Nikolas Negropont Biti Digitalan

0
Nikolas Negropont
BITI DIGITALAN
1
biblioteka
MULTIMEDIA
Urednik
Zoran Hamovi}
Likovna oprema
Dragana Atanasovi}
Naslov originala
Nicholas Negroponte
BEING DIGITAL
© 1995 Nicholas Negroponte
2
NIKOLAS NEGROPONT
BITI
DIGITALAN
Preveo sa engleskog
Du{an In|i}
1998
3
posve}eno Eleni,
koja je u mom digitalnom
bivanju provela ta~no 1111 godina.
5
6
UVOD
7
8
Paradoks knjige
Po{to sam disleksi~an (imam te{ko}e sa

~itanjem i izgovaranjem re~i), ne volim da ~itam.
Kao dete, vi{e sam voleo da ~itam redove vo`nje
nego klasi~nu knjièvnost, pa sam bio odu{e-
vljen pravljenjem savr{enih veza od jednog malo
poznatog grada u Evropi do drugog. Ova zabava mi
je obezbedila sjajno poznavanje evropske geogra-
fije.
Trideset godina kasnije, kao direktor Me-
dijske laboratorije na MIT (Masa~usetski
Institut za Tehnologiju), zatekao sam se usred
usijane nacionalne debate o transferu tehnologi-
je iz ameri~kih istraìva~kih univerziteta u
strane kompanije. Ubrzo sam pozvan na dva skupa o
odnosima vlade i industrije, jedan u Floridi i
drugi u Kaliforniji.
Na oba sastanka bila je posluìvana Evian
voda u staklenim fla{ama od jednog litra. Za raz-
liku od ve}ine prisutnih, jedini sam znao odakle
ona poti~e. Evian, u Francuskoj, nalazi se na vi-
{e od pet stotina milja od Atlantskog okeana.
Ove te{ke staklene boce su morale da pre|u skoro
jednu tre}inu Evrope, pravo preko Atlantika i, u
slu~aju Kalifornije, proputuju dodatnih tri hi-
ljade milja.
Dakle, mi ovde raspravljamo o za{titi ame-
ri~ke kompjuterske industrije i doma}e kompju-
9
terske konkurentnosti, dok, ujedno, ne moèmo da
obezbedimo ni ameri~ku vodu na ameri~koj konfe-
renciji.
Danas ovu pri~u o vodi Evian ne posmatram
kao pri~u o ameri~koj mineralnoj vodi protiv
evropske, ve} kao ilustraciju temeljne razlike
izme|u atoma i bitova. Svetska trgovina se tra-
dicionalno sastoji od razmene atoma. U slu~aju
vode Evian, prenosili smo veliku, te{ku i inert-
nu masu, polako i skupo, preko hiljadu milja, to-
kom mnogih dana. Kada prolazite kroz carinu, vi
deklari{ete va{e atome, a ne bitove. âk se i di-
gitalno snimljena muzika distribuira na pla-
sti~nim CD-ima, sa ogromnim tro{kovima u vezi
sa pakovanjem, inventarom i isporukom.
Ovo se menja vrlo brzo. Metodi~an pomak sa
snimljene muzike kao par~eta plastike, poput
sporog ljudskog rukovanja ve}inom informacija u
vidu knjiga, ~asopisa, novina i video-kaseta, na
putu je da postane trenutan i jeftin prenos elek-
tronskih podataka koji putuju brzinom svetlosti.
U ovom obliku, informacija postaje univerzalno
pristupa~na. Tomas Dèferson je unapredio kon-
cept biblioteka i omogu}io besplatan pristup
knjigama. Ali ovaj veliki praotac nije ni slutio
da }e 20 miliona ljudi mo}i da pristupi digital-
noj biblioteci elektronskim putem i besplatno
preuzimati njen sadràj.
Promena od atoma ka bitovima je nepovratna
i nezaustavljiva.
Za{to ba{ sada? Zato {to je ova promena
eksponencijalna – male razlike od ju~e mogu ima-
ti {okantne posledice sutra.
Da li ste ~uli za {aljivu de~iju pitalicu o
radu za peni dnevno, pri ~emu se zarada svaki dan
duplira? Ukoliko ste otpo~eli sa ovom divnom
radnom {emom prvog januara, zara|iva}ete preko
10 miliona dolara dnevno poslednjeg dana janua-
ra. Ovo je deo kojeg ve}ina ljudi pamti. Ono {to
10
ne shvatamo jeste da bismo, koriste}i istu {emu,
zaradili samo oko 1,3 miliona dolara da je januar
kra}i za tri dana (kao februar). Postavimo stva-
ri malo druga~ije – va{ ukupan prihod za ceo fe-
bruar bio bi otprilike 2,6 miliona, umesto 21
miliona zara|enog u januaru. Kada je efekat eks-
ponencijalan, ova poslednja tri dana zna~e puno.
Mi se pribliàvamo ovim poslednjim danima u
{irenju kompjutera i digitalnih komunikacija.
U istom eksponencijalnom stilu, kompjute-
ri ulaze u na{u svakodnevicu: 35 procenata ame-
ri~kih porodica i 50 procenata ameri~kih tinej-
dèra imaju personalni ra~unar kod ku}e; proce-
njeno je da je preko 30 miliona ljudi na Interne-
tu; 65 procenata novih kompjutera, prodatih 1994,
za ku}nu je upotrebu, a 90 procenata istih, koji }e
se prodati ove godine (1995), ima}e ugra|en CD-
ROM drajv ili modem. U ove brojeve nije ~ak ni
uklju~eno pedeset mikroprocesora ugra|enih u je-
dan prose~an automobil proizveden 1995, niti su
uklju~eni procesori ugra|eni u tostere, termosta-
te, telefonske sekretarice, CD plejere, itd. Uko-
liko gre{im u bilo kojem navedenom broju, samo
malo sa~ekajte.
Tempo kojim ovi brojevi rastu je zapanjuju-
}i. Kori{}enje jednog kompjuterskog programa,
tzv. pretraìva~a, za Internet zvanog Mozaik
(Mosaic)1, raslo je za 11% svake nedelje izme|u
februara i decembra 1993. Populacija Interneta
sada raste tempom od 10% mese~no. Ukoliko se ova-
kav rast nastavi ({to je vrlo mogu}e), totalni
broj korisnika Interneta prevazi}i }e svetsku
populaciju 2003. godine.
Neki ljudi brinu o socijalnim razlikama
izme|u informacijski bogatih i informacijski
siroma{nih, onih koji imaju i onih koji nemaju,
prvog i tre}eg sveta. Ali prava kulturna razlika
1 Prethodnik dana{njih popularnih programa za pri-
stup WWW: Netskejp Navigatora i Vindouz Eksplorera (prim.
prev.)
11
}e biti generacijske prirode. Kada sretnem sta-
riju osobu koja mi kaè da je otkrila CD-ROM,
odmah mogu da pogodim da kod ku}e ima dete od 5
do 10 godina starosti. A kada upoznam nekog ko mi
saop{ti da je otkrio Amerika Onlajn (America
Online, AOL), pretpostavim da ima tinejdèra u
ku}i. Prvo je elektronska knjiga, a drugo socija-
lizovani medijum. Obe ove stvari deca uzimaju
zdravo za gotovo, isto onako kao {to stariji lju-
di ne razmi{ljaju o vazduhu (sve dok ga ima).
Kompjuterisanje se vi{e ne odnosi na kom-
pjutere. Ono se bavi na~inom ìvota. Gigantski
centralni kompjuter, tzv. mejnfrejm, skoro je
univerzalno zamenjen personalnim ra~unarima.
Videli smo kako se ra~unari sele iz ogromnih so-
ba u sobice, zatim na stolove, a danas se nose u
aktn ta{nama i po dèpovima. Ali ni tu nije
kraj.
Po~etkom slede}eg milenijuma va{a leva i
desna min|u{a mo}i }e me|usobno da komunici-
raju preko satelita na niskoj orbiti i ima}e ve-
}u kompjutersku snagu nego va{ sada{nji PC.
Va{ telefon ne}e vi{e stalno zvoniti; on }e pri-
mati, sortirati i mo`da odgovarati na dolaze}e
pozive kao dobro istrenirani engleski batler.
Masovni mediji }e biti ponovo definisani od
strane sistema za transmisiju i prijem persona-
lizovanih informacija i zabave. [kole }e posta-
ti nalik muzejima i njihova dvori{ta }e sluì-
ti okupljanju, razmeni ideja i socijalizovanju sa
ostalom decom iz celog sveta. Digitalna planeta
}e biti nalik glavi ~iode.
Kako se me|usobno povezujemo, mnoge vredno-
sti dràve-nacije (ili nacionalnog suverenite-
ta) ustupi}e svoje mesto velikim i malim elek-
tronskim zajednicama. Mi }emo se socijalizova-
ti u digitalnom kom{iluku u kojem fizi~ki pro-
stor gubi va`nost, a vreme dobija druga~iju ulogu.
Za dvadeset godina, kada pogledate kroz prozor,
12
ono {to budete videli moè biti udaljeno pet hi-
ljada milja i {est vremenskih zona od vas. Gle-
da}ete sat vremena televizijski program, koji je
do vas stigao za manje od jedne sekunde. îtanje o
Patagoniji moè sadràti ~ulni doìvljaj od-
laska tamo. Knjiga Vilijema Baklija moè biti
konverzacija sa njim.
Pa ~emu onda staromodna knjiga bez ijedne
ilustracije, Negropont? Za{to Hoder i Stauton
isporu~uju Biti digitalan u vidu atoma umesto
bitova, kada ove strane, za razliku od Evian vode,
mogu lako biti prenete u digitalnu formu? Za
ovo postoje tri razloga.
Prvo, jo{ uvek ne postoji dovoljno digital-
nih medija u rukama rukovodilaca, politi~ara,
roditelja i svih onih kojima je potrebno da razu-
meju ovu radikalno novu kulturu. âk i tamo gde
postoje kompjuteri, trenutni interfejs je primi-
tivan – u najboljem slu~aju nespretan – i te{ko da
predstavlja ne{to sa ~im biste voleli da se u{u-
{kate u krevetu.
Drugi razlog je moj mese~ni stubac u ~asopi-
su Vajerd (Wired). Brzi i zapanjuju}i uspeh
Vajerda je pokazao da postoji mnogobrojna publi-
ka za informacije o digitalnom stilu ìvota i
ljudima, a ne samo o teoriji i opremi. Primio
sam tako puno zanimljivog odziva od moje (~isto
tekstualne) novinske rubrike da sam odlu~io da
ponovo iskoristim neke od ranijih tema, jer puno
stvari se promenilo u ovom kratkom periodu od
kada su one napisane. I upravo to je ono {to one
jesu: pri~e sa~injene od godina provedenih u
osmi{ljavanju novih sistema za kompjutersku
grafiku, ljudske komunikacije i interaktivne
multimedije.
Tre}i razlog je vi{e privatan i asketske
prirode. Interaktivna multimedija ostavlja vr-
lo malo prostora za ma{tu. Kao holivudski film,
multimedijska naracija sadrì specifi~ne re-
13
prezentacije koje sve manje prostora ostavljaju
„unutarnjem oku“. Nasuprot tome, pisana re~ pri-
ziva slike i pobu|uje metafore koje dobijaju smi-
sao iz ~itao~eve imaginacije i iskustva. Kada ~i-
tate roman, ve}i deo boja, zvuka i pokreta dolazi
iz vas. Smatram da je potrebna ista vrsta li~ne
ekstenzije da bi se osetilo i razumevalo {ta za
va{ ìvot zna~i biti digitalan.
Od vas se o~ekuje da u ovoj knjizi prona|ete
sebe. To vam kaèm kao neko ko ne voli da ~ita.
14
BITOVI SU BITOVI I
15
16
1. DNA informacije
Bitovi i atomi
Najbolji na~in da procenite pogotke i po-
sledice digitalnog bivanja jeste razmi{ljanje
na temu razlike izme|u bitova i atoma. Danas smo
nesumnjivo u informativnom dobu i ve}ina in-
formacija dolazi do nas u vidu atoma: novine, ~a-
sopisi i knjige (poput ove). Na{a ekonomija se
mo`da pomera ka informacionoj ekonomiji, ali
mi trgujemo i vodimo knjige imaju}i atome na
umu. GATT2 se isklju~ivo bavi atomima.
Nedavno sam bio u poseti upravi jednog od
pet najve}ih ameri~kih proizvo|a~a integri-
sanih kola. Bio sam zamoljen da se upi{em u
knjigu posetilaca i tokom procedure sam bio
upitan da li sa sobom nosim leptop kompjuter.
Naravno da nosim. Recepcionar me je upitao za
model, serijski broj i njegovu vrednost. „Ot-
prilike, izme|u jednog i dva miliona dolara“,
rekoh. „Ali gospodine, to je nemogu}e“, odgovo-
ri on. Pokazao sam mu moj stari PauerBuk3 i on
je procenio njegovu vrednost na 2000 dolara. Za-
pisao je taj iznos i bio mi je dozvoljen ulaz u
kompleks. Su{tina je u ~injenici da atomi ne
2 GATT – Op{ti trgovinski sporazum o tarifama (prim.
prev.)
3 Eng. PowerBook, vrsta kompjutera firme Epl
17
vrede tako puno, za razliku od bitova ~ija je
vrednost neprocenjiva.
Nedavno sam poha|ao menadèrski kurs za
vi{u operativu PoliGrama (PolyGram) u Vanku-
veru, Britanska Kolumbija. Svrha je bila da se po-
bolj{aju komunikacije izme|u starijih mena-
dèra i da im se pruì uvid u nastupaju}u godi-
nu, uklju~uju}i mnoge uzorke iz dolaze}e muzike,
igara, filmova i rok video-spotova. Te uzorke je
na skupu trebalo da isporu~i FedEks u obliku
CD-ova, video kaseta i CD-ROM-ova, fizi~kog ma-
terijala u pravim paketima sa izvesnom teìnom
i veli~inom. Gre{kom je deo materijala zadràn
na carini. Tog istog dana bio sam u svojoj hotel-
skoj sobi i razmenjivao bitove preko Interneta,
do i od MIT-a i {irom sveta. Moji bitovi, za raz-
liku od PoliGramovih, nisu zadràni na cari-
ni.
Informativni autoput se odnosi na global-
ni prelaz u besteìnske bitove i brzinu svetlo-
sti. Kao {to se sve industrije redom gledaju u
ogledalu i pitaju o svojoj budu}nosti u digital-
nom svetu, ta budu}nost stoprocentno zavisi od
mogu}nosti te kompanije da svoje proizvode i
usluge pretvori u digitalni oblik. Ako pravite
ka{mirske dèmpere ili kinesku hranu, jo{
puno vremena }e pro}i pre nego {to ih budemo
mogli konvertovati u bitove. „Transportuj me,
Skoti“4, jeste divan san, ali je neostvariv u sle-
de}ih nekoliko vekova. Do tada }emo morati da
se oslonimo na FedEks5, bicikle i kurire, da bi
preneli atome sa jednog mesta na drugo. Ne è-
lim da kaèm da nam digitalne tehnologije ne-
}e pomo}i u dizajniranju, proizvodnji, marke-
tingu i upravi atomski utemeljenog biznisa. Ja
4 êst zahtev kapetana Kirka iz serije „Zvezdane
staze“, {to je u dramaturgiji serije predstavljalo ’deus ex

machina’ re{enje (prim. prev.)
5 FedEx – firma za „brzu po{tu“, srodna DHL-u (prim.
prev.)
18
samo tvrdim da se su{tina poslovanja ne}e pro-
meniti i da se va{ proizvod ne}e sastojati od
bitova umesto atoma.
U informativnoj i zabavnoj industriji bi-
tovi i atomi se ~esto brkaju. Da li izdava{tvo
knjiga potpada pod biznis dostave informacija
(bitovi), ili manufakturni biznis (atomi)?
Istorijski odgovor je – oba, ali ovo }e se rapidno
promeniti kad upotreba informacija postane sve-
prisutna, jednostavnija i lak{a za kori{}enje.
Trenutno je vrlo te{ko, ali ne i nemogu}e, nadme-
tati se sa kvalitetima {tampane knjige.
Knjiga ima prikaz visokog kontrasta, malu
teìnu, laka je za prenos i nije suvi{e skupa.
Ali, da bi ona stigla do vas, mora da pro|e kroz
proces inventara i isporuke. U slu~aju knjige, 45
posto cene odlazi na inventar, isporuku i
vra}anje. [to je jo{ gore, knjiga ide u {tampu.
Digitalne knjige nikad ne idu u {tampu. One su
uvek tamo.
Drugi mediji imaju ve}i rizik i mogu}no-
sti. Prvi atomi zabave koji }e biti zamenjeni i
postati bitovi jesu oni od video-kaseta u iznajm-
ljiva~kom biznisu, gde mu{terije imaju dodatno
nepoverenje zbog obaveze vra}anja i kazni u slu~a-
ju kada ih zaborave ispod kau~a (3 od ukupnih 12
milijardi dolara ameri~kog trì{ta iznajmlji-
vanja kaseta poti~e od zakasnelog pla}anja). Dru-
gi mediji }e postati digitalni – zajedni~kim na-
porom pove}anja pouzdanosti, ekonomskog impera-
tiva i umanjenjem propisa. I sve to desi}e se ubr-
zo.
[ta je bit, uostalom?

Bit ne poseduje boju, veli~inu ili teìnu i
moè da putuje brzinom svetlosti. On je najmanji
atomski element DNA informacije. Bit predsta-
19
vlja stanje: uklju~eno ili isklju~eno, istinito
ili la`no, gore ili dole, unutra ili spolja, cr-
no ili belo. Iz prakti~nih razloga mi bitove po-
smatramo kao „0“ ili „1“. Smisao jedinice i nule
je razli~it. U ranim ra~unarskim danima niz bi-
tova je uglavnom uvek predstavljao numeri~ku in-
formaciju.
Probajte da brojite i da pri tome preska~ete
sve brojeve osim onih koji se sastoje od 0 i 1. Do-
bi}ete slede}i niz: 1, 10, 11, 100, 101, 110, 111,
itd. Ovo su binarne reprezentacije brojeva 1, 2, 3,
4, 5, 6, 7, itd.
Bitovi su oduvek bili osnovna struktura di-
gitalnog ra~unanja, ali tokom proteklih dvade-
set i pet godina mi smo znatno pro{irili na{
binarni re~nik, ne bi li uklju~ili vi{e od sa-
mih brojeva. Bili smo u stanju da digitalizuje-
mo sve vi{e i vi{e vrsta informacija, kao {to
su audio ili video, predstavljaju}i ih sli~nim
redosledom nula i jedinica.
Digitalizovati signal zna~i uzeti njegove
uzorke koji se, ukoliko su dovoljno blizu, mogu
kasnije koristiti kao njegova savr{ena replika.
Kod audio CD-a je, na primer, zvuk ise~en 44.1 hi-
ljada puta u sekundi. Audio talasna forma, tzv.
waveform (zvu~ni pritisak predstavljen volta-
òm), snima se kao niz diskretnih brojeva (koji
su, opet, sami pretvoreni u bitove). Ove re~enice
bitova, kada se ponovo puste 44.1 hiljada puta u
sekundi, omogu}uju kontinualni zvu~ni prikaz
originalne muzike. Uzastopni i diskretni deli-
}i su tako blizu sme{teni u vremenu da ih ne mo-
èmo ~uti kao skalu izdvojenih zvukova, ve} ih
doìvljavamo kao neprekidni ton.
Isto vaì i za crno-belu fotografiju. Za-
mislite elektronsku kameru kako postavlja finu
mreù preko slike i zatim meri nivo svetlosti
sveke }elije u njoj. Ukoliko podesimo da vrednost
crnog bude 0 a vrednost belog 255, onda }e svaka
20
siva nijansa biti izme|u te dve vrednosti. Ube-
dljiva ~injenica jeste ta da re~ od 8 bitova ima
256 permutacija 1 i 0, po~ev{i od 00000000 pa sve
do 11111111. Sa tako preciznom gradacijom i fi-
nom mreòm moète savr{eno rekonstruisati
sliku za ljudsko oko. Ako koristite grubu mreù
ili nedovoljan broj nivoa sivog, po~e}ete da uo~a-
vate digitalne „artifakte“, poput testerastih
kontura na slici.
Pojava kontinuiteta od individualnih pik-
sela analogna je sli~nim fenomenima na mnogo fi-
nijoj skali nama poznatog materijalnog sveta. Ma-
terija se sastoji od atoma. Kada bi mogli da pogle-
date glatko obra|enu metalnu povr{inu na suba-
tomskom nivou, videli biste uglavnom rupe. Ona se
~ini takvom zbog toga {to su bazi~ni delovi veoma
mali. Isto je kod digitalnog izlaza.
Ali svet, kakvim ga mi doìvljavamo, vrlo
je analogno mesto. Sa makroskopske ta~ke gledi-
{ta, on uop{te nije digitalan, ve} kontinualan.
Ni{ta se iznenada ne uklju~uje ili isklju~uje,
ne menja iz crnog u belo, ili ne prelazi iz jednog
stanja u drugo bez faze prelaska. Ovo mo`da nije
istina na mikroskopskom nivou, gde su stvari sa
kojima interaktiramo (poput elektrona u ìci
ili fotona u na{em oku) individualno primetne.
Ali ima ih toliko da ih moèmo pribli`no po-
smatrati kao kontinualne. Na kraju krajeva, gru-
bo gledano postoji
1.000.000.000.000.000.000.000.000 atoma u ovoj
knjizi ({to bi se reklo: vrlo analogni medijum).
Digitalizacija je donela puno pogodaka.
O~igledni su kompresija podataka i korekcija
gre{aka, koje su bitne pri isporuci informaci-
ja kroz kanal koji je skup ili ispunjen {umom.
Na primer, stanice koje emituju programe mogu
u{tedeti novac, a gledaoci mogu videti i ~uti
6 eng. bandwidth – danas vrlo aktuelan izraz, zbog
svoje klju~ne va`nosti u telekomunikacijama (prim. prev.)
21
sliku i zvuk studijskog kvaliteta. No danas ot-
krivamo da }e posledice digitalnog bivanja bi-
ti mnogo va`nije od ovih stvari.
Kada koristimo bitove da bismo opisali
zvuk ili sliku, postoji prirodna prednost u ko-
ri{}enju {to je mogu}e manje bitova. Ovo je sli~-
no {tednji energije. Dakle, broj bitova koji po-
sve}ujete tokom jedne sekunde ili po kvadratnom
in~u direktno uti~e na vernost muzike ili sli-
ke. Tipi~no je da neko digitalizuje u vrlo viso-
koj rezoluciji i potom koristi manje svedene ver-
zije zvuka ili slike od jedne do druge aplikaci-
je. Primera radi, kolor slika moè biti digita-
lizovana u vrlo visokoj rezoluciji radi finalne
{tampe, ali se u toku kompjuterske izrade izgle-
da strane koristi nià rezolucija. Ekonomiju
bitova odre|uje sku~enost medija na kojem su po-
hranjeni ili kroz koji se isporu~uju.
Broj bitova koji mogu biti preneti u sekun-
di kroz dati kanal (poput bakarne ìce, radio
spektra ili opti~kog vlakna) predstavlja propu-
sni opseg6 tog kanala. Ova mera nam govori o tome
koliko bitova moè da pro|e kroz dati provod-
nik. Taj broj ili kapacitet mora biti pa`ljivo
poklopljen sa brojem bitova koji su potrebni da
bi se sklopio dati tip podatka (glas, muzika, vi-
deo): 64.000 bitova u sekundi je vi{e nego dovolj-
no za visokokvalitetni glas, dok je 1.2 miliona
bitova u sekundi nedovoljno za muziku visokog
kvaliteta (hi-fi), a 45 miliona bitova u sekundi
je izuzetno za video-zapis.
U toku proteklih petnaest godina nau~ili
smo kako da kompresujemo sirovu digitalnu zvu~-
nu ili slikovnu formu, tako {to posmatramo bi-
tove u vremenu, prostoru, ili oba istovremeno, i
uklanjamo suvi{ne nepotrebnosti i ponavljanja.
U su{tini, jedan od razloga zbog ~ega su svi medi-
ji tako brzo postali digitalni jeste taj da smo do-
stigli vrlo visoke nivoe kompresije mnogo pre
22
nego {to je ve}ina ljudi to o~ekivala. înjenica
je da su zapravo nedavno, 1993, neki Evropljani
raspravljali o tome da digitalni video ne}e biti
realnost sve do slede}eg milenijuma.
Pre pet godina ve}ina ljudi nije verovala
da se 45 miliona bitova u sekundi sirovog digi-
talnog videa moè smanjiti na 1.2 miliona bito-
va u sekundi. Ali evo nas u 1995, kada moèmo
kompresovati i dekompresovati, kodirati i deko-
dirati video u toj razmeri, jeftino i uz visoki
kvalitet. To je isto kao da smo iznenada u stanju
da napravimo smrznuti suvi instant kapu}ino,
koji je toliko kvalitetan da, kada mu dodamo vo-
du, postaje bogat i aromati~an kao da je sveè sku-
van u italijanskom kafeu.
Kada su svi mediji bitovi

Digitalno bivanje vam omogu}ava da isporu-
~ite signal uz dodatne informacije, koje sluè
da se isprave gre{ke poput telefonskog puckanja,
{uma na radiju ili snega na televiziji. Ove ne~i-
sto}e se iz digitalnog signala mogu ukloniti ko-
ri{}enjem nekoliko ekstra bitova i upotrebom
uvek rastu}e sofisticirane tehnike za korekciju
gre{aka, koja se koristi za jedan ili drugi oblik
{uma, na razli~itim medijima. Na va{em audio
CD-u jedna tre}ina bitova se koristi za ispravku
gre{aka. Sli~ne tehnike se mogu primeniti na
postoje}oj televiziji tako da svaka ku}a ima pri-
jem studijskog kvaliteta – toliko ~istiji i kva-
litetniji od onoga {to danas posedujete da biste
ga mogli vrlo lako zameniti za tzv. visoku defi-
niciju7.
Korekcija gre{aka i kompresija podataka
7 Misli se na HDTV – televiziju visoke definicije, o
kojoj }e kasnije biti vi{e re~i (prim. prev.)
23
su dva o~igledna razloga za upotrebu digitalne
televizije. Moète smestiti ~etiri digitalna
signala studijskog kvaliteta u isti propusni op-
seg u kojem je prethodno bila sme{tena samo jedna
„{umovita“ televizijska transmisija. Time do-
stavljate bolju sliku koriste}i isti kanal i
eventualno sti~ete ~etiri puta ve}u publiku i
srazmerne prihode od reklama.
Bolja i efikasnija isporuka postoje}eg ma-
terijala je tema o kojoj ve}ina medijskih direkto-
ra razmi{lja i razgovara u kontekstu digitalnog
bivanja. Ali, kao {to je bilo u slu~aju trojanskog
konja, posledice ovog poklona bi}e iznena|uju}e.
Iz digitalnog bivanja }e izroniti potpuno nov
sadràj, novi igra~i, novi ekonomski modeli,
kao i industrija snabdeva~a (provajdera) inform-
acija i zabave.
Kada svi mediji postanu digitalni – jer bi-
tovi su bitovi – bi}e prime}ena dva temeljna i
neposredna rezultata.
Prvo, bitovi se me{aju bez te{ko}e. Oni u
sve ve}oj meri po~inju da se kombinuju i mogu se
koristiti zajedno ili odvojeno. Me{anje audia,
videa i kompjuterskih informativnih podataka
naziva se multimedija; zvu~i komplikovano, ali
ona ne predstavlja ni{ta vi{e do izme{ane bito-
ve.
Drugo, ro|ena je nova vrsta bita – bit koji
vam govori o drugim bitovima. Ti novi bitovi su
obi~no „zaglavlja“ (hederi), dobro poznati novi-
narima kada prilaù posebne tablice (koje mi
~itaoci nikada ne vidimo) da bi indentifikova-
li pri~u. Takvi hederi su tako|e poznati autori-
ma nau~nih tekstova, kada su zamoljeni da prilo-
è skup klju~nih re~i uz svoj ~lanak. Bitovi u
hederu mogu predstavljati sadràj ili opis po-
dataka koji iza njih slede. Na va{em CD-u ima-
8 Eng. ”Video On Demand” (VOD) – koncept putem kojeg
moète odre|ivati i naru~ivati npr. sadràj TV programa
24
te jednostavna zaglavlja koja vam omogu}avaju da
idete sa pesme na pesmu i da u nekim slu~ajevi-
ma dobijete dodatne podatke o muzici (npr. du-
ìna pesme ili albuma). Ovi bitovi nisu vidlji-
vi niti ~ujni, ve} govore vama, va{em ra~unaru,
ili nekoj posebnoj zabavnoj aplikaciji o signalu.
Ova dva fenomena, izme{ani bitovi i bito-
vi-o-bitovima, menjaju opis medija tako nemilo-
srdno da koncepti, poput videa na zahtev8 i pre-
nosa elektronskih igrica kroz lokalnu kablov-
sku mreù, postaju trivijalne aplikacije – tek
vrh ogromnog ledenog brega koji viri iznad vode.
Razmislite o posledicama prenosa televizijskog
{oua, kao podataka koji uklju~uju kompjuterski
~itljiv opis o samima sebi. Mogli biste da sni-
mate na osnovu sadràja, a ne sati, dana ili kana-
la. Ili, {ta je sa jednim digitalnim opisom koji
bi mogao da generi{e program u audio, video i
tekstualnom obliku u samom prijemniku? I, uko-
liko je preno{enje tih bitova unaokolo tako la-
ko, kakvu prednost mogu imati velike medijske
kompanije nad vama i nada mnom?
Digitalno bivanje vapi za takvim pitanji-
ma. Ono stvara potencijal koji omogu}ava da pot-
puno nov sadràj potekne iz potpuno nove kombi-
nacije izvora.
Tamo gde je inteligencija

Emitovana televizija je primer medija u ko-
jem se cela inteligencija nalazi u polaznoj ta~-
ki. Predajnik odre|uje sve, a prijemnik samo pri-
ma ono {to stiè do njega. Gledaju}i odnos inte-
ligencije po kubnom in~u, televizor je trenutno
najgluplji aparat u va{oj ku}i (da ne govorim o
programima). Ukoliko posedujete mikrotalasnu
pe}nicu, ~injenica je da ona sadrì vi{e proce-
sora od va{eg televizora. Umesto da gledamo na
25
slede}i evolutivni korak televizije kroz pove}a-
nu rezoluciju, bolju boju ili vi{e programa, raz-
mi{ljajmo o tom koraku kao o promeni u distri-
buciji inteligencije – ili, preciznije, o pome-
ranju inteligencije sa predajnika na prijemnik.
Primerak novina se tako|e proizvodi sa ~i-
tavom svojom inteligencijom u predajniku. Ali,
medij papira velikog formata omogu}ava olak{a-
nje „istosti“ informacija, po{to moè biti kon-
zumiran na razli~ite na~ine od strane razli~i-
tih ljudi i u razli~ito vreme. Mi se brzo kre}e-
mo kroz strane, vo|eni naslovima i slikama, pri
~emu svako od nas vrlo razli~ito tretira iden-
ti~ne bitove koji su isporu~eni stotinama hilja-
da ljudi. Bitovi su isti, ali je ~itala~ki doì-
vljaj druga~iji.
Jedan od na~ina na koji se moè posmatrati
budu}nost digitalnog bivanja jeste zapitati se da
li se kvalitet jednog medija moè preneti u dru-
gi. Da li doìvljaj televizije moè biti poput
iskustva ~itanja novina? Puno ljudi razmi{lja o
novinama kao o ne~emu mnogo ozbiljnijem i du-
bljem od televizijskih vesti. Mora li biti tako?
Sli~no tome, televizija se smatra bogatijim ~ul-
nim doìvljajem u odnosu na novine. Mora li i to
biti tako?
Odgovor leì u kreiranju kompjutera koji
}e filtrirati, sortirati, prioritetizovati i
rukovati multimedijom u na{u korist – kompju-
tera koji ~itaju novine i gledaju televiziju za
nas, i pona{aju se kao urednici kojima je re~eno
{ta da rade. Ova vrsta inteligencije moè ìve-
ti na dva razli~ita mesta.
Ona moè egzistirati u predajniku i pona-
{ati se kao da posedujete va{e li~ne pisce ~la-
naka i novinare – kao da Nju Jork Tajms (New
York Times) izdaje jednu jedinu novinu napra-
vljenu posebno prema va{im interesima. U ovom
prvom slu~aju, mali skup bitova je izabran speci-
26
jalno za vas. Bitovi su filtrirani, pripremlje-
ni i isporu~eni vama da biste ih vi, recimo, od-
{tampali ili posmatrali interaktivno kroz
elektronski displej.
Drugi primer je onaj u kojem va{ sistem za
novosti ìvi u prijemniku i dok Nju Jork Tajms
emituje vrlo veliki broj bitova, mo`da pet hilja-
da razli~itih pri~a, va{ sistem grabi samo neko-
liko odabranih, u zavisnosti od va{ih interesa,
navika i planova za taj dan. U ovom slu~aju, inte-
ligencija je u prijemniku i nemi predajnik {a-
lje bez razlike sve bitove svima.
Budu}nost ne leì ni u jednom ni u drugom
na~inu, ve} u oba.
27
9 Eng. ”baud”, jedinica za brzinu modema (prim. prev.).
28
2. Nepotrebni propusni opseg
Od curenja do prosipanja
Tokom kasnih 60-tih, dok sam na univerzite-
tu predavao kompjutersku grafiku, niko nije znao
{ta je to. Kompjuteri su bili potpuno izvan sva-
kodnevice. Danas slu{am kako {ezdesetpetogodi-
{nji magnati pri~aju o tome koliko bajtova me-
morije poseduju njihovi ârobnjaci (eng. Wiz-
ards) i koliki je kapacitet njihovih hard disko-
va. Neki ljudi govore sa poluznanjem o brzini
svojih kompjutera (zahvaljuju}i briljantnoj „In-
tel Unutra“ kampanji) i sa ne`no{}u (ili su-
protno) o „ukusu“ njihovih operativnih sistema.
Nedavno sam upoznao jednu poznatu li~nost iz
sveta mode, imu}nu i {armantnu ènu, koja je ta-
ko dobro poznavala Majkrosoftov operativni si-
stem da je pokrenula mali biznis, u kojem je nudi-
la konsultantske usluge njenim manje upu}enim
kolegama. Na njenoj vizitkarti je pisalo: „Ja
znam Vindouse.“
Propusni opseg je druga~iji. On nije dobro
shva}en, posebno sada kada nas fiber optika od-
vla~i iz skromnog u skoro beskrajan opseg. Pro-
pusni opseg predstavlja kapacitet kojim se in-
10
Krajem ’98. ve} }e biti dostupna tehnologija kojom je
kroz opti~ki kabl mogu}e propustiti 3,2 gigabita u sekundi,
{to odgovara prenosu 70.000 tomova enciklopedije u svakoj se-
29
formacije {alju datim kanalom. Ve}ina ljudi
ga, radi lak{eg poimanja, posmatra poput pre~-
nika cevi ili broja traka na autoputu.
Ovi slikoviti prikazi izostavljaju neke
suptilnije razlike izme|u prenosnih medijuma
(bakar, opti~ko vlakno, vazduh). Tako ignori{u
na{u sposobnost da prenesemo ve}i ili manji broj
bitova u sekundi kroz isti bakar, opti~ko vlakno
ili vazdu{ni kanal, u zavisnosti kako dizajni-
ramo (i moduliramo) signal. Uop{teno re~eno, ba-
karne telefonske linije, fiber-opti~ke veze i
radio spektar moèmo okarakterisati na takav
na~in da nam bude olak{ano razumevanje protoka
na{ih besteìnskih bitova.
Bakarne telefonske ìce, poznate kao „pa-
rice“ (naziv poti~e jo{ iz proteklih dana kada
su ìce bile upletene kao kod starinskih lampi,
koje danas moèmo videti po staromodnim i luk-
suznim evropskim hotelima), svrstavaju se u ka-
nal malog opsega. Bilo kako bilo, danas postoji
instalirana baza telefonskih linija, vredna 60
milijardi dolara, koja je u stanju da prenosi 6
miliona bitova u sekundi, uz odgovaraju}e modeme
(skra}enica napravljena od modulacije-demodula-
cije, procesa pretvaranja bitova u talase i obrat-
no). Modemi uglavnom rade brzinom od 9.600 boda9
(izraz bod, imenovan po Emilu Bodou – „Morzeu
teleksa“, tehni~ki nije isto {to i bitovi u se-
kundi <bps>, ali se po~eo koristiti kao zamena,
{to sam i ja radio u ovom tekstu).
Skuplji modemi mogu raditi na 38.400 boda
({to je i dalje stotinu puta sporije od potenci-
jalnog kapacita bakarne ìce, koja postoji u ve-
}ini ameri~kih domova). Na parice treba gledati
kao na kornja~u u pri~i o utrkivanju kornja~e i
zeca. On je spor, ali ne tako spor koliko bi se od-
mah pomislilo.
Kapacitet opti~kog vlak na treba posmatra-
ti kao beskona~an. Mi bukvalno ne znamo koliko
30
zapravo bitova u sekundi moèmo poslati kroz
opti~ko vlakno. Nedavna istraìvanja su pokaza-
la da moèmo da isporu~imo skoro 1.000 milijar-
di bitova u sekundi. To zna~i da jedno vlakno
pre~nika ljudske kose moè isporu~iti sve ikad
izdate brojeve Vol Strit @urnala (Wall
Street Journal) za manje od sekunde. Prenose}i
podatke tom brzinom, opti~ko vlakno moè ispo-
ru~iti milion televizijskih kanala istovreme-
no, grubo uzimaju}i – dvesta hiljada puta brè od
bakarnih parica10. Ovo je veliki skok napred i
samo da napomenem da govorim o jednom vlaknu;
dakle, ako vam treba vi{e, napravi}ete vi{e jer
je to, ipak, samo pesak.
Ljudi misle da je transmisijski kapacitet
etra (u narodu popularno zvanog „vazdu{ni tala-
si“) beskrajan. To je vazduh i ima ga tako puno svu-
da oko nas. Ve} sam iskoristio izraz etar, koji
ima istorijsko zna~enje; po{to su radio talasi
otkriveni, za etar se smatralo da je misteriozna
supstanca kroz koju putuju talasi; neuspeh u pro-
nalaènju etra je doveo do otkri}a fotona. Staci-
onarni sateliti kruè na 22.300 hiljada milja
iznad ekvatora ({to podrazumeva oko 34.000 mili-
jardi kubnih milja etra sadrànog u spoljnjem
omota~u). Takva koli~ina etra mora biti u stanju
da prenese veliku koli~inu bitova bez me|usob-
nog sudaranja. Ovo je istina u slu~aju vi{e mili-
ona daljinskih upravlja~a {irom sveta, koji ko-
riste beì~nu komunikaciju sa televizorom ili
muzi~kim ure|ajem. Po{to ovi ure|aju imaju ma-
lo snage, tih nekoliko bitova podataka koji putu-
ju od va{e ruke do TV-a ne menjaju kanale u sused-
nom stanu ili gradu. Kad su beì~ni telefoni u
pitanju, kao {to je mnogo nas imalo priliku da se
uveri, to nije slu~aj.
Kada budemo po~eli da koristimo etar za sna-
`ne telekomunikacije i emitovanja, mora}emo da
budemo vrlo pa`ljivi kako se signali me|usobno
31
ne bi me{ali. Bi}emo primorani da ìvimo u od-
re|enim delovima spektra i ne}emo mo}i da ga ne-
smotreno koristimo. Mora}emo da ga koristimo
{to je mogu}e efikasnije. Za razliku od opti~kog
vlakna, ne moèmo ga proizvoditi vi{e nego {to ga
ima. Priroda je to samo jednom u~inila.
Postoji mnogo na~ina da se bude efikasan,
poput ponovnog kori{}enja delova spektra tako
{to bi se napravila mreà transmisijskih }eli-
ja, koja bi dopu{tala ljudima da koriste iste
frekvencije par kvadranata iznad, ili mogu}no-
sti da se pro{irimo na delove spektra koji su ra-
nije bili izbegavani (zbog toga {to neke frekven-
cije mogu da sprè nedu`ne ptice). Ali, i pored
svih trikova i efikasnosti, dostupni propusni
opseg u etru je mali kada se uporedi sa istim u
opti~kom vlaknu, uz na{u sposobnost da ga proiz-
vodimo u sve ve}im koli~inama. Iz ovog razloga,
predloìo sam zamenu mesta izme|u dana{njih
ì~anih i beì~nih informacija.
Dok je trajala izborna kampanja senatora
Boba Kerija iz Nebraske, on je proveo nekoliko
sati u Medijskoj laboratoriji. Kada smo se upo-
znali, prva stvar koju mi je rekao bila je: „Negro-
pontova zamena“. Ta ideja, o kojoj sam prvi put di-
skutovao i ilustrovao je na sastanku Nordern Te-
lekoma (Northern Telecom), na kojem smo Dòrd`
Gilder i ja bili predsedavaju}i, jednostavno go-
vori o tome kako }e informacije, koje trenutno
idu ispod zemlje (~itaj, ìce), u budu}nosti i}i
kroz etar i obratno. Uglavnom }e sve {to je u va-
zduhu oti}i ispod zemlje, a ono {to je u zemlji
i}i }e u vazduh. Ja sam to nazvao „zamenom mesta“,
a Gilder „Negropontovom zamenom“. Tako je ime
ostalo.
Razlog zbog kojeg ovu zamenu smatram izve-
snom jeste taj da je propusni opseg u zemlji neo-
grani~en, a u etru nije. Ovde imamo jedan etar i
neograni~eni broj opti~kih vlakna. I dok moè-
32
mo biti sve pametniji i pametniji u kori{}enju
etra, na kraju moramo sa~uvati ceo spektar za ko-
munikaciju sa pokretnim stvarima koje ne moè-
mo dosegnuti, poput aviona, brodova, automobila,
aktn ta{ni ili ru~nih satova.
Opti~ko vlakno kao prirodan na~in

Kada je pre {est godina sru{en Berlinski
zid, Doj~e Bundespost je taj ~in proglasio preu-
ranjenim za pet do sedam godina. Bilo je isuvi{e
rano da bi se u potpunosti izgradile fiber-op-
ti~ke telefonske centrale u isto~noj Nema~koj,
jer cene jo{ uvek nisu bile dovoljno niske.
Danas je opti~ko vlakno jeftinije od bakra,
ra~unaju}i i cenu neophodne elektronike na sva-
kom kraju. Ukoliko negde budete na{li da nije ta-
ko, sa~ekajte par meseci dok cene opti~kih pri-
klju~aka, prekida~a i pretvara~a ne budu dovolj-
no pale. Ne ra~unaju}i komunikacione linije du-
ga~ke samo nekoliko, ili nekoliko desetina me-
tara, ili prisustvo neosposobljenih instalatera,
nema razloga zbog kojeg bi danas koristili bakar
u telekomunikacijama (posebno ako imamo u vidu
cenu odràvanja bakarnih linija). Kinezi kori-
ste opti~ka vlakna iz potpuno razli~itih razlo-
ga – seljaci iskopavaju bakarne ìce i prodaju ih
na crnom trì{tu.
Jedina prava prednost bakra jeste njegova
mogu}nost da prenosi struju. Ovo je osetljiva tema
kada su u pitanju telefonske kompanije. One su
vrlo ponosne na ~injenicu da tokom vremenskih
nepogoda moète izgubiti struju, ali }e va{ tele-
11 Zaista, ADSL je tek ’98. godine zapo~eo svoj prodor
na trì{te, za koji se predvi|a da }e eksponencijalno

rasti. Analiti~ari tvrde da }emo do 2002. godine svi
koristiti ADSL modeme (prim. prev.)
33
fon i dalje funkcionisati. Kada bi va{ telefon
koristio opti~ko vlakno umesto bakra, bilo bi
neophodno da se snabdeva strujom iz lokalne elek-
tri~ne centrale i bude ranjiv na nestanke struje.
Iako moète imati baterijsko rezervno napajan-
je, ovo je komplikovano re{enje jer su potrebni
specijalno odràvanje i pa`nja. Zbog ovog razlo-
ga izvesno je da }e se pojaviti ìce u kojima je
opti~ko vlakno okruèno bakrom, ili obrnuto.
Ali, iz perspektive bitova, cela ì~ana planeta
bi}e od opti~kih vlakana.
Dobar na~in da se posmatra prelaz sa bakra
na opti~ko vlakno jeste da se ima u vidu to da ame-
ri~ke telefonske kompanije zamenjuju otprilike
5 procenata svojih centrala godi{nje i da bakar
zamenjuju optikom zbog odràvanja i iz drugih
razloga. I dok ova pobolj{anja nisu jednako ras-
prostranjena, interesantno je primetiti da bi se,
ovom brzinom, za dvadeset godina cela dràva mo-
gla sastojati od opti~kih vlakana. Smisao leì u
~injenici da bi ubrzo mogli stvoriti nacional-
nu infrastrukturu vrlo {irokog kapaciteta,
znali ili ne znali kako da koristimo njen opseg.
U svakom slu~aju, fiber-opti~ke centrale }e re-
zultirati pouzdanijom i kvalitetnijom „dobrom
starom telefonskom uslugom“ (koju stru~njaci
kra}e nazivaju DSTU).
Trebalo je vi{e od decenije da bi se ispra-
vila gre{ka koju je sudija Harold Grin napravio
1983, kada je zabranio Regionalnoj Bel Opera-
tivnoj kompaniji (RBOC) da u|e u informativnu
i zabavnu industriju. Veliki korak napred dogo-
dio se 20. oktobra 1994, kada je FCC (Federalna
komisija za komunikacije) odobrio tzv. „video-
ton za okretanje“.
Ironi~no, RBOC lobisti su iskoristili
bezrazloàn ali efikasan argument da bi omogu-
}ili prelazak u informativni i zabavni biznis.
Telefonske kompanije su tvrdile da DSTU nije
34
dovoljna i da, ukoliko im se ne odobri ulazak u
{ire trì{te isporuke informacija, ne}e mo}i
da opravdaju enormne tro{kove nove infrastruk-
ture (~itaj, opti~kih vlakana).
Zaustavimo se ovde. Uostalom, telefonske
kompanije su oduvek bile isporu~ioci informa-
cija. U stvari, ve}ina raznih RBOC-a pravi naj-
ve}u zaradu od „ùtih stranica“ (registar svih
firmi u gradu). Ukoliko ove informacije pretvo-
re u bitove i sprovedu ih do va{ih vrata, to je u
redu. Ali, ukoliko bi ove informacije ~uvali u
vidu bitova i vama ih slali elektronski, to bi
bilo ilegalno. Sudija Grin je to video na taj na-
~in.
Iz ovog razloga lobisti su se morali sloì-
ti da telefonske kompanije moraju biti u bizni-
su isporuke elektronskih informacija da bi
opravdale tro{ak izgradnje regionalne fiber-
opti~ke centrale. Bez novih izvora prihoda, ar-
gument se nastavlja, bio bi manjak podsticaja da
se napravi ova velika investicija. Argument je
bio dobar i telefonske kompanije sada mar{ira-
ju u informativni i zabavni biznis i, naravno,
polaù opti~ka vlakna malo brè nego pre.
Mislim da je rezultat dobar jer }e koristi-
ti potro{a~u, ali je argument bio bezrazloàn.
Telefonske kompanije sada mogu biti uhva}ene
kako veruju u naizgled dobre argumente protiv
sli~nih zakona. Nama ne trebaju ogromni propu-
sni opsezi da bi preneli ve}inu informativnih
i zabavnih usluga. U stvari, skroman opseg od 1.2
do 6.0 miliona bps (bitova u sekundi) sasvim je do-
voljan za ve}inu postoje}e multimedije. Jo{ uvek
nismo po~eli da razumemo niti da naziremo krea-
tivni potencijal 1.2 do 6 miliona bps. Dok su, to-
kom deset godina, advokati i direktori pritiska-
li sudiju Grina, zaboravili su na ogromnu i ve}
ugra|enu infrastrukturu: bakarne parice.
Malo ljudi shvata koliko je zapravo dobra
35
bakarna linija. Tehnika zvana ADSL 11
(asimetri~na digitalna pretplatni~ka petlja)
omogu}ava slanje velikih koli~ina podataka
kroz relativno kratke bakarne linije. ADSL-1
moè da obezbedi slanje 1.544 miliona bps u i
64.000 bps iz 75 procenata ameri~kih i 80 proce-
nata kanadskih ku}a. ADSL-2 ide brè od 3 mili-
ona bps, a ADSL-3 preko 6 miliona bps. ADSL-1 je
dovoljan za prenos video signala VHS kvaliteta.
Ovo nije dugoro~no re{enje za ku}nu isporuku
multimedije, ali je zanimljivo {to je ignorisano u
tolikoj meri. Obja{njenje je bila visoka cena po
pretplatniku. Ali taj tro{ak je rezultat ve{ta~-
ki malih obima. âk i ako je tro{ak stalno veli-
ki, poput hiljadu dolara po ku}i, u pitanju je ra-
stu}i broj, koji se moè ra~unati po ku}i, kako se
ljudi budu pretpla}ivali. [to je jo{ bitnije, mno-
gi Amerikanci bi bili voljni da plate hiljadu i
vi{e dolara tokom tri ili ~etiri godine, ukoliko
bi usluge bile interesantne, dele}i tako po~etne
tro{kove. I dok je opti~ko vlakno sigurno budu}-
nost, puno stvari moèmo uraditi i nau~iti sa da-
nas postoje}im bakarnim centralama.
Mnogo ljudi ignori{e bakarni stepenik.
Oni kupuju opti~ka vlakna u velikim koli~ina-
ma, uz hitnu potrebu i zahteve, zarad bezgrani~-
nog opsega, ne bi li odràli svoju kompetitivnu
o{tricu, ne prime}uju}i da }e majka priroda i
komercijalni interesi, u ve}oj meri od zakonske
odredbe, doprineti da opti~ko vlakno postane
prirodna stvar. Kao psi po vru}ini, pobornici
velikog kapaciteta miri{u svaku politi~ku
priliku za mreè velikog opsega, kao da je u pi-
tanju nacionalni imperativ ili gra|ansko pra-
vo. U principu, neograni~eni propusni opseg mo-
è posedovati paradoksalan i negativan efekat
pretrpavanja ljudi sa isuvi{e bitova i mogu}no-
sti da periferne ma{ine ispadnu bespotrebno
glupe. Posedovanje neograni~enog opsega te{ko da
36
bi bila pogre{na i lo{a stvar, ali, poput slobod-
nog seksa, ne mora biti ni suvi{e dobra. Da li
stvarno to èlimo i da li su nam potrebni ovi bi-
tovi?
Manje zna~i vi{e

Ova izreka arhitekte Mies van der Rohea
pronalazi svoj put kroz sve vi{e i vi{e lekcija,
zahvaljuju}i kojima sam saznao o koli~ini in-
formacija koje je potrebno preneti i o na~inima
na koje se one doìvljavaju. Ova izreka je skoro
uvek istinita kada su u pitanju novi mediji u ru-
kama po~etnika. Po~etnici zaista ne razumeju
zbog ~ega „manje zna~i vi{e“.
Uzmimo, na primer, ku}nu video-kameru. Ka-
da prvi put dobijete i koristite kamkorder, naj-
verovatnije }ete puno panovati i zumirati, is-
probavaju}i simultano sve nivoe slobode koju ste
tek otkrili. Rezultat je manijakalan i istrzan
ku}ni video, obi~no nepodoban za prikazivanje
(on ~ak i familiji smeta i dosa|uje beskrajnim
{venkovima i zumovima). Kasnije, kako vreme
prolazi, postajete smireniji i koristite ove no-
ve vrste slobode mnogo umerenije i re|e.
Suvi{e slobode je tako|e imalo lo{ efekat
na izlaz iz na{eg laserskog {tampa~a. Mogu}nost
izmene fontova i njihove veli~ine predstavlja
isku{enje koje zaga|uje mnogo dana{njih univer-
zitetskih i poslovnih dokumenata, u kojima se
intenzivno me{aju serifna i neserifna pisma
svih vrsta i veli~ina: normal, bold, kurziv (ita-
lic), sa i bez senki. Potrebno je malo poznavanja
tipografije da bismo shvatili kako je kori{}e-
nje samo jednog tipa slova mnogo adekvatnije i da
veli~inu slova treba retko menjati. Manje moè
zna~iti vi{e.
37
Propusni opseg je sli~an. Postoji rastu}a i
lo{a dogma koja nam govori da treba da koristimo
velike opsege samo zbog toga {to su nam dostupni.
Stvarno postoje neki prirodni zakoni u vezi pro-
pusnog opsega, koji nam sugeri{u da prosle|iva-
nje vi{ka bitova nekome – nije mnogo druga~ije
ili logi~nije od poja~avanja radija da bi se dobi-
lo vi{e informacija.
Na primer, 1.2 miliona bps je u 1995. prag
onoga {to nazivamo videom VHS kvaliteta. Idite
napred i slobodno ga udvostru~ite ili utrostru~i-
te, ukoliko èlite televiziju ve}eg kvaliteta. Te-
{ko je smisliti na~in da se iskoristi vi{e od 6
miliona bps po osobi, za isporuku sveìh i ma-
{tovitih usluga, ukoliko ih uop{te posedujemo.
Novi informativni i zabavni servisi ne ~e-
kaju na opti~ko vlakno do ku}e; oni ~ekaju na{u
ma{tu.
Kompresovati 100.000 bitova u 1

Odnos izme|u propusnog opsega i kompjutera
je suptilan. Razmena na relaciji propusni opseg –
kompjuter je ovih dana o~igledna u video-telefo-
nima i u ne{to skupljim video-konferencijskim
sistemima. Zbog toga {to vr{ite prora~une na oba
kraja linije, moète slati manje bitova napred i
nazad. Kada biste potro{ili deo novca na procesi-
ranje digitalnog videa na svakom kraju, time ga
kompresuju}i i dekompresuju}i, koristili biste
manje kapaciteta kanala i u{tedeli na prenosu.
Generalno govore}i, digitalni video je pri-
mer kompresije, bez obzira na sadràj informa-
cija. Ljudi koriste iste tehnike kompresije za
ko{arka{ku utakmicu, intervju u stilu Teda
Kopela, i za Dèjms Bond jurnjavu. Ne morate bi-
ti kompjuterski stru~njak da biste pretpostavi-
li da svaki od ovih programa dovodi do vrlo raz-
38
li~itih pristupa kompresiji podataka. Ubrzo po-
{to osmotri sadràj, neko moè kompresovati
podatke na vrlo razli~ite na~ine. Obratite pa-
`nju na slede}i primer, uzet iz razgovora na rela-
ciji ~ovek – ~ovek.
Zamislite {est ljudi koji ve~eraju sede}i za
stolom; oni su duboko za{li u zajedni~ku raspravu
o, recimo, osobi koja nije prisutna. U jednom momen-
tu, tokom tog razgovora o gospodinu X, pogledao sam
svoju suprugu i namignuo joj. Posle ve~ere vi }ete
mi pri}i i re}i: „Nikolas, video sam da namigujete
Eleni. [ta ste joj to kazali?“
Ja }u vam objasniti da smo ve~erali sa gospo-
dinom X-om pre dve no}i, kada nam je on objasnio
da je nasuprot... on u stvari... i ljudi bi mogli da
pomisle..., ali ono {to je stvarno odlu~io je...
itd. 100.000 bitova (ili sl.) kasnije, ja sam u sta-
nju da vam kaèm o ~emu sam zapravo komunicirao
sa svojom ènom pomo}u 1 bita (nadam se da mi ne
zamerate {to mig posmatram kao slanje 1 bita
kroz etar).
Ono {to se zapravo desilo u ovom primeru je-
ste da su predajnik (ja) i prijemnik (Elena) posedo-
vali nekakvo zajedni~ko znanje i tako komunikaci-
ja izme|u nas dvoje moè biti kratka. U ovom prime-
ru ja sam ispalio odre|eni bit kroz etar i on se ra-
{irio u njenoj glavi, prizivaju}i mnogo ve}u koli-
~inu informacija. Kada me pitate {ta sam rekao,
primoran sam da vam isporu~im svih 100.000 bito-
va. Time gubim 100.000/1 kompresiju.
Postoji pri~a o paru koji je znao stotine pr-
ljavih viceva tako dobro da je bilo dovoljno da jedno
drugom nabrajaju brojeve. Par cifara bi prizvalo
celu pri~u i slalo jedno ili drugo u nekontrolisa-
ni smeh. Prozai~nija upotreba ovog metoda kompre-
sije podataka je pretvaranje re~i, koje se ~esto kori-
ste, u brojeve i slanje tih par bitova umesto nizova
slova. Izvesno je da }emo vi|ati sve vi{e i vi{e ta-
kvih tehnika kako propusni opseg budemo zamenjiva-
li deljenim znanjem. Sabijanje informacija ne samo
da smanjuje cenu prenosa bitova ve} {tedi i na{e
39
vreme.
Ekonomija prodaje
U slu~aju dana{njih metoda za naplatu tele-
fonskih razgovora, bio bih prinu|en da platim
sto hiljada puta vi{e, da bih poslao svoju pri~u
o gospodinu X-u vama, nego kada bih je slao Eleni.
Telekomunikacijske kompanije ne}e dobiti ni-
{ta od slanja manje koli~ine bitova. Trenutni
ekonomski model telefonije zasniva se na napla-
ti po sekundi ili po bitu, bez obzira {ta je taj
bit.
Pravo pitanje u razumevanju ekonomije pro-
pusnog opsega jeste: da li neki bitovi vrede vi{e
od drugih? Odgovor je vrlo jasan – vrede. Ne{to
komplikovanije pitanje glasi: da li bi vrednost
bita trebalo da zavisi od njegovog su{tinskog ka-
raktera (filmski bit, konverzacijski bit ili
pejsmejker bit) ili od toga ko ga koristi? Ili ka-
da? Ili kako?
Ve}ina ljudi, uklju~uju}i tu i one iz ~asopi-
sa Nacionalna Geografija (National Geograph-
ic), sloì}e se da {estogodi{nje dete koje uzima
slike iz njihove arhive za svoj doma}i zadatak tre-
ba da ih dobije sasvim, ili skoro besplatno. Nasu-
prot tome, ako bih ja te iste slike koristio za ne-
ki papir ili poslovni plan, trebalo bi da platim
fer cenu i ~ak da ekstra doplatim za nov~anu po-
dr{ku {estogodi{njacima. Sada bitovi ne samo da
imaju razli~itu vrednost ve} ta vrednost varira u
zavisnosti od toga ko ih i kako koristi. Odjedan-
put su tu dobrostoje}i bitovi, maloletni bitovi i
hendikepirani bitovi. Kongres }e morati da bude
vrlo kreativan da bi napravio okvir za pravedni
sistem.
Razli~ito napla}ivanje bitova nije nova
stvar. Imam ra~un kod Dau Dòunsa, koji kori-
40
stim da bih se uklju~io na berzu. Moj ra~un se za-
tvara posle petnaest minuta. Ako èlim da dopu-
nim kvote, poput mog osamdeset{estogodi{njeg
ujaka, trebalo bi da platim razumnu sumu Dau
Dòunsu ili mom ujaku. Ovo je savremeni ekviva-
lent razlike u ceni izme|u vazdu{nog i kopnenog
po{tanskog saobra}aja, bitova koji stiù avio-
nom i onih koji stiù vozom.
U slu~aju informacija koje se isporu~uju u
realnom vremenu (eng. real-time), zahtevi propu-
snog opsega su diktirani od strane medijuma sa
kojeg se emituju informacije. Ako obavljam tele-
fonski razgovor sa vama, besmisleno bi bilo da
moj glas stiè brè nego {to govorim. Isporu~i-
vati ga sporije ili sa zaka{njenjem – ne bi se mo-
glo tolerisati. âk i ka{njenje od ~etvrt sekun-
de, u slu~aju satelitske telefonske veze, smeta ve-
}ini ljudi.
Ali, ukoliko snimim svoju poruku na traku
i èlim da vam je po{aljem, a poziv pla}am po
minuti, sigurno je da bih èleo da protok bude sa
{to vi{e bitova u sekundi. Ovaj ose}aj je poznat
ljudima koji se loguju {irom zemlje i usisavaju
podatke u svoje leptope ili ih izbacuju iz njih.
Samo par godina ranije, 2.400 boda je smatrano za
vrlo dobru brzinu. Danas 38.400 bps postaje uobi-
~ajena brzina i rezultira 94 posto niòm napla-
tom telefona.
Sre}om po telefonske kompanije, vi{e od 50
procenata telefonskog prometa preko Pacifika i
30 procenata preko Atlantika jesu faks podaci ko-
ji idu brzinom od 9.600 bps, umesto 64.000 – koja je
isto tako dostupna.
Zvezde i petlje
Nije samo propusni opseg kanala bitan ve} i
njegova konfiguracija. Jednostavno gledaju}i, te-
41
lefonski sistem predstavlja „zvezdu“, mreù u
kojoj sve linije zra~e iz jedne ta~ke, kao avenije
u Va{ingtonu ili bulevari u Parizu. Postoji
staza od va{e ku}e do najblièg telefonskog raz-
vodnika. Ukoliko biste hteli, mogli bi pratiti
parice sve do lokalne razvodne kutije.
Kablovska televizija je, nasuprot tome, na-
pravljena kao „petlja“, poput reda novogodi{njih
sijalica, koji ide od ku}e do ku}e. Ove mreè, zve-
zde i petlje su svoj oblik vrlo prirodno uzele od
uskog opsega parica i {ireg opsega koaksijalnog
kabla. U prvom slu~aju, svakoj ku}i je isporu~ena
posebna linija niskog propusnog opsega. A u dru-
gom, veliki broj doma}instava deli zajedni~ki
servis {irokog kapaciteta.
Arhitektura zvezdi i petlji je tako|e vo|e-
na prirodom sadràja. U slu~aju telefonske mre-
è, svaki razgovor je druga~iji i bitovi koji idu
ka jednoj ku}i nemaju nikakve veze sa drugima. To
je sistem ~ija se priroda zasniva na komunikaci-
ji od jedne ta~ke do druge. U slu~aju televizije,
susedi dele programski sadràj, pa je bilo sasvim
logi~no da se primeni sistem novogodi{njeg dr-
veta, od jedne ka vi{e ta~aka. Konvencionalna
mudrost kablovskih operatera uveliko kopira ze-
maljsko emitovanje, onakvo kakvo poznajemo, po-
meraju}i televiziju iz etra u svoje ìce.
Me|utim, konvencionalna mudrost je samo
to: konvencionalna. Budu}nost isporuke televi-
zijskog programa se radikalno menja i ne}ete bi-
ti zadovoljni ni ponu|enim izborom va{em suse-
du, a ni potrebom da se ne{to gleda u odre|eno
vreme. Iz ovog razloga kablovske kompanije raz-
mi{ljaju sve vi{e kao telefonske, sa dosta raz-
vodnika i direktnih veza. U stvari, za dvadeset i
pet godina ne}e postojati razlike izme|u telefo-
na i kablovske televizije, ne samo u korporativ-
nom smislu ve} i u samoj arhitekturi mreè.
Sve ìce }e eventualno biti vezane kao zve-
42
zde. Petlje }e biti kori{}ene u lokalnim pod-
ru~jima ili u obliku beì~nog emitovanja, gde
distribucioni medijum po pravilu prolazi kroz
sva doma}instva odjednom. GM Hjuz Elektroniks
(GM Hughes Electronics) svoj satelitski baziran
DIREKTV (DIRECTV) sistem naziva „proizvolj-
nim cevovodom“ i re}i }e vam kako je njihov sate-
litski sistem direktne emisije – kablovska mre-
à koja prolazi kroz svaku ku}u u Sjedinjenim
Dràvama. Ovo je svakako istina. Upravo u ovom
momentu, ukoliko ovo ~itate u Sjedinjenim Drà-
vama, 1 milijarda bps pada na vas iz te Hjuzove
pti~ice, osim ukoliko se ne nalazite ispod olov-
nog ki{obrana.
Pakovanje bitova
Mnogi ljudi koji su po{li putem digital-
nog bivanja razmi{ljaju o propusnom opsegu kao o
cevima. Razmi{ljanje o bitovima kao atomima
svodi se na velike i male cevi, slavine i hidran-
te. Op{teprihva}eno pore|enje jeste da je kori-
{}enje opti~kog vlakna poput pijenja vode iz va-
trogasnog creva. Analogija je konstruktivna, ali
i zbunjuju}a. Voda te~e ili ne te~e. Koli~inu ko-
ja izlazi iz creva moète regulisati zatvaranjem
ventila. Ali, ~ak i kada se mlaz iz creva svede na
kapljanje, atomi vode se kre}u u grupama.
Bitovi su druga~iji. Ski lift moè biti
bolja analogija. Lift se kre}e konstantnom brzi-
nom, dok se vi{e ili manje ljudi penje ili sila-
zi. Sli~no tome, vi sme{tate odre|en broj bitova
u paket i onda pu{tate taj paket u kanal, koji je
sposoban da ga isporu~i brzinama od nekoliko
miliona bitova u sekundi. Sada, ako ja ubacim pa-
ket od 10 bitova svake sekunde u brzi kanal, moj
efektivni propusni opseg je 10 bps, a ne brzina ka-
nala.
43
Iako se ovo ~ini bespotrebnim, to je u prin-
cipu pametan potez, jer i drugi ljudi ubacuju pake-
te u isti kanal – ovo je osnova takvih sistema kao
{to su Internet i ATM (asinhroni transfer mod,
na~in na koji }e u bliskoj budu}nosti raditi sve
telefonske mreè). Umesto zauzimanja cele tele-
fonske linije, kao {to sada radite za glas, paketi
}e biti sme{tani u red sa imenima i adresama za-
ka~enim za njih, tako da }e znati kada i gde da se
skinu sa ovog ski lifta. Pla}a}ete za pakete, ne za
minute.
Jo{ jedan na~in da posmatrate isto paketi-
ranje propusnog opsega: najbolji metod da se isko-
risti milijardu bitova u sekundi jeste koristi-
ti hiljadu bitova u milionitom delu sekunde, mi-
lion bitova u hiljaditom delu, ili sli~no. U slu-
~aju televizije, na primer, razmi{ljajte o prije-
mu jednog sata videa za samo nekoliko sekundi, na-
suprot principu slavine.
Umesto da se svakome prenosi na hiljade te-
levizijskih programa, mo`da bi bilo bolje ispo-
ru~iti po jedan program svakoj osobi u hiljadi-
tom delu realnog trajanja. Ovaj pristup u potpu-
nosti menja na~in na koji razmi{ljamo o emito-
vanju medija. Emisija ve}ine bitova ne}e imati
apsolutno ni{ta sa brzinom kojom ih mi konzu-
miramo kao ljudska bi}a.
44
3. Slanje bitova
[ta nije u redu sa ovom slikom?

