 C. Linija dohotka A-a:pokazuje da se konstatnim.dohotkom mote da*kupi~ robe Y uu kolitini Oa, i'tobe Xu kolitini OA. Ako sada pretpostavimo da doho- dak ostaje fiksan, a da se promeni samo cena’ robe Y, tada ¢e se promeniti Kolidina robe Y koja: se moze kupiti i iznosi¢e na ordinati Oat. Nova linija dohotka. Aat ima.-svoju novu ravnoteZnu tatku P2 koja je tangentna viddj , lesivi indiferencije, Povezivanjem linijom tatke. Pi i Pe dobija: se ,po Hicksu takozvana price — consumption curve”; Efekat koji je dobijen promenom kom- binacije dobara koje potro’aé kupuje zove se efekat supstitucije. Pretpostavimo sada da je dotlo do promene'‘dohotka dija se linija prikazujé sa Bb, a da: su cene robe X i-robe Y ostale nepromenjene..RavnoteZna tatka biée Ps koja postaje tangenta novoj viSoj krivi.indiferencije, Ona pokazuje da potrofatsa uveéanim dohotkom poveéava kupovinu'i jedne i druge robe, So se prikazuje ma apscisi sa OB, a na ordinati sa Ob. Poyezivanjem tataka P2 i Pa dobija se linija koju je Hicks nazvao ,,income — consumption curve”. Efekat ¥ . kapovint robe dobijen “promenom ‘dohotka predstavija po Hicksu efekat ta, % J. R. Hicks, A Revision of Demand Theory, str. 66-672" + _ a2 - -Povedanje dohotka oznateno linijom Gc sa formiranom novom ravnoted- nom tatkom Pa pokazuje slutaj takozvanih superiomih i-inferiomih dobara. a .’ Kupovina robe X ge poveava, a robe Y smanjuje. Zbog toga u ovom sludaju _ = _./ roba X-predstavija superiorno dobro u odnosu na dobro Y,.a dobro Y pred-~ stavlja inferiorno dobro. a ~ Po retima dr Zorana Pjaniéa ,,ovim svojim analiti¢kim instrumentarijutiom © Konveksno8éy krivi indiferentnosti, krivom .odgovarajudih promena it dohot- ku é,potroSnji, poredenjem raznth ravnoteZnih polozaja itd., Hicks, je uspeo da + “ geometrijski prikaze dvojake posledice pada cene neke robe, da s jedne strane | ||” “taste ,rcalni dohodak” (i efekat je sligan porastu dohotka) i'da se s druges ” + “sétane, van ovoga, javlja teznja.da se supstituira toba dija je cena pala. Koji,” .-~ ~' ée, od efckata, biti jati, koje. ée posledice prvenstveno da donose pad. cene, * dobrim delom zavisi od potetne-Kolitine Xi. 7 7S 5 cis Aiko jé ova Kolitina, pie o tome Hicks, bila velika u odnosu na dohodak,--. > “ potrofat e se nadi w mnogo boljoj situaciji, pa ée prvi efekat (mogli bismo . ga nagvati efekat dohotka) biti vrlo znafajan; ali ako je Kolitina bila’ mala, : i-dobitak. je mali, pa ée efekat dohotka-verovatno biti*daleko prevaziden od strane efekta supstitucije”. (JR. Hicks, A Revision of Demand Theory)" — Slutsky-Hicks-Allenova teorija tranje izazyala je vrlo sazlitite komentare i dobila razlitite ocene,.No,medutim, preoviadava mifljenje‘da je ona napra-.° vila-izvestan napredak u razvoju gradanske teorije traZnje.® 4 et “S druge strane ima miljenja da krive’indiferencije kao analititka oruda - x isu pogodna za empiridko proutavanje dohotka, cené’ i potroinje.” =", _ ‘U vezi"sa svim tim ‘razlititim ocenama postavilo se pitanje iu ekonomskoj” * > teoriji-da li:je Slutsky-Allen-Hicksova teorija behaviour-istitka zato Sto ‘polazi~ “od izbora potrogata kao principa koji se moze empiritki utvrditi, Sto u izve- ~ ce stiom smislu znagi udaljavanje od introspekcije koja je bila karakteristitna kao vladajuéi metod ‘burkoaskoj teoriji vrednosti toga vremena. Osnovni motiv Sponaganja potrofata wu’ njihovoj .teoriji jecZelja da