BICIKLISTIČKI SAOBRAĆAJ U PLANERSKOJ PRAKSI BEOGRADA

• Bicikl i biciklistički saobraćaj, kao gradski saobraćajni podsistem nije

adekvatno tretiran u urbanističkim planovima, posle Drugog svetskog rata
• GUP Beograda iz 1972. godine ne tretira biciklistički saobraćaj (analizama
utvrđeno 0,33%, zajedno sa motociklima, od ukupnog broja gradskih
kretanja)

• Polovinom 70-tih god. - prvi nagoveštaj

ideje o mogućnosti da Beograd dobije mrežu
biciklističkih staza

• Prvi urbanistički plan u kome se u skromnom

obimu pojavljuje koncept biciklističkih staza
je tzv. "Etapni plan razvoja Beograda za
period 1981 – 1990."
 BICIKLISTIČKI SAOBRAĆAJ U PLANERSKOJ PRAKSI BEOGRADA

1981.

1986. 1994.
 BICIKLISTIČKI SAOBRAĆAJ U PLANERSKOJ PRAKSI BEOGRADA

do 2003. godine:

• Plan razvoja mreže za bicikl u Beogradu

• Projekat biciklističkih staza za Novi Beograd
• Biciklistička staza od Novog Beograda do Beograda
• Istraživanje i prostorno programski elementi i uslovi za biciklističke staze u Beogradu
• Projekat biciklističke staze od hotela "Jugoslavija" do Ulice dr Ivana Ribara
• Analiza biciklističkog saobraćaja u Beogradu
• Projekat biciklističke staze Dorćol - Ada Ciganlija
• Projekat biciklističkih staza na Adi Ciganliji
itd.

od 2003. godine:

• Generalni plan Beograda do 2021. godine - 2003.

• Studija i idejni projekat biciklističkih staza koje međusobno povezuju zone atrakcije i
rekreacije koje se nalaze u Beogradu i okolini - 2004.
• Idejni projekat biciklističkih koridora kroz Beograd - 2005.
• Projekat sanacije, rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje mreže biciklističkih staza
za područje Novog Beograda - 2006-2007.
 GENERALNI PLAN BEOGRADA DO 2021. godine

•U GP Beograda do 2021. nije posvećeno dovoljno pažnje biciklističkom

saobraćaju.
•GP Beograda veoma skromno pristupa razvoju ovog vida prevoza, i to
prvenstveno u rekreativne svrhe. Prenebregnuta je činjenica da je to vid prevoza,
a ne sredstvo rekreacije.
•GP Beograda do 2021. predviđa oko 3-10% kretanja koja se odvijaju “ostalim
vidovima prevoza”, od kojih je bicikl najznačajniji, to je oko 300.000 kretanja
biciklista na dan.

Ovo govori o neskladu prognoza sa predlogom Plana.

Da bi se ostvario prognozirani broj kretanja biciklom i da bicikl dobije adekvatnu

ulogu u ukupnom transportnom sistemu grada mora se razviti mreža biciklističke
infrastrukture koja prati osnovne gradske koridore.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
*** 2004. godine u Beogradu: oko 25 km izvedenih biciklističkih staza i oko 15 km projektovanih staza
na Adi Ciganliji
2010. godine: još oko 45 km izvedenih biciklističkih staza na Novom Beogradu
do aprila 2010. godine u Srbiji: Pravilnik o saobraćajnim znakovima "poznaje" samo 4
saobraćajna znaka namenjena biciklističkom saobraćaju (I-16, II-14, II-40 i III-29.2)
od aprila 2010. godine u Srbiji još dva znaka za bicikle: II-41.1 „spojene staze za bicikliste i
pešake” i III-29.5 „završetak spojene biciklističke i pešačke staze” JUS iz 1988. godine
 GENERALNI PLAN BEOGRADA DO 2021. godine

Koncept: produžetak rekreativne staze duž obala Save i Dunava

rekreativnim stazama ka Košutnjaku, Rakovici, Avali. U kontekstu
uključenju Beograda u Euro Velo projekat, preporučuje se povezivanje
Beograda duž Zrenjaninskog puta, obalom Dunava, duž Smederevskog i
Avalskog puta
BICIKLISTIČKI PROJEKTI U CEP-ovoj PRAKSI

1981. 1981. 2002.

