You are on page 1of 66

Deo I

Dobro doãli u klasiku

Poglavlje 2

Istorija muzike na ãezdesetak


strana
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
U ovom poglavàu
é Nepopravàivi romantiåari, poklonici baroka i klasiåari
é Galerija najveñih kompozitora koji ñe uvek æiveti
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

S vaki veliki kompozitor jednom je bio æivo àudsko biñe koje diãe,
jedinstvene liånosti, porodiåne istorije i naåina æivota. Poznavaçe
æivota velikih kompozitora åini sluãaçe çihove muzike sadræajnijim i
zanimàivijim.

Uz samo malo napora upoznañete se sa najveñim imenima istorije


muzike i çihovim najpoznatijim delima.

Kako je zaåeta klasiåna muzika


Muzika postoji od najranijih perioda àudske istorije. Primitivni àudi su se
izraæavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su åesto bili i muziåki.
OÃLOSTI
PR
Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. Åovek je izu-
DAH

meo muziåke instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne moæe da


otpeva. Frule i zviædaàke reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboãi
i bubçevi su pojaåavali zvuk udaraça srca. Muziåke skale (lestvice) joã
uvek nisu postojale.

Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopoãtovaça prema


prirodi i straha od svog okruæeça pevaju molitve i prinose ærtve. Ako je
vetar zavijao, oni bi uzvrañali zavijaçem, ako je sa neba pàuãtalo, oni bi
pevali o kiãi. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima.

Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponaãaçe ravnomernih


zvukova hodaça, tråaça, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirod-
nih zvukova. Izmiãàene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvo-
dila muzika.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


14 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

U tim ranim godinama, muzika se prenosila predaçem. Åak i danas u


nekim istoånim kulturama muzika opstaje na ovaj naåin. Tek kasnije àudi
su poåeli da zapisuju muziku.

Sredçi vek
Period poznat pod nazivom sredçi vek karakteriãe dominacija religije
i crkve. Celokupno àudsko znaçe postaje sastavni deo crkvene dogme
ili je interpretirano crkvenom dogmom.

OÃLOSTI
Gregorijanski koral
PR
Proãli su mnogi milenijumi bavàeça muzikom pre nego ãto je nekome
DAH

palo na pamet da muziku zapiãe. Oko 600. godine nove ere, papa Grgur I,
poznat pod nadimkom “Veliki”, uvodi prvi muziåki kanon kojim sistema-
tizuje muziåke lestvice do tada primeçivane u crkvenoj muzici. Papa
Grgur je notama dao imena po slovima abecede A, B, C i D – ista ona koja
su i danas u upotrebi.

Po papi Grguru ostao je naziv gregorijanski koral: to su jednostavne melo-


dije, koje je unisono, na latinskom jeziku, pevao hor. Malo je verovatno
da je papa Grgur znao da ñe devedesetih godina 20. veka Gregorijanski
koral postati jedan od glavnih svetskih hitova, kada snimak muzike do
tada nepoznatih monaha iz Ãpanije – bude dospeo na top liste.

Ovaj veliki povratak ima svoj razlog: gregorijanski koral poseduje istin-
sku duhovnu dubinu.

OÃLOSTI
Monah Gvido
PR
Monah Gvido iz Areca zasluæan je za teorijsko zasnivaçe solfeœa. Sistem
DAH

pevaça standardnih slogova za odreœene tonove lestvica, vekovima je


stara veãtina koju koriste operski pevaåi i muziåari ãirom sveta a poznata
je pod nazivom solfeœo. Naziv solfeœo odnosi se na ovu veãtinu pevaça
i na teoriju o notnim i ostalim znaåeçima.

Gvido iz Areca je izmislio novi sistem muziåke notacije, uvodeñi rudi-


mentarnu verziju notnog linijskog sistema kakav je i danas u upotrebi
(poglavàe 11).

Teãko je i zamisliti ãta bi se desilo sa svetom muzike bez Gvidovih ino-


vacija. Sreñom, ne moramo to da zamiãàamo. Gvido je postojao, çegov
notni sistem se joã uvek koristi, i pripada mu priznaçe za znaåajan
doprinos istoriji muzike.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 14 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 15

Ite, missa est!


Nisu samo monasi uticali na daài razvoj muzike. Crkveni obredi, bogo-
sluæeça, mise, liturgije, postaju izvoriãte novog muziåkog stvaralaãtva.

Katoliåka liturgija (ili na latinskom missa) dobila je ime po zavrãnim


reåima svih latinskih liturgija starog doba: “Ite, missa est” (u grubom pre-
vodu: “Napoàe, slobodni ste!”). Svaka misa ili muziåko delo nameçeno
crkvenim obredima pisano je po odreœenim kanonima: Kyrie eleison
(“Boæe, imaj milosti” – joã jedan starinski napev); Gloria in excelsis Deo
(“Slava Bogu uzviãenom”); Credo (“Verujem”); Sanctus, Sanctus, Sanctus
(“Sveti, Sveti, Sveti”) i Agnus Dei (“Jagçe Boæje”). Sva ova muziåka dela
bez obzira da li su bila nameçena obavàaçu svakodnevne Boæje sluæbe
ili liturgijama o velikim crkvenim praznicima, imaju skoro nepromeçene
tekstove od renesanse naovamo.

Renesansa
Otprilike 400 godina posle smrti Gvida i çegovih monaha, nastaje epoha
sada poznata pod imenom renesansa (na francuskom “ponovno roœeçe”).
Tokom ovog perioda cvetale su umetnosti zahvaàujuñi finansijskoj
pomoñi bogatih àudi, àubiteàa umetnosti. Jedan od najslavnijih italijan-
skih kompozitora renesanse bio je Œovani da Palestrina (1525–1594, na
slici 2-1). Papin veliki miàenik, Palestrina je bio poznat po svojim pes-
mama napisanim samo za vokale, bez instrumentalne pratçe. Za razliku
od gregorijanskog korala, Palestrinina muzika nije se sastojala samo od
unisono pevanih melodija (gde svi pevaåi zajedno pevaju iste tonove). On
je tragao za posebnim harmonijskim reãeçima koja su nastajala kao rezul-
tat istovremenog pevaça nekoliko nezavisnih melodija. Zato je Œovani da
Palestrina prethodnik modernog muziåkog stvaralaãtva.

Slika 2-1:
Œovani da
Palestrina,
jedan od
najveñih
kompozitora
renesanse.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 15 str.
16 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Palestrina je bio znaåajan kompozitor misa i drugih oblika duhovne


muzike. Dugi odeàci poezije velikih rimskih pesnika, svetovni spisi – åak
i Danteov Pakao – u to vreme su dobijali melodije.

RTU
OZE Madrigal
VI
Najpopularniji muziåki oblik ovih pesama bio je madrigal. Madrigal je
ZA
kompozicija za najmaçe tri glasa, obiåno bez instrumentalne pratçe.
Tokom renesanse, porodice ili grupe prijateàa okupàale bi se da zajedno
pevaju ove madrigale, tako ãto bi svako pevao razliåitu vokalnu deonicu.

Madrigali su bili zabavni za pevaçe poãto su åesto komponovani domi-


ãàatom tehnikom pod nazivom tonsko slikaçe. Kad god je tekst sadræao
posebno deskriptivnu reå, kompozitor je pisao muziku koja je tonovima
oslikavala tu reå. Na reå uzdah, na primer, kompozitor bi odveo vokalnu
deonicu u visoko podruåje raspona glasa, a zatim bi se melodija umorno
spustila na niæi ton. Na reåi tråaçe, leteçe, sreñan, kompozitor je pisao
bujicu brzih nota.

Opera postaje vodeñe muziåko delo


Kompozitor Klaudio Monteverdi (1567–1643), æiveo je u vreme vrhunca
italijanske renesanse. Monteverdi je tada veñ popularnom madrigalu
dodao veñi broj melodija za pevaçe kao i instrumentalnu pratçu.

Monteverdi je bio i jedan od osnivaåa muziåke drame, poznate i pod


nazivom opera. Kao i toliki drugi aspekti renesanse, i opera je predstav-
àala pokuãaj da se obnovi slava stare Gråke. U ovom sluåaju, model je bio
gråka drama, koja se izvodila na otvorenom, u amfiteatrima, uz pratçu
drvenih duvaåa i æiåanih instrumenata. Monteverdi i çegovi prijateài
nastojali su da ovaj muziåki oblik obnove u svom vremenu – i posle toga
muzika nikada viãe nije bila ista.

Mogli bismo da vam kaæemo mnogo toga o operi – ali to nije iskàuåivi
predmet ove kçige. O tome proåitajte u kçizi Opera za neupuñene.

Doba baroka
Monteverdi i çegovi sledbenici otvorili su put novom periodu u istoriji
muzike, poznatom pod imenom barok.

Doba baroka (sredina 17. i prva polovina 18. veka) bilo je doba raspevane,
oseñajne muzike. Kreativni kompozitori baroka stvarali su maãtovitu
muziku i beleæili je maãtovitim znacima, kao ãto moæete da vidite na
slici 2-2.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 16 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 17

Slika 2-2:
Ornamentalni
barokni stil.

Muzika izvan kanona uzima maha


Kada danas sluãate baroknu muziku, moæda ñete se iznenaditi ako
doznate da je smatrana za oseñajnu. Meœutim, sve ove muziåki raspevane
melodije stvarane su izvan kanona. Kompozitori su eksperimentisali sa
razliåitim vrstama muziåkih struktura barokne muzike. Tonsko slikaçe,
toliko popularno u renesansnim madrigalima, pronaãlo je svoj put. Ranije
je pevaå moæda mogao da peva trome silazne melodije da bi ilustrovao
reå uzdah. Sada je kompozitor mogao da upotrebi te iste trome tonove
u instrumentalnoj kompoziciji u kojoj uopãte nema pevaça. Jednostavno,
muziåki obrazac sa silaznim tonovima znaåio je uzdah. Tonsko slikaçe,
bez teksta, postalo je jedan od osnovnih emotivnih elemenata muzike
baroka.

Kraàevi, kler i ostali koji ciàaju visoko


Da ste bili mladi muziåar u Evropi pre 300 godina, savetnik za izbor kari-
jere tog vremena savetovao bi vam da potraæite posao u jednom od tri
podruåja: plemiñkom dvoru, domovima bogataãa ili hriãñanskoj crkvi.

Svi veliki kompozitori tog vremena bili su angaæovani na jedan od ovih


naåina.
OÃLOSTI
PR
Evo jednog primera: Œuzepe Samartini (oko 1700–1775) bio je veliki itali-
DAH

janski oboista, kompozitor nekoliko prvih simfonija na svetu koji je imao


veliki uticaj na Volfganga Amadeusa Mocarta. Æelite li da znate koje je
bilo çegovo zvaçe? Bio je nadzornik posluge kod princa od Velsa – o
tom periodu çegovog æivota priåaju se anegdote.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 17 str.
18 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Princ od Velsa: Lazaçe su bile izvrsne, Œuzepe.

Œuzepe Samartini: Oseñam veliku zahvalnost koju mi ukazuje Vaãe


Visoåanstvo, odajuñi mi tako nezasluæenu hvalu za moj skromni rad.
A ãta Vaãe Visoåanstvo æeli da spremim za iduñu nedeàu?

Princ: Mislim da bi mi prijao jedan od tvojih izvanrednih koncerata


za obou. U tvojoj muzici volim ornamentiku i raspevane melodije.

Samartini: Pocrveneo sam od ponosa zbog vaãe pohvale.

Antonio Vivaldi
Antonio Vivaldi (1678–1741), proslavàeni Italijan iz perioda baroka radio
je za katoliåku crkvu. Ovaj muziåki genije napisao je tokom svog æivotnog
veka viãe muziåkih dela od bilo kog kompozitora. Osim 50 opera, viãe od
40 kompozicija za hor i orkestar i 100 dela samo za orkestar, napisao je
skoro 500 koncerata za razliåite solo instrumente uz pratçu orkestra.
SKE TEME
OV
Antonio Vivaldi je odrastao u Veneciji; kada je postao punoletan, odluåio
SNOB

je da postane sveãtenik. Ova odluka, uz çegovu jarkocrvenu kosu,


donela mu je nadimak “Crveni pop”.
BAVE Meœutim, Vivaldi nije dugo ostao sveãtenik; postoji mnogo priåa o çego-
ZA
ZA

vim prestupima. Na primer, jednog dana tokom mise, pala mu je na


pamet nova melodija. Bez imalo oklevaça napustio je oltar, otiãao u
susednu prostoriju i zapisao melodiju.

Zbog ovog prestupa izveden je pred sud. Vivaldiju je zabraçeno da ikada


viãe sluæi misu. Danas moæemo da smatramo, s obzirom na celokupno
Vivaldijevo stvaralaãtvo, da je ova odluka crkve bila povoàna za daài raz-
voj muzike.