se maksimira.satisfakeija,. © - © Najdalje su otifli u razvoju. behaviourizma Samuelson: i .njegovi sledbeni . . Houthanikker, Litlle i drugi sa svojom teorijom ,otkrivene preferencije”, otk: -_‘vene zato. Sto sé po njima moze da proutava sve ono Sto se moze otkriti i *. “proveriti, potvrditi ‘ili oboriti.. Behavoiurizam napuSta pretpostavke 0 _sati : fakeiji i korisnosti-kao osnovnim motivima u ponaSanju potroSata‘i polazi od - + pretpostavke da je°racionalni potro¥aé Konsistentan (dosledan)-u svom ‘izboru, * - Na primer: -,,Ako pri ceni i-dohotku stanja A vi biste mogli da kupite dobra-.- - ~~ - u,razlitnoj taéci_B,i ako-stvarno niste je odabrali, onda je-A odredeno da bude <2 "2. jotkriveno kao bolje” nego B. Osnovni postulat je da B neée nikad biti otkri- * veno-dai samo bude_,bolje inego A”. To bi bio po retima Pjaniéa ~,osnovni aksiom,— za-koji'sam Samuelson kaze da ga je pozajmio od savremene teorij {++ indeksnih, brojeva i Koji je nazvan ,,slabi aksiom potroSaéevog ponafanja,-Me- ~~ dutim, postoji jo: jedan aksiom, Koji su nezavisnio jedan* od drugog otkrili . *Houthakker i Samuelson, naime, ,,jaki aksiom potrofatevog ponaSanja”: Ako 3 _ se’A.samo otktiva-da-je ,bolje nego” B,-a B se samo otkriva da je ,bolje : “2° nego” C, a C se samo otkriva da je ,bolje nego” D, itd.,”... tada ja prosirujem-” 8 Z."Pjanié, Vnednost i cene, str. 252. ° - a 8 Vidi: William Fellner,. Modem Economic Analysis, New’ York, 1960,” str. ~ a80~a95. Z. Pjanié, Veednost i éene, str. 152~153. 1. Lavra, Trainja u ekonomsko analiai-., ste. 176-177.» : ; : _ 81 Vidi: .W.-Alllen Wallis i'M. Friedman, The Empirical Derivation. of “Indif- ference Functions,. Studies in Mathematical Economics .and Econometrics, 1942, i; Thurstoneovu studija u Journal of Social Psychology, 1942. = st - ju ,,otkrivene preferencije” i kazem da se A moze odrediti da je ,,otki veno da je bolje nego” Z, ‘poslednja jedinica u lancu. U takvim slutajevima .-, postavijeno je da-Z nikad ne sme biti otkriveno da je bolje nego A’ © teoriji_,,otkrivene proferencije” dati su razlititi, sudovi i ocene. U naSoj literaturi pozitivna ocena teorije ,,otkrivene preferencije” data je od Z. Pjaniéa i I, Lavrata.® Negativnu ocerin nalazimolkod Majumdara, Robertsona i drugih ® Osnovni problem teorije potnoata je problem, izmerljivosti’ korisnosti. Jevons, Menger, Walras, Marshall i drugi pristupili su teoriji korisnosti polazedi ‘od'toga ‘da je ona merljiva pristip je, dakle, bio kardinalistitki. (Jevons je, na primer, isticao da korisnost ne mora da bude wu odredeno vremé sposobna da bude ,merena”, ,ali je zapazio da mnoge velitine koje jednom izgledaju ne- merljive kasnije postaju merljive”. Mapu indiferencije su uveli u ekonomsku analizu teoretifari, E. Y. Edgeworth; Vilfredo Pareto i Irving Fisher, ali nisu bili dosledni u pokufaju da ukljuée kardinalnu izmerljivost pomodu oruda koja su . sami primenjivali, Tridesetih godina ovoga veka J."R. Hicks:i R. G. D. Allen su pokazali da se cela teorija 0 ponaSanju racionalnog potroSaéa moze da izvede iz ordinalne intrepretacije funkcije idiferencije. Takav pristup imao je_veliki znagaj s obzizom na raspostranjeno uverenje ekonomista toga vremena da je kardinalna izmerjivost mereaina pretpostavka, " Teza da korisnost mote, biti posle svega kardinalno izmerlvaiprezentirali su 1946..godine John von, Neumann i Oskar Morgenstern u svojoj Theory of, Games and Economic Behavior. ,Ovi autori su pokazali, kaie W. Fellner, da na pretpostavkama koje u celini izgledaju verovatne, pona¥anje individua... moze “da bude interpretirano kao-otkrivanje njihove ,izmerljivosti” funkcija korisnosti”.