Kada gledate televiziju, da li se àlite na
rezoluciju slike, oblik ekrana ili kvalitet po-
kreta? Verovatno ne. Ako se uop{te àlite, to je
sigurno na ra~un programa. Ili, kao {to Brus
Springstin kaè: „Pedeset i sedam kanala, a ni-
{ta na TV-u.“ Ipak, sav razvoj televizije je pre-
cizno usmeren ka pobolj{anju prikaza, nasuprot
pobolj{anju sadràja.
Godine 1972. nekoliko japanskih vizionara
se upitalo koji je slede}i evolucijski korak u
oblasti televizije. Do{li su do zaklju~ka da }e
to biti ve}a rezolucija, pretpostavljaju}i da }e
prelaz sa crno-belog na kolor biti pra}en televi-
zijom filmskog kvaliteta, tj. televizijom visoke
definicije (HDTV). U analognom svetu to je bio
logi~an na~in da se nastavi razvoj televizije i
upravo je to ono na ~emu su Japanci radili slede-
}ih ~etrnaest godina, nazivaju}i ga Haj-Vi`n
(eng. Hi-Vision).
Tokom 1986. Evropa je bila alarmirana raz-
vojem japanske dominacije u novoj generaciji te-
levizije. Jo{ gore, Sjedinjene Dràve su prihva-
tile Haj-Vi`n i udruìle se sa Japancima u na-
porima da ga proguraju kao novi svetski standard.
Mnogi dana{nji zagovara~i ameri~kog HDTV-a i
45
ve}ina neonacionalista zaboravlja na pogre{an
potez podr{ke japanskom analognom sistemu. Po-
put ~istog za{titni~kog ~ina, Evropljani su gla-
sali protiv Haj-Vi`na, ~ine}i svima nama veli-
ku uslugu, dodu{e iz pogre{nog razloga. Oni su
onda krenuli da razvijaju svoj li~ni analogni
HDTV sistem – HD-MAC, koji je, po mom mi{lje-
nju, ne{to lo{iji od Haj-Vi`na.
U bliòj pro{losti SAD su se, poput uspa-
vanog dìna, probudile i pristupile HDTV pro-
blemu sa istim analognim pristupom kao i osta-
tak sveta, postaju}i tre}i po redu koji budu}nost
televizije vide kao ni{ta drugo do problem kva-
liteta slike i, {to je jo{ gore, pristupili su re-
{avanju tog problema sa zastarelim analognim
tehnikama. Svi su mislili da je pobolj{ani kva-
litet slike dobar pravac za razvoj. Naàlost, ni-
je tako.
Ne postoji dokaz kojim bi se potvrdila tvrd-
nja da konzumenti vi{e cene bolju sliku nego bo-
lji sadràj. Ovo je posebno istina kada se ima u
vidu da sva do sada ponu|ena re{enja za HDTV ~ak
i ne moraju rezultirati dovoljno primetnim po-
bolj{anjem slike, u pore|enju sa televizijom stu-
dijskog kvaliteta koja je danas dostupna (koju vi,
najverovatnije, nikada niste ni videli i ne mo-
ète ni slutiti koliko je dobra). HDTV na tre-
nutnom nivou HD-a je sme{an.
Poslednje }e postati prvo

Tokom 1990. prisustvovali smo razlazu Japa-
na, Evrope i Sjedinjenih Dràva, koji su krenuli u
potpuno razli~itim pravcima po pitanju napredne
televizije. Japan je do tog momenta investirao u
razvoj HDTV-a osamnaest godina razvoja i novca.
Tokom tog perioda Evropljani su videli kako im
kompjuterska industrija klizi iz ruku i odlu~ili
46
su da im se ne desi isto i sa televizijom. Sjedinje-
ne Dràve, koje u principu nisu ni imale televi-
zijsku industriju, na HDTV su gledale kao na sjaj-
nu priliku za ponovni ulazak u trì{te
potro{a~ke elektronike, od kojeg su pre toga odu-
stale kratkovide kompanije, kao {to su Vesting-
haus (Vestinghouse), RCA i Ampeks (Ampex).
Kada je Amerika prihvatila izazov pobolj-
{anja televizijske tehnologije, digitalna kom-
presija je bila na suvi{e ranom nivou razvoja da
bi bila o~igledna vodilja te akcije. Tako|e, pro-
tagonisti – proizvo|a~i TV opreme – jednostavno
su bili pogre{ni igra~i. Za razliku od mladih
digitalnih kompanija, kao {to su Epl (Apple) i
San Majkrosistems (Sun Microsystems), kompani-
je za televizijsku tehnologiju bile su steci{te
analognih misli. Za njih je televizija predsta-
vljala slike a ne bitove.
Ali ubrzo posle bu|enja Amerike 1991, sko-
ro preko no}i, svi su postali zagovara~i digital-
ne televizije, pod vo|stvom korporacije Dène-
ral Instrjument (General Instrument Corp.). Za
manje od {est meseci, bukvalno je svaki ameri~ki
predlog za HDTV pre{ao sa analognog na digital-
ni. Bilo je dovoljno dokaza da }e digitalna obra-
da signala opravdati tro{kove, protiv ~ega je
Evropa bila sve do februara 1993.
U septembru 1991. obratio sam se, za vreme
ru~ka, mnogim ~lanovima kabineta predsednika
Fransoa Miterana. Mo`da zbog toga {to francu-
ski govorim samo kao drugi jezik, nisam uspeo da
ih ubedim da ih ne teram da odustanu od svog „vo|-
stva“, kako su ga oni zvali, ve} da se oslobode „om-
~e oko vrata“, kako sam ja to nazivao.
Prilikom svog susreta sa japanskim premi-
12 Xerox Palo Alto Research Center – famozne labo-

ratorije odgovorne za mnogobrojne tehnolo{ke proboje:
laserski prin-ter, ravni ekran, objektno orijentisano
programiranje, itd. (prim. prev.)
47
jerom Ki~i Mijacavom, 1992, on je bio iznena|en
spoznajom da je Haj-Vi`n zastareo. Margaret Ta-
~er me je isto tako slu{ala. Najzad, krajem 1992,
ovaj period je zavr{en smelim potezom Dòna
Mejdòra da stavi veto na odobrenje 600 miliona
ekija (800 miliona dolara) ogranku za HDTV pro-
gram. Evropska unija (tada jo{ Evropska zajedni-
ca) napokon je donela odluku da napusti analogni
HDTV, u korist digitalne budu}nosti.
Japanci sada sasvim dobro znaju da je budu}-
nost u digitalnoj TV. Kada je Akimasa Egava, ne-
sre}ni generalni direktor administrativnog bi-
roa za po{tu i telekomunikacije, u februaru 1994.
predloìo da se Japan pridruì digitalnom sve-
tu, vode}i ljudi japanske industrije su ga slede}eg
dana naterali da proguta svoje re~i. Japan je po-
tro{io toliko puno javnog novca na HDTV da ne bi
smeo tako javno da isti~e svoje gubitke.
Jasno se se}am tih dana u kojima su se predsed-
nici velikih kompanija potro{a~ke elektronike
zaklinjali da stoje iza dobrog starog analognog
Haj-Vi`na, govore}i da je zamenik ministra si{ao
sa uma. Morao sam da drìm svoj digitalni jezik za
zubima kada su po~eli da pri~aju suprotno, jer sam
svakog od njih li~no poznavao. Sa~uvati lice zna-
~i – imati ih dva.
Prava tehnologija, pogre{ni prob-

lemi
Dobra vest je da u Sjedinjenim Dràvama
primenjujemo ispravnu tehnologiju za budu}nost
televizije, dakle digitalnu. Lo{a vest je da i da-
lje bezumno radimo na pogre{nim problemima:
kvalitetu slike, broju frejmova u sekundi (eng.
13 Tzv. „set-top box“ je ure|aj, uz pomo} kojeg imate
pristup pomenutim „Video On Demand“ TV uslugama (prim.
48
frame rate) i obliku ekrana (tzv. aspekt ratio –
odnos ivica ekrana). Jo{ gore, poku{avamo da jed-
nom za svagda odredimo ove vrednosti kao kon-
stantne, gube}i iz vida veliku prednost digital-
ne tehnologije koja upravo leì u ~injenici da
to ne moramo raditi.
âk i analogni svet postaje manje tvrdoglav.
Svi koji su putovali po Evropi znaju za grozan
problem transformatora, prilago|avanje sa 220
volti na na{e ure|aje koji rade na 110 volti. Don
Estrid`, {ef u IBM-u i otac IBM PC-ja, jednog
dana je bio na parkirali{tu kompanije Boka Ra-
ton (Boca Raton), iz Floride, i zahtevao je da PC
ne haje da li }e napon biti 110 ili 220 volti. Ova
prili~no nerealna komanda je izvr{ena ubrzo po-
tom i danas se skoro svaki personalni ra~unar
moè priklju~iti na {irok spektar izvora napa-
janja. Jedan od na~ina na koje ovo moè da se po-
smatra jeste da se Estridòvom zahtevu iza{lo u
susret tako {to je u ma{inu uba~ena inteligen-
cija (neka priklju~ak brine o onom o ~emu su
prethodno brinuli ljudi). A sada ide poruka TV
proizvo|a~ima.
Vi|a}emo sve vi{e i vi{e sistema koji }e
mo}i da se prilagode ne samo naponima od 110 i
220 V, 60 i 50 Hz ve} i brzini iscrtavanja linija,
broju frejmova (u sekundi) i odnosu ivica ekrana.
Ekvivalentna stvar se ve} de{ava sa modemima,
koji izvr{e veliku koli~inu tzv. rukovanja jedan
sa drugim, ne bi li uspostavili najbolji mogu}i
protokol komunikacije. Gledaju}i dalje, ista
svar se de{ava u e-po{ti (elektronskoj po{ti),
gde sistemi koriste veliki broj protokola za pro-
sle|ivanje poruka izme|u razli~itih ma{ina, sa
ve}im ili manjim uspehom – ali nikad potpuno
bezuspe{no.
14 Knjiga, izdata po~etkom 80-ih, koja je na popularan
na~in (iznutra) opisivala proces dizajniranja jednog kom-

pjutera (prim. prev.)
49
Biti digitalan je stav budu}nosti. Ne mora-
te staviti ta~ku iznad svakog i i crticu na svako
t. Moète graditi veze za budu}u ekspanziju i
razvijati protokole tako {to }e se nizovi bitova
sami me|usobno sporazumevati. Predvodnici di-
gitalne televizije su ignorisali ova svojstva. Ne
samo da rade na pogre{nom problemu, visokoj de-
finiciji, ve} uzimaju sve ostale varijable i tre-
tiraju ih poput 110 volti u fenu za kosu.
Argumenti u vezi sa „preplitanjem“ (inter-
lejsom) jesu savr{en primer. TV radi sa 30 frej-
mova u sekundi. Svaki frejm se sastoji od dva tzv.
polja, svako od njih sa polovinom iscrtanih li-
nija (parnih i neparnih). Dakle, jedan video-
frejm je sa~injen od dva polja me|usobno pomere-
nih za jednu sken liniju i sa vremenskim razma-
kom od {esnaestine sekunde. Kada gledate televi-
ziju, vi vidite 60 polja u sekundi (tako da je po-
kret gladak), me|usobno „isprepletanih“, ali
svako od njih sadrì samo polovinu slike. Rezul-
tat svega ovoga je da vi vrlo ~isto vidite visoko-
kvalitetan pokret i stati~ne objekte sa samo po-
lovinom propusnog opsega – sjajna ideja za emito-
vanje televizije u analogno doba, kada je propusni
opseg bio dragocen.
Dilema dolazi sa kompjuterskim prikazom,
gde preplitanje postaje besmisleno i {tetno po
pokretne likove. Kompjuterski displeji treba da
budu ta~niji ({to podrazumeva ve}u rezoluciju i
dobru vidljivost izbliza), jer pokret igra sasvim
druga~iju ulogu kod na{ih izbliza posmatranih
kompjuterskih ekrana. Dovoljno je re}i da pre-
plitanje nema nikakve budu}nosti u okviru kom-
pjutera i da predstavlja anatemu za svakog kom-
pjuterskog inènjera.
Preplitanje }e umreti prirodnom smr}u.
Doneti zakon protiv njega ne bi bilo razumnije od
zakona protiv plave boje. Digitalni svet je mnogo
elasti~niji od analognih domena, jer u njemu sig-
50
nali mogu da nose sve vrste dodatnih informacija
o samima sebi. Ra~unari mogu da procesiraju i
postprocesiraju signale, dodaju i oduzimaju pre-
plitanje, menjaju broj frejmova i modifikuju od-
nos stranica prikaza da bi prilagodili pravouga-
onu formu odre|enog signala obliku datog disple-
ja. Iz ovog razloga, bolje bi bilo da stvaramo {to
je mogu}e manje despotski fiksiranih standarda,
ako ni zbog ~ega drugog onda zbog toga {to }e se za
ne{to {to danas zvu~i logi~no sutra ispostaviti
da je besmislica.
Izmenljivo poput ameri~kog ustava

Digitalni svet je su{tinski izmenljiv. Mo-
è da raste i da se menja kontinualnije i u ve}oj
meri organski nego prethodni analogni sistemi.
Kada kupite nov TV aparat, vi bacate stari i
usvajate potpuno novi. Nasuprot tome, kada pose-
dujete kompjuter, vi ste navikli na dodavanje de-
lova, hardvera i softvera, umesto da promenite
sve zarad male nadogradnje. U stvari, sama re~ na-
dogradnja nosi u sebi digitalni prizvuk. Mi se
sve vi{e i vi{e prilago|avamo pobolj{avanju
kompjuterskih sistema, nabavljanju boljeg ekra-
na, instaliranju boljeg zvuka i o~ekivanju od na-
{eg softvera da radi bolje. Za{to televizija ni-
je takva?
Bi}e. Danas smo se zaglavili sa tri analog-
na TV standarda. U SAD i Japanu koristimo
NTSC ({to zna~i Nacionalni Komitet za Tele-
vizijske Sisteme, iako }e vam Evropljani zlobno
re}i da to zna~i ”Never The Same Color” – „Nika-
da ista boja“). PAL (Linija sa promenljivom
fazom) dominira Evropom i pra}en je u Francu-
skoj SECAM-om (SEquential Couleur Avec Me-
moire); Amerikanci ponovo u {ali kaù da to u
stvari zna~i „Something Essentially Contrary
51
to America“ – „Ne{to zaista suprotno Americi“.
Ostatak sveta vrluda, koriste}i jedan od ova tri
sistema u svom ~istom ili izmenjenom obliku, sa
skoro istom logikom kao {to je nacionalni izbor
drugog jezika.
Biti digitalan pruà mogu}nost nezavi-
snosti u odnosu na ograni~enost standarda. Ako
va{ TV ne govori odre|enim dijalektom, vero-
vatno }ete morati da obi|ete lokalnu kompjuter-
sku prodavnicu i kupite digitalni dekoder, kao
{to bi danas kupili softver za va{ PC.
Ako je rezolucija va`na varijabla, onda je re-
{enje u izgradnji promenjljivog sistema, a ne nekog
koji je vezan za odre|eni broj sken linija koje da-
nas lako moèmo prikazati. Kada ~ujete nekog kako
pri~a o 1.125 ili 1.250 sken linija, ne postoji ni-
{ta magi~no u tim brojevima. Oni su samo blizu
maksimalnog prikaza, kojeg danas moèmo dobiti
na katodnim cevima (CRT – eng. Cathode Ray Tube).
Naime, na~in na koji su TV inènjeri posmatrali
sken linije u pro{losti – danas vi{e ne vaì.
Ranijih dana, kako je televizor postajao sve
ve}i, posmatra~ se pomerao sve dalje od njega, ko-
na~no do kau~a za odmor. U proseku, broj sken li-
nija po milimetru, koji je stizao do gledao~eve
zenice, bio je manje-vi{e konstantan.
Zatim, pribli`no oko 1980, do{lo je do na-
gle promene. Ljudi su, iznenada, sa kau~eva pre-
{li na stolove, uz doìvljaj posmatranja izbliza
ekrana od osamnaest in~a. Ova promena je okrenu-
la naglava~ke razmi{ljanje o sken linijama, jer
vi{e nismo mogli da razmi{ljamo o broju sken
linija po slici (kao {to je slu~aj sa TV aparati-
ma), ve} po in~u, kao {to to radimo sa papirom i
modernim kompjuterskim displejima (ovde
Kseroksov Palo Alto centar za istraìvanje,
PARC12, dobija pohvale zbog toga {to je prvi po-
15 Ameri~ka klasifikacija starosne cenzure (prim.
52
~eo da razmi{lja u linijama po in~u). Ve}i dis-
plej zahteva vi{e linija. Naravno, ako zare|amo
ravne displeje, ima}emo mogu}nost da prikazuje-
mo slike sa rezolucijom od desetine hiljada li-
nija. Ograni~iti danas na{a razmi{ljanja na ot-
prilike hiljadu – bio bi kratkovid potez.
Na~in da se sutra postigne masovno velika
rezolucija jeste napraviti danas promenjljivi
sistem, koji u stvari niko od dana{njih igra~a
trenutno ne predlaè. ûdno!
TV kao {alter za naplatu

Svi proizvo|a~i kompjuterskog hardvera i
softvera sude se sa kablovskom industrijom, {to
i nije ~udno s obzirom da ESPN ima vi{e od 60
miliona pretplatnika. Majkrosoft, Silikon
Grafiks (Silicon Graphics), Intel, IBM, Epl,
DEC (Digital) i Hjulet Pakard (Hewlett
Packard) sklopili su va`ne ugovore sa kablov-
skom industrijom.
Uzrok ovog previranja je tzv. „set-top kuti-
ja“ koja trenutno predstavlja tjuner, ali treba da
preraste u ne{to mnogo va`nije13. Ako se nastavi
istim tempom kojim su se stvari do sada odvijale,
uskoro }emo imati toliko razli~itih tipova set-
top kutija koliko trenutno imamo daljinskih
upravlja~a (jedan za kablovsku televiziju, drugi
za satelit, tre}i za parice, po jedan za svaku UFV
transmisiju, itd). Uàsna je i sama pomisao na
takav „{vedski sto“ nekompatibilnih set-top ku-
tija.
Interesovanje za ovakvu kutiju poti~e od
njene potencijalne funkcije da, pored drugih
stvari, sluì kao vrsta kapije kroz koju bi
provajder (eng. provider) kutije i njenog inter-
fejsa mogao postati ku}epazitelj, na taj na~in
{to bi napla}ivao nadnice za informacije koje
53
54
Pogovor
55
56
Tehnologija (ne) slobode
Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digita-

lan“ svaki ~italac }e sigurno doìveti razli~ito.
To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u
{irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – doba
eksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija,
elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja se
na takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svako-
dnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~e-
tiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vre-
me, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svo-
jevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mreà koje
nas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivo
informacija i mogu}nosti, novih izazova, novih
opasnosti i novih sloboda.
Na prvi pogled, Negropontova knjiga je mani-
fest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu pu-
ni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezausta-
vljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj,
u kojem su novi dometi mikroelektronike u punoj
slu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se moè
desiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma-
}im turbulentnim prostorima, sa sveìm utiscima
o doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lo-
movima koji su nas zadesili – pomisli kako je naiv-
no verovanje autora u slobodu pojedinca, koja defi-
nitivno trijumfuje podràna „kona~nom tehnolo-
gijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e
57
informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne tele-
komunikacije i strahovit porast razmene svih vr-
sta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe-
`no vode ujedinjavanju nacija i dràva, i formira-
nju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa i
vlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrza-
no }e smenjivati prethodne i one manje demarkaci-
je. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram
da je to uveseljavaju}e“, kaè Negropont, tvrde}i
dalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam do-
lazi iz osnaùju}e prirode digitalnog na~ina ì-
vota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti-
~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~i-
niti tako razli~itom od sada{njosti. Informa-
tivni autoput danas moè zvu~ati kao zabluda,
ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }e
postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|a-
nja. Kako deca budu usvajala globalne informativ-
ne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez do-
zvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na pu-
tu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na me-
stima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“
Amen.
Po mnogim elementima konstrukcije i sadr-
àja dela autor je futurista, bolje re~eno futuro-
log „optimisti~ke provenijencije“, koji se po ide-
jama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}-
nosti pribliàva Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegava
da ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“,
koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnog
dru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakom
pogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta teh-
nolo{kih promena“ i spektar dominantnih impli-
kacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXI
veka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anja
rizika katastrofa, koje su u ovoj problematici ne
samo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opre-
deljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, koje
prevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-
58
hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde na-
u~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ni
najsmelija nau~na fantastika ne moè ni da se
pribliì realnostima „eksplozije tehnologija“
krajem ovoga veka.
Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika koje
autor direktno, koncizno ali okrutno argumentova-
no izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravaca
tehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme na-
stanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako se
Negropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdim
standardima na polju {irokoformatne televizije
(HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i,
bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ veli-
kih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i nji-
hovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara,
britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazuje
na istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, koji
kao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja se
podvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma.
îtaoca valja upozoriti da je knjiga pisana za
ameri~ko trì{te, preciznije re~eno – za prose~-
nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikan-
ca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te-
{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikan-
cu koji ne ìvi u vreme nastanka dela – polovinom
devedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god je
bilo mogu}e i smisleno, da neke teè shvatljive aso-
cijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelo
svuda. Iako ìvimo u realnom tehnolo{kom zao-
statku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzi-
ja na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija moè
se uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije po-
trebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeo
ovo delo i uìvao u njemu. Njegov „razgovorljiv“
prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inu
na koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri ko-
municiraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enja
gomile apstraktnih informacija i komandi, danas
59
jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje
~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara.
„Biti digitalan“ sadrì tri dela. U prvom
poglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava raz-
like izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i sveta
digitalno „prevedenih“ informacija, koji nezau-
stavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskog
ìvota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razma-
tra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom.
Autor ovde briljantno anticipira naredni razvoj
odnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde
}e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i poja-
va ve{ta~ke inteligencije.
U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, iz-
neta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizija
ìvota u potpunom informati~kom okruènju. Op-
timizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnim
projektima transformacije koje }e informati~ko
doba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nom
ìvotu, ali i sudbini klasi~ne dràve i ljudskog
dru{tva.
„Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okre-
nuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog ak-
tera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologi-
ji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo.
Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obilje
korisnih informacija, saveta i komentara, ali i
vrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sum-
nje, obeleìti dominantne civilizacijske promene
na po~etku tre}eg milenijuma.
Vigor Maji}
60
61
62
SADR@AJ
Uvod
Paradoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
I
BITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
1. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
2. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .27
3. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
4. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
5. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
6. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75
II
INTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85
7. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .87
8. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100
9. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
10. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
11. Moèmo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .131
12. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142
III
DIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
13. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .155
14. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .163
15. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174
16. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185
17. Digitalne bajke i uobraènja . . . . . . . . . .194
18. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207
Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214
63
prolaze kroz naplatnu rampu i dospevaju u va{u
ku}u. Ovo zvu~i kao unosan posao, ali nije sigur-
no da li je u javnom interesu. Naàlost, sama set-
top kutija je tehni~ki kratkovido osmi{ljena i
pogre{no fokusirana. Trebalo bi da pro{irimo
svoje vidike i pogledamo druge mogu}nosti, poput
{irokonamenskih kompjuterskih re{enja, koja
su manje vlasni~ki orijentisana.
U nazivu „set-top kutija“ (eng. set-top box) –
re~ kutija nosi sve pogre{ne konotacije, ali evo
teorije. Na{ nezasit apetit za propusnim opse-
gom postavlja, trenutno, na vode}e mesto kablov-
sku televiziju, kao snabdeva~a velikog spektra
informativnih i zabavnih usluga. Kablovske
usluge danas uklju~uju set-top kutije samo iz tog
razloga {to se samo jedan broj TV prijemnika mo-
è priklju~iti direktno na kablovsku mreù.
Ideja je da se, kad jednom ova kutija postane pri-
sutna i prihva}ena, samo obogati dodatnim
funkcijama.
[ta nije u redu sa ovim planom? Jednostav-
no je zaklju~iti. âk se i najkonzervativniji in-
ènjeri slaù da }e razlike izme|u televizora i
kompjutera biti eventualno svedene na perife-
rijske ure|aje i na sobu u kojoj se nalaze. Bilo ka-
ko bilo, ova vizija je ugroèna monopolisti~kim
impulsima kablovske industrije i pobolj{anjem
kutije da kontroli{e 1.000 programa, od kojih, u
bilo kojem momentu, 999 ne gledate (po pravilu).
U unosnom sportu proizvodnje digitalne televi-
zije – kompjuter je ozbiljno „nadigran“ u prvoj
rundi.
Ali njegov povratak }e biti trijumfalan.
TV kao kompjuter
Oboàvam da pitam ljude da li se se}aju
knjige „Duh nove ma{ine“, Trejsi Kider14. Neko-
0
ga ko je ~itao tu knjigu potom upitam da li moè
da se seti imena kompjuterske kompanije o kojoj je
re~ u knjizi. Jo{ uvek nisam nai{ao na nekoga ko
se setio. Dejta Dèneral (Data General – to je ta),
Veng (Wang) i Prajm (Prime), nekad dobrostoje}e
kompanije koje su se uveliko {irile, nisu imale
obzira prema otvorenim sistemima. Dobro se se}am
sedenja za stolovima, za kojima su ljudi raspravlja-
li kako }e sistemi u vlasni{tvu biti u velikoj
kompetitivnoj prednosti. Ako biste bili u stanju
da napravite sistem koji bi ujedno bio popularan i
jedinstven, okon~ali bi takmi~enje. Mada zvu~i lo-
gi~no, potpuno je pogre{no, i zbog toga Prajm vi{e
ne postoji, a druga dva su samo senke onoga {to su
nekada bili. Upravo to je razlog zbog kojeg danas
Epl menja svoju strategiju.
„Otvoreni sistemi“ su bitan koncept koji
testira nadmeta~ki duh na{e ekonomije i ujedno
izaziva sisteme u vlasni{tvu i uveliko ra{ire-
ne monopole. Naravno, danas on pobe|uje. U otvo-
renom sistemu takmi~imo se na{om imaginaci-
jom, a ne klju~em i bravom. Rezultat se ne ogleda
samo u velikom broju uspe{nih kompanija ve} i u
ve}em izboru pred potro{a~em i jo{ okretnijim
komercijalnim sektorom, sposobnim za munjevit
rast i razvoj. Pravi otvoreni sistem je u javnom
vlasni{tvu i uveliko je dostupan, kao temelj na
kojem svako moè da gradi.
Razvoj personalnih ra~unara se odvija tako
brzo da PC predstavlja budu}u televiziju otvorene
arhitekture. Set-top kutija }e biti veli~ine kre-
ditne kartice, koju }ete gurnuti u va{ PC i pre-
tvoriti ga u elektronsku kapiju za kabl, telefon
ili satelit. Drugim re~ima, u budu}nosti ne}e po-
stojati industrija televizora. To }e biti kompju-
terska industrija: ekrani sa tonama memorije i
ogromnom koli~inom procesorske snage. Neki od
ovih proizvoda }e najverovatnije biti duga~ki vi-
{e metara, a ne kao dana{nji osamnaestoin~ni
1
Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219
N.N.
Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227
Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235
Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode
Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239
0
1
ekrani, koje }ete posmatrati radije u grupama nego
individualno. Me|utim, kakvi god bili, i dalje }e
morati biti kompjuteri.
Razlog za ovo leì u ~injenici da ra~unari
postaju sve opremljeniji za video, sposobni da ob-
ra|uju i prikazuju video kao tip podataka. Video
postaje deo svih, a ne samo nekih kompjutera, pri-
menljiv u telekonferencijama, multimedijskim
publikacijama i raznim simulacijama. Ovo se de-
{ava toliko brzo da }e spori puls razvoja televi-
zije, pa ~ak i digitalne, biti u senci personal-
nog ra~unara.
Na primer, ritam razvoja HDTV-a je sinhro-
nizovan sa Olimpijskim igrama, kako bi bio in-
ternacionalno prikazan u boljem svetlu: spekta-
klu najve}eg sportskog doga|aja. Na normalnoj te-
leviziji, recimo, ne moète videti hokejski pak.
Iz tog razloga Japanci su odlu~ili da lansiraju
Haj-Vi`n za vreme Letnjih olimpijskih igara u
Seulu, 1988, a Evropljani su predstavili HD-
MAC na Zimskoj olimpijadi u Albertvilu, 1992
(da bi godinu dana nakon toga potpuno prekinuli
razvoj).
Ameri~ki HDTV akteri su predloìli Let-
nje olimpijske igre u Atlanti, 1996, za promoci-
ju svog digitalnog HDTV sistema zatvorene arhi-
tekture. Tada }e ve} biti isuvi{e kasno i HDTV
}e biti mrtvoro|en~e. Vi{e niko ne}e biti za-
interesovan i otprilike 20 miliona Amerika-
naca prati}e NBC kroz prozor u gornjem desnom
uglu svog kompjuterskog ekrana. Intel i CNN su
zajedno najavili takvu vrstu usluge, jo{ u okto-
bru 1994.
Biznis emitovanja bitova

Klju~ budu}nosti televizije leì u tome da
se televizija prestane gledati samo kao televizi-
0
ja. TV najvi{e dobija od na{eg gledanja na nju kao
na bitove. Filmovi su, tako|e, samo specijalni
slu~aj emitovanja podataka. Bitovi su bitovi.
Vesti u {est ~asova ne samo da vam mogu bi-
ti isporu~ene kada vi to èlite ve}, tako|e, mogu
biti ure|ene specijalno za vas, pri ~emu im
moète slobodno pristupati. Ako èlite da gle-
date film sa Hemfrijem Bogartom u 8:17 posle
podne, telefonska kompanija }e vam to omogu}iti
preko bakarnih parica. Tako|e, kada budete gle-
dali fudbalsku utakmicu, mo}i }ete da je prati-
te sa bilo kojeg sedi{ta na stadionu ili, poseb-
no za tu priliku, iz perspektive same lopte. Ovo
su samo neke promene koje }e doneti digitalno
bivanje, naspram gledanja „Dinastije“ u duplo
ve}oj rezoluciji od dana{nje.
Kada je televizija digitalna, ona sadrì
puno novih bitova – onih koji vam govore o dru-
gim bitovima. Ovi bitovi mogu biti jednostavna
zaglavlja koja vam govore o rezoluciji, brzini
skeniranja i odnosu strana slike, tako da va{ TV
moè da procesira i prikaè signal najbolje ka-
ko ume. Ovi bitovi mogu biti algoritam za deko-
diranje, koji vam omogu}ava da vidite neki ~udni
ili {ifrovani signal, kada se iskombinuje sa
linijskim kodom sa kutije kukuruznih pahulji-
ca. Ti bitovi mogu biti sa jednog od mnogobrojnih
zvu~nih zapisa, koji vam omogu}avaju da gledate
film na va{em jeziku. Oni tako|e mogu sluìti
kao kontrolni podaci, koji vam omogu}uju da
film X-ranga pretvorite u materijal R ili PG
ranga15 (ili obrnuto). Dana{nji TV aparat vam
omogu}ava da podesite osvetljenost, ja~inu zvuka
i kanal. Sutra }ete biti u mogu}nosti da kontro-
li{ete seks, nasilje i politi~ke stavove.
Ve}ina televizijskih programa, izuzimaju-
}i sportske doga|aje i izborne rezultate, ne mora
da bude isporu~ivana u realnom vremenu, {to se
uveliko ignori{e iako je od klju~nog zna~aja za
1
digitalnu televiziju. Ovo zna~i da je ve}ina te-
levizije poput usnimavanja u kompjuter. Bitovi
se prenose brzinom koja nema nikakve veze sa na-
~inom na koji }e biti gledani. [to je jo{ va`ni-
je, kada se jednom na|u u ma{ini, nema potrebe da
se gledaju istim redosledom kojim su poslani. Sa-
svim iznenada, TV postaje medij kojem se moè
pristupati proizvoljno, poput knjige ili novi-
na, po kojem se moè kretati po èlji i ~iji se sa-
dràj moè menjati, nezavisno od vremena i dana,
ili vremena potrebnog za njegovu dostavu.
Jednom kada budemo prestali da razmi{lja-
mo o budu}nosti TV-a samo kao o visokoj defini-
ciji i kada budemo po~eli da ga zidamo u njegovoj
generalnoj formi, emitovanju bitova, TV }e posta-
ti potpuno druga~iji medij. Tada }emo prisustvo-
vati stvaranju mnogih kreativnih i zanimljivih
aplikacija na informativnom autoputu. Sve }e se
to dogoditi ukoliko ne budemo bili zaustavljeni
od strane „Bit policije“.
0
1
4. Bit policija
Dozvola za zra~enje bitova

Postoji pet puteva kojima }e zabava i in-
formacije do}i u doma}instvo: putem satelita,
zemaljskog emitovanja, kabla, telefona i pakova-
nog medija (svi atomi, poput kaseta, CD-ova i
{tampe). Federalna komisija za komunikacije –
FCC – sluì javnosti tako {to reguli{e neke od
ovih puteva, pa i deo informativnog sadràja
{to prolazi kroz njih. Ovaj posao je vrlo teàk,
pre svega zbog toga {to se FCC ~esto nalazi izme-
|u dve vatre: za{tite i slobode, javnog i privat-
nog, kompeticije i monopola.
Jedna od glavnih briga FCC-a jeste spektar
koji se koristi za beì~ne komunikacije. Spek-
tar se smatra ne~im {to treba da pripada svima
podjednako i da se koristi ispravno, kompetitiv-
no, bez me{anja, i da sluì kao podstrek oboga}i-
vanju ameri~kog naroda. Ovo ima savr{enog smi-
sla, jer bi bez takvog nadzora, na primer, televi-
zijski signal mogao da se me{a sa signalom celu-
larnog16 telefona, ili bi radio-talasi mogli da se
upli}u u VHF talase vojne mornarice. Ovakvom ne-
beskom saobra}aju je zaista potrebna kontrola le-
tenja.
Nedavno su neki delovi spektra bili sta-
vljeni na aukcionu prodaju po vrlo visokim cena-
0
ma, i to za celularnu telefoniju i interaktivni
video. Drugi delovi spektra se daju besplatno, jer
se za njih kaè da sluè javnom interesu. Takav je
slu~aj sa televizijom koja ìvi od reklama, koja
je „besplatna“ gledaocu. U stvari, nju pla}ate ka-
da kupite pakovanje pelena ili neki drugi proiz-
vod, koji se reklamira na televiziji.
FCC je predloìo da se postoje}im televi-
zijskim stanicama ustupi dodatna „staza“, {iri-
ne 6 MHz (megaherca) slobodnog spektra za HDTV,
pod uslovom da se deo spektra koji trenutno kori-
ste, tako|e {irokog 6 MHz, vrati u roku od petna-
est godina. Naime, za vreme tog perioda postoje}e
stanice bi koristile 12 MHz. Ideja je da se dana-
{njoj televiziji omogu}i prelazni period, kako
bi evoluirala u televiziju budu}nosti. Ovaj kon-
cept je imao smisla pre {est godina, kada je bio
posmatran kao staza iz jednog analognog sveta u
drugi. Ali, odjednom je HDTV postao digitalan.
Mi danas znamo kako da isporu~imo 20 miliona
bps kanalom od 6 MHz i sva dotada{nja pravila se
iznenada menjaju, u nekim slu~ajevima na vrlo neo-
~ekivane na~ine.
Zamislite da posedujete TV stanicu i da vam
je FCC upravo dao dozvolu da emitujete 20 mili-
ona bps. Sada imate dozvolu da postanete lokalni
epicentar u poslu zra~enja bitova. Ova dozvola je
namenjena televiziji, ali {ta biste zaista ura-
dili sa njom?
Budite iskreni, poslednja stvar koju biste
emitovali je HDTV, jer su programi oskudni, a i
prijemnika je malo. Uz malo lukavstva do{li bi
do zaklju~ka da moète emitovati ~etiri kanala
standardne NTSC digitalne televizije studij-
skog kvaliteta (svakom po 5 miliona bps); tako bi
pove}ali potencijalnu publiku, a samim tim i
prihode od reklama. Ako biste jo{ malo razmi-
slili, mo`da biste odlu~ili da emitujete tri ka-
nala, koriste}i 15 miliona bps, a preostalih pet
1
miliona bps dodelite emitovanju dva digitalna
radio-signala, sistemu pristupa berzanskim no-
vostima i pejdìng servisu.
Tokom no}i, kada malo ljudi gleda TV, moè-
te koristiti ve}i deo va{eg spektra za slanje bi-
tova u etar radi isporuke personalizovanih novi-
na, koje }e biti od{tampane u ku}ama klijenata.
Ili }ete, mo`da, prosuditi da je subotom va`na
rezolucija ekrana (npr. zbog fudbalske utakmice)
i dodeliti 15 od va{ih 20 miliona bps za emito-
vanje visoke definicije. Vi biste, bukvalno re~e-
no, sami sebi bili FCC sa tih 6 MHz ili dvade-
set miliona bitova, upotrebljavaju}i ih kako i
kada èlite.
Ovo zapravo nije ono {to je FCC imao na
umu kada je predloìo dodelu novog HDTV spek-
tra postoje}im stanicama, u svrhe emitovanja.
Grupe koje ~eznu da u|u u posao zra~enja bitova
vri{ta}e od muke kada budu shvatile da su posto-
je}e TV stanice upravo udvostru~ile spektar i da
su pove}ale svoj kapacitet emitovanja za 400 pro-
cenata, besplatno i za slede}ih petnaest godina!
Da li ovo zna~i da bi trebalo da po{aljemo
bit policiju u etar ne bi li se uverili da se no-
vi spektar i njegovih 20 miliona bps koriste sa-
mo za HDTV? Nadam se da ne zna~i.
Bitovi promene
U analogno doba posao FCC-a, u vezi sa dode-
lom spektra, bio je mnogo lak{i. Mogao je da po-
kaè na razli~ite delove spektra i da kaè: ovo
je televizija, ovo je radio, ovo je celularna tele-
fonija, itd. Svaki deli} spektra je predstavljao
poseban medij za komunikacije i emitovanje, sa
sebi svojstvenim karakteristikama i anomalija-
ma, i vrlo odre|enom svrhom. U digitalnom svetu
ove razlike postaju nejasne ili, u nekim slu~aje-
0
vima, nestaju: sve su to bitovi. Oni mogu biti ra-
dio-bitovi, TV bitovi ili vojni bitovi, ali su u
svakom slu~aju bitovi. Oni se mogu me|usobno
kombinovati, me{ati i koristiti na vi{e na~i-
na, kao {to se to ve} radi u multimediji.
Ono {to }e se desiti sa emitovanom televi-
zijom, u slede}ih pet godina, toliko je fenome-
nalno da je vrlo te{ko obuhvatiti sve u jednom da-
hu. Te{ko je poverovati da }e FCC mo}i i èle-
ti da reguli{e bitove tako {to }e, na primer, do-
deljivati korisni~ke kvote bitova za HDTV, norm-
alnu TV , radio, itd. Samo trì{te je mnogo bolji
regulator. Sigurno je da ne}ete koristiti svih 20
miliona bps za radio, ukoliko TV i informacije
donose ve}e prihode. Zatekli biste sebe kako menja-
te svoju raspodelu, u zavisnosti od dana u nedelji,
doba dana, praznika ili posebnih doga|aja. Flek-
sibilnost je od klju~nog zna~aja i publika }e naj-
bolje sluìti onome ko bude bio najbrì i najkre-
ativniji u kori{}enju svojih bitova.
U bliskoj budu}nosti stanice }e, u toku pre-
nosa, dodeljivati bitove odre|enom mediju (reci-
mo TV-u ili radiju). To je obi~no ono na {ta lju-
di misle kada govore o digitalnoj konvergenciji
ili emitovanju bitova. Predajnik govori prijem-
niku da stiù TV bitovi, stiè radio ili: „Evo,
dolaze bitovi koji predstavljaju Vol Strit
@urnal.“
U ne{to daljoj budu}nosti bitovi uop{te
ne}e biti namenjeni specifi~nom mediju, u mo-
mentu napu{tanja predajnika.
Uzmimo vremensku prognozu kao primer.
Umesto da emitujemo prognozera sa njegovim sli-
kovitim mapama i kartama, razmislite o slanju
kompjuterskog modela vremena. Ti bitovi stiù u
va{ kompjuterski TV i onda ih vi, koriste}i lo-
kalnu ra~unarsku inteligenciju, transformi{e-
te u glasovni izve{taj, {tampanu mapu ili ani-
mirani crta} sa va{im omiljenim Diznijevim
1
likom. Pametan TV aparat }e uraditi to onako ka-
ko vi budete èleli, mo`da ~ak u zavisnosti od
va{ih planova i raspoloènja u datom trenutku.
U ovom primeru, TV stanica ne zna da li }e se bi-
tovi koje {alje pretvoriti u: video, zvuk ili
{tampanu formu. O tome odlu~ujete vi. Bitovi
napu{taju stanicu kao ne{to {to se moè upo-
trebiti na puno razli~itih na~ina, personalizo-
vati od strane mnogobrojnih kompjuterskih pro-
grama, ili pohraniti za kasniju upotrebu.
Ovaj scenario slanja bitova i podataka je iz-
nad dana{njih regulativnih mogu}nosti, zasni-
vanih na tome da predajnik zna da li su signali
koje {alje – TV, radio ili podaci.
Verovatno je dosta ~italaca pretpostavilo
da je moje pominjanje bit policije sinonim cen-
zure sadràja. Nije tako. Sâm korisnik }e cenzu-
risati tako {to }e re}i prijemniku koje bitove
da odabira. Bit policija }e èleti da kontroli-
{e sâm medijum, {to zaista nema smisla. Poli-
ti~ki gledano, problem je u tome {to je predlo-
èna HDTV raspodela potpuno pogre{an potez.
Dok FCC nije imao nameru da napravi lo{u si-
tuaciju, grupacije sa odre|enim interesom na-
pravi}e pravi pakao zbog toga {to su propusno
bogati postali jo{ propusno bogatiji.
Moje mi{ljenje je da je FCC isuvi{e pame-
tan da bi èleo da bude bit policija. Njegova
ovla{}enja imaju svrhu pobolj{anja informativ-
nih i zabavnih usluga od javnog interesa. Jedno-
stavno re~eno, ne postoji na~in da se ograni~i
sloboda emitovanja bitova, isto tako kao {to Ri-
mljani nisu uspeli da zaustave hri{}anstvo, ma-
da }e nekoliko hrabrih pionirskih emitera po-
dataka usput biti pojedeno od strane va{ington-
skih lavova.
0
Unakrsno vlasni{tvo
Razmislite o modernim novinama. Tekst se
priprema na ra~unaru; pri~e od novinara ~esto
dolaze putem e-po{te. Slike se digitalizuju i
{alju kroz ìcu. Do izgleda strane u modernim
novinama se tako|e dolazi putem ra~unarskih di-
zajnerskih sistema, koji pripremaju podatke za
prenos na film ili direktno graviranje na plo-
~e. @elim da kaèm da je celokupna koncepcija i
konstrukcija novina digitalna, od po~etka do
kraja, sve do poslednjeg koraka kada se boja nano-
si na mrtvo drve}e. Ovo je korak u kojem bitovi po-
staju atomi.
Sada zamislite da se poslednji korak uop-
{te ne de{ava u {tampariji, ve} da vam se novine
isporu~uju u vidu bitova. Ima}ete izbor da ih od-
{tampate, uz sve prednosti papirne {tampe (pre-
poru~ujem vam papir koji se moè koristiti vi-
{e puta, jer, u protivnom, svima nam treba gomila
praznog papira pored stola). Mo`da }ete vi{e vo-
leti da ga u~itate sa mreè u va{ leptop, pal-
mtop, ili jednog dana u svoj savr{eno fleksibil-
ni, super tanki, vodootporni ekran velikog form-
ata, sa masovnom rezolucijom u punom koloru (ko-
ji izgleda isto kao tabak papira i ~ak miri{e
isto, ukoliko vas to pali). Postoji puno na~ina
da vam se isporu~e bitovi; jedan od njih je, svaka-
ko, emitovanje na daljinu. Va{a televizijska sta-
nica vam moè poslati novinske bitove.
Opa! Uop{teno govore}i, ovda{nji zakon o
unakrsnom vlasni{tvu kaè da ne moète isto-
vremeno posedovati novine i TV stanicu. U ana-
logno doba ovo ograni~avanje vlasnika na jedan
medij, u jednom mestu ili podru~ju, bilo je najjed-
nostavniji mehanizam za prevenciju od monopola
i za garanciju pluralizma i vi{eglasnosti. Me-
dijska raznovrsnost je predstavljala raznolikost
sadràja, tako da, ukoliko ste posedovali novine,
niste mogli da posedujete TV stanicu, i obrnuto.
1
Godine 1987. senatori Ted Kenedi i Ernest
Holings su se na budètsku rezoluciju, koja je
trajala jedanaest sati, nadovezali raspravom koja
je onemogu}ila FCC da nastavi sa odbijanjem zah-
teva u vezi sa regulacijom unakrsnog vlasni{tva.
Ovaj potez je bio usmeren ka Rupertu Merdoku, ko-
ji je u Bostonu kupio novine, a istovremeno je bio
vlasnik i UHF stanice. Tzv. „laserski zakon“,
koji je bio uperen ka Merdoku, bio je odbijen od
strane suda nekoliko meseci kasnije, ali je osta-
la kongresna zabrana da FCC promeni ili poni-
{ti zakon o unakrsnom vlasni{tvu.
Da li bi, zaista, istovremeno posedovanje
novinskog i televizijskog bita trebalo da bude
nelegalno? [ta ako novinski bit predstavlja sa-
mo razra|eni TV bit u kompleksnijem, personali-
zovanom multimedijskom informativnom siste-
mu? Korisnik moè da bude samo u dobitku zbog
me{anja bitova i izve{taja razli~itog nivoa du-
bine i razli~itog kvaliteta prikaza. Ako budu
opstale sada{nje polise unakrsnog vlasni{tva,
nije li ameri~ki gra|anin zapravo li{en najbo-
gatijeg informativnog izobilja? Mi }emo uveli-
ko naneti {tetu samima sebi, ukoliko zabranimo
da se odre|eni bitovi me{aju sa drugim.
Za garantovani pluralizam potrebno je ma-
nje nego {to bi neko o~ekivao, zbog toga {to se
mas-medijske monolitne imperije usitnjavaju u
grupacije ku}nih industrija. Sve vi{e }emo bi-
ti priklju~eni (on-lajn) na liniju i kako bude-
mo prenosili bitove u sve ve}im, a atome u sve
manjim koli~inama, {tamparije }e polako ne-
stajati. âk }e i broj dopisnika iz sveta izgubi-
ti zna~aj onda kada talentovani free-lance pi-
sci budu otkrili elektronsku stazu koja vodi
direktno u va{u ku}u.
Dana{nji medijski poglavari }e se sutra
hvatati za slamku da bi odràli svoje centrali-
zovane imperije. Ube|en sam da }e do 2005. Ameri-
0
kanci u proseku provoditi vi{e vremena na In-
ternetu (ili kako se ve} tada bude zvao) nego u gle-
danju mre`ne televizije. Kombinovana snaga teh-
nologije i ljudske prirode ima}e mnogo sna`nije
pluralisti~ko dejstvo nego {to ga danas imaju za-
koni koje smi{lja kongres. U slu~aju da gre{im u
vezi duìh staza i ako prelazni period bude tra-
jao kra}e, FCC bi trebalo da prona|e neko ma-
{tovito re{enje, ne bi li zamenio zakone indu-
strijskog doba podstrecima i vodiljama za digi-
talno bivanje.
Za{tita bitova
Zakon o autorskim pravima je zastarela
stvar. To je zaostav{tina iz doba Gutenberga. Po-
{to je u pitanju reaktivni proces, on }e, verovat-
no, potpuno propasti pre nego {to bude bio kori-
govan.
Ve}ina ljudi brine o autorskom pravu zbog
lagodnog pravljenja kopija. U digitalnom svetu
ne samo da je kopiranje lako ve} je i kopija istog
kvaliteta kao i original; uz ne{to skuplju kom-
pjutersku obradu ona moè biti ~ak i bolja. Sig-
nal sa kopije se moè pro~istiti, pobolj{ati i
osloboditi od {uma, na isti na~in kao {to nizo-
vi bitova mogu biti o~i{}eni od gre{aka. Kopi-
ja je savr{ena. Ova ~injenica je dobro poznata mu-
zi~koj industriji, jer je bila uzrok ka{njenja ne-
koliko potro{a~kih elektronskih proizvoda, na
prvom mestu DAT-a (digitalna audio-traka). Ovo
je besmisleno jer je ilegalno dupliciranje pri-
sutno ~ak i kada kopije nisu ni pribli`no savr-
{ene. U nekim zemljama je ~ak 95 procenata svih
video-kaseta piratsko.
Odnos i stav prema autorskim pravima danas
dramati~no varira od medija do medija. Muzici je
posve}ena internacionalna pa`nja, i ljudima ko-
1
ji komponuju, prave zvuke i pi{u tekstove za pe-
sme pla}aju se autorska prava tokom dugog niza go-
dina. ûvena melodija „Hepi birdej“ je u javnom
vlasni{tvu, ali, ukoliko èlite da koristite
njen tekst u filmskoj sceni, mora}ete da platite
korporaciji Vorner/êpel malo bogatstvo. To ni-
je ba{ logi~no, ali je deo kompleksnog sistema za-
{tite kompozitora i izvo|a~a.
Nasuprot tome, slikar se zauvek opra{ta od
svoje slike, kada je proda. Sistem „plati po gleda-
nju“ je nezamisliv. Sa druge strane, negde bi bilo
potpuno legalno raskomadati sliku i prodavati
je u manjim delovima, preslikati je na tepih ili
pe{kir, bez dozvole autora. U Sjedinjenim Dr-
àvama je tek 1990. donet zakon o pravima vizu-
elnih umetnika, kojim je spre~ena ova vrsta ka-
sapljenja. To zna~i da trenutno, ~ak ni u analog-
nom svetu, sistem nije dugotrajan i sasvim prave-
dan.
Ne samo da je u digitalnom svetu kopiranje
lak{e i da su kopije verodostojnije ve} }emo se
susresti sa novom vrstom prevare, koja ~ak uop{te
ne}e ni biti prevara. Kada pro~itam ne{to na In-
ternetu i kada, poput seckanja ~lanaka iz novina,
poèlim da po{aljem kopiju nekome ili nekoj gru-
pi ljudi, to je sasvim bezopasna stvar. Ali, uz manje
od desetak otkucaja po tastaturi, mogao bih da po-
{aljem taj materijal bukvalno hiljadama ljudi
{irom planete ({to nije nalik novinskim ise~ci-
ma). Ise~eni bitovi se znatno razlikuju od ise~e-
nih atoma.
U iracionalnoj ekonomiji dana{njeg In-
terneta gorenaveden postupak ko{tao bi me ta~no
0 para. Niko nema ta~nu predstavu ko pije, a ko
pla}a na Internetu, ali izgleda da je on uglavnom
besplatan za ve}inu korisnika. Ukoliko se ovo u
budu}nosti promeni i ako se na Internet postavi
neki racionalni ekonomski model, slanje mi-
lion bitova ka milion korisnika ko{ta}e jednu
0
ili dve pare. U svakom slu~aju, cene ne}e biti ni
nalik po{tanskim ili FedEks ratama, koje su za-
snovane na pomeranju atoma.
Kompjuterski programi, a ne samo ljudi,
mo}i }e da pro~itaju materijal, poput ove knji-
ge, i da automatski naprave njen siè. Zakon o
autorskim pravima vam nalaè da, ukoliko rezi-
mirate materijal, taj rezime jeste va{a intelek-
tualna svojina. Sumnjam da su kreatori zakona
ikada imali u vidu ideju uop{tavanja, vr{enog
od strane beìvotnih entiteta ili robo pirata.
Za razliku od patenata, koji se u SAD nala-
ze u vladinom ogranku (Odeljenje komercijale, iz-
vr{ilac) potpuno razli~itom od autorskih pra-
va (Kongresna biblioteka, zakonodavstvo), autor-
sko pravo {titi izraz i formu ideje, naspram
ideje same po sebi. U redu.
[ta se doga|a kada prenosimo bitove koji su
fakti~ki bez oblika, poput ranije pomenutih
vremenskih podataka? Primoran sam da se zapi-
tam da li je kompjuterski model vremena izraz sa-
mog vremena? U stvari, robusni kompjuterski mo-
del se u celosti moè opisati kao simulacija
vremena, koja je {to je mogu}e vi{e blià „stvar-
noj stvari“. Naravno, „stvarna stvar“ ne predsta-
vlja izraz sebe, ve} jeste ona sama.
Vremenske prilike se mogu izraziti
pomo}u: glasovnog izve{taja koji nam „govori“
odre|enom intonacijom, animiranog dijagrama
koji ih „prikazuje“ bojama i pokretom, ili
pomo}u prostog od{tampanog papira koji ih
„opisuje“ ilustrovanom i obeleènom mapom. Ovi
izrazi se ne nalaze u podacima, ve} predstavljaju
njihova otelotvorenja izvedena od strane kvazi
(ili zaista) inteligentnih ma{ina. [tavi{e,
ove razli~ite „inkarnacije“ mogu predstavljati
vas i va{ ukus, nasuprot ukusu lokalnog, nacio-
nalnog i internacionalnog vremenskog prognoze-
ra. U predajniku ne postoji ni{ta {to bi se za-
1
{titilo autorskim pravom.
Uzmite kao primer berzu. Fluktuacije cena,
koje se de{avaju iz minuta u minut, mogu se sklo-
piti na puno razli~itih na~ina. Tkivo podataka
se ne moè za{tititi autorskim pravima, isto
kao ni sadràj praznih stranica telefonskog
imenika. Ali ilustracija odlika pona{anja ak-
cije ili grupe akcija definitivno se moè za-
{tititi zakonom o autorskim pravima. Takva vr-
sta forme }e podacima biti davana u sve ve}im ko-
li~inama od strane prijemnika a ne predajnika,
i dodatno }e zakomplikovati problem za{tite.
Do kojeg se stepena bezobli~ni podaci mogu
pretvoriti u neki manje prozai~ni materijal? U
izve{taj (mogu}e) ili roman (malo teè)? Kada su
bitovi bitovi, pred nama stoji gomila novih pi-
tanja, a ne samo starih, poput piraterije.
Medij vi{e nije poruka17.
0
5. Me{ani bitovi
înjenica da je u toku samo jedne godine, ta-

