Na ovoj

stranici se
možete
upoznati sa
astmom i
osnovnim
pojmovima
koje
bitrebalo da
uvek držite u
glavi kada
istražujete
ovu bolest.
Nakon
čitanja
ovogteksta
savetujem
vam da
pročitate niz
od četiri
članka koji
su logičan
nastavakedu
kacije o neki
m tipičnim pi
tanjima veza
ni zadijagnoz
u i terapiju
astme. Nepro
pustite i
članak
osportu i
astmi, a kada
budete stigli
pročitajte i
sveodgovore
Dr Dušice Ja
rić u kojima i
scrpno objaš
njava roditel
jima kako po
stupati uodr
e enim
situacijama.
!vi ovi
slučajevi i
pitanja jesu
individualna,
ali u
njimamožete
mnogo toga
naučiti o
astmi
prepoznajući
simptome u
vašem ili
slučajuvašeg
deteta. Ja
pronalazim
ovaj sadržaj
najkvalitetniji
m na sajtu i
mislim da
samnajviše
naučio
upravo iz nji".
#!N#$N%
&'NJ%N'(
% # A!)*'
stma je hronič
na bolest dijas
nih puteva (br
onhija) koja se
karakteriše
ponavljanim
epizodama z
viždanja u gr
udima, oteža
nogdisanja,
stezanja u
grudnom
košu i kašlja,
posebno
tokom noći ili
uranim
jutarnjim
satima. Ove
epizode se
obično
javljaju
tokom
prehladeili
izlaganja
aerozagadjen
ju ( duvanski
dim ili jaki
mirisi) i
respiratornim
alergenima (
grinje, polen,
životnjiska d
laka, i dr.)
pizode oteža
nogdisanja i
sviranja
u grudima
mogu da
prodju
spontano ili
nakon
primeneleko
va koji šire d
isajne putev
e (tzv. bronh
odilatatori o
d kojih jenaj
poznatiji
!entolin).
U svetu oko 5%
odraslih osoba
i 12% dece ima
astmu. Sve
do nedavno
epidemilozi su
beležili stalan
porastobolelih
posebno u
industrijski
razvijenim
zemljama, da bi
najnovije
studije
ukazivale na
tendencijustagn
acije. ako
u !merici
1"% dece
ima astmu, u
#elikoj $ritaniji
oko 15%, a u
!ustraliji ak
"&%
dece boluje od a
stme. U preko p
olovine slu aje
va prvi simptom
i
astme jave se u
detinjstvu
i ranoj mladosti,
odnosno oko
'5% onih koji
imaju astmu
prve tegobe
osete pre (5.
godine života. U
starijoj životnoj
dobi pojava
gu)enja,
nedostatka
vazduha u
naporu ili ak
sviranja u
grudima
izuzetno je retko
posledica astme,
amnogo e)*e
ukazuje na
druge bolesti
koje samo
li e na astmu.
I danas smo svedoci
da se epizode gušenjai
kašlja u starijih
osoba koje su
dugogodnišnji pušači
zovu “astma” dok se
u stvari radi o
hroničnoj
opstruktivnoj bolesti
pluća ili emfizemu
koji se bitno
razlikuju od astme.
Slična zabuna postoji
i udečijem uzrastu
kada se iz zablude i
predrasuda pa čak
neznanja! izbegava
dijagnoza astme i
govori seo
“hroničnom
opstruktivnom
bronhitisu” ili
“spastičnom
bronhitisu”.
"ajverovatnije da
nerazlikovanjedve
ipak različite bolesti
astme odnosno
hronične opstruktivne
bolesti pluća!
obašnjava činjenicu
dareč “astma” kod
većine osoba#
a posebno roditelja#
označava nešto
“strašno i neizlečivo”.
+ao i u svakoj
hroni noj
bolesti, tako i u
astmi, osnovni
preduslov za
uspe)no
le enje ili bolje
re*i kontrolu-
nije samo
primena lekova,
ve* je edukacija
i prava i ta na
in ormacija.
!stma se vi)e od
1&godina
dijagnostikuje i
le i na osnovu
internacionalnih
smernica koje su
obuhva*ene
u /lobalnoj
inicijativiza
astmu
0skra*eno
/ !3, sa
ciljem da se u
svim zemljama
usvoji
jedinstven
na in
dijagnostike i
le enjakoji *e
garantovati
uspeh. 4ve
smernice
de ini)u )est
koraka- u
programu
le enja od
kojih se kao
prvinavodi
edukacija
bolesnika sa
ciljem da se
uspostavi
partnerski
odnos u
vodjenju bolesti-
. U na)oj
zamlji1''
godine
objavljene su
nacionalne
smernice za
dijagnostikovan
je i le enje
astme u
odraslih, a
2&&&godina
smernice za
astmu u
de ijem
uzrastu.+lju n
a napomena za
onog ko ima
astmu mogla
bi da glasi6
iako je astma
hroni na bolest
koja se
ne može izle
iti- u ve*ine
bolesnika se
može odli no
kontrolisati, )to
zna i da
je mogu*e uz
pravilan
tretman
živeti pun kvalit
et života, a to je
bez tegoba ili sa
veoma retkim i b
lagim tegobama
koje ne ometaju
životnuaktivnost
, bez te)kih
pogor)anja koja
ugrožavaju život
i zahtevaju
intervenciju
službe hitne
medicinske pom
o*i. 7ravilna tera
pija ne zna i sa
mo nemati tego
be ve* imati i no
rmalnu unkcij
u plu*a 0ili bar
približno
normalnu3 i to
bez neželjenih
e ekata
lekova.- ikada
ne treba
zaboraviti da ast
ma ima svoje
lice i nali je-.
#e*ina
astmati ara koj
i su pravilno
le eniimaju
dobru pa ak i
potpunu
kontrolu astme.
4ko 2&%
u esnika
4limpijskih
igara su
astmati ari.
08an orp
pliva
olimpijski
rekorder ima
astmu9 . !li isto
tako ako se
astma ne
dijagnostikuje
na vreme ili
seneadekvatno
le i, mogu*a su
i te)ka
pogor)anja koja
zovemo
napadi astme-
. ako retko
ovakvi
napadimogu da
se zavr)e
smrtnim
ishodom. ako
se navodi da u
!merici oko 5&&
osoba godi)nje
umre
zbognapada ast
me, a da u prek
o polovine umrl
ih uzrok je nead
ekvatna procen
a težine
pogor)anja ineb
lagovremena
terapija
+ta je
astma
Astma je bolest
disajnih puteva
koji sprovode
vazduh u i iz pluća.
Disajni putevi su u
astmi
crveni i osetljivi
(upaljeni) i burno
reaguju za
vreme prehlade,
virusne
infekcije ili
pri kontaktu saizaz
ivačima astme