* - Prema tome, danas je nemoguée uzeti granicu izmedu Kardinalizma i ondi- nalizma, istovremeno kao granicu izmedu introspekcije i behaviourizma, Tako - Hicks-ova teorija predstavlja teoriju indiferencije-preferencije za razliku od Samuelsonove’ behavioristitko-ondinalistitke teorije otkrivene preferencije i be- havioristidio-kardinalistitke’ teorije Neumanna i. Morgensterna.® Ima i takvih shvatanja, premia kojima se, ekonomisti koji Se bave tim prob-" lemima’ dele u &etini grupe, zavisno'od. toga da li polaze od kardinalistitkog ili ordinalisti8kog chvatanja korisnosti.i da li se sluze introspekcijom ili, bihe- voristidkim postupkom u svojim analizama.®* 58 Z, Pjanié, Vrednost i cene, str. 158. ~ = # Vi Pjanié, Vrednost i cene,. str. 159: Na isto teorijskom planu, w 2s redenju sa sanijim formulacijama Pareta, Hicks-a i drugih, ,otkrivena predstavija uspeSan magin izvodenja mnogih fundamentalnih, odredenih rnejednako- sti (tipa_indeksnih brojeva”). I. Lavra’, Trainja..., str. 177: ,,1 jedna (Hicksova) i, druga (Otlcrivene proferencije) ‘verzija: savremene formalne teorije trainje — napu- Btaju — Sto je takode napredak — nerealistitku: pretpostavku 0 neprekidnosti funk- cija trainje. ..”. ©) Majumdar kae: ,Samuelsonov tip’ teoreme tratnje ima manju empinitky s3- drZinu nego Hicks-ova verzija”. Robertson sarkastitno govori o skrivenoj indife- rentnosti” i ,otkrivenoj preferenciji’. Citirano prema Z, Pjanié, Vrednost-i cone, str. 161. : ’ 91 William Fellnes, Modern Economic Analysis, str. 194. #2 Majumdar, The Measurement of Utility, London, 1958. Vidi poglavije: Intro- spektivno-ordinalistitke teorije. $9 Vidi: dr Zoran Pjanié, Vrednost i cene, sir. 162-167. 174 . o c Moore-Schultzov zakon trainje = ‘Paretov zakon ‘ainje i -Slutsky-Hicks-Allenov zakon trainje su po svojoj jim formulacijama statitki zakoni jer proizilaze iz analize koja pokiWava da utvrdi odnos izmedu cena, koliina i dohotka kao ekonomskih _clemenata koji se ne menjaju’ i pripadaju isto] vremenskoj jedinici, istom vre- menskom -razdoblju, Statiéki zakoni traznje polaze od toga da Kolitina neke robe koju’ neko 4eli da kupi zavisi od njene cene u isto} vremenskoj jedinici, odnosno-da’koliéina, trazene. robe zavisi i od cena, drugih roba u istoj vremen- skojjedinici ednosno i od dohotka w isto} vremenskoj tad, zavisno Koji zakon trainje predstavlja osnovu za analizu kretanja traznje. Statizka analiza je; prema tome, strogo ogranifena na jedan édredeni vre- menski period, na jednu vremensku jedinicu, na primer ma jedan mesee, na jednu. godinu, ~ Medutim, analiza koja nastoji da poveze ekonomske velitine koje se odnose na razlitite vremenske jedinice jeste dinamigka analiza, Dinamitki odnos' koji predstavija odredenu vezu ‘zavisnosti izmedu raznih, elemenata u toku, vise ekonomskih jedinica jéste osnova dinamitke analize. Na primer ponuda: pSenice posle Yetve rezultira iz visine cena p¥enice pre njene setve. Zato :ée ponuda pence posle zetve biti funkcija cene u periodu pre.setve. Prema tome, odnosi . izmedu ponude, tranje, cene, proizvodnje, dohodaka,-potroinje i drugih ele- menata Koji se nalaze u