da trideset i ~etiri godine stara, biv{a mi~i-
genska maòretkinja ostvarila prodaje u vredno-
sti 1.2 milijarde dolara nije pro{la neprime}e-
no od strane Tajm Vornera (Time Warner), koji je,
1992, sa Madonom potpisao „multimedijski“ ugo-
vor vredan 60 miliona dolara. Otprilike u to
vreme bio sam zapanjen videv{i da se re~ multi-
medija koristi da bi se jednom re~ju opisale ne-
povezane tradicionalne produkcije: {tampa,
plo~e i filmovi. Od tada vi|am skoro svakog da-
na tu re~ u Vol Strit @urnalu, kako se koristi
kao pridev koji ozna~ava sve: od interaktivnog,
preko digitalnog, do sveobuhvatnog. Jedan naslov
je glasio: „Prodavnice plo~a uzmi~u pred multi-
medijskim prodavnicama.“ To bi trebalo da zna~i
da }ete ispasti iz posla ukoliko ste dostavlja~
informacija i zabave, koji ne planira da u|e u
multimedijski biznis. O ~emu se, zapravo, radi?
Radi se o novom sadràju i o druga~ijem
pogledu na stari sadràj. Re~ je o su{tinski
interaktivnom mediju, koji je omogu}en dola-
skom digitalnog lingua franca bitova. Tako|e,
radi se o smanjenju tro{kova, pove}anju mo}i i
eksplozivnog prisustva kompjutera.
Ova tehnolo{ka sila je uve}ana agresivnim
pritiskom medijskih kompanija, koje prodaju i
1
preprodaju {to je mogu}e vi{e svojih starih bi-
tova, uklju~uju}i Madonine (koji se prodaju veo-
ma dobro). Ovo ukazuje ne samo na ponovnu upotre-
bu muzi~kih i filmskih biblioteka ve} i na pro-
{irenu upotrebu audia i videa, pome{anog sa po-
dacima – u {to vi{e smerova, u vi{estrukim pa-
ketima i kroz razli~ite kanale. Kompanije su re-
{ile da preusmere svoje bitove na malu marginal-
nu cenu i na vrlo veliki profit.
Ako trideset minuta komedije ko{ta CBS
ili Foks pola miliona dolara, potrebno je malo
da biste zaklju~ili kako va{a postoje}a biblio-
teka od, recimo, deset hiljada sati filmskog ma-
terijala moè biti ponovo upotrebljena profita-
bilno. Ako vrednost va{ih starih bitova umereno
procenite na jednu petnaestinu cene novih bito-
va, onda va{a biblioteka vredi 200 miliona dola-
ra. Nije lo{e!
Preusmeravanje ide ruku pod ruku sa ra|a-
njem svakog novog medija. Film je preusmerio po-
zori{ne komade, radio preprodao pozori{ne
predstave, a TV reciklirao filmove. Zna~i, ne
postoji ni{ta neprirodno u namerama Holivuda
da preusmeri svoje video-arhive, ili da ih iskom-
binuje sa muzikom i tekstom. Problem je u tome
{to je u ovim ranim danima te{ko do}i do razno-
vrsnog multimedijskog materijala.
Jedino informativne i zabavne usluge zai-
sta iskori{}avaju prednost i defini{u novu
multimediju. One moraju jo{ evoluirati, a za to
je potreban dovoljno duga~ak period privikava-
nja, u kojem }e se uskladiti uspesi i gre{ke. Po-
sledice toga su multimedijski proizvodi koji su
poput novoro|en~adi sa dobrim genima, ali jo{
uvek nedovoljno razvijeni da bi posedovali pre-
poznatljiv karakter i jaku gra|u. Ve}ina dana-
{njih multimedijskih aplikacija je na neki na-
~in anemi~na, retko da sadrì vi{e od jedne vr-
ste oportunizma. Ali u~imo se brzo.
0
Sa istorijske ta~ke gledi{ta, inkubacioni
period novog medija moè biti vrlo dug. Mnogo
godina je trebalo da pro|e pre nego {to su ljudi
po~eli da pokre}u filmsku kameru, pre toga su se
samo glumci pomerali ispred nje. Trebalo je tri-
deset i dve godine da bi se dodao zvuk. Pre i posle
toga je mnogo novih ideja dalo potpuno nov re~nik
filmu i videu. Isto }e se dogoditi sa multimedi-
jom. Sve dok budemo imali robusno telo takvih
koncepata, bi}emo prinu|eni da gledamo popri-
li~an povra}aj arhiviranih bitova. Ovo moè bi-
ti u redu sa bitovima filma Bambi, ali ne i sa
bitovima Terminatora 2.
Dostava multimedije, namenjene deci u vidu
CD-ROM-ova (drugim re~ima, u obliku atoma)
funkcioni{e prili~no dobro, jer je dete voljno
da gleda ili slu{a istu pri~u vi{e puta. Godine
1978. kod ku}e sam imao jedan od prvih Pioniro-
vih LejzerDisk plejera. U to vreme je na laser-
skom disku postojao samo jedan film: Smouki i
bandit. Moj sin, tada osmogodi{njak, bio je spre-
man da ovaj film gleda stotinama puta, sve dok
nije otkrio nemogu}e kadrove (Dèki Glison sa
jedne strane vrata kola u jednom frejmu, a sa dru-
ge u slede}em frejmu), koji vam promi~u brzinom
od 30 frejmova u sekundi. U narednom izdanju –
Ajkuli – bio je u stanju da otkrije ì~anu struk-
turu ajkule, za {ta su mu bili potrebni sati.
U tom periodu multimedijom su se nazivali
no}ni klubovi u trendu, sa stroboskopima i sve-
tlosnim efektima. Ta re~ je nosila zna~enje rok
kluba sa svetlosnim {ouom. Bio sam osobito zamo-
ljen da uklonim re~ multimedija iz ponude upu-
}ene ministarstvu odbrane. Osoblje ministarstva
se pla{ilo da }e mi biti dodeljena notorna na-
grada „Zlatna prevara“, od strane senatora Vili-
jema Proksmira. Ona se svake godine dodeljuje
najdare`ljivije finansiranom vladinom projek-
tu, uklju~uju}i i sav negativni publicitet koji
1
ide sa njom. (Decembra 1979. ministarstvo za edu-
kaciju nije bilo iste sre}e, kada je jedan od njego-
vih istraìva~a dobio „Zlatnu prevaru“, potro-
{iv{i 219.592 dolara na razvoj „paketnog kursa“
da bi nau~io studente koledà kako da gledaju te-
leviziju.)
Kada smo na kompjuterskom ekranu prikaza-
li ilustrovanu stranu teksta, ljudi su od uzbu|e-
nja ustali sa stolica, po{to se ilustracija pre-
tvorila u zvu~ni film, na dodir prsta. Neki od
dana{njih najboljih multimedijskih naslova su
kopija lo{ijih, ali plodonosnih eksperimenata
iz tog perioda.
Ra|anje multimedije
Kasno u no} 3. jula 1976. Izraelci su izveli
iznena|uju}e uspe{an napad na aerodrom Entebe u
Ugandi, spasiv{i 103 talaca koje je zarobila pro-
palestinska gerila, koja je operisala pod pokro-
viteljstvom diktatora Idi Amina. Dvadeset do
~etrdeset ugandskih vojnika je ubijeno, a sva sed-
morica otmi~ara su bili mrtvi posle jedno~asov-
ne operacije. Jedan izraelski vojnik i tri tala-
ca su tako|e izgubili ìvot. Uspeh ove operacije
je toliko impresionirao ameri~ku vojsku da se od
Agencije za razvoj naprednih projekata (eng.
Advanced Research Projects Agency – ARPA) od-
mah zahtevalo da istraì na~in na koji bi ame-
ri~ki komandosi mogli da se obu~e tako da mogu
reagovati isto kao i Izraelci u Entebeu.
Evo {ta su Izraelci zapravo uradili. U pu-
stinji je ve} bio izgra|en fizi~ki model u real-
noj razmeri aerodroma u Entebeu ({to njima nije
predstavljalo nikakav problem, po{to su aero-
drom osmislili izraelski inènjeri, u vreme ka-
da su izme|u dve zemlje vladali prijateljski od-
nosi). Komandosi su tako uve`bavali sletanje i
0
poletanje, kao i simulirane prepade na toj preci-
znoj maketi. Do momenta kad su stigli na „pravu
stvar“ u Ugandu, imali su neobi~no o{tar pro-
storni i iskustveni ose}aj za doti~ni prostor, za-
hvaljuju}i kojem su se pona{ali kao starosedeo-
ci. Kakva sjajna i jednostavna ideja!
Ipak, ideja fizi~kog modela se ne moè pro-
{iriti, jer ne moèmo praviti repliku za svaku
potencijalnu otmi~arsku situaciju na aerodromu
ili u ambasadi. Trebalo je to uraditi uz pomo}
kompjutera. Jo{ jednom smo morali da koristimo
bitove umesto atoma. Me|utim, sama kompjuterska
grafika, poput one koja se koristi u simulacija-
ma letenja, nije adekvatna. Svakom sistemu je po-
treban pun holivudski fotorealizam da bi do~a-
rao pravi ose}aj mesta i okolnog okruènja.
Moje kolege i ja predloìli smo jednostav-
no re{enje. U njemu se koriste video-diskovi da
bi se korisniku omogu}ila vo`nja kroz hodnike
ili ulice, kao da je stvarno na njima. Za probu
smo uzeli Aspen u Koloradu (ponovo rizikuju}i
„Zlatnu prevaru“), gde je gradska struktura ade-
kvatna i gde su ljudi bili dovoljno {a{avi da bi
brinuli o ru~no napravljenom filmskom kamio-
nu, koji je i{ao sredinom svih ulica po nekoli-
ko nedelja tokom svih godi{njih doba.
Na~in na koji je sistem funkcionisao bio je
jednostavan. Svaka ulica je snimljena u oba prav-
ca, uzimaju}i jedan frejm po metru. Na sli~an na-
~in su snimljena i sva okretanja u oba pravca.
Stavljaju}i, tako, prave segmente ulica na jedan,
a skretanja na drugi video-disk, kompjuter }e
vam pruìti iskustvo besprekorne vo`nje. Kako
prilazite raskrsnici, recimo na plejeru 1, ple-
jer 2 se name{ta na tu raskrsnicu i, u odnosu na
to da li skre}ete levo ili desno, prikazuje odgo-
varaju}i segment. Dok gledate skretanje, plejer 1
ima vremena da potraì pravi segment ulice u
koju skre}ete i pusti}e ga po{to zavr{ite zao-
1
kret i krenete niz novu ulicu.
Projekat Aspen je 1978. predstavljao magiju.
Mogli ste da pogledate kroz prozor sa strane, da
se zaustavite ispred neke zgrade (recimo, poli-
cijske stanice), da u|ete unutra, popri~ate sa {e-
fom policije, birate godi{nje doba, gledate zgra-
de kakve su bile pre ~etrdeset godina, uzmete turu
sa vodi~em, letite helikopterom iznad mapa, pre-
tvorite grad u animaciju, upoznate se sa kafan-
skom scenom i ~ak da ostavljate trag za sobom, po-
put Ivice i Marice, da biste se mogli vratiti
odakle ste do{li. Multimedija je bila ro|ena.
Projekat je bio toliko uspe{an da je vojska
iznajmila ljude da bi napravili radne prototipe
za teren, sa idejom za{tite aerodroma i ambasada od
terorista. Ironija je u tome {to je jedno od prvih
ovla{}enih odredi{ta bio Teheran. Naàlost,
projekat nije bio zavr{en na vreme.
Beta 90-ih
Dana{nju multimedijsku punudu uglavnom
~ine potro{a~ki proizvodi koji su, u obliku
naslova na CD-ROM-u, stigli do ve}ine Amerika-
naca starosnog doba od pet do deset godina, ali
stiù i do sve ve}eg broja punoletnih. Godine
1994, u vreme boì}a, u SAD je bilo dostupno vi-
{e od dve hiljade potro{a~kih naslova na CD-
ROM-u. Trenutna svetska populacija svih vrsta
CD-ROM-ova se procenjuje na vi{e od deset hilja-
da. Tokom 1995. skoro svaki isporu~eni stoni
kompjuter imao je ugra|en CD-ROM drajv.
CD, koji se koristi kao neizbrisiva memo-
rija (ROM – Read Only Memory), danas ima kapa-
citet od 5 milijardi bitova (koriste}i samo jed-
nu stranu diska, jer je proizvodnja mnogo lak{a).
Tokom slede}ih par godina, ovaj kapacitet }e se
pro{iriti na 50 milijardi bitova po strani. U
0
me|uvremenu je i 5 milijardi ogroman broj, kada
imamo u vidu da jedno izdanje Vol Strit
@urnala ima otprilike 10 miliona bitova ({to
zna~i da na jedan CD-ROM moè stati oko dve go-
dine izlaènja). Taj kapacitet je mo`da bolje
opisati kao 100 klasi~nih romana ili pet godina
~itanja, ~ak i za one koji ~itaju dva romana ne-
deljno.
Sa druge ta~ke gledi{ta, 5 milijardi bito-
va nije puno; to je samo jedan sat kompresovanog
videa. Sa ovog stanovi{ta, kapacitet je – u najbo-
ljem slu~aju – skroman. Jedan od kratkotrajnih
rezultata jeste da }e CD-ROM naslovi sadràvati
puno teksta – {to je ekonomi~no po pitanju bito-
va – dosta slika i samo poneki ise~ak videa u
punom pokretu (eng. full-motion). Dakle, iro-
ni~no je {to }e nas CD-ROM-ovi terati da ~itamo
vi{e, a ne manje.
Ipak, dugotrajni aspekt multimedije nije za-
snovan na tom par~etu plastike koje ko{ta 50 cen-
ti, kapaciteta 5 ili 50 milijardi bitova, ve} }e
biti izgra|en na on-lajn sistemima koji su, efek-
tivno, bezgrani~nog kapaciteta. Luis Rozeto,
osniva~ magazina Vajerd, CD-ROM naziva „Betom
90-ih“, misle}i na danas izumrli Betamaks vi-
deo-standard. On je, gledaju}i na duè staze, sva-
kako u pravu kada tvrdi da }e multimedija biti
dominiraju}i i on-lajn fenomen. Ekonomski mo-
deli on-lajn sistema i posedovanja CD-ROM-a raz-
likuju se. Ali, uz {iroki pristup, njihova funk-
cionalnost moè biti ista.
U svakom slu~aju, u toku je fundamentalna
izmena uredni{tva, jer dubina i {irina nisu vi-
{e odvojene. Kada kupite {tampanu enciklopedi-
ju, atlas sveta ili knjigu sa ìvotinjskim car-
stvom, o~ekujete sveobuhvatno i {iroko pokri}e
mnogih delekose`nih tema. Naprotiv, kada kupi-
te knjigu o Vilijamu Telu, vulkanskim ostrvima
ili kengurima, o~ekujete produbljeno i op{ir-
1
no izlaganje o jednoj osobi, jednom mestu, ili jed-
noj ìvotinji. U svetu atoma fizi~ka ograni~e-
nja nas onemogu}avaju u istovremenom posedova-
nju {irine i dubine u jednoj knjizi – ukoliko ni-
je kilometar debela.
U digitalnom svetu problem dubine i {i-
rine nestaje, i slobodno moèmo o~ekivati od
~italaca i autora da se mnogo slobodnije kre}u
po generalizacijama i specifi~nostima. U
stvari, stav „reci mi ne{to vi{e“ jeste sastav-
ni deo multimedije i koren je hipermedije.
Knjige bez stranica

Hipermedija je produètak hiperteksta, poj-
ma pod kojim podrazumevamo me|usobno spojenu na-
raciju ili povezane informacije. Ideja poti~e od
ranih eksperimenata Daglasa Englebarta, na
Standfordskom institutu za istraìvanje, a ime
je nastalo u radu Teda Nelsona sa Braun univerzi-
teta, okvirno 1965. U {tampanoj knjizi – re~eni-
ce, pasusi, strane i poglavlja slede jedne za dru-
gim, redosledom koji je odre|en ne samo od strane
autora ve} i fizi~kom i redoslednom konstrukci-
jom same knjige. Dok se knjizi moè proizvoljno
pristupati i dok va{e o~i mogu nasumi~no lutati,
ona je zauvek odre|ena ograni~enjima tri fizi~ke
dimenzije.
Ovo nije slu~aj u digitalnom svetu. In-
formativni prostor je u svakom slu~aju ograni-
~en trima dimenzijama. U jednu ideju ili tok
misli moè se uklju~iti multidimenzionalna
mreà znakova ka daljim elaboratima ili argu-
mentima, koji mogu biti pozvani ili ignorisa-
ni. Strukturu teksta treba zamisliti kao kom-
pleksan molekularni model. Komadi informa-
cija se mogu ponovo rasporediti, re~enice se mo-
gu pro{iriti i kod nekih re~i se moè videti
0
njihova definicija (ne{to za {ta se nadam da
vam nije bilo potrebno u ovoj knjizi). Ove veze
mogu biti umetnute od strane autora, za vreme
„{tampanja“, ili naknadno od strane ~italaca.
Razmi{ljajte o hipermediji, kao o kolekci-
ji elasti~nih poruka koje se mogu ra{iriti i
skupiti prema ~itao~evim akcijama. Ideje se mo-
gu otvarati i analizirati na vi{estrukim nivo-
ima detaljnosti. Najbolji ekvivalent papira ko-
jeg se mogu setiti je Advent kalendar18. Ali, kada
otvorite elektronska vratanca (za razliku od ko-
rica knjige), moète videti druga~ije linije tek-
sta, u odnosu na situaciju, ili poput naspramnih
ogledala kod frizera: sliku u okviru slike unu-
tar slike.
U celokupnoj multimediji interakcija je
bezuslovna. Ukoliko je u pitanju pasivno isku-
stvo, onda se televizija sa propratnim tekstom i
titlovani filmovi tako|e mogu smestiti u defi-
niciju kombinacije videa, zvuka i podataka.
Multimedijski proizvodi uklju~uju i in-
teraktivnu televiziju i kompjutere osposoblje-
ne za video. Kao {to je ranije razmatrano, razli-
ka izme|u ovo dvoje je mala, sa tendencijom sma-
njenja, i mo`da jednog dana uop{te ne}e postoja-
ti. Mnogi ljudi (posebno roditelji) „interak-
tivni video“ vide kroz Nintendo, Segu i druge
proizvo|a~e „cima~kih“ igara. Neke elektron-
ske igre mogu biti tako fizi~ki zahtevne da je
potrebno obu}i odelo za dògiranje kako bi se
moglo u~estvovati u njima. TV budu}nosti ipak
od nas ne}e zahtevati hiperaktivnost ptice trka-
~ice ili telesni sastav Dèjn Fonde.
Multimedija danas predstavlja stono ili
sobno iskustvo, jer su aparati nezgrapni. âk se i
leptop ra~unari, sa svojim {koljkastim dizaj-
nom, ne pona{aju kao posebne li~ne informativ-
ne sprave. Ovo }e se znatno promeniti dolaskom
malih, blje{tavih i tankih displeja visoke rezo-
1
lucije. Multimedija }e postati blià knjizi, ne-
{to sa ~im }ete mo}i da se u{u{kate u krevetu, da
razgovarate, ili }e mo}i da vam ispri~a pri~u.
Multimedija }e jednog dana postati tako suptil-
na i bogata, poput ose}aja pri doticanju papira i
mirisa koè.
Va`no je da se na multimediju gleda kao na
ne{to vi{e od privatnog svetskog va{ara, ili na
„son et lumière“ informacije, koji me{a komade
videa, zvuka i podataka. Prevo|enje iz jednog u
drugi je ono ka ~emu se polje multimedije kre}e.
Manjak medija
U digitalnom svetu medij ne predstavlja po-
ruku. On je njeno otelotvorenje. Poruka moè ima-
ti nekoliko razli~itih otelotvorenja, automat-
ski dobijenih iz istog podatka. U budu}nosti }e
stanica za emitovanje slati napolje jedan niz bi-
tova, poput ranijeg primera sa vremenom, koji }e
se na mnogo na~ina mo}i konvertovati od strane
prijemnika. Isti bitovi mogu biti posmatrani
iz razli~itih perspektiva. Uzmimo sportski do-
ga|aj kao primer.
Dolaze}i bitovi fudbalske utakmice mogu
biti konvertovani od strane TV-kompjutera da bi
ih vi doìveli kao video, ~uli iz usta komenta-
tora, ili ih gledali kao dijagrame utakmice. U
svim slu~ajevima su u pitanju ista utakmica i
isti bitovi. Kada se ovi bitovi pretvore samo u
zvuk, akusti~ni medij vas tera da zami{ljate ak-
ciju (ali dopu{ta vam da istovremeno vozite ko-
la). Kada se bitovi pretvaraju u video, ma{ti je
ostavljeno manje prostora, ali taktiku je te{ko
razaznati (zbog haoti~ne brzine i gomile ljudi ko-
ji sede jedni drugima na glavi). Kada se bitovi
prikaù pomo}u dijagrama, lako }ete shvatiti
strategiju i odbranu. Kretanje izme|u sve tri va-
0
rijante bi}e najbolje re{enje.
U drugom primeru zamisli}emo CD-ROM na-
slov iz oblasti entomologije. Njegova struktura
}e vi{e li~iti na tematsku izlo`bu nego na
knjigu. Njega }e istraìvati razli~iti ljudi, na
razli~ite na~ine. Gra|a komarca bi najbolje bila
predstavljena linijskim crteòm, animacijom
leta i zvukom koji proizvodi. Ali svako od ovih
otelotvorenja ne mora da bude posebno napravlje-
no multimedijsko iskustvo. Sva ona mogu potica-
ti iz samo jednog prikaza i biti prevedena iz jed-
nog medija u drugi.
Razmi{ljanje na temu multimedije treba da
sadrì ideje o kretanju fluida iz jednog medija u
drugi, govore}i o istoj stvari na razli~ite na~i-
ne, prizivaju}i jedno ili drugo ljudsko ~ulo:
„Ukoliko niste razumeli {ta sam vam rekla ma-
lopre, ja (ma{ina) prikaza}u vam isto to u vidu
crtanog filma ili 3D dijagrama“. Ova vrsta me-
dijskog napretka moè sadràti sve, od filmova
koji }e sami sebe obja{njavati tekstom, do knjiga
koje }e vam ne`nim glasom ~itati same sebe.
Nedavni proboj u takvom automatskom prevo-
|enju iz jednog medija u drugi – bio je rad Voltera
Bendera i njegovih studenata, pod nazivom „Upe-
~atljive slike“, nastao u Medijskoj laboratoriji.
Pitanje koje su postavili sebi glasi: kako bi se
iz videa od{tampala nepomi~na slika na taj na-
~in da njena rezolucija bude u redu pri veli~ini
ve}oj od jednog frejma? Jedan frejm 8 mm videa
ima veoma nisku rezoluciju (oko dvesta linija), u
pore|enju sa slajdom od 35 mm (hiljade linija).
Odgovor leì u izvla~enju rezolucije iz vremena,
odnosno, posmatranju mnogo frejmova, unapred i
unazad.
Istraìvanje je rezultiralo procesom, uz
pomo} kojeg se mogu {tampati stati~ne video-sli-
ke vrlo visokog kvaliteta (bukvalno metar puta
metar Kodakolor {tampe), iz nesavr{enog 8 mm
1
videa. Ove slike imaju fantasti~nu rezoluciju od
pet hiljada linija. To zna~i da milijarde ~asova
osmomilimetarskog ku}nog videa, ~uvanih po ku-
tijama za cipele u ameri~kim domovima, mogu bi-
ti pretvorene u slike na boì~nim ~estitkama
ili od{tampane za foto album u istoj rezoluciji
kao normalni tridesetpetomilimetarski snimak.
Glavne vesti dana mogu biti skinute sa CNN-a na
naslovnu stranu va{ih novina ili na korice
Tajm (Time) magazina, ne vra}aju}i se vi{e neu-
gla|enim slikama koje smo ponekad vi|ali, koje
~ine da svet izgleda kao da ga posmatramo kroz
ventilator.
Upadljiva slika je, u stvari, prizor koji ni-
kad nije postojao. On predstavlja nepokretan
frejm izveden iz mnogih sekundi. Tokom tog vre-
mena kamera je zumirala, a objekti u kadru su se
mo`da pomerali. Prizor je, u svakom slu~aju,
o{tar, bez mutnih mesta i savr{eno sklopljen.
Sadràj ovakve nepokretne fotografije lepo uka-
zuje na neke od namera osobe koja je snimila film
tako {to je stavljala vi{e rezolucije na mesta
gde kamera zumira, ili pro{irivala scenu tamo
gde se kamera kretala horizontalno. U Bendero-
vom metodu elementi koji se brzo kre}u, poput oso-
be koja prelazi preko bine, bivaju izba~eni, u ko-
rist trajno nepokretnih predmeta.
Ovaj primer „multimedije“ uklju~uje pre-
tvaranje iz jedne dimenzije (vreme) u drugu (pro-
stor). Jednostavan primer za ovo je – kada se govor
(akusti~ni domen) pretvara u {tampu (tekstual-
ni domen), do~aravaju}i deo intonacije sa inter-
punkcijom. Ili – tekst za pozori{ni komad, u ko-
jem su izgovorene re~enice propra}ene brojnim
uputstvima, vezanim za pozornicu, da bi se obezbe-
dio èljeni ton. Ovo su oblici multimedije koji
~esto ostaju neprime}eni, ali oni su tako|e deo
vrlo velikog biznisa.
0
1
6. Bit biznis
Pri~a o dva rata

Kada su u pitanju predvi|anje i iniciranje
promena, sebe vidim kao ekstremistu. Ipak, kada
su u pitanju tehnolo{ke promene i promene regu-
lative, stvari se menjaju brè nego {to bi ikad
poverovali – o~igledno, ne postoji ograni~enje
brzine na elektronskom autoputu. To je kao da se
vozite na autoputu brzinom od 160 km/h. Tak po-
{to ste shvatili kojom brzinom idete, zzzuum,
mercedes prolazi pored vas, zatim drugi, pa jo{
jedan... Pobogu, oni mora da voze 200 km/h. Takav je
ìvot u brzoj traci info-puta.
Iako danas brzine rastu vi{e nego ikada,
inovacije vi{e ne diktiraju nau~na dostignu}a,
poput tranzistora, mikroprocesora, ili opti~-
kog vlakna, ve} nove primene, poput mobilnog ra-
~unarstva, globalnih mreà i multimedije. Ovo
je, delimi~no, posledica fenomenalno niskih
tro{kova vezanih za proizvodnju modernih ~ipo-
va, kojima su potrebne nove primene koje }e jesti
svu tu kompjutersku snagu i memoriju. Tako|e, u
mnogim podru~jima hardvera ve} dostièmo fi-
zi~ke granice.
Da bi svetlo putovalo pola metra, potreban
mu je milijarditi deo sekunde i to je ne{to {to
se najverovatnije ne}e promeniti. Kako budemo
0
pravili sve manje i manje ~ipove, njihova brzina
}e se donekle pove}avati. Ali, da bismo napravi-
li veliku razliku u celokupnoj kompjuterskoj
snazi, potrebno je dizajnirati nova re{enja, na
primer, puno ma{ina koje rade istovremeno. Ve-
like promene u kompjuterima i telekomunikaci-
jama danas vi{e zavise od primena, od osnovnih
ljudskih potreba, nego od osnovnih nauka o mate-
rijalima. Ovo stanovi{te nije pro{lo neprime-
}eno od strane Vol Strita.
Bob Laki je visokopriznati autor, inènjer
i potpredsednik za primenjeni razvoj u Belkoru
(Bellcore-u, prethodno ekskluzivnog istraì-
va~kog odeljka sedam Beb-Belsa19). On je nedavno
primetio da tehni~ke novine vi{e ne prati ~i-
taju}i {kolske publikacije; umesto toga ~ita
Vol Strit @urnal. Jedan od najboljih na~ina
da se fokusirate na budu}nost „bit“ industrije
jeste da postavite tronoàc teleskopa na posred-
ni~ki, poslovni i regulativni pejsa` Sjedinje-
nih Dràva, sa po jednom nogom u njujor{koj, ame-
ri~koj i NASDAQ berzi.
Kada su se kompanije QVC i Viakom (Via-
com) borile za vlasni{tvo nad Paramauntom
(Paramount), analiti~ari su tvrdili da }e po-
bednik postati gubitnik. Paramauntove finan-
sijske premise su zaista opale kada je sudski
proces po~eo, ali on i dalje ostaje divan ulov za
Viakom, jer on sada poseduje {iru paletu bitova.
Samner Redstoun i Beri Diler dobro znaju da
kompanija nije u dobrom poloàju u odnosu na
budu}nost, ukoliko pravi samo jednu vrstu bito-
va. Pri~a o Paramauntu je o bitovima, a ne o ego-
ima.
Vrednost jednog bita je velikim delom odre-
|ena njegovom sposobno{}u da se stalno koristi.
U korist ovoj tvrdnji ide i ~injenica da bit Mi-
ki Mausa vredi vi{e od bita Forest Gampa; bito-
vi Miki Mausa dolaze ~ak u obliku lizalice (je-
1
stivi atomi). [to je jo{ interesantnije, publika
koju garantuje Dizni (Disney) raste brzinom od
12.500 ro|enja u svakom ~asu. U 1994. Diznijeva
trì{na vrednost je bila za 2 milijarde dolara
ve}a od Bel Atlantika (Bell Atlantic), iako su
Bel Atlantikove prodaje bile za 50 procenata ve-
}e, a profit ~ak duplo ve}i.
Transportovanje bitova
Biti u biznisu preno{enja bitova je mnogo
gore od avionskih kompanija sa njihovim ratovi-
ma cena. Biznis telekomunikacija je regulisan
do tog nivoa da je telefonska kompanija Najneks
(NYNEX) primorana da postavlja telefonske go-
vornice u najmra~nijim }o{kovima Bruklina
(gde opstaju ~itavih ~etrdeset i osam sati), dok }e
njegovi pravno neregulisani suparnici sme{ta-
ti svoje telefonske govornice samo na Petu i
Park aveniju, i u klupske salone aviokompanija.
[to je jo{ gore, celokupni ekonomski mo-
del pla}anja raspa{}e se u oblasti telekomuni-
kacija. Dana{nje tarife su odre|ene po minuti,
milji ili bitu, a, pri tom, sve tri brzo prerasta-
ju u prividne i neodre|ene jedinice. Sistem se
slama zbog prenagla{enih krajnosti: vremena (od
mikrosekunde do celog dana), udaljenosti (metar
do sedamdeset hiljada kilometara) i broja bitova
(jedan do 20 milijardi). U vreme kada ove razlike
nisu bile toliko ekstremne, stari ekonomski mo-
del je dobro funkcionisao. Kad bi koristili mo-
dem od 9.600 bps, za vezu bi pla}ali 75 posto manje
nego sa modemom 2.400 bps. Ko se brinuo za to?
Sada su brzine ogromne, a mi se brinemo.
Vreme je samo primer. Ne gledaju}i brzinu preno-
sa i broj bitova, treba li da verujem da }u plati-
ti istu cenu za dvo~asovni film, koliko bih pla-
tio za trideset razli~itih ~etvorominutnih raz-
0
govora? Da li }u zaista platiti 1/125 dana{nje
cene, kada bih poslao faks brzinom od 1.2 milio-
na bps? Ukoliko bih mogao da prenesem glas brzi-
nom od 16.000 bps kroz ADSL filmski kanal, da
li bih stvarno platio pet centi za dvo~asovni
razgovor? Ukoliko se moja ta{ta vrati iz bolni-
ce sa daljinski kontrolisanim pejsmejkerom, ko-
jem je potrebna otvorena linija za vezu sa bolni-
com da bi se pratilo nekoliko proizvoljno raspo-
re|enih bitova svakoga sata, da li }e se ovi bito-
vi napla}ivati isto kao i 12 milijardi bitova
Prohujalo sa vihorom? Poku{ajte da zamislite
takav ekonomski model!
Moramo da razvijemo inteligentniju {emu.
Ona ne mora da koristi vreme, razdaljinu ili bi-
tove kao kontrolnu varijablu i osnovu za tarifu.
Mo`da bi propusni opseg trebalo da bude bespla-
tan, a mi da kupujemo filmove, daljinsko pra}e-
nje zdravlja i dokumente zarad njihove vrednosti,
a ne zbog vrednosti kanala. Bilo bi nesavesno ka-
da bi kupovanje igra~aka bilo zasnovano na broju
njihovih atoma. Vreme je da shvatimo {ta zna~e
bitovi i atomi.
Ukoliko uprava telekomunikacijske kompa-
nije ograni~i svoju dugoro~nu strategiju prenosa
bitova, to ne}e biti u najboljem interesu njenih
deoni~ara. Posedovanje bitova ili prava na bito-
ve i dodavanje zna~ajne vrednosti pojedinim bito-
vima mora biti deo jedna~ine. U suprotnom, ne}e
biti mesta za prihode, i telefonske kompanije }e
se zaglaviti sa uslugama koje brzo postaju komodi-
tet, a ~ija }e cena padati sve vi{e i vi{e zbog
kompeticije i pove}anja propusnog opsega. Ali,
postoji izlaz!
U vreme kada sam jo{ uvek rastao, svi su mr-
zeli telefonsku kompaniju (kao odrastao, na prvo
mesto bih stavio osiguravaju}e kompanije). Svako
pametnije dete je imalo neku {emu ili plan, i pe-
lje{enje telefonske kompanije je bilo poput spor-
1
ta. Kablovske kompanije danas prisvajaju ovu ~ast
jer mnoge od njih imaju slabu ponudu, dok istovre-
meno podiù cene. [to je jo{ gore, kablovske kom-
panije nisu nalik komunalnim slu`bama, ve} kon-
troli{u sve {to prolazi kroz njihove linije.
Industrija kablovske televizije je uìvala
mnoge beneficije nekontrolisanog monopola, a na
po~etku je trebalo da predstavlja tek ne{to vi{e
od povezanih komunalnih usluga. Kada su se ka-
blovske kompanije, oslobo|ene pla}anja javnih
da`bina, po~ele spajati i pretvarati u nacional-
ne mreè, ljudi su primetili da ove kompanije
zaista kontroli{u i komunikacioni kanal i nje-
gov sadràj. Za razliku od telefonskih kompani-
ja, one nisu bile obavezne da obezbede pravo komu-
nikacije, izuzev u slu~ajevima vrlo odre|enih
lokalnih i komunalnih interesa.
Regulacija telefonske industrije je zasno-
vana na jednostavnom principu: svima je dozvolje-
no da je koriste. Ali, nije jasno {ta se doga|a u
sistemima sa velikom propusnom mo}i, ako je taj
sistem sli~niji dana{njim kablovskim kompa-
nijama nego telefonskoj mreì. Kongres (parla-
ment) nije siguran da li je pravno ispravna situ-
acija kada vlasnik kanala, ako ima izbora, ho}e
da prihvati vlasnika sadràja koji se prenose
kablovskim putem. Tako|e, ako ste istovremeno
vlasnik programskih sadràja i kanala, pitanje
je da li moète zadràti va{u neutralnost?
Drugim re~ima, ako se AT&T i Dizni spoje,
da li }e nova kompanija u~initi da cena za decu
bude manja kada pristupaju Miki Mausu, nego {to
je cena za pristup Du{ku Dugou{ku (Vorner).
Zeleni bitovi
Kada je, na jesen 1993, Bel Atlantik pristao
da kupi kablovskog giganta, Tele-komjunikej{ns,
0
za 21.4 milijardu dolara, glave{ine informa-
tivnog autoputa su taj potez protuma~ili kao
signal da je digitalno doba zaista po~elo. Digi-
talna vrpca je prese~ena.
Ipak, spajanje je i{lo protiv logike regu-
lacije i zdravog razuma. Telefonija i kabl su se
odmah postavili kao rivali, regulativa je spre-
~ila ve}inu zajedni~kih vlasni{tva, a za zvezde
i petlje se mislilo da }e se me{ati kao ulje i
sir}e. Samo mali broj investicija se pokazao
uspe{nim.
êtiri meseci kasnije Bel Atlantik/TCI
diskusija je prekinuta; klatno se preopteretilo
i isplovio je novi àrgon o „ru{enju puta“ i „ka-
{njenju radova“ na informativnom autoputu. Di-
gitalno doba je odjednom ponovo bilo odloèno,
akcije TCI-a su opale za vi{e od trideset odsto.
[ampanjac je morao da se vrati u boce.
Ali, sa moje ta~ke gledi{ta, ova nezgoda ne-
ma poseban zna~aj. U stvari, sporazum izme|u Bel
Atlantika i TCI je bio jedno od najmanje intere-
santnih korporacijskih spajanja. To je isto kao
da su dve firme za vodovodne radove, reklamiraju-
}i potpuno razli~ite dimenzije cevi, odlu~ile
da spoje svoj inventar. Su{tina stvari nije bila
u duboko ukorenjenoj kombinaciji kanala i sadr-
àja, koja me{a proizvodnju bitova sa distribu-
cijom istih. Dizni i holivudski kralj Majkl
Ovic su se 1994. udruìli – svaki sa po tri regi-
onalne telefonske kompanije – to je ve} intere-
santno.
Kompanije za elektroniku {iroke
potro{nje su probale da isto izvedu sa kompani-
jama za zabavu. Ta ideja je, u principu, vrlo mo}-
na, ali je do sada bilo vrlo malo sinergije zbog
brojnih kulturnih razlika. Amerikanci su se bu-
nili kada je Soni kupio CBS Rekords, a zatim i
Kolumbia Pik~ers. Kao u slu~aju prodaje Rokfel-
er centra, ove kupovine su postavile pitanje sim-
1
boli~ke i stvarne kontrole nad nacionalnom kul-
turnom zaostav{tinom. Kada je Macu{ita ne{to
kasnije kupila MCA, ljudi su jo{ vi{e bili iz-
nena|eni, jer je predsednik MCA, Lu Vaserman, od
strane mnogih bio smatran za najameri~kijeg
predsednika izvr{nog odbora. Se}am se posete
upravi MCA posle prve naftne krize, kada sam vi-
deo nalepnicu na dugmi}ima u liftu (poruke od
Lua), koja je govorila: „Idi jedan gore i dva dole, za
tvoje zdravlje i tvoju zemlju.“ Ove kupovine isti~u
duboke kulturne podele ne samo izme|u ameri~ke i
japanske misli ve} i u inènjerstvu i umetnosti.
Do sada one nisu funkcionisale zajedno, a i sum-
njam da ho}e.
Kulturna konvergencija
Postoji primetna razlika (ali ve{ta~ka)
izme|u tehnologije i humanosti, nauke i umetno-
sti, leve i desne polovine mozga. Bujaju}e podru~-
je multimedije bi}e jedna od onih disciplina,
kao {to je arhitektura, koje premo{}uju procep.
Televizija je izmi{ljena zahvaljuju}i ~i-
sto tehnolo{kim potrebama. Kada su 1929. godine
pioniri Filo Farnsvort i Vladimir Zvorkin vi-
deli elektronske slike veli~ine po{tanske mar-
ke, odlu~ili su da usavr{e tu tehnologiju samo ra-
di nje same. Dok je u prvim danima televizije
Zvorkin imao neke naivne ideje o njenoj upotrebi,
u kasnijim godinama je bio razo~aran njome.
Biv{i predsednik MIT-a, Dèrom Visner,
pri~a o tome kako ga je Zvorkin posetio jedne su-
bote u Beloj ku}i, dok je Visner bio JFK-ov na-
u~ni savetnik (i bliski prijatelj). Upitao je
Zvorkina da li je ve} upoznao predsednika SAD.
Po{to je odgovor bio negativan, Visner ga je po-
veo kroz hol da bi upoznao JFK-a. Visner je pred-
sedniku predstavio svog posetioca kao „ôveka
0
zahvaljuju}i kome ste izabrani“. Za~u|en, JFK
je upitao: „A, kako to?“ Visner je objasnio: „Ovo
je ~ovek koji je izmislio televiziju.“ JFK je re-
kao da je to bila sjajna i vrlo va`na stvar, na
{ta je Zvorkin ironi~no rekao: „Da li ste u po-
slednje vreme gledali televiziju?“
Tehnolo{ki imperativi – i samo oni –
upravljali su razvojem televizije. Kasnije je ona
predata kreativnom talentu, ljudima sa druga~i-
jim vrednostima i iz razli~ite intelektualne
podkulure.
Fotografija je, sa druge strane, izmi{ljena
od strane fotografa. Ljudi koji su usavr{avali
fotografsku tehnologiju radili su to u ekspre-
sivne svrhe, doteruju}i svoje tehnike kako bi iza-
{li u susret potrebama svoje umetnosti, isto kao
{to su autori izmislili ljubavne romane, eseje i
stripove, kako bi ovaplotili svoje ideje.
Personalni ra~unari su odvojili kompju-
tersku nauku od ~isto tehni~kih potreba i oni
sada evoluiraju poput fotografije. Ra~unarstvo
nije vi{e ekskluzivno vlasni{tvo vojske, vlade
i velikog biznisa. Ono je kanalisano direktno u
ruke vrlo kreativnih pojedinaca iz svih dru-
{tvenih slojeva, postaju}i tako kreativan izraz
sopstvene upotrebe i razvoja. Zna~enja i poruke
multimedije posta}e me{avina tehni~kih i
umetni~kih dostignu}a. Sila koja vu~e napred bi-
}e proizvodi {iroke potro{nje.
Biznis elektronskih igrica (15 milijardi
dolara {irom sveta) dobar je primer. Ove igrice
predstavljaju posao ve}i od ameri~ke filmske in-
dustrije, sa jo{ ve}im porastom u odnosu na nju.
Proizvo|a~i igrica guraju tehnologiju prikazi-
vanja tako sna`no da }e virtuelna stvarnost (VR)
postati „stvarnost“ uz vrlo nisku cenu. NASA je
bila u stanju da ovu tehnologiju koristi samo sa
delimi~nim uspehom, pri ceni ve}oj od 200.000
dolara. Nintendo je 15. novembra 1994. predstavio
1
javnosti VR igru, po ceni od 200 USD, nazvanu
„Virtuelni de~ak“.
Pogledajmo dana{nji najbrì Intelov pro-
cesor, koji radi brzinom od 100 miliona instruk-
cija u sekundi (MIPS). Uporedimo to sa Sonijem,
koji je upravo izbacio na trì{te igrica svoj
„Plejstej{n“ (200 USD) sa 1000 MIPS-a. [ta se
doga|a? Odgovor je jednostavan: na{a è| za novim
vrstama zabave je o~igledno neugasiva i novi 3-D
sadràj u realnom vremenu, u koji industrija iga-
ra uporno ulaè, zahteva upravo toliku procesor-
sku mo} i takav novi prikaz. Primena je impera-
tiv!
Vu~a naspram guranja

Mnoge velike medijske kompanije, kao {to
su Viakom, Njuz Korporej{n (News Corp.) i izda-
va~i ove knjige, pridaju najve}u va`nost, kada je
u pitanju informativni i zabavni sadràj, samo
jednom na~inu: distribuciji. Kao {to sam ranije
rekao, distribucija atoma je mnogo kompleksnija
nego distribucija bitova i zahteva angaòvanje
velike kompanije. Nasuprot tome, pomeranje bito-
va je mnogo jednostavnije i, u principu, isklju~u-
je potrebu za ovim gigantskim korporacijama.
Skoro.
Desilo se da sam putem Nju Jork Tajmsa po-
~eo da spoznajem i uìvam u pisanju kompjuter-
skog i komunikacijskog poslovnog reportera
Dòna Markofa. Bez Nju Jork Tajmsa nikad ne
bih saznao za njegov rad. Ali, sada kada znam, bi-
lo bi mnogo jednostavnije za mene da imam auto-
matski metod, putem kojeg bih sakupljao svaku
novu pri~u koju Markoff napi{e i ubacivao je
u svoje personalizovane novine ili datoteku
„preporu~enog ~itanja“. Verovatno bih bio
raspoloèn da platim Markofu „dva centa“ za
0
svaku njegovu pri~u.
Ako bi se dvestoti deo populacije Interne-
ta iz 1995. pretplatio na njegove ideje i ako bi
Dòn napisao stotinu pri~a godi{nje (on zapra-
vo pi{e izme|u sto dvadeset i sto ~etrdeset), zara-
dio bi milion dolara svake godine. To je, bi}u
slobodan da poga|am, vi{e nego {to mu pla}a Nju
Jork Tajms. Ukoliko mislite da je dvestoti deo
suvi{e veliki, onda sa~ekajte jo{ malo. Brojevi
zaista rade posao. Jednom kad se neko u~vrsti, do-
datna distributerska vrednost je u digitalnom
svetu sve manja i manja.
Distribucija i pomeranje bitova moraju sa-
dràti postupke filtriranja i selekcije. Medij-
ska kompanija je, izme|u ostalog, traga~ za talen-
tima i njen distributivni kanal omogu}ava te-
stiranje javnog mnjenja. Ali, posle izvesne ta~ke,
autoru vi{e nije potreban ovaj forum. U digital-
nom dobu Majkl Kriton bi zara|ivao mnogo vi{e
para direktno prodaju}i svoje knjige. @ao mi je,
Knopf.20
Digitalno bivanje }e izmeniti prirodu ma-
sovnih medija, iz procesa guranja bitova ka lju-
dima – u proces davanja dozvole ljudima (ili
firmama) da ih vuku ka sebi. Ovo je radikalna
promena, jer se na{ celokupni koncept medija za-
sniva na sukcesivnim slojevima filtriranja, ko-
ji redukuju informaciju i zabavu na kolekciju
„top pri~a“ ili „bestselera“, koji su namenjeni
razli~itim „publikama“. Kako se medijske kom-
panije sve vi{e kre}u putem emitovanja suènog
sadràja, poput magazina, oni i dalje guraju bito-
ve ka grupama specijalnog interesa, poput fana-
tika za kola, alpinista ili vinskih entuzijasta.
Nedavno sam se susreo sa idejom o specijalnom ma-
gazinu za ljude koji pate od nesanice, koji bi se
inteligentno reklamirao kasno no}u na televizi-
ji, kada su tarife niske.
Informativna industrija }e sve vi{e biti
1
nalik butiku biznisa. Njena pijaca je globalni
informativni autoput. Mu{terije }e biti ljudi
i njihovi kompjuterski agenti. Da li je digital-
na pijaca stvarna? Da, ali samo ukoliko se inter-
fejs izme|u ljudi i njihovih kompjutera usavr{i
do ta~ke gde }ete govoriti sa kompjuterom isto
kao {to govorite sa drugim ljudskim bi}em.
0
INTERFEJS
1
0
1. Tamo gde se sre}u ljudi i
bitovi
Fatalna reakcija
Dnevno provodim minimalno tri sata is-
pred kompjutera i tako ~inim ve} dugo godina,
ali i dalje pronalazim da je to frustriraju}e is-
kustvo. Razumeti kompjuter je sli~no razumevanju
izve{taja o bankovnom stanju. Zbog ~ega kompjute-
ri (i bankovni izve{taji) moraju da budu toliko
komplikovani? Zbog ~ega nije lako „biti digita-
lan“?
Ne moraju i nije te{ko. Kompjuterska evolu-
cija se odigrala tako brzo da smo tek nedavno ste-
kli dovoljno jeftine kompjuterske snage da bismo
mogli da je slobodno iskoristimo i olak{amo in-
terakciju izme|u vas i va{eg kompjutera. Posve-
}ivanje dosta vremena i memorije korisni~kom
interfejsu nekada se smatralo {tetnim tra}enjem
istog, jer su kompjuterski procesi bili toliko
dragoceni da su morali da se tro{e na problem, a
ne na osobu.
Nau~nici bi rado, na mnogo na~ina, potvr-
dili valjanost stoi~kog interfejsa. Na primer,
ranih 70-ih je gomila „{kolskih“ papira prika-
zanih na crno-belom ekranu bila „bolja“ nego ko-
lor prikaz. Boja nije lo{a stvar. Istraìva~ka
zajednica je samo htela da odbrani svoju nemogu}-
1
nost da isporu~i dobar interfejs po razumnoj ce-
ni ili, da budem malo cini~an, na ra~un ne{to
manje imaginacije.
Mi koji smo radili na ljudsko-ra~unarskom
interfejsu, kasnih 60-ih i tokom 70-tih, bili smo
smatrani kompjuterskim kukavicama i posmatra-
ni smo sa o~iglednim prezirom. Na{ rad nije
predstavljao pravu stvar, iako je podru~je polako
postajalo prihva}eno. Da bi vas podsetili koliko
ose}aj, uticaj i odziv mogu biti va`ni, setite se
kada ste poslednji put pritisnuli dugme u liftu,
a svetlo se nije upalilo (verovatno zbog toga {to
je sijalica pregorela). Frustracija je ogromna:
da li vas je lift ~uo? Dizajn i funkcije inter-
fejsa su veoma bitne.
Godine 1972. u svetu je postojalo samo
150.000 ra~unara, a u slede}ih pet godina proiz-
vo|a~ integrisanih kola, Intel, o~ekuje isporu-
ke od 100 miliona svake godine (moje mi{ljenje je
da je ta cifra uveliko potcenjena). Kori{}enje
kompjutera pre trideset godina, poput pilotira-
nja modula za sletanje na Mesec, predstavljalo je
uzimanje nekoliko dragocenih ljudi, {kolova-
nih u hokus-pokus stilu, koji su znali da koriste
kompjuter, ponekad uz pomo} primitivnih jezika,
a ponekad bez i~ega (uz pomo} prekida~a i trepe-
ru}ih svetala). Po mom mi{ljenju, postojao je
podsvesni napor da se odrì misterioznost, po-
put mona{kog monopola i bizarnog religioznog
rituala iz srednjeg veka.
Danas jo{ uvek pla}amo cenu toga.
Kada ljudi govore o izgledu i ose}aju ra~u-
nara, oni aludiraju na grafi~ki korisni~ki in-
terfejs, koji „profesionalci“ nazivaju GUI
(grafi~ki korisni~ki interfejs). Enormni na-
predak GUI-a po~eo je negde oko 1971. radom
Kseroksa i ubrzo potom na MIT-u i nekoliko dru-
gih mesta. GUI je doìveo kulminaciju deceniju
kasnije, kada je Stiv Dòbs mudro predstavio Me-
0
kinto{a. Mek je bio veliki korak napred na trì-
{tu i ni{ta bitno nije se desilo od tada. Svim
ostalim kompjuterskim kompanijama bilo je po-
trebno vi{e od pet godina da bi iskopirali Epl i
u nekim slu~ajevima su to uradili uz lo{ije re-
zultate. Isto se doga|a ~ak i danas.
Istorijat ljudskih napora da se ma{ine
u~ine korisnijim skoro je potpuno posve}en po-
bolj{anju senzorskih ta~aka kontakta i uvo|e-
njem boljeg fizi~kog dizajna. Interfejs je uveli-
ko tretiran kao problem tradicionalnog indu-
strijskog dizajna. Dizajneri ~ajnika i grabulja
razmi{ljaju o dr{ci u odnosu na oblik, prenosu
toplote i spre~avanju povreda.
Dizajn pilotske kabine je obeshrabruju}
izazov ne samo zbog velikog broja prekida~a, po-
tenciometra i broj~anika ve} i zbog toga {to dva
ili tri sli~na ~ulna opaànja mogu da se mu|u-
sobno ometaju. Godine 1972. Istern Eirlajns21
L1011 sru{io se zbog toga {to nije imao spu{te-
ne to~kove. Glas kontrolora letenja i pi{tanje
kompjutera su rezultirali time da posada nije
~ula upozoravaju}u poruku. Bio je to smrtonosno
dizajniran interfejs.
Kod ku}e sam imao vrlo inteligentan VCR
(video rikorder) koji je imao skoro savr{eno pre-
poznavanje glasa i potpuno me je poznavao. Mogao
sam da traìm da mi snimi emisije po imenu i, u
nekim slu~ajevima, ~ak sam mogao da pretposta-
vim da }e to uraditi automatski, bez potrebe da
mu se kaè. Onda, sasvim iznenada, moj sin je oti-
{ao na koled`.
Nisam snimio TV program ve} vi{e od {est
godina. Ne zbog toga {to ne mogu, ve} zbog toga {to
je dobijena vrednost isuvi{e niska za uloèni
trud. To je nepotrebno te{ko. [to je jo{ va`nije,
problem kori{}enja VCR-a i daljinskih kontro-
lora bio je tretiran kroz pritiskanje dugmi}a.
Sli~no tome, generalni interfejs sa personalnim
1
ra~unarima tretiran je kao problem fizi~kog di-
zajna. Ali, u interfejsu nije re~ samo o tome kako
kompjuter izgleda i kakav je ose}aj raditi sa njim.
Re~ je o stvaranju li~nosti, dizajniranju inteli-
gencije i pravljenju ma{ina koje mogu da prepo-
znaju ljudski gest.
Pas moè da prepozna va{ korak na vi{e od
stotinu jardi udaljenosti, a kompjuter nema poj-
ma da li ste uop{te kraj njega. Skoro svaka ìvo-
tinja moè da oseti kada ste ljuti, kompjuter ni-
kada. âk i ku~i}i znaju kada ne{to pogre{no
urade; kompjuteri ne.
Izazov za slede}i vek nije samo u tome da se
ljudima pruè ve}i ekrani, bolji kvalitet zvuka
i grafi~ki ulazni ure|aji, laki za upotrebu, ve}
treba napraviti kompjutere koji }e vas poznava-
ti, u~iti o va{im potrebama i razumeti verbalne
i neverbalne jezike. Kompjuter bi trebalo da zna
razliku kada vi kaète: „rat i mir“ i „Ratimir“,
ne zbog toga {to je u stanju da prona|e malu aku-
sti~nu razliku, nego zahvaljuju}i tome {to razu-
me zna~enje. To je dobro dizajniran interfejs.
Danas je breme interaktivnosti potpuno pa-
lo na ljudska le|a. Ne{to tako banalno, kao {to
je {tampanje datoteke, moè biti zamorna ve`ba
koja vi{e vu~e iz vudu magije nego iz ljudskog po-
na{anja. Kao rezultat toga, mnogi odrasli odusta-
ju i tvrde da su beznade`no kompjuterski nepi-
smeni.
Ovo }e se promeniti.
Odiseje
Godine 1968. Artur Klark je podelio nomi-
naciju za Oskara sa Stenlijem Kjubrikom za film
2001: Odiseja u svemiru. ûdno, ali film je stigao
pre knjige. Klark je bio u poloàju da pregleda
svoj rukopis, po{to je video nedovr{enu verziju
0
filma (baziranu na ranijoj verziji njegove pri-
~e). U vrlo realnom smislu, Klark je mogao da si-
mulira svoju pri~u i do tan~ina uobli~i svoj
koncept. On je mogao da vidi i ~uje svoje ideje pre
nego {to ih je poslao u {tampu.
Ovo moè da objasni zbog ~ega je HAL, kom-
pjuterska zvezda filma, bio toliko briljantna (i
smrtonosna) vizija budu}eg ljudsko-kompjuter-
skog interfejsa. HAL (~ije ime NE poti~e od
prethodnih slova IBM, kako se misli) imao je sa-
vr{enu komandu nad govorom (razumevanje i izgo-
vor), izuzetnu viziju i humor, koji predstavljaju
savr{en test inteligencije.
Pro{lo je skoro ~etvrt veka pre nego {to je
na svetlo dana iza{ao jo{ jedan primer sjajnog
interfejsa: Navigator znanja. Tako|e iz film-
ske produkcije, ova video-traka – tzv. video-pro-
totip – pregledana je od strane tada{njeg predsed-
nika Epl-a, Dòna Skalija, ~ija se knjiga tako|e
zvala Odiseja. Skalijeva knjiga se zavr{avala
idejama o „navigatoru znanja“ i kasnije je posta-
la video. On je èleo da ilustruje interfejs bu-
du}nosti, koji prevazilazi mi{eve i menije. Oba-
vio je sjajan posao.
Navigator znanja predstavlja ravan ure|aj
nalik knjizi, koji je otvoren na stolu profesora
sasvim obi~nog izgleda. U jednom }o{ku displeja
nalazi se osoba koja predstavlja personu ove ma-
{ine. Profesor traì od ovog agenta da mu asi-
stira pri pripremanju lekcije, dodeljuje mu hrpu
zadataka i u nekoliko navrata biva podse}an na
neke druge stvari, od strane tog agenta koji moè
videti, ~uti i odgovoriti inteligentno, kao sva-
ki ljudski asistent.
Ono {to HAL i Navigator znanja imaju za-
jedni~ko jeste da oboje predstavljaju inteligen-
ciju takvog nivoa da sâm fizi~ki interfejs sko-
ro sasvim nestaje. Upravo tu leì tajna dizajni-
ranja interfejsa: u~initi da potpuno nestane. Ka-
1
da upoznajete nekoga po prvi put, mo`da }ete biti
vrlo svesni njegovog izgleda, govora i gestikula-
cije. Ali ubrzo po~inje dominirati sadràj va{e
komunikacije, ~ak i ako je uglavnom izraèn to-
nom glasa ili izrazom lica. Dobar kompjuterski
interfejs bi trebalo da se pona{a sli~no. Pro-
blem je manje nalik dizajniranju kontrolne ta-
ble, a vi{e dizajniranju ~oveka.
S druge strane, ve}ina dizajnera interfejsa
uporno poku{ava da glupe ma{ine na~ini lak-
{im za upotrebu od strane pametnih ljudi. Oni
svoju vode}u ulogu zasnivaju na znanju nazvanom
„ljudski faktori“, u SAD, i „ergonomija“, u Evro-
pi, koje se bavi time kako ljudsko telo koristi
svoje senzore i efektore da bi radilo sa alatima
u svom neposrednom okruènju.
Telefonska slu{alica je, verovatno, najvi-
{e dizajniran i redizajniran aparat na svetu, pa
i dalje ostaje krajnje nezadovoljavaju}a. Celular-
ni telefon ~ini bledim VCR sa njegovim nekori-
snim interfejsom. Telefon Bang & Olufsen je
skulptura a ne telefonija, jer je teì a ne lak{i
za kori{}enje, u pore|enju sa starinskim crnim
rotiraju}im telefonima.
Jo{ je gore {to je telefonski dizajn krajnje
optere}en raznim „mogu}nostima“. Pam}enje bro-
jeva, ponovno pozivanje, rad sa kreditnom karti-
com, ~ekanje na poziv, prosle|ivanje poziva, auto-
matsko odgovaranje na poziv, prikazivanje broje-
va, itd. neprestano se guraju na povr{ini malog
aparata, koji staje na va{ dlan, i prividno ga ~i-
ne nemogu}im za upotrebu.
Ne samo da mi nisu potrebne sve te mogu}no-
sti; ne èlim uop{te da okre}em telefon. Za{to
dizajneri telefona ne shvate da niko od nas ne
èli da okre}e telefonski broj? Mi jednostavno
èlimo da stignemo do ljudi kraj telefona!
Ukoliko nam se pruì {ansa (nama iz Me-
dijske laboratorije), radi}emo na tom zadatku,
0
{to mi ukazuje da re{enje problema telefona mo-
`da nije u dizajnu slu{alice, ve} u dizajnu ro-
botske sekretarice koja moè da stane u va{
dèp.
S onu stranu graviranja slike