2004. 2009.
 BICIKLISTIČKA STAZA – DORĆOL – ADA CIGANLIJA

Dužina: 7.5 km
Investitor: Grad Beograd – Sekretarijat za saobraćaj
 STUDIJA I IDEJNI PROJEKTI 2004-2005.

1. STUDIJA I IDEJNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA KOJE MEĐUSOBNO POVEZUJU

ZONE ATRAKCIJE I REKREACIJE KOJE SE NALAZE U BEOGRADU I OKOLINI

2. IDEJNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH KORIDORA KROZ BEOGRAD

1: STUDIJA BICIKLISTIČKOG SAOBRAĆAJA U BEOGRADU

Cilj Studije - argumentovano, na bazi lokalnih saznanja, iskustava i istraživanja,
korišćenjem analogije sa drugim gradovima, da se:

• prikažu potencijali razvoja biciklističkog saobraćaja u Beogradu

• uspostave kriterijumi i uslovi za formiranje mreže biciklističkih staza koja je
komparativna ostalim gradskim saobraćajnim podsistemima

2: OBLIKOVANJE, SIGNALIZACIJA I OPREMA

Definisane su projektantske "norme" (građevinske, signalizacija) za različite
prostornesituacije vođenja biciklističkog saobraćaja u/van naseljenih mesta

3: IDEJNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA KROZ BEOGRAD

4: IDEJNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA U OKOLINI BEOGRADA

Projektovane trase CEP i UZBG ugrađuju u urbanističke planove

STUDIJA I IDEJNI PROJEKTI 2004-2005.

Biciklističke staze/trake su osnovni element saobraćajne infrastrukture namenjene biciklistima ali i

integralni deo saobraćajnog sistema

Utvrđena terminoligija, čime je izvršena funkcionalna podela saobraćajnih površina namenjenih za

kretanje biciklista

Biciklistička traka (BT) je saobraćajna površina namenjena biciklističkom saobraćaju, u nivou

kolovoza ili trotoara, diferencirana horizontalnom signalizacijom od površine na kojoj se nalazi

Mešovita biciklistička traka (MBT) je saobraćajna površina namenjena biciklističkom

saobraćaju, u nivou kolovoza ili trotoara, diferencirana horizontalnom signalizacijom od površine na
kojoj se nalazi i zbog nedostatka prostornih mogućnosti namenjena i biciklističkom i
motornom/pešačkom saobaraćaju

Biciklistička staza (BS) je saobraćajna površina namenjena biciklističkom saobraćaju, nivelaciono

odvojena ili fizički razdvojena od kolovoznih ili pešačkih površina u regulaciji saobraćajnice

Nezavisna biciklistička staza (NBS) je saobraćajna površina namenjena biciklističkom

saobraćaju, nezavisno vođenom od drugih vidova saobraćaja i fizički odvojena od ostalih
saobraćajnih površina

Biciklistička ruta je saobraćajna površina namenjena i kretanju biciklista, definisana samo

vertikalnom saobraćajnom signalizacijom na površini na kojoj se nalazi a zbog nedostatka prostornih
mogućnosti namenjena je i biciklističkom i motornom saobaraćaju
IDEJNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA U OKOLINI BEOGRADA

1. Blok 45 - Obedska bara: 73,8 km

2. Аda Ciganlija - Umka: 25,3 km
3. Rakovica/Banjica - Avala: 11,9 km
4. Ada Huja - Vinča: 12,7 km
5. Karaburma – Devojački bunar: 48,9km

Ukupna dužina vangradskih koridora: 172,6 km

IDEJNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH KORIDORA KROZ BEOGRAD