medusobnoj-zavisnosti pripadaju razlititim vremenskim jedinicama, tatkama. Neki-od 'tih elemenata’pripadaju posmatranont periodu, ali drugi pripadaju proslom periodu, ili pak zavise od onoga 3to se ofékuje u bududem periodu. Objektivnost analize zahteva da ‘se uzmu uw’ razmatranje clementi i njihovo kretanje iu vie vremenskih jedinica, sadanjih, pro8lih i bu- * duéih, Sto obezbeduje davanje pravilnijih odgovora na postavljena pitanja. Karakteristitno je u ekonomskoj teoriji da je prelaz sa statitke analize na ~ dinamitku bio povezan sa napuStanjem konisnosti kao ipolazne pretpostavke ‘u analizi tra2nje, i ostalih ekonomskih problema. Pridruzujuci se Paretu, Fisheru i drugim ekonomistima koji su kritikovali pojam Korisnosti pretvarajuéi teoriju marginalne vrednosti'u tistu teoriju izbora, 3vedski ekonomista Gustav Cassel je izvitio -,,najoStriji napad medu burfoaskim ekonomistima na teoriju kori snosti... On je tvidio da teorija korisnosti ne pruéa nikakve informacije’o funkcijama traznje pa zato u ekonomiji treba od ovih podii ‘Pojedinac, kage Cassel, poseduje skalu vrednosti u novéanim izrazima, sa kojom moze ne samo da Klasira svoje potrebe, ‘nego i da numeritki izrazi > njihovw’ intenzivnost.., Subjektivni element koji, Zelimo da izolujemo jeste odnos izmedu vrednovanja i spoljnih %nilaca (dohodak i cene);U cilju da-se = otkrije ovaj odnos, mi moramo dopustiti spoljnim tiniocima da -variraju;.tada ge vrednost, Koju. pojedinac pripisuje dobru o -kom je ret, takode varirati. Stoga ova vrednost je funkeija spoljnih Kinilaca i u ovom funkcionalnom od- osu imamo potpun i tist izraz subjektivnog”elementa, Koji... utite na for- miranje cena’. Caselova teza je bila da se funkeija tranjé mote upotrebljavati _ neposredno. bez pojma korisnosti. Po njemu korisnost se nitim ne moze meriti, jet ne postoji takva jedinica mere korisnosti koja bi se mogla definisati, i zato pAitava. ta, pseudopsiholoska teoriska osnova ‘ne doprinosi niSta objaénjenju cena i tréignih odnosa. On je ova stanovigta zadrZao i u kasnijim svojim' delima. Tako, u-svojoj. ,,Teoriji socijalne ekonomije” pisao je da treba ,prekinuti sa + «| @-Citirano piema: dr Z. Pjanié, isto, str. 135. ae a Ces ‘Cournot-Marshalloy zakon tranje, Walrasov, odnosno Edgeworth-Fisher . deno’éu i povezano8éu odrazavati rigoroznu -lepotu-matematidko-fizitkih nauka. _derne ekonometrije. starom teorijom’vrednosti kao samostalnim poglavljem’ ekonomske teorije i © izgraditi nauk potinjudi sa teorijom cena, te bismo na ovaj natin mogli da se otresemo mnogih nepotrebnih diskusija, najvecim delom ‘preteZno .skola- stitne “prirode, koje, su opteretile ranije rasprave 0 ekonomskoj teoriji (,,The \ Theory of Social Economy”, London, 1923, str. V)- To je ista misao do koje je doSao Pareto u svom ,Manuale” (da je ,ditava teorija ekonomske ravnoteze |. ~ nezavisna od pojmova korisnosti, upotrebne’ vrednosti ili ofelimiteta. Jedna potpuna rasprava mogla bi se napisati bez ovih pojmova, pa jednog dana mozda de biti pogodno da se i apie”) : ‘Na ‘ovakve: Casselove prigovore otro je Teagovdo Wicksell, Medutim, on * nije mogao da odgovori, niti da pobije Casselovo tvrdenje, da se funkeija traénje mote objasniti bez pojma i teorije korisnosti. aac aed Henry Moore je u svojoj analizi traznje® bio vrlo dosledan u odbacivanju pojma Korisnosti. Njegov cilj je bio da istakne meduzavisnost ‘ekonomskih ele- - menata i.da.poveze ekonomsku ‘teoiiju sa statistitkom teorijom ¢ kvantitativno °- utvrdi vane ekonomske funkeije. U- vezi-s tim H., Moore pie: ,,U-poslednjoj Setvrti proslog veka ekonomisti su imali velike nade u pogledu Gnjenice da” ckonomija postane egzaktna nauika.