Dizajn kompjuterskog interfejsa je po~eo
marta 1960, kada je J.C.R. Liklider objavio svoj
rad „Simbioza ~oveka i kompjutera“. Lik (kako
su ga zvali) bio je eksperimentalni psiholog i
akusti~ar koji je praksom postao mesija za kom-
pjuterisanje, rukovode}i ARPA-nim22 inicijal-
nim kompjuterskim potezima. Neko ga je, sredi-
nom 60-ih, zamolio da napi{e prilog za Carnegie
Commission-reportaù na temu budu}nosti tele-
vizije. Upravo u tom prilogu je Lik prvi put is-
koristio izraz usko emitovanje (eng. narrow-
casting). Ono {to Lik u to vreme nije znao jeste
da su upravo ta dva njegova doprinosa, simbioza
~ovek–ra~unar i usko emitovanje, sudbinom opre-
deljeni da se spoje u 90-im.
Po~etkom 60-ih rana istraìvanja ljudsko-
kompjuterskog interfejsa su se rastavila na dva
dela, koja se za dvadeset godina nisu ponovo ujedi-
nila. Jedan se odnosio na interaktivnost, a drugi
je fokusiran na ~ulno bogatstvo.
Na interaktivnost se prionulo tako {to je
re{en problem deljenja kompjutera, tada skupog i
monolitnog resursa. Tokom 50-ih i ranih 60-ih
kompjuter je bio toliko dragocen da ste ~inili
sve {to je u va{oj mo}i da bi radio non-stop. Bi-
lo je nezamislivo priklju~iti tastaturu i da
kompjuter, na primer, postavi pitanje i onda bes-
korisno ~eka dok ~ovek ~ita, razmi{lja i odgova-
ra. Izum nazvan deljenje vremena (tajm {ering)
predstavljao je metod koji je omogu}io ve}em bro-
ju korisnika da dele istu ma{inu sa udaljenih
1
lokacija. Ukoliko resurs podelite izme|u, reci-
mo, deset ljudi, nije svakom od njih dostupna jed-
na desetina ma{ine, ve} momenat razmi{ljanja
jedne osobe moè da se iskoristi za puno kori-
{}enje kompjutera od strane nekog drugog.
Takvo deljenje digitalne pite je funkcio-
nisalo pod uslovom da nijedan korisnik nije pro-
`drljiv, da mu ne trebaju velike koli~ine ra~u-
nanja i propusni opseg. Rani terminali su radi-
li na 110 boda; tada je to izgledalo tako brzo.
Nasuprot tome, ~ulno bogatstvo je adresira-
no grafi~kom interakcijom vrlo visokog propu-
snog opsega. Rana kompjuterska grafika je zahte-
vala ma{inu potpuno posve}enu izradi prikaza.
U principu, nema nikakve razlike izme|u toga i
dana{njeg li~nog ra~unara, jedino {to je ispu-
njavao velike prostorije i ko{tao milione dola-
ra. Kompjuterska grafika je ro|ena kao medij is-
crtanih linija, koji je zahtevao veliku koli~inu
ra~unarske snage za direktnu kontrolu nad zra-
kom katodne cevi.
Tek je deset godina kasnije kompjuterska
grafika po~ela da se pomera sa crtanja linija na
oblike i slike. Ovi novi ekrani, nazvani ekrani
sa rasterskim skeniranjem, zahtevali su mnogo
memorije da bi se sa~uvala slika od ta~ke do ta~-
ke. Isti su danas toliko normalna pojava da ve}i-
na ljudi i ne zna da su u po~etku bili smatrani je-
reti~nim (70-ih skoro niko nije verovao da }e
kompjuterska memorija biti ikad tako jeftina da
bi se toliki njen deo posvetio grafici).
Deljenje vremena i kompjuterska grafika su
bili lo{i saputnici u toku slede}e dve decenije.
ûlno siroma{ni, tajm-{ering sistemi su posta-
li prihva}ena alatka za biznis i sistem rezerva-
cije avionskih karata, koje danas uzimamo zdravo
za gotovo. Komercijalni tajm-{ering, koji je
i{ao ruku pod ruku sa vrlo siroma{nim inter-
fejsom, obi~no je bio u vidu izlazne pisa}e ma{i-
0
ne, koji je maltene namerno zahtevao od sistema da
bude dovoljno spor za svakog korisnika kako bi
ostali dobili svoj fer deo.
Kompjuterska grafika se, s druge strane, naj-
ve}im delom razvijala za samostoje}e (eng. stand-
alone) ra~unarstvo. Od 1968. po~eli su da se poja-
vljuju tzv. mini kompjuteri, u rangu cena od
20.000 dolara, uglavnom zbog toga {to su fabri-
kama i ma{inskoj automatizaciji bile potrebne
vrlo precizne kontrole u realnom vremenu. To je
bilo potrebno i kompjuterskoj grafici. U kom-
pletu sa ekranom, ovi samostoje}i kompjuterski
grafi~ki sistemi predstavljaju prete~e onog
{to danas poznajemo kao radne stanice, koje ni-
su ni{ta vi{e od li~nih ra~unara sa duga~kim
pantalonama.
Vi{ereìmski interfejs
Prekomernost, odnosno upotreba preop{ir-
nosti koja je nepotrebna, ili nepa`ljivog pona-
vljanja, uop{teno se smatra lo{im simptomom. U
vreme ranog dizajna ljudskog interfejsa ljudi su
prou~avali tehnike interakcije i poku{avali
da pametno odaberu ovu ili onu vrednost, za ovu
ili onu priliku. Da li je svetlosna olovka bila
bolja od grafi~ke table23? „Ili-ili“ mentalitet
tada{njih inènjera je bio posledica la`nog
uverenja da postoji univerzalno „najbolje“ re{e-
nje za svaku situaciju; ono je la`no zbog toga {to
se ljudi razlikuju, situacije menjaju, a i uslovi
u datoj interakciji zavise od kanala koji je do-
stupan u datom momentu. Ne postoji najbolji di-
zajn interfejsa.
Se}am se kada sam, sredinom 70-ih, bio u pose-
ti admiralu, koji je koristio jedan od najboljih
sistema za komandu i kontrolu. On je izvikivao na-
re|enja mornaru, koji je potom unosio u kompjuter
1
odgovaraju}e komande. Tako je, u ovom slu~aju, si-
stem imao sjajan interfejs: imao je, tako|e, sposob-
nost prepoznavanja govora i strpljenje. Admiral je
mogao da hoda po sobi, da govori i gestikulira. Mo-
gao je da bude ono {to jeste.
Ipak, admiral nije bio spreman da planira
napad kroz takav indirektan interfejs. On je
znao da mornar prati situaciju kroz mali otvor
kompjuterskog ekrana. Admiral je vi{e voleo da
direktno rukovodi uz pomo} velike zidne mape
koja je predstavljala pozornicu, na kojoj bi pome-
rao malene crvene i plave brodove odgovaraju}eg
oblika. (U to vreme smo se ~esto {alili kako Ru-
si koriste iste boje.)
Admiral se ose}ao udobno sa mapom, ne zbog
toga {to je bila staromodna i {to je imala viso-
ku rezoluciju, nego zbog toga {to je nad njom anga-
òvao ~itavo telo. Kada bi pomerao brodove, ti ge-
stovi i motorne akcije su poja~avali njegovu me-
moriju. On se duboko uneo u prikaz bitke, {to se
ogledalo i na njegovim vratnim mi{i}ima. To ni-
je bio „ili-ili“ interfejs, ve} je bio „i jedno i
drugo“.
To „i jedno i drugo“ je dovelo do prodora u
razmi{ljanju koje je, ukratko re~eno, glasilo:
prekomernost je dobra. U stvari, najbolji inter-
fejs bi trebalo da ima mnogo razli~itih i podu-
darnih komunikacionih kanala, kroz koje }e ko-
risnik mo}i da izrazi i izdvoji zna~enje iz vi-
{e razli~itih ~ulnih izvora (korisnikovih i
ma{ininih). Tako|e je zna~ajna mogu}nost da je-
dan kanal komunikacije moè pruìti informa-
ciju koja nedostaje u drugom.
Na primer, ako se nalazimo u sobi sa gomi-
lom ljudi i ja nekom kaèm: „Kako glasi tvoje
ime?“, pitanje nema nimalo smisla ukoliko ne vi-
dite u kojem pravcu gledam dok ga izgovaram. Ta~-
nije, pridev tvoje dobija smisao iz pravca mog po-
gleda.
0
Ovo je divno ilustrovano u programu zvanom
Sta-vi-to-tamo, razvijenom u MIT-u od strane Dik
Bolta i Kris [manta. Prvo ostvarenje programa
dogodilo se 1980. i omogu}avalo vam je da govorite
i pokazujete ka ekranu veli~ine zida, pomeraju}i
jednostavne predmete (kasnije brodove) preko pra-
znog ekrana (kasnije Karipskog mora). U filmskoj
demonstraciji programa Stavi--to-tamo – program
je pogre{no protuma~io jednu komandu. [mantovo
spontano izgovoreno „oh, sranje“ ostalo je zapisano
na filmu, kako bi podsetilo mnoge budu}e publike
koliko jo{ posla treba da se uradi.
Ideja je jednostavna: govor, pokazivanje i
gledanje treba da rade zajedno, kao delovi vi{ere-
ìmskog interfejsa, u kojem se manje radi o pro-
sle|ivanju poruka napred i nazad (osnova deljen-
ja vremena, tj. tajm {eringa), a vi{e o konverza-
ciji tipa licem u lice i ~ovek ~oveku.
Svi ovi rani poku{aji alternativnog „i
jedno i drugo” pristupa interfejsu izgledali su u
to vreme kao neozbiljna nauka. Ja imam vrlo malo
po{tovanja prema testiranju i proceni u istra-
ìvanju interfejsa. Moj, mo`da arogantan, argu-
ment glasi: ukoliko ne{to testirate pa`ljivo,
da biste uo~ili razliku koja nastaje, u tom
slu~aju se, naj~e{}e, ne pravi dovoljno razlike.
Primetna razlika
Kada sam bio de~ak, moja majka je imala pla-
kar u kojem je dràla kon~ane stvari i u kojem
sam imao „tajni zid“. To i nije bila neka tajna:
gomila linija od olovaka, koje smo sa pa`njom cr-
tali periodi~no da bi obeleìli moju visinu.
Sve crtice su uredno bile sa datumom i neke su
bile me|usobno blizu, zahvaljuju}i u~estalosti,
dok su druge bile izdvojene zbog toga {to sam, na
primer, bio odsutan preko leta, a imati dva orma-
1
na za tu svrhu nije imalo smisla.
Ova skala je bila privatna stvar i verujem
da je na neki na~in bila merilo uzimanja mleka,
spana}a i drugih dobrih stvari.
Nasuprot tome, rast ima i dramati~nije li-
ce. Ponekad bih ~uo ujaka kako komentari{e:
„Kako si samo porastao, Niki?“ (pri ~emu me,
pretpostavljam, prethodno nije video dve godine).
Ali ja, zapravo, nisam mogao da shvatim promenu.
Sve {to sam mogao da vidim bile su male linije u
ormanu.
„Tek primetna razlika“, ili TPR, predsta-
vlja mernu jedinicu u psihofizici. Sâmo njeno
ime je uticalo na dizajn ljudskog interfejsa.
Morate se upitati: ako je to TPR, zbog ~ega biste
se uzbu|ivali? Ako morate pa`ljivo da merite
da biste uop{te primetili razliku, mo`da za-
pravo i ne radite na stvarima koje su dovoljno
bitne.
Na primer, {kolsko obrazovanje nam sugeri-
{e da govor i prirodni jezik, u ve}ini prilika,
nisu odgovaraju}i na~in za komunikaciju izme|u
ljudi i kompjutera. Ovi tehni~ki izve{taji su
ispunjeni tabelama, kontrolnim grupama i sl.,
{to dokazuje da prirodni jezik unosi zabunu u
kompjutersko-ljudsku komunikaciju.
Mada ne o~ekujem da pilot 747 taksira i
pole}e pevaju}i „Gore, gore u visine“, ne mogu da
prozrem nijedan razlog zbog kojeg ne bismo kori-
stili bogatstvo govora i gestova, ~ak i u pilot-
skoj kabini. Gde god da se kompjuter nalazi, naj-
efikasniji dizajn interfejsa rezultira kombi-
nacijom ~ulnog bogatstva i inteligencije ma-
{ine.
Kada se ovo bude dogodilo, vide}emo primet-
nu razliku. Vide}emo ono {to je moj ujak video
umesto malih linija u ormanu.
0
Inteligentni interfejsi
Moj san o interfejsu jeste da }e kompjute-
ri postati nalik ljudima. Ova ideja je podlo-
`na kritici jer je suvi{e romanti~na, nejasna
i neizvodljiva. [to se ti~e mene, ja bih je kri-
tikovao zbog toga {to je suvi{e skromna. Mo-
`da postoje mnogi egzoti~ni komunikacioni
kanali, kojih danas nismo ni svesni. (Kao neko
ko je oènjen ènom koja je identi~ni bli-
zanac, ja sam potpuno spreman da na osnovu po-
smatranja poverujem kako je van~ulna komuni-
kacija ne{to {to ne treba dovoditi u pitanje.)
Sredinom 60-ih posvetio sam se emulira-
nju24 komunikacije lice-u-lice, sa jezikom gri-
masa i facijalnih izraàja, i motorikom tela i
udova. Za svoj model sam koristio pomenutog ad-
mirala.
U prekretni~kom projektu, nazvanom Si-
stemi prostornog rukovo|enja podacima (oko
1976), cilj je bio da se obezbedi ljudski inter-
fejs, koji }e „pribliìti kompjutere genera-
lima, predsednicima kompanija i {estogodi-
{njoj deci“. Sistem je bio dizajniran tako da je
mogao da se nau~i za svega trideset sekundi. Po-
znavanje radnog stola i polica za knjige pred-
stavljalo je alatku kori{}enu za manipulaciju
kompleksnim audiom, videom i podacima.
To je bilo vrlo radikalno za kasne sedam-
desete, ali je jo{ uvek nedostajala smislena po-
sledica stilizovanja na{e komunikacije u od-
nosu na konverzaciju izme|u admirala i pomor-
ca. Ljudsko-kompjuterski interfejs budu}no-
sti }e u osnovi sadràti vi{ebrojnost, a ne lo-
kalni jezik direktnog upravljanja – „idi gore,
otvori meni, klikni“ – mi{ interfejsa. „La-
ko}a kori{}enja“ je u toj meri usiljen cilj da
ponekad zaboravljamo da mnogi ljudi uop{te ne
èle da koriste ma{inu. Oni samo èle da se
neki posao zavr{i.
1
Ono {to danas nazivamo „agent-baziranim
interfejsima“25 ispliva}e kao dominantan me-
tod, putem kojeg }e ljudi i kompjuteri me|usobno
razgovarati. Postoja}e specifi~ne ta~ke u pro-
storu i vremenu, u kojima }e se bitovi pretvarati
u atome, i obrnuto. Bez obzira da li je u pitanju
transmisija te~nih kristala ili reverberacija
generatora govora, interfejsu }e biti potrebni
prostor, oblik, boja, ton glasa i svi ostali ~ulni
elementi.
0
8. Grafi~ka persona
Grafi~ki veliki prasak

Na MIT-u, 1963, doktorski rad Ivana Sader-
lenda, pod nazivom „Blok za crtanje“, eksploziv-
no je celom svetu preneo ideju o interaktivnoj
kompjuterskoj grafici. „Blok za crtanje“ je bio
sistem za linijsko crtanje u realnom vremenu, ko-
ji je omogu}avao korisniku da stupi u direktnu
interakciju sa kompjuterskim ekranom, uz pomo}
„svetlosne olovke“. Ovo dostignu}e je bilo od ta-
ko velikog zna~aja da je nekima od nas trebalo de-
set godina da bismo shvatili i priznali sve nje-
gove doprinose. „Blok“ je na svetlo dana izneo
mnoge nove koncepte, da nabrojimo samo neke: di-
nami~ku grafiku, vizuelnu simulaciju, pove}anu
rezoluciju, pra}enje olovke i prividno beskona-
~an koordinatni sistem. U kompjuterskoj grafi-
ci „Blok“ je bio ekvivalent velikog praska.
U toku slede}ih deset godina mnogi istra-
ìva~i su izgubili interes za real-time i inter-
aktivne aspekte kompjuterske grafike. Umesto to-
ga, ve}ina kreativne energije je utro{ena u sinte-
zu realisti~nih slika koje nisu priklju~ene
(off-line) i nisu u realnom vremenu. âk je i sam
Saderlend bio blago sputan problemom vizuelne
verodostojnosti ili, drugim re~ima, pitanjem u
kolikoj meri kompjutersku sliku moè na~initi
1
fotorealisti~nom i detaljnom. Problemi, kao
{to su senke, sen~enje, refleksije, refrakcije i
skrivene povr{ine, bili su predmet tog istraì-
vanja. Predivno prikazane {ahovske figure i
~ajnici postali su ikone „post-blokovskog“ peri-
oda.
U toku tog istog perioda do{ao sam do uvere-
nja da su komfor i lako}a, uz pomo} kojih ~ovek
moè da izrazi svoje grafi~ke ideje, va`niji od
sposobnosti ma{ine da ih predstavi kao sinte-
ti~ke fotografije. Dobro dizajniran ljudsko-
kompjuterski interfejs sadrì mogu}nost da
kompjuter moè da razume nekompletne i nejasne
misli, tipi~ne za po~etke bilo kojeg dizajner-
skog procesa, na {tetu kompletnijih i dosledni-
jih prezentacija kompleksnih zavr{enih pred-
stava. Priklju~eno (on-lajn) pra}enje crtanja ru-
kom u realnom vremenu otvorilo mi je vrata sjaj-
nog podru~ja za istraìvanje, u kojem bismo raz-
umevali i unapre|ivali kompjutersku grafiku
kao dinami~niji, interaktivni i ekspresivni
medij.
Klju~ni koncept mog rada je bilo razumeva-
nje korisnikove grafi~ke „namere“. Ukoliko bi
korisnik polako crtao ne`nu i naizgled svrsis-
hodnu krivu, kompjuter bi pretpostavio da je ko-
risnik upravo takvu èli, dok bi ta ista obliko-
vana linija, ali brzo iscrtana, mogla da bude pra-
va linija. Ukoliko bi ove dve ne`ne krive bile
posmatrane nakon zavr{enog crtanja, umesto dok
su bile crtane, one bi mogle izgledati potpuno
iste. Korisnikovo crta~ko pona{anje je ukazalo,
ipak, na dve potpuno jasne razlike u pogledu na-
mere. [tavi{e, crta~ke navike variraju od osobe
do osobe, po{to svi razli~ito crtamo. Dakle, kom-
pjuter je morao da nau~i crta~ki stil svakog ko-
risnika. Isti koncept nalazimo trideset godina
kasnije – u Epl Njutn-ovoj (eng. Apple Newton)
sposobnosti da prepoznaje rukopis (jo{ uvek pod
0
znakom pitanja), na taj na~in {to bi prisvojio
korisnikov na~in pisanja (oni koji su mu posve-
tili malo vi{e vremena izgledaju zadovoljniji).
Prepoznavanje crtanih oblika i objekata
odvuklo je moja razmi{ljanja daleko od linija, a
vi{e prema ta~kama. Za razumevanje crteà naj-
bitnije je ono {to se nalazi izme|u linija, ili
{to je njima zatvoreno.
U Kseroksovim PARC laboratorijama, u to-
ku istog perioda, istraìva~i su tako|e prona-
{li pristup kompjuterskoj grafici, zasnovan na
obliku u kojem su amorfni delovi slike bili ob-
ra|ivani i sastavljani tako {to su se slike pri-
kazivale i ~uvale u vidu velikog broja ta~aka.
Nekolicina nas je do{la do zaklju~ka da budu}-
nost kompjuterske grafike nije u linijskim cr-
ta~kim sistemima, kao {to je „Blok za crtanje“,
ve} u sistemima sa rasterskim skeniranjem, sli~-
nim televizijskoj slici, koji mapiraju slike
(sme{tene u kompjuterskoj memoriji) na ekran,
nasuprot vo|enju elektronskog zraka katodne ce-
vi po X i Y osi, kao {to radi „Blok za crtanje“.
Osnovni element kompjuterske grafike, koji je
ranije bio linija, sada je postao piksel.
Mo} piksela
Isto kao {to je bit atomski element in-
formacije, piksel predstavlja molekularni nivo
grafike (namerno ne kaèm atomski, jer je piksel
obi~no predstavljen vi{e nego jednim bitom). Za-
jednica kompjuterske grafike je izmislila naziv
piksel, koji je skra}enica od re~i picture (sli-
ka) i element.
Zamislite kompjutersku sliku kao skup re-
dova i kolona piksela, kao ukr{tene re~i bez cr-
nih polja. Za svaku datu monohromatsku sliku mo-
ète odlu~iti koliko }ete koristiti redova i
1
kolona. [to ih bude bilo vi{e, kvadrati }e biti
manji, mreà finija, a rezultat bolji. Sada u gla-
vi poloìte ovu mreù preko fotografije i po-
punite svaki kvadrati} sa vredno{}u svetlosnog
intenziteta. Kompletirane ukr{tene re~i }e
predstavljati niz brojeva.
U slu~aju boje, imate tri broja po pikselu,
obi~no po jedan za crvenu, zelenu i plavu, ili po
jedan za intenzitet, boju i zasi}enost (saturaci-
ju). Kao {to smo u~ili u {koli – crvena, ùta i
plava su osnovne boje. Tri aditivne osnove su (kao
{to je to u televiziji) crvena, zelena i plava.
Tri suptraktivne osnove su (kao u {tampi) magen-
ta, cijan i ùta, a ne crvena, ùta i plava. (Re~e-
no mi je da ne u~imo decu ovim terminima, jer je
re~ magenta suvi{e duga~ka. Mnogi odrasli lju-
di nisu ni ~uli za cijan).
U slu~aju pokreta, uzimaju se uzorci vreme-
na – kao {to je slu~aj sa frejmovima u filmu. Sva-
ki taj uzorak predstavlja jedan frejm, jedne ukr-
{tene re~i, a kada se one spoje i puste zaredom do-
voljno brzo, proizvodi se vizuelni efekat mekog
pokreta. Jedan od razloga, zbog kojeg ste videli
tako malo dinami~ke grafike, ili ste video-pri-
kaze gledali u malim prozorima, leì u ~injeni-
ci da je te{ko preneti, u vidu piksela, dovoljan
broj bitova iz memorije na ekran, dovoljnom brzi-
nom (da bi se proizvelo 60 ili 90 frejmova u se-
kundi, potrebnih za pokret bez trzaja). Svakog da-
na neko ponudi novi proizvod ili tehniku da ovo
ubrza.
Prava mo} piksela poti~e iz njegove moleku-
larne prirode, {to zna~i da piksel moè biti deo
bilo ~ega – od teksta, preko linija, do fotografija.
Pikseli su pikseli isto kao {to su bitovi bitovi.
Uz dovoljno piksela i dovoljno bitova po pikselu
(za sive tonove ili kolor), moète posti}i sjajan
kvalitet prikaza savremenih personalnih ra~una-
ra i radnih stanica. Ipak, lo{e strane – isto kao i
0
dobre – rezultat su ta~nosti mre`ne strukture.
Pikseli zahtevaju velike koli~ine memori-
je. [to vi{e budete koristili piksela i bitova
po pikselu, to }e vam biti potrebno vi{e memori-
je da ih pohranite. Tipi~nom ekranu od 1000 sa
1000 piksela, u punom koloru, potrebno je 24 mi-
liona bitova memorije. Dok sam jo{ uvek bio no-
vajlija u MIT-u, 1961, cena memorije je iznosila
dolar po bitu. Danas 24 miliona bitova ko{ta 60
dolara, {to zna~i da moèmo manje-vi{e ignori-
sati veliki apetit piksel-orijentisane kompju-
terske grafike prema memoriji.
Pre samo pet godina, ovo nije bio slu~aj.
Ljudi su ekonomisali, koriste}i manje piksela
na ekranu i manje bitova po pikselu. U stvari, ra-
ni raster sken displeji teìli su kori{}enju sa-
mo jednog bita po pikselu, iz kojeg smo nasledili
specijalni problem: seckanje.
Neprihvatljivo seckanje
Da li ste se ikada upitali zbog ~ega ekran
va{eg kompjutera ima ”testeraste” linije? Za{to
slike trouglova izgledaju kao piramide? Zbog ~e-
ga velika slova E, L i T izgledaju tako dobro, a S,
W i O izgledaju poput lo{ih hri{}anskih orna-
menata? Zbog ~ega zakrivljene linije izgledaju
tako kao da ih je nacrtao neko ko boluje od para-
lize?
Razlog je taj {to je kori{}en samo jedan bit
po pikselu da bi se prikazala slika i rezultat je
efekat testere ili tzv. prostornog uzmicanja, ko-
je je potpuno nepotrebno ukoliko bi proizvo|a~i
hardvera i softvera samo koristili vi{e bitova
po pikselu i posvetili malo kompjuterske snage
doti~nom problemu.
Zbog ~ega, onda, svi kompjuterski prikazi ni-
su za{ti}eni od ove lo{e pojave? Dato je obja{nje-
1
nje da je potrebno mnogo kompjuterske snage. Pre de-
set godina mogli smo da prihvatimo argument (mo-
`da) da je bolje kompjutersku snagu tro{iti na dru-
ge stvari; {tavi{e, prelazni nivoi potrebnog si-
vog, radi „umek{avanja“ prikaza, tada nisu bili
uobi~ajeni, kao {to je to slu~aj danas.
Na nesre}u, korisnik je bio istreniran da
reckanje slike uzima zdravo za gotovo. Mi, ~ak,
ovaj artefakt pretvaramo u vrstu maskote, na sli-
~an na~in na koji su grafi~ki dizajneri ~esto
koristili taj sme{ni, magnetsko-~itani font –
zvani MICR, tokom 60-ih i 70-ih – da bi stvori-
li „elektronski“ izgled. U 80-im i 90-im dizajne-
ri ovo ponovo rade, koriste}i preterano izobli-
~enu tipografiju da bi ozna~ili „kompjuter-
stvo“. Danas nema potrebe da karakteri i linije
budu lo{iji od savr{eno mekanog {tamparskog
kvaliteta. Ne dozvolite da vam bilo ko kaè dru-
ga~ije!
Ikonografija
Godine 1976. Kreg Filds, programski direk-
tor odeljka za kiberneti~ku tehnologiju pri AR-
PA (a kasnije i direktor ARPA), naloìo je Nju-
jor{koj kompaniji za kompjutersku animaciju da
napravi film o fiktivnom pustinjskom gradi}u,
zvanom Dar El Marar. Animirani film je prika-
zivao pogled iz kabine helikoptera koji leti oko
Dar El Marara, juri niz njegove ulice, udaljava
se da bi prikazao celu sliku grada, obilazi oko-
linu i primi~e se tako blizu zgradama da se moè
videti {ta se u njima nalazi. Film je simulirao
kako izgleda biti Petar Pan, ne u svrhu obilaska
grada i sveta gra|evina, ve} da bi se istraìo
svet informacija. Koncept je podrazumevao da ste
dizajnirali grad; vi ste izgradili kom{iluke
informacija tako {to ste pohranjivali podatke
0
u odre|ene zgrade, kao {to veverica skuplja le-
{nike. Kasnije bi povratili informacije, uz po-
mo} va{eg magi~nog }ilima, tako {to bi i{li ta-
mo gde ste ih uskladi{tili.
Simonid sa Ceosa (556–468.pre n.e.) bio je
klasi~ni gr~ki pesnik, zapam}en po svojoj ~udno-
vatoj memoriji. Kada se sru{io krov sale za obe-
dovanje, po{to je prethodno bio pozvan da iza|e
iz prostorije, zaklju~io je da bi mogao identifi-
kovati raskomadane ostatke gostiju, na osnovu za-
pam}enog poloàja gde je ko sedeo. Do{ao je do sa-
znanja da bi vezivanje materije za odre|ene ta~ke
– u prostornoj mentalnoj slici moglo da prizove
se}anje. On je koristio ovu tehniku da bi zapam-
tio svoje duga~ke govore. Povezivao bi delove svo-
je besede sa predmetima i mestima u hramu. Kada
bi se prise}ao svog govora, on bi samo prizivao
sliku hrama u glavi i pratio svoje ideje opse-
`nim i pravilnim redosledom. Rani jezuiti u
Kini ovaj isti proces su nazivali gra|enjem „pa-
lata uma“.
Ovi primeri podrazumevaju navigaciju u
trodimenzionalnom prostoru, radi pohranjiva-
nja i povra}aja informacija. Neki ljudi su
uspe{ni u ovome, a neki nisu.
U dvodimenzionalnom svetu najve}i broj nas
je podjednako sposoban. Razmislite o dvodimenzi-
onalnom izgledu va{ih polica za knjige. Vero-
vatno biste umeli da prona|ete bilo koju knjigu
jednostavno tako {to biste i{li tamo „gde“ se
ona nalazi. Verovatno se se}ate njene veli~ine,
boje, debljine i vrste korica. Sigurno }ete se mno-
go bolje se}ati tih informacija ako ste je ostavi-
li „tamo“. Najneuredniji sto je dobro poznat svom
korisniku zato {to je on sam, da tako kaèmo, na-
pravio nered. Ne postoji ni{ta gore od toga da bi-
bliotekar reorganizuje va{e knjige Djuijevim de-
cimalnim sistemom26, ili da vam ku}na pomo}ni-
ca o~isti sto. Odjednom biste bili izgubljeni.
1
Posmatranja poput ovog, dovela su do razvi-
janja sistema za prostorno rukovo|enje podacima
(eng. Spatial Data Management System –
SDMS). SDMS je bio ugra|en u sobu sa ogromnim
ekranom u punoj boji, od zida do zida, od poda do
plafona. Imao je i dva spoljna stona ekrana, okto-
fonijski zvuk, instrumentalnu luksuznu fotelju
i drugu opremu. SDMS je korisniku nudio inter-
fejs u sofa stilu i mogu}nost da iz fotelje prele-
}e preko podataka i gleda u sliku veli~ine film-
skog platna. Korisnik je mogao da zumira i da se
kre}e slobodno, u cilju navigacije kroz fiktivne,
dvodimenzionalne predele nazvane Datalendom
(poput Diznilenda). Korisnik je mogao da poseti
privatne datoteke, korespondenciju, elektronske
knjige, satelitske mape i ~itav spektar potpuno
novih tipova podataka (kao {to je video-zapis Pe-
tera Falka u „Kolumbu“, ili kolekcija pedeset i
~etiri hiljade slika iz umetnosti i arhitekture).
Sam Datalend je predstavljao prostranstvo
malih slika, koje su ilustrovale funkciju ili po-
datke iza njih. Recimo, iza slike stonog kalenda-
ra nalazila se korisnikova agenda. Ukoliko bi ko-
risnik odveo sistem, na primer, u sliku telefona,
SDMS bi inicirao program za telefoniranje, sa
pridruènim personalnim Rolodeksom27. To je bi-
lo ro|enje ikona. Umesto toga, mi smo se poigrava-
li, koriste}i izraz glifi, jer etimolo{ko zna~e-
nje ikona nije bilo odgovaraju}e, ali ikone su
ostale.
Ove slike, veli~ine po{tanske marke, ne sa-
mo da su ilustrovale podatke ili funkciju nego
je svaka imala i svoje „mesto“. Kao i sa knjigama
na polici za knjige, vi biste pretraìvali ne-
{to, idu}i tamo gde se to nalazilo, se}aju}i se me-
sta, boje, veli~ine, pa ~ak i zvukova koji bi se mo-
gli pojaviti.
SDMS je bio toliko daleko ispred svog vre-
mena da je morala pro}i decenija i da su se mora-
0
li pojaviti li~ni kompjuteri pre nego {to je ne-
ki od tih koncepata mogao da se preto~i u praksu.
Danas su ikone uobi~ajena stvar za svakog kori-
snika ra~unara. Ljudi ve} smatraju da su predsta-
ve kanti za |ubre, kalkulatora i telefonskih
aparata standardna postavka. U stvari, neki si-
stemi doslovno govore o ekranu kao o „radnom sto-
lu“ (desktop). Ono {to se promenilo jeste da dana-
{nji Datalendi ne zauzimaju ~itave sobe ili zido-
ve. Umesto toga, oni su sme{teni u „prozore“ (win-
dows-e).
Oblik prozora
Oduvek sam bio impresioniran na~inom na
koji pametno odabrano ime moè privu}i trì-
{te, ostavljaju}i potro{a~a s la`nim utiscima.
Genijalan potez je bila IBM-ova odluka da svoj
personalni ra~unar nazove PC. Bez obzira {to je
Epl bio na trì{tu ve} vi{e od ~etiri godine,
ime PC je postalo sinonim za personalno ra~u-
narstvo. Sli~no tome, kada je Majkrosoft odlu~io
da svoj operativni sistem druge generacije nazove
Vindouz (Windows), briljantno je zauvek polo-
ìo pravo na taj naziv, bez obzira {to je Epl ve}
vi{e od pet godina pre toga imao (bolje) prozore i
{to su ih mnogi proizvo|a~i ve} uveliko kori-
stili.
Prozori postoje iz jednostavnog razloga {to
su kompjuterski ekrani mali. Rezultat je da se re-
lativno mali radni prostor moè koristiti za
odràvanje raznih, istovremeno aktivnih proce-
sa. îtava ova knjiga je bila napisana na ekranu
sa dijagonalom od devet in~a, potpuno bez papira,
osim onog kori{}enog od strane izdava~a. Mno-
gim ljudima je kori{}enje prozora poput vo`nje
biciklom; ne se}ate se ~ak ni kako ste to nau~i-
li, ve} jednostavno to radite.
1
Kao metafora, prozori su tako|e interesant-
ni za budu}nost televizije. U Sjedinjenim Drà-
vama smo, vi{e nego u ostalim zemljama, u pro-
{losti insistirali da televizijska slika potpu-
no ispuni ekran. Ali, ispunjavanje ekrana ima
cenu koja poti~e od ~injenica da svi televizij-
ski programi i svi filmovi nisu istog pravouga-
onog formata.
U stvari, ranih 50-ih, filmska industrija
se prili~no svrsishodno prebacila na izvestan
broj raznih pro{irenih ekranskih formata (kao
{to su: Sinerama, Super Panavi`n, Super Tehni-
rama, 35 mm Panavi`n i Sinemaskoup28, koje i da-
nas koristimo), u cilju podrivanja {irenja rane
televizije. Razmera stranica od 3 puta 4, kod dana-
{nje televizije, vodi poreklo od generacije fil-
mova iz perioda pre Drugog svetskog rata i ne odgo-
vara Sinemaskoupu niti pravougaonom formatu ve-
}ine filmova proizvedenih u poslednjih ~etrde-
set godina.
Televizijske stanice u Evropi ove razlike u
razmeri re{avaju koriste}i tzv. okvir. One is-
prazne vrh i dno ekrana sa crnom bojom tako da
ostatak aktivnog podru~ja ekrana ima odgovaraju-
}u razmeru stranica. @rtvuju}i tako nekoliko
piksela, gledalac prati film sa verodostojnom
replikom oblika svakog frejma. U stvari, mislim
da efekat okvira dodatno zadovoljava jer uvodi
vrlo jasnu horizontalnu ivicu na vrhu i dnu
ekrana, gde bi bez njih slika bila znatno manje
o{tra zbog zakrivljene plasti~ne ivice televi-
zora.
Ovo u Sjedinjenim Dràvama radimo vrlo
retko. Umesto toga, koristimo „pan-and-scan“ teh-
niku, pri pretvaranju filma u video, uzimaju}i
film sa {irokim ekranom i pretvaramo ga u pra-
vougaonik razmere 3 puta 4. Ne samo da time sabi-
jamo sliku (mada se to uvek radi sa naslovima i
akreditivima) ve} umesto toga, tokom procesa
0
prenosa, u kojem film prolazi kroz ma{inu
(obi~no kroz skener sa pokretnim snopom), ljud-
ski operater ru~no pomera prozor, razmere 3 puta
4, preko mnogo {ireg filmskog prozora, levo ili
desno, da bi uhvatio najrelevantnije delove svake
scene.
Neki filmski autori, posebno Vudi Alen, ne
dozvoljavaju ovo, ali ve}ina nije zainteresovana.
Jedan od najboljih primera gde se „pan-and-scan“
tehnika nije pokazala uspe{nom vidi se u Diplom-
cu. Kada Dastin Hofman i En Benkroft skidaju
svoju ode}u, svaki u suprotnom kraju ekrana, ne po-
stoji na~in da operater istovremeno uhvati oboje
u istom kadru videa.
U Japanu i Evropi je napravljen veliki po-
mak ka novoj i {iroj razmeri stranica od 9 puta
16 i ameri~ki HDTV takmaci su tako|e prihva-
tili novi format. U principu, 9 puta 16 moè
biti gora varijanta od 3 puta 4, jer sav postoje}i
video materijal (koji je 3 puta 4) sada mora biti
prikazivan sa vertikalnim trakama, tzv. zavesa-
ma, sa svake strane va{eg 9 puta 16 ekrana. Ne sa-
mo da zavese manje koriste vizuelnom doìvljaju
u odnosu na okvir, ve} i ne postoji na~in da se
primeni „pan-and-scan“ tehnika, ~ak i kad bi-
smo to hteli.
Razmera stranica treba da bude promenljiva.
Kada televizor nema dovoljno piksela, upotreba
prozora dobija ogroman smisao. Doìvljaj sa raz-
merom od deset stopa i osamnaest in~a po~inje da
se pretvara u jedno. U stvari, kada u budu}nosti
budete imali masivno visoku rezoluciju i ekran
preko celog zida, od poda do plafona i od zida do
zida, mo}i }ete da postavite va{u TV sliku na
ekranu, uzimaju}i u obzir poloàj biljaka u va-
{oj sobi, {to ne moète posti}i sa okvirom ne-
kog malog ekrana. îtav zid sada postaje ekran.
1
Potro{a~ka grafika
Pre samo pet godina kompjuterski proizvo-
|a~i, me|u njima i Epl, nisu bili voljni da na-
prave agresivni potez ka ku}nom trì{tu. Ipak,
te{ko je poverovati u to. Par godina kasnije, ak-
cije Teksas Instrjumentsa (Texas Instruments)
uzburkale su se kada je on najavio da napu{ta bi-
znis ku}nih ra~unara.
Godine 1977. Frenk Keri, predsednik IBM-
a, najavio je akcionarima da }e IBM u}i u biznis
potro{a~ke elektronike. Oformljeno je speci-
jalno odeljenje, u tipi~nom IBM maniru, koje je
pregledalo veliki broj potencijalnih proizvoda,
me|u kojima i ru~ne satove. IBM se opredelio za
ku}ni kompjuter. U vrhunskoj tajnosti usledio je
projekat, pod {ifrovanim nazivom Zamak, u ko-
jem sam ja jedanput nedeljno u~estvovao kao savet-
nik. Zami{ljen je vrlo ambiciozan li~ni ra~u-
nar, koji je imao ugra|en video-disk.
Ugledni industrijski dizajner, Eliot Nojz,
kreirao je prototip ku}nog ra~unara kojeg bi,
dvadeset godina kasnije, svi s ponosom dràli u
ku}i. Ali, san je po~eo da se raspr{uje. IBM-ove
laboratorije u Pougkipsiju, u dràvi Njujork,
nisu uspele da nateraju na ispravan rad tran-
smisivni (laser prolazi kroz transparentni
disk, suprotno odbijanju od povr{ine), savi-
tljivi, deseto~asovni video-disk, tako da su per-
sonalni ra~unar i video-disk bili razdvojeni.
Zamak je bio podeljen.
Deo programa koji se ti~e personalnog ra-
~unara bio je poslan u drugu IBM-ovu laborato-
riju, u Barlingtonu, Vermont, a kasnije u Boka
Raton (ostalo je PC istorija). Od video-diska se
uglavnom odustalo u korist zajedni~kog predu-
ze}a sa MCA (zbog ~ega su obe kompanije ubrzo
potom zaàlile). Zamak je bio mrtvoro|en~e i
personalni kompjuter je morao da sa~eka jo{ ne-
koliko godina na garaù Stiva Dòbza.
0
Otprilike u isto vreme, elektronske igre su
pokazale sasvim razli~itu prirodu kompjutera i
grafike. Ovi proizvodi {iroke potro{nje su bi-
li vrlo dinami~ni zbog svoje su{tinske interak-
tivnosti. Njihov hardver i softver su se, pored
ostalog, spajali vrlo prirodno. Proizvo|a~i iga-
ra ne zara|uju na hardveru; oni novac prave na
igrama. To je zaista igra na ivici noà.
Me|utim, proizvo|a~i igara, poput onih po-
sedni~ki nastrojenih kompjuterskih kompanija
koje su danas izumrle, do sada su propu{tali
{ansu da otvore svoje zatvorene sisteme i po~nu
da se utrkuju sa ma{tom. Sega i Nintendo }e tako-
|e izumreti ukoliko se ne probude i ne shvate da
PC-jevi jedu njihov obrok.
Dana{nji frilens dizajneri igrica moraju
da shvate da }e njihove igre najverovatnije posta-
ti bestseleri ako se prave za platforme op{te na-
mene, kojih sam Intel planira da proda sto mili-
ona godi{nje. Iz ovog razloga, kompjuterska gra-
fika na PC-ju }e rapidno evoluirati u odnosu na
ono {to danas vidite u najnaprednijim arkadnim
igrama. PC-bazirani sistemi }e prekriti namen-
ske igra~ke platforme (Plejstej{n, Nintendo i
sl.) kakve danas poznajemo. Jedina stvar gde }e
hardver specijalne namene igrati neku ulogu je-
ste virtuelna realnost.
1
0
9. 20/20 VR
Oksimoron ili pleonazam

Majk Hamer (ne detektiv iz poznate TV seri-
je, nego vode}i svetski korporacijski doktor, ili
tzv. reinènjer) korporativnu promenu naziva
oksimoronom ili pleonazmom. Pleonazam ozna~a-
va vi{ak re~i u izrazu, poput – njegovom sopstve-
nom umu. On je suprotan oksimoronu, koji izraà-
va o~iglednu kontradikciju, poput ve{ta~ke in-
teligencije ili avionske hrane. Kada bi se dode-
ljivale nagrade za najbolji oksimoron, virtuel-
na realnost bi sigurno bila na prvom mestu.
Ako dve re~i, od kojih se sastoji virtuelna
realnost, posmatramo kao jednake delove, posma-
tranje VR kao suvi{nog koncepta ima dosta smi-
sla. VR moè ne{to {to je ve{ta~ko predstaviti
toliko realno da bude realnije od realnosti.
Na primer, simulacija letenja, najsofisti-
ciranija i najdugotrajnija primena VR, reali-
sti~nija je od upravljanja pravim avionom. Pot-
puno osposobljeni piloti-novajlije preuzimaju
kontrolu nad kompletno ukrcanim putni~kim
avionom, na svom prvom letu u „pravom“ 747, jer
su vi{e nau~ili u simulatoru nego {to su mogli
da nau~e lete}i pravim avionom. Pilot u simu-
latoru moè biti podvrgnut svim retkim situa-
cijama koje bi u realnom svetu bile nemogu}e, ko-
1
je bi od pilota zahtevale precizne reakcije i
prakti~no uni{tile pravi avion.
Jo{ jedna socijalno odgovorna primena VR
bila bi u auto-{kolama. Na klizavom putu se po-
javljuje dete izme|u dva vozila u pokretu – niko
od nas ne zna kako bismo reagovali. VR nam dopu-
{ta da iskusimo datu situaciju svojim telom.
Ideja VR-a je da se iskusi ose}aj „bivanja“
tako {to bi se, u najmanju ruku, omogu}ilo da se
vidi {ta bi se desilo ukoliko bismo bili tamo i,
{to je jo{ bitnije, mogu}nost momentalne izmene
prikaza, sa stanovi{ta promene ta~ke posmatra-
~a. Na{a percepcija prostorne realnosti je odre-
|ena raznim vizuelnim parametrima, kao {to su
relativna veli~ina, osvetljenost i ugaono kreta-
nje. Jedan od najva`nijih je perspektiva, koja je
posebno sna`na u svom binokularnom obliku, u
kojem va{e levo i desno oko vide razli~ite slike.
Spajanje tih slika u jednu 3-D percepciju jeste
osnova stereovizije.
Percepcija dubine – omogu}ena kada oba oka
posmatraju za nijansu razli~ite slike, o~na para-
laksa – najefikasnija je za vrlo bliske objekte (re-
cimo, do tri metra). Objekti koji se nalaze dalje od
vas u su{tini daju istu sliku svakom oku. Da li
ste se ikada upitali zbog ~ega 3-D film uglavnom
ima napred-nazad pokret u polju blizine, sa objek-
tima koji uvek prilaze publici? To je zbog toga
{to je to najbolji stereoskopski prikaz.
Za VR je tipi~an na~in obla~enja {lem sa
ekranima, u stilu za{titnih nao~ara, po jedan za
svako oko. Svaki ekran ima malo pomeren prikaz
perspektive onoga {to vidite. Kako pomerate gla-
vu, slike se toliko brzo menjaju da vam se ~ini ka-
ko se ova promena de{ava zbog pomeranja glave
(mada je u pitanju kompjuter koji stvarno prati
va{e pokrete). Ose}ate da ste uzrok, a ne posledi-
ca.
Mera za procenjivanje stepena realnosti vi-
0
zuelnog iskustva jeste kombinacija dva faktora.
Jedan je kvalitet slike: broj prikazanih ivica i
tekstura izme|u njih. Drugi je vreme reakcije: br-
zina kojom se ove scene re|aju. Ove vrednosti su
vrlo zahtevne u pogledu kompjuterske snage i, sve
do nedavno, bile su izvan doma{aja ve}ine proiz-
vo|a~a opreme.
VR je po~eo davno, jo{ 1968, kada je niko dru-
gi do Ivan Saderland napravio prvi ekran koji se
montira na glavu. Kasniji rad u NASA i mini-
starstvu odbrane doveo je do nekih vrlo skupih
prototipova za svemirska istraìvanja i vojne
primene. Tenkovski i podmorni~ki trenaèri su
posebno podobni za kori{}enje VR, jer i u „stvar-
noj“ situaciji gledate kroz dvogled ili peri-
skop.
Tek sada posedujemo dovoljno jakih i jefti-
nih kompjutera da bismo o ovoj tehnologiji mogli
razmi{ljati kao o zabavnom mediju za {iroku
potro{nju. U ovom novom kontekstu – to }e biti
stra{no zanimljivo.
Komandos iz fotelje
Park iz doba Jure bi bio sjajno VR iskustvo.
Za razliku od istoimene knjige ili filma, on ne
bi imao napisanu pri~u. Majkl Krajton bi u ovom
slu~aju obavio posao dizajnera scenske postavke i
tematskog parka, i on bi bio taj koji bi svakog di-
nosaurusa ispunio li~no{}u, pona{anjem i svr-
hom. Stavite simulaciju u pokret. Onda u|ite.
Ovo nije televizija i ne mora da bude tako anti-
septi~na kao Diznilend. Nema gu`ve, nema {tan-
dova i mirisa kokica (ve} samo dinosaurusovog
izmeta). Isto je kao da se nalazite u praistorij-
skoj dùngli i ona se moè napraviti tako da iz-
gleda mnogo opasnije nego bilo koja prava dùn-
gla.
1
Budu}e generacije odraslih, a i dece, zaba-
vlja}e se u ovom maniru. Po{to je svet ma{te kom-
pjuterizovan, a ne stvaran, ne}e biti potrebe da se
ograni~ite na realne veli~ine ili prava mesta.
VR }e vam omogu}iti da zagrlite Mle~ni put,
plivate u ljudskom krvotoku, ili posetite Alisu
u zemlji ~uda.
Dana{nja VR ima smetnje i tehni~ke nedo-
statke, koji se moraju ispraviti pre nego {to ova
pojava bude postala {irokorasprostranjena. Na
primer, VR je zaga|ena testerastom grafikom. U
slu~aju pokreta, „testera“ deluje jo{ neprijatni-
je jer se ne kre}e u istom pravcu kao scena. Zami-
slite savr{eno vodoravnu liniju horizonta. Sada
je pomerite tako ne`no da se pojavi jedna stepeni-
ca u sredini. Onda je pomerite jo{ malo. Poja-
vljuju se dve, zatim tri, itd; tada po~inje da iz-
gleda kao da se kre}u, sve dok ne do|u do ugla od 45
stepeni, gde linija sada izgleda kao savr{eno
stepeni{te, sastavljeno od piksela koji se }o-
{kovima dodiruju. Ru`no.
[to je jo{ nepovoljnije, VR nije dovoljno
brza. Svi komercijalni sistemi, pogotovo oni ko-
je }ete uskoro kupovati od glavnih proizvo|a~a
video-igara, imaju ka{njenje. Kako pokre}ete gla-
vu, slika se menja brzo, ali ne dovoljno brzo. Sli-
ka kasni.
U ranim danima 3-D kompjuterske grafike
koristile su se razne stereoskopske nao~are radi
postizanja efekta. Ponekad su one bile naprav-
ljene od jeftinih polarizovanih so~iva, a pone-
kad bi bile sa mnogo skupljim elektri~nim zatva-
ra~ima, koji su naizmeni~no izlagali svako oko
druga~ijoj slici.
Se}am se kada sam prvi put radio sa takvim
ure|ajem, svi su – ne uglavnom nego bukvalno svi –
po{to su prvi put stavili ove nao~are, pomerali
glavu levo-desno, kako bi mogli videti da li se
slika menja. Kao {to je slu~aj i sa 3-D filmovi-
0
ma, to se nije doga|alo. Pomeranje glave nije ima-
lo efekta.
Ovo ljudsko reagovanje, reakcija „cimanja
vratom“, govori nam o svemu. VR zaista treba da
bude ~vrsto povezana sa pra}enjem pokreta i pozi-
cije da bi se i posmatra~u omogu}ilo da uzrokuje
promenu, a ne samo ma{ini. U VR-u morate da po-
merate glavu i reakcija na brzinu tog pomeraja je
jedino bitna. Brzina kojom se slike re|aju (fre-
kvencija odgovora) va`nija je, u su{tini, od rezo-
lucije – to je primer ta~nosti na{eg motorno-sen-
zorskog sistema, gde i najmanje ka{njenje kvari
doìvljaj.
Ve}ina proizvo|a~a }e, verovatno, potpuno
proma{iti poentu i na trì{te izbaciti rane
VR sisteme koji }e imati maksimalno mogu}u re-
zoluciju, na {tetu vremena odziva. Oni bi vero-
vatno pruàli mnogo kvalitetnije VR iskustvo
kad bi prikazivali manje grafike, umek{ali
efekat testere i pruìli brè vreme odziva.
Alternativa je napustiti sve ekrane koji se
montiraju na glavu, koji prinose sliku svakom
oku posebno, i pre}i na tzv. auto-stereoskopsku
tehnologiju, koja iscrtava pravi objekat ili ho-
lografsku sliku u prostoru, isporu~uju}i je
istovremeno i jednom i drugom oku.
Glave koje govore