Filharmonija zabludelih devojaka


Sledeñi Vivaldijev posao potrajao je 35 godina. Postao je uåiteà violine
u Ospedale della Pieta (“Dom milosrœa”). To je bila jedinstvena insti-
tucija. Bila je istovremeno muziåki konzervatorijum i ãkola za vanbraåno
roœene devojke.

Tokom godina, Vivaldi je preuzimao sve viãe i viãe poslova u Ospedaleu,


da bi, na kraju, postao upravnik. Svake nedeàe je organizovao koncerte
koji su postali åuveni u celoj Evropi. Kad god bi æeleo da pokaæe muziåki
talenat neke od devojaka, napisao bi za çu concerto (konåerto – kon-
cert). Da biste saznali viãe – mnogo viãe o tome, pogledajte poglavàe 3.)

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 18 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 19
Vivaldijevi koncerti imaju tri stava i svi slede isti obrazac koji je postao
model za mnoge druge barokne kompozitore. Evo formule:

Brzo – Lagano – Brzo


Sluãaçe Vivaldijeve muzike
Sigurni smo da ste sluãali Vivaldijevu muziku, naroåito çegovo najåu-
venije delo, Åetiri godiãça doba. To je skup åetiri koncerta za violinu
i orkestar, a svaki opisuje osobenosti jednog od godiãçih doba.

Proleñe je ispuçeno ptiåjim pevaçem, kratkom olujom sa grmàavinom,


zaspalim kozarom, uz lajaçe psa, igru pastira i nimfi. U Letu oseñate
vrelinu sunca koje peåe, åujete kukavicu i doæivàavate letçu oluju. Jesen
zapoåiçe pijanstvom, æetvenom bahanalijom, a zavrãava se divàim
lovom uz jeku lovaåkog roga. U Zimi, pregrãtima sneænih, ledenih tonova
muzika doåarava vedrinu zimskog dana. Topliji tonovi nagoveãtavaju
prisnost doma.

ÃAJTE! Åetiri godiãça doba je najåeãñe izvoœeno Vivaldijevo delo.


LU
S
PRE

Pored ovog, preporuåujemo i sledeña Vivaldijeva dela:

✔ Koncert za gitaru u D-duru, RV 93


✔ Koncert za dve trube u C-duru, RV 537
✔ Sonata za dve violine, RV 60
✔ Gloria (oratorijum za troje solista, hor i orkestar), RV 589
✔ Koncert za dva violonåela u g-molu, RV 531
✔ Koncert za dupli orkestar, RV 585

Uz naziv svakog dela dodat je kataloãki broj RV koji vam pomaæe da


u prodavnici sa ploåama lakãe pronaœete odgovarajuñu kompoziciju.

Georg Fridrih Hendl


Dok je Vivaldi u Veneciji komponovao i komponovao, jedan kompozitor
se osvrtao po Nemaåkoj i Engleskoj: Georg Fridrih Hendl (1685–1759,
slika 2-3). Hendl je takoœe snaæno uticao na daài razvoj muzike.

Najitalijanskiji od nemaåkih Engleza


Hendl se rodio u Nemaåkoj, a ãkolovao u Italiji. Time se, naravno,
objaãçava oåigledna åiçenica da se on smatra jednim od najveñih
engleskih kompozitora. Pokuãajte da ne razmiãàate previãe o tome.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 19 str.
20 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-3:
Georg Fridrih
Hendl,
kompozitor
Mesije, kao i
mnogih drugih
velikih
oratorijuma.

U stvari, u svemu ovome ima logike. Hendl je bio sin nemaåkog berbe-
rina-hirurga (nije baã neko kome biste poverili da vam secka stomak).
Dok je çegov otac provodio dane na seciraçu, mladi Georg Fridrih je svi-
rao orguàe. Sa osamnaest godina napustio je dom da bi otiãao u veliki
grad – Hamburg, gde se zaposlio kao kompozitor i izvoœaå.

Hendl je znao da ñe italijanska opera imati veliku buduñnost u Evropi.


I tako je, sa 22 godine, otiãao u Italiju da bi nauåio da komponuje u itali-
janskom stilu. Tamo upoznaje velike kompozitore – ukàuåujuñi i Antonija
Vivaldija, åije je koncerte imitirao. Posle povratka u Nemaåku, Hendl
ponovo napuãta domovinu i seli se u London.

U Engleskoj je Hendl komponovao 35 opera, od kojih su neke bile remek-


-dela. Meœutim, ukus publike se meçao. Hendl se priklonio. Poåeo je da
komponuje oratorijume – dela za solo pevaåe, hor i orkestar, napisane na
biblijske motive.

Njegov najåuveniji oratorijum je Mesija, prvi put izveden 1742. Kaæu da


je Mesija postao toliko popularan da je gospodi preporuåivano da pred-
stavama prisustvuju bez maåeva, a damama da dolaze bez krinolina, da
bi bilo viãe mesta za publiku.

I pored velikog muziåkog talenta, Hendl je åesto bio meta raznih neslanih
ãala. Na primer, bilo je poznato da Hendl nije mogao da podnese zvuk ãti-
movaça instrumenata. Kad god je dirigovao, nareœivao je da svi instru-
menti budu naãtimovani pre nego ãto on doœe. Jedne veåeri u dvoranu se
uãuçao ãaàivdæija koji je pre poåetka koncerta raãtimovao sve instru-
mente. Kada je Hendl poåeo da diriguje, publika je åula uæasnu kako-
foniju kakvu samo moæe da proizvede 50 nenaãtimovanih instrumenata.
Hendl je podivàao. Zgrabio je ogromni kontrabas i bacio ga, a zatim je
podigao timpan i svom snagom ga zavitlao na prvog violinistu. Pri tome
mu je odletela perika, a publiku je uhvatio nekontrolisani smeh dok je
Hendl jurio sa scene.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 20 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 21

Kraàevska katastrofa
Godine 1749. Hendl je komponovao Muziku Na sveåani dan, Hendl je liåno dirigovao
za kraàevski vatromet povodom obeleæa- orkestrom. Sve se sjajno odvijalo do polo-
vaça potpisivaça ugovora sa Austrijom. vine predstave. Onda je poåeo vatromet.
Prvo izvoœeçe je jedna od najveñih kata-
Hendl je verovatno bio dovoàno iritiran time
strofa u sveukupnoj istoriji muzike.
ãto su se åule eksplozije vatrometa tokom iz-
Zbog specijalne prilike, kraà je angaæovao voœeça. Meœutim, da bi bilo joã gore, va-
arhitektu da sagradi ogromne kulise za kon- tromet je padao na novu graœevinu, koja je
cert. Kulminacija je trebalo da bude reagovala na jedini moguñi naåin – tako ãto
spektakularni vatromet. Arhitekta se istakao se zapalila. Ljudi su se uspaniåili, beæeñi i
sagradivãi graœevinu duæine 150 i visine 30 spasavajuñi æivot, dok je Hendl uporno nas-
metara, krunisanu ogromnim suncem na 60 tavàao da diriguje.
metara visokom stubu. Sve je izgledalo kao
Hendl je bio besan. S obzirom na çegov
danaãça scena za mjuzikl Endrua Lojda
karakter, moæemo samo da pretpostavimo
Vebera.
kakav privatni vatromet je priredio kraàu sle-
deñeg dana.

Sluãaçe Hendlove muzike


Neke od Hendlovih kompozicija predstavàaju najboàe primere baroknog
stila. Odiãu sveæinom, duhovitoãñu, åesto su igraåkog karaktera i nabi-
jene emocijama.
ÃAJTE!
LU
Zapaçujuña je brzina kojom je Hendl komponovao. Svoj åuveni oratori-
S
PRE

jum Mesija – åije izvoœeçe traje duæe od dva sata i izvodi se svakog
Boæiña i Uskrsa u svim veñim gradovima sveta – komponovao je za samo
tri nedeàe.

Od ostalih dela preporuåujemo:

✔ Mesija, oratorijum za sola, hor i orkestar


✔ Konåerto groso, opus 3, br. 1–6
D-u
AC ✔ Konåerto groso, opus 6, br. 1–12
N

✔ Muzika na vodi, Svite br. 1, 2 i 3 (Napisana je i posveñena plovid-


bama kraàa Dæordæa po Temzi.)
✔ Kraàevski vatromet

Johan Sebastijan Bah


Bah (1685–1750) spada u najveñe i najuticajnije kompozitore svih vre-
mena.

Bah je dobio svoj prvi “pravi” posao kada mu je bilo 23 godine. Zaposlio
se kao dvorski muziåar u Vajmaru, u Nemaåkoj. Tamo je napisao neko-
liko åuvenih kompozicija za orguàe, od kojih se veñina izvodi i danas.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 21 str.
22 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

BAVE
ZA Åiçenica da ova dela opstaju znaåajna je iz dva razloga. Prvo, kompo-

ZA
zicije onog vremena nisu stvarane da bi trajale. Kompozitor je pisao
komad za posebnu priliku, ne oåekujuñi ponovàena izvoœeça. Neke od
Bahovih besmrtnih sonata jedva su spaãene za potomstvo.

Suprotno tradiciji potceçivaça umetnika i çegovog dela, Bah je bio


ceçen tokom celog æivota, ali, viãe kao orguàaã nego kao kompozitor.

Slika 2-4:
Johan
Sebastijan Bah,
majstor na
orguàama.

Majstor na orguàama
Bah je bio jedan od najveñih orguàaãa svih vremena. Ne samo da je imao
brze i gipke prste, veñ je bio i vrhunski pedalista. (Pogledati u poglavàu 6
opis pedala orguàa kojima se sviraju najdubài tonovi.) Ljudi su dolazili
izdaleka da bi åuli i videli Baha, virtuoza åije noge lete po pedalima
orguàa.

Bah je bio i veliki majstor improvizacije. Mogao je da uzme bilo koju


melodiju i da svira novu kompoziciju zasnovanu na çoj, bez pripreme,
baã kako to danas åine dæez muziåari. Poãto niko nije zapisivao te
improvizacije, nikada neñemo saznati kako su zvuåale.

Plodan na viãe naåina


Bah je jedan od najplodnijih kompozitora svih vremena. Æenio se dvaput
i imao dvadesetoro dece. Neki od çih su i sami postali kompozitori: Vil-
helm Frideman Bah, Karl Filip Emanuel Bah i Johan Kristijan Bah, da
pomenemo samo najslavnije. Tokom Bahovog æivota çegova deca su mu
pomagala tako ãto su prepisivala çegove kompozicije.

Sa 38 godina Bah je dobio posledçi posao – posao kantora u crkvi Sv.


Tome u Lajpcigu u Nemaåkoj. Na ovom poslu Bah je bio neverovatno

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 22 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 23
plodan. Napisao je po jedno ogromno horsko delo – kantatu – za svaku
nedeàu i svaki praznik u godini po hriãñanskom kalendaru. Ukupno je
napisao 215 kantata.
OZE
RTU
VI
Bahova muzika je u osnovi kontrapunktska: dve, tri, åetiri ili viãe melo-

ZA
dijskih linija koje se sviraju ili pevaju istovremeno, stvarajuñi zanimàive
harmonije. Usavrãio je umetnost fuge – neverovatno kompleksne kompo-
zicije koja se obiåno komponuje za åetiri glasa. Sve melodije su sliåne,
svaka sledeña nastupa tek poãto je prethodna veñ poåela. (Setite se
pesmice Frère Jacques, gde pevaåi jedan za drugim, u odreœenom tre-
nutku poåiçu da pevaju svoju deonicu.) U svojim fugama Bah je upo-
trebio izuzetno sloæene melodije koje se na ovaj naåin povezuju i åine
celinu. Bahove fuge su sjajni primeri muziåkih struktura. Od bilo koje
muziåke teme Bah je mogao na licu mesta da komponuje fugu.

ÃAJTE!
LU
Sluãaçe Bahove muzike
S
PRE

Pored numere 2 na CD-u uz ovu kçigu, posluãajte i sledeñe Bahova dela:

✔ Brandenburãki koncerti, br. 1–6, BWV 1046–1051


✔ Magnificat, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar, BWV 243
✔ Pasija po sv. Mateji, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar,
BWV 244
✔ Koncert za violinu, obou i orkestar u c-molu, BWV 1060
✔ Orkestarska svita br. 3 u D-duru, BWV 1068
✔ Koncert za åembalo (ili klavir) u d-molu, BWV 1052

Primedba: Slova BWV odnose se na kataloãke brojeve koji vam mogu


pomoñi u pronalaæeçu æeàenog dela.

Klasiåni stil
Dela Johana Sebastijana Baha predstavàaju vrhunac baroknog stila u
muzici, i barok se zavrãio otprilike sa çom. Barok je muziåki stil koji
prethodi novom periodu u razvoju muzike poznatom pod nazivom
klasiåni stil.
OZE
RTU Æurimo da istaknemo razliku izmeœu klasiånog stila ili perioda i termina
VI
ZA

klasiåna muzika. Termin klasiåna muzika koristimo za svu muziku o kojoj


se govori u ovoj kçizi. Meœutim, klasiåni period (od sredine 18. veka i
kroz rani 19. vek) samo je jedna od muziåkih epoha klasiåne muzike. Kada
se kaæe muzika klasiånog perioda podrazumeva se odreœeni stil.