-Prema shvatanju veine teoretitara, razvitak | utenja o Korisnosti i vrednosti doveo je do razvitka ekonomske nauke na bazi egzaktnih ‘koncepcija, pa ée se po ‘njthovom-midljenju brzo moéi na tim-osno- yama da podigne évrsta struktura meduzavisnih: delova,~koji ¢e svojom odre- ~ Ali se to o&ekivanje nije ostvarilo... Objainjenje za-to. se moze naéi u preju- diciranom shvatanju, kako su’ ekonomisti posmatrali moguénost nauke,’ kao i 1 sasvim pogre’nom metodu, koji je primenjivan’.§" U daljem izlaganju Moore Kaitikuje metod ,ceteris paribus”, ¢ ekonomsku nauku kao ,kalkulaciju zado~ voljstva i patnje’, 7, - . - U objainjavanju, proitivanju, proveravanju i uskladivanju ideja i postavki teorije traZnje 's konkretnim ekonomskim procesom dali su vrlo gnatajne‘rezul- tate Henry. Moore i njegov uéenik Henry Schultz koga smatraju pionirom.mo- ~ Polazedi od Marshallovog ,,opSteg zakona trainje” pristupilo se’ empirit- Kom posmatranju i proutavanju tréiinih pojava, pri emu je ,,veliki deo paénje bio posveéen konstruisanju statistidkih kriva trainje. Meso, Zito, pamuk, seno, svinje; sirovo gvozde, zob, krompir, Seder i pSenica su naspisku roba’za koje imamo prikaz ,,zakona trainje”. Mnogi ekonomisti su bili skeptigni, dole su drugi bili entuzijasti o znataju takvih kriva tra%nje”.® Pojavile suse mnoge statistitke studije traznje jedne yrste tobe od-strane vise autora, istrazivaéa, pa su zato i rezultati bili-vrlo razlititi, I pored toga, skoro u svim slutajevima kriva trainje je imala-negativan nagib, $to je bilo u skladu sa Marshallovim _jedinim é op$tim zakonom trafnje” i'sa ajegovom krivom traZnje na kojoj je ilustrovao svoj zakon,” - _ ° “ . . . _ Medutim, ‘u jednom sluéaju ‘na osnovu statistidkih studija‘i istrazivanja, do$lo se do rezultata i zakona koji'nije u. skladu sa Marshallovim ,,op$tim zakonom trainje” — to je slutaj sirovog’ gvolda.,U slutaju sirovog gvobta, “Kate.E. J.-Working, medutim, profesor H. I. Moore je na8ao ,zakon traznje”~ 5 Privredné ciklusi w gradanskoj ekonomskoj teoriji, Beograd, 1958, str, 105-106 (dr Zoran Pjanié, Gustav Cassel). Ay #8 Henry L, Moore,. Economic Cycles: Their Law and Cause, New York, 1914. 87 Henry J..Moore, navedeno delo. . . 68 E. J. Working, What Do Statistical Demand Curves” Show?, Readings in Price Theory, 1951, stt. 97, oe . i 5 176 ‘Koji nije u saglasnosti sa-Marshallovim univerzalnim natelom.’ On je na’ao da Sto je veca koligina prodatog sirovog gvolia, vee ée biti cone”? Takvi" rezultati istakli su vrlo eksciplitno pitanje da li su’ krive. tratnje statitke li dinamitke, Neizvesnost,i zamrSenost ovog pitanja Working upore- duje s onim ,,Sta se upravo podrazumeva pod terminima ,,static” i ,dinamik’, Moore smatra da su njegovi ,zakoni trainje” dinamitki,” a Schultz, medutim Zeli da dobije oba zakona: statitki i dinamitki zakon é-to sredstvima. multiple Korelacije; twidedi da statistika sredstva relativaih: promena’i odnosa:kretanja daju statidki ,,zakon traZnje”.71 . Uslovi su testo, prema Workingu definisani statitki ili dinamigki zavisno od dve razlitite osnove. Uslovi ée biti statitki.ukoliko se odnose na tatku vre- mena, isto tako bige statitki pod pretpostavkom da su’ sve druge stvari ostale jednake. ,.Medutim, ‘kaze on,. prikazivanje takvo kao $to je ovo, oskudeva mnogo ui jasnodi i tatnosti. Kako e mogu prikazati cene po kojima ée se pro- dati razlidite kolitine robe y taéci vremena? Da li je realna.pretpostavka da’ sve druge stvari moraju ostati jednake da bi studiralitrainju robe?”