Sredinom sedamdesetih ARPA je pokrenula
veliku istraìva~ku inicijativu u domenu te-
lekonferencija, kako bi doprinela va`nom
aspektu nacionalne bezbednosti. Konkretna po-
treba je bila maksimalno verodostojan elektron-
ski prenos ljudskog prisustva za pet odre|enih
osoba na pet razli~itih lokacija. Svaka od ovih
pet osoba, koje su fizi~ki bile odvojene, morala
je da bude uverena da je ostalih ~etiri fizi~ki
1
prisutno.
Do ovog neobi~nog telekomunikacijskog zah-
teva je do{lo zbog hitne vladine procedure u slu-
~aju pretnje od nuklearnog napada. Tokom 70-ih
preduzeta je slede}a akcija: predsednik Sjedinje-
nih Dràva, potpredsednik, dràvni sekretar,
na~elnik general{taba i spiker u Kongresu odla-
zili bi hitno u op{tepoznatu bazu, ispod plani-
ne u Virdìniji. Tamo bi oni branili na{u do-
movinu, iz Glavnog {taba za komandu i kontrolu
(poput onog iz filma Ratne igre), i bili bi imu-
ni na napade i gubitke.
Ali koliko je sigurno dràti svu petoricu
na jednom poznatom mestu? Zar ne bi bilo mnogo
lak{e dràti ih na pet razli~itih lokacija (u
vazduhu, u podmornici, ispod planine, itd.) ako
bi oni mogli imati utisak da su zajedno na jednom
mestu? Jednostavno, da. Iz ovog razloga, ARPA je
pokrenula istraìvanje radi unapre|enja obla-
sti telekonferencije, u kojem smo moje kolege i ja
potpisali ugovor da digitalno kreiramo ljudsko
„teleprisustvo“ u realnom vremenu.
Na{e re{enje je bilo da repliciramo glavu
svake osobe ~etiri puta, sa providnom maskom u
prirodnoj veli~ini, koja ima ta~an oblik lica te
osobe. Svaka maska je bila montirana na stalak sa
dva stepena slobode, tako da glava moè da klim-
ne i da se okrene u stranu. Unutar njega je bio pro-
jektovan savr{en video.
Svaka lokacija se sastojala od jedne stvarne
osobe i ~etiri plasti~no pokretne glave, koje se-
de oko jednog stola istim redosledom. Video-pri-
kaz i poloàj glave svake osobe bili su snimani
i emitovani. Kada bi se predsednik okrenuo i go-
vorio potpredsedniku, dràvni sekretar bi video
njihove plasti~ne glave kako rade to isto. Zaista
bizarno!
Ovako projektovan video je rezultirao ì-
vom emulacijom, toliko preciznom da mi je admi-
0
ral priznao da su mu „glave koje govore“ zadale
no}ne more. On je vi{e voleo telegram od predsed-
nika, sa velikim slovima, na kojem pi{e „PA-
LI“, nego predsednikovu pokretnu glavu na ko-
mandnom mostu svog nosa~a aviona. Njegova reak-
cija je rezultat ~udne paranoje – da li su video-
prikaz i glas zaista predsednikovi ili nekoga ko
pretenduje da bude predsednik. Telegram je mnogo
lak{e falsifikovati.
Mi verovatno ne}emo znati kako da rastavi-
mo, prenesemo i sastavimo ljude (ili hamburgere,
ili ka{mirske dèmpere) slede}ih milenijum
ili dva. Ali, u me|uvremenu, postoja}e mnoge teh-
nike prikazivanja, koje }e napredovati u odnosu
na ravne ili pribli`no ravne ekrane na koje smo
se toliko navikli. Obod ekrana, tzv. bezel, sve ma-
nje }e pritiskati male i velike slike. Neki od
najma{tovitijih digitalnih aparata budu}nosti
uop{te ne}e imati ivice.
R2D2 3-D
Negde u slede}em milenijumu na{i unuci
ili praunuci gleda}e fudbalsku utakmicu (ako je
uop{te budu tako zvali) na taj na~in {to }e sesti
za sto i pustiti igra~e od petnaest centimetara
da tr~e po dnevnoj sobi i jure za loptom veli~ine
centimetar ili dva. Ovaj model se direktno su-
protstavlja ranim VR razmi{ljanjima. Sva rezo-
lucija je omogu}ena svuda i iz svake ta~ke gledi-
{ta. Gde god da pogledate, vide}ete 3-D piksele
(koje ponekad nazivamo vokseli ili bokseli) kako
plutaju u prostoru.
U ovom maniru je, u Ratovima zvezda, mali
robot R2D2 emitovao princezu Leju na Obi-Van
Kenobijevom podu. Prelepa princeza je bila pri-
kaza nalik duhu, projektovana u prostoru, i mogla
je biti (u principu) posmatrana iz bilo kojeg
1
ugla. Ovaj specijalni efekat, poput mnogih sli~-
nih u Zvezdanim stazama i drugim SF filmovi-
ma, nenamerno je stvorio blaziranu publiku za
tehnologije poput holografije. Toliko ~esto smo
ih vi|ali u filmovima da se ~ine lak{im nego
{to jesu.
U stvari, profesoru Stivenu Bentonu sa
MIT-a, koji je izmislio hologram bele svetlosti
(~esta pojava na dana{njim kreditnim kartica-
ma), trebalo je preko dvadeset godina da bi posti-
gao sli~an rezultat, koriste}i superkompjuter
koji ko{ta milion dolara, skoro neprocenjivu
optiku specijalne namene i ogromnu energiju de-
setak briljantnih Ph. D. studenata.
Holografiju je izmislio ma|arski nau~nik
Denis Gabor, jo{ 1948. Najjednostavnije re~eno,
hologram predstavlja skup svih mogu}ih pogleda
na scenu, sme{tenih u jednu ravan sa uzorcima
svetlosnih modulacija. Kada se kasnije svetlost
propusti ili reflektuje od te ravni, scena se op-
ti~ki rekonstrui{e u prostoru.
Holografija je neo~ekivani pobednik u tr-
ci da se naprave sve bolji prikazi. Jedan od raz-
loga ove istine jeste taj da holografija zahteva
masivnu rezoluciju. Va{ TV ekran bi trebalo da
ima 480 vidljivih linija (mada verovatno ima
mnogo manje). Ako posedujete TV koji ide skrom-
nih deset in~a u visinu, to zna~i da (u najboljim
uslovima) imate skoro 50 linija po in~u. Holo-
gramu treba 50.000 linija po in~u, ili hiljadu
puta vi{e horizontalnih linija. Jo{ gore, rezo-
lucija ide u X i Y, zna~i hiljadu dièmo na kva-
drat i dobijamo milion puta ve}u rezoluciju od
dana{njeg TV-a. Jedan od razloga {to vi|ate ho-
lograme na kreditnim karticama ili nov~anica-
ma nekih zemalja jeste da ova rezolucija zahteva
vrlo sofisticiranu {tamparsku tehnologiju ko-
ju je te{ko kopirati.
Benton i njegove kolege su napravili neka-
0
kav progres zbog toga {to su pronicljivo odredi-
li {ta je ljudskom oku i ~ovekovom perceptual-
nom sistemu zaista potrebno, nasuprot onome
{to hologram moè da proizvede. Po{to je ljud-
sko oko klijent za sliku, bilo bi sme{no pred-
staviti je sa vi{e detalja nego {to oko moè da
razlikuje. Benton je tako|e primetio da prostor-
no prikazivanje (uzorci uzeti iz prostora) mo-
èmo posmatrati na isti na~in kao {to gledamo
nezavisne frejmove filma (uzorci uzeti iz vre-
mena). Video nudi mekani pokret, pri brzini od
30 frejmova (60 polja) u sekundi. To zna~i da
bismo, umesto da hologram napravimo tako da
predstavlja svaku ta~ku gledi{ta, mogli pred-
staviti ta~ku gledanja iz svakog in~a, a presko-
~iti podatke izme|u? Ovo je dobro funkcionisa-
lo.
Kao dodatak tome, Benton i njegove kolege su
primetili da je na{e prostorno ~ulo uglavnom
horizontalno. Zbog vodoravne o~ne paralakse i
zbog toga {to se uglavnom kre}emo kroz horizon-
talne ravni, horizontalna paralaksa je mnogo do-
minantnija od vertikalne paralakse (gledanje go-
re-dole). Kad bi na{a dva oka bila sme{tena jed-
no iznad drugog ili, ako bismo se ~esto penjali i
spu{tali niz drve}e, ovo ne bi bio slu~aj. U stva-
ri, horizontalna emfaza na{e percepcije je toli-
ko jaka da je Benton zaklju~io da bi mogao otpisa-
ti celokupnu vertikalnu paralaksu.
Iz ovog razloga, skoro svi hologrami, prika-
zani u Medijskim laboratorijama, nemaju verti-
kalnu paralaksu. Kada pokazujem ljudima malu
galeriju primera koji vise ispred Bentonove la-
boratorije, posetioci ni{ta ne prime}uju. U
stvari, tek kad im se kaè, posetioci savijaju ko-
lena i stoje na prstima da bi se uverili.
Rezultat uzimanja uzoraka iz prostora, kom-
binovanog sa kori{}enjem samo horizontalne pa-
ralakse, jeste da je Bentonovoj grupi potreban de-
1
sethiljaditi deo ra~unarske snage, koja je ina~e
potrebna za potpuno re{en hologram. Zbog tog raz-
loga, oni su prvi na svetu napravili holografski
video, u realnom vremenu i punom koloru, sa sen-
~enjem, koji slobodno pluta u prostoru. Otprili-
ke je iste veli~ine i oblika prose~nog ~ajnika
ili iskrzanog prikaza princeze Leje.
Vi{e od o~iju
Dobar kvalitet prikaza predstavlja bukval-
no vi{e nego samo udovoljavanje o~ima. Posmatra~-
ko iskustvo obi~no uklju~uje i druga ~ula. Kolek-
tivna senzacija je, u celini, zaista ve}a nego zbir
svih njenih delova.
U ranim danima HDTV-a, istraìva~ iz
oblasti dru{tvenih nauka, Ras Njuman, tada u Me-
dijskoj laboratoriji, sproveo je vaàn eksperi-
ment o reakciji publike na kvalitet prikaza. Po-
stavio je dva apsolutno identi~na televizora vi-
sokog kvaliteta i vrhunske video-rikordere, pu-
{taju}i na njima iste visokokvalitetne video-
kasete. Ipak, u jednoj postavci (A) koristio je
normalni kvalitet zvuka VCR-a i male zvu~nike
na televizoru. U drugom slu~aju (B) koristio je
bolji kvalitet zvuka od CD-a, sa sjajnim zvu~ni-
cima.
Rezultat je bio zapanjuju}. Mnogi subjekti
su prijavili da su videli mnogo bolju sliku u
slu~aju B, a, u stvari, kvalitet slike je bio isti.
Ali, posmatra~ko iskustvo je bilo znatno bolje.
Mi teìmo da o iskustvu prosu|ujemo kao o kom-
pletnom ~ulnom doìvljaju, a ne po delovima. Ova
va`na opservacija se ponekad ne uzima u obzir
pri dizajnu VR sistema.
Pri dizajniranju vojnih tenkovskih trena-
èra, ~ini se zna~ajan napor kako bi se dobio naj-
bolji mogu}i kvalitet slike (pri ~emu cena nije
0
bitna), tako da je gledanje kroz displej zaista
isto kao posmatranje kroz mali prozor na tenku.
Fino. Inènjeri su se, tek posle bolnih napora
da se pove}a broj skeniranih linija, setili da po-
stave jeftinu pokretnu platformu koja je malo
vibrirala. Daljim uklju~ivanjem jo{ nekih do-
datnih ~ulnih efekata – zvuci motora i gnje~enja
– postignut je takav „realizam“ da su dizajneri
bili u mogu}nosti da smanje broj sken linija; oni
su uveliko ispunili zahtev da se sistem ose}a i
da izgleda realno.
Konstantno me pitaju zbog ~ega nosim nao~a-
re kada jedem, po{to je o~igledno da mi nao~are
nisu potrebne da bih video svoju hranu ili vilju-
{ku. Moj je odgovor da hrana jednostavno ima bo-
lji ukus kada nosim nao~are. Jasno videti hranu
je deo kvaliteta obroka. Gledanje i ose}aj se me|u-
sobno nadovezuju.
1
0
10. Gledanje i ose}anje
Pogledajte sebe
Personalni ra~unari su manje sposobni da
osete ljudsko prisustvo od modernih toaleta ili
ble{te}ih reflektora koji imaju jednostavne
senzore za pokret. Va{a jeftina kamera sa auto-
fokusom je inteligentnija u pogledu onoga {to se
nalazi ispred nje nego bilo koji terminal ili
kompjuter.
Kada podignete ruke sa tastature kompjute-
ra, on ne zna da li je to pauza za razmi{ljanje,
prirodan prekid ili, pak, prekid za ru~ak. On ne
moè da iskaè razliku – da li govori samo vama
ili sa jo{ {estoro ljudi. On ne zna da li na sebi
imate odelo za izlazak, ku}ni ogrta~, ili ste pot-
puno goli. Bez obzira na sve {to zna, moè se de-
siti da vam govori ne{to bitno dok ste mu okrenu-
ti le|ima, ili da ste van njegove zone ~ujnosti
dok vam se obra}a.
Mi danas razmi{ljamo isklju~ivo o tome
kako da kori{}enje ra~unara u~inimo lak{im
korisniku. Mo`da je sada vreme da se upitamo
{ta bi kompjuterima olak{alo rad sa ljudima.
Na primer, kako je uop{te mogu}e razgovarati
sa ljudima ako ne znate da li su pored vas? Ne
moète ih videti i ne znate koliko ih je. Da li
se smeju? Da li uop{te obra}aju pa`nju? Op{ir-
1
no pri~amo o ljudsko-kompjuterskoj interakci-
ji i konverzacionim sistemima a, sa druge stra-
ne, potpuno smo spremni da na{eg u~esnika u di-
jalogu ostavimo u potpunom mraku. Vreme je da
kompjuterima omogu}imo da ~uju i vide.
Istraìvanje i primena kompjuterske vi-
zije bili su skoro ekskluzivno posve}eni anali-
zi slika, posebno u vojne svrhe, kao {to su auto-
nomna vozila i „pametne“ bombe. Svemirske pri-
mene su tako|e neophodne i iziskuju vrhunsku
tehnologiju. Ako imate robota koji {eta po Me-
secu, on ne moè da emituje ljudskom operateru
video-signal onoga {to vidi, ~ak ni brzinom
svetlosti. Zamislimo da je robot stigao do pro-
valije. Dok bi ljudski operater video sliku po-
nora i poslao poruku robotu na Mesec, govore}i
mu da stane, robot bi do tada ve} pao preko ivice.
Ovo je jedan od slu~ajeva kada robot mora da zavi-
si od sopstvene procene, zasnovane na onom {to
vidi.
Nau~nici su postigli lagan napredak u
razumevanju slike i razvili su tehnike da bi,
na primer, izdvojili oblik iz senki ili objek-
te iz pozadine. Tek nedavno su po~eli sa istra-
ìvanjem prepoznavanja ljudi da bi unapredili
ljudsko-kompjuterski interfejs. Va{e lice je,
efektivno, va{ ure|aj za prikaz i kompjuter bi
trebalo da bude u stanju da ga pro~ita, {to zah-
teva prepoznavanje va{eg lica i njegovih jedin-
stvenih izraza.
Na{e grimase su vrlo usko povezane sa na-
{im ekspresivnim namerama. Dok pri~amo putem
telefona, na{ izraz lica nije isklju~en, zbog to-
ga {to nas osoba na drugom kraju veze ne moè vi-
deti. U stvari, ponekad jo{ vi{e deformi{emo
lice i pravimo jo{ ve}e grimase, kako bismo po-
ja~ali i potvrdili izre~ene re~i. Raspoznaju}i
izraze lica, kompjuter bi dobio pristup izobilju
paralelnih signala, koji bi nam omogu}ili da
0
obogatimo usmene i pismene poruke.
Tehni~ki izazov prepoznavanja lica i nje-
govih izraza je te{ko ostvarljiv; ipak, njegovu
realizaciju je mogu}e posti}i u odre|enim kon-
tekstima. U primenama koje se ti~u vas i va{eg
ra~unara on samo treba da zna da li ste to vi, u od-
nosu na sve ostale na ovoj planeti. [tavi{e, po-
zadine je lako izdvojiti.
Izgleda verovatnije da }e vas kompjuteri po-
gledati ranije nego kasnije. Za vreme rata u Per-
sijskom zalivu, 1990–91, ve}ina poslovnih puto-
vanja je bila ukinuta, bili smo svedoci velikog
porasta broja telekonferencija. Od tada su, sve
vi{e i vi{e, personalni ra~unari bivali opre-
mljeni telekonferencijskim sistemima niske
cene.
Hardver za telekonferenciju sastoji se od
TV kamere, centrirane iznad monitora, i hardve-
ra i softvera, neophodnog da se video enkodira,
dekodira i prikaè u realnom vremenu, kao i da
se prikaè kao deo ili preko celog kompjuter-
skog ekrana. Personalni ra~unari }e sve vi{e bi-
ti spremni za vizuelnu komunikaciju (eng. vi-
sion-ready). Dizajneri telekonferencijskih si-
stema nisu zami{ljali da bi se kamera za perso-
nalni ra~unar mogla koristiti za uìvanje u li-
cem-u-lice komunikaciji, ali za{to da ne?
O mi{evima i ljudima
Nil Ger{enfeld, iz Medijske laboratorije,
poredi mi{a od 30 dolara, kojem je potrebno par
minuta da bi nau~io da se koristi, sa gudalom za
~elo koje ko{ta 30.000 dolara i ~ije se rukovanje
u~i ~itavog ìvota. On upore|uje {esnaest guda~-
kih tehnika sa klikom, duplim klikom i povla-
~enjem mi{a. Gudalo je napravljeno za virtuoza, a
mi{ za nas ostale.
1
Mi{ je jednostavan, ali je glomazan medij
za uno{enje grafike. Njegova upotreba zahteva
~etiri koraka: 1) mahanje ruke da bi se prona{ao
mi{, 2) pomeranje mi{a da bi se uo~io kursor, 3)
pomeranje kursora tamo gde treba, 4) kliktanje
ili duplo kliktanje dugmeta. Eplov inovativni
dizajn PauerBuka (Powerbook) barem smanjuje
broj koraka na tri i ima „umrtvljenog mi{a“
(ili kod novijih modela, tzv. trekped), gde su vam
pal~evi slobodni, tako da su prekidi tipkanja
svedeni na minimum.
Ali, kada je crtanje u pitanju, mi{evi i
trek-bolovi29 postaju beskorisni. Poku{ajte da
se potpi{ete uz pomo} trek-bola. Za takve prime-
ne je grafi~ka tabla – ravna povr{ina sa dodat-
kom sli~nom olovci – mnogo bolje re{enje.
Nema puno kompjutera sa grafi~kom tablom
za crtanje. Oni koji je imaju, imaju i {izofre-
ni~ni problem postavljanja grafi~ke table i ta-
stature, jer bi svaka htela da bude u centru i di-
rektno ispred i ispod ekrana. Konflikt se ~esto
re{ava tako {to se tastatura stavlja ispod ekra-
na, jer mnogi ljudi (uklju~uju}i i mene) ne umeju
da kucaju „naslepo“.
Kao rezultat ove ~udne postavke, gde su gra-
fi~ka tabla i mi{ sa strane, moramo se izboriti
sa vrlo neprirodnom koordinacijom ruku i oka. –
Crtate ili ubadate na jednom mestu, dok istovre-
meno gledate u drugo: „crtanje naslepo“, moè se
re}i.
Daglas Englebert, ~ovek koji je izmislio
mi{a 1964, uradio je to da bi ubadao tekst, a ne ra-
di crtanja. Izum je ostao i danas je svuda zastu-
pljen. Biv{a predsednica Nacionalne fondacije
za umetnost, Dèjn Aleksander, istakla je nedav-
no da bi taj ure|aj jedino ~ovek nazvao mi{em.
Godinu dana pre toga Ivan Saderlend je
usavr{io koncept svetlosne olovke za direktno
crtanje po ekranu je 1950. godine odbrambeni
0
sistem SAGE imao neke proste svetlosne olov-
ke). Olovka je pratila kursor u obliku krsti}a,
napravljenog od pet svetlosnih ta~aka. Da bi
poni{tio crte`, trebalo je da savije zglob i
namerno izgubi trag olovke – simpati~an ali ne
tako uspe{an na~in da se izbri{e linija.
Svetlosne olovke danas prakti~no ne po-
stoje. Dràti ruku pored ekrana je jedna stvar
(predstavlja te{ko}u za duì rad, po{to ruka
ostaje bez dotoka krvi), ali je no{enje priveza-
ne olovke, te{ke {ezdeset grama, uzrok ekstrem-
nog zamora {ake i ruke. U nekim slu~ajevima
svetlosna olovka je {iroka i po dva centimetra
i njeno kori{}enje podse}a na pisanje razgledni-
ce sa cigarom.
Grafi~ke table su naro~ito udobne za crta-
nje i, uz ne{to truda, moè se u~initi da rad sa
njihovom olovkom ima teksture i bogatstvo umet-
nikove ~etkice. Do danas su, kako smo ih ose}a-
li, ove olovke teìle da imaju kuglicu na vrhu,
na tvrdoj povr{ini, za koju je potrebna prava
parcela na radnom stolu blizu vas i va{eg ekra-
na. Po{to su na{i stolovi obi~no zatrpani, je-
dini na~in da grafi~ke table postanu popular-
ne jeste da proizvo|a~i name{taja po~nu da ih
ugra|uju u stolove, tako da nema ure|aja kao ta-
kvog, ve} samo povr{ine stola.
Ra~unarstvo visoke osetljivosti

Glavni adut u grafi~kom ulazu jeste ljudski
prst.
Automatizovane bankovne ma{ine 30 i
informacioni kiosci31 sa prili~nim uspehom
danas koriste ekrane osetljive na dodir. Ali
kod personalnih ra~unara se skoro nikada va{
prst nije susreo sa ekranom, {to je prili~no za-
~u|uju}e kada imamo na umu da je ljudski prst
1
naprava za pokazivanje, koju nema potrebe da po-
diète, i imamo ih deset. Dostojanstveno moè-
te prelaziti sa kucanja na pokazivanje, iz hori-
zontalne ravni u vertikalnu. Ipak, ne koristi
se. Evo tri razloga za to koja su mi stavljena do
znanja, mada ni u jednom jedinom momentu nisam
poverovao u bilo koji od njih:
Kada pokazujete, pokrivate to {to poka-
zujete. To je istina, ali se isto doga|a sa papirom
i olovkom, i nije omelo praksu pisanja ili kori-
{}enja prsta da bi se ne{to pokazalo na fotoko-
piji.
Va{ prst je niske rezolucije. Ovo je pogre-
{no. Mo`da je nezgrapan, ali ima za~u|uju}e do-
bru rezoluciju. Potrebno je jo{ samo, malo po po-
vr{ini vu}i prst i pozicionirati kursor sa ve-
likom precizno{}u.
Va{ prst prlja ekran. Ali ga tako|e i ~i-
sti! Jedan od na~ina da se razmi{lja o ekranima
osetljivim na dodir jeste da }e oni, manje ili vi-
{e, biti stalno pokriveni nevidljivom prljav-
{tinom, gde ~iste ruke ~iste, a prljave prljaju
(ili tako ne{to).
Pravi razlog zbog kojeg ne koristimo prste je
taj {to jo{ uvek nismo prona{li dobru tehnologi-
ju za registrovanje fizi~ke blizine prsta: kad je
va{ prst blizu, ali ne dodiruje povr{inu ekrana.
Uz samo dve mogu}nosti – dodirnuti ili ne dodir-
nuti – mnoge primene su, najblaè re~eno, nespret-
no re{ene. Dakle, kursor bi se pojavljivao kada bi
va{ prst bio na pola centimetra od ekrana, a dodi-
rivanje same povr{ine bi bilo registrovano klik-
tanjem.
Poslednja stvar u vezi sa prstima jeste da se
sitni nabori koè, koji ~ine va{ otisak prstiju,
tako|e pona{aju kao dodirna povr{ina na zim-
skoj automobilskoj gumi i stvaraju trenje na me-
stu gde koà doti~e staklo. Ovo spajanje vam omo-
gu}ava da fakti~ki pritiskate ekran i uvodite
0
dodatnu silu u ravan ekrana.
Putem ure|aja koji smo na MIT-u napravili
pre dvadeset godina, pokazali smo da je, kada jako
dodirujete ekran va{im prstom bez njegovog pokre-
tanja, postojalo dovoljno trenja da se objekti pokre-
nu, guraju i vuku, ili ~ak rotiraju. Jedna demon-
stracija je prikazivala potenciometre na ekranu,
koje ste mogli da rotirate putem trenja prstiju i
ekrana. Ne samo da su se okretali ve} su i proizvo-
dili zvuk kliktanja, koji je poja~avao utisak real-
nosti. Mogu}e primene uklju~uju sve – od de~ijih
igara do pojednostavljenja avionske kabine.
Interfejs uzvra}a udarac

Daljinski manipulatori se obi~no koriste
u sredinama koje su toksi~ne za ~oveka, kao {to su
nuklearni reaktori. Robotska ruka se nalazi unu-
tar reaktora, dok je ljudski operater kontroli{e
spolja. Obi~no se ruka „gospodar“ i ruka „rob“ na-
laze na poprili~noj udaljenosti, tako da opera-
ter gleda na TV-u prikaz scene. Strana gde je ruka
rob obi~no je imala hvataljku kontrolisanu od
strane upravlja~kog kraja, tj. operaterovog palca
i kaìprsta, tako da je objekte mogu}e podizati
drè}i ih ~vrsto. Na ovaj na~in, mogle su se ose-
titi teìna i elasti~nost (ukoliko ih je uop{te
bilo), npr. par~eta uranijuma.
Fred Bruks i njegove kolege sa Univerzite-
ta Severne Karoline imali su briljantnu ideju:
zamislite da ruka rob uop{te ne postoji, ve} da su
ìce koje ina~e vode do nje sada povezane sa kom-
pjuterom koji simulira celo iskustvo. Objekti
koje vidite na ekranu sada nisu stvarni, ve} su
modelirani i prikazani od strane kompjutera, sa
svim svojim elementima, kao {to su teìna i ela-
sti~nost.
O taktilnim osobinama kompjutera se skoro
1
uvek razmi{ljalo ekskluzivno kroz va{e dodiri-
vanje njega, a ne obrnuto.
U~estvovao sam u gra|enju prototipa nove
ma{ine koja vam, dok je gurate, odgovara guranjem;
ure|aja koji vra}a snagu, u kojem trud uloèn za
pokretanje moè biti funkcija bilo ~ega. Pod
kompjuterskom kontrolom on bi mogao da pre|e iz
stanja slobodnog pomeranja u ose}aj sli~an gura-
nju kroz gusti sirup. U jednom slu~aju imali smo
mapu Masa~usetsa sa demografskom bazom podata-
ka. Korisnik je mogao da iscrtava plan putanje za
novi autoput tako {to je pomerao ovaj digitaliza-
tor povratne snage. Koli~ina snage, potrebne za
guranje, varira u funkciji broja porodica koje bi
morale biti iseljene. Zna~i, mogli biste bukval-
no zatvorenih o~iju da iscrtate put najmanjeg ot-
pora novom autoputu.
Jo{ jedan primer je demonstriran u kompa-
niji Epl Kompjuter, od strane Alana Keja (koji se
generalno smatra ocem personalnog ra~unara). Je-
dan od njegovih istraìva~a je dizajnirao „tvr-
doglavog“ mi{a, koji je koristio magnetsko polje
da bi u~inio teìm ili lak{im njegovo pokreta-
nje. Kada bi dodao pun magnetski naboj, mi{ bi
postao potpuno nepokretljiv, drè}i kursor da-
leko od zabranjenih podru~ja.
Va{ ra~unar otvara o~i

Zamislite da ~itate sa kompjuterskog ekra-
na i pri tom se pitate: „[ta ovo zna~i?“, „Ko je
ona?“, ili „Kako sam dospeo tamo?“ Ovo, ona i ta-
mo su definisani pravcem va{eg pogleda u tom
momentu. Va{e pitanje se odnosi na ta~ku dodira
izme|u va{ih o~iju i teksta. O~i se, normalno, ne
posmatraju kao izlazni ure|aji, me|utim, mi ih
sve vreme koristimo na taj na~in.
Na~in na koji ljudi mogu da uo~e me|usobne
0
poglede i uspostave kontakt o~ima najbolje se mo-
è opisati kao magija. Zamislite da stojite na se-
dam metara udaljenosti od neke osobe koja vas u
jednom momentu gleda pravo u o~i, a slede}eg mo-
menta preko va{eg ramena. Vi trenutno moète
odrediti razliku ako je pogled te osobe za samo de-
li} ugla pomeren u odnosu na va{ pogled. Kako?
To svakako nije trigonometrija, gde bi ra~u-
nali ugao normale na ravan o~iju druge osobe i on-
da izra~unali da li se ta normala poklapa sa va-
{om linijom pogleda. Ne. Ne{to se drugo doga|a –
prolazi poruka izme|u va{ih o~iju i o~iju te
osobe. Mi nemamo predstave kako ovo zapravo
funkcioni{e.
Mi stalno koristimo o~i da bismo pokazali
na objekte. Kada ste upitani kuda je neko oti{ao,
odgovor bi mogao da bude samo va{ pogled ka otvo-
renim vratima. Dok obja{njavate {ta treba da se
odnese, moète gledati kofer. Ovaj na~in poka-
zivanja, kombinovan sa klimanjem glave, moè
biti vrlo mo}an kanal komunikacije.
Postoji nekoliko tehnologija za pra}enje
o~iju. Jedna od prvih demonstracija koje sam ja
video bio je ure|aj koji se montirao na glavu i
pratio va{ pogled. U momentu ~itanja, on je tekst
na ekranu mogao pretvariti iz engleskog u fran-
cuski. Kako se centar va{eg pogleda pomerao sa
re~i na re~, vi ste tu re~ videli na francuskom i
ceo ekran je izgledao kao da je 100 posto na fran-
cuskom jeziku. Posmatra~, ~ije o~i ne bi bile
pra}ene, video bi ekran ispunjen sa 99 procenata
engleskog jezika (sve re~i osim one koju posmatra
osoba sa ure|ajem za pra}enje pogleda).
Ne{to moderniji sistemi za pra}enje pogle-
da koriste daljinsku TV kameru, tako da kori-
snik ne mora da nosi nikakav ure|aj. Telekonfe-
rencijska konfiguracija spremna za video (vi-
deo-ready) posebno je zgodna za pra}enje o~iju, jer
korisnik uglavnom sedi ispred ekrana, na rela-
1
tivno fiksnoj udaljenosti. êsto bi se de{avalo
da gledate direktno u o~i udaljene osobe (ra~unar
moè da zna gde se one nalaze).
[to vi{e kompjuter zna o va{oj poziciji,
drànju i posebnoj prirodi va{ih o~iju, to mu je
jednostavnije da zna gde gledate. îni se ironi~-
nim, ali ovaj prili~no egzoti~ni medij, u kojem
o~i sluè kao ulaz, prona}i }e svoju prvu prime-
nu u prili~no svakida{njem oblikovanju osobe
koja sedi za stonim ra~unarom.
Ovo }e funkcionisati jo{ bolje kada se bude
istovremeno koristilo sa jo{ jednim ulaznim ka-
nalom – govorom.
0
11. Moèmo li razgovarati o
ovome
Nadma{iti re~i
Za mnoge ljude kucanje nije idealni inter-
fejs. Kada bismo mogli da govorimo na{im ra~u-
narima, ~ak bi i najve}i tehnofobi~ari – ludi-
sti mogli da ih koriste sa vi{e odu{evljenja.
Ipak, kompjuteri ostaju manje ili vi{e gluvone-
mi. Zbog ~ega?
Primarni razlog zbog kojeg se prepoznavanje
govora tako malo razvilo jeste nedostatak per-
spektive, a ne tehnologije. Kada vidim demonstra-
cije prepoznavanja govora ili reklame za proiz-
vode, kada ljudi nose mikrofone pored usta, upi-
tam se: da li su zaista prevideli ~injenicu da je
glavna prednost govora ta {to vam ruke ostaju
slobodne? Kada vidim ljude kako, govore}i, drè
lica blizu ekrana, zapitam se da li su zaboravi-
li da je upravo sposobnost funkcionisanja na da-
ljinu razlog zbog kojeg koristimo glas? Kada ~u-
jem ljude da polaù pravo ili zahtevaju prepo-
znavanje govora nezavisno od korisnika, zapitam
se nisu li zaboravili da se mi obra}amo perso-
nalnim kompjuterima, a ne kompjuterima koje
delimo sa drugima. Zbog ~ega se svako, kako iz-
gleda, usmerava na pogre{nu stranu problema?
Jednostavno. Sve do nedavno, bili smo vo|e-
1
ni dvema opsesijama koje su nas pogre{no usmera-
vale. Prva je bila rezultat staromodnih telefon-
skih komunikacija, sa pretenzijom da bilo ko, i
bilo gde, bude u mogu}nosti da podigne telefon-
sku slu{alicu i izgovori komande kompjuteru,
umesto da razgovara sa ljudskim operaterom – gde
ne bi trebalo da bude va`no da li }ete govoriti
ju`nja~ki razvu~eno, sa bostonskim ili sa njujor-
{kim akcentom. Druga opsesija poti~e od kance-
larijske automatizacije – pisa}e ma{ine koja go-
vori, kojoj se moèmo obra}ati non stop i koja }e
savr{eno transkribovati na{ govor. Fokusira-
nje na samo ova dva cilja godinama nas je uspora-
valo u postizanju nekih va`nijih (i korisnijih)
ciljeva: prepoznavanja i razumevanja konverza-
cijskog govora u visokopersonalizovanom i in-
teraktivnom okruènju.
Tako|e smo prevideli vrednost govora, koja
nadma{uje, prevazilazi sam sadràj re~i. Na
primer, dana{nji ra~unari zahtevaju va{u apso-
lutnu, potpunu pa`nju. Obi~no morate da sedite.
Primorani ste da pratite, manje ili vi{e u pot-
punosti, proces i sadràj interakcije. Skoro da
ne postoji na~in da kompjuter koristite u prola-
zu ili da ga angaùjete vi{e nego u jednoj konver-
zaciji. Govor }e sve to promeniti.
Mogu}nost kori{}enja kompjutera van doma-
{aja ruke tako|e je vrlo va`na. Zamislite kada
bi razgovor sa nekom osobom zahtevao da njen ili
va{ nos uvek bude u va{em pravcu! Mi obi~no sa
ljudima razgovaramo na nekoj udaljenosti, za mo-
menat se okrenemo i uradimo ne{to drugo, i nije
tako redak slu~aj da ste izvan vidokruga dok raz-
govarate. @elim da kompjuter moè raditi na do-
hvat u{iju ili sluha, {to zahteva da se re{i pro-
blem razdvajanja govora od ostalih ambijentalnih
zvukova, poput onih iz klima ure|aja ili aviona
koji prele}e.
Govor je, tako|e, vi{e od re~i, u tom smislu
0
{to ima paralelne podprenosnike informacije.
Svako ko ima dete ili ku}nog ljubimca zna da na-
~in na koji mu ne{to kaète moè biti mnogo va-
`niji od samih re~i. Boja glasa je vrlo bitna. Psi,
na primer, odgovaraju skoro potpuno na boju glasa i
imaju vrlo malu uro|enu sposobnost za obavljanje
kompleksnih leksi~kih analiza, uprkos pretera-
nim tvrdnjama njihovih vlasnika koji ih oboà-
vaju.
Izgovorene re~i nose znatnu koli~inu in-
formacija, koja nadma{uje same re~i. Dok govori,
neko moè izraziti strast, sarkazam, razjarenost,
dvosmislenost, snishodljivost i iscrpljenost –
sve sa identi~nim re~ima. U prepoznavanju govo-
ra od strane kompjutera ove suptilne razlike u
zna~enju se ignori{u ili se, jo{ gore, ~e{}e tre-
tiraju kao gre{ke nego kao vrline. Ipak, one su
najve}i kvaliteti, koji govor ~ine bogatijim me-
dijem od ma{inski pisane re~i.
Tri dimenzije u prepoznavanju govora

Ako govorite neki strani jezik umereno do-
bro, ali ne savr{eno, primeti}ete da je slu{anje
vesti sa radija, uz stalno pucketanje, vrlo te{ko
ili pak nemogu}e. Nasuprot tome, nekog ko te~no
govori taj jezik {um signala }e, u najgorem slu~a-
ju, samo nervirati. Prepoznavanje i razumevanje
se me|usobno veoma prepli}u.
Kompjuteri trenutno nemaju razumevanje u
tom smislu da se vi i ja moèmo sloìti kako
oboje znamo {ta ne{to zna~i. Dok u budu}nosti
kompjuteri, bez sumnje, ne postanu inteligentni-
ji, do tada smo primorani da re{avamo problem
ma{inskog prepoznavanja govora, bez mnogo ma-
{inskog razumevanja. Razdvajanje ova dva zadatka
pruà nam ~ist put ka prevo|enju izgovorenih re-
~i u kompjuterski ~itljive komande. Problem
1
prepoznavanja govora ima tri promenljive: veli-
~inu re~nika, stepen nezavisnosti od govornika i
povezanost re~i, tj. nivo do kojeg re~i mogu biti
stopljene zajedno, sve dok su u kadenci normalnog
ljudskog govora.
Zamislite ove dimenzije prepoznavanja go-
vora kao tri ose. [to manje re~i moè da se pre-
pozna na osi re~nika, to je kompjuteru lak{e.
Ukoliko sistem unapred zna ko govori, problem je
jednostavniji. Ako se re~i moraju izgovarati
odvojeno, tako|e je lak{e.
Nulta ta~ka ovih osa je mesto u kojem prona-
lazimo najmanji mogu}i re~nik totalno zavisan
od re~i govornika, koje moraju biti izgovarane sa
prepoznatljivim-pauzama-izme|u-svake-re~i.
Kako budemo dodavali ili pomerali neku
osu, tako {to ~emo npr. pove}ati re~nik, omogu-
}iti da sistem radi sa bilo kojom osobom, ili
dopustiti da se re~i mogu govoriti te~no, pro-
blem }e postajati sve teì i teì. U krajnjem
slu~aju, o~ekujemo da kompjuter prepozna svaku
re~, izgovorenu od strane bilo koga, postiù}i
„kafanski“ stepen intimnosti u razgovoru. Ra-
zumna pretpostavka bi glasila da moramo biti
na {to je mogu}e vi{em nivou svake od ovih osa,
kako bi prepoznavanje govora bilo od ikakve ko-
risti. Besmislica!
Razmislite o svakoj osi posebno. Kada do|e
do veli~ine re~nika, neko se moè zapitati – ko-
liko je veliko dovoljno veliko: pet stotina, pet
hiljada ili pedeset hiljada re~i? Ali pitanje
bi, u stvari, trebalo da glasi: koliko prepozna-
tljivih re~i je potrebno da bude u kompjuterovoj
memoriji u jednom trenutku? Ovo pitanje sugeri-
{e razbijanje re~nika u kontekstualne podskupo-
ve, tako da se ti delovi po potrebi mogu ubaciva-
ti u ma{inu. Kada traìm od kompjutera da okre-
ne telefon, moj rolodeks se napuni. Kada plani-
ram putovanje, u njemu su imena mesta.
0
Ako neko posmatra veli~inu re~nika kao
skup re~i potrebnih u nekom momentu (nazovimo
ih „prozorima re~i“), onda kompjuter treba da
izabere od znatno manje zastra{uju}eg broja re~i:
bliè pet stotina nego pedeset hiljada.
Pretpostavljena potreba za nezavisno{}u
govornika je zahtev telefonskih kompanija iz
pro{losti, gde bi centralni kompjuter bio u sta-
nju da razume svakoga, i predstavljao neku vrstu
„univerzalne telefonske usluge“. Me|utim, danas
je na{e ra~unarstvo u mnogo ve}oj meri ra{ireno
i personalizovano. Moèmo posti}i visok nivo
prepoznavanja na periferiji mreè: u PC-ju, slu-
{alici, ili uz pomo} pametnih kartica. Ukoli-
ko bih èleo da iz telefonske govornice razgova-
ram sa kompjuterom avio-prevoznika, mogao bih da
pozovem ku}ni ra~unar ili izvadim svoj dèpni
kompjuter i da ga pustim da sa~ini prevod iz gla-
sa u kompjuterski ~itljiv signal.
Spajanje i muljanje re~i je tre}a stvar. Ne
èlimo da kompjuter bude nalik turisti koji se
obra}a stranom detetu, polako izgovaraju}i svaku
re~, sa pauzama izme|u. Ova osa je najve}i izazov,
ali se moè delimi~no pojednostaviti kada po-
smatramo jezik kao izgovorene grupe re~i, a ne sa-
mo kao pojedina~ne re~i. U stvari, baratanje za-
jednoizgovorenimre~ima, u ovom maniru, dobrim
delom moè biti deo personalizacije i treninga
va{eg kompjutera.
Moèmo se pribliìti najlak{em uglu
prepoznavanja govora onda kada govor posmatramo
kao interaktivni i konverzacijski medij.
Parare~enice
Govor je medij koji je ~esto ispunjen zvucima
koje je nemogu}e na}i u re~niku. Govor ne samo da je
ìvopisniji od crno-belog teksta ve} moè dobiti
1
dodatno zna~enje iz konverzacijskih slojeva, na
primer parare~enice.
Godine 1978. u MIT-u smo koristili razvi-
jeni vezani sistem prepoznavanja govora, koji je
bio zavisan od govornika. On je, poput svih ta-
kvih sistema, onda i sada, bio podloàn gre{ka-
ma kada je govornikov glas pokazivao ~ak i najma-
nji nivo stresa. Kada su ga studenti diplomci de-
monstrirali na{im sponzorima, hteli smo da si-
stem radi savr{eno. Nervoza u glasu studenta de-
monstratora je izazvala krah sistema.
Pet godina kasnije jedan drugi student je
imao sjajnu ideju: prona}i pauze u korisnikovom
govoru i programirati ma{inu da tada kaè
„aha“. Tako, kad bi neko govorio ma{ini, ona bi
periodi~no govorila a-haaa, aaa-ha ili aha. Ovo je
imalo toliko prijatan efekat (izgledalo je kao
da ma{ina ohrabruje govornika da nastavi) da je
korisnik bio ne{to opu{teniji, a performanse
sistema su sko~ile.
Ovaj koncept je otkrio dve bitne stvari: pr-
vo, nema potrebe da sve izgovorene re~i imaju lek-
si~ko zna~enje da bi bile od zna~aja za komunika-
ciju; drugo, neke izgovorene re~i su ~isto konver-
zacijski protokoli. Kada ste kraj telefona, uko-
liko ne kaète „aha“ sagovorniku u odre|enim
intervalima, osoba postaje nervozna i pita vas:
„Da li me ~uje{?“ „Aha“ nije poput „da“, „ne“ ili
„mo`da“, ve} emituje samo jedan bit informacije:
„Tu sam.“
Teatar konverzacije
Zamislite slede}u situaciju. Sedite za sto-
lom, gde svi osim vas pri~aju na francuskom. Va{
francuski je ograni~en jednom godinom u~enja u
srednjoj {koli. Osoba za stolom se iznenada okre-
}e ka vama i kaè: „Voulez-vous encore du vin?“
0
Savr{eno razumete. Naknadno, ta ista osoba menja
temu na, recimo, politiku u Francuskoj. Ne}ete
ni{ta razumeti ukoliko te~no ne govorite fran-
cuski (pa mo`da ~ak ni tada).
Mo`da }ete pomisliti da je: „@elite li
jo{ malo vina?“ de~iji razgovor, dok je za politi-
ku potrebna sofisticirana jezi~ka ve{tina. To
je istina, ali to nije bitna razlika izme|u dve
konverzacije.
Kada vas je ta osoba upitala da li èlite
jo{ vina, verovatno je imala pruènu ruku prema
boci vina i o~i uprte u praznu vinsku ~a{u. Zna-
ci koje ste dekodirali bili su paralelni i preo-
bilni, a ne samo akusti~ni. Dalje, svi subjekti i
objekti su bili na istom mestu i u isto vreme. Ova
taktika vam je omogu}ila da razumete o ~emu se ra-
di.
Obilje re~i u govoru je, da ponovim, dobro.
Kori{}enje paralelnih kanala (gestikulacija,
pogled i govor) su{tina je ljudske komunikacije.
Ljudi se prirodno oslanjaju na paralelne na~ine
iskazivanja. Ako imate skromno znanje italijan-
skog jezika, ima}ete mnogo problema govore}i sa
Italijanima telefonom. Kada stignete u itali-
janski hotel i ne moète da prona|ete sapun u ku-
patilu, ne}ete koristiti telefon; si}i }ete do
recepcije i iskoristiti va{ najbolji turisti~-
ki priru~nik za jezik da bi traìli sapun. Mo-
`da }ete ~ak i napraviti par gestova kupanja.
U stranoj zemlji, koristimo svaki mogu}i
na~in da bismo preneli namere i ~itamo sve sig-
nale da bismo postigli makar minimalni nivo
razumevanja. Zamislite kompjuter kao bi}e u ta-
kvoj stranoj (na{oj) sredini.
Kako da kompjuter pri~a dobro

Kompjuter moè da proizvede govor na dva
1
na~ina: pu{taju}i prethodno snimljen glas, ili
putem sinteze zvukova iz slova, slogova ili (naj-
~e{}e) fonema. Oba metoda imaju svoje prednosti
i nedostatke. Problematika generisanja govora je
sli~na problemu muzike: moète pohraniti zvuk
(kao na CD-u) i pu{tati ga kasnije, ili ga moè-
te sintetizovati i reprodukovati iz nota (kao
{to radi muzi~ar).
Recitovanje prethodno pohranjenog govora
vra}a „najprirodniji“ zvuk govorne i slu{ne ko-
munikacije, naro~ito ako je pohranjeni govor
kompletna poruka. Iz ovog razloga ve}ina tele-
fonskih poruka je na ovaj na~in snimljena. Kada
poku{ate da sastavite zajedno prethodno snimlje-
ne par~i}e zvuka ili re~i, rezultat je manje zado-
voljavaju}i jer nedostaje celokupna prozodija.
U ranijim vremenima ljudi su oklevali da
koriste prethodno snimljen govor za ljudsko-kom-
pjutersku interakciju, jer je zauzimao puno memo-
rije. Danas je taj problem mnogo manji.
Stvarni problem je o~igledniji. Da bi po-
hranjeni govor uop{te mogao da funkcioni{e,
morate prethodno da ga snimite. Ukoliko o~ekuje-
te od kompjutera da, na primer, imena izgovara is-
pravno, sva imena prethodno morate snimiti. Po-
hranjeni glas ne radi za proizvoljni govor. Iz
ovog razloga koristi se drugi metod: sinteza.
Sintetizator govora uzima tok teksta (poput
ove re~enice) i prati odre|ena pravila da bi iz-
govorio svaku re~, jednu po jednu. Svaki jezik je
razli~it i varira u svojim te{ko}ama da sinte-
tizuje.
Engleski jezik je jedan od najteìh, jer mi
pi{emo (write, right, rite32) na tako ~udan i ne-
logi~an na~in. Drugi jezici su, poput turskog,
mnogo lak{i. U stvari, turski jezik je vrlo jedno-
stavan za sintetizovanje, jer je Ataturk preselio
taj jezik iz arapskog u latinsko pismo, 1929. i,
rade}i to, stvorio odnos jedan-prema-jedan izme|u
0
zvukova i slova (tj. fonetsko pismo). Vi izgovara-
te svako slovo: nema nemih slova ili konfuznih
diftonga. Dakle, na nivou re~i, turski jezik je
san koji prelazi u stvarnost za kompjuterski sin-
tisajzer.
âk i ako ma{ina moè da izgovori svaku
re~, problem se tu ne zavr{ava. Vrlo je te{ko ni-
zu sintetizovanih re~i dati krajnji ritam i na-
glasak na nivou fraze i re~enice, {to je vrlo
bitno ne samo zbog njenog dobrog prizvuka ve} i
zato {to joj daju boju, izraz i ton, usagla{ene sa
sadràjem i namerom. U suprotnom, rezultat je
monoton glas, koji zvu~i kao pijani [ve|anin.
Danas vi|amo (~ujemo) neke sisteme koji
kombinuju sintezu i pohranjivanje. Kao i sa ve-
}inom digitalnih stvari, re{enje na duge staze
leì u iskori{}enju oba.
Sve velike i male stvari

U slede}em milenijumu zate}i }emo sebe ka-
ko vi{e pri~amo sa ma{inama nego sa ljudskim
bi}ima. Izgleda da ljude najvi{e mu~i njihova
sopstvena savest dok razgovaraju sa beìvotnim
predmetima. Ose}amo se savr{eno udobno dok raz-
govaramo sa ku~i}ima ili kanarincima, ali ne i
sa kvakama ili po{tanskim sandu~i}ima (osim
ukoliko nismo potpuno pijani). Zar se ne bi sva-
ko ose}ao glupo kada bi se obra}ao tosteru? Vero-
vatno ne mnogo vi{e nego {to se ose}ao kada je pr-
vi put pri~ao sa telefonskom sekretaricom.
Jedna od stvari koja }e ovu vrstu razgovora
u~initi sveprisutnom u budu}nosti jeste minija-
turizacija. Kompjuteri postaju sve manji i manji.
Moète o~ekivati da sutra drìte na dlanu ono
{to vam danas stoji na stolu, a {to je ju~e ispu-
njavalo sobu.
Mnogi korisnici stonih ra~unara ne umeju
1
da cene ogromnu redukciju u veli~ini, u prote-
klih deset godina, jer postoje neke dimenzije, kao
{to je veli~ina tastature, koje ostaju konstantne,
i druge, poput veli~ine ekrana, koje traè da bu-
du sve ve}e a ne manje. Na kraju, celokupna veli-
~ina stonog ra~unara nije manja od petnaest godi-
na starog Epl II ra~unara.
Ako dugo niste koristili modem, promena
njegove veli~ine je mnogo bolji pokazatelj prave
promene koja se dogodila. Pre manje od petnaest
godina modem od 1.200 boda (koji je ko{tao oko
1.000 dolara) bio je veli~ine poloènog tostera.
Modem od 9.600 boda u to vreme je bio veli~ine vi-
{ekomponentne police. Danas modem od 19.200 boda
nalazimo na pametnim karticama. âk i u ovom
formatu kreditne kartice ve}ina prostora ostaje
neiskori{}ena i sluì za faktore forme (da bi
popunila slot33 i da bi bila dovoljno velika da se
ne izgubi). Glavni razlog, zbog kojeg ne stavljamo
ure|aje poput modema na „glavu ~iode“, vi{e nije
tehnolo{ke prirode, ve} nastaje zbog problema vi-
dljivosti nosa~a pinova, kako ih ne bismo lako
proma{ili.
Kada napustite ograni~enje prirodnog raz-
maka va{ih prstiju, koje odre|uje udobnu tastatu-
ru, veli~ina kompjutera }e tada vi{e biti odre-
|ivana veli~inom dèpova, nov~anika, ru~nih
satova, olovki i sl. Kada su u pitanju ovi fakto-
ri forme, gde je kreditna kartica najmanja èlje-
na veli~ina, ekran je mali i grafi~ki korisni~-
ki interfejs gubi smisao.
Sistemi bazirani na olovci najverovatnije
}e biti posmatrani kao nepodesna privremena re-
{enja, odvi{e veliki, a ipak mali. Alternativa
fizi~kim dugmi}ima je tako|e neprihvatljivo
re{enje. Pogledajte va{ VCR ili daljinski
upravlja~ i verovatno }ete uo~iti dobar primer
ograni~enosti dugmi}a, napravljenih za ruke
Pigmeja i vrlo mlade o~i.
0
Iz svih ovih razloga trend rastu}e minija-
turizacije navodi na pobolj{anje proizvodnje i
metoda prepoznavanja govora, kao dominantnog
ljudsko-kompjuterskog interfejsa kada su u pi-
tanju mali predmeti. Stvarno prepoznavanje go-
vora ne mora u celini da bude implementirano u
svakom dugmetu za manètnu ili narukvici ru~-
nog sata. Mali ure|aji mogu sasvim lepo da tele-
komuniciraju radi ispomo}i. Su{tina je u tome
da male stvari naprosto mole da dobiju glas.
Posegni i dodirni nekoga

Pre mnogo godina glavni istraìva~
firme za {tampane ~estitke, Holmark (Hall-
mark), objasnio mi je da je kompanijin glavni
takmac bio AT&T. Reklamni slogan „posegni i
dodirni nekoga“ odnosi se, zapravo, na prenos
emocija putem glasa. Kanal kroz koji glas pro-
lazi ne prenosi samo signal ve} i sve dodatne
osobine, koje ~ine da on bude pun razumevanja,
odlu~an, saàljiv, ili opra{taju}i. Kaèmo da
neko „zvu~i“ po{teno, da argument „zvu~i“ neu-
verljivo, ili da ne{to ne „zvu~i“ ovako-ili-
onako. U zvuk je ugra|ena informacija i o ose}a-
njima.
Na isti na~in na koji bi posegnuli da do-
dirnemo nekoga – zate}i }emo sebe kako koristimo
glas da bismo projektovali svoje èlje ma{ina-
ma. Neki ljudi }e se pona{ati prema svojim kom-
pjuterima kao kaplari, dok }e drugi ispoljavati
glas razuma. Govor i izdavanje naloga su ~vrsto
spojeni. Da li }ete davati nare|enja sedmorici
patuljaka?
Mogu}e je! Ideja o tome kako }ete – posle
dvadeset godina – govoriti grupi holografskih
pomo}nika visokih osam in~a, koji {etaju po
va{em stolu, nije neverovatna. Ono {to je sigur-
1
no jeste da }e glas biti va{ primarni kanal ko-
munikacije sa va{im interfejs agentima ili
posrednicima.
0
12. Manje je vi{e
Digitalni batleri
U decembru 1980. Dèrom Visner i ja smo ~i-
tave no}i bili gosti Nobutaka [ikanaija, u nje-
govoj ljupkoj seoskoj ku}i u pokrajini Hakone, u
Japanu, blizu planine Fudì. Bili smo toliko
ube|eni da bi [ikanaijeva novinska i TV medij-
ska imperija mogla profitirati od toga {to bi se
nalazila u osniva~kom jezgru Medijske laborato-
rije, i da }e g. [ikanai biti voljan da plati za
njeno gra|enje. Tako|e smo verovali da }e se [i-
kanaijev li~ni interes za savremenu umetnost
stopiti sa na{im snom o spajanju tehnologije sa
umetni~kim izraàvanjem, sa kombinovanjem in-
vencije i kreativne upotrebe novih medija.
Pre ve~ere smo pro{etali po [ikanaijevoj
~uvenoj umetni~koj kolekciji u otvorenom pro-
storu, koja tokom dana sluì i kao dvojnik Mu-
zeju oblasti Hakone, u otvorenom prostoru. U to-
ku ve~ere sa gospodinom i gospo|om [ikanai
pridruìo nam se [ikanaijev privatni sekre-
tar koji je, prili~no za~u|uju}e, savr{eno govo-
rio engleski, za razliku od [ikanaijevih koji
ga uop{te nisu govorili. Konverzaciju je po~eo
Visner, koji je ispoljio veliko interesovanje za
rad Aleksandera Kaldera i pri~ao je o MIT-
ovom i svom li~nom iskustvu sa tim velikim
1
umetnikom. Sekretar je saslu{ao pri~u i onda je
preveo od po~etka do kraja, dok ga je g. [ikanai
pa`ljivo slu{ao. Na kraju je g. [ikanai malo
razmislio, napravio pauzu, pogledao u nas i pro-
mrmljao {ogunsko: „Ohhhh“.
Sekretar je potom preveo: „Gospodin [ika-
nai kaè da je vrlo impresioniran Kalderovim
radom i da su nedavne kupovine g. [ikanaija bi-
le pod uslovima...“ Trenutak. Odakle je sve to do-
{lo?
Ovo se nastavilo tokom ~itavog obroka. Vis-
ner bi rekao ne{to, onda bi to bilo potpuno pre-
vedeno i odgovor bi bio manje-vi{e: „ohhhh“, koje
bi zatim bilo prevedeno u dugo obja{njenje. Rekao
sam sebi te no}i – ako stvarno èlim da napravim
li~ni kompjuter, on mora biti dobar kao [ikana-
ijev sekretar. Morao bi da bude u stanju da {iri
i skuplja signale, u funkciji poznavanja mene i
moje okoline, toliko intimno da bih ja u ve}ini
prilika bukvalno mogao biti blagoglagoljiv.
Najbolja metafora ljudsko-kompjuterskog
interfejsa, koju ja mogu da zamislim, jeste dobro
istrenirani engleski batler. „Agent“ odgovara
na telefon, prepoznaje osobe koje zovu, uznemira-
va vas samo u odgovaraju}im prilikama i moè
~ak da bezo~no slaè u va{u korist. Isti agent
je dobar u proceni vremena, uve`ban da prona|e
prave prilike, i po{tuje va{u individualnost.
Ljudi koji poznaju batlera uìvaju odre|enu
prednost u odnosu na potpune strance. Sve je to u
redu.
Takvi ljudski agenti su dostupni vrlo ma-
lom broju ljudi. Mnogo }e{}u ulogu te vrste igra-
ju kancelarijske sekretarice. Ukoliko imate ne-
koga ko vas dobro poznaje i deli dobar deo inform-
acija sa vama, ta osoba vrlo efikasno moè da po-
stupa u va{e ime. Ukoliko bi se va{a sekretarica
razbolela, ne bi vam pomoglo ni kada bi vam agen-
cija poslala Alberta Ajn{tajna. Ovde nije u pita-
0
nju IQ, ve} znanje koje delite sa nekim i praksa
njegovog kori{}enja u va{em najboljem interesu.
Ideja o ugra|ivanju ove vrste funkcional-
nosti u kompjuter sve do nedavno je bila san toli-
ko izvan doma{aja da nije uzimana ozbiljno. Ovo
se menja vrlo brzo. Danas dovoljno ljudi veruje da
je ovakve „interfejs agente“ mogu}e napraviti. Iz
ovog razloga interesovanje za inteligentne agente
je postalo najmodernija tema istraìvanja dizaj-
na ljudsko-kompjuterskog interfejsa. Postalo je
o~igledno da ljudi èle da poveravaju agentima
vi{e funkcija, a manje da direktno rade sa ra~u-
narima.
Ideja je da se naprave kompjuterski zameni-
ci, koji bi posedovali znanje o ne~emu (procesu,
oblasti interesovanja, na~inu rada) i o va{em od-
nosu prema tom ne~emu (va{i ukusi, naklonosti,
poznanici). Naime, kompjuter bi trebalo da pose-
duje duplu ekspertizu, poput kuvarice, ba{tova-
na i {ofera, koji koriste svoje ve{tine da bi
udovoljili va{im ukusima u pogledu hrane, bi-
ljaka i vo`nje. Kada nekome poveravate ove zadat-
ke, to ne zna~i da ne volite da spremate hranu, ga-
jite biljke ili vozite kola. To samo zna~i da ima-
te mogu}nost da radite te stvari kada èlite, za-
to {to ho}ete, a ne zato {to morate.
Isto je sa kompjuterom. Zaista nemam nika-
kvog interesa da se logujem u sistem, prolazim
kroz protokole i pronalazim va{u adresu na In-
ternetu. Ja samo èlim da moja poruka stigne do
vas. Sli~no tome, ne èlim da se od mene traì da
~itam hiljade biltena da bih se uverio da ne{to
ne propu{tam. @elim da moj interfejs agent oba-
vlja ove stvari.
Digitalni batleri }e biti brojni, ìve}e u
mreì i pored vas, istovremeno u centru i na pe-
riferiji va{e sopstvene organizacije (bila ona
velika ili mala).
Obi~no pri~am ljudima o inteligentnom
1
pejdèru, koji imam i kojeg volim, kako mi pu-
nim re~enicama savr{enog engleskog isporu~uje
samo pravovremene i relevantne informacije, ka-
ko se pona{a tako inteligentno. Na~in na koji on
funkcioni{e jeste da samo jedna osoba ima njegov
broj i da sve poruke idu preko te osobe, koja uvek
zna gde sam, {ta je va`no, i koga (ili ~ijeg agen-
ta) poznajem. Inteligencija se nalazi u glavi si-
stema, a ne na periferiji i u samom pejdèru.
Ali tako|e je potrebno imati inteligenciju
i na prijemnom kraju. Nedavno me je posetio viso-
ki funkcioner velike korporacije, sa svojim po-
mo}nikom, koji je nosio pejdèr tog funkcionera
i dostavljao mu samo najva`nije informacije u
odgovaraju}im momentima. Pomo}nikove funkci-
je, u pogledu takta, pravovremenosti i diskreci-
je, verovatno }e jednoga dana biti ugra|ene u pej-
dèr.
Personalni filteri
Zamislite kako se elektronske novine do-
stavljaju va{em domu u vidu bitova. Pretpostavi-
mo da su poslane na magi~ni, tanani, savitljivi,
vodootporni, beì~ni, ultralaki i svetle}i
ekran. Re{enje interfejsa bi se, najverovatnije,
oslonilo na godine ljudskog iskustva sa naslovi-
ma i izgledom strane, tipografskim oznakama,
slikama i gomilom tehnika za pomo} pri traganju.
Ako bi se uradilo dobro, to bi bio zna~ajan medij
za novosti. Ako bi se uradilo lo{e, to bi bio pa-
kao.
Postoji i drugi na~in gledanja novina – kao
na interfejs za novine. Umesto da ~itate ono {to
drugi misle da su novosti i {to drugi ljudi
opravdavaju kao vredno prostora kojeg zauzima,
digitalna stvarnost }e izmeniti ekonomski mo-
del izbora novosti, u~ini}e da va{i interesi
0
imaju ve}u ulogu i koristi}e delove vesti iz re-
daktorske sobe, koji nisu za masovnu upotrebu.
Zamislite budu}nost u kojoj }e va{ inter-
fejs agent svakodnevno mo}i da prima i ~ita no-
vine, da hvata svaku radio i TV emisiju na plane-
ti i onda konstrui{e personalizovani rezime.
Ove novine bi bile {tampane u jednom primerku.
Novine se znatno druga~ije ~itaju ponedelj-
kom ujutru i nedeljom poslepodne. U 7 ujutru, rad-
nim danom, lutate kroz novinske strane da biste
filtrirali informacije i personalizovali za-
jedni~ki skup bitova, koji je poslat stotinama
hiljada ljudi. Ve}ina ljudi ima obi~aj da uop{te
ne gleda ~itave delove novina, preleti ostatak, a
detaljno ih ~ita vrlo malo.
[ta ako bi novinska kompanija bila voljna
da stavi ceo svoj personal iza vas i radi za samo
jedan primeak? U njemu bi se kombinovali glav-
ni naslovi sa „manje zna~ajnim“ pri~ama, veza-
nim za ljude koji su vam poznati ili koje }ete
videti sutra, za mesta koja }ete posetiti ili iz
kojih ste tek stigli. Izve{tavalo bi se o kompa-
nijama koje znate. U stvari, pod ovim uslovima
bili biste voljni da za bostonski Gloub (Globe)
platite mnogo vi{e za deset strana nego za sto,
ukoliko biste bili sigurni da vam isporu~uje
pravi podskup informacija. Konzumirali biste
(takore}i) svaki bit. Nazovite ga „Svakodnevni
ja“ (The Daily Me).
U nedeljno popodne bi, pak, èleli da ~ita-
mo novosti sa vi{e spokoja, u~e}i o stvarima za
koje nismo ni znali da nas mogu zanimati, da bu-
demo izazvani da re{imo ukr{tene re~i, da se
smejemo Artu Bakvoldu34 i pronalazimo jeftine
ponude u oglasima. Ovo je „Svakodnevni mi“ (The
Daily Us). Poslednja stvar koju biste èleli u
nedeljno ki{no poslepodne je prenapeti inter-
fejs agent, koji poku{ava da ukloni sve naizgled
nebitne informacije.
Ovo nisu dva odvojena na~ina bivanja ili
1
postojanja, crno i belo. Mi nastojimo da se kre-
}emo izme|u njih i, zavisno od vremena na raspo-
laganju, doba dana i raspoloènja, èle}emo ma-
nji ili ve}i nivo personalizacije. Zamislite
kompjuterski prikaz novosti sa reglerom koji
vam, poput kontrole ja~ine zvuka, omogu}ava da
pove}ate ili smanjite personalizaciju. Mogli
biste imati mnogo ovakvih kontrola, uklju~uju-
}i i kliza~ koji se bukvalno i politi~ki pome-
ra s leva na desno da bi se modifikovale pri~e
o javnim poslovima.
Ove kontrole menjaju va{ prozor u novosti,
u smislu veli~ine i uredni~kog tona. U dalekoj
budu}nosti interfejs agenti }e ~itati, slu{ati
i gledati svaku pri~u u njenoj celosti. U bli-
skoj budu}nosti filtriranje }e se obavljati uz
pomo} zaglavlja, tih bitova o bitovima.
Digitalna svastika
înjenica da je novina TV Vodi~ poznata po
tome {to pravi ve}e profite nego sve ~etiri na-
cionalne mreè zajedno, navodi nas na zaklju~ak
da vrednost informacije o informacijama moè
biti ve}a od vrednosti same informacije. Kada
razmi{ljamo o novoj isporuci informacija, ima-
mo obi~aj da blokiramo na{e misli konceptima
kao {to su „cunjanje po informacijama“ i „sur-
fing po kanalima“. Ovi koncepti se ne mogu ska-
lirati. Sa hiljadu kanala, ako surfujete sa sta-
nice na stanicu, provode}i samo tri sekunde na
kanalu, trebalo bi vam skoro sat vremena da ih sve
pregledate. Program }e se odavno zavr{iti dok vi
odlu~ite {ta je najzanimljivije.
Kada vi{e èlim da idem u bioskop nego da
~itam ~lanke, pitam svoju svastiku {ta se prika-
zuje. Svi mi imamo ekvivalent, koji je istovreme-
no stru~njak za filmove i dobro nas poznaje. Ono
{to treba da napravimo jeste digitalna svastika.
0
U stvari, koncept „agenta“, otelovljen u lju-
dima, radi pomo}i, ~esto je onaj u kojem je eksper-
tiza zaista pome{ana sa poznavanjem vas samih.
Dobar turisti~ki vodi~ spaja znanje o hotelima i
restoranima sa poznavanjem vas ({to se ~esto iz-
vodi na osnovu va{eg mi{ljenja o drugim hoteli-
ma i restoranima). Agent za nekretnine izra|uje
sliku, tj. model o vama, iz redosleda ku}a koje sa
razli~itim uspehom odslikavaju va{ ukus. Sada
zamislite agenta – telefonsku sekretaricu, agen-
ta za novosti ili agenta za upravljanje elektron-
skom po{tom. Ono {to je zajedni~ko svima njima
jeste sposobnost da izrade model va{e li~nosti.
To nije samo pitanje popunjavanja upitnika
ili posedovanja fiksnog formulara. Interfejs
agenti moraju da u~e i da se vremenom razvijaju,
poput ìvih prijatelja i pomo}nika. To je lako
re}i, ali nije lako uraditi. Tek smo nedavno po-
~eli da koristimo kompjuterske modele koji u~e o
ljudima.
Kada govorim o interfejs agentima, kon-
stantno me pitaju: „Da li mislite na ve{ta~ku
inteligenciju?“ Odgovor je, jasno, „da“. Ali pita-
nje nosi izvesne sumnje, stvorene la`nim nadama
i u pro{losti neispunjenim obe}anjima ve{ta~-
ke inteligencije. Tako|e je ~injenica da se mno-
gi ljudi ne ose}aju prijatno pri pomisli da }e
ma{ine postati inteligentne.
Alan Tjuring se generalno smatra prvom oso-
bom koja je ozbiljno predloìla inteligenciju
ma{ina, u svom radu iz 1950. godine, pod naslovom
„Kompjuterska ma{inerija i inteligencija“. Ka-
sniji pioniri, poput Marvina Minskija, nasta-
vili su Tjuringovo duboko interesovanje za ~istu
ve{ta~ku inteligenciju. Postavljali su sebi pi-
tanja o prepoznavanju konteksta, razumevanju emo-
cija, vrednovanju humora i prebacivanju sa jednog
skupa metafora na drugi. Na primer: koja se slo-
va nadovezuju na niz koji po~inje sa J, D, T, ^, P?
1
Ja mislim da je ve{ta~ka inteligencija do-
ìvela preokret nagore oko 1975, kada su kompju-
terski resursi po~eli dostizati nivo snage koja
je bila potrebna za re{avanje intuitivnih pro-
blema i za prikazivanje inteligentnog pona{a-
nja. Desilo se da su se nau~nici iznenada oprede-
lili za vrlo ostvarljive i trì{ne primene, po-
put robotike i ekspertnih sistema (drugim re~i-
ma, berzanska trgovina i rezervacije avio kara-
ta), ostavljaju}i za sobom nedirnuta duboka i
osnovna pitanja, vezana za inteligenciju i u~e-
nje.
Minski ùstro isti~e ~injenicu kako dana-
{nji kompjuteri koji, s jedne strane, mogu da iz-
vedu te{ko pojmljivu rezervaciju avionskih ka-
rata (predmet koji prevazilazi domen logike), s
druge strane, apsolutno nisu u stanju da prika-
ù zdravu logiku koju ima dete staro tri ili ~e-
tiri godine. Oni ne mogu da razlikuju psa i ma~-
ku. Teme koje se bave ispitivanjem zdravorazum-
skog pona{anja – sada sa periferije stiù u cen-
tar nau~nog interesovanja, {to je vrlo va`no ka-
ko interfejs agent bez zdravog razuma ne bi zada-
vao veliku glavobolju.
Uzgred, odgovor na gorepostavljeno pitanje
je: [ i S. Red je odre|en prvim slovom svake re~i,
dok brojite: jedan, dva, tri, ~etiri, itd.
Decentralizacija
Budu}i interfejs agent je ~esto vi|en kao
neka centralizovana i sveznaju}a ma{ina, orve-
lovskog karaktera. Mnogo verovatniji rezultat je
skup kompjuterskih programa i li~nih primena,
gde je svaki vrlo dobar u jednoj stvari i veoma do-
bro komunicira sa ostalim programima. Ovo vi-
|enje je postalo popularno posle Minskijeve
knjige: Dru{tvo uma (1987), u kojoj on predlaè
0
da se inteligencija ne sme{ta u neki centralni
procesor, ve} u kolektivno pona{anje velike
grupe specijalizovanih, me|usobno vrlo poveza-
nih ma{ina.
Ovo gledi{te se suprotstavlja skupu predra-
suda koje Mi~el Reznik, u svojoj knjizi iz 1994.
godine: Kornja~e, Termiti i Saobra}ajne gu`ve,
naziva „centralizovanim umom“. Svi smo mi veo-
ma spremni da kompleksne fenomene pripi{emo
nekoj vrsti kontrolne agencije. Na primer, mi za-
jedni~ki zaklju~ujemo da je prva ptica u V-obli-
kovanom jatu ona koja je glavna, a ostale je jedno-
stavno prate. Nije tako. Ta ure|ena formacija je
rezultat vrlo osetljivog skupa procesora, koji se
pona{aju individualno i prate jednostavna
harmonijska pravila, bez nekog provodnika. Re-
znik ovo dokazuje time {to stvara situacije, u ko-
jima su ljudi iznena|eni kada prepoznaju sebe kao
deo takvog procesa.
Nedavno sam prisustvovao takvoj demonstra-
ciji, koju je Reznik organizovao u Kresge Audito-
rijumu, u MIT-u. Publika, koju je ~inilo otpri-
like 1.200 ljudi, zamoljena je da po~ne da tap{e
jednozvu~no. Bez ikakvog vo|enja od strane Rezni-
ka, u roku od dve sekunde, cela prostorija je tap-
{ala u istom taktu. Probajte sami; ~ak u mnogo
manjim grupama rezultat moè biti iznena|uju-
}i. Iznena|enje koje su prisutni pokazali govori
nam o tome koliko malo razumemo ili ~ak prepo-
znajemo pojavu povezanosti u aktivnosti nezavi-
snih agenata.
Ne èlim da kaèm da }e va{ kalendarski
agent po~eti sa planiranjem sastanaka bez kon-
sultovanja va{eg agenta za turisti~ka putovanja.
Ali centralni autoritet ne mora da odobri svaku
komunikaciju i odluku, {to moè biti bezvredan
na~in da se upravlja sistemom za rezervaciju avi-
onskih karata; me|utim, ovaj metod se sve vi{e
posmatra kao ispravan na~in da se upravlja orga-
1
nizacijama i vladama. Me|usobno visokopovezana
decentralizovana struktura pokazuje mnogo vi{e
elasti~nosti i verovatno}e za preìvljavanje. U
svakom slu~aju je u ve}oj meri potkrepljena i ve-
rovatno }e evoluirati tokom vremena.
Dugo vremena je decentralizam bio verova-
tan, ali neostvarljiv koncept. Efekat faks-ma-
{ina na Tjen-anmen trgu predstavlja ironi~an
primer, jer su se odmah pojavile nove popularne i
decentralizovane alatke, kada je vlada poku{ala
da ponovo potvrdi svoju elitnu i centralizovanu
kontrolu. Internet omogu}ava svetski kanal ko-
munikacije, koji se suprotstavlja svakoj cenzuri
i posebno dobro uspeva u mestima kao {to je Sin-
gapur, gde je sloboda {tampe marginalna, a pove-
zanost mreàma sveprisutna35.
Interfejs agenti }e postati decentralizova-
ni na isti na~in kao informacije i organizacije.
Poput bilo kog komandira koji {alje izvi|a~a, ili
{erifa koji {alje zamenika, vi }ete slati agente
da za vas sakupljaju informacije. Agenti }e slati
agente. Proces se umnoàva. Ali setite se kako je
sve to po~elo: sa interfejsom, gde ste vi delegirali
svoje èlje, a ne uranjate u sam Vorld Vajd Veb
(WWW).
Ovaj model budu}nosti se znatno razlikuje
od prilaza dizajnu interfejsa sa ljudskim fakto-
rima. Izgled i ose}aj interfejsa su svakako va-
`ni, ali oni igraju minimalnu ulogu u pore|enju
sa inteligencijom. U stvari, jedan od najraspro-
stranjenijih interfejsa bi}e mala rupa (mo`da
dve) u plastici ili metalu, kroz koju }e va{ glas
stizati do malog mikrofona.
Tako|e je vrlo bitno sagledati interfejs-
agent pristup kao vrlo razli~it od trenutnog op-
{teg odu{evljenja Internetom i {etnjom po nje-
mu uz pomo} Mozaika. Internet hakeri mogu da
surfuju kroz taj medij, da istraùju ogromno zna-
nje i da sebi udovoljavaju svim novim oblicima
0
socijalizacije. Ovaj munjevito rasprostranjeni
fenomen ne}e oslabiti ili oti}i, ve} je to samo
jedan na~in pona{anja, ne{to vi{e nalik di-
rektnoj manipulaciji nego slanju agenata.
Na{i interfejsi }e se razlikovati. Va{i
}e biti razli~iti od mojih i ta razlika }e biti
zasnovana na na{im informativnim naklonosti-
ma, navikama u zabavi i socijalnom pona{anju, na
svemu izvedenom iz velike palete digitalnog ì-
vota.
1
0
DIGITALNI @IVOT
1
0
13. Postinformativno doba
Iza demografije
O prelasku iz industrijskog doba u postin-
dustrijsko, tj. informativno doba, ve} se toliko
raspravlja da nismo primetili kako prelazimo u
postinformativno doba. Industrijska epoha, u ve-
likoj meri atomska, dala nam je koncept masovne
proizvodnje, sa svojim ekonomijama koje su nasta-
le iz proizvodnje sa jednoobraznim i repetitiv-
nim metodama u vremenu i prostoru. Informativ-
na epoha, epoha ra~unara, pokazala nam je ekono-
mije iste veli~ine, ali manje vezane za prostor i
vreme. Proizvodnja bitova se moè odvijati bilo
gde, bilo kada i, na primer, moè se kretati kroz
berze Njujorka, Londona i Tokija, kao da su u pi-
tanju tri susedne ma{ine alatke.
U informativnom dobu masovni mediji isto-
vremeno postaju i ve}i i manji. Novi oblici emi-
tovanja, poput CNN i SAD Danas (USA Today),
stekli su ve}u publiku i svoje emitovanje u~ini-
li obuhvatnijim. Magazini za odre|enu publiku,
prodaja video-kaseta i kablovske usluge bili su
primer uskog emitovanja, pokrivaju}i male demo-
grafske grupe. Masovni mediji su istovremeno po-
1
stali i ve}i i manji.
U postinformativnom dobu imamo ~esto pu-
bliku veli~ine jedan. Sve se pravi po porud`bi-
ni i informacije su krajnje personalizovane. Za-
jedni~ki zaklju~ak jeste da je individualizacija
ekstrapolacija uskog emitovanja – idete iz veli-
ke u malu, iz male u jo{ manju grupu i, u krajnjem
slu~aju, do pojedinca. U momentu kad imate moju
adresu, bra~no stanje, godine, prihod, moja kola,
narud`bine, omiljena pi}a, i moje takse, imate
mene – polaznu demografsku jedinicu.
Ova linija rasu|ivanja u potpunosti proma-
{uje osnovnu razliku izme|u uskog emitovanja i
digitalnog ìvota. U digitalnom ìvotu ja sam
ja, a ne statisti~ki podskup. Ja sadrì informa-
cije i doga|aje koji nemaju demografsko ili sta-
tisti~ko zna~enje. Gde ìvi moja ta{ta, sa kim
sam sino} ve~erao i u koliko sati pole}e moj
avion za Ri~mond danas poslepodne – nemaju nika-
kvih korelacija ili statisti~kih osnova, iz ko-
jih bi se izvele odgovaraju}e usluge uskog emito-
vanja.
Ali, upravo ta jedinstvena informacija o
meni odre|uje nove usluge koje bih mogao poèle-
ti da primim o malom nepoznatom gradu, ne tako
poznatoj osobi i (za danas) vremenskim uslovima u
Virdìniji. Klasi~na demografija se ne spu{ta
na nivo digitalne individue. Razmi{ljanje o
postinformativnom dobu, kao o beskrajnoj demo-
grafiji ili ultrafokusiranom uskom emitova-
nju, isto toliko je personalizovano koliko Bur-
ger-Kingov (lanac brze ishrane) moto: „Dobijte ga
onako kako ga samo Vi èlite.“
Prava personalizacija je ispred nas. Nije
samo pitanje toga da li jedanput èlite hleba
preko poga~e. Postinformativno doba se bavi
osloba|enjem vremena, tj. razumevanjem individue
od strane ma{ine, uz isti nivo suptilnosti (ili
~ak vi{e od toga) koji moèmo o~ekivati od dru-
0
gih ljudskih bi}a, uklju~uju}i li~ne hirove (po-
put stalnog no{enja ko{ulje sa plavim prugama),
i potpuno proizvoljnih doga|aja, dobrih i lo-
{ih, u neskrivenoj pri~i na{ih ìvota.
Na primer, po{to je saznala od agenta pro-
davnice alkoholnih pi}a, ma{ina bi mogla da
vas obavesti o prodaji odre|ene vrste [ardoneja
ili piva za koje ona zna da se gostima, koji sutra
dolaze na ve~eru, prethodni put svidelo. Mogla bi
vas podsetiti da ostavite kola kod automehani~a-
ra, blizu odredi{ta, jer su joj kola javila da su
potrebne nove gume. Mogla bi vam dostaviti pri-
kaz novog restorana, jer idete u taj grad za deset
dana, a prethodno ste se sloìli sa prikaziva-
~em. Svi navedeni primeri su zasnovani na va{em
modelu kao individue, a ne kao delu grupe koja ku-
puje odre|enu vrstu sapuna ili zubne paste.
Mesto van prostora