1. Centar grada – Dorćol (varijanta 1)

2. Centar grada - Dorćol (varijanta 2)
3. Centar grada – Mirijevo
4. Mirijevo - Dorćol
5. Centar grada – Zvezdara
6. Centar grada – Voždovac i Banjica
7. Rakovica – Banjica (varijanta 1)
8. Rakovica – Banjica (varijanta 2)
9. Košutnjak – Medaković – Voždovac - Sajam
10. Dušanovac - Sajam
11. Banjica – Sajam
12. Dušanovac – Banjica - Sajam (duž autoputa)
13. Petlovo brdo – Ada Ciganlija
14. Zemun – Ušće – Blok 45
15. Žel. st. "Novi Beograd" – Ada Ciganlija
16. Bežanija – Novi Beograd (varijanta 1)
17. Bežanija – Novi Beograd (varijanta 2)
18. Centar grada – Medaković I i II
19. Zvezdara – Medaković
20. Centar grada – Konjarnik
21. Centar grada – Braće Jerković – Medaković I i II
22. Konjarnik – Medaković – Voždovac - Sajam
23. Dušanovac - Sajam
24. Banjica - Sajam
25. Dušanovac – Banjica – Sajam (duž autoputa)
26. Rakovica – Petlovo brdo
27. Vidikovac - Košutnjak
28. Košutnjak – Petlovo brdo
29. Centar – leva i desna obala Save
30. Zemun – Novi Beograd – Trg republike
31. Zemun – Ušće – Blok 45
32. Kružna staza oko muzeja Savremene umetnosti
33. Zemun – Studentski Grad – Blok 45
34. Zemun – Novi Beograd – Centar
35. Zemun – Bežanija – Blok 45
36. SIV - žel. st. ”Novi Beograd”
37. Žel. st. ”Novi Beograd” – Ada Ciganlija
Ukupna dužina gradskih koridora: 129,7 km 38. Staro sajmište – Novi Beograd (duž autoputa)
IDEJNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH KORIDORA KROZ BEOGRAD
GLAVNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA NA NOVOM BEOGRADU

ukupna dužina projektovanih novobeogradskih staza: 46 km

GLAVNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA NA NOVOM BEOGRADU

II-41.1
GLAVNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA NA NOVOM BEOGRADU
GLAVNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH STAZA NA NOVOM BEOGRADU
EURO VELO RUTE KROZ BEOGRAD
 PARK & BIKE

Kapacitet: 100 bicikla

Investitor: Parking servis J.P.
Lokacije:
• Sava Centar
• Ada Ciganlija
• SC Milan Gale Muškatirović
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

PROJEKAT OZNAČAVANJA DVE RUTE ZA BICIKLISTE

VERTIKALNOM SAOBRAĆAJNOM SIGNALIZACIJOM OD
CENTRA GRADA DO REKREACIONIH ZONA OKO BEOGRADA

• ISTRAŽIVANJE
• PROJEKTOVANJE
• IZVOĐENJE
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

ANKETA
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

REZULTATI ANKETE
Kojim ulicama (putevima) bi išli ka Avali?
putevi ka Avali
Bulevar oslobođenja 67
Bulevar Partijarha Pavla 17
Crnotravska 9
Vojvode Stepe 5
Teodora Drajzera 2
Zemljoradnička 2
Pinosava 2
Smederevski put 2
Jaroslav Černi 1
Blagoja Parovića 1
Topčiderska zvezda 1
Ukupno 109
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

REZULTATI ANKETE
Kojim ulicama (putevima) bi išli ka Obrenovcu i Obedskoj bari?
putevi ka Obrenovcu
Obrenovački put 20
po nasipu 11
Surčinska 8
autoput 1
Ukupno 40
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

ZAKLJUČAK

najatraktivnija dva izletišta

•Avala
•Obrenovački pravac, Bojčinska šuma, Obedska bara
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

Avalska ruta (preko Resnika i jezera Pariguz) – 18,1 km

PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

Avalska ruta (preko Resnika i Pinosave) – 17,1 km

PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

Avalska ruta (Avalskim putem) – 13,2 km

PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

14,9
km

Savska ruta – 25,2 km

PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

Savska ruta (po nasipu) – 10,3 km

PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

14,9
km

Savska ruta (kroz Jakovo) – 14,9 km

PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

INFORMATIVNE TABLE
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

SMEROKAZI
 PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU
INFORMATIVNA BICIKLISTIČKA SIGNALIZACIJA

TABLA UPOZORENJA
 PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU
AVALSKA RUTA
 PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU
AVALSKA RUTA
 PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU
SAVSKA RUTA
 PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU
SAVSKA RUTA
PODRŠKA ODRŽIVOM SAOBRAĆAJU U GRADU BEOGRADU

RADNI TIM:

Zoran RUBINJONI, dipl. inž. saobr.

Goran ZIMONJIĆ, dipl. inž. saobr.
Snežana DIMITRIJEVIĆ, dipl. inž. saobr.
Milan PAVIĆEVIĆ, dipl. inž. saobr.
Tijana TOMAŠEVIĆ ZELIĆ, dipl. inž. arh.
Katarina PANDUROV, inž. mat.
Veljko MLADENOVIĆ, dipl. inž. arh.