. Realna pretpostavka, Sto se ne mote tatno izraziti, je da bi odnosi izmedu razliSitih ckonomskih faktora bili istt kao ovi Koji postoje it datoj, taéci ‘vremena, il odnosi izmedu ovih-faktora bi ostali konstantni, , Podaci Kori8éeni u° statisti¢koj studiji. traznje moraju se-naravno, pro- - Siriti na period-vremena,’ali oni se mogu dejstvom uskladivati prema uslovi- ma u tagti ‘vremena. ako je trend iskljuéen i ako néma drugih’ promena-u od- nosu izmedu kolitine i cene, Naravno, kretanja kriva traZnje i kriva:ponude stvara promene.u odnosu izmedu ‘olitine i. cene, ali proces kretanja’ krive utvrduje taj prosek, Sledstveno, pomeranje knive mo¥e biti razmatrano sred- stvom. proseénog odnosa izmedu-kolitine i’ cene. Ova koligina je ista stvar ukoliko reprezentuje odnose’u taéci vremena koje-je ‘tipiéno. za studirani pe- tiod. U tom: smisls, dakle, ukoliko-se to odnosi na tatkw-vremena, Moore-ovi vrakoni trainje” su statitki' umesto da ou dinamigki” > s DrZanje pretpostavike ,,all other things equal” je, medutim, drukéija stvar, Sju_ teBkoéu Schultz ‘prikazuje na slededi nadin: |,U teoriji zakon trainje za nekom robom je.dat samio pod pretpostavkom da cene svih drugih’ roba osta- nu konstanine (stara ceteris paribus pretpostavka). Ovaj postulat je meizvestan za robe za koje postoje supstituti na raspolozenju. Tako kad, se cena gove- dini promeni primetno, ne moze, se pretpostaviti da ée cene takwih. rivalnih roba kao Sto ‘su ovietina, teletina; # svinjetina ostati konstantne. Isto tako, cena ¥etera me moze ‘se poveéati: preko izvesne tatke bez-uticaja cena glikoze, Secerne repe i'meda“™ . Lo U gradanskoj teoriji traknje postavilo se pitanje da li je potelino wi sva- Kom, slutaju polaziti od! pretpostavke ,all- other things equal’. ,Nije li, po- stavlja pitanje, Working, bolje da kriva trainje za govedinom izraZava odnose izmedu cena’ ikolitine govedine dok se cene’svinjetine, ovéetine, i te- letine, menjaju onoliko koliko.to-one mormalno’&ine, a ‘razlifitim cenama go- + 9 E. J. Working, isto, str. 98, ae eI U citiranom delu Working grafitki ilustruje razlidite situacije kretanja kriva “ tmabnje i kriva ponude.’ Objainjavajuéi Moore-ova shvatanja zakona traénje, Working objainjava na ovim ilustracijama statitnost i dinaminost 7: 70 H. L.. Moore, Economic Cycles, str. 6467, 113. 31H. Schultz, The Statistical Law of Demand,"The Joumal of Political Econd- my, October and December 1952, vidi str: 498—5o2. "2 E. J. Working, What Do Statistical. .., str. 115. . 78 H. Schultz, cit. delo, str. 498409. —- ‘ 12 ; 177 vedine? Pitanje mote, motda, biti-distije do wamemo ekstremne. primere. ‘Ako studiramo trainju za Zito, bilo bi skoro.beznatajno dobiti krivu traznje za No. 2 zimsko dito dok-cene’ svih drugih vrsta Zita da-budu konstantne. Drage vrste Zita mogi da budutako' spremne za supstituiranje'da bi traznja skoro bila potpuno elastitna, Razlika izmedu. ovih.i dréanja cena .svinjetine, ‘ovéetine, i teletine konstantnim, dok se cene, govedine menjaju, je samo u stepena — razlici koja zavisi od lakofe sa kojom se supstituti mogu Koristiti umesto artikala 2iju tralnju studiramo”.