Na isti na~in na koji je hipertekst uklonio
ograni~enja {tampane strane, postinformativno
doba }e ukloniti geografska ograni~enja. Digi-
talno bivanje }e sve manje zavisiti od bivanja na
odre|enom mestu u odre|eno vreme, a uskoro }e i
prenos samog mesta postati mogu}.
Kada bih stvarno mogao da pogledam kroz
svoj prozor u Bostonu i vidim Alpe, ~ujem kravlja
zvona i ose}am (digitalni) letnji miris |ubriva,
potpuno isto kao da sam u [vajcarskoj! Kada bih
se, umesto da idem na posao, voze}i svoje atome
kroz grad, ulogovao u svoju kancelariju i radio
svoj elektronski posao, gde bi zapravo bilo moje
radno mesto!
U budu}nosti }emo imati telekomunikacij-
ske tehnologije i virtuelnu realnost, uz pomo}
kojih }e doktor iz Hjustona imati delikatnu ope-
raciju na pacijentu u Aljasci. Gledaju}i na kra-
1
}e staze, neurohirurg }e morati da bude u istoj
operacionoj sali, istovremeno sa mozgom pacijen-
ta; mnoge aktivnosti, poput tzv. umnih radnika,
jesu nezavisne od vremena i mesta, i bi}e mnogo
ranije odvojene od geografije.
Danas pisci i bogati menadèri nalaze da je
mnogo prakti~nije i odgovaraju}e biti na Kari-
bima ili ju`nom Pacifiku, dok pripremaju svo-
je rukopise ili upravljaju svojim fondovima.
Ipak, u nekim zemljama, poput Japana, bi}e po-
trebno mnogo vi{e vremena da bi se odvojilo od
prostorne i vremenske zavisnosti, jer se doma}a
kultura suprotstavlja trendu. (Na primer: jedan
od glavnih razloga zbog kojeg Japan ne prelazi
na letnje ra~unanje vremena je taj {to se vra}a-
nje ku}i „kad padne mrak“ smatra neophodnim i
radnici ne poku{avaju da dolaze posle, ili odla-
ze pre svojih {efova.)
Po{to u postinformativnom dobu moète
ìveti i raditi na jednoj ili vi{e lokacija,
koncept „adrese“ sada dobija novo zna~enje.
Kada imate ra~un na Amerika Onlajn,
Kompjuserv ili Prodidì, vi znate svoju elek-
tronsku adresu, ali ne znate gde se ona konkretno
nalazi. U slu~aju Amerike Onlajn, va{a Inter-
net adresa je va{ ID, za kojim sledi ªaol.com –
moè se koristiti bilo gde u svetu. Ne samo da ne
znate gde se ªaol.com nalazi ve} svako ko {alje
poruku na tu adresu nema predstavu gde ona ili vi
moète biti. Adresa postaje vi{e nalik mati~-
nom broju nego uli~nim koordinatama. Ona posta-
je virtuelna adresa.
U mom slu~aju desilo se da znam gde je moja
adresa, ªhq.media.mit.edu, fizi~ki locirana.
To je deset godina stara HP Juniks36 ma{ina, u
ostavi, blizu moje kancelarije. Ali, kada mi lju-
di {alju poruke, oni ih {alju meni, a ne toj osta-
vi. Oni mogu zaklju~iti da sam ja u Bostonu ({to
obi~no nije slu~aj). U stvari, ja sam obi~no u raz-
0
li~itoj vremenskoj zoni, tako da nije pomeren sa-
mo prostor ve} i vreme.
Biti asinhron
Telefonska ili konverzacija licem u lice
doga|a se u realnom vremenu i sinhronizovana je.
Igru „{uge“ telefonom – igramo da bismo prona-
{li mogu}nost da budemo sinhroni. Ironija je u
tome {to se ovo ~esto radi zbog razmene, kojoj sa-
moj po sebi nije potrebna nikakva sinhronizaci-
ja i koja bi isto tako dobro funkcionisala uz po-
mo} prenosa poruka van realnog vremena. Istorij-
ski gledano, asinhrone komunikacije su, kao i
pisanje pisma, teìle da budu vi{e formalne a
manje trenutne razmene. To se menja dolaskom gla-
sovne po{te (eng. Voice Mail) i telefonskih se-
kretarica.
Sretao sam ljude koji su tvrdili da ne mogu
razumeti kako su mogli (a i svi mi) ìveti bez te-
lefonskih sekretarica u ku}i i glasovne po{te
na poslu. Prednost je manje u glasu, a vi{e u odvo-
jenom procesiranju i pomeranju vremena, u osta-
vljanju poruka, pre nego u ne~ijem bespotrebnom
angaòvanju u istovremenoj diskusiji. U stvari,
telefonske sekretarice su ~ak nazadno dizajnira-
ne. One bi trebalo ne samo da se aktiviraju kada
niste tu ili ne èlite da budete tu ve} bi uvek
morale odgovarati na telefon i onome ko zove da-
ti mogu}nost da jednostavno ostavi poruku.
Jedna od najve}ih primamljivosti e-po{te
je ta {to ne zahteva prekide poput telefona. Sa
njom moète raditi po èlji i, iz ovog razloga,
moète odgovarati na poruke, koje ni pod „razno“
ne bi pro{le kroz sekretarsku odbranu korpora-
tivnog telefonskog ìvota.
Eksplozivna popularnost e-po{te je posle-
dica njene istovremene asinhronosti i kompju-
1
terske ~itljivosti. Ovo drugo je od posebnog zna-
~aja jer }e interfejs agenti koristiti te bitove
da bi porukama dali prioritet i posebno ih ispo-
ru~ivali. Podaci o tome ko je poslao poruku i o
~emu se u njoj radi mogli bi da odrede redosled ko-
jim }ete je videti, {to se ne razlikuje od trenut-
nog sekretarskog nadzora koji dopu{ta da poziv
upu}en od va{e {estogodi{nje }erke do|e di-
rektno do vas, dok je direktor XYZ korporacije
ostavljen da ~eka. âk i u prometnim radnim da-
nima, li~ne poruke e-po{te mogu isplivati u pr-
vi plan.
Zaista nema potrebe da na{e komunikacije u
tolikoj meri budu brze i isporu~ivane u realnom
vremenu. Konstantno nas prekidaju i teraju da bu-
demo ta~ni u stvarima koje istinski ne zasluù-
ju toliku hitnost i spremnost. Mi smo forsirani
da funkcioni{emo u regularnim ritmovima, ne
zbog toga {to smo sa jelom zavr{ili u 8:59 uve~e,
ve} zbog toga {to bi TV program trebalo da po~ne
za jedan minut. Na{i praunuci }e na{ odlazak u
pozori{te, u odre|eno vreme, razumeti kao povla-
sticu kolektivnog prisustva ljudskih aktera,
ali oni ne}e razumeti sinhrono iskustvo televi-
zijskih signala u privatnosti na{eg doma – sve
dok ne pogledaju u bizarni ekonomski model koji
se nalazi iza toga.
Zahtevanje na zahtev
Digitalni ìvot }e sadràti vrlo malo
emitovanja uìvo. Kako emitovanje postaje digi-
talno, bitovi ne samo da se lako mogu pomeriti u
vremenu ve} nema potrebe da budu primljeni
istim redosledom ili istom brzinom kojom }e bi-
ti kori{}eni. Na primer, bi}e mogu}e da se, u
deli}u sekunde, preko opti~kog vlakna isporu~i
jedan sat videa (neki eksperimenti nam danas po-
0
kazuju da vreme, potrebno za isporuku jednog sata
video-programa VHS kvaliteta, moè biti svede-
no na stoti deo sekunde). Mo}i }ete alternativno,
preko tanke ìce ili uske radio frekvencije, da
iskoristite {est sati emitovanog vremena kako
bi emitovali svoj desetominutni (personalizova-
ni) program video-novosti. U prvom slu~aju, bito-
vi munjevito zra~e u va{ kompjuter, a u drugom
kompjuter se puni kapanjem bitova.
Sa mogu}im izuzetkom sportova i parlamen-
tarnih izbora, tehnologija nagove{tava da }e TV
i radio budu}nosti biti isporu~ivani asinhro-
no. Ovo }e se de{avati ili na zahtev, ili koriste-
}i „{iroko hvatanje“ (eng. broad-catching)37,
termin koji je 1987. izmislio Stjuart Brend u
svojoj knjizi o Medijskoj laboratoriji. [iroko
hvatanje je zra~enje niza bitova, najverovatnije sa
nepotrebnim koli~inama informacija gurnutih
u etar ili kroz opti~ko vlakno. Na prijemnom
kraju, kompjuter hvata bitove, istraùje ih i od-
bacuje sve osim nekolicine, za koje smatra da }e-
te vi kasnije èleti da ih koristite.
Informacije „na zahtev“ dominira}e digi-
talnim bivanjem. Mi }emo izri~ito, ili na na~in
na koji se to podrazumeva, traìti ono {to èli-
mo i kada to èlimo. Ovo }e zahtevati radikalne
promene u programima koji ìve od reklama.
Godine 1983, kada smo pokrenuli Medijsku
laboratoriju, ljudi su ose}ali da je re~ medija po-
grdna re~, koja predstavlja jednosmernu putanju
ka najnièm zajedni~kom imeniocu u ameri~koj
kulturi. Medij, sa velikim M, skoro je eksklu-
zivno zna~ilo „masovni medij“. Uz veliku publi-
ku do{ao bi i veliki novac od reklame, {to bi ot-
pisalo velike tro{kove produkcije. Reklamira-
nje je, dalje, u masovnim medijima koji „idu kroz
vazduh“ pravdano tvrdnjom da informacije i za-
bava treba da budu besplatni za korisnike, jer je
spektar javno dobro.
1
âsopisi, s druge strane, koriste privatnu
mreù distribucije i tro{ak dele izme|u ogla-
{iva~a i ~italaca. âsopisi, kao o~igledno
asinhroni medij, nude mnogo {iri opseg ekonom-
skih i demografskih modela i zaista mogu pred-
stavljati zvezdu vodilju budu}e televizije. Pro-
izvodnja, orijentisana ka trì{nim ni{ama
(specijalizovanim trì{tima), nije nu`no
i{la na {tetu sadràja, ve} je deo tro{kova pre-
ba~en na pretplatnika. U nekim specijalizova-
nim ~asopisima reklamiranje uop{te ne postoji.
Budu}i digitalni mediji }e vi{e biti bazi-
rani na na~elu pla}anja prema gledanju nego na
dana{njoj „sve ili ni{ta“ osnovi, tj. bi}e vi{e
nalik novinama ili ~asopisima, gde vi delite
tro{ak sa ogla{iva~ima. U nekim slu~ajevima
potro{a~ }e imati mogu}nost da prima materijal
bez oglasa, ali po ve}oj ceni. U drugom slu~aju,
oglasi }e biti toliko personalizovani da se ne}e
razlikovati od novosti. Oni jesu novosti.
Ekonomski model dana{njih medija je skoro
isklju~ivo zasnovan na „guranju“ informacija i
zabave napolje u javnost. Sutra }e to vi{e biti
„izvla~enje“, gde }emo vi i ja proviriti u mreù
i prona}i ne{to, na isti na~in na koji danas to
radimo u biblioteci ili video--klubu. Ovo se mo-
è desiti izri~ito tako {to }emo pre}utno pita-
ti preko agenta, koji }e traìti informacije u
na{e ime.
Model „na zahtev“ bez ogla{avanja – u~ini-
}e proizvodnju sadràja vi{e nalik bioskopskim
holivudskim filmovima, pravljenim sa mnogo vi-
{e rizika, ali uz mnogo ve}u zaradu. Bi}e veli-
kih finansijskih lomova, ali i ludih uspeha.
Napravite ga i oni }e do}i. Ukoliko do|u, divno;
ukoliko ne do|u, ba{ {teta, ali Proktor i Gembl
(Proctor & Gamble) ne}e vi{e morati da snose ri-
zik. U tom smislu, medijske kompanije }e se sutra
kockati u ve}e uloge nego danas. Ali tako|e pos-
0
toja}e igra~i u sitnije uloge, koji }e uzimati
svoj deo publike.
„Vrhunac“ najboljeg }e biti ono {to za nas
predstavlja kvalitet, a ne za neki skup ili demo-
grafske mase potencijalnih kupaca novih luksu-
znih kola, ili deterdènta za pranje sudova.
1
14. Vrhunsko vreme je moje vreme
Bitovi za iznajmljivanje
(istraìvanje na temu...)
Mnogo ljudi veruje da }e „video na zahtev“,
tj. VOD (od eng. video-on-demand), biti udarna
primena koja }e finansirati informativni au-
toput. Rezonuje se na slede}i na~in: recimo da
radnja za iznajmljivanje video-kaseta ima izbor
od ~etiri hiljade traka. Pretpostavimo da se is-
postavi da pet procenata ovih traka daje 60 pro-
cenata od ukupne prodaje. Najverovatnije je da do-
bar deo tih pet procenata ~ine nova izdanja i ta
razmera bi bila jo{ ve}a kada bi kupcu bio dostu-
pan ve}i broj tih kopija.
Nakon prou~avanja ovih navika u iznajmlji-
vanju kaseta, jednostavan zaklju~ak jeste da treba
napraviti VOD sistem koji bi nudio samo tih pet
procenata, prvenstveno novih izdanja. Ne samo da
bi ovo bilo unosno ve} bi omogu}ilo opipljiv i zgo-
dan dokaz u prilog onome {to dosta ljudi jo{ uvek
smatra samo eksperimentom.
S druge strane, bilo bi potrebno isuvi{e
vremena i novca da bi se digitalizovali mnogi
ili ~ak svih ~etvrt miliona filmova, snimlje-
nih u Americi do 1990. Trebalo bi jo{ vi{e vre-
mena da se digitalizuje ~etvrt miliona filmova
iz Kongresne biblioteke. Pri tome, nemam u vidu
0
filmove snimljene u Evropi, desetine hiljada iz
Indije ili dvanaest hiljada sati telenovela, ko-
je godi{nje u Meksiku napravi Televisa. Pitanje
ostaje: da li ve}ina nas zaista èli da vidi samo
vrhunskih 5 procenata ili je ovo fenomen horde,
prouzrokovan starim tehnologijama distribucije
atoma?
Lanac Blokbaster (Blockbuster) je tokom
1994. otvorio {est stotina novih radnji (zauzimaju-
}i povr{inu od 5 miliona kvadratnih stopa), uz
pomo} vlastitog preduzetni~kog finansiranja, a
njegov biv{i predsednik, H. Vejn Hjuzing, izja-
vljivao je kako je za 87 miliona ameri~kih domova
trebalo petnaest godina da bi se dostigla suma od 30
milijardi dolara vrednog ulaganja u VCR-ove i da je
Holivud imao toliko veliki ulog kada je njemu pro-
davao kasete da se filmska imperija jednostavno ni-
je usudila da sa njim u|e u sporazume u vezi sa VOD-
om.
Ne znam za vas, ali ja bih sutra bacio svoj
VCR zbog bolje stvari. Ono {to je meni va`no je-
ste {lepovanje (i vra}anje) atoma (od strane onog
{to se ponekad naziva „mreà {unjalica“), nasu-
prot prijemu bespovratnih bitova bez depozita.
Uz du`no po{tovanje Blokbastera i njegovog no-
vog vlasnika, Viakoma, mislim da }e radnje za iz-
najmljivanje video-kaseta prestati sa radom za
manje od deset godina.
Hjuzing je tvrdio da ako „plati po gledanju“
televizija nije radila, za{to bi onda video „na
zahtev“ radio? Ali iznajmljivanje video-kaseta
jeste „pla}anje po gledanju“. U stvari, velik
uspeh Blokbastera dokazuje da sistem „plati po
gledanju“ funkcioni{e. Jedina razlika je {to su
njegove radnje, koje iznajmljuju atome, jednostavni-
je za pregledavanje od menija rentabilnih bitova.
Ali, ovo se brzo menja. Kada se elektronsko pregle-
davanje u~ini prijatnijim od strane ma{tovitih
sistema baziranih na agentima, tada, za razliku od
1
Blokbastera, VOD ne}e biti ograni~en na par hi-
ljada naslova, ve} }e izbor bukvalno biti beskona-
~an.
Bilo {ta/kad/gde televizija

Neki od najstarijih svetskih direktora te-
lefonskih kompanija recituju kovanicu: „Bilo
{ta, bilo kad, bilo gde“ (BBB), kao pesmu o moder-
noj mobilnosti. Ali moj cilj (a mislim da je i
va{) jeste da imam „ni{ta, nikad, nigde“ ukoli-
ko nije privremen, vaàn, zabavan, relevantan,
ili sposoban da dostigne moju ma{tu. BBB zauda-
ra na paradigmu za telekomunikacije. Ali pred-
stavlja divan na~in da se razmi{lja o televiziji.
Kada ~ujemo ne{to o hiljadu kanala na TV-u,
teìmo da to zaboravimo. âk i bez satelita, ve}
imamo vi{e od hiljadu programa koji se dnevno
isporu~uju u na{e ku}e. Naravno, oni se {alju u
sva – pa ~ak i neobi~na – doba dana. Kada se u Sa-
telitskom TV Nedeljniku (Sattelite TV
Weekly) doda spisak od 150 i vi{e TV kanala, re-
zultat je dodatnih 2.700 ili vi{e programa do-
stupnih u jednom danu.
Kada bi va{ TV mogao da snimi svaki pro-
gram koji se emituje, ve} biste imali pet puta ve-
}i ponu|en izbor nego {to imate na informativ-
nom autoputu. Kada biste, umesto da ih sve ~uvate,
imali svog TV agenta koji bi hvatao jedan ili dva
kanala koji vas mo`da zanimaju, mogli biste ih
naknadno pogledati kada god poèlite.
Sada pustite da se BBB-TV pro{iri na glo-
balnu infrastrukturu, sa~injenu od petnaest hi-
ljada televizijskih kanala. Kvalitativne i
kvantitativne razlike postaju vrlo zanimljive.
Neki Amerikanci bi mogli pratiti {pansku te-
leviziju da bi usavr{ili svoj {panski, drugi bi
mogli da prate kanal 11, na {vajcarskoj kablov-
0
skoj, da bi videli necenzurisanu nema~ku goloti-
nju (u 5 popodne, po njujor{kom vremenu!), a 2 mi-
liona gr~kih Amerikanaca bi mogli biti zainte-
resovani da vide bilo koji od tri nacionalna ili
sedam regionalnih gr~kih televizijskih kanala.
Mo`da je jo{ zanimljivija ~injenica da
Englezi odvajaju vi{e od sedamdeset i pet sati
godi{nje da bi pokrili {ahovske {ampionate,
a da Francuzi osamdeset sati dodeljuju prenosu
Tur d Fransa (Tour De France). Ameri~ki {a-
hovski i biciklisti~ki entuzijasti bi svakako
uìvali u mogu}nosti pristupa ovim doga|aji-
ma – bilo kada i bilo gde.
Televizija za letnjikovac
Kada bih razmi{ljao o poseti jugozapadnoj
obali Turske, mo`da ne bih na{ao dokumentaciju
o Bodrumu, ali bih sigurno mogao na}i delove
filmova o drvenoj brodogradnji, no}nom ribolo-
vu, podvodnim antikvitetima i orijentalnim te-
pisima, iz raznih izvora kao {to su Nacionalna
Geografija, PBS, BBC i stotina drugih. Ovi par-
~i}i se mogu sklopiti zajedno kako bi oblikova-
li pri~u koja bi udovoljila mojoj specifi~noj
potrebi. Rezultiraju}i film verovatno ne bi do-
bio Oskara za najbolji dokumentarac, ali to i ni-
je cilj.
VOD moè omogu}iti novi ìvot dokumen-
tarnom filmu, pa ~ak i infomercijalnom (in-
formativno-komercijalnom) ànru strave. Digi-
talni TV agenti }e u letu „ure|ivati“ filmove,
sli~no kao {to profesori sklapaju antologiju
koriste}i poglavlja iz razli~itih knjiga i ~la-
naka iz ~asopisa. Advokati – ~uvari autorskih
prava – veìte pojaseve.
Na Mreì je svaka osoba potencijalna TV
stanica, bez dozvole za emitovanje. U Sjedinjenim
1
Dràvama je, tokom 1993, prodato tri i po milio-
na kamkordera. Svaki ku}ni video ne}e biti neko
remek-delo (hvala bogu). Ali sada smo u mogu}no-
sti da razmi{ljamo o masovnim medijima kao o
ne~emu mnogo vi{em od velike proizvodne cene,
profesionalnoj TV.
Predsedavaju}i telekomunikacijskih kom-
panija razumeju potrebu za {irokom „stazom“ u
va{ dom. Me|utim, oni ne mogu da proniknu u
smisao potrebe za kanalom sli~nog kapaciteta,
ali u suprotnom pravcu. Ova asimetrija je potvr-
|ena iskustvom sa interaktivnim kompjuter-
skim uslugama, koje su ponekad ponu|ene sa ve-
}im propusnim opsegom prema vama i manjim
propusnim opsegom od vas. To je zbog toga {to, na
primer, ve}ina nas kuca mnogo sporije nego {to
~ita, i slike raspoznaje mnogo brè nego {to ih
moèmo nacrtati.
Danas ne postoji ova asimetrija u video
uslugama. Kanal mora da bude dvosmeran. O~igle-
dan primer su telekonferencije, koje }e postati
naro~ito vredan medij {iroke potro{nje za pe-
nzionere ili – u familijama – za razvedenog rodi-
telja koji nema starateljstvo nad detetom.
To je video „uìvo“. Samo na trenutak raz-
mislite o „mrtvom“ videu. U bliskoj budu}nosti
individue }e biti u mogu}nosti da pruàju elek-
tronske video usluge na isti na~in na koji pede-
set i sedam hiljada Amerikanaca danas vodi kom-
pjuterske BBS-ove. To je televizijski zemljopis
budu}nosti, koji po~inje da li~i na Internet na-
seljen malim proizvo|a~ima informacija. Za ne-
koliko godina mo}i }ete od Dùli âjld ili ne-
ke marokanske doma}ice da nau~ite kako se pravi
kuskus. Mo}i }ete da otkrivate vina sa Robertom
Parkerom ili burgundijskim bera~em gro`|a.
0
Topologija planete koja se smanjuje
Trenutno postoje ~etiri elektronske staze
koje dospevaju u va{u ku}u: telefon, kabl, sate-
litski i radio--talasi. Razlike izme|u njih su
vi{e topolo{ke prirode nego u alternativnim
ekonomskim modelima. Ukoliko èlim da isto-
vremeno isporu~im isti bit u svaku ku}u u konti-
nentalnim Sjedinjenim Dràvama, o~igledno bi
trebalo da koristim jedan jedini satelit koji po-
kriva sav prostor izme|u isto~ne i zapadne obale.
Ovo bi bila najlogi~nija topologija, u pore|enju
sa, na primer, slanjem tog bita svakoj od dvadeset
dve hiljade telefonskih centrala u SAD.
Nasuprot tome, ako posedujem regionalne no-
vosti ili ogla{avanje, zemaljsko emitovanje ra-
dio-talasima bi funkcionisalo sasvim dobro, a
kablovsko jo{ bolje. Telefon najbolje radi od
ta~ke do ta~ke. Ukoliko odlu~im, samo na osnovu
topologije, koji }u medij koristiti, fudbalski
{ampionat bih stavio na satelit, a interaktivnu
i personalizovanu verziju Vol Strit Vik (Wall
Street Week) nedeljnika slao bih preko tele-
fonske mreè. Put isporuke – satelit, zemaljsko
emitovanje, kabl ili telefon – moè biti oda-
bran na osnovu toga koji od njih najbolje odgovara
odre|enoj vrsti bita.
U „realnom svetu“, kako ljudi vole da mi ka-
ù (kao da ja ìvim u nerealnom svetu), svaki ka-
nal poku{ava da pove}a svoju nosivost, ~esto ko-
riste}i sebe upravo za ono {to najlo{ije radi.
Na primer, neki operateri stacionarnih sa-
telita razmi{ljaju o zemaljskim od-ta~ke-do-ta~-
ke mre`nim uslugama. Ovo zaista nema smisla, u
pore|enju sa ì~anom telefonskom mreòm, osim
ukoliko se ne nalazite na mestu koje poku{ava da
prevazi|e neke posebne geografske ili politi~ke
prepreke, poput arhipelaga ili cenzure. Sli~no
tome, slanje fudbalskog {ampionata putem svakog
zemaljskog, kablovskog ili telefonskog sistema
1
jeste teàk na~in sprovo|enja bitova svima u
isto vreme.
Polako, ali sigurno, bitovi }e se preseliti
u odgovaraju}i kanal u odgovaraju}e vreme. Kada
bih poèleo da gledam pro{logodi{nji fudbal-
ski {ampionat, njegovo pozivanje telefonom bi
bio logi~an na~in da se to postigne (nasuprot ~e-
kanju da ga neko reprizira). Posle utakmice {am-
pionat odjednom postaje arhivski podatak i zbog
toga je odgovaraju}i kanal ne{to druga~iji nego
kada je stvar i{la „uìvo“.
Svaki kanal isporuke ima sebi svojstvene
anomalije. Kada se putem satelita prenosi poruka
iz Njujorka u London, udaljenost koju signal pre-
lazi je samo sedam kilometara duà od Njujorka
do Nju Dèrsija, istom metodom. Ovo nam sugeri-
{e da bi telefonski poziv, u okviru iste zone po-
krivanja, mo`da trebalo da ko{ta isto, bez obzi-
ra da li zovete iz Madisona u Park aveniju ili iz
Tajm skvera na Pikadili.
Opti~ka vlakna }e izdejstvovati sli~nu re-
konstrukciju cena u isporuci bitova. Kada ista
telefonska linija prenosi bitove izme|u Njujor-
ka i Los An|elesa, nije jasno da li njihovo preno-
{enje na daljinu ko{ta manje ili vi{e nego kada
bi se prenosili vrlo isprepletenom gradskom te-
lefonskom mreòm.
U digitalnom svetu daljina ima sve manje i
manje zna~aja. U stvari, korisnik Interneta je na
nju potpuno zaboravio. Na Internetu udaljenost
brè funkcioni{e unatrag. êsto brè dobijam
odgovore iz udaljenih mesta nego iz obli`njih,
jer vremenska razlika omogu}ava ljudima da odgo-
vore dok spavam – tako da je ose}aj blizine ve}i.
Kada se sistem isporuke koji izgleda sli~an
Internetu koristi u op{tem svetu zabave, plane-
ta postaje jedna medijska ma{ina. Ku}e koje su da-
nas opremljene pokretnim satelitskim antenama
ve} uveliko dobijaju ukus {irokog opsega progra-
0
miranja, bez geopoliti~kih granica. Problem je
samo kako se izboriti s njim.
Signali koji znaju za sebe

Najbolji na~in da se suo~ite sa ogromnom ko-
li~inom dostupnog televizijskog programa jeste
da uop{te nemate dodir sa njim. Pustite da se ti-
me bavi agent.
Bez obzira {to }e budu}e ra~unarske ma{i-
ne biti sposobne da razumeju video naraciju, po-
put vas i mene, u otprilike slede}ih trideset go-
dina, ma{inino razumevanje video-sadràja bi}e
ograni~eno na specifi~ne domene, poput prepo-
znavanja lica kod ATM38 ma{ina. Ovo je jo{ dale-
ko od kompjuterovog shvatanja da je Seinfeld izgu-
bio jo{ jednu devojku. Dakle, nama su potrebni oni
bitovi koji opisuju naraciju putem klju~nih re~i,
podaci o sadràju i reference u oba smera.
U slede}ih par decenija bitovi koji opisuju
druge bitove, spiskovi sadràja, indeksi i rezi-
mei useli}e se u digitalno emitovanje. Oni }e bi-
ti uneti od strane ljudi kojima pomaù ma{ine,
u vreme emitovanja ili kasnije (od strane gleda-
laca i komentatora). Rezultat }e biti struja bito-
va sa toliko informacija u zaglavljima da }e va{
kompjuter stvarno biti u stanju da vam pomogne da
se izborite sa velikom koli~inom sadràja.
Moj budu}i video-rekorder obrati}e mi se
kada do|em ku}i i re~ima: „Nikolas, pogledao
sam pet hiljada sati televizije, dok ste bili na-
polju, i snimio {est segmenata za vas, ~ije je sve-
ukupno trajanje ~etrdeset minuta. Va{ drug iz
srednje {kole bio je gost u {ou-programu ’Danas’,
emitovan je dokumentarni film o Dodekanskim
ostrvima, itd...“ Ovo }e posti}i gledaju}i u
zaglavlja.
Isti ovi bitovi u zaglavljima vrlo dobro }e
1
do}i i u ogla{avanju. Ukoliko ste zainteresova-
ni za kupovinu novih kola, na ekranu vam se to-
kom nedelje mogu vrteti samo reklame za kola. I
vi{e od toga, proizvo|a~i automobila mogu ugra-
diti lokalne, regionalne i nacionalne informa-
cije u zaglavljima, tako da je uklju~ena ~ak i do-
zvola za prodaju koju poseduje najbliì prodavac
kola. Ovo se moè pro{iriti na ~itav kanal za
kupovinu koji, za razliku od QVC-a, prodaje is-
klju~ivo stvari koje su vam zaista potrebne,
umesto npr. prstenja od cirkonijuma.
Bitovi o bitovima u potpunosti menjaju
emitovanje. Oni vam omogu}avaju da uhvatite samo
ono {to vas zanima i snabdevaju mreù podacima
koji omogu}uju isporuku u bilo koji kutak, tamo
gde je ona potrebna. Mreè }e najzad nau~iti zbog
~ega je umreìvanje izmi{ljeno.
Mreè i mreè
Televizijske mreè predstavljaju gotovo su-
protnost ra~unarskim mreàma. Televizijska mre-
à predstavlja hijerarhiju distribucije sa izvo-
rom (odakle signal dolazi) i mnogih istovrsnih
slivnika (gde signali idu).
Kompjuterske mreè su, s druge strane, re-
{etka raznovrsnih procesora, od kojih svaki mo-
è biti izvor i slivnik. Oni se me|usobno mogu
toliko razlikovati da njihovi dizajneri ~ak ne
govore istim jezikom. Racionalnost jednog je, ot-
prilike, toliko logi~na drugome koliko je
islamski fundamentalizam logi~an italijan-
skom katoliku.
Na primer, kada po{aljete e-po{tu preko
Interneta, poruka se rastavlja u pakete kojima se
dodaju zaglavlja sa adresom i ti delovi se {alju
nizom odvojenih staza, kroz niz usputnih proce-
sora koji skidaju i dodaju informacije u zaglavl-
0
ja i, odjednom, sasvim magi~no, oni se pregrupi{u
i sklapaju poruku na drugom kraju. Razlog zbog ko-
jeg ovo uop{te funkcioni{e je taj {to svaki pa-
ket poseduje bitove o drugim bitovima i {to sva-
ki procesor ima sposobnost da izvu~e informaci-
ju o poruci iz same poruke.
Kada su video inènjeri pristupili digi-
talnoj televiziji, nisu uzimali ~asove dizajna
kompjuterskih mreà. Oni su ignorisali fleksi-
bilnost raznovrsnih sistema i informacijama
prenatrpana zaglavlja. Umesto toga, oni su se iz-
me|u sebe radije sva|ali zbog rezolucije, broja
frejmova, odnosa ivica i preplitanja nego {to bi
dopustili da ovo budu promenljive veli~ine.
Doktrina TV emitovanja poseduje svu dogmatiku
analognog sveta i gotovo je u potpunosti li{ena
digitalnih principa, poput otvorene arhitektu-
re, podesivosti i interoperativnosti. Ovo }e se
promeniti, ali do sada je ta promena bila vrlo
spora.
Predstavnik ove promene bi}e Internet –
istovremeno, bukvalno – i kao model i kao metafo-
ra. Internet je interesantan ne samo kao masivna
i rasprostranjena globalna mreà ve}, tako|e, i
kao primer ne~ega {to je evoluiralo bez vidlji-
vog rukovode}eg dizajnera, ne~ega {to odràva
svoj oblik, sli~no jatu pataka. Niko nije {ef i
svi delovi se do sada zadivljuju}e prilago|avaju.
Niko ne zna ta~no koliko ljudi koristi In-
ternet jer je, pre svega, mreà mreà. U oktobru
1994. vi{e od ~etrdeset pet hiljada mreà bilo je
deo Interneta. Priklju~eno je vi{e od 4 miliona
hostova39 (njihov broj raste brzinom od 20 proce-
nata po tromese~ju), ali to nije merilo od pomo}i
u proceni broja korisnika. Sve {to treba da se de-
si, jeste da jedna od tih ma{ina sluì kao javni
prolaz za, recimo, francuski Minitel sistem i
da odjednom imamo dodatnih 8 miliona potenci-
jalnih korisnika na Internetu.
1
Dràva Merilend nudi Internet svim svo-
jim stanovnicima, kao i grad Bolonja u Italiji.
O~igledno je da ga svi ovi ljudi ne koriste, ali u
1994. godini – 20 do 30 miliona ljudi izgleda da
jesu. Moja procena je da }e do 2000. biti priklju-
~eno milijardu ljudi. Ova prognoza je zasnovana
na ~injenici da je najbrè rastu}i broj Internet
hostova (procentualna promena), u tre}em trome-
se~ju 1994, bio u Argentini, Iranu, Peruu, Egip-
tu, Filipinima, Ruskoj federaciji, Sloveniji i
Indoneziji (ovim redosledom). Sve ove zemlje su u
periodu od tri meseca pokazale porast od preko
100 procenata. Internet, popularno nazvan Mre-
à, nije vi{e samo Severna Amerika. Trideset i
pet procenata hostova nalazi se u ostatku sveta, a
to je brzorastu}i deo.
Mada Internet koristim svakodnevno tokom
~itave godine, ljudi poput mene se na Mreì sma-
traju ~udacima. Ja je isklju~ivo koristim za e-
po{tu. Upu}eniji ljudi i oni koji imaju vreme-
na krstare Mreòm, sli~no ulaènju i izlaè-
nju iz radnji u holu. Bukvalno moète i}i od ma-
{ine do ma{ine i baviti se kupovinom kroz pro-
zore, koriste}i alatke poput Mozaika, ili moè-
te „jahati bez sedla“ (ovo podrazumeva operacije
bliè ma{ini, bez posredni~kih programa). Ta-
ko|e, moète se pridruìti nekoj od grupa za di-
skusiju u realnom vremenu, tzv. MUD-ovima. Ovaj
termin je smi{ljen jo{ 1979. i zna~io je
„vi{ekorisni~ke katakombe“ (eng. multi-user
dungeons), tj. imaginarne hodnike u kojima se
vi{e korisnika me|usobno nadmetalo (neki lju-
di }e biti posti|eni zbog ovog imena, pa }e tvr-
diti da ono u stvari zna~i „multi-user domain“,
tj. vi{ekorisni~ki delokrug). Noviji oblik
MUD-a je MOO (MUD objektno orijentisan). U
stvarnom svetu, MUD-ovi i MOO-ovi predstavlja-
ju ne{to „tre}e“ – ni ku}u ni posao. Neki ljudi
danas tamo provode po osam sati dnevno.
0
Godine 2000. mnogo vi{e ljudi zabavlja}e se
na Internetu nego {to }e gledati u ono {to danas
nazivamo (televizijskim) mreàma. Internet }e
evoluirati iznad MUD-ova i MOO-ova (koji pri-
li~no zvu~e poput Vudstoka 60-ih, samo u digital-
nom obliku 90-ih), i po~e}e da sluì {irem opse-
gu zabave.
Internet Radio je svakako vodi~ za budu}-
nost. Ali ~ak je i Internet radio samo vrh lede-
nog brega jer, do sada, nije zna~io vi{e od
uskoorijentisanog emitovanja ka posebnoj vrsti
kompjuterskog hakera, kao {to je ve} osvedo~eno u
jednoj od njegovih glavnih {ou--emisija, pod na-
zivom „ûdak nedelje“.
Zajednica korisnika Interneta bi}e vode}a
struja svakodnevnog ìvota. Njegova demografija
}e sve vi{e li~iti na demografiju samog sveta.
Kao {to su ve} nau~ili Minitel iz Francuske i
Prodidì iz Sjedinjenih Dràva, najve}a prime-
na mreà jeste e-po{ta40. Istinska vrednost mre-
è manje leì u informacijama a vi{e u zajedni-
ci. Informativni autoput je vi{e nego pre~ica
ka svakoj knjizi u Kongresnoj biblioteci. On
stvara potpuno novu globalnu socijalnu fabriku.
1
15. Dobre veze
Nije dovoljno biti digitalan

Dok ~itate ovu stranu, va{e o~i i mozak pre-
tvaraju {tampani medij u signale, koje moète
obraditi i prepoznati kao slova i re~i sa zna~e-
njem. Ukoliko biste poèleli da faksirate ovu
stranu, skener u faksimil ma{ini generisao bi
finu mapu sa~injenu od mno{tva linija sa 0 (nu-
lama) i 1 (jedinicama), koje predstavljaju crnu
boju i belu, bezbojnu povr{inu papira. Verodo-
stojnost digitalnog prikaza stvarne strane vari-
ra u odnosu na fino}u skeniranja. Ipak, bez obzi-
ra koliko dobro va{ faks bude skenirao tekst, na
kraju }e faks biti skoro isti kao i slika na stra-
ni. On nije sa~injen od slova i re~i, ve} od pikse-
la.
Da bi ra~unar interpretirao bilo {ta od sa-
dràja te slike, on mora pro}i kroz proces prepo-
znavanja, kroz koji prolazite i vi. On mora da
pretvori mala podru~ja piksela u slova, a njih
potom u re~i. Ovo uklju~uje sve uobi~ajene pro-
bleme oko prepoznavanja, kao {to su razlika iz-
me|u slova O i cifre 0, odvajanje nebitne `vrljo-
tine od teksta, odre|ivanje razlike izme|u oti-
ska od kafe i ilustracije, kao i razlikovanje sve-
ga ovoga od pozadinskog {uma, pega nastalih pri
skeniranju i prenosu.
0
Kada se ovo jednom uradi, va{a digitalna
reprezentacija vi{e nije slika ve} strukturi-
sani podaci u obliku slova, obi~no kodirani bi-
narnom reprezentacijom zvanom ASCII (~ita se
„aski“ i zna~i: ameri~ki standardni kod za in-
formativnu razmenu), plus neki dodatni podaci
o obliku slova (fontu) Berkli i njegovom izgle-
du na ovoj strani. Ova fundamentalna razlika
izme|u faksa i ASCII-ja javlja se i u drugim
medijima.
CD je „audio-faks“. U pitanju su digitalni
podaci koji nam omogu}avaju da sabijamo, ispra-
vljamo i kontroli{emo akusti~ni signal, ali
on nam ne pruà muzi~ku strukturu. Bilo bi vr-
lo te{ko, na primer, izdvojiti klavir, zameni-
ti peva~a ili promeniti prostorni poloàj in-
strumenata u orkestru. Dramati~na razlika iz-
me|u audio-faksa i vi{e strukturisane repre-
zentacije muzike izu~avana je pre osam godina od
strane Majka Houlija, tada{njeg studenta, a sa-
da{njeg novog i sposobnog ~lana MIT-a, tako|e i
darovitog pijaniste.
Houlijeve doktorske studije su sadràle
rad sa specijalno instrumentalizovanim pija-
nom, Grand Bosendorfer, koji je snimao ta~no vre-
me svakog udarca ~eki}a i snagu kojom je udarao
ìcu. [tavi{e, sve dirke su bile motorizovane,
tako da je klavir mogao reprodukovati muziku uz
skoro savr{eno izvo|enje. Zamislite ga kao vrlo
fini digitalizator klavijature, kombinovan sa
najskupljim klavirom na svetu i najboljom rezo-
lucijom. Nedavno je Jamaha (Yamaha) predstavila
njegovu jeftiniju verziju.
Houli je razmi{ljao o problemu kako uskla-
di{titi vi{e od jednog sata muzike na CD-u. In-
dustrija se latila ovog problema na dva na~ina,
oba usmerena na uve}anje kapaciteta. Jedan je bio
promena lasera iz crvenog u plavi, kako bi se
skratila talasna duìna i za ~etiri puta pove}a-
1
la gustina. Drugi se ticao kori{}enja savreme-
nije tehnike za kodiranje, jer va{ CD plejer zai-
sta upotrebljava algoritme iz sredine 70-ih, a od
tada smo nau~ili kako da kompresujemo audio naj-
manje ~etiri puta (uz isti nivo tzv. bezgubitno-
sti). Koristite ove dve tehnike zajedno i dobi}e-
te neverovatnih {esnaest sati audija na jednoj
strani CD-a.
Houli mi je jednog dana objasnio da je do-
{ao do na~ina da na CD smesti mnogo ve}i broj sa-
ti audija. Kada sam ga upitao: „Pa, koliko?“, re-
kao je: „Oko pet hiljada.“ Ako je ovo bila istina,
pomislio sam – Trebalo bi da svetska asocijacija
muzi~kih izdava~a doìvotno ugovori odstrel
Houlija, i trebalo bi da on ostatak ìvota provo-
di kao Salman Ru{di41. Ali zamolio sam ga da mi,
u svakom slu~aju, objasni kako (sa prekr{tenim
prstima, obe}ao sam da }u sa~uvati tajnu).
Ono {to je Houli primetio u vezi sa Bosen-
dorferom i kroz njegovu upotrebu, uz tako odoma-
}ena imena, poput Dòna Vilijamsa, jeste da ljud-
ske ruke, dok prave vrlo brze pokrete, jednostavno
ne mogu generisati vi{e od 30.000 bitova u minu-
tu, kao izlaz iz Bosendorfera. Zapravo, podaci o
gestovima, merenje pokreta prstiju, ukazivali su
na njihov mali obim. Uporedite to sa 1.2 miliona
bps koje stvara audio, kao na CD-u. Naime, ukoli-
ko biste pohranjivali podatke o pokretima, a ne
audiju, zaista biste mogli da sa~uvate pet hilja-
da sati muzike. I ne bi vam bio potreban Bosen-
dorfer koji ko{ta 125.000 dolara, ve} biste mo-
gli koristiti mnogo skromnije instrumente sa
MIDI-jem (Interfejs za kontrolu muzi~kih in-
strumenata).
Svako iz industrije, ko je obratio pa`nju na
problem kapaciteta audio CD-a, razumno ga je,
ali stidljivo, svrstao isklju~ivo u audio domen,
sli~no kao i faks u domenu slike. Nasuprot tome,
Houli razmi{lja kako su pokreti kao MIDI i
0
oba bliska ASCII-ju. U stvari, muzi~ka nota je
sama po sebi jo{ kompaktnija reprezentacija
(ali uz nisku rezoluciju i uz nedostatak ljudske
interpretacije).
Traè}i strukturu u signalima, u na~inu
njihovog generisanja, mi idemo ispod povr{in-
skog izgleda bitova i otkrivamo blokove iz kojih
nastaju slika, zvuk ili tekst. Ovo je jedna od naj-
va`nijih ~injenica u digitalnom bivanju.
Faks ìvota
Da je pre dvadeset i pet godina zajednica
kompjuterskih nauka predvi|ala procenat novog
teksta koji }e danas biti kompjuterski ~itljiv,
procenila bi ga na 80 ili 90 procenata. Sve do
1980. ona je mogla biti u pravu. Tada se pojavila
faksimil ma{ina.
Faks ma{ina je ozbiljan kamen spoticanja u
informativnom pejzaù, korak unazad, ~ije }e se
posledice ose}ati posle dugo vremena. Ova osuda
izgleda da je uperena protiv telekomunikacij-
skog medija, koji je o~igledno revolucionisao ne
samo na~in na koji obavljamo poslove nego, u sve
ve}oj meri, i na{e ìvote. Me|utim, ljudi ne raz-
umeju dugotrajne tro{kove, kratkotrajne gre{ke
i alternative.
Faks je japansko zave{tanje, ali ne samo
zbog toga {to su Japanci bili dovoljno pametni
da ga standardizuju i proizvedu bolje nego bilo ko
drugi, kao video--rikordere. To je zbog njihove
kulture, u kojoj su jezik i poslovni obi~aji veoma
slikovno orijentisani.
Sve do pre deset godina japanski poslovi nisu
vo|eni posredstvom dokumenata, ve} glasom, i obi~-
no licem u lice. Samo nekoliko biznismena je ima-
lo sekretarice i prepiska je ~esto bila mukotrpno
ra|ena rukom. Ekvivalent pisa}oj ma{ini je izgle-
1
dao kao ma{ina za slaganje, sa elektromehani~kom
rukom koja se nalazila iznad gustog skupa raznih
mogu}nosti, iz kojih se gradi samo jedan od total-
nih {ezdeset hiljada kandì simbola.
Piktografska priroda kandìja u~inila je
faks prirodnim. Po{to je tek tada bilo malo ja-
panskog u kompjuterski ~itljivom obliku, faks
je bio zgodno re{enje. S druge strane, za simboli~-
ki jezik, poput engleskog, faks je ni{ta drugo ne-
go propast kad je re~ o kompjuterskoj ~itljivosti.
Sa dvadeset i {est slova latinskog alfabeta,
deset cifara i hrpom specijalnih znakova, za nas
bi bilo mnogo prirodnije da razmi{ljamo u okviru
8-bitnog ASCII- ja. Ali, upravo faks nas je nate-
rao da ovo ignori{emo. Na primer, ve}ina poslov-
nih pisama se danas priprema na tekst-procesoru,
{tampa i faksira. Razmislite malo o tome! Mi
pripremamo na{ dokument u kompletno kompju-
terski ~itljivom obliku, toliko ~itljivom da
nam ni na pamet ne pada da pustimo spel-~eker42
preko njega.
[ta zatim radimo? [tampamo ga na belom
papiru. Dokument je sada izgubio sve povlastice
digitalnog bivanja.
Posle toga ga uzimamo i stavljamo u faks ma-
{inu, gde se on (re)digitalizuje u sliku, pri ~e-
mu se gubi i ono malo kvaliteta, kao {to su ose}aj,
boja i kvalitet slova koji su mogli postojati na
papiru. On se prosle|uje ka destinaciji, mo`da
ba{ pravo u kantu za |ubre, pored fotokopir ma-
{ine. Ukoliko ste jedan od manje sre}nih prima-
laca, mora}ete ga pro~itati sa odvratnog, tananog
i ponekad neprese~enog papira koji podse}a na
drevne spise. Stanite malo! Ovo je razumno isto
koliko i slanje ~ajnih listi}a.
âk i ako va{ ra~unar ima u sebi faks mo-
dem, koji izbegava prelazni papirni korak, ili ako
je va{ faks prost list i u punom koloru, on nije in-
teligentan medij. Razlog tome je taj {to ste ukloni-
0
li kompjutersku ~itljivost, koja ozna~ava sposob-
nost kojom primalac moè automatski sa~uvati, po-
vratiti i manipulisati va{u poruku.
Koliko puta se se}ate faksa koji je stigao
pre otprilike {est meseci od nekoga ... od negde ...
u vezi sa ovim i onim? U ASCII obliku, nekome
bi bilo potrebno da samo pretraì bazu podataka,
gde se pojavljuje „ovo i ono“.
Kada faksirate tabelarni izve{taj, sve {to
moète poslati je njegova slika. Sa e-po{tom mo-
ète poslati „izvr{nu“ tabelu kojom primalac
moè manipulisati, proveravati je ili je sagle-
dati u kojem god obliku èli.
Faks nije ~ak ni ekonomi~an. Bilo bi po-
trebno oko dvadeset sekundi da bi se ova strana
poslala normalnim faksom, brzinom od 9.600
boda. Ovo predstavlja pribli`no 200.000 bitova
informacija u tom obliku. S druge strane, kori-
ste}i elektronsku po{tu, bilo bi potrebno manje
od jedne desetine ovih bitova: za ASCII i neke
kontrolne karaktere. Drugim re~ima, ~ak i ako
tvrdite da ne hajete za kompjutersku ~itljivost,
e-po{ta ~ini 10 procenata cene faksa, mereno po
bitu ili po sekundi, pri istih 9.600 boda (na
38.400 boda to bi bilo 2.5 procenata cene faksa).
Ideja o faksu i elektronskoj po{ti je stara
preko sto godina. U rukopisu iz 1863. godine, „Pa-
riz u 20. veku“, prona|enom i prvi put objavlje-
nom tek 1994, @il Vern pi{e: „Foto-telegrafija
omogu}ava da se svaki tekst, potpis ili ilustra-
cija po{alju na daljinu i da se bilo koji ugovor
potpi{e na udaljenosti od 20.000 km. Svaka ku}a
je povezana.“
Vestern-Junionov (Western Union) automat-
ski telegraf (1883) predstavljao je od ta~ke do ta~-
ke povezanu e-po{tu. Op{ta upotreba e-po{te kakvu
danas znamo – vi{e ta~aka ka vi{e ta~aka – pretho-
di op{toj upotrebi faksa. Kada je elektronska po-
{ta po~ela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih,
1
relativno malo ljudi je bilo kompjuterski obrazo-
vano. Stoga nije za~u|uju}e {to je e-po{ta bila dra-
mati~no prevazi|ena od strane faksa, tokom 80-ih.
Razlozi su bili lako}a kori{}enja, jednostavna is-
poruka slika i grafike, i ulaz {tampane forme
(formulari, itd). Isto tako, faksovi sa potpisom
tek od nedavno i samo pod odre|enim uslovima ima-
ju legalnu vrednost.
Ali danas, uz sveprisutnost ra~unara,
prednosti e-po{te su ogromne, {to je dokazano
njegovom brzorastu}om upotrebom. Pored digi-
talnih pogodnosti, e-po{ta je i konverzacijski
medij. âk i ako nije izgovoreni dijalog, ona je
mnogo blià govoru nego pisanju.
Prva stvar koju ujutru uradim jeste ~itanje e-
po{te i kasnije, tokom dana, mogu slobodno da ka-
èm: „Da, jutros sam razgovarao sa tim i tim“,
{to je, u stvari, komunikacija e-po{tom. Poruke
se {alju napred i nazad. Takve razmene ~esto re-
zultiraju tipografskim gre{kama. Se}am se kada
sam se izvinjavao japanskom kolegi zbog svog ku-
canja, on je odgovorio da ne brinem jer je on mnogo
bolje ispravljao gre{ke od bilo kog softverskog
paketa. To je stvarno istina.
Ovaj novi kvazi-konverzacijski medij se zai-
sta razlikuje od pisanja pisama. On predstavlja
mnogo vi{e od nekakve brze po{te. S vremenom, lju-
di }e pronalaziti razli~ite stilove upotrebe. Ve}
postoji ceo nov jezik e-po{te za ton, zasnovan na
kori{}enju znakova poput :–) nasmejanog lica43.
Bez sumnje, u slede}em milenijumu }e e-po{ta (ogra-
ni~ena na ASCII) biti dominantan medij, koji }e
tokom slede}ih petnaest godina potisnuti glasov-
nu komunikaciju. Svi }emo koristiti e-po{tu ka-
da se nau~imo izvesnim digitalnim manirima.
Netikecija
0
Zamislite slede}u scenu: u austrijskom
dvorcu iz osamnaestog veka balska dvorana blista
punim sjajem, reflektuju}im svetlom stotina sve-
}a, venecijanskim ogledalima i dragim kamenjem.
êtiri stotine zgodnih i lepih ljudi dostojan-
stveno ple{e valcer na muziku orkestra od deset
~lanova – identi~no kao u balskim scenama Para-
mauntovog filma Skerletna kraljica ili u Vese-
lim udovicama Juniversal Pik~ersa (Universal
Pictures). Sada zamislite istu scenu, samo {to je
390 gostiju, no} pre toga, nau~ilo da igra; svi su
oni preterano svesni svojih stopala. Ovo je sli~-
no dana{njem Internetu: ve}ina korisnika je ne-
spretna.
Ogromnu ve}inu dana{njih korisnika In-
terneta ~ine novajlije. Ve}ina njih je na Mreì
manje od godinu dana. Njihove prve poruke teè da
preplave grupicu odabranih primalaca ne samo
stranicama i stranicama poruka ve} i ose}ajem
hitnosti, koji sugeri{e kako primalac nema pa-
metnija posla nego da odmah odgovori na njihove
poruke.
[to je jo{ gore, toliko je jednostavno i jef-
tino prosle|ivati kopije dokumenata da se pri-
tiskom na jedan taster (Enter) moè poslati pet-
naest ili pedeset hiljada nepoèljnih re~i u va-
{e „po{tansko sandu~e“ (eng. mailbox). Ovaj jed-
nostavan akt pretvara e-po{tu iz li~nog i kon-
verzacijskog medija u damping informacija na
veliko, {to izaziva stresne situacije kada ste
povezani kanalom niskog propusnog opsega.
Jedan novinar, koji se prihvatio pisanja o
novajlijama i njihovoj neobazrivoj upotrebi In-
terneta, sproveo je svoje istraìvanje tako {to je
meni i drugima poslao upitnik na ~etiri strane,
bez pitanja i bilo kakve najave. Njegova pri~a bi
trebalo da bude autoportret.
E-po{ta moè biti sjajan medij za reporte-
re. Intervju preko e-po{te su manje nametljivi i
1
daju vi{e mogu}nosti za razmi{ljanje. Ube|en
sam da }e {irom sveta intervjui putem e-po{te
postati sjajan medij i standardna alatka ùrna-
lizma – samo ako bi se reporteri nau~ili nekim
digitalnim manirima.
Najbolji na~in da se bude u~tiv na Internetu
jeste da se pretpostavi da primalac ima spor 1.200
bps modem i samo par trenutaka pa`nje. Primer su-
protnog (navika koju, na moj uàs, praktikuju svi
novoprido{li korisnici koje poznajem) jeste vra-
}anje cele kopije moga pisma sa njihovim odgovo-
rom. To je mo`da najmanje efikasan na~in da se e-
po{ta u~ini smislenom i moè biti ubita~an uko-
liko je poruka duga~ka (a kanal tesan).
Suprotan primer je jo{ gori, poput odgovora
„Naravno“. Naravno, {ta?
Najgora od svih digitalnih navika je, po
mom mi{ljenju, besplatna kopija – „cc“ (retko ko
}e se setiti da to u stvari zna~i „carbon copy“)44.
Planine ovakvih kopija su veliki broj starijih
direktora odvratile od kori{}enja Mreè. Veli-
ki problem sa elektronskim cc-ovima je to {to
mogu da se umnoàvaju, jer se odgovori suvi{e ~e-
sto {alju celoj cc listi. Nikada ne moète zasi-
gurno re}i da li je neko slu~ajno odgovorio „svi-
ma“, ili nije hteo ili znao da uradi druga~ije.
Ukoliko neko organizuje me|unarodni improvi-
zovani skup i pozove mene i pedeset drugih ljudi
da prisustvujemo, poslednja stvar koju bih èleo
da vidim jeste pedeset detaljnih putnih aran-
`mana i diskusije o njima.
Kao {to bi Bard rekao, saètost je du{a e-
po{te.
âk i nedeljom
Elektronska po{ta predstavlja ìvotni
stil, koji uti~e na na~in na{eg rada i
0
razmo{ljanja. Jedan od vrlo specifi~nih rezul-
tata jeste promena ritma rada i zabave. Radno vre-
me od devet sati pre podne do pet sati popodne, pet
dana u nedelji, kao i dve nedelje godi{njeg odmora,
prestaju biti dominantan ritam poslovnog ìvo-
ta. Profesionalne i personalne poruke po~inju da
se me{aju; nedelja se ne razlikuje puno od pone-
deljka.
Neko }e, a posebno oni iz Evrope i Japana,
re}i da je to propast. Oni èle da svoj posao osta-
ve u kancelariji. Ja svakako ne osporavam ljudi-
ma pravo da se distanciraju od svog posla. S druge
strane, neki od nas bi èleli da budu „priklju~e-
ni“ sve vreme. U pitanju je jednostavna zamena.
[to se ti~e mene, radije bih nedeljom odgovarao
na e-po{tu, a ponedeljkom ostajao duè u svojoj
pidàmi.
Istovremeno biti kod ku}e