Klasiåni stil bio je, na neki naåin, reakcija na ekscese baroka. Dok je
muzika baroka bila bujna, ekstravagantna i puna emocija, muzika
klasiånog stila bila je oskudnija, viãe rezervisana i kontrolisana.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 23 str.
24 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

OÃLOSTI
PR
Tokom klasiånog perioda tri posebna muziåka oblika zauzimala su

DAH
glavne pozicije: sonata, simfonija i gudaåki kvartet. Za temeànije
upoznavaçe svakog od ovih oblika pogledajte poglavàe 3.

Tri najveña kompozitora klasiånog perioda bila su tri majstora ovih


formi: Hajdn, Mocart i Betoven. Ova tri genija meœusobno su se pozna-
vali – sva trojica su provela veñi deo æivota u Beåu, koji je tada bio
muziåki centar.

Jozef Hajdn
Jozef Hajdn (1732–1809) bio je ne samo jedan od velikih kompozitora veñ
i jedan od najveselijih i najprijatnijih àudi svog vremena. Njegova muzika
to i pokazuje.

Slika 2-5:
Jozef Hajdn,
stari veseàak.

Hajdn je odrastao u delu ruralne Austrije u blizini Beåa. Kao deåak sluãao
je narodnu muziku i doãao do åvrstog zakàuåka da u muzici mora da se
uæiva. Imao je prelep glas i sa osam godina bio je izabran da poœe u Beå
i postane ålan hora katedrale Svetog Stefana.

U Beåu se Hajdn upoznao sa muziåkim remek-delima tog doba i odluåio


je da postane kompozitor (pogledajte istaknuti odeàak “Sopran Hajdn”).

Kao ãto je bio sluåaj sa tolikim kompozitorima pre çega, Hajdnov glavni
izvor prihoda bio je posao dvorskog muziåara. Najduæe je bio zaposlen
na dvoru kneza Esterhazija.

Æivot na dvoru Esterhazijevih


Zvaniåni opis posla koji je Hajdn radio bio je “sluga” – meœutim, tretirali
su ga kao da je kraà. Imao je sopstvenu poslugu i visoku dvorsku platu.
Dane je provodio komponujuñi muziku i izvodeñi je za kneza, a ponekad
zajedno s çim, jer je i sam knez bio muziåki obdaren.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 24 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 25
Ovaj posao Hajdnu je davao savrãenu moguñnost da eksperimentiãe sa
raznim muziåkim formama (poglavàe 3). Tokom 30 godina boravka kod
Esterhazija, Hajdn je standardizovao strukture simfonije i gudaåkog
kvarteta. Zbog toga je poznat kao otac simfonije i prozvan Papa (Tata).

Hajdn je kao kompozitor i muziåki izvoœaå æiveo kod kneza Esterhazija


sve do kneæeve smrti. Poãto je Esterhazi umro, Hajdn se vratio u Beå koji
mu je ostao baza do kraja çegovog æivota.
BAVE
ZA
ZA

Sopran Hajdn
Joã kao deåak, Jozef Hajdn je bio ceçen vrgao “maloj inetrvenciji” (kastraciji, prim.
deåji sopran u katedrali Svetog Stefana u prev.). Hajdn je veñ pristao kada je za to, na
Beåu. Kako je rastao, çegov uåiteà mu je sreñu, saznao çegov otac i spreåio Hajdno-
objasnio da postoji moguñnost da zadræi svoj vog profesora da ostvari svoju nameru.
prelepi visoki glas zauvek, ukoliko bi se pod-

ÃAJTE! Udubàivaçe u Hajdna


LU
Simfonija Iznenaœeça (br. 94) je delo koje ne treba da propustite. To je
S
PRE

jedno od Hajdnovih najboàih dela i predstavàa savrãen primer Hajdno-


vog stila. Priåa se, u vezi s ovim delom, da je Hajdn primetio kako je
çegova publika sklona da, sluãajuñi muziku u veåerçim satima, obiåno
posle veåere, lagano zapada u dremeæ. Za osvetu, Hajdn je u ovom delu
zavrãni stav komponovao za neobiåno lagano i tiho izvoœeçe da bi u
momentu kada uvek isti sluãaoci po obiåaju zadremaju – zagluãujuñi
tresak orkestra probudio usnulu publiku.

Kako je Hajdn stario, ukàuåivao je u svoja dela sve viãe seàaåkih narod-
nih melodija koje je sluãao u mladosti. Savrãen primer ovoga je posledçi
stav çegove posledçe simfonije, br. 104 (Londonska simfonija).

Ako vas ova vrste muzike privlaåi, evo nekoliko savrãenih orkestarskih
dela Jozefa Hajdna:

✔ Koncert za trubu i orkestar u Es-duru, Hob. VIIe: 1


✔ Koncert za violinu i orkestar u G-duru, Hob. VIIa: 4
✔ Koncert za violonåelo i orkestar u C-duru, Hob. VIIb: 5
✔ Misa za lorda Nelzona (Lord Nelson Mass) za solo glas, hor i orke-
star, Hob. XXII: 11
✔ Simfonija br. 48 u C-duru (Maria Theresia)
✔ Simfonija br. 94 u G-duru (Simfonija iznenaœeça)
✔ Simfonija br. 104 u D-duru (Londonska)

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 25 str.
26 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Uzgred, “Hob.” se odnosi na brojeve iz Hobokenovog kataloga, koji mogu


da vam pomognu da pronaœete CD koji traæite.

Volfgang Amadeus Mocart


Veñ smo ranije pomenuli da Baha smatramo jednim od najveñih kompozi-
tora svih vremena. Meœutim, mnogi ovu laskavu titulu dodeàuju Mocartu
(1756–1791, slika 2-6). Veñ na samom poåetku svog æivota Mocart je vla-
dao muzikom s prirodnom lakoñom koja je oduãevàavala àude.

Slika 2-6:
S leve strane,
Volfgang
Amadeus
Mocart, åudo
od deteta.
Desno, Mocart
u kasnijim
godinama.

Volfgangov otac, Leopold, bio je ceçeni kompozitor i muziåki teoretiåar.


Meœutim, on je ærtvovao svoju uspeãnu karijeru da bi se posvetio talentu
svog sina vunderkinda. Mladog Volfganga je, dok je rastao u Salcburgu u
Austriji, poduåavao klaviru, violini i teoriji muzike.

Uz oåevu negu, Mocart je u åetvrtoj godini komponovao klavirske kon-


certe. Nedugo zatim napisao je i svoju prvu simfoniju. Operu Bastijen
i Bastijena napisao je kada mu je bilo 11 godina.

Mocart se pridruæuje cirkusu


BAVE Leopold je prepoznavao genija kada bi ga sreo. Mladog Volfganga i
ZA
ZA

çegovu stariju sestru Nanerl proveo je kroz celu Evropu. Gde god bi
poãli, Leopold je hvalio svog sina kao åudo od deteta. Jedan od çegovih
plakata u Engleskoj glasio je: “Svim àubiteàima nauke: najveñe åudo od
deteta kojim Evropa ili åak i àudska priroda mogu da se podiåe, jeste, bez
sumçe, mali nemaåki deåak Volfgang Mocart.”

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 26 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 27
Mocart je joã kao dete svirao vrlo teãke komade. Pratila ga je sestra
Nanerl koja je oduãevàavala publiku svojim sviraçem na åembalu. Pored
toga, priåa se da je Mocart kao dete, radi atrakcije, svirao pokrivenih
ruku.

Nevoàe sa sluæbom
Sa 13 godina, Volfgang je dobio posao na dvoru salcburãkog nadbiskupa,
gde je radio sledeñih 12 godina. Meœutim, çegova stalna putovaça
dovela su ga u sukob s nadbiskupom. Konaåno, nadbiskup je otpustio
Mocarta.

Mocart se preselio u Beå u potrazi za sreñom. Znao je da je Beå glavni


centar muziåkog dogaœaça u kome je veñ nastupao kao deåak. Meœutim,
Mocart nije viãe bio åudo od deteta, u najmaçu ruku, viãe nije bio dete.
Imao je velike probleme s traæeçem posla. Uticaj muziåkog establiã-
menta na dvoru je oslabio, nije viãe bilo na raspolagaçu ni onoliko dvor-
skih porudæbina muzike kao nekad. U to vreme Mocart sreñe Jozefa
Hajdna.

Hajdnu se odmah svideo çegov mlaœi kolega i tako je postavàen temeà


doæivotnom prijateàstvu. Poãto je Mocart posvetio starom majstoru
grupu gudaåkih kvarteta, Hajdn je napomenuo Mocartovom ocu Leo-
poldu: “Pred Bogom vam govorim, i to kao poãten åovek, da je vaã sin
najveñi kompozitor koji je ikada æiveo”.

Papa Leopold, sigurni smo u to, nije zamerio Hajdnu zbog ove pohvale.

Zaraœivaçe za æivot
Bez stalnog zaposleça, Mocart se u Beåu izdræavao pisaçem opera, koje
su bile kod publike toliko popularne kao danas filmovi. (Viãe podataka
o Mocartovoj operskoj karijeri potraæite u kçizi Opera za neupuñene.)

Kao ãto prikazuje film Amadeus, Mocart je izazivao veliku zavist svojih
rivala. Komponovao je sa velikom lakoñom i vedrinom. Åini se kao da su
potpuno gotove kompozicije izlazile iz çegove glave.

Tokom ovog vremena, Mocart se zaàubio u àupku mladu Alojziju Veber,


koju je sreo pet godina ranije tokom jednog od svojih putovaça. Poãto
ga je odbila, Mocart je usmerio svoju naklonost ka Alojzijinoj sestri
Konstanci, kojom se i oæenio. U åast venåaça komponovao je svoju
veliku Misu u c-molu.

Alojzija nije bila jedina koja je propustila da visoko oceni Mocarta. Videla
je u çemu samo joã jednog u nizu mladih kompozitora koji piãu prigodna
muziåka dela nameçena kuñnim zabavama.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 27 str.
28 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Stvari su se poboàãale kada je Mocart posetio Prag. Grad je bio u zanosu


zbog çegove opere Figarova æenidba. Godinu dana posle ovog velikog
uspeha, 1787, dobio je porudæbinu, da napiãe operu u slavu venåaça
careve roœake. Za ovu prigodnu muziku izabrao je kao motiv priåu o Don
Huanu.

Operu je nazvao Don Giovanni i postigao potpuni uspeh.

ZA
BAVE Kompozitor neverovatne brzine
Priåe o Mocartovoj brzini komponovaça postale su legendarne. Kada
ZA

mu je na ulici priãao prosjak, na primer, shvativãi da nije poneo novåanik


– izvukao je list papira, nacrtao na çemu notne linije i za nekoliko minuta
napisao menuet i trio. Prosjaku je dao novu kompoziciju i poslao ga
muziåkom izdavaåu, koji je kompoziciju odmah kupio.

Ova brzina komponovaça u skladu je sa Mocartovom prirodom. On bi,


na primer, usred razgovora iznenada prsnuo u smeh, skoåio nekoliko
puta i seo za klavir.

Oproãtaj od Hajdna
U meœuvremenu je Mocart nastavio da odræava kontakte sa svojim pri-
jateàem i mentorom Jozefom Hajdnom. Godine 1790. kada je pedeset-
osmogodiãçi Hajdn veñ bio “starac”, a Mocartu bilo tek 34, çih dvojica
su provela zajedno ceo dan. Posle veåere, kada je doãlo vreme da se
rastanu, Mocart je rekao Hajdnu: “Opraãtamo se verovatno posledçi put
u ovom æivotu.”

Bio je u pravu. Nije proãla ni godina dana, Mocart je umro.

Godinama posle çegove smrti, u 35. godini, kruæile su glasine (inaåe


podræane u filmu Amadeus) da je Mocarta otrovao Antonio Salijeri.
Meœutim, najverovatnije je da je Mocart umro od iscrpàenosti.

Mocartova posledça kompozicija bio je Rekvijem (Requiem), koji je


naruåio nepoznati åovek. Moæda se señate scene iz filma Amadeus, gde
Salijeri, monstruozno maskiran, prikazan kao otelotvoreçe nepoznatog
stranca, teroriãe Mocarta dovodeñi ga do delirijuma i, konaåno, smrti. Ta
scena je potpuna izmiãàotina. U stvarnosti, taj stranac bio je verovatno
neki plemiñ niæeg ranga koji je nameravao da prikaæe naruåeno delo kao
sopstveno.

Meœutim, od poåetka je Mocart bio ubeœen da ovaj Rekvijem (opelo) piãe


povodom sopstvene smrti. Grozniåavo je æurio da bi dovrãio kompoziciju,
ãto je samo pogorãavalo çegovu bolest. Uspeo je da zavrãi samo nekoliko
stavova i koncept za ostale. Delo je zavrãio, posle Mocartove smrti, Franc
Zismair, çegov uåenik. To je ona verzija Rekvijema koju moæete da åujete
u najveñem broju izvoœeça.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 28 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 29
Posle Mocartove smrti, muziåki svet nije viãe nikad video takvog genija,
sa takvom radoãñu stvaraça, lakoñom komponovaça i boæanskom
nadahnutoãñu.