™*-- . Odgovor Workinga pokazuje da’ ,,sve -druge ‘stvari budu jednake,. nije uslov Koji se pokazuje statistiékim zakonom trainje, ili taénije intexpretira- “judi, nekog koriSéenja teorijske’ krive tradnje, Neke stvari koje su povezane ga cenom robe u pitanju mogu se-driati jednakim, ali j¢ nemoguée da sve Stvari buda jednake. Medutim, statistitki zdkon traznje’ réprezentuje uslove pod kojim odnosi izmedu faktora mogu' biti razmatrani da ostaju ist, jstadi tafnije, uslov koji je prosek odnosa za wreme studiranog perioda’.” ~ U ispitivanju statistigkog’ zakona trainje koji je po N. Moore-u dinami- fan zakon, E. J. Working smatra da postoje éetiri pitanja i zahteva koje treba - qarotito gaati, To su: 1) da li je kriva ponude ili kriva trainje vise promen- /” Tiva, 2) tr8i8te na koje se odnose ‘podaci 0 cenama i Kolitini, 3) obim u ko- me ,su druge stvari dr¥ane jednakim”, i 4) da li je kretanje kcnive traknje i Kkrive ponude povezano’ ili, nlasumce.” von . Kritikujuéi statitke formulacije zakona, tranje svojih prethodnika H. L. Moore i Henry Schultz su, po retima Gaetana Pirou-a, preveli teoriju éralnje sa plana statike na plan dinamike. Oni. su :zakon traznje dinamizirali time Sto su. uveli i-vremie kao faktor koji omoguéava dase praéenjem podataka, i na bazi iskustava formira kriva trainje, na kojoj ¢e jedna tatka predstav- Vjati tranju .u jedinici vremena, druga’ tatka pokazivaée trainju_u drugoj jedinici vremena itd.”” Jer, ,svaka trina transakcija reprezentuje jedinstvena Kombinaciji okolnosti — ,,tatku” na natoj .,,krivi’” trainje ili povréinu trad nje. Da bismo dobili moguéu (verovatnu) funkciju traznje, moramo imati brojna. zapazanja; i, da bi dobili-potreban broj zapazanja, podaci iz posma- tranog perioda moraju, u principu, biti koriSéeni. Za vreme intervala, medu- tim, deSavaju se vaine ‘dinamitne promene na t¥itu. Zbog toga, praktitan pristap mora, obuhvatiti promenljive (situacije) koje su, funkeija _vremena’. Uzimajuéi 1 obzir Cournot-Marshall-ov. zakon traZnje i Walrasov zakon. tral- nje, H. Schultz ukazuje ma_meophodnost ‘dinamiziranja njihovih elemenata i zato formulife-zakon tralnje ovako: (p1, pe +. pm, t) . gde p, ima isto matenje-kao i u Walrasovom zakonu. trainje, a t je znak Za veeme Kojim se obuhvataju svi-faktori Koji se menjaju sporo ili brzo s Qremenom. Ako u tako dinamitkom zakonu trainje uzmemo da je tfiksna vrednost t0, onda bismo dobili Walrasoy statitki zakon traZnje kao specijalni _ sludaj. Ako bismo dalje odredili “fiksnu vrednost svih cena, inuzev cene Ply onda bismo dobili Cournot-Marshallov statitki~zakon traZnje kao drugi spe- - - 'D 74 E, J. Working, What Do, Statistical..., str. 114. 75 Isto, str. 114. . “ a % Isto, str. 215. % Galan Pirou, La valeur et les.prix, str. 145. 178 |) dijalni slugaj. ,Medutim, u nekom induktivnom’ istradivanju, statitki zakon’, trainje moze da bude samo pristup, nikako ne’ moze'da bude realizovan’.® Analizirajudi_ dalje Slutsky-Hicks-Allenov' zakon = trainje (D - (pip2/ps, ©. R), H. Schultz: navodi ‘iste argumente kao i u sluéaju Cournot- Marshallovog i Walrasovog zakona tranje da bi-na’kraju dao danas. defini-_ tivan oblik zakona trainje u gradanskoj.teoriji traZnje: Na ac S=FQUM RD OO

    You might also like