i u inostranstvu
Postoji vrlo dobar, ali ne ba{ poznat crta-
ni film o dva psa koji koriste Internet. Jedan
pas kuca drugom: „Na Internetu niko ne zna da si
pas.“ Ovo bi trebalo da se nastavi re~ima: „I ne
znaju gde si.“
Kada letim iz Njujorka u Tokio, otprilike
~etrnaest sati, tokom celog puta kucam i, pored
drugih stvari, sastavim ~etrdeset do pedeset e-
po{tanskih poruka. Zamislite, kada bi po dola-
sku u svoj hotel mogao predati te poruke recepci-
onaru, kao faksove, uz molbu da budu poslati! Ta-
kav postupak bi bio posmatran kao masovno slanje
pisama. Ipak, kada ih {aljem putem e-po{te, to
radim brzo i lako, okretanjem lokalnog telefon-
skog broja. Ja ih {aljem ljudima, a ne raznim me-
stima. Ljudi {alju te poruke meni, a ne u Tokio.
E-po{ta pruà za~u|uju}u mobilnost, bez
1
potrebe da iko zna gde se nalazite. Dok ovo moè
biti od va`nosti za nekog putuju}eg trgovca, u di-
gitalnom bivanju proces ostajanja u vezi posta-
vlja neka zanimljiva op{ta pitanja o razlici iz-
me|u bitova i atoma.
Smatram da, dok putujem, ima smisla posedo-
vati najmanje dva lokalna telefonska broja, pu-
tem kojih se mogu povezati sa Internetom. Nasu-
prot op{tem mi{ljenju, ovo su skupe komercijal-
ne luke koje me povezuju sa lokalnim sistemom pa-
keta date zemlje (ne{to {to radim u Gr~koj,
Francuskoj, [vajcarskoj i Japanu) ili na
Sprintove ili MCI-jeve globalne paketne uslu-
ge. Sprint, na primer, poseduje lokalne telefon-
ske brojeve u trideset i osam ruskih gradova. Sva-
ki od njih me moè povezati sa mojim jednokori-
sni~kim tajm{ering sistemom (u plakaru) ili, u
najgorem slu~aju, sa glavnim kompjuterom Medij-
ske laboratorije. S tog mesta, ja sam na Internetu.
Povezivanje {irom globusa jeste prava umet-
nost. Problem nije u digitalnom bivanju, nego u po-
sedovanju pravog utika~a. Evropa ima dvadeset (iz-
brojte ih sami) razli~itih utika~a za struju! I, dok
se moète navi}i na taj mali plasti~ni telefonski
utika~, tzv. RJ-11 uti~nicu, u svetu postoji jo{ 175
druga~ijih. Ja sam ponosni vlasnik najmanje po jed-
ne od svakog standarda i na duga~kim putovanjima
~itavih 25 procenata mog prtljaga sa~injavaju kom-
binacije telefonskih priklju~aka i strujnih uti-
ka~a.
âk i kada ste odgovaraju}e opremljeni, mo-
ète biti ometeni mnogim hotelima i svim tele-
fonskim govornicama koje uop{te nemaju mogu}-
nost direktnog modemskog povezivanja. Zbog ovog
razloga postoji mali akusti~ni pretvara~, koji
se moè naka~iti na slu{alicu. Ovo je zadatak
~ija je te{ko}a srazmerna stepenu predizajnira-
nja telefonske slu{alice.
0
Jednom povezani, bitovi se bez muke probija-
ju do ku}e, ~ak i kroz najstarije analogne tele-
fonske centrale, mada to ponekad zahteva vrlo
malu brzinu i veliku korekciju gre{aka pri pre-
nosu.
Evropa je po~ela sa upotrebom svog programa
Euroutika~a, kako bi se do{lo do jedinstvenog
dizajna za strujni utika~ koji bi imao tri cilja:
1) da izgleda kao nijedan drugi utika~; 2) da ima
sigurnosne elemente svih postoje}ih utika~a i 3)
da nijednoj zemlji ne daje ekonomsku prednost (po-
tonje je posebno karakteristi~no za razmi{ljanje
Evropske Unije). Svrha ovoga nije samo u utika~i-
ma. Kako na{e digitalno bivanje bude evoluira-
lo, sve vi{e i vi{e prepreka na putu bi}e fizi~-
ke, a ne elektronske prirode.
Jedan primer namerne digitalne sabotaè
jeste kada hoteli polome mali plasti~ni deli},
uz pomo} kojeg se vadi RJ-11 priklju~ak, tako da
ne moète svoj leptop priklju~iti u zid. Ovo je
gore od napla}ivanja pristiglih faksova. Tim i
Nina Zagat su obe}ali da }e u svoje budu}e hotel-
ske vodi~e ubaciti bele{ku koja }e ukazivati na
ovakve postupke, tako da }e ljudi mo}i da bojkotu-
ju te ustanove i da prenesu svoj digitalni biznis
negde drugde.
1
0
16. Naporna zabava
Onemogu}iti u~enje
Kada su Medijske laboratorije premijerno
prikazale svoj LEGO/Logo projekat, 1989, deca iz
{estog razreda {kole Henigen demonstrirala su
svoje projekte pred kompletnim timom rukovodi-
laca kompanije LEGO, akademskim predstavnici-
ma i {tampom.
Revnosna predstavnica jedne od nacional-
nih TV mreà, obasjana reflektorima, upitala je
jedno dete da li je za njega sve ovo ne{to vi{e od
igre i zabave. Ona je prinudila ovog osmogodi-
{njaka da joj pruì tipi~ni sladunjavi odgovor.
Dete je o~igledno bilo uzbu|eno. Napokon,
po{to je novinarka po tre}i put ponovila pita-
nje, i uz poprili~nu toplotu od reflektora, ovo
oznojeno i uznemireno dete je bledo pogledalo u
kameru i reklo: „Da, ovo je zabavno, ali naporno
zabavno.“
Simor Papert je stru~njak za „napornu zaba-
vu“. On je jo{ ranije primetio da je „biti dobar“
u oblasti jezika ~udan koncept kada se ima u vidu
da bi svaki petogodi{njak sa sela nau~io nema~-
ki u Nema~koj, italijanski u Italiji, ili japan-
ski u Japanu. Kako starimo, izgleda da gubimo tu
sposobnost, ali ne moèmo pore}i da je nismo
imali u mladosti.
1
Papert je predloìo da se na primenu ra~u-
nara u {kolstvu gleda, bukvalno i metafori~no,
kao na stvaranje zemlje, pod nazivom na primer,
Matematija, u kojoj bi dete u~ilo matematiku na
isti na~in na koji u~i jezike. Iako je Matemati-
ja ~udan geografski koncept, on u potpunosti po-
seduje savr{en ra~unarski smisao. U stvari, teh-
nike moderne kompjuterske simulacije omogu}a-
vaju stvaranje mikrosvetova, u kojima deca igra-
ju}i mogu istraìvati vrlo sofisticirane prin-
cipe.
U {koli Henigen jedan {estogodi{nji de-
~ak je u tzv. LEGO/Logo klasi napravio gomilu
kockica i na njen vrh stavio motor. Povezao je dve
ìce motora na svoj kompjuter i napisao jednoli-
nijski program koji ga je uklju~ivao i isklju~i-
vao. Kada bi motor bio uklju~en, kockice bi vi-
brirale. Onda je priklju~io propeler na motor,
ali ga je iz nekog razloga montirao ekscentri~no
(tj. necentrirano, verovatno gre{kom). Kada je
potom uklju~io motor, kockice su toliko vibri-
rale i skakutale unaokolo toliko jako da se zama-
lo nisu raspale (ovo je re{eno „varanjem“ – {to
ponekad nije lo{e – uz pomo} par gumenih traka).
De~ak je tada primetio da bi se, ukoliko bi
okrenuo motor tako da se propeler okre}e suprot-
no od kazaljke na satu, LEGO gomila prvo okrenu-
la na desno, pa zatim krenula da {eta bezveze. A
kada bi se okretao u smeru kazaljke na satu, gomi-
la bi prvo krenula na levo, a onda proizvoljno.
Najzad, on je odlu~io da postavi foto-}eliju na
dno svoje strukture i da zatim postavi kockice
iznad crne krivudave linije, koju je nacrtao na
velikom belom papiru.
Onda je napisao ne{to sofisticiraniji
program koji je prvo pokretao motor (u bilo kojem
smeru). Potom, u zavisnosti od toga da li foto-}e-
lija vidi crno, zaustavio bi motor i pokrenuo ga
u smeru kazaljke na satu kako bi gomila i{la ude-
0
sno, a onda i u suprotnom smeru da bi gomila i{la
levo i tako se vratila na liniju. Rezultat je bila
pokretna gomila kocki, koja je pratila krivuda-
vu crnu liniju.
Dete je postalo heroj. U~itelji i |aci su ga
ispitivali o radu njegovog izuma i na njegov pro-
jekat gledali iz mnogih razli~itih perspektiva,
postavljaju}i mu razna pitanja. Ovaj mali trenu-
tak slave pruìo mu je ne{to vrlo va`no: radost
u~enja.
Mogli bismo biti dru{tvo sa mnogo manjim
brojem dece koja nisu u stanju da u~e i sa mnogo
vi{e sredina koje bi podu~avale nesposobne, nego
{to je to sada slu~aj. Ovo se menja zahvaljuju}i
kompjuterima, koji nas ~ine sposobnijima da pri-
|emo deci uz pomo} razli~itih stilova u~enja i
razvijanja saznanja.
Ne secirajte àbu, napravite je

Ve}ina ameri~ke dece ne poznaje razliku
izme|u Baltika i Balkana, ne zna ko su bili Vi-
zigoti ili kada je ìveo Luj XIV. Pa {ta? Zbog
~ega bi sve to bilo tako va`no? Da li ste znali
da je Reno zapadno od Los An|elesa?
U zemljama poput Francuske, Ju`ne Koreje
i Japana pla}a se visoka cena zbog ubacivanja u
mlade umove prevelike koli~ine ~injenica, ta-
ko da su oni manje ili vi{e mrtvi pri ulasku u
univerzitetski sistem. Tokom slede}e ~etiri go-
dine, oni }e se ose}ati kao maratonac od koga se
u fini{u traì da se penje uz stenje.
Godine 1960. ve}ina pionira u oblasti kom-
pjutera i {kolstva zastupala je bezvezan pristup
„ve`be i prakse“, koriste}i kompjutere na indi-
vidualnoj osnovi, u tempu prilago|enom sebi, da
bi studente efikasnije pou~avala ovim groznim
~injenicama. Me|utim, danas, pojavom multime-
1
dije, imamo zatvorene vernike „ve`be i prakse“,
koji misle da mogu kolonizovati Sega igre, kako
bi u de~ije glave ubrizgali malo vi{e informa-
cija, uz vi{e tzv. produktivnosti.
Papert je na MIT-u, 11.aprila1970, odrào
simpozijum pod nazivom „Nau~imo decu u~enju“, u
kojem je predlagao kori{}enje kompjutera kao ma-
{ine, koju bi deca podu~avala i tako se, podu~a-
vaju}i, sama u~ila. Ova izuzetno jednostavna ide-
ja kr~kala se skoro petnaest godina pre nego {to
se ostvarila putem personalnih ra~unara. Danas,
kada vi{e od tre}ine ameri~kih domova poseduje
personalni ra~unar, njeno vreme skoro da je do-
{lo.
Dok svakako veliki deo u~enja poti~e od
podu~avanja – ali dobrog podu~avanja i dobrih
u~itelja – glavni deo poti~e od istraìvanja, od
ponovnog pronalaska to~ka za svoju du{u. Sve do
dolaska kompjutera, tehnologija podu~avanja je
bila ograni~ena na audio-vizuelne ure|aje i da-
ljinsko u~enje putem televizije, koja je jedno-
stavno poja~avala aktivnost u~itelja i pasiv-
nost dece.
Kompjuter je radikalno izmenio ovaj balans.
Odjednom je u~enje putem delanja postalo vi{e
pravilo nego izuzetak. Po{to je sada mogu}a kom-
pjuterska simulacija bilo ~ega, nekome nije po-
trebno da o àbi u~i tako {to }e je secirati.
Umesto toga, od dece se moè traìti da naprave
àbu, da naprave ìvotinju sa pona{anjem sli~-
nim àbi, da promene to pona{anje, da simulira-
ju mi{i}e i da se igraju sa àbom.
Putem igranja sa informacijma, a posebno
sa apstraktnim predmetima, materijal dobija ve-
}e zna~enje. Se}am se kada mi se u~iteljica mog
sina iz tre}eg razreda tu`no poàlila da on ne
moè da sabere niti oduzme par trocifrenih ili
dvocifrenih brojeva. Kako ~udno, pomislio sam,
po{to je mali oduvek bio bankar kada smo igrali
0
Monopol i izgledalo je da stvarno ume da barata
tim brojevima. Tako sam joj predloìo da proba da
na brojeve doda dolar. I, gle ~uda, odjednom je bio
u stanju da u glavi sabere trocifrene, pa ~ak i ve-
}e brojeve. Razlog je u tome {to sada oni nisu ap-
straktni i bezna~ajni brojevi, ve} dolari koji su
vezani za kupovinu parcela, zidanje hotela i pre-
lazak preko starta.
Kompjuterski kontrolisan LEGO ide jo{
jedan korak dalje. On omogu}ava deci da pona-
{anjem oplemene svoje fizi~ke konstrukcije.
Trenutni rad sa LEGO-m, u Medijskoj laborato-
riji, uklju~uje i prototip kompjutera u kockici,
koji demonstrira dalje mogu}nosti i fleksibil-
nosti Papertovog konstruktivizma i uklju~uje
me|usobnu komunikaciju izme|u LEGO kockica,
kao i mogu}nost istraìvanja paralelnog proce-
siranja na sasvim nov na~in.
Deca koja danas koriste LEGO/Logo nau~i}e
fizi~ke i logi~ke principe, koje smo vi i ja na-
u~ili u srednjoj {koli. Anegdote i rezultati pa-
`ljivih testiranja otkrivaju da ovaj konstrukti-
visti~ki pristup predstavlja neobi~no bogato
sredstvo u~enja, putem {irokog obima kognitiv-
nih i bihejvioristi~kih stilova (saznajnih sti-
lova i stilova pona{anja). U stvari, mnoga deca
su rekla da im je u konstruktivisti~koj sredini
omogu}eno bujanje saznanja.
Uli~ni pametnjakovi}i na autop-

utu
Dok sam jednog jesenjeg {kolskog raspusta
bio u internatu u [vajcarskoj, izvestan broj de-
ce, uklju~uju}i i mene, nije mogao da ode ku}ama
jer su bile suvi{e udaljene. Umesto toga, mogli
smo da u~estvujemo na tzv. konkuru (concours),
pravom „lovu na divlje guske“.
1
Upravnik {kole je bio {vajcarski general
(u rezervi, kao ve}ina {vajcarske vojske), isto-
vremeno lukav i energi~an. On je organizovao pe-
todnevnu trku {irom zemlje, gde je svaki tim od
~etvoro dece (stare od dvanaest do {esnaest godi-
na) posedovao 100 {vajcarskih franaka (tada-
{njih 22.50 dolara) i petodnevne èlezni~ke
karte.
Svaki tim je dobio razli~ite putokaze i
{vrljao je po zemlji, usput sakupljaju}i poene za
postignute zadatke. To su zaista bili podvizi.
Jednom prilikom smo, usred no}i, morali da sa
pojavimo na odre|enoj geografskoj duìni i {i-
rini, gde se pojavio helikopter koji je izbacio
poruku u obliku komplikovane audio-kasete na
urdu jeziku, u kojoj nam se nalaè da prona|emo
ìvu svinju i odnesemo je na odre|enu lokaciju
koja }e nam biti data na odre|enom telefonskom
broju (koji smo morali da odredimo na osnovu kom-
plikovane brojevne mozgalice o datumima, u koji-
ma se dogodilo sedam nepoznatih doga|aja, i ~ijih
je poslednjih sedam cifara sa~injavalo telefon-
ski broj koji je trebalo pozvati).
Ova vrsta izazova je za mene oduvek bila ve-
lika stvar i, ào mi je {to se hvali{em, moj tim
je pobedio – u {ta sam i verovao. Bio sam ponesen
ovim iskustvom, pa sam isto uradio na ~etrnaesti
ro|endan svoga sina, ali, ipak, bez ameri~ke voj-
ske iza svojih le|a i bez poziva. Organizovao sam
jednodnevni izlet u Boston za njegovo odeljenje,
raspodeljeno na timove, sa fiksnim budètom i
neograni~enom kartom za metro. Proveo sam nede-
lje planiraju}i putokaze sa prihvatiocima, is-
pod klupa u parkovima i na lokacijama koje je
trebalo utvrditi putem mozgalica. Kao {to ve}
poga|ate, odli~nici nisu obavezno bili i pobed-
nici – u stvari, ~ak suprotno. Oduvek je postojala
velika razlika izme|u uli~nih pametnjakovi}a
i pametnih pametnjakovi}a.
0
Na primer, da bi se dobio jedan od putokaza
u mojoj trci divljih gusaka, morali ste da re{i-
te ukr{tene re~i. Pametni pametnjakovi}i su
otr~ali u biblioteku ili zvali svoje pametne
prijatelje. Uli~ni pametnjakovi}i su i{li gore-
dole po metrou i traìli pomo} od ljudi. Ne samo
da su brè dobili odgovore ve} su to radili u po-
kretu, od ta~ke A do ta~ke B, prelaze}i razdalji-
nu i dobijaju}i poene u igri.
Dana{nji klinci dobijaju mogu}nost da po-
stanu uli~ni pametnjakovi}i na Internetu, gde se
deca ~uju a ne vide. Zvu~i ironi~no, ali ve{tine
~itanja i pisanja bi}e u dobitku. Deca }e na In-
ternetu morati da ~itaju i pi{u kako bi komuni-
cirala, a ne samo kompletirala neke apstraktne i
ve{ta~ke ve`be. Ovo {to predlaèm ne bi treba-
lo smatrati antiintelektualnim ili prezirom
prema apstraktnom razmi{ljanju – ba{ suprotno.
Internet pruà novi medij za dolazak do novih
znanja i zna~enja.
Po{to patim od nesanice, ~esto se budim
oko 3 ujutru, ulogujem na sat vremena i onda vra-
tim na spavanje. Na jednoj od ovakvih dremljivih
sesija primio sam e-po{tu od izvesnog Majkla
[rega, koji se vrlo ljubazno predstavio kao sred-
njo{kolski u~enik. Pitao je da li bi mogao da po-
seti Medijske laboratorije kada bude bio u pose-
ti MIT-u, krajem nedelje. Predloìo sam mu da
sedne pozadi u sobi, u kojoj svakog petka drìm
predavanje „Bitovi su bitovi“, i da ga spojimo sa
studentskim vodi~em. Tako|e sam prosledio kopi-
ju njegovog i svog pisma dvojici drugih ~lanova
katedre, koji su se sloìli da se vide sa njim
(igrom ironije, oni su mislili da je on poznati
novinar Majkl [rege, ~ije ime ima e na kraju).
Kada sam se kona~no sreo sa Majklom, sa njim
je bio i njegov otac. Otac mi je objasnio da se
Majkl sre}e na Mreì sa svim vrstama ljudi i da
on to tretira isto onako kao {to ja tretiram svoj
1
konkur (lov na guske). Majklovog oca je zapanjilo
to {to su svi ti ljudi, nobelovci i direktori,
imali vremena za Majklova pitanja. Razlog je u
tome {to je vrlo lako odgovoriti i (barem za sada)
ve}ina ljudi ne zakr~uje besplatnu elektronsku
po{tu.
Tokom vremena bi}e sve vi{e i vi{e ljudi
na Internetu koji }e raspolagati dovoljnim vre-
menom i znanjem, tako da }e on postati mreà
ljudskog znanja i podr{ke. Trideset miliona
~lanova Ameri~kog udruènja penzionera, na
primer, predstavlja kolektivno iskustvo koje je
za sada neiskori{}eno. U~initi to ogromno zna-
nje i mudrost dostupnim mladim umovima, zna~i-
lo bi mogu}nost premo{}ivanja generacijskog ja-
za sa svega nekoliko poteza.
Igrom do znanja
Oktobra 1981. Simor Papert i ja smo bili na
sastanku OPEC-a u Be~u. Na njemu je {eik Jamani
odrào svoj slavni govor o tome kako siroma{nom
~oveku dati {tap za pecanje a ne ribu, tj. kako ga
nau~iti da zara|uje za ìvot, a da ne traì milo-
stinju. Na privatnom sastanku sa Jamanijem, on
nas je upitao da li znamo razliku izme|u primi-
tivne i neobrazovane osobe. Bili smo dovoljno pa-
metni da oklevamo, daju}i mu priliku da odgovo-
ri na svoje pitanje, {to je i u~inio vrlo re~ito.
Odgovor je, jednostavno, bio da primitivni
ljudi uop{te nisu neobrazovani, nego da prosto
koriste druga~ija sredstva da bi preneli svoja
znanja iz generacije u generaciju, u okviru usko
povezanog socijalnog pogona zasnovanog na uzajam-
noj podr{ci. Nasuprot tome, objasnio nam je on,
neobrazovana osoba je proizvod modernog dru{tva,
~iji je pogon nedovoljno povezan i ne zasniva se
na uzajamnoj podr{ci.
0
Monolog velikog {eika je sam po sebi pred-
stavljao primitivnu verziju Papertovih kon-
struktivisti~kih ideja. Jedna stvar je vodila dru-
goj i obojica smo proveli slede}u godinu dana u
zemljama u razvoju, rade}i na kori{}enju kom-
pjutera u {kolstvu.
Najkompletniji eksperiment u tom periodu
bio je u Dakaru, Senegal, gde je dvadesetak ra~una-
ra Epl, sa programskim jezikom Logo, bilo pred-
stavljeno u osnovnoj {koli. Deca iz ove ruralne,
siroma{ne i nerazvijene zapadnoafri~ke zemlje
zaronila su u ove ra~unare istom lako}om kao nji-
hovi vr{njaci iz prose~ne ameri~ke porodice. Se-
negalska deca su pokazala da u njihovom svakodnev-
nom ìvotu ne postoji razlika u prihvatanju i en-
tuzijazmu, zbog odsustva mehani~ki i elektronski
orijentisane sredine. Da li ste beli ili crni, bo-
gati ili siroma{ni – nema nikakve veze. Jedino
{to je va`no, kao kod u~enja francuskog u Francu-
skoj, jeste biti dete.
U okviru na{eg dru{tva pronalazimo doka-
ze za istu pojavu. Bilo da su u pitanju demografi-
ja Interneta, kori{}enje Nintendo i Sega apara-
ta ili ~ak proboj ku}nih ra~unara, dominantne
sile nisu socijalne, rasne ili ekonomske, ve} ge-
neracijske. Danas, imati i nemati zna~i: biti
mlad i star. Mnogim intelektualnim pokretima
o~igledno se upravlja od strane nacionalnih i
etni~kih sila, ali ne i digitalnom revolucijom.
Njen etos i pojava su univerzalni poput rok muzi-
ke.
Ve}ina punoletnih ne uspeva da shvati kako
se deca u~e uz pomo} elektronskih igara. Zajed-
ni~ki zaklju~ak jeste da te hipnoti{u}e igra~ke
pretvaraju decu u zavisnike, koji se gr~evito tr-
zaju i koji imaju ~ak manje pozitivnih crta od
glupave televizijske kutije. Me|utim, nema sum-
nje da mnoge elektronske igrice u~e decu strate-
giji i ve{tinama planiranja, koje }e im kasnije
1
u ìvotu biti od koristi. Kada ste bili dete, ko-
liko ste ~esto diskutovali o strategiji ili ù-
rili da ne{to nau~ite brè od svih drugih?
Danas se igra poput Tetrisa isuvi{e brzo
shvati u potpunosti. Jedino {to se menja je brzi-
na. Verovatno }emo primetiti da su pripadnici
Tetris generacije mnogo uspe{niji u brzom pako-
vanju gomila sanduka u vagon, ali ne i u ne~emu
drugom. Kako se igre budu preme{tale u sve mo}-
nije personalne ra~unare, zapazi}emo porast
alatki za simulaciju (kao {to je vrlo popularan
SimSiti) i igara bogatih informacijama.
Naporna zabava, zaista.
0
17. Digitalne bajke i
uobraènja
Zov modema
Ukoliko biste unajmili ku}no osoblje da ku-
va, ~isti, vozi, odràva vatru i otvara vrata, da
li moète zamisliti da ono me|usobno ne razgova-
ra, ne vidi {ta drugi rade i ne uskla|uje svoje
funkcije?
Nasuprot tome, kada su ove funkcije ugra-
|ene u ma{ine, savr{eno smo spremni da izolu-
jemo svaku funkciju i dopustimo joj samostal-
nost. U ovom momentu su usisiva~, automobil,
zvono na ulaznim vratima, friìder i sistem
grejanja zatvoreni sistemi specijalne namene,
~iji dizajneri nisu ni malo truda uloìli da
bi im omogu}ili me|usobnu komunikaciju. Ko-
ordinirano pona{anje velikog broja ku}nih
sprava u najve}oj meri postièmo ugra|ivanjem
u njih digitalnih ~asovnika. Poku{avamo da
neke funkcije sinhronizujemo digitalnim
vremenom, ali uglavnom zavr{avamo kolekci-
jom cvile}ih ma{ina, ~ije treperu}e 12:00 iz-
gleda poput vapaja: „Molim te, u~ini me samo
malo inteligentnijim.“
Da bi uspe{no sluìle ljudima, trebalo bi
da ma{ine me|usobno lako komuniciraju.
Digitalno bivanje menja karakter standard-
1
nih komunikacija na relaciji ma{ina–ma{ina.
Ljudi su nekada sedeli za stolovima u @enevi i
sli~nim mestima da bi iskovali (metafora jo{
iz industrijskog doba) svetske standarde za sve, od
raspodele radio-spektra do protokola za teleko-
munikacije. U nekim slu~ajevima to traje toliko
dugo, kao u slu~aju telefonskog standarda ISDN
(eng. integrated services digital network, tj.
digitalna mreà integrisanih usluga), da ve}
zastareva u trenutku kada se uvaì.
Vode}e na~elo i su{tina komiteta za stan-
darde jeste da su elektri~ni signali poput navo-
ja {rafova. Da bismo uskladili svaku sitnicu od
zemlje do zemlje, morali bismo se sloìti u po-
gledu svake kriti~ne dimenzije, a ne samo nekih.
Ukoliko imate odgovaraju}i broj navoja po centi-
metru ili in~u, zalaènje u detalje i dalje ne}e
biti svrsishodno ukoliko je pre~nik pogre{an.
Svet mehanike je jo{ uvek vrlo zahtevan u ovom
pogledu.
Bitovi lak{e opra{taju. Oni se predaju
opisima vi{eg reda i protokolima (termin koji
je prethodno bio rezervisan za u~tivo dru{tvo).
Protokoli o tome kako se dve ma{ine „rukuju“
mogu biti vrlo specifi~ni. Termin rukovanje je
tehni~ki izraz za na~in na koji dve ma{ine us-
postavljaju komunikaciju, dogovaraju}i se oko
promenljivih koje }e koristiti u svojoj konver-
zaciji.
Oslu{nite svoj faks ili modem slede}i
put kada ga budete koristili. Svi ti pucketaju-
}i zvuci i pisci bukvalno predstavljaju proces
rukovanja. Ovi pajta{ki pozivi jesu pregovori
o tome kako da se prona|e najvi{i nivo na kojem
oni mogu razmenjivati bitove, uz najve}i zajed-
ni~ki ~inilac svih promenljivih.
Na jo{ vi{em nivou, o protokolima moèmo
razmi{ljati kao o meta-standardima ili jezici-
ma koje }emo koristiti da bi utvrdili detaljnije
0
metode razmene bitova. Ekvivalent tome je biti
sam u vi{ejezi~koj [vajcarskoj i voziti se sa
strancem u stolici ski lifta, koja ima oblik
slova T; prvo {to }e te ga pitati(ukoliko uop{te
budete razgovarali) jeste kojim }ete se jezikom
sporazumevati. Televizori i tosteri }e posta-
vljati jedni drugima istu vrstu pitanja, kao
preduslov za obavljanje posla.
Bitovska posla
Pre dvadeset i pet godina bio sam u saveto-
davnom komitetu koji je trebalo da proceni ko-
na~ni dizajn univerzalnog koda za proizvode, tzv.
UPC-a, sada rasprostranjenog, kompjuterski ~i-
tljivog amblema malih uspravnih linija, koje su
biv{eg predsednika SAD, Dòrdà Bu{a, dovele
u nezgodan poloàj kada je veoma iznena|en stao
pred automatizovanom registarskom kasom u su-
permarketu. UPC se nalazi na limenkama, kutija-
ma, knjigama i svemu ostalom osim sveèg povr}a.
Uloga ovog UPC komiteta je bila da se udari
pe~at kona~nom dizajnu linijskog koda. Po{to
smo ocenili finaliste (dobar kandidat je bio i
dizajn, tzv. „bikovo oko“), pregledali smo gomilu
luckastih ali zanimljivih predloga, kao {to je
onaj da se hrana u~ini blago radioaktivnom, pro-
porcionalno njenoj ceni, tako da svaka kasa po-
stane Gajgerov broja~, gde bi kupci pla}ali po
broju rada u svojim korpama. (Procenjeno je da vas
normalna konzerva spana}a izlaè dozi jedne de-
setine mikro-rada po kilogramu na sat, {to je je-
dan milijarditi deo dùla po satu, u pore|enju sa
100.000 dùla hemijske energije, zahvaljuju}i ko-
joj Popaj postaje tako snaàn kada pojede sadràj
te konzerve.)
Ova luda ideja je imala trunku pameti u se-
bi: za{to ne bismo u~inili da svaki UPC emitu-
1
je podatke? Ili, zbog ~ega mu ne dozvoliti da se
moè aktivirati, poput deteta u obdani{tu ili
{koli kada podiè ruku?
Razlog je u tome {to je za tako ne{to potreb-
na energija i {to, sledstveno tome, UPC i druge
male „plo~ice sa nazivom“ teè da budu pasivne.
Postoje re{enja, kao {to je ono da se koristi
energija svetla, ili upotreba tako neznatne ener-
gije da mala baterija godinama moè biti kori-
{}ena. Kada se ovo de{ava u malom formatu, sve
„stvari“ mogu biti digitalno aktivne. Na pri-
mer, svaki ~ajnik, deo ode}e i (zaista!) knjiga u
va{oj ku}i mogu re}i gde se nalaze. U budu}nosti,
koncept izgubljenosti bi}e isto tako neobi~an
kao {to je danas ono „rasprodato“.
Aktivne etikete su vaàn deo budu}nosti,
jer one privode u digitalno stado male pripadni-
ke neìvog sveta, koji nisu elektri~ni: pli{ane
medvede, {estougaone odvrtke i ~inije za vo}e. U
neposrednoj budu}nosti, aktivne etikete }e biti
(i ve} bivaju) kori{}ene kao bedèvi koje nose
ljudi i ìvotinje. Postoji li bolji boì}ni po-
klon nego {to je aktivni povodac za psa ili ma~-
ku, tako da se ku}ni ljubimac nikada vi{e ne
moè izgubiti (ili, preciznije, moè se izgubi-
ti ali }ete znati gde je).
Ljudi ve} nose aktivne bedève iz bezbedno-
snih razloga. Firma Oliveti (Olivetti) je u En-
gleskoj razvila ovakve nove primene. No{enje
jedne od njenih zna~ki omogu}ava, na primer,
zgradi u kojoj boravite da uvek zna gde se nalazi-
te. Kada dobije poziv za vas, zvoni telefon naj-
bliì vama. U budu}nosti, takvi ure|aji se ne}e
ka~iti iglom ili sli~no, ve} }e biti bezbedno
priljubljeni ili utkani u va{e odelo.
Mediji za no{enje
0
Kompjuterski rebrast somot, memorijski mu-
slin, ili solarna svila mogu biti u bukvalnom
smislu materijali sutra{njeg digitalnog odeva-
nja. Umesto da nosite va{ leptop, nosite njih. Ia-
ko ovo moè zvu~ati preterano, mi ve} sada po~i-
njemo sve vi{e da nosimo ra~unarske i komunika-
cijske opreme na sebi.
Najo~igledniji primer je ru~ni sat. On }e
se sigurno pretvoriti iz dana{njeg mera~a vreme-
na u sutra{nji mobilni komandni i kontrolni
centar. On se nosi toliko prirodno da mnogi lju-
di spavaju sa njim.
Zglobno-montiraju}i „sve u jednom“ TV, kom-
pjuter i telefon vi{e nisu ekskluzivno vlasni-
{tvo Dika Trejsija, Betmena, ili kapetana Kirka.
U slede}ih pet godina, jedno od podru~ja sa najbr-
ìm razvojem proizvoda {iroke potro{nje bi}e,
vrlo verovatno, takvi „nosivi“ ure|aji. Tajmeks
(Timex) ve} sada nudi beì~nu komunikaciju izme-
|u va{eg PC-ja i ru~nog sata. Od Tajmeksovog sata
se o~ekuje tolika popularnost da }e njegov pame-
tan (opti~ki) prenos softvera biti ugra|en u raz-
ne Majkrosoft sisteme45.
Na{a sposobnost da minijaturizujemo ubr-
zo }e prete}i na{u sposobnost da napajamo ova-
kve male predmete. Napajanje snagom je oblast
tehnologije koja se razvijala brzinom puà. Da se
napredak baterijske tehnologije razvijao istim
tempom kao integrisana kola, mi bismo se danas vo-
zili do posla kolima koje napaja baterija za bate-
rijsku lampu. Umesto toga, prinu|en sam da, kada
putujem, nosim vi{e od ~etiri kilograma baterija
da bih napajao svoj leptop tokom dugog leta. Vreme-
nom, baterije za leptop su postale teè kako su
prenosivi ra~unari dobili vi{e funkcija i sve-
tlije ekrane. (Godine 1979. Sonijev Tajprikorder,
prvi leptop, koristio je samo ~etiri AA baterije.)
Izgleda da }emo uskoro videti neka ma{to-
vita re{enja u pogledu napajanja prenosivih ra-
1
~unara. Aberkrombi i Fi~ (Abercrombie &
Fitch) ve} reklamiraju svoj safari {e{ir, sa so-
larnim }elijama {to napajaju mali fen koji vam
duva na ~elo. Noviji i sjajan kandidat za skladi-
{tenje energije jeste va{ kai{. Skinite ga i po-
gledajte koliko veliku povr{inu i zapreminu za-
uzima. Zamislite naizgled ko`ni kai{ sa kop-
~om, ~iji bi vam dizajn omogu}avao da je ugurate u
zid i napunite va{ mobilni telefon.
[to se ti~e antena, ljudsko telo moè biti
njihov deo. Tako|e, oblik ve}ine antena ukazuje na
to da one mogu biti istkane u fabrici ili se mogu
nositi kao kravate. Uz malu digitalnu pomo}, ljud-
ske u{i bi mogle da rade isto tako dobro kao „ze~i-
je u{i“.
Va`no je uvideti da budu}nost digitalnih
ure|aja moè sadràti me|usobno vrlo razli~ite
oblike i veli~ine, one koje nam prirodno mogu
pasti na um, u na{im trenutnim sistemima refe-
rencije. Kompjuterska prodaja opreme i zaliha ne
mora biti ograni~ena na Radio [ek (Radio
Shack) i Stepls (Staples)46, ve} moè uklju~iti i
one poput Saks47 kao i prodavnice koje prodaju
proizvode Najk (Nike), Levi’s i raznih banana-
republika. U daljoj budu}nosti, kompjuterski
ekrani }e se prodavati na kilograme i bi}e na-
slikani na predmetima, CD-ROM-ovi }e se mo}i
prepravljati, a paralelni procesori }e se mo}i
upotrebljavati kao losioni za za{titu od sun-
ca. Alternativno, mo}i }emo da ìvimo u na-
{im kompjuterima.
Bitovi i malter
Po{to sam {kolovan kao arhitekta, ot-
krio sam da se mnogi dragoceni koncepti arhi-
tekture direktno uklapaju u kompjuterski di-
zajn, ali do sada vrlo malo u obrnutom smeru, osim
0
{to naseljavamo na{u sredinu pametnijim ure|a-
jima, na scenama ili iza njih. Posmatranje zgra-
da, kao ogromnih elektromehani~kih ure|aja, do
sada je inspirisalo samo nekoliko primena. âk
je i arhitektura svemirskog broda Enterprajs48 u
ovoj primeni ograni~ena na klize}a vrata.
Zgrade }e u budu}nosti biti sli~ne unutra-
{njosti kompjutera: „smart redi“ (eng. termin
“Smart Ready”, koji u prevodu zna~i „spreman za
pamet“, ustanovljen je, od strane AMP korporaci-
je, za njihov program Pametna ku}a). „Smart redi“
je kombinacija ve} instaliranih i sveprisutnih
priklju~aka za (budu}u) razmenu signala izme|u
aparata. Kasnije }ete mo}i da dodate procesira-
nje jedne ili druge vrste. Na primer, da u~inite
da akusti~ni ambijent ~etiri zida u va{oj sobi
zvu~i kao Karnegi hol.
U ve}ini primera „inteligentnih sredina“,
koje sam imao prilike da vidim, nedostajala je
mogu}nost ose}aja ljudskog prisustva. To je isti
problem kao kod personalnih ra~unara, samo uve-
}an: sredina vas ne moè ni videti ni osetiti.
âk i termostat ose}a temperaturu zida, a ne da
li je vama toplo ili hladno. Budu}e sobe }e znati
da ste upravo seli da jedete, oti{li na spavanje,
stali pod tu{, izveli psa u {etnju. Telefon tada
ne}e zvoniti. Ukoliko niste tu, on ne}e zvoniti
jer niste tu. Ako ste tu i va{ digitalni batler
odlu~i da vas poveè, najblià kvaka moè re}i:
„Trenutak, gospo|o“, i uspostavi}e vezu.
Neki ljudi ovo nazivaju sveprisutnim ra-
~unarstvom, {to zapravo i jeste, a neki od tih
istih ljudi predstavljaju ga kao suprotnost ko-
ri{}enju interfejs agenata, {to nije slu~aj.
Ova dva koncepta su jedno te isto.
Rasprostranjenost kompjuterskog prisustva
svake osobe – u njenom svakodnevnom ìvotu (si-
stemi avionskih rezervacija, podaci o prodaji,
kori{}enje onlajn usluga, merenje, rukovanje po-
1
rukama) – bi}e upravljana razli~itim i razdvo-
jenim kompjuterskim procesima. Oni }e biti me-
|usobno povezani u sve ve}oj meri. Ukoliko va{
let u Dalas rano izjutra kasni, va{ sat sa alarm-
om moè zvoniti ne{to kasnije i taksi slu`ba
automatski moè biti obave{tena, u skladu sa
predvi|anjima o saobra}aju.
Trenutno su iz mnogih razrada ku}a budu}no-
sti odsutni ku}ni roboti, {to predstavlja neo~e-
kivan razvoj doga|aja, jer je pre dvadeset godina
skoro svaka slika budu}nosti sadràvala temu o
robotima. C3PO49 bi bio sjajan batler; ~ak mu je i
akcenat odgovaraju}i.
Interesovanje za ku}ne robote ponovo }e se
vratiti i mo}i }emo da o~ekujemo ve{ta~ke ku}ne
ljubimce sa nogama, uz pomo} kojih }e se penjati uz
stepenice, i sa rukama za brisanje pra{ine i {a-
kama za no{enje pi}a. Iz bezbednosnih razloga,
ku}ni robot mora biti u stanju da laje kao besan
pas. Ovakvi koncepti nisu novost. Tehnologija je
gotovo dostupna. Verovatno postoji sto hiljada lju-
di {irom sveta, koji bi bili voljni da plate
100.000 dolara za takvog robota. Ovo trì{te,
vredno 10 milijardi dolara, ne}e jo{ dugo ostati
nezapaèno.
Dobro jutro, tosteru

Ako va{ friìder primeti da vam ponesta-
je mleka, on moè „zamoliti“ va{a kola da vas
podsete da kupite mleko, pri povratku ku}i. Da-
na{nje poku}stvo zaista ima premalo ra~unar-
stva u sebi.
Toster ne bi trebalo da bude u stanju da pre-
gori tost. On bi trebalo da bude sposoban da raz-
govara sa drugim aparatima. Zaista bi bilo pri-
li~no jednostavno ispe}i va{ jutarnji tost,
istovremeno sa saznanjima o zavr{nim cenama
0
va{ih omiljenih akcija. Ali, pre svega, toster
mora biti povezan sa berzanskim novostima.
Va{ dana{nji dom verovatno ima vi{e od
sto mikroprocesora u sebi. Ali oni nisu ujedi-
njeni. U najve}oj meri integrisan ku}ni sistem
verovatno je sistem ku}nih alarma i, u nekim slu-
~ajevima, sistem daljinske kontrole svetla i ne-
kih ure|aja. Aparati za kafu se mogu isprogrami-
rati da skuvaju sveù kafu pre nego {to se probu-
dite. Ali, ukoliko resetujete va{ alarm da zvoni
~etrdeset i pet minuta kasnije nego obi~no, pro-
budi}ete se uz o~ajno pripremljenu kafu.
Nedostatak elektronskih komunikacija iz-
me|u va{ih ku}nih aparata rezultira u svakom od
njih, pored drugih stvari, vrlo primitivnim i
osobenim interfejsima. Na primer, kako govor po-
staje dominiraju}i na~in interakcije izme|u lju-
di i ma{ina, malim ure|ajima }e tako|e biti po-
trebno da slu{aju i govore. Ipak, od svakog od
njih se ne moè o~ekivati potpuna sposobnost
proizvo|enja i razumevanja izgovorenog jezika.
Oni moraju deliti takve resurse i komunicirati
sa njima.
Centralizovani model takvog deljenja je
izazov, i neki ljudi su predloìli upotrebu in-
formacionih „pe}i“ u na{im podrumima – cen-
tralni ku}ni kompjuter koji upravlja komplet-
nim ulazom i izlazom podataka. Ja sumnjam da }e
stvari i}i tim tokom, nego }e funkcije biti sve
vi{e distribuirane kroz mreù aparata, koja
uklju~uje i {ampiona u proizvo|enju i razumeva-
nju govora. Ako istovremeno va{ friìder i va{
~ajnik vode ra~una o va{oj hrani, ~itaju}i uni-
verzalne kodove na proizvodima, potrebno je da
samo jedan od njih zna kako da ih interpretira.
Izrazi „bela tehnika“ i „braon tehnika“ ko-
riste se za razlikovanje kuhinjskih aparata, po-
put tostera i miksera, i ve}ih, obi~no ugra|enih
ma{ina, kao {to su friìderi i ma{ine za pra-
1
nje sudova. Uobi~ajena podela izme|u belog i
braon ne sadrì informativne aparate, a to se
mora promeniti jer }e bela i braon tehnika u sve
ve}oj meri proizvoditi i koristiti informaci-
je.
Budu}nost bilo kojeg ure|aja }e najverovat-
nije biti pojednostavljen ili naduvan PC. Jedan
od razloga zbog kojih }e se i}i ovim putem jeste da
se aparati u~ine prijateljskijim, lak{im za ko-
ri{}enje i samoobja{njavaju}im. Pomislite, samo
na trenutak, koliko ma{ina posedujete (mikrota-
lasna pe}, faks ma{ina, mobilni telefon), koje
imaju gigantske re~nike funkcija (od kojih su ne-
ke beskorisne) ~ijim u~enjem se niste optere}iva-
li, jednostavno zbog toga {to je isuvi{e kompliko-
vano. Upravo ovde, ugra|eni kompjuteri mogu zna-
~ajno pomo}i, tako da moète biti vi{e nego sigur-
ni kako mikrotalasna pe} ne}e pretvoriti va{ sir
u kajganu. Trebalo bi da aparati sami postanu do-
bri instruktori.
Ideja uputstava za upotrebu je zastarela. î-
njenica da ih proizvo|a~i kompjuterskog softve-
ra i hardvera isporu~uju sa proizvodima je ni-
{ta manje nego perverzna. Najbolji instruktor u
kori{}enju ma{ine je sama ma{ina. Ona zna {ta
radite, {ta ste uradili, i ~ak moè pogoditi
{ta bi trebalo da uradite. Ugra|ivanje te opre-
znosti u znanje je mali korak za ra~unarsku nau-
ku, ali je veliki korak napred, daleko od {tampa-
nih uputstava koje nikada ne moète na}i, a i
retko ih razumete kada ih na|ete.
Dodajte tome neka va{a li~na obele`ja (ako
ste levoruki, te{ko ~ujete, ili imate malo str-
pljenja sa mehani~kim stvarima), i ta ma{ina
vam moè biti od mnogo ve}e pomo}i, pri svojim
sopstvenim operacijama i odràvanju, od bilo ko-
jeg dokumenta. Trebalo bi da aparati sutra{njice
stiù bez od{tampanih uputstava, {ta god ona
ozna~avala (osim LOMLJIVO i OVA STRANA GO-
0
RE). „Garancija“ bi trebalo da se {alje elektron-
ski, od strane samog aparata, u momentu kada ose-
ti da je uspe{no instaliran.
Pametni automobili
Cena elektronike u modernom automobilu
sada prevazilazi cenu ~elika u njemu. Ve} sada on
u sebi ima ugra|enih vi{e od pedeset mikropro-
cesora. To ne zna~i da su svi oni iskori{}eni
naro~ito inteligentno. Vi se moète osetiti veo-
ma glupo kada iznajmite skupa evropska kola i
shvatite da ste na ~elu dugog reda za benzin a ne
znate kako da putem elektronike otklju~ate re-
zervoar.
Automobili }e imati pametne radije, kon-
trolu potro{nje energije i informativne ekrane,
kao dominantnu populaciju digitalnih ure|aja.
[tavi{e, automobili }e uìvati jo{ jednu naro-
~itu beneficiju digitalnog bivanja: zna}e gde
ste.
Nedavni napredak mapiranja i pra}enja ~i-
ni mogu}im lociranje pozicije kola, uz pomo}
kompjuterskog modela svih puteva. Lokacija sva-
kog puta u Sjedinjenim Dràvama moè stati na
jedan jedini CD– ROM. Uz satelite, Loran50, mr-
tvo ra~unanje (sabiranje rastu}ih pomeraja va-
{ih kola) ili neke kombinacije ovih tehnika
pra}enja, kola se mogu locirati sa precizno{}u
od jednog metra. Ve}ina ljudi se se}a Dèjms Bon-
dovog Aston Martina, u kojem je kompjuterski ekran,
ugra|en u komandnu tablu sme{tenu izme|u njega i
suvoza~a (nje), prikazivao mapu terena gde se nalazi
i u kojem pravcu ide. Ovo je sada {irokoprihva}en
komercijalni proizvod, ~ija je upotreba u pora-
stu. On je u SAD bio izba~en na trì{te 1994. go-
dine, od strane Oldsmobila.
Me|utim, postoji mali problem. Mnogim
1
ljudima, a posebno starijim voza~ima, ne odgovara
brzo menjanje fokusa o~iju. Oni vrlo te{ko pre-
laze sa posmatranja stvari na daljini na posma-
tranje stvari udaljenih pola metra (i obrnuto).
[to je jo{ gore, nekima od nas su potrebne nao~a-
re da bismo mogli ~itati mapu. Mnogo bolji na-
~in za navigacionu asistenciju je putem glasa.
Po{to tokom vo`nje ne koristite u{i, one
predstavljaju idealni kanal da vam se kaè kada
da skrenete, {ta da traìte i da ste, ukoliko vi-
dite to-i-to, oti{li predaleko. Izazov pri izbo-
ru pravaca je teàk (zbog toga ljudi to i ~ine alj-
kavo). Put je ispunjen mnogim nejasno}ama. „Na
slede}em skretanju idite desno“, moè zvu~ati sa-
vr{eno jasno ukoliko je raskrsnica udaljena sto
metara. Ipak, kako se pribliàvate, po~injete se-
bi da postavljate pitanje: da li je „slede}e“ desno
skretanje ovo ili mo`da ono posle njega?
Mada je mogu}e napraviti dobre digitalne,
glasovne „suvoza~e“, izvesno je da ovakav koncept
ne}emo uskoro videti na ameri~kom trì{tu.
Umesto toga, vide}ete isto {to je Dèjms Bond vi-
deo, ta~no ili pogre{no, sigurno ili ne. Razlog
je sme{an. Ukoliko vam se kola obrate glasom,
pri ~emu su kartografski podaci pogre{ni, i
po{alju vas niz jednosmernu ulicu u pogre{nom
smeru, {to }e se zavr{iti sudarom, ko je tada od-
govoran? S druge strane, ukoliko vam se to desi na
osnovu ~itanja karte, u pitanju je va{a zla sre}a.
U Evropi, gde su ne{to ve}e slobode u pogledu od-
govornosti i parni~enja, Mercedes-Benc je 1995.
godine predstavio javnosti svoj govorni naviga-
cioni sistem.
Ovakvi navigacioni sistemi ne}e biti ogra-
ni~eni tako da vas dovedu sa ta~ke A na ta~ku B.
Pojavi}e se nove trì{ne ni{e za akusti~ne vo-
di~e kroz gradove koje pose}ujete („Sa va{e desne
strane je rodno mesto...“), za informacije o hrani
i izdavanju soba („Na{ao sam vam mesto u sjajnom
0
hotelu, blizu Izlaza 3“). U stvari, kada va{a bu-
du}a pametna kola budu ukradena, ona }e vas po-
zvati i re}i vam gde se ta~no nalaze. Mo`da }e,
~ak, zvu~ati upla{eno.
Digitalna persona
Jedan od razloga zbog kojeg su kola koja govo-
re nepopularna jeste {to su manje li~nost nego
{to je to morski konj.
Uop{te uzev, na{e mi{ljenje o kompjuteru
je plod saznanja o svim onim stvarima koje radi
lo{e. Ponekad se moè desiti i obrnuto. Tako sam
se jednom sit nasmejao kada je moj program za
korekturu video moje lo{e otkucano aslo i pono-
sno predloìo da bi asshole trebalo da bude is-
pravno spelovanje.
Malo po malo, kompjuteri dobijaju svojstva
li~nosti. Mali, ali vrlo star primer je komuni-
kacijski softverski paket korporacije Hejs,
Smartkom, koji prikazuje mali telefon sa licem.
Dva oka posmatraju listu svakog koraka u opera-
ciji povezivanja i, kako kompjuter zavr{ava je-
dan korak i prelazi na slede}i, o~i se spu{taju
na dole. Lice se na kraju smeje ako je rukovanje
pro{lo uspe{no, a u suprotnom oneraspoloì.
Ovo nije tako lakomisleno koliko zvu~i.
Li~nost ma{inu ~ini zabavnom, opu{taju}om, la-
kom za kori{}enje, prijateljskom i u pogledu du-
ha manje „mehani~kom“. Prilago|avanje novog
personalnog ra~unara posta}e vi{e nalik dresi-
ranju ku}nog ljubimca. Bi}ete u mogu}nosti da
kupite module li~nosti koji }e sadràti pona-
{anje i stil ìvljenja fiktivnih karaktera.
Mo}i }ete da kupite li~nost Lerija Kinga za va{
novinski interfejs. Deca }e verovatno èleti da
surfuju Mreòm sa Brankom Kockicom.
Ne èlim da sugeri{em da }ete biti preki-
1
dani izlizanim {alama usred pisanja va`ne po-
ruke. Predlaèm da stil interakcije bude mnogo
bogatiji od obi~nih „klik“ i „tataa“ zvukova, me-
talnih glasova ili ponavljaju}ih prikazivanja
poruka o gre{kama. Uskoro }emo videti sisteme
sa humorom, sisteme koji }e vas }u{kati i pri-
vla~iti vam pa`nju, pa ~ak i pojedine koji }e bi-
ti strogi i disciplinovati nas poput bavarske
dadilje.
0
1
18. Novi ekspresionisti
Ponovo o nedeljnim slikarima