Sluãaçe Mocartove muzike


Nijedna kompozicija koju je Mocart napisao nije loãa. Bilo koja ploåa koju
ÃAJTE!
PRE
S LU uzmete sa police prepune Mocartovih ploåa predstavàa remek-delo.

Preporuåujemo za sluãaçe, izmeœu ostalih:

D-u
✔ Koncert za klarinet i orkestar u A-duru K. 622
AC
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 22 u Es-duru, K 482 (Finale, posledçi
N

stav ovog koncerta moæete da åujete kao 3. numeru na CD-u


priloæenom uz ovu kçigu.)
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 24 u c-molu, K. 491
✔ Koncert za violinu br. 5 u A-duru (Turski), K. 219
✔ Simfonija konåertante (koncert za violinu i violu) u Es-duru, K. 364
✔ Simfonija br. 38 u D-duru (Praãka), K. 504
✔ Rekvijem (dovrãio Franc Zismair), K. 626

LU
ÃAJTE! Ako vas Mocart opåini, sluãajte i sledeñe kompozicije za klavir:
S
PRE

✔ Sonata za klavir u G-duru, K. 283


✔ Sonata za klavir u F-duru, K. 332

Takoœe, posluãajte ove àupke serenade za male ansamble:

✔ Serenada u G-duru za gudaåe (ili Mala noñna muzika – Eine kleine


Nachtmusik), K. 525
✔ Serenada br. 6 u D-duru (ili Noñna serenada – Serenata notturna),
K. 239

Napomena: Kod svih ovih naslova slovo K se odnosi na kataloãki broj


koji vam moæe pomoñi da naœete CD koji æelite.

Ludvig van Betoven, åovek koji je sve


promenio
Åak ni Mocart nije uticao na tok klasiåne muzike u tolikoj meri kao Ludvig
van Betoven (1770–1827, slika 2-7). Roœen u Bonu u Nemaåkoj, Betoven je
bio sin dvorskog muziåara Johana van Betovena. Kao i Mocartov otac,
Johan je pokuãao da od svog sina napravi åuvenog vunderkinda. Meœutim,
Johan je to åinio okrutnije, tukao je sina kada god bi mu se åinilo da se
vunderkind presporo razvija. Uprkos ovom grubom postupku, Ludvig je
postao izvrstan pijanista.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 29 str.
30 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-7:
Ludvig van
Betoven koji je
sve promenio.

Sa 22 godine Betoven se preselio u Beå, centar muziåkih zbivaça. Tamo


je komponovao muziku po narudæbini, za specijalne i javne prilike, pri
åemu je zaraœivao viãe nego ãto je Mocartu ikada poãlo za rukom.

I Betoven i çegova muzika bili su vatreni, impulsivni i nagli. Publika je


uæivala da ga gleda i sluãa kako svira svoje strasne klavirske kompozicije.

Hajdn uåi Betovena


Betovenov glavni razlog za dolazak u Beå bilo je studiraçe kompozicije
kod Jozefa Hajdna. (Posle smrti kneza Esterhazija, Hajdn se vratio u Beå.)
Ovaj odnos uåiteàa i studenta nije bio niãta maçe buran od drugih
Betovenovih odnosa sa àudima. Hajdn je ipak podnosio svog novog
uåenika iz poãtovaça prema çegovom åudesnom talentu.

Baã kao i Mocart pre çega, Betoven je nauåio da komponuje simfoniju


i gudaåki kvartet. Hajdnov uticaj na prve dve Betovenove simfonije pot-
puno je oåigledan. Po obliku, strukturi i duæini one su skoro identiåne
tadaãçim Hajdnovim simfonijama.
OÃLOSTI
PR
DAH

U 31. godini Betoven poåiçe da gubi sluh. Gluvoña koja se pribliæavala


duboko je uznemirila Betovena.

Jednog dana Betoven se ãetao ãumom sa svojim uåenikom Ferdinandom


Risom, koji ga je upozorio na divnu svirku pastirove frule u blizini. Betoven
nije åuo niãta – i to ga je silno pogodilo. Kasnije je pisao o svojim patçama
u patetiånom i hrabrom dokumentu, koji je danas poznat muziåarima kao
Hajligenãtadski testament (Heiligenstadt Testament):

O, àudi, koji mislite ili tvrdite da sam zao ili mizantrop, koliko me
samo povreœujete. Vi ne znate skriveni razlog.… Ima veñ ãest godina
kako me je pogodila straãna bolest… Oh, kako bih mogao da priznam
slabost jednog åula koje bi trebalo kod mene da bude savrãenije

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 30 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 31
nego kod ostalih, åula koje je nekada bilo savrãeno? Ja to ne mogu;
oprostite mi kada vidite da se povlaåim onda kada bih rado razgo-
varao sa vama… Moram da æivim sam, kao prognanik…

Betovenove kompozicije iz ovog perioda nagoveãtavaju çegovu sudbinu


– ili taånije, çegovu bitku s vlastitom sudbinom. Izraæavajuñi bol, u svom
muziåkom delu Betoven je preveo muziku iz klasiånog stila u period
romantizma, u kome najvaæniji muziåki element postaje izraæavaçe
oseñaça.

Klatno klasiåne muzike


Verovatno ste zapazili jednu karakteristiånu kovne renesansne muzike. Isto tako, klasiåni
pojavu u vezi sa tzv. muziåkim ukusom. Pos- period koji je usledio posle baroka, diktirao
matrano kroz vreme, odnosno kroz razliåite je muziåki stil koji odbacuje svako razuzdano
stilske periode, promene muziåkog ukusa izraæavaçe emocija. A period romantizma
bile su uvek reakcija na prethodni muziåki izlio je svoju divàu snagu oslobaœajuñi se
stil. Barok sa svojim kitçastim improvizaci- svih stega. Za ovo posledçe, zasluæan je
jama diktirao je muziåki ukus koji je bio Betoven.
reakcija na hladnu duhovnost sredçeve-

Herojska simfonija
Ako je ijedan muziåki komad napravio revoluciju u istoriji muzike, onda
je to bila Betovenova Simfonija br. 3, poznata pod imenom Eroica
(herojska). Ovim delom Betoven je prestao da bude puki sledbenik
Hajdna i Mocarta, pronaãao je sopstveni muziåki izraz.

Veñ od samog poåetka, Betoven je ovu simfoniju zamislio kao delo u


velikom stilu, s namerom da evocira æivot i smrt heroja. Prvobitno je
heroj trebalo da bude Napoleon Bonaparta. To se, meœutim, promenilo
1804. godine, ãto svedoåi pisaçe Betovenovog prijateàa Ferdinanda
Risa:

Betoven se u to vreme divio Bonaparti. Video sam primerak parti-


ture koji je leæao na çegovom stolu, sa reåju “Bonaparta” napisa-
nom na samom vrhu naslovne strane, dok je na dnu bilo napisano
“Luigi van Beethoven” i ni reå viãe…

Ja sam bio prvi koji mu je doneo vest da se Bonaparta proglasio za


cara, imperatora. On je pao u vatru i zavapio: “Da li je onda i on
samo jedno obiåno, àudsko, biñe? Da li ñe i on, kao i svi diktatori pre
çega, pogaziti sva àudska prava samo da bi zadovoàio svoju
taãtinu?” Betoven je zgrabio naslovnu stranu, pocepao je i bacio na
pod. Naslovna strana je kasnije ponovo napisana i tek tada je sim-
fonija dobila naslov Sinfonia eroica (Herojska simfonija).

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 31 str.
32 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

ÃAJTE!
LU
Delo je skoro dvaput duæe od bilo koje ranije napisane simfonije. Naro-

S
PRE
åito je neobiåan drugi, lagani stav – setni posmrtni marã koji donosi tre-
nutke velike æalosti i strasne eksplozije bola.

Betoven je napisao ukupno devet simfonija. One su predstavàale izazov,


proãirujuñi sve prethodne simfonijske oblike. Sa svakim novim delom
pokuãao je da postigne da çegova muzika åini viãe, iskaæe viãe, da se
drsko uputi tamo kuda se nijedna muzika pre toge nije uputila.

Prelazimo na Petu
Naravno, najåuvenija Betovenova simfonija je Peta. To je ona koja
poåiçe u strogom tonalitetu c-mola, fragmentom, motivom od åetiri tona
koji svi poznajemo – “Ta-ta-ta-TAAAAAAAAAAAAAAA!”

Posle åetiri stava Herkulovskih napora, simfonija se pribliæava zakàuåku


– ali umesto da se zavrãi u c-molu (tonalitetu u kojem je delo poåelo),
Betoven zavrãava razdraganim, trijumfalnim, neobuzdanim tonalitetom
C-dura.

Muziåkom terminologijom reåeno, razlika izmeœu molskog i durskog


akorda leæi samo u jednom tonu (poglavàe 11). Meœutim, ako Betove-
novu Petu simfoniju posmatramo kroz çeno emocionalno znaåeçe,
razlika je ogromna. Ako preœete iz mola u dur, oseñate kao da je oluja
proãla, da su se oblaci rasprãili, da je sunce granulo i da ponovo sija.
D-u
AC
Posluãajte prvi stav 4. numere na CD-u uz ovu kçigu – i istovremeno
N

åitajte poglavàe 5. Da biste u potpunosti shvatili uznemirujuñe muziåko


putovaçe Betovenove Pete simfonije, treba da sluãate celo delo.

Od skice ka konaånoj simfoniji


Za razliku od Mocarta, Betoven nije komponovao s lakoñom; u stvari, on
bi se nedeàama i mesecima rvao sa delom koje je nastajalo u çegovoj
beleænici, a i daàe ne bi bio zadovoàan.

“Oda radosti” je duga, predivna poema Fridriha Ãilera. Joã od svoje 23.
godine Betoven je æeleo da napiãe muziku na ovaj tekst. Konaåno je za
çu naãao pogodno mesto – tek posle 20 godina – taåno na kraju Devete
simfonije.

Sve do tog trenutka, simfonija je bila iskàuåivo instrumentalna kompozi-


cija koju izvodi orkestar. U svojoj Devetoj simfoniji, po prvi put, Betoven
je uveo åetiri solo pevaåa i ogroman hor da bi pevali Ãilerove stihove.
Za tadaãçe muziåke kritiåare, dodavaçe pevaåa u simfoniju bio je åin
izdaje. Burne rasprave u muziåkim krugovima trajale su decenijama.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 32 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 33
BAVE
ZA Na sreñu, publika nije previãe marila za muziåke krugove; prvo izvoœeçe

ZA
bilo je veliki uspeh. Kada je doãao kraj, publika se podigla na noge, slaveñi
Betovena gromkim ovacijama. Meœutim, u to vreme Betoven je veñ bio
potpuno gluv. Sedeo je na pozornici gledajuñi prema orkestru, nesvestan
reakcije publike. U åuvenom åinu iskazivaça paæçe, jedan od pevaåa
neæno je okrenuo Betovena da bi mu pokazao oduãevàenu publiku.

U trenutku kada je umirao, Betoven je bio heroj. Njegovoj sahrani je


prisustvovalo 30 000 oæaloãñenih àudi. Jedan od nosaåa kovåega bio je
Franc Ãubert, sledeñi muziåar o kome ñe biti govora u ovoj kçizi.

LU
ÃAJTE! Sluãaçe Betovena
S
PRE

Ukoliko biste æeleli da åujete joã Betovenove muzike (a stvarno bi tre-


balo), neka to budu orkestarska remek-dela:

✔ Simfonije – sve, ukupno devet, predivne su


✔ Koncert za klavir i orkestar br. 4 u G-duru, opus 58
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 5 u Es-duru, opus 73
✔ Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 61

Dok se joã bavimo ovom temom, pomenuñemo i Betovenove sonate za


klavir. Tri najåuvenije nalaze se na priloæenom CD-u:

✔ Sonata za klavir br. 14 u cis-molu, opus 27, br. 2 (Meseåeva)


✔ Sonata za klavir br. 8 u c-molu, opus 13 (Pathétique)
✔ Sonata za klavir br. 23 u f-molu, opus 57 (Appassionata)

Zatim, tu su çegova kamerna dela (odnosno kompozicije za male ansam-


ble muziåara). Neke od naãih najomiàenijih jesu:

✔ Sonata za violinu i klavir br. 9 u A-duru opus 47 (Krojcerova)


✔ Trio u B duru za klarinet (ili violinu), violonåelo i klavir, opus 11
✔ Gudaåki kvarteti opus 59, br. 1–3 (kvarteti Razumovsky)

Ãubert i çegov lik


Betoven je imao 20 godina kada se rodio Franc Ãubert (slika 2-8).
Dovitàivo primetivãi da su se svi veliki kompozitori klasiånog perioda
vremenom selili u Beå, Ãubert je odluåio da uãtedi novac za putovaçe do
Beåa i da se tamo rodi.

Kao i Mocart, Ãubert je bio vrlo plodan kompozitor. Poãto bi zavrãio


jednu kompoziciju, odmah bi zapoåeo novu. Sve çegove kompozicije su
melodiåne – åak i simfonije.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 33 str.
34 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-8:
Franc Ãubert
(1797–1828),
jedan od
najplodnijih
kompozitora
solo pesama u
istoriji muzike.

ZA
BAVE Ãubertove veåeri
Ãubert je bio dobar pijanista, ali nije bio virtuoz kao Mocart ili Betoven.
ZA

Sviraçem nije uspevao da zaradi dovoàno novca. Meœutim, çegov klavir


je zgodno posluæio za mnoge vesele veåeri s çegovim muziåkim prija-
teàima, koje su postale poznate pod imenom Ãubertijade. Sakupili bi se,
igrali ãarade i plesali uz muziku koju je Ãubert komponovao te iste veåeri.

Njegova priroda, kao i ãaàive zabave koje je prireœivao, uåinili su da


postane izvanredno popularan meœu svojim prijateàima i pored åiçe-
nice da nije bio zgodan. Njegovi prijateài su ga zvali “Peåurka”.

Kada je ostao bez posla, çegov krug prijateàa se suzio. Beå se joã odu-
ãevàavao Hajdnom, Betoven mu je davao svoj peåat, dok je Ãubertu
preostalo da se bori s teãkoñama u simfonijskim orkestrima. Mladi
kompozitor Œoakino Rosini postizao je velike uspehe svojim operama
(kao ãto su Seviàski berberin – pogledajte Operu za neupuñene), tako da
Ãubert nije imao izgleda ni na ovom podruåju.

ÃAJTE! Nedovrãeno!
LU
Pa ipak, Ãubertove simfonije postiæu uspeh. Najpoznatija od svih je
S
PRE

çegova simfonija br. 8, poznata kao Nedovrãena simfonija. Nije poznato


zaãto je ostala nedovrãena. Ne zna se taåno zaãto su napisana samo dva
stava umesto uobiåajena åetiri. Postoji nekoliko tumaåeça. Po jednom
od çih, treñi stav je izgubàen.

Postojali su åak i pokuãaji rekonstrukcije III i IV stava simfonije. Meœutim,


ovi pokuãaji nisu bili uspeãni.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 34 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 35
Posle Nedovrãene simfonije, Ãubert je napisao Simfoniju br. 9. Njen nadi-
mak je Velika (Die Grosse) – iz izvesnih razloga: ona je najduæa od svih
çegovih simfonija.

Majstor solo pesme


Meœutim, koliko god bile dobre çegove simfonije, Ãubert je bio najboài u
pisaçu malih muziåkih komada – na primer malih klavirskih kompozi-
cija pod nazivom Emprompti (Impromptu) (ãto znaåi: improvizovano,
izvedeno bez pripreme) ili Moment Musical (muziåki trenutak).

Meœutim, najveñi je bio u komponovaçu solo pesama. Napisao ih je viãe


od 600 i nazvao Lieder.
ÃAJTE!
LU
Ãubert je pisao svoje solo pesme za jedan glas prañen klavirom. U stvari,
S
PRE

moæda je reå prañen neprikladna, poãto u ovim pesmama klavir ima jed-
nako vaænu ulogu kao glas. Kada pevaå peva o devojci pored çene
preslice, klavir svira, uz stalno ponavàaçe, motiv preslice, sugeriãuñi
istovremeno obrtaçe kola preslice, kao i uzbuœeçe mlade devojke iza-
zvano romantiånim saçareçem. Kada glas peva o åoveku i çegovom
detetu dok galopiraju na koçu, pratça muziåki oslikava koça u galopu.
Kada glas peva o pastrmki koja pliva rekom, klavir je istovremeno i reka
– i pastrmka.

Klavir za dvoje
Ãubert je napisao i brojne klavirske duete – komade za dva izvoœaåa.
(Tehniåki precizno reåeno, Ãubert je ove komade napisao za åetiri ruke.)

Ãubertova sklonost ka duetu verovatno je poticala i od çegove druæeàu-


bivosti. Dueti su obiåno izvoœeni na zabavama, veåerçim sedeàkama.

Godinu dana posle Betovenove smrti, Ãubert je umro od tifusa. Umro je


vrlo siromaãan i vrlo mlad – bila mu je tek 31 godina.

ÃAJTE!
LU
Ãubert u prodavnici ploåa
S
PRE

Preporuåujemo sledeña orkestarska dela:

✔ Simfonije br. 4, 5, 8 i 9
✔ Misu (za solo pevaåe, hor i orkestar) br. 5 u As-duru, D. 678

(Slovo D, kod ovih kompozicija, odnosi se na kataloãke brojeve koji vam


mogu pomoñi da u prodavnici pronaœete muziåko delo.)

Od maçih sastava:

✔ Gudaåki kvartet u d-molu (Smrt i devojka), D. 810


✔ Pastir na steni, ciklus solo pesama za sopran, klarinet i klavir
✔ Die Schöne Müllerin (Lepa mlinarica), ciklus pesama za glas i klavir

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 35 str.
36 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Feliks Mendelson
U meœuvremenu, u Nemaåkoj se rodio joã jedan genije, koji je kompono-
vao divnu muziku i umro mlad – Feliks Mendelson (1809–1847, slika 2-9).

Slika 2-9:
Feliks
Mendelson,
åovek koji je
ponovo otkrio
Baha.

Feliks je bio privilegovano dete. Otac mu je bio bankar, a deda (Mozes


Mendelson) filozof. Poãto su roditeài otkrili Feliksove ogromne prirodne
sposobnosti, pomogli su mu da poåne da razvija talenat za muziku.
Sliåno kao Mocart, rano je zapoåeo sa komponovaçem, meœutim, Men-
delsonova muzika iz ranog perioda zvuåala je joã prirodnije – naroåito
Oktet za gudaåe (komponovao ga je u 16. godini) i Uvertira za Ãekspirov
komad San letçe noñi (komponovao u 17. godini).
BAVE
ZA
Otprilike 17 godina kasnije, Mendelson komponuje scensku muziku za
ZA

isti Ãekspirov komad. Meœu ovim novim fragmentima nalazi se i najåu-


veniji komad koji je Mendelson napisao – svadbeni marã “Sada moæete da
poàubite nevestu”. Ovaj mali komad postao je toliko popularan da su ga
mnogi smatrali narodnim muziåkim delom.

Kao i Mocart, Mendelson je muziku zapisivao iz glave, bez i najmaçe


potrebe za poåetnom skicom. Ponekad je to bilo usred razgovora, ãto je
izazivalo åuœeçe i divàeçe çegovih savremenika.

Klavir koji nije hteo da utihne


Mendelson je bio jedan od retkih kompozitora koji su za æivota postigli
slavu i obogatili se. Njegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, na
primer, bio je takav hit, da je, u jednom trenutku, bio najviãe izvoœeni
koncert za klavir koji je ikada napisan. Kompozitor Hektor Berlioz pre-
priåavao je anegdotu o klaviru na Pariskom konzervatorijumu. Taj speci-
jalni klavir bio je toliko naviknut na sviraçe Mendelsonovog koncerta, da
je nastavàao da svira tu muziku åak i kada niko nije dodirivao çegove

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 36 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 37
dirke! Lokalni ãtimer je pokuãavao sve ãto je u çegovoj moñi da zaustavi
sviraçe klavira – prskao ga je svetom vodicom, izbacivao klavir kroz pro-
zor, seckao dirke sekirom. Meœutim, klavir i daàe nije prestajao. Najzad
je stvar shvatio ozbiàno. Preostale komade klavira bacio je u vatru – i
koncert je najzad utihnuo.

Mendelson ponovo otkriva Baha


Mada Jevrejin poreklom, Mendelson je bio krãten kao protestant
i napisao je mnoga dela na religiozne teme.

Mendelson je dirigovao orkestrom u Lajpcigu u Nemaåkoj, gde je Bah,


jedan vek pre toga, napisao svoja remek-dela. Mendelson je, u stvari, odi-
grao glavnu ulogu u popularizovaçu Bahove muzike. Pomenuli smo da je
Bah bio åuven kao orguàaã, viãe nego kao kompozitor. Mnoge od çegovih
kompozicija trunule su posle çegove smrti u ostavama (ili su bile baåene).

Feliks Mendelson je pronaãao i izveo Bahovu monumentalnu Pasiju po


sv. Mateji, prvi put posle Bahove smrti. Od tog trenutka, Bah je postao
poãtovan, ceçen i voàen u celom svetu.

Dirigent bez premca


Kada je doãlo vreme da diriguje prvo iz- la, iste koæne korice – meœutim, bila je to
voœeçe Pasije po sv. Mateji, Feliks Mendel- potpuno druga kompozicija, drugog kompo-
son je doãao do dirigentskog podijuma i zitora. Bez obzira na to, Mendelson je podi-
otvorio na stalku za note ogromnu kçigu gao dirigentsku palicu i poåeo da diriguje
partiture. Pojavio se samo joã jedan mali Bahovo delo, okreñuñi note pogreãne parti-
problem. Dok se publika smeãtala na svoja ture s vremena na vreme, kako ne bi uzbunio
mesta, Feliks je otkrio da ima pogreãnu par- muziåare. Uspeo je da diriguje celu Bahovu
tituru (note)! Kçiga je izgledala isto kao Pasiju (koja traje viãe od dva sata) po
prava Bahova kompozicija – jednako debe- señaçu, bez primetnih greãaka.

Mendelson je pokuãavao da nastavi tradiciju Baha i Hendla komponujuñi


oratorijume, kakvi su Ilija (Elijah) i Himna pohvalnica. Meœutim, Men-
delsonove simfonije joã su åuvenije od çegovih oratorijuma. Åetvrta
simfonija, Italijanska, zaista je sjajna. U çoj je Mendelson uhvatio pro-
zraånu, prazniånu atmosferu koju je doæiveo na odmoru u Italiji.

ÃAJTE!
LU
Zvuci Mendelsona
S
PRE

Sluãajte sledeña predivna dela Feliksa Mendelsona:

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, opus 25


✔ Koncert za violinu i orkestar u e-molu, opus 64
✔ Uvertira i scenska muzika za San letçe noñi

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 37 str.
38 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

✔ Uvertira Fingalova peñina


✔ Ilija (Elijah), oratorijum za solo pevaåe, hor i orkestar
✔ Simfonija br. 4 u A-duru (Italijanska), opus 90

Dodajte tome i onaj fini oktet koji je napisao kada mu je bilo samo 16
godina: oktet za gudaåe u Es-duru, opus 24.

Beznadeæni romantiåari
U vreme kada je Mendelson umro, u muzici je veñ bilo na putu novo doba.
Epoha klasike, sa intelektualnom muzikom koja je zvuåala racionalno,
polako se povlaåila pred dobom romantizma. Romantizam je trebalo da
donese nov umetniåki stil – izraæene oseñajnosti sa elementima igre.

Karl Marija fon Veber


Kao i svi drugi kompozitori romantiåari koji sebe poãtuju, Karl Marija fon
Veber (slika 2-10) komponovao je muziku koja je zvuåala vrlo roman-
tiåno. Veber je svojim stvaralaãtvom i liånim oseñajem æivota doprineo
da klasiåna muzika postane æivotni stil.

Veber (1786–1826) je bio prvi dirigent koji je postavio standardan raspo-


red muziåara u orkestru koji se i danas koristi. Prvi je dræao odvojene
probe (“probe po grupama”) za svaku grupu instrumenata orkestra. Prvi
je svaki koncert dirigovao koristeñi dirigentsku palicu (baton), stojeñi na
podijumu (umesto da diriguje stojeñi pored klavira i udarajuñi palicom
o pod). Pored toga, bio je jedan od najboàih pijanista na svetu.

Slika 2-10:
Karl Marija
fon Veber,
jedan od prvih
kompozitora
romantiåara i
veliki inovator.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 38 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 39
Veber je poznat i kao tvorac nemaåke romantiåne opere. Æivot je okonåao
u stilu junaka u kçiæevnim delima romantiåara – umro je od tuberkuloze.

Iako znaåajan kao kompozitor opera, Veber je pisao i instrumentalnu


muziku, ukàuåujuñi koncerte za klavir, klarinet, hornu i fagot. Napisao je
i dve simfonije.

Veber je bio i majstor raspoloæeça. Stvorio je mnoge efekte atmosfere,


ukàuåujuñi oseñaj drhtaça, treãeça, neobiåni i natprirodni oseñaj
tokom vrhunske zavrãne scene u operi Åarobni strelac (Der Freischütz).
Sve to deluje zastraãujuñe ãto zapravo i jeste jedno od obeleæja gotike.
Uostalom, to je isto doba u kome je Meri Ãeli napisala Frankenãtajna.

Veber je dao nov stil i identitet muzici romantizma. Uåinivãi to, uticao je
LU
ÃAJTE! na sve kompozitore koji su stvarali posle çega.
S
PRE

Preporuåujemo vam da sluãate:

✔ Uvertiru za operu Åarobni strelac


✔ Uvertiru za operu Euryanthe
✔ Koncert za klarinet i orkestar br. 2 u Es-duru, opus 74

Hektor Berlioz
Veñina velikih imena iz istorije muzike jesu stvaraoci koji su meçali
muziåka pravila. Hektor Berlioz (1803–1869, slika 2-11), jedan je od çih.

Slika 2-11:
Hektor Berlioz:
romantiåar,
vizionar,
kompozitorski
genije,
zaneseçak.

Berlioz je, na neki naåin, veñi inovator od Betovena. Ako sluãate, na


primer, prvo Betovenovu simfoniju, a zatim Berliozovu Fantastiånu sim-
foniju (Symphonie fantastique) – koja je komponovana samo tri godine

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 39 str.
40 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

posle Betovenove smrti – primetiñete veliku razliku izmeœu ova dva


stvaraoca. Veñ od prvog tona, pomisliñete da Berliozova muzika dolazi
s druge planete.

Berlioz je roœen u Francuskoj, u okolini Grenobla. Njegov otac, lekar,


ohrabrivao ga je da nastavi çegovim stopama. Kada je stigao u Pariz na
studije medicine, Berlioz je postao najåuveniji u dugom nizu nesuœenih
doktora koji su napustili medicinsku nauku za àubav muzike. Ãta je uti-
calo na promenu çegove namere? Moæda neizreciva privlaånost muzike.
Ili, odbojnost koju je oseñao prema medicini. On je ovako pisao o tome:

Kada sam kroåio u tu zastraãujuñu zgradu s àudskim ostacima,


video ona straãna lica i glave preseåenog vrata, onaj krvavi bazen,
i osetio uæasan zadah, zahvatio me je takav oseñaj uæasa, da sam
skoåio kroz prozor i odjurio kuñi kao da me sama Smrt i sva çena
zla prate u stopu.

Stvaraçe nove vrste muzike


Berlioz je pohaœao Pariski konzervatorijum da bi studirao kod Luiœija
Kerubinija, åuvenog i strogog italijanskog uåiteàa. Naæalost, Berlioz je
mrzeo sve na åemu je Kerubini insistirao – ukàuåujuñi çegovo ropsko
pokoravaçe muziåkim pravilima na raåun zanimàivih ideja. Buntovnik
Berlioz je æeleo da stvori novu vrstu muzike.

Tokom svoje karijere istraæio je sve aspekte muzike i çenog izvoœeça


– pravila harmonije, strukture simfonija, naåin pisaça melodija, broj
muziåara u orkestru.

Berlioz oblaåi haàinu


Sa 27 godina Berlioz je osvojio ceçenu Rimsku nagradu (Prix de Rome),
stipendiju za kompozitore koja dobitniku omoguñava da provede åetiri
godine u Rimu sa svim plañenim troãkovima. U stvari, on tamo nije pre-
viãe komponovao – bio je zaokupàen istraæivaçem samog grada – ali je
dobio inspiraciju za svoja kasnija dela, ukàuåujuñi uvertiru Rimski
karneval, jedno od danas najpopularnijih çegovih dela.

Moguñi drugi razlog zbog kojeg Hektor nije napredovao jeste zaàubàe-
nost u Kamilu, mladu Pariæanku, koju je ostavio. Kada je, posle åetiri
meseca provedena u Rimu, åuo da ona ima novog mladiña, dobio je
napad àubomore. U nameri da ubije novog momka, kupio je piãtoà, preo-
bukao se u æenu i seo u voz za Pariz. Meœutim, u vreme kada je voz stigao
u Œenovu u Italiji, Hektor je reãio da bi ubistvo momka bilo previãe melo-
dramatiåno i umesto toga odluåio je da izvrãi samoubistvo.

Njegov pokuãaj samoubistva na sreñu nije uspeo. Posle ovog dogaœaja


napisao je Fantastiånu simfoniju, jedno od çegovih danas najpopu-
larnijih dela.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 40 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 41

ZA
BAVE Fantastiåna priåa
Jedne noñi Berlioz je gledao predstavu Romeo i Julija na engleskom

ZA
jeziku. Od trenutka kada je glumica koja je igrala Juliju izaãla na scenu,
Berlioz se u çu ludo zaàubio.

Irska glumica, Harijet Smitson nije govorila ni reå francuski. Slao joj je
pisma, poklone i àubavne poruke. Putovao je za çom u nadi da ñe je
sresti. Konaåno je uspeo – samo da je preplaãi.

Njegova opsesija Harijetom navela ga je da napiãe åudnu simfoniju sa pet


stavova nazvanu Fantastiåna simfonija. Zasnovana je na priåi koju je sam
izmislio, o mladom umetniku, ludo zaàubàenom u æenu koja mu ne
uzvraña àubav. Berlioz je odabrao muziåku temu, nazvao je “fiks ideja”
(idée fixe) i napisao melodiju. Ova specijalna melodija uporno se vraña
u svakom stavu simfonije.

Fantastiåna simfonija je bila toliko razliåita od bilo åega ãto je postojalo


pre çe, da je Berlioz morao da dirigentu piãe beleãke: “Ovo nije greãka
u pisaçu. Ovo stvarno treba da zvuåi tako. Molim da ne ‚popravàate‘
note.”

Za Berlioza je, meœutim, Fantastiåna simfonija bila uspeh iz sasvim dru-


gih razloga. Ona je delovala. Harijet Smitson se pojavila na premijernom
izvoœeçu i bila je oduãevàena. Posle koncerta saåekala je Berlioza.
Venåali su se ubrzo posle toga.

Harijet nije nauåila francuski. Berlioz nikad nije nauåio engleski. Razveli
su se posle nekoliko godina.

ÃAJTE!
LU
Berlioz na disku
S
PRE

Sluãajte sledeñe Berliozove kompozicije:

✔ Fantastiåna simfonija
✔ Uvertira Rimski karneval
✔ Uvertira Korzikanac (Corsair)
✔ Rekvijem (Requiem) (ogromno, zadivàujuñe delo za hor i orkestar
sa åetvorostrukim sastavom limenih duvaåa!)

Frederik Ãopen
U vreme dok je Hektor Berlioz æiveo i radio u Parizu, joã jedan veliki
kompozitor postajao je slavan – Frederik Ãopen (1810–1849). Ãopen je
izveo revoluciju u svetu muzike. Promenio je ustaàene ideje o tome ãta je
na klaviru moguñe, izvodàivo (intimno, briàantno, raspevano, spektar
tonskih boja). Roœen u Poàskoj, neænog izgleda i zdravàa (slika 2-12),
Ãopen je veñ svojom pojavom predstavàao oliåeçe romantizma – kao
stvaralaãtva i kao pogleda na svet.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 41 str.
42 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-12:
Frederik Ãopen
je napravio
revoluciju na
klaviru.

Deåaãtvo u Poàskoj
Kao i mnogi drugi kompozitori iz ovog poglavàa, Frederik Ãopen je bio
åudo od deteta. Veñ sa sedam godina objavio je u Poàskoj svoju prvu
kompoziciju. Samo godinu dana kasnije debitovao je kao koncertni pija-
nista. Njegovo detiçstvo je bilo puno zvukova poàskih narodnih igara.
Poloneza i mazurka postale su zauvek sastavni deo çegovog muziåkog
stvaralaãtva.

Ãopen je komponovao za klavirom, a voleo je da improvizuje dok je izvo-


dio svoja dela. U stvari, to je za çega znaåilo neku vrstu zamrzavaça
muzike.

Poãto je doãao u Pariz u 21. godini, çegova virtuoznost je izazivala sen-


zaciju. Niko pre toga nije ranije åuo takvu muziku. Naæalost, poãto je bio
vrlo krhkog zdravàa nije mogao åesto da nastupa na koncertima. Kompo-
novao je i davao privatne åasove muzike.

Neæno telo, snaæna dela


Po bronzanom odlivku Ãopenove ãake moæemo da pretpostavimo koliko
su bili tanani, neæni ali i neprikosnoveni prsti ovog velikog kompozitora.

Ako mislite da nikada niste åuli Ãopena, varate se. Åuveni posmrtni marã
originalno je deo klavirske sonate. Ako se setite hita Barija Maniloua
“Could It Be Magic”, i ako izdvojite Barijev glas, ono ãto preostaje je
klavirska deonica koja je Ãopenov preludijum opus 28, br. 20 u c-molu.

Ãopenova muzika je åitava bujica tonova, brzih kao vihor, koji lete s dna
na vrh klavijature i natrag. I uvek je topla, romantiåna i neæna.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 42 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 43

Fred i Æoræ
Ãopen je u Parizu upoznao Æoræ Sand – rekla je Ãopenu: “Da sam talentovana kao ti,
kçiæevnicu åije je pravo ime Amandina-Au- komponovala bih muziåki komad inspirisan
rora-Lusila Dipen. psom.”
Ljubav izmeœu Æoræ Sandove i Ãopena spa- Ãopen je otiãao pravo za klavir i posluãno
da, na svoj naåin, u obeleæja romantiåarske komponovao svoj valcer u Des-duru, poznat,
epohe. Æoræ Sand se oblaåila kao muãkarac, naravno, kao Valcer malog psa.
nosila frak i puãila cigare. Jednom prilikom

ÃAJTE!
LU U ãoping po Ãopena
S
PRE

Preporuåujemo:

✔ 24 Preludijuma, opus 28
✔ Balada br. 4 u f-molu, opus 52
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu, opus 11
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, opus 21

Robert Ãuman
Hendl, Betoven i Berlioz spadaju u ekscentriåne kompozitore. Sada im se
pridruæuje joã jedan.

Robert Ãuman (1810–1856, slika 2-13) jedan je od najistaknutijih nemaåkih


kompozitora romantizma iako to nije svima bilo jasno u to vreme. Njegov
æivot obeleæen je periodima velikih i dramatiånih dogaœaja.

Slika 2-13:
Robert Ãuman,
jedan od
najistaknutijih
nemaåkih
kompozitora
romantizma.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 43 str.
44 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Joã jedno åudo od deteta!


Ãuman je veñ kao dete pokazivao neverovatan talenat za klavir. Meœutim,
çegova majka je æelela da on postane pravnik. Bez mnogo voàe, Robert
je otiãao na pravni fakultet Lajpciãkog univerziteta. Ubrzo sreñe Feliksa
Mendelsona, koji je takoœe boravio u Lajpcigu i oni postaju prijateài.
Posle krañeg vremena zajedno napuãtaju studije prava.

Robert je poåeo sa aktivnim studiraçem klavira kod åuvenog uåiteàa


Fridrika Vika – i odmah se zaàubio u uåiteàevu ñerku Klaru.

Beznadeæno traæeñi Klaru


Klara je i sama bila muziåko åudo od deteta. Veñ sa 9 godina prokrstarila
je Nemaåkom kao klavirski virtuoz, a sada, sa 16, imala je uspeãnu kari-
jeru. Njen otac nije bio oduãevàen Ãumanovom prosidbom.

I pored toga, Klara i Robert Ãuman su se venåali.


BAVE
ZA Za Ãumana su godine koje su sledile bile najsretnije u çegovom æivotu.
ZA

Meœutim, profesionalno, kao pijanista, nije mogao da nastavi karijeru


zbog oboàeça prsta na levoj ruci.

Poãto je çegova karijera pijaniste propala, Ãuman usmerava paæçu na


komponovaçe. Piãe kompozicije za solo klavir, koncertna dela za klavir
i orkestar, i simfonije.

Istinski romantiåar
U pravoj romantiåarskoj tradiciji, Ãumanova muzika izraæava emocije. Ne
pokoravajuñi se principu razuma, Ãuman u svom stvaralaãtvu doæivàava
neku vrstu dvojstva. Ãuman sam govori o tome da u çemu postoje dve
osobe i åak im daje imena: Florestan je æivahan, otvoren, a Euzebius je
introvertan.

Ãumanovo dvojstvo liånosti prerasta kasnije u bolest. U 44. godini poku-


ãava da se ubije. Sreñom, samoubistvo nije uspelo, ali posledçe dve
godine æivota provodi u azilu.

ÃAJTE!
LU Sluãaçe Ãumana
S
PRE

Ãumanova najboàa dela su çegovi ciklusi (grupe) kompozicija za solo


klavir:

✔ Karneval
✔ Fantastiåni komadi (Fantasiestücke)
✔ Krajzlerijana (Kreisleriana)
✔ Deåje scene (Kinderszenen)

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 44 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 45
Od koncertnih i simfonijskih dela najpoznatija su:

✔ Simfonija br. 2 u C-duru, opus 61


✔ Simfonija br. 3 u Es-duru (Rajnska), opus 97
✔ Koncert za klavir i orkestar u a-molu, opus 54

Johanes Brams
Sliåno kao Mocart i Betoven, Johanes Brams (1833–1897, slika 2-14), bio je
muziåko åudo od deteta. Roœen je u Nemaåkoj, u muziåkoj porodici. Nje-
gov otac je bio kontrabasista i vaspitavao je Bramsa u muziåkom duhu.

Slika 2-14:
Johanes
Brams, jedan
od najveñih
kompozitora
klasiåne
muzike.

Za razliku od svojih muziåkih prethodnika koji su dobijali sluæbe u kate-


dralama i na dvorovima, Brams je svirao klavir u hamburãkim kråmama
i bordelima. Svirajuñi na ovim mestima, Brams je stekao svojevrsno
muziåko iskustvo.

Sreñna sluåajnost
Sa 20 godina upoznao je Roberta Ãumana. Posle susreta sa Bramsovom
muzikom, Ãuman je u muziåkom åasopisu napisao: “Kape dole, gospodo,
evo genija!”

Ãuman nije bio jedini koji se zainteresovao za mladog Bramsa. U to


vreme razvija se prijateàstvo izmeœu Bramsa i Ãumanove æene Klare koje
traje i posle Ãumanove smrti.

Veliki savezi
Nemaåki slavni pijanista i dirigent Hans fon Bilov skovao je izraz “tri B:
Bah, Betoven i Brams.” Ova åast sigurno je neverovatno laskala Bramsu,
ali ga je i optereñivala oseñaçem odgovornosti. Brams se seli u Beå gde u
to vreme æive veliki muziåki majstori.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 45 str.
46 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Bramsovo stvaralaãtvo donosi toplu i bogatu romantiåarsku izraæajnost


oblicima i strukturama barokne i klasiåne muzike. Meœutim, bio je jedan
od najsamokritiånijih kompozitora u istoriji. Desetine, åak stotine svojih
kompozicija, odbacivao je pre nego ãto bi ih izveo prvi put. Verovatno
zbog toga prvu simfoniju nije objavio pre svoje 43. godine. Nasuprot
çemu, Mocart je sa toliko godina veñ bio mrtav, a ostavio je za sobom 41
simfoniju.
D-u
AC
N
Ono ãto nam se danas åini iznenaœujuñim, jeste åiçenica da je Bramsovu
muziku, tako bujne harmonije i àupku po stilu, tadaãça publika smatrala
akademskom, monotonom, grubom, a ponekad åak i disonantnom.
(Sluãajte petu numeru na CD-u uz kçigu i prosudite sami.)

Smatramo da razlog za ovakav stav leæi u åiçenici da Brams nije bio


kompozitor u åijoj je muzici melodija izrazita. Sliåno kao Betoven, åesto
je radio sa malim muziåkim idejama zvanim motivi – na primer, potezi od
samo dva ili tri tona – i razraœivao ih na domiãàat naåin, istraæujuñi sve
moguñnosti varijacija. Ove Bramsove kompozicije bile su muziåki neo-
biåno efektne ali nisu imale razvijenu melodiju. “Odrekao bih se svega
ãto sam ikada komponovao da sam ja mogao da napiãem valcer Na
LU
ÃAJTE! lepom plavom Dunavu!”
S
PRE

Sluãajte neka od ovih Bramsovih dela:

✔ Sve åetiri çegove simfonije – ali prvo sluãajte br. 2!


✔ Varijacije na temu Jozefa Hajdna
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 2 u B-duru, opus 83
✔ Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 77
✔ Nemaåki rekvijem (Ein Deutsches Requiem) za solo pevaåe, hor
i orkestar
✔ Sonata za violinu i klavir br. 1 u G-duru, opus 78
✔ Intermeco za klavir, opus 118

PR
OÃLOSTI Paganini i List
DAH

Ako bi bilo moguñe govoriti o preteåama danaãçih rok zvezda onda su


to svakako Nikolo Paganini i Franc List (slika 2-15).

Nikolo Paganini je u svoje vreme (1782–1840) smatran za najneverovat-


nijeg virtuoza na violini svih vremena. Imao je savrãenu tehniku, leteñe
prste, gudalo ispod koga su vrcale varnice kao i strastan, emotivan stil
sviraça, koji je dovodio publiku do ekstaze.
BAVE
ZA
ZA

Paganini je potpuno promenio naåin sviraça violine. Njegovi koncertni


nastupi bili su ne samo virtuozna muziåka izvoœeça veñ i velika izvo-
œaåka atrakcija. Priåa se da je Paganini imao obiåaj da pre koncerta

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 46 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 47

Slika 2-15:
Nikolo Paganini
(levo) i Franc
List, prve
“superzvezde”
klasiåne
muzike.

duboko zareæe tri æice na violini. Tokom izvoœeça ove æice bi pukle, a to
ga je prisiàavalo da okonåa sviraçe na samo jednoj, preostaloj æici.

Ponekad bi traæio da se svetla priguãe dok bi improvizovao komad koji je


izazivao strah ili zanos kod publike. Paganinijeva violinska izvoœeça
predstavàaju i za danaãçi muziåki ukus neverovatne egzibicije.
ÃAJTE!
LU
Da bi prikazao svoju zapaçujuñu virtuoznost, Paganini je napisao ãest
S
PRE

violinskih koncerata. Preporuåujemo br. 1 i br. 2 koji se u danaãçe


vreme najåeãñe izvode.

List sledi Paganinijev uzor


Ako je Paganini bio majstor na violini, beåki œak Franc List bio je jednako
uspeãan majstor na klaviru. Putujuñi po celoj Evropi, List je nastupao
u prepunim koncertnim dvoranama. Kao i Paganini, List (1811–1886) je
svoje nastupe pretvarao u velike predstave. Dramatiånim gestom skidao
bi, neposredno pre izvoœeça, luksuzne bele rukavice, insistirao na rezer-
vnom klaviru koji je morao da stoji na samoj pozornici i demonstrirao
svoje muziåko pamñeçe tako ãto bi dramatiåno bacio note preko ramena
pre poåetka izvoœeça.

Paganini je svojim sviraçem åinio da dame padaju u ekstazu, ali List je


iãao korak daàe – on bi sam padao u ekstazu, na kraju posebno emo-
tivnog, sugestivnog komada. Naravno, oboæavaoce je to dovodilo do
transa. Kaæu da su ga toliko åesto molili za uvojak kose da je na kraju,
da ne bi razoåarao svoje oboæavaoce, poklaçao uvojke krzna svoga psa.

List je komponovao veliki broj komada za solo klavir – neãto od toga


ubraja se u najteæu muziku koja je ikada komponovana. Meœu çegove
virtuoznije kompozicije spadaju Maœarske rapsodije za klavir i Sonata
u b-molu.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 47 str.
48 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

ÃAJTE!
LU
Sa 37 godina List je ãokirao svet okonåavaçem svoje karijere koncertnog

S
PRE
pijaniste. Prihvatio je sluæbu na dvoru u Vajmaru u Nemaåkoj, i tamo
radio kao muziåki direktor. Dirigovao je opere i simfonijske koncerte i
komponovao niz simfonijskih poema, dve simfonije i dva klavirska kon-
certa. Preporuåujemo çegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 – çegovo
åuveno orkestarsko remek-delo.

Sedamnaest godina kasnije, List je joã jednom ãokirao svet kada je otiãao
u Rim i postao sveãtenik. List je preteåa velikih muziåkih zvezda naãeg
vremena, od Keta Stivensa do Litl Riåarda, u napuãtaçu svojih oboæava-
laca radi posveñivaça religiji.

Rihard Vagner
List je voleo da svoj muziåki stil, pun neobiånih harmonija i struktura,
naziva “muzikom buduñnosti”. Meœutim, glavni nosilac “muzike buduñ-
nosti” bio je Rihard Vagner (1813–1883). Vagner je postao Listov prijateà.
Oæenio se Listovom ñerkom Kozimom.

Slika 2-16:
Rihard Vagner,
åija su dela
vrhunac
nemaåke
romantike u
muzici.

Operski åovek
Vagner je bio operski åovek. Nastojao je da stvori novu umetniåku formu,
muziåku dramu koja treba da udruæi åuvene nemaåke narodne bajke sa
velikim pozoriãnim spektaklom. Viãe podataka o Vagnerovom operskom
radu i æivotu moæete da naœete u kçizi Opera za neupuñene. Uskoro ñete
shvatiti zaãto je o ovom åoveku bilo napisano viãe biografija nego o bilo
kome. Pratio ga je glas da je arogantan, nepoãten, licemeran i àubomoran.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 48 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 49
Za Vagnera bi moglo da se kaæe da je bio preteåa pokreta Muzika Buduñ-
nosti. U to vreme, kompozitori su se svrstavali u jedan od dva filozofska
tabora: one koji su inspiraciju traæili u buduñnosti (kakvi su bili Vagner,
List i Berlioz) i one koji su je traæili u proãlosti (kao Brams, koji je bio, kao
ãto se moæda señate, konzervativan u komponovaçu). U stvari, Brams i
Vagner su bili ærtve suparniãtva podræavanog od strane çihovih oboæa-
valaca. U privatnom æivotu Brams je stvarno bio privræen Vagneru. Meœu-
tim, u javnosti je iãao na ruku medijskim preterivaçima. Kada je jednom
prilikom åuo vest da je umro jedan ålan Vagnerovog orkestra, sarkastiåno
je prokomentarisao: “Prva ærtva”.

Vagner je u svojim operama razvio postupak da svakom od glavnih


likova dodeli muziåku temu. Svaka mala melodija, nazvana lajtmotiv
(nem. Leitmotif) pojavàuje se i nestaje uz svoj lik. Ovakav koncept, na koji
je uticala i Berliozova idée fix, kasnije je veoma åesto koriãñen, na primer
kod Riharda Ãtrausa (predstaviñemo ga u sledeñem odeàku).

Vagnerove opere imaju velike uvertire – ponekad poznate pod nazivom


prelidi – koje mogu da budu izvoœene i kao samostalni orkestarski komadi.

ÃAJTE!
LU
Sluãaçe Vagnera
S
PRE

Evo, po naãem skromnom miãàeçu, najboàih Vagnerovih uvertira:

✔ Uvertira za operu Tanhojzer (Tanhaüser)


✔ Uvertira za operu Rienci (Rienzi)
✔ Uvertira za operu Majstori pevaåi (Die Meistersinger)
✔ Prelid i Ljubavna smrt (poznata i kao Liebestod) iz opere Tristan
i Izolda

Pored navedenih dela, trebalo bi da sluãate i Jahaçe Valkira iz opere


Valkire (Die Walküre). (Muzika koja je poznata iz filma Apokalipsa danas).

Ãtraus i Maler
Ako zamislite Vagnera kao stenu koja je ispuãtena u jezero, onda su
çegovi talasi dotakli skoro svakoga ko se kasnije pojavio na muziåkoj
sceni – naroåito çegova dva najdoslednija uåenika, Riharda Ãtrausa
(1864–1949) i Gustava Malera (1860–1911).

Rihard Ãtraus: tonsko slikaçe


Roœen u Nemaåkoj, Rihard Ãtraus priliåno rano dobija muziåko obrazo-
vaçe od svog oca, horniste. Tu je tajna çegovih kompozicija u kojima
dominira horna. Njegova dva koncerta za hornu nezaobilazna su u sva-
kom repertoaru za ovaj instrument, a neki neverovatno teãki i herojski
solo delovi za hornu iz çegovih orkestarskih kompozicija, zasluæna su ãto
je Rihard Ãtraus postao najomiàeniji kompozitor hornista celog sveta.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 49 str.
50 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-17:
Rihard Ãtraus
(levo) i Gustav
Maler, dva
najodanija
sledbenika
Riharda
Vagnera.

Ãtraus je åvrsto verovao da, posle Vagnera, nije viãe moguñe praviti
muziku na stari, uobiåajeni naåin. “Od sada,” pisao je “neñe viãe biti bes-
ciànog pravàeça fraza… i viãe neñe biti simfonija”.

Ãtraus je buduñnost video u programskoj muzici – muzici koja donosi


priåu, koja govori o neåemu. Ove kompozicije nazivao je simfonijskim
poemama. (O simfonijskim poemama moæete åitati u poglavàu 3.) Ãtraus
je bio najveñi zastupnik simfonijske poeme. Meœu çegovim najboàim
poemama jesu Don Huan (Don Juan), Don Kihot (Don Quixote), Æivot
heroja (Ein Heldenleben), Tako je govorio Zaratustra (Also sprach
Zarathustra) i Smrt i preobraæeçe (Tod und Verklärung).