Friìder sa zalepljenim de~ijim crteòm
je tipi~no ameri~ki isto toliko koliko i pita
od jabuka. Mi bodrimo na{u decu da budu izraàj-
na i kreativna. Tada, odjednom, kada dostignu uz-
rast od {est ili sedam godina, menjamo pri~u,
ostavljaju}i ih sa utiskom da je ~as umetnosti
neozbiljan isto koliko bejzbol i ni pribli`no
bitan kao, recimo, engleski ili matematika. Ove
nauke su za mlade mu{karce i ène koji èle da
postanu neko i da rade ne{to. Tokom slede}ih
dvadeset godina punimo im levu stranu mozga,
poput strazbur{ke guske.
Simor Papert kazuje pri~u o hirurgu iz sre-
dine devetnaestog veka, koji uz pomo} ~uda biva
preba~en u modernu operacijsku salu. Doktor ne bi
prepoznao nijednu stvar, ne bi znao {ta da radi,
niti kako da pomogne. Moderna tehnologija je u
potpunosti tranformisala praksu hirur{ke me-
dicine i on je ne moè prepoznati. Ako bi {kol-
skog u~itelja iz sredine devetnaestog veka preba-
cili u dana{nju u~ionicu, on bi, izuzimaju}i ne-
bitne detalje, mogao da nastavi tamo gde je njegov
kolega iz dvadesetog veka stao. Mala je su{tinska
razlika izme|u na~ina na koji danas podu~avamo
i na~ina na koji smo podu~avali pre sto pedeset
0
godina. Upotreba tehnologije je skoro na istom
nivou. U stvari, sude}i po nedavnom istraìva-
nju Ministarstva za obrazovanje ameri~ke vlade,
84 procenata ameri~kih u~itelja smatra samo je-
dan tip informativne tehnologije apsolutno bit-
nim: fotokopir ma{inu, sa zalihom odgovaraju-
}eg papira.
Bez obzira na to, kona~no se kre}emo od tra-
dicionalnog na~ina podu~avanja koje je, pre sve-
ga, duhovno hranilo decu, prinudno je pretvaraju-
}i u {ablone, prema novom na~inu koji je poro-
zniji i ne povla~i ~istu liniju izme|u umetno-
sti i nauke, ili leve i desne strane mozga. Kada
dete koristi kompjuterski jezik Logo da bi na-
pravilo sliku na svom kompjuterskom ekranu, ta
slika istovremeno predstavlja umetni~ki i mate-
mati~ki izraz i moè se posmatrati na oba na~i-
na. âk i apstraktni koncept, kao {to je matema-
tika, sada moè koristiti konkretne delove, uze-
te iz vizuelnih umetnosti.
Personalni ra~unari }e na{u budu}u puno-
letnu populaciju istovremeno u~initi matema-
ti~ki osposobljenijom i vizuelno pismenijom. Za
deset godina tinejdèri }e, po svemu sude}i, uì-
vati u mnogo bogatijoj panorami mogu}nosti, za-
hvaljuju}i tome {to intelektualna dostignu}a
ne}e biti toliko vezana za knjige, ve} }e biti
snabdevana ve}im izborom kognitivnih stilova,
na~ina u~enja i ekpresivnih pona{anja.
Podru~je izme|u rada i igranja bi}e drama-
ti~no uve}ano. Jasna linija koja razdvaja ljubav i
du`nost posta}e manje primetna ve{tinom zajed-
ni~kog delioca – digitalnog bivanja. Nedeljni
slikar je simbol ove ere mogu}nosti i uvaàvanja
kreativnih razonoda – ìvotnog stvaranja, rada i
izraàvanja. Kada penzioneri danas koriste vo-
dene boje, to je poput povratka u detinjstvo, sa na-
gradama koje se veoma razlikuju od onih dobi-
jenih u me|uvremenu. Sutra }e ljudi svih uzrasta
1
nalaziti vi{e harmonije u svojim ìvotima, jer
}e alatke kojima rade i igra~ke kojima se igraju
u sve ve}oj meri bivati isto. Bi}e prisutna zajed-
ni~ka paleta ljubavi i du`nosti prema samoizra-
àvanju i grupnom radu.
Sjajan primer su stari i mladi kompjuter-
ski hakeri. Njihovi programi su sli~ni nadrea-
listi~kim slikama, koje poseduju i esteti~ke
kvalitete i tehni~ku savr{enost. O njihovom ra-
du se raspravlja u domenu stila i u domenu sadr-
àja, zna~enja i performansa. Pona{anje njiho-
vih kompjuterskih programa poseduje novu vrstu
estetike. Ovi hakeri su prethodnica novih
ekspresionista.
Muzi~ko crtanje
Muzika se dokazala kao jedna od najva`ni-
jih sila, koja je oblikovala nauku o kompjuteri-
ma.
Muzika se moè posmatrati iz tri vrlo mo}-
ne perspektive koje se me|usobno dopunjuju. Moè
se sagledati iz ugla digitalnog procesiranja sig-
nala – takav je, na primer, vrlo veliki problem
izdvajanja zvuka (poput skidanja zvuka pada li-
menke sa muzi~kog snimka). Ona se moè posma-
trati iz perspektive muzi~kog saznanja – kako
interpretiramo muzi~ki jezik, kako muziku do-
ìvljavamo i prihvatamo, i odakle dolaze emoci-
je. Najzad, muzika se moè tretirati kao umetni~-
ki izraz i naracija – pri~anje pri~e i uzburkava-
nje ose}anja. Sva tri gledi{ta su va`na na svoj
na~in i omogu}avaju muzici da bude savr{en in-
telektualni pejsa` za dostojanstveno bdenje izme-
|u tehnologije i izraza, nauke i umetnosti, pri-
vatnog i javnog.
Kada bismo postavili pitanje auditorijumu,
sa~injenom od studenata kompjuterskih nauka, ko-
0
liko njih svira neki muzi~ki instrument ili ko-
liko njih sebe smatra ozbiljno zainteresovanim za
muziku, podigla bi se ve}ina ruku. Tradicionalno
srodstvo izme|u matematike i muzike sna`no se
manifestuje u savremenoj kompjuterskoj nauci i
unutar hakerske zajednice. Medijska laboratorija
privla~i neke od svojih najboljih studenata kom-
pjuterskih nauka upravo zbog svoje muzike.
Zanimanja iz detinjstva, poput umetnosti i
muzike, koja su namerno ili nenamerno obeshra-
brena od strane roditelja i dru{tvenih sila ili
druga~ije posmatrana, isklju~ivo kao osloba|anje
od pritiska {kolskih uspeha, mogla bi da obli-
kuju so~ivo kroz koje bi deca videla i istraìva-
la ~itava znanja, koja su do sada bila predstavlje-
na na jedan na~in. Ja u {koli nisam voleo istori-
ju, ali, za razliku od politike i ratova, mogu da
navedem sve va`ne datume iz umetnosti i arhitek-
ture. Moj sin je nasledio ovu disleksiju, ali sve-
jedno moè da ~ita ~asopise o skijanju i surfin-
gu, od korica do korica. Za neke ljude, muzika mo-
è biti pravi na~in za prou~avanje matematike,
u~enje fizike i razumevanje antropologije.
Druga strana pri~e jeste: a kako se u~imo
muzici? U devetnaestom i po~etkom dvadesetog
veka, sviranje u {kolama je bilo zajedni~ka po-
java. Tehnologija snimanja muzike je to zausta-
vila. Tek nedavno su se {kole vratile podu~ava-
nju muzike putem njenog stvaranja, nasuprot ~i-
stom slu{anju. Upotreba kompjutera pri u~enju
muzike – u vrlo mladom dobu je savr{en primer
koristi koju ra~unari pruàju, nude}i potpun
opseg ulaznih ta~aka. Kompjuter ne ograni~ava
pristup muzi~ki obdarenom detetu. Muzi~ke
igre, trake sa zvu~nim podacima i su{tinska
sloboda u manipulisanju digitalnim zvukom sa-
mo su neki od mnogih na~ina putem kojih dete
moè doìveti muziku. Dete sa vizuelnim sklo-
nostima ~ak moè poèleti da izmisli na~ine
1
na koje }e videti muziku.
Umetnosti sa velikim „E“

Kada se prvi put sretnu kompjuteri i umet-
nost, oni mogu uzajamno iznedriti najgore osobi-
ne koje svako od njih ima. Jedan razlog je taj {to
zna~enje koje proizvodi ma{ina moè biti preja-
ko. Ono moè nadja~ati èljeni izraz, {to se ta-
ko ~esto de{ava kod holograma i 3-D filmova.
Tehnologija moè biti nalik jalapeno biberu u
francuskom sosu. Ukus kompjutera moè nadja~a-
ti suptilnije signale umetnosti.
Nije iznena|uju}e {to je zajedni~ko kori-
{}enje kompjutera i umetnosti bilo najefika-
snije u muzici i izvo|a~kim umetnostima, gde se
tehnologije izvo|enja, {irenja i doìvljavanja
umetni~kog dela najlak{e kombinuju. Kompozi-
tori, izvo|a~i i publika tada mogu imati digi-
talnu kontrolu. Kada bi Herbi Henkok izbacio
svoj slede}i album na Internetu, to ne samo da bi
bilo isto kao izvo|enje u sali sa 20 miliona se-
di{ta ve} bi svaki slu{alac mogao da prilago-
di muziku, u zavisnosti od svojih li~nih proh-
teva. Za neke bi to bilo jednostavno pode{avanje
ja~ine zvuka. Za druge bi to bilo pretvaranje mu-
zike u karaoke, dok bi za preostale to bila ~ita-
va modifikacija orkestracije.
Digitalni autoput }e kona~nu i nepromen-
ljivu umetnost u~initi pro{lo{}u. Brkovi na
Mona Lizi su predmet de~ije igre. Ali, vide}e-
mo kako se izvode ozbiljne digitalne manipula-
cije umetni~kim izrazima za koje je re~eno da
su kompletni, {to ne mora biti lo{e.
Ulazimo u eru u kojoj }e se mo}i vi{e u~e-
stvovati u izrazu i gde }e on biti ìvotniji. U
mogu}nosti smo da distribuiramo i doìvimo bo-
gate ~ulne signale, na na~ine koji su bitno razli-
0
~iti od posmatranja stranice knjige i dostupni-
ji od putovanja u Luvr. Umetnici }e po~eti da
gledaju na Internet kao na najve}u svetsku gale-
riju za izlaganje njihovih dela i kao skup na~i-
na za njihovo direktno dostavljanje ljudima.
Za digitalnog umetnika, koji uz svoje delo
dostavlja na~ine za njegovu mutaciju i promenu,
dolaze prave mogu}nosti. Iako ovo moè zvu~ati
kao potpuna vulgarizacija va`nih kulturnih
ikona – poput stavljanja svakog Stajhena50 na
razglednicu ili pretvaranja svakog Vorhola u
klip art – su{tina je da digitalno bivanje omo-
gu}ava da se objavi i proces a ne samo proizvod.
Proces fantazija i ekstaza jednog uma, kolektiv-
na imaginacija vi{e umova, ili vizija revoluci-
onarne grupe.
Salon des Refusés (salon odbijenih51)

Originalni koncept Medijske laboratorije
bio je da se ljudski interfejs i istraìvanje ve-
{ta~ke inteligencije usmere na nov na~in. Novi-
na je bila u njihovom oblikovanju prema sadrà-
ju informativnih sistema, prohtevima korisni~-
kih aplikacija, prirodi umetni~ke misli. Ideja
je bila marketin{ki predstavljena u radio i TV
emitovanju, izdavanju i ra~unarskoj industriji,
kao me|usobno stapanje ~ulnog bogatstva videa,
informacione puno}e izdava~ke delatnosti i su-
{tinske interaktivnosti ra~unara. Ovo danas
zvu~i tako logi~no, ali u to vreme je ova ideja
smatrana sme{nom. Nju Jork Tajms je izvestio ka-
ko jedan neidentifikovani stariji ~lan akadem-
ske zajednice misli da su svi ljudi povezani sa
ovim poduhvatom – „{arlatani“.
Medijska laboratorija je zgrada koju je pro-
jektovao arhitekt I. M. Pei (Pei je zgradu pro-
jektovao ubrzo posle pro{irenja Nacionalne ga-
1
lerije u Va{ingtonu, D.C., i malo pre piramide
na ulazu u Luvr, u Parizu). Trebalo je skoro sedam
godina da bi se finansirala, konstruisala i
sklopila ova obrazovna ustanova.
Kao i 1863, kada je pariski umetni~ki esta-
bli{ment odbio da pusti impresioniste u svoj
zvani~ni {ou, osniva~ki ~lanovi Medijske labo-
ratorije postali su Salon des Refusés, koji uvek
vuku na svoju stranu, u nekim slu~ajevima su suvi-
{e radikalni za svoj akademski svet, ponekad su-
vi{e neidentifikovani sa njim i, u jednom slu-
~aju, uop{te bez pripadnosti. Osim Dèromija
Visnera i mene, grupa je bila sa~injena od filma-
dìje, grafi~kog dizajnera, kompozitora, fizi-
~ara, dva matemati~ara i grupe istraìva~a, koja
je, izme|u ostalog, u prethodnim godinama izmi-
slila multimediju. Skupili smo se, po~etkom 80-
ih, kao kontrakultura establi{mentu ra~unarske
nauke, koja je u to vreme bila jo{ uvek zaokuplje-
na programskim jezicima, operativnim sistemi-
ma, mre`nim protokolima i sistemskim arhitek-
turama. Ono {to nas je dràlo na okupu nije bila
disciplina, nego verovanje da }e se kompjuteri
dramati~no uzdignuti i da }e kroz svoju svepri-
sutnost uticati na kvalitet ìvota ne samo u na-
uci ve} i u svakom aspektu ìvljenja.
Bio je to pravi ~as, jer su upravo bili ro|e-
ni personalni ra~unari. Na korisni~ki inter-
fejs je po~elo da se gleda kao na centralnu stvar,
a telekomunikaciona industrija je bila u proce-
su deregularizacije (osloba|anja od suvi{nih
stega zakona). Vlasnici i menadèri novina, ~a-
sopisa, knjiga, filmskih studija i televizij-
skih stanica po~eli su da se pitaju {ta to nosi
budu}nost. Promu}urni vlasnici medija, kao
{to su Stiv Ros i Dik Manro iz Tajm Vornera,
imali su intuiciju o nastupaju}em digitalnom
dobu. Investiranje u luckasti startuju}i proje-
kat na MIT-u bilo je jeftina opklada. Tako smo
0
rapidno rasli do broja od tri stotine ljudi.
Danas je Medijska laboratorija ustanova.
Internet surferi su luda deca iz susedstva. Oni
su prevazi{li multimediju, dostigav{i ne{to
{to je bliè stilu realnog ìvota nego intelek-
tualnog manifesta. Njihova ven~anja su u kiber-
svemiru. Oni sebe nazivaju „bitnicima“ i „kibe-
rijancima“. Njihova dru{tvena mobilnost zahvata
celu planetu. Oni su, danas, Salon des Refusés, ali
njihov salon nije kafe u Parizu ili u zgradi I. M.
Peija, u Kembridù. Njihov salon je negde u Mre-
ì. Oni bivstvuju digitalno, postoje na digitalan
na~in.
1
Epilog: godine optimizma
Ja sam po prirodi optimista. Ipak, svaka

tehnologija ili dar nauke ima i mra~nu stranu.
Biti digitalan nije izuzetak.
U slede}oj deceniji suo~i}emo se sa slu~aje-
vima zloupotrebe intelektualnog vlasni{tva i
invazijom na na{u privatnost. Doìve}emo digi-
talni vandalizam, softversko piratstvo i kra|e
podataka. [to je najgore od svega, bi}emo svedoci
zatvaranja mnogih radnih mesta zbog potpuno au-
tomatizovanih sistema koji }e uskoro izmeniti
radna mesta po kancelarijama, u istoj meri u ko-
joj su ona promenila fabri~ke sale. Ideja o doì-
votnom zaposlenju na istom radnom mestu ve} je
po~ela izumirati.
Korenita promena prirode trì{ta radne
snage, kako budemo radili sve manje sa atomima a
sve vi{e sa bitovima, desi}e se otprilike u isto
vreme kada dve milijarde brojna radna snaga In-
dije i Kine krene da se priklju~uje on-lajn (bu-
kvalno). Samozaposleni softverski dizajner iz
Peorije takmi~i}e se sa njegovom ili njenom ko-
pijom u Pohangu. Digitalni tipografista iz
Madrida radi}e isto {to i onaj u Madrasu. Ame-
ri~ke kompanije ve} sada usmeravaju razvoj har-
dvera i proizvodnju softvera u Rusiju i Indiju,
ne zbog toga da bi na{li jeftinu manuelnu radnu
snagu, ve} da bi obezbedili visokoobu~enu inte-
0
lektualnu snagu, o~igledno spremnu da radi vi-
{e, brè i disciplinovanije nego u SAD.
Kako se poslovni svet bude globalizovao a
Internet razvijao, po~e}emo da uvi|amo o~igle-
dan digitalni radni prostor. Mnogo pre politi~-
ke harmonije i pre nego {to GATT pregovori budu
stigli do sporazuma o tarifama i trgovini ato-
mima (pravo za prodaju Evian vode u Kaliforni-
ji), bitovi }e biti bez granica, apsolutno pohra-
njivani i manipulisani, bez obzira na geopoli-
ti~ke granice. U stvari, u na{oj digitalnoj bu-
du}nosti vremenske zone }e verovatno igrati ve}u
ulogu od trgovinskih zona. Mogu da zamislim ne-
ke softverske projekte kako se bukvalno kre}u po
svetu, od istoka do zapada, u dvadeset~etvoro~a-
sovnom ciklusu, od osobe do osobe, ili od grupe do
grupe, dok jedni rade a drugi spavaju. Majkrosoft
}e morati da otvori kancelarije za razvoj softve-
ra u Londonu i Tokiju da bi mogao proizvoditi u
tri smene.
Kretanjem kroz takav digitalni svet, ~ita-
vom delu populacije bi}e uskra}eno pravo glasa
ili }e se makar tako ose}ati. Kada pedesetogodi-
{nji radnik ~eli~ane izgubi posao, za razliku od
svog dvadeset~etvorogodi{njeg sina, on uop{te
nema sposobnost da se okrene digitalnom radu. Ka-
da moderni sekretar izgubi posao, on u najmanju
ruku moè da se prebaci na nov posao u vezi sa di-
gitalnim svetom, jer ima sposobnosti koje su pre-
nosive.
Bitovi nisu jestivi u tom smislu da mogu za-
ustaviti glad. Kompjuteri nisu moralni; oni ne
mogu re{iti kompleksna pitanja, kao {to su pra-
vo na ìvot i smrt. Ali digitalno bivanje ipak
daje dosta razloga za optimizam. Isto kao i sila
prirode, digitalno doba se ne moè pore}i, niti
zaustaviti. Ono ima ~etiri vrlo mo}na kvaliteta
koji }e rezultirati njegovim velikim trijum-
fom, a to su: decentralizacija, globalizacija,
1
harmonizacija i oja~avanje.
Efekat decentralizacije digitalnog biva-
nja nigde se ne moè ja~e osetiti nego u komerci-
jali i u samoj ra~unarskoj industriji. Tzv. me-
nad`ment informativni sistemi (MIS) predsta-
vljaju cara koji je vladao staklenim i klimatizo-
vanim mauzolejima, kralja bez ode}e koji je skoro
izumro. Oni koji preìvljavaju mogu biti za-
hvalni {to obi~no prevazilaze svakoga ko je u mo-
gu}nosti da ih otpusti, a upravni odbor kompani-
je je nedodirljiv ili uspavan, ili oboje.
Tinking Ma{ins (eng. Thinking Machines)
korporacija, velika i ma{tovita kompanija za
proizvodnju superkompjutera, koju je osnovao geni-
je elektronskog inènjerstva Deni Hils, nestala
je posle deset godina postojanja. U tom kratkom
vremenskom periodu ona je upoznala svet sa masov-
nim paralelnim kompjuterskim arhitekturama.
Prenos vlasni{tva nad njom nije se dogodio zbog
lo{eg rukovo|enja i sentimentalnog inènjerstva
nad njihovom tzv. konekcionom ma{inom. Ona je
i{~ezla zbog toga {to je paralelizam mogao biti
decentralizovan; potpuno ista vrsta paralelizma
je odjednom postala mogu}a zahvaljuju}i preplita-
nju jeftinih, masovno proizvedenih personalnih
ra~unara.
Iako to nije bila dobra vest za Tinking
Ma{ins, bila je to, bukvalno i metafori~no, do-
bra vest za sve nas. To zna~i da se budu}e preduze-
}e moè suo~iti sa svojim kompjuterskim potre-
bama na nov i prilagodljiv na~in tako {to bi na-
stanilo svoju organizaciju personalnim ra~una-
rima koji, kada je to potrebno, mogu raditi udru-
èno da bi re{ili ra~unski intenzivne proble-
me. Kompjuteri }e bukvalno raditi i za indivi-
due i za grupe. Ja vidim kako taj isti decentrali-
zovani um raste u na{em dru{tvu, vo|en mladim
gra|anstvom u digitalnom svetu. Tradicionalni
centralisti~ki pogled na ìvot posta}e deo pro-
0
{losti.
Sama dràva je predmet velikih promena i
globalizacije. Kroz pedeset godina dràve }e
istovremeno biti i ve}e i manje. Evropa, koja jako
èli svoje ekonomsko ujedinjenje, zati~e sebe ka-
ko se deli na manje etni~ke entitete. Snage naci-
onalizma suvi{e olako progla{avaju cini~nim
i otpisuju svaki {irokogrudi poku{aj svetskog
ujedna~enja. Me|utim, u digitalnom svetu postaju
izvodljiva prethodno nemogu}a re{enja.
Danas, kada 20 procenata sveta konzumira 80
procenata svojih resursa, kada ~etvrtina nas ima
prihvatljiv ìvotni standard dok tri ~etvrtine
nemaju, kako se moè prebroditi ova podela? Dok
politi~ari vode rat istorijskom ta{tinom, iz
digitalnih oblasti se uzdiè nova generacija,
oslobo|ena mnogih starih predrasuda. Ovu decu
ne ograni~ava geografska udaljenost, kao predu-
slov prijateljstva, saradnje, igre i susedstva. Di-
gitalna tehnologija moè biti prirodna sila ko-
ja privla~i ljude harmoni~nijem svetu.
Harmonijski efekat digitalnog bivanja ve}
sada je o~igledan jer prethodno odvojene disci-
pline i preduze}a zati~u sebe ne u takmi~enju, ne-
go u saradnji. Pojavljuje se zajedni~ki jezik koji
je prethodno nedostajao i koji omogu}ava ljudima
razumevanje bez granica. Dana{nja deca u {kola-
ma doìvljavaju mogu}nost da na istu stvar gleda-
ju iz mnogih perspektiva. Na primer, kompjuter-
ski program se istovremeno moè posmatrati kao
skup kompjuterskih instrukcija, ili kao kon-
kretna poezija oblikovana uvu~enostima redova u
tekstu programa. Deca vrlo brzo nau~e da poznava-
ti program zna~i poznavati ga iz mnogo perspek-
tiva, a ne samo iz jedne.
Me|utim, vi{e od svega ostalog, moj optimi-
zam dolazi iz osnaùju}e prirode digitalnog na-
~ina ìvota. Pristup, mobilnost i sposobnost da
se uti~e na promenu jesu faktori koji }e budu}-
1
nost u~initi tako razli~itom od sada{njosti.
Informativni autoput moè danas zvu~ati kao
zabluda, ali on je prikrivena izjava o sutra{nji-
ci. On }e postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a
predvi|anja. Kako deca budu usvajala globalne
informativne resurse i kako budu otkrivala slo-
bodu da bez dozvola u~itelja rade sa njima, mi }e-
mo biti na putu da prona|emo novu nadu i dosto-
janstvo na mestima gde su prethodno vrlo malo po-
stojali.
Moj optimizam se ne hrani o~ekivanim pro-
nalaskom ili otkri}em. Pronalaènje leka za
rak ili sidu, pronalaènje prihvatljivog na~i-
na za kontrolu populacije, ili pronalazak ma{i-
ne koja moè udisati na{ vazduh, piti na{e oke-
ane i izlu~ivati nezaga|ene oblike svakog od
njih – jesu snovi koji se mogu ili ne mogu ostvari-
ti. Biti digitalan je ne{to razli~ito. Mi sada
~ekamo na bilo koje otkri}e. Ono je tu. Ono je sa-
da. Skoro da je genetsko po svojoj prirodi, u tom
smislu da }e svaka generacija biti „digitalnija“
od prethodne.
Kontrolni bitovi te digitalne prirode su,
vi{e nego ikada, u rukama mladih. Od tog sazna-
nja me ni{ta ne moè u~initi sre}nijim.
0
1
Pogovor
I niste mi verovali u vezi sa eksponencija-

lima! Broj Veb sajtova se duplira svakih pedeset da-
na. Svake ~etiri sekunde priklju~uje se nova strana.
Nakon kratkog vremena od izlaska Biti digita-
lan, slobodno mogu koristiti Internet termine, po-
put gornjih, jer svi znaju sve o Internetu – iako ga
zapravo samo njih nekoliko razume. Kriti~ari ka-
ù kako je trebalo da ga podrobnije objasnim. U sva-
kom slu~aju, dozvolite mi da ispravim gre{ku.
Internet je zamislio i dizajnirao, 1963. godi-
ne, ~ovek po imenu Leri Roberts. Primeti}ete da
njegovo ime nije spomenuto u knjizi; to je zaista
propust. Leri je bio pozvan u Va{ington, od strane
Ivana Saderlenda (pomenutog ~etiri puta), tada-
{njeg rukovodioca ARPA ra~unarskog istraìva~-
kog tima.
ARPAnet, kako su ga tada zvali, bio je dizajni-
ran tako da bude pouzdan sistem za prosle|ivanje po-
ruka, koji radi na principu pakovanja informacija.
Iako se o paketima ve} diskutovalo u knjizi, oni ni-
su bili tretirani kao autonomna par~ad, od kojih
svako putuje razli~itim putem od ta~ke A do ta~ke
B. Uzmimo da ja (u Bostonu) {aljem vama (u San
Francisko) ovaj pasus. Svaki paket (koji sadrì,
recimo, deset slova, svoj redni broj, plus va{e ime
i adresu), u principu, moè da ide razli~itim pu-
tem – jedan preko Denvera, drugi preko îkaga, tre-
0
}i preko Dalasa, itd. Sada zamislite da oni, kada se
ponovo pore|aju u San Francisku, otkriju kako ne-
dostaje paket broj {est. [ta se desilo sa paketom
broj {est?
Vojska je osnovala ARPAnet u vreme kada je
hladni rat bio na vrhuncu. Nuklearni napad i prvi
udari uzimani su vrlo ozbiljno. Hajde, dakle, da za-
mislimo da je paket broj {est i{ao kroz Mineapo-
lis, koji je upravo u tom momentu bio pogo|en nepri-
jateljskim projektilom. Paket broj {est je izgu-
bljen. îm se utvrdi da on nedostaje, ostali paketi
traè od Bostona da ga ponovo po{alje (ali ovoga pu-
ta ne preko Mineapolisa).
Ovo zna~i da je potrebno, ako ho}emo spre~iti
da poruka stigne od mene do vas, zbrisati ve}inu
Amerike, jer }e uvek postojati nekakva dostupna
staza. Jeste, sistem }e se usporiti kako bude traìo
na~ina da prona|e put od ta~ke A do ta~ke B (ukoli-
ko sve vi{e gradova bude uni{tavano), ali ne}e u
potpunosti umreti. Ovo je va`no razumeti, jer je
upravo ta arhitektura – decentralizovani model –
razlog zbog ~ega je Internet danas toliko raspro-
stranjen fenomen. On ne moè biti kontrolisan na
na~in na koji politi~ari vole da razmi{ljaju: po-
mo}u zakona ili bombi. Poruke prolaze, na ovaj ili
onaj na~in.
Posedovanje sigurnog teksta

Rast Mreè zaprepa{}uje svakoga, kao {to i
treba da bude. Ona raste sasvim lepo. Ukoliko ste po-
vremeni korisnik koji se àli na brzinu, samo se
setite da su mnoge zemlje povezane sa Mreòm vrlo
tankim kanalima. Oni }e brzo rasti i sistem }e se
pona{ati sve bolje i bolje. Povremeno }e se de{a-
vati obrnuto: bi}e sve sporiji, kako ljudi budu
uskakali brè nego {to raste infrastruktura.
Ali, ne}e doìveti slom, ve} }e samo usporiti.
1
Jedina nezgoda jeste vlada u obliku politi~a-
ra koji èle da je kontroli{u. Obi~no pod izgovo-
rom brige za interese dece na Mreì, ljudi {irom
sveta poku{avaju da cenzuri{u njen sadràj. [to je
jo{ gore, neke dràve, uklju~uju}i i SAD, èle da
se uvere da postoje na~ini „oslu{kivanja“ poruke,
sli~no prislu{kivanju telefonskih linija. Ako
vas to ne uzbu|uje, znajte da bi trebalo.
Posedovanje bilo ~ega manjeg nego {to su najve-
}a sigurnost i privatnost – bila bi smrtonosna gre-
{ka. Zbog svoje digitalne prirode, digitalni svet je
obi~no mnogo sigurniji od analognog sveta. Ali mi
moramo èleti da tako bude. Moramo znala~ki krei-
rati sigurnu digitalnu sredinu.
Preprodavci droga, teroristi i ljubitelji de-
~ije pornografije tako|e }e koristiti Internet.
Ali, razmislite o tome. Lo{i momci su mnogo bolje
opremljeni od vas ili mene za nadigravanje federa-
laca, putem kriptografije (metode uz ~iju pomo} se
poruke prave ne~itljivim svima osim onome ko ima
„klju~“ za njihovo ~itanje). Dakle, zakoni o zabrani
izvoza tehnologije i ostalo zakonodavstvo stvarno
su budalasti. Ukoliko zabranite kriptografiju, je-
dini ljudi koji }e je posedovati bi}e kriminalci.
Daleko od toga da za{titi prose~nog gra|anina, ova
mera ga dovodi u stanje jo{ ve}eg rizika. Va{ingto-
nu, prosvetli se!
Privatnost se ispoljava na tri na~ina. Prvo,
kada vam po{aljem poruku, vi èlite da znate da je
ona zaista moja. Drugo, dok poruka putuje izme|u
nas, vi ne èlite da je iko „prislu{kuje“. Tre}e,
kada je najzad imate na disku, ne èlite da neko po-
sle do|e i ~ita je (dok ste, na primer, priklju~eni i
radite ne{to drugo). Sve tri stvari su va`ne i bez
njih smo u nevolji. Kibersvemir – re~ kori{}ena
samo jednom u knjizi – trebalo bi da bude privatan.
To je najva`nije pravilo za posedovanje sigurnog
teksta.
0
Mrtva riba
Tema „Bitovi i atomi“ je koristan na~in da se
uporede pro{lost i budu}nost.
Februara 1995, kao reakcija na ekstradiciju
Ramzija Jasefa, pretpostavljenog mozga bomba{kog
napada na Svetski tr`ni centar, jedan islamski
sve{tenik iz Pakistana zahtevao je da vlada Sjedi-
njenih Dràva preda Madonu i Majkla Dèksona,
kako bi im bilo su|eno za prekr{aj fundamentali-
sti~kih zakona. Stejt dipartment je odbio zahtev i
oni koji su videli ovu kratku pri~u na unutra-
{njim stranama novina smejali su se. Ba{ budala-
sto!
Mesec dana ranije gospodin i gospo|a Tomas,
bra~ni par iz Milpitasa u Kaliforniji, bavili su
se svojim poslovima, ure|uju}i bilten kompjuter-
skih vesti (BBS) koji je bio u skladu sa standardi-
ma zajednice, lokalnim zakonima i statutom drà-
ve. Jednog dana radnik u po{ti iz Tenesija ulogovao
se na njihov BBS i nije mu se svidelo ono {to je vi-
deo. Par iz Kalifornije je potom bio optuèn za kr-
{enje zakona Tenesija, sudilo mu se i prona|eno je da
je kriv. Bio je odmah izru~en dràvi Tenesi.
Dok sam bio na proputovanju povodom svoje
knjige, posetio sam {armantnu knjiàru u Ann Ar-
boru, u dràvi Mi~igen, zvanu [amanski Bubanj.
Na moje iznena|enje, me|u prisutnima su bili majka
i o~uh Dèjka Bejkera, dvadesetjednogodi{njeg stu-
denta Mi~igenskog univerziteta, koji je bio uhap-
{en nekoliko dana ranije.
Dèjk Bejker je poslao fiktivni esej na
alt.sex.stories (mesto na kojem nikada nisam bio i
nisam siguran kako bih stigao). ôvek iz Moskve je
pro~itao taj esej i nije mu se svideo. (Nemojte me pi-
tati {ta je traìo u alt.sex.stories. To je isto kao
da ste u{li u crno ofarbanu radnju u Amsterdamu,
zvanu Seks {op, i bili uvre|eni njenim sadràjem).
Naàlost, ~italac iz Rusije je bio |ak Mi~igen-
skog univerziteta i izrazio je svoje nezadovoljstvo,
1
{to je dovelo do hap{enja Dèjka Bejkera, u jedana-
est sati jedne no}i. Zatvoren je u }eliju na mesec da-
na, li{en mogu}nosti da plati kauciju. Izme|u
ostalog, konfiskovane su i njegove nao~ari. Trenu-
tak! Mislio sam da to ne radimo u Sjedinjenim Dr-
àvama.
To smo uradili zato {to je mladi} napravio
gre{ku i koristio pravo ime mlade dame, {to je do-
velo do toga da se njegov postupak smatra prete}im,
zbog ~ega je primenjena ekstremna i apsurdna mera
hap{enja bez kaucije (i nao~ara za ~itanje). Slu~aj
je 21. juna okon~an intervencijom federalnog sudi-
je Averna Kona i za vladu je zavren; pri~a o Dèjku
Bejkeru se vodi kao „samo svirepije i bezukusno de-
lo ma{te“.
Kada ~ujem za takve incidente, osetim kako se
zakon pona{a kao polumrtva riba koja poskakuje na
doku. On se bori za vazduh, jer je digitalni svet dru-
ga~ije mesto. Ve}ina zakona je zami{ljena za svet
atoma, a ne za svet bitova.
Mislim da je zakon – sistem za rano upozorava-
nje koji nam govori: „Ovo je velika stvar.“ U kiber-
zakonu nema mesta dràvnom zakonu. Gde se nalazi
kibersvemir? Ukoliko vam se ne dopadaju bankarski
zakoni u SAD, postavite va{u ma{inu negde na Ve-
likim Kajmanskim ostrvima. Ne svi|aju vam se za-
koni o autorskim pravima u SAD? Postavite svoju
ma{inu u Kini. Kiberzakon je globalni zakon kojeg
ne}e biti lako ukrotiti, zato {to se mi o~igledno
ne moèmo sloìti ni oko svetske trgovine rezer-
vnim automobilskim delovima.
Dràva kao naftalinska kuglica

Kao naftalinska kuglica koja direktno pre-
lazi iz ~vrstog stanja u gas, ja o~ekujem da }e drà-
va ispariti, bez prethodnog prelaska u neope-
rativni nered, pre nego {to neka globalna kiberdr-
0
àva bude komandovala politi~kim etrom. Nesum-
njivo, uloga dràve }e se dramati~no promeniti i
tu ne}e biti mesta ni nacionalizmu, kao ni malim
boginjama.
Dana{nje nacije imaju pogre{an obim. Nisu
dovoljno male da bi bile lokalne i nisu dovoljno ve-
like da bi bile globalne. U „stara“ vremena sused-
stvo je bilo odre|ivano samo fizi~kom blizinom i
okolinom. Zapravo, mogli ste da hodate uz granice
dràva, ili ste mogli biti pogo|eni iz aviona ako
ih niste po{tovali. Reke, okeani, ili kameni zido-
vi formirali su granice. U slu~aju gradova, po{to
nije mogao uvek da se precizno odredi njihov rub, gra-
nice gradova su obi~no bile vidljive.
Sa njihovom o~igledno{}u i{la je i odre|ena
vrsta lokalne uprave. Celokupna na{a istorija je
vezana za prostor i mesto, geometriju i geografiju.
Dok su konflikti rasli zbog religijskih, ekonom-
skih i drugih nefizi~kih razloga, podru~je ratnih
sukoba je definitivno bilo fizi~ko. Veliki pobed-
nici su zavr{ili sa imperijama (za neko vreme). Gu-
bitnici su ponekad nestajali. Nacionalna dràva
je vrlo fizi~ki trofej.
Kibersvemir nije. Jedna ma{ina je isto
toliko blizu koliko i slede}a. Ne postoje druga fi-
zi~ka ograni~enja ili prepreke osim kontura same
planete. Na isti na~in na koji su mediji jednovre-
meno postajali sve ve}i i manji, i svetska uprava
mora}e tako da se pona{a.
Ovo se ne}e dogoditi preko no}i, ali postoje
znaci kako se to u nekim zajednicama de{ava brè
nego u drugim. Ne mislim na fizi~ke zajednice. Mi-
slim na one poput finansijskih i akademskih zajed-
nica, koje trenutno vode svet u njegovoj globalnoj i
on-lajn prirodi. U stvari, ~injenica je da je dana-
{nja globalna bankarska zajednica jedina izuzeta
od ameri~kih izvoznih zakona o kriptografiji. Ka-
da ste poslednji put ~uli da se milijarde prenose
kolima?
1
Globalna priroda digitalnog sveta ubrzano }e
smenjivati prethodne i one manje demarkacije. Neki
ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram da je to uve-
seljavaju}e.
Optimista uprkos optu`bama

Apotekar na malom gr~kom ostrvu, na kojem
smo moja èna i ja imali ku}u preko dvadeset i pet
godina, poverio mi se da je zabrinut za svog trinae-
stogodi{njeg sina koji voli kompjutere. Otac se
brine jer veruje da mu sin, ako bude u~io o kompjute-
rima, ne}e imati posla na ovom malom ostrvu i da }e
emigrirati daleko od svoje porodice, {to je mnogo
mladih Grka ve} uradilo u nedavnoj pro{losti.
Te{ko je objasniti da od svih mogu}ih intere-
sovanja upravo ovo ga moè dràti blizu doma. U sve
ve}oj meri Mreà postaje mesto za preduzetnike, ko-
ji grade „globalne ku}ne industrije“. Zvu~i kao ok-
simoron, zar ne?
Da biste bili multinacionalna kompanija, u
pro{losti ste morali biti ogromni, sa kancelari-
jama {irom sveta, sposobnim ne samo za baratanje va-
{im korporativnim atomima ve} i za bitku sa lo-
kalnim zakonima, carinom, obi~ajima i fizi~kom
distribucijom proizvoda. Troje ljudi u tri razli-
~ita grada danas mogu formirati kompaniju i pri-
stupiti globalnom trì{tu.
Kako ljudstvo u industrijama bude bilo sme-
njivano zbog automatizacije, ono }e u sve ve}oj meri
raditi za sebe. Ve} danas kompanije smanjuju ljud-
stvo i uzimaju radnike kao podzakupce. Oba trenda
ukazuju na isti smer. Do 2020. godine najve}i poslo-
davac u razvijenom svetu bi}e „ja li~no“. Da li je ovo
dobro? Budite sigurni da jeste!
Za mene je bilo vrlo zanimljivo gledati kako
se prihvatanje Biti digitalan {iri na preko tri-
deset razli~itih jezika. Na nekim mestima, kao u
0
Francuskoj, na primer, ova knjiga je vre|ala kultu-
ru i odre|ene institucije i ~inila se neukusnijom
od Evian vode, pomenute na po~etku ove knjige. U
drugim zemljama, kao {to je Italija, bila je popu-
larna i o njoj se ù~no raspravljalo. Kada bolje raz-
mislim, Biti digitalan je italijanskog duha: u se-
bi nosi „underground“ i sebe ne uzima suvi{e
ozbiljno.
Elem, ono {to me je najvi{e razveselilo nije
to {to ova knjiga nije bila na listama bestselera
ovde i tamo, ve} to {to mi je u toku protekle godine
stizalo hiljade e-mailova povodom nje. Stariji ljudi
su mi zahvaljivali zbog toga {to sam im objasnio {ta
njihova deca rade i {ta }e raditi u budu}nosti. Mla-
|i ljudi su mi se zahvaljivali na mom entuzijazmu.
Ali pravo zadovoljstvo i merilo uspeha jesu u ~inje-
nici da mi sada moja sedamdeset i pet godina stara
majka svakoga dana {alje e-po{tu.
N. N.
Patmos, Gr~ka
oktobra, 1995.
1
0
Zahvalnice
Godine 1976. napisao sam predlog, upu}en na-

cionalnoj donaciji za dru{vene nauke. u kojem je
opisan multimedijski „sistem sa proizvoljnim
pristupom“, koji bi korisniku omogu}avao da vodi
konverzaciju sa slavnim pokojnim umetnicima. Dr
Dèrom B. Visner, tada{nji predsednik MIT-a,
pro~itao je ovaj blago re~eno neobi~an predlog, po-
{to je koli~ina potrebnog novca zahtevala njegov
potpis. Umesto da predlog odbaci kao sulud, on je po-
nudio svoju pomo}, shvataju}i da sam u njemu uveli-
ko oti{ao van svojih oblasti, izme|u ostalih stva-
ri, u tzv. procesiranje prirodnog jezika.
Tako je otpo~elo veliko prijateljstvo. Ja sam
po~eo da radim sa video-diskovima (tada veoma ana-
lognim). Visner je insistirao na sofisticiranijoj
lingvistici i dubljoj vezanosti za umetnost. Do
1979. nagovarali smo sami sebe, a i korporaciju
MIT, da krenemo sa izgradnjom Medijske laborato-
rije.
Narednih pet godina putovali smo stotinama
hiljada milja svake godine, ponekad provode}i vi-
{e vremena zajedno nego sa porodicama. Bila je ovo
prilika da u~im od Visnera i da upoznam svet njego-
vim o~ima i o~ima njegovih mnogih briljantnih i
slavnih prijatelja, {to je za mene bila velika {ko-
la. Medijska laboratorija je postala globalna zato
{to je Visner bio globalan. Laboratorija je cenila
1
finu umetnost i rigoroznu nauku zato {to je i Vis-
ner bio takav.
Visner je preminuo mesec dana pre zavr{etka
ove knjige. Sve do svojih poslednjih dana nepresta-
no je èleo da razgovara o pitanjima u knjizi „Biti
digitalan“ i o svom opreznom optimizmu u vezi s
njom. Brinuo je zbog pogre{ne upotrebe Interneta u
nastupaju}em vremenu, u kojem }e se on sve vi{e ko-
ristiti, i brinuo je o nezaposlenosti u digitalnom
dobu koje samo oduzima radna mesta, a moè pruì-
ti samo manje. Ali, uvek je nalazio izlaz na svetli-
joj strani, ~ak i kada se optimizam u vezi njegovog
ozdravljenja rapidno smanjivao. Njegovom smr}u, u
petak, 21. oktobra 1994, preneta je odgovornost na
nas ostale u MIT-u – da za mlade ljude uradimo ono
{to je on uradio za nas. Dèri, trudimo se da ide-
mo tvojim stopama.
Medijska laboratorija je startovala sa jo{
trojicom velikih ljudi, kojima dugujem posebnu za-
hvalnost za sve ono ~emu su me u~ili. To su: Marvin
L. Minski, Simor A. Papert i Mjurijel R. Kuper.
Marvin je najpametnija osoba koju poznajem.
On je svakako najzna~ajniji ìvi nau~nik u oblasti
kompjutera, a njegov humor prevazilazi svaki poku-
{aj opisa. Oboàva da citira Semjuela Goldvina:
„Ne obra}ajte pa`nju na kritike. Nemojte ih ~ak ni
ignorisati.“
Simor je svoje rane dane proveo sa psihologom
@an Pjaèom, u @enevi, a ubrzo potom je, uz Min-
skija, postao kodirektor laboratorije za AI (ve-
{ta~ku inteligenciju) na MIT-u. Tako je on u Me-
dijsku laboratoriju uneo veliko razumevanje kako
za dru{vene nauke tako i za primenjene tehni~ke
nauke. Kako bi to Simor rekao: „Ne moète razmi-
{ljati o razmi{ljanju bez razmi{ljanja o razmi-
{ljanju o ne~emu.“
Mjurijel Kuper je dodala tre}u puzlu: umet-
nost. Ona je bila primarna dizajnerska sila u Medij-
skoj laboratoriji i uzela je neke od najstabilnijih
0
elemenata personalnog ra~unarstva, poput „prozora“,
razbila ih u par~i}e sa pitanjima, iskustvima i al-
ternativnim modelima. Njena tragi~na i neo~ekiva-
na smrt, 26. maja 1994, stvorila je veliku ranu u sa-
mom bi}u i du{i Medijske laboratorije.
Medijska laboratorija je delom oformljena od
ranije Grupe za ma{insku arhitekturu (1968–1982),
u kojoj sam sa grupom kolega najvi{e nau~io. Veli-
ku zahvalnost dugujem Endiju Lipmenu, koji dnevno
u proseku ima pet ideja koje bi se mogle patentira-
ti, i od koga verovatno poti~u mnoge fraze iz ove
knjige. On poznaje digitalnu televiziju bolje od bi-
lo kog drugog.
Dodatne rane ideje dolazile su od Ri~arda A.
Bolta, Voltera Bendera i Kristofera M. [manta,
koji su radili u tek nastaloj Medijskoj laboratori-
ji, kada smo imali dve male laboratorije, {est kan-
celarija i toalet. To su bile godine u kojima smo
smatrani {arlatanima, i kao takve bile su zlatne.
Ali, da bismo i mi postali zlatni, morali smo biti
otkriveni.
Martin Denikof, iz Odeljenja za morska is-
traìvanja, za ra~unarsku nauku predstavlja ono
{to je Medi~i za renesansnu umetnost: on je ljude
snabdevao mo}nim idejama. Kao pozori{ni pisac,
uticao je da na{a istraìvanja obuhvate interak-
tivni bioskop, godinama pre nego {to bismo sami
do{li do toga.
Kada je Krejg Filds, Denikofov mla|i kolega u
ARPA, primetio ekstremni manjak ameri~kog pri-
sustva na trì{tu potro{a~ke elektronike, predu-
zeo je smele poteze u smislu razvijanja ideje o kom-
pjuterskoj televiziji. Krejgov uticaj je bio toliki
da ga je ko{tao posla, jer je u to vreme njegov pri-
stup bio u nesaglasnosti sa industrijskim princi-
pima tada{nje administracije (tj. manjkom istih).
Me|utim, tokom tih godina otpo~eo je veliki deo is-
traìvanja, koja su vodila ka oblasti danas pozna-
toj kao multimedija.
1
Po~etkom ranih 80-ih obratili smo se privat-
nim firmama da nas podrè, pre svega da bismo iz-
gradili ono {to je danas poznato kao Visnerovo zda-
nje – 50 miliona vredan pogon. Uz izuzetnu veliko-
du{nost Armanda i Selest Bartosa zapo~et je i kom-
pletiran proces realizovanja Medijske laboratori-
je. Paralelno s tim, morali smo da prona|emo nove
prijatelje me|u korporacijama.
Ti novi prijatelji su uglavnom bili razni
proizvo|a~i sadràja, koji pre toga nisu imali ni-
kakvih dodira sa MIT-om, ali su ve} tada ose}ali da
}e njihovu budu}nost velikim delom usloviti teh-
nologija. Izuzetak je bio dr Kodì Kobaja{i, tada-
{nji predsednik kompanije NEC. Zahvaljuju}i nje-
govoj inicijalnoj podr{ci i veri u viziju ra~una-
ra i telekomunikacija, ubrzo su istim stopama kre-
nule i druge japanske kompanije.
Tokom sakupljanja sedamdeset i pet korpora-
cijskih sponzora koliko ih danas imamo, upoznao
sam mnogo likova – u pravom smislu te re~i. Studen-
ti Medijske laboratorije danas imaju priliku da
popri~aju sa vi{e predsednika od bilo koje druge
grupe studenata koju poznajem. Mi u~imo od svih ta-
kvih posetilaca, ali trojica se izdvajaju od osta-
lih: Dòn Skali, prethodno u kompaniji Epl Kom-
pjuter; Dòn Evans, predsednik Njuz Elektro-nik
Dejta, i Kazuhiko Ni{i, predsednik korporacije
ASCII.
Doda}u da dugujem veliku zahvalnost Alanu
Keju, iz kompanije Epl Kompjuter, i Robertu V .
Lakiju, iz kompanije Belkor. Zbog toga {to smo sva
trojica ~lanovi Vangard grupacije CSC-ja, mnoge
ideje u ovoj knjizi razvio sam zahvaljuju}i njiho-
vim razmi{ljanjima i uvidima. Kej me je podsetio:
„Perspektiva vredi 50 bodova IQ-a.“ Laki se prvi
setio da postavi pitanje: „Da li je jedan bit zaista
par~e (bit)?“
Laboratorije se ne grade samo na idejama.
Ogromnu zahvalnost dugujem Robertu P. Grinu, pri-
0
druènom direktoru za administraciju i finansi-
je, koji je sa mnom radio vi{e od dvanaest godina.
Mogu i}i daleko u isprobavanju novih modela istra-
ìvanja i neprekidno putovati, zahvaljuju}i njego-
voj posve}enosti poslu i poverenju koje taj ~ovek
ima od strane zaposlenih u Medijskoj laboratoriji
i administraciji MIT-a.
U pogledu u~enja, Stiven A. Benton je pod svoje
uzeo akademsku organizaciju koja je bila zapu{tena i
dao joj nov oblik i karakter, sve dok poslednjeg jula
(1995) nije svoj poloàj predao svom nasledniku, Vit-
menu Ri~ardsu.
Viktorija Vasilopulos vodi ra~una o mojoj
kancelariji i meni, unutar i izvan MIT-a, na poslu
i u ku}i. Ova knjiga sugeri{e da biti digitalan
zahteva spajanje ku}e i kancelarije, rada i igre, i
zaista je tako. Viktorija moè to potvrditi. Zaista
inteligentni kompjuterski agenti su vremenski da-
leko od nas, tako da je posedovati odli~nog ljudskog
pomo}nika va`no (i retko). Kada sam se povukao da
zavr{im ovu knjigu, Viktorijin posao je bio da
obezbedi da to niko ne primeti. Uz pomo} njenih po-
mo}nica, Suzan Marfi-Botari i Felis Napolitano,
to je primetilo samo nekoliko njih.
Sam proces stvaranja knjige zahteva zasebnu
pri~u o zahvalnicama. Najva`nije mi je da se za-
hvalim Keti Robins, mom agentu u Njujorku. Keti
sam upoznao pre vi{e od deset godina i potpisao
ugovor da bih postao jedan od njenih „autora“. To-
kom slede}e decenije bio sam toliko zauzet stvara-
njem Medijske laboratorije da ~ak nisam smeo ni
da pomislim na knjigu. Keti je pokazala beskrajno
strpljenje i povremeno me gurkala, ali uvek tako
ne`no.
âsopisom Vajerd, Lui Rozeto i Dèjn
Metkalf briljantno su ocenili pravi trenutak za
ostvarenje svoje ideje o ~asopisu za ìvotni stil u
digitalnom svetu. Moj sin Dimitri je bio vrlo ve{t
u nagovaranju da se priklju~im, za {ta sam mu zahva-
1
lan. Nikada ranije nisam vodio rubriku. Neke ru-
brike su nastajale lako, a neke te{ko. Ali sve su bi-
le ve{to i na zabavan na~in ure|ivane od strane
Dòna Batela. Ljudi su slali mnogo poruka, koje su
bile od pomo}i. Ushi}enje je nadma{ilo brbljanje.
Svi su bili promi{ljeni.
Kada sam oti{ao kod Keti Robins sa idejom da
uzmem osamnaest pri~a iz Vajerda i da od njih na-
pravim knjigu, njen odgovor bi se najbliè mogao
opisati kao àbin jezik ispred vodene bube. Slll-
llp. Gotovo. Progutano i potpisano za manje od dva-
deset i ~etiri sata. Odveden sam u Knopf (izdava~ka
ku}a) i predstavljen predsedniku, Soniju Mehti, i
mom uredniku, Martiju A{eru. Marti je upravo ot-
krio Amerika Onlajn (jeste, ìvi sa dva tinejdè-
ra) i to je postao na{ glavni komunikacioni kanal.
Njegova }erka mu je pomagala da {tampa kod ku}e.
Marti je vrlo brzo postao digitalan.
Re~ po re~, idejom po idejom, Marti je le~io
moj disleksi~ni stil i pretvorio ga u ne{to nalik
biltenu. Tokom mnogih dana Marti i ja smo bili po-
put {kolaraca koji no}ima rade zajedno na zadatku.
Kasnije su Ras Njumen, Gejl Benks, Alen Ki,
Dèri Rubin, Simor Papert, Fred Bamber, Majkl
[rag i Majk Houli pro~itali rukopis da bi dali
komentare i ukazali na gre{ke.
Njumen se postarao da poruka i politika budu
u skladu. Banks je rukopis pro~itao sa aspekta pro-
fesionalnog kriti~ara i profesionalnog novajli-
je, uvr}u}i }o{ak skoro svake strane. Ki je prona-
{ao gre{ke u atribuciji i zastao na mestima koja
nisu i{la dobrim redosledom, dodaju}i mudrost po
kojoj je bio tako poznat. Papert se pozabavio sveobu-
hvatnom strukturom i reorganizovao po~etak. [rag
({esnaestogodi{njak) prona{ao je mnogo gre{aka u
tekstu, koje je lektor propustio uglavnom pri kuca-
nju: 34,800 boda naspram 38,400 boda, {to niko ne bi
na{ao! Bamber je obavio proveru realnosti. Rubin je
bio ~italac za parlamentarni i klasi~ni oblik.
0
Houli je odlu~io da knjigu pro~ita unazad, na~inom
na koji ~ita muziku, kako bi se (o~ito) uverio da je
makar kraj komada odsvirao dobro.
Najzad, moram da izrazim zahvalnost svojim
izuzetnim roditeljima koji su mi, pored ljubavi i
odanosti, pruìli jo{ dve stvari: obrazovanje i pu-
tovanja. U to vreme niste imali izbora osim da po-
merate svoje atome. Do svoje dvadeset i prve godine
verovao sam da sam video ceo svet. Iako je te{ko po-
verovati u to, razmi{ljanje na taj na~in podarilo
mi je dovoljno samopouzdanja da bih mogao ignorisa-
ti kritike, kojima sam zbog toga veoma zahvalan.
1
0
1
Tehnologija (ne) slobode
Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digita-

lan“ svaki ~italac }e sigurno doìveti razli~ito.
To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u
{irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – doba
eksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija,
elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja se
na takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svako-
dnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~e-
tiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vre-
me, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svo-
jevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mreà koje
nas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivo
informacija i mogu}nosti, novih izazova, novih
opasnosti i novih sloboda.
Na prvi pogled, Negropontova knjiga je mani-
fest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu pu-
ni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezausta-
vljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj,
u kojem su novi dometi mikroelektronike u punoj
slu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se moè
desiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma-
}im turbulentnim prostorima, sa sveìm utiscima
o doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lo-
movima koji su nas zadesili – pomisli kako je naiv-
no verovanje autora u slobodu pojedinca, koja defi-
nitivno trijumfuje podràna „kona~nom tehnolo-
gijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e
0
informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne tele-
komunikacije i strahovit porast razmene svih vr-
sta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe-
`no vode ujedinjavanju nacija i dràva, i formira-
nju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa i
vlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrza-
no }e smenjivati prethodne i one manje demarkaci-
je. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram
da je to uveseljavaju}e“, kaè Negropont, tvrde}i
dalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam do-
lazi iz osnaùju}e prirode digitalnog na~ina ì-
vota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti-
~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~i-
niti tako razli~itom od sada{njosti. Informa-
tivni autoput danas moè zvu~ati kao zabluda,
ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }e
postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|a-
nja. Kako deca budu usvajala globalne informativ-
ne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez do-
zvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na pu-
tu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na me-
stima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“
Amen.
Po mnogim elementima konstrukcije i sadr-
àja dela autor je futurista, bolje re~eno futuro-
log „optimisti~ke provenijencije“, koji se po ide-
jama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}-
nosti pribliàva Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegava
da ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“,
koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnog
dru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakom
pogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta teh-
nolo{kih promena“ i spektar dominantnih impli-
kacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXI
veka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anja
rizika katastrofa, koje su u ovoj problematici ne
samo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opre-
deljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, koje
prevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-
1
hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde na-
u~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ni
najsmelija nau~na fantastika ne moè ni da se
pribliì realnostima „eksplozije tehnologija“
krajem ovoga veka.
Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika koje
autor direktno, koncizno ali okrutno argumentova-
no izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravaca
tehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme na-
stanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako se
Negropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdim
standardima na polju {irokoformatne televizije
(HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i,
bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ veli-
kih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i nji-
hovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara,
britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazuje
na istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, koji
kao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja se
podvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma.
îtaoca valja upozoriti da je knjiga pisana za
ameri~ko trì{te, preciznije re~eno – za prose~-
nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikan-
ca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te-
{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikan-
cu koji ne ìvi u vreme nastanka dela – polovinom
devedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god je
bilo mogu}e i smisleno, da neke teè shvatljive aso-
cijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelo
svuda. Iako ìvimo u realnom tehnolo{kom zao-
statku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzi-
ja na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija moè
se uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije po-
trebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeo
ovo delo i uìvao u njemu. Njegov „razgovorljiv“
prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inu
na koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri ko-
municiraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enja
gomile apstraktnih informacija i komandi, danas
0
jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje
~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara.
„Biti digitalan“ sadrì tri dela. U prvom
poglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava raz-
like izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i sveta
digitalno „prevedenih“ informacija, koji nezau-
stavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskog
ìvota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razma-
tra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom.
Autor ovde briljantno anticipira naredni razvoj
odnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde
}e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i poja-
va ve{ta~ke inteligencije.
U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, iz-
neta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizija
ìvota u potpunom informati~kom okruènju. Op-
timizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnim
projektima transformacije koje }e informati~ko
doba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nom
ìvotu, ali i sudbini klasi~ne dràve i ljudskog
dru{tva.
„Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okre-
nuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog ak-
tera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologi-
ji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo.
Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obilje
korisnih informacija, saveta i komentara, ali i
vrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sum-
nje, obeleìti dominantne civilizacijske promene
na po~etku tre}eg milenijuma.
Vigor Maji}
1
0
1
0
SADR@AJ
Uvod
Paradoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
I
BITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
1. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
2. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .27
3. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
4. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
5. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
6. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75
II
INTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85
7. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .87
8. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100
9. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
10. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
11. Moèmo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .131
12. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142
III
DIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
13. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .155
14. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .163
15. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174
16. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185
17. Digitalne bajke i uobraènja . . . . . . . . . .194
18. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207
Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214
1
Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219
N.N.
Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227
Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235
Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode
Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239
0
Nikolas Negropont
BITI DIGITALAN
Izdava~ko preduze}e
CLIO
Zmaja od No}aja 12
Beograd
Za izdava~a
Zoran Hamovi}
Recenzent
Milena Dragi}evi} [e{i}
Lektura i korektura
Ksenija Obra~evi}
Tehni~ki urednik
Gordana Nikoli}
[tampa
AB {tamparija
Beograd
1
0
1

Nikolas Negropont Biti Digitalan

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nikolas Negropont Biti Digitalan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

0

Po{to sam disleksi~an (imam te{ko}e sa

„unutarnjem oku“. Nasuprot tome, pisana re~ pri-

ziva slike i pobu|uje metafore koje dobijaju smi-

sao iz ~itao~eve imaginacije i iskustva. Kada ~i-

tate roman, ve}i deo boja, zvuka i pokreta dolazi

iz vas. Smatram da je potrebna ista vrsta li~ne

ekstenzije da bi se osetilo i razumevalo {ta za

va{ `ivot zna~i biti digitalan.

Od vas se o~ekuje da u ovoj knjizi prona|ete

sebe. To vam ka`em kao neko ko ne voli da ~ita.

staze“, {to je u dramaturgiji serije predstavljalo ’deus ex

[ta je bit, uostalom?

6 eng. bandwidth – danas vrlo aktuelan izraz, zbog

svoje klju~ne va`nosti u telekomunikacijama (prim. prev.)

Kada su svi mediji bitovi

7 Misli se na HDTV – televiziju visoke definicije, o

kojoj }e kasnije biti vi{e re~i (prim. prev.)

8 Eng. ”Video On Demand” (VOD) – koncept putem kojeg

mo`ete odre|ivati i naru~ivati npr. sadr`aj TV programa

Tamo gde je inteligencija

Opti~ko vlakno kao prirodan na~in

11 Zaista, ADSL je tek ’98. godine zapo~eo svoj prodor

na tr`i{te, za koji se predvi|a da }e eksponencijalno

Manje zna~i vi{e

Kompresovati 100.000 bitova u 1

[ta nije u redu sa ovom slikom?

Poslednje }e postati prvo

12 Xerox Palo Alto Research Center – famozne labo-

Prava tehnologija, pogre{ni prob-

13 Tzv. „set-top box“ je ure|aj, uz pomo} kojeg imate

pristup pomenutim „Video On Demand“ TV uslugama (prim.

14 Knjiga, izdata po~etkom 80-ih, koja je na popularan

na~in (iznutra) opisivala proces dizajniranja jednog kom-

Izmenljivo poput ameri~kog ustava

15 Ameri~ka klasifikacija starosne cenzure (prim.

TV kao {alter za naplatu

Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digita-

Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214

Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode

Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

Biznis emitovanja bitova

Dozvola za zra~enje bitova

^injenica da je u toku samo jedne godine, ta-

Knjige bez stranica

Pri~a o dva rata

Vu~a naspram guranja

S onu stranu graviranja slike

Grafi~ki veliki prasak

Oksimoron ili pleonazam

Glave koje govore

Ra~unarstvo visoke osetljivosti

Interfejs uzvra}a udarac

Va{ ra~unar otvara o~i

Tri dimenzije u prepoznavanju govora

Kako da kompjuter pri~a dobro

Sve velike i male stvari

Posegni i dodirni nekoga

Mesto van prostora

svoj deo publike.

„Vrhunac“ najboljeg }e biti ono {to za nas

predstavlja kvalitet, a ne za neki skup ili demo-

grafske mase potencijalnih kupaca novih luksu-

znih kola, ili deterd`enta za pranje sudova.