Sigurno ste veñ åuli muziku Riharda Ãtrausa. Sreñe se u mnogim filmo-
vima. Na samom poåetku filma 2001: Odiseja u svemiru åujete tri duga
tona trube na koje se nadovezuje snaæni tresak (“TA-Taaaaaa”) celog
orkestra i pulsiraçe timpana. To je odlomak iz Ãtrausove simfonijske
poeme Tako je govorio Zaratustra.
ÃAJTE!
LU
Verne çegovoj filozofiji, sve Ãtrausove simfonijske poeme sadræe priåu.
S
PRE

U Don Huanu moæete åuti kako najveñi àubavnik na svetu osvaja. U Smrti
i preobraæeçu moæete da åujete kako slabo, aritmiåno srce starca popu-
ãta na samrti. U Don Kihotu åujete kako zbuçeni junak napada “armiju”
ovaca koje bleje, navaàuje na vetreçaåe ili pada s koça. Rihard Ãtraus se
jednom hvalio prijateàu uz veåeru: “Ja bilo ãta mogu da prevedem u
tonove. Svojom muzikom mogu da opiãem kako zvuåi podizaçe kaãike
i viàuãke s jedne strane taçira i spuãtaçe na drugu stranu.”

Rihard Ãtraus dosta duguje Vagneru. Na primer, vezuje lajtmotiv za lik.


Takoœe, veoma åesto koristi varàive kadence, koje deluju kao neãto ãto
se kreñe ka “sreñnom” zavrãetku, ali se to ne dogodi.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 50 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 51
Ãtraus je takoœe bio i istaknuti dirigent, ãto moæda objaãçava åiçenicu
da je bio jedan od retkih kompozitora koji su joã tokom æivota postali
åuveni i bogati. Iako je bio muziåki genije, to ne dolazi do izraæaja u çego-
vom dirigovaçu. Dirigovao je sedeñi, trezveno, bezizraæajno, çegov se
ãtapiñ bez entuzijazma kretao kroz vazduh.

Hronoloãki Ãtraus je bio kompozitor 20. veka; muziåki, on pripada eri


romantizma. Iako je nastavio da eksperimentiãe s novim idejama, u svo-
joj muzici se nikada u potpunosti nije odrekao tonalnosti (zasnivajuñi je
veñinom na tradicionalnoj harmoniji). Tokom godina çegovo kompono-
vaçe dobija sve viãe tradicionalno obeleæje. Kao mladiñ napisao je sim-
fonijsku poemu pod nazivom Smrt i preobraæeçe, a 60 godina kasnije, na
samrti taj majstor muziåkih slika rekao je: “Smrt je baã onakva kako sam
je opisao”.
ÃAJTE!
LU
Ãtraus na snimcima
S
PRE

Od osam simfonijskih poema Riharda Ãtrausa, najpre sluãajte sledeñe:

✔ Veseli nestaãluci Tila Ojlenãpigela (Till Eulenspiegels lustige Streiche)


✔ Don Huan (Don Juan)
✔ Smrt i preobraæeçe (Tod und Verklärung)

Da biste upoznali jednostavnijeg, konzervativnijeg Ãtrausa, ne propustite


da sasluãate sledeñe kompozicije:

✔ Svita za duvaåke instrumente u B-duru, opus 4


✔ Svita za komediju Graœanin plemiñ (Le Bourgeois Gentilhomme)
(muzika komponovana za Molijerovu komediju)
✔ Koncert za hornu i orkestar br. 2 u Es-duru

I na kraju, æelimo da vam preporuåimo jedan od naãih najomiàenijih


izbora svih vremena: Åetiri posledçe pesme (za solo sopran i orkestar).

Gustav Maler, neurotik


Jedan od Vagnerovih odanih pristalica bio je Gustav Maler (1860–1911).

Roœen u Bohemiji (sada je deo Åeãke Republike), sin jevrejskog proizvo-


œaåa alkoholnih piña, Maler je rano stekao iskustvo patçe. “I ãta bi ti,
maliãa æeleo da postaneã kad porasteã?” upitao ga je àubazni prolaznik.
“Muåenik”, odgovorio je.
BAVE
ZA
Æeàa mu se ostvarila. Njegovim æivotom je dominirala tragedija. Malerova
ZA

kñi umrla je od ãarlaha. (Maler je zbog çene smrti imao oseñaçe krivice;
neposredno pre toga komponovao je ciklus pesama pod nazivom Pesme
mrtvoj deci. Sam Maler imao je slabo srce, zbog åega je bio opsednut

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 51 str.
52 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

smrñu. Maler se oduvek oseñao otuœeno. “Trostruki sam beskuñnik – bez


domovine: kao Åeh, roœen u Austriji, kao Austrijanac meœu Nemcima i
kao Jevrejin u celom svetu”.

Njegovo vaspitaçe bilo je puno uznemirujuñih trenutaka. Malerov otac,


grub åovek, redovno je zlostavàao svoju porodicu, naroåito çegovu
majku. Posle jedne posebno grube epizode zlostavàaça, mladi Maler je
pobegao od kuñe, nesposoban da to daàe podnosi. U trenutku kada je
izaãao na ulicu, vergl je svirao popularnu beåku zdravicu. (Kasnije, na
seansama psihoterapije kod Zigmunda Frojda, Maler se setio ove epi-
zode.)

U Malerovoj muzici, baã kao i u ovom dogaœaju iz çegove rane mladosti,


dominiraju suprotna raspoloæeça i suprotne muziåke intencije.
ÃAJTE!
LU
Malerova muzika zaista je puna kontrasta: brzo smeçivaçe glasnog
S
PRE

i tihog ili visokih i dubokih tonova. Instrumenti koji “piãte” na granici


svojih moguñnosti i trenuci neopisive lepote, bes i patça, napuãtenost,
beznaœe i trijumf. Neke od çegovih simfonija zavrãavaju se sveåanim
erupcijama trijumfa, meœu çima je i Simfonija br. 2 (Simfonija uskrsnuña)
i Simfonija br. 8 (Simfonija hiàada), na åijoj je premijeri uåestvovalo 1379
muziåara – orkestarskih muziåara, solista i pevaåa u jednom ogromnom
horu.

U meœuvremenu, Maler postaje veoma traæen operski dirigent, tako da


u jednom trenutku diriguje istovremeno u Beåkoj dræavnoj operi i u Met-
ropoliten operi u Njujorku.

Njegova bezrezervna posveñenost muzici dovela ga je do velike iscrpàe-


nosti, ali je çemu kao dirigentu donela svetsku slavu i uspeh. S druge
strane, çegove kompozicije nisu nailazile na dobar prijem. Bili su
potrebni drugi dirigenti, kao ãto je Leonard Bernstajn, jedan od Male-
rovih najveñih poãtovalaca, da çegovo delo uznesu do svetske slave.

Malerova muzika sledi Vagnerovo shvataçe tonaliteta. Skoro svako


muziåko delo pre pojave Vagnera komponovao je u jasno odreœenom
tonalitetu. Malerova muzika sadræi duge odseke koji izgledaju kao da
nisu stvarani ni u jednom tonalitetu.

ÃAJTE! Iskustvo sa Malerom


LU
Maler je napisao devet simfonija i niz mraånih ciklusa solo pesama na
S
PRE

nemaåke tekstove. Da biste stekli uvid u Malerovo stvaralaãtvo, sluãajte


sledeña dela:

✔ Simfonija br. 4 u G-duru


✔ Simfonija br. 1 u D-duru (Titan)
✔ Simfonija br 2. u c-molu (Uskrsnuñe)

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 52 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 53
✔ Simfonija br. 5 u cis-molu
✔ Rikertove pesme (Rückert Lieder) (solo pesme bazirane na tek-
stovima pesnika Rikerta)
✔ Simfonija br. 8 u Es-duru (Simfonija hiàada)

Nacionalne ãkole u klasiånoj muzici


Pedesetih godina 19. veka veliki kompozitori Nemaåke i Austrije glavni su
nosioci pravca kojim se kretala klasiåna muzika. Kao ãto smo veñ rekli,
kompozitori iz cele Evrope odlazili su u gradove kao ãto su Beå, Lajpcig
i Vajmar da bi uåili od velikih majstora.

Druga polovina 19. veka je jedan od najzanimàivijih perioda muziåke


istorije. Kompozitori, osloboœeni mnogih muziåkih konvencija i predra-
suda, poåiçu da stvaraju muziku sa izraæenim nacionalnim obeleæjem.

Sve do ovog perioda, narodna muzika nema pristup u svet klasiåne


muzike. Sada, prvi put, muzika postaje simbol nacionalnog ponosa.

Bedæih Smetana
Bedæih Smetana jedan je od prvih nacionalnih kompozitora. Dok su
kompozitori kao Brams joã uvek istraæivali moguñnosti starih german-
skih formi, kompozitor, dirigent i pijanista Bedæih Smetana (1824–1884,
slika 2-18) stvara potpuno razliåitu vrstu muzike – muziku koja nosi
obeleæja çegove zemàe.

Slika 2-18:
Bedæih
Smetana, jedan
od prvih
nacionalnih
kompozitora.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 53 str.
54 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

U Smetanino vreme, Åeãka je bila u sastavu Austrougarske carevine.


Smetana, uznemiren saznaçem da mora da æivi pod stranom dominaci-
jom, pridruæio se grupi buntovnika koji su pokuãali da osnuju nezavisnu
åeãku dræavu. Poãto je çihov pokuãaj propao, on privremeno napuãta
Prag i odlazi u Ãvedsku.

Reka koja teåe...


Jedna od Smetaninih najprivlaånijih kompozicija jeste ciklus od ãest sim-
fonijskih poema (orkestarska dela slobodne forme) pod nazivom Moja
domovina (Má Vlast). Najåuvenija je druga poema u ciklusu, Vltava.
ÃAJTE!
LU
Smetana je ovu reku åudesno prikazao muzikom, zapoåiçuñi sa dve solo
S
PRE

flaute – dva planinska potoka koji åine izvor reke. Kako Vltava raste, isto
se deãava sa zvukom orkestra, tako ãto instrumenti ulaze jedan po jedan,
sve dok ne poåne da teåe moñna reka zvuka. Ova reka teåe kroz ãume,
gde su åuju lovaåki rogovi, kroz poàa, gde se odræava proslava venåaça,
kroz noñnu scenu sa vodenim nimfama i ãumskim vilama, preko brzaka,
kroz veliki Prag i konaåno odlazi u daàinu.

Smetana uæiva ogromnu popularnost u svojoj zemài. Na nedavnom puto-


vaçu u Åeãku Republiku zbog istraæivaça materijala za pisaçe ove
kçige, leteli smo åeãkom avio kompanijom. Od trenutka kada smo uãli
u avion u Njujorku, iz zvuånika su potekli tonovi Vltave. U siñuãnom gra-
diñu Litomiãlu posetili smo Smetaninu rodnu kuñu, gde je starija æena,
vodiå (i sama ne tako daleki Smetanin srodnik) ukàuåila muziåki stub
– ploåa koja se nalazila na gramofonu bila je Vltava, koju je stalno puãtala
sve dok nismo otiãli. Zatim smo, na letu prema kuñi, opet åuli Vltavu.
ÃAJTE!
LU
Naravno da Vltavu morate da åujete, kao i ostalih pet simfonijskih poema
S
PRE

koje saåiçavaju ciklus Má Vlast. Zatim treba da åujete uvertiru iz


çegove najåuvenije opere, Prodana nevesta, koja se deãava – ãta moæe da
bude prirodnije – u åeãkom selu.

Antoçin Dvoræak
Antoçin Dvoræak bio je takoœe Åeh. Njegovo detiçstvo bilo je ispuçeno
seoskom narodnom muzikom, rustiånim igrama i veselim seàaåkim melo-
dijama. Njegov otac bio je mesar, ali je i pored toga svirao citru. Mladi
Antoçin (1841–1904, slika 2-19) rano je stekao muziåko iskustvo svirajuñi
violinu uz svog oca.

Dvoræak se preselio u Prag kada mu je bilo 16 godina i tamo je prvi put


åuo Smetanine kompozicije. Antoçin se potpuno predao pisaçu muzike
zasnovane na åeãkom folkloru. Radio je i kao profesor na praãkom
konzervatorijumu.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 54 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 55

Slika 2-19:
Antoçin
Dvoræak.

Popularan kompozitor
Po standardima klasiåne muzike, Dvoræak je bio åudak. Bio je staloæen, za
razliku od nekih velikih kompozitora (Betoven, Berlioz i Ãuman). Bio je
istinski vedra liånost. Ova osobina dobila je puni izraz u çegovom
stvaralaãtvu.

Kao åovek, Dvoræak je bio jednostavan, blage naravi i jednostavnog


ukusa. Imao je ãestoro dece. Voleo je da gaji golubove i da gleda lokomo-
tive. Bio ga je glas da voli da pije. Meœutim, jedno je sigurno – Dvoræak je
bio uspeãan. Njegova muzika je bila trenutno popularna – imao je dar za
melodiku, çegove kompozicije koje su liåile na åeãku narodnu muziku,
bile su odmah prepoznatàive publici.
ÃAJTE!
LU
Brams se zainteresovao za Dvoræaka. Predstavio je Dvoræaka svom izda-
S
PRE

vaåu koji je odmah prihvatio da objavi Dvoræakovu muziku. U nekim


Dvoræakovim simfonijama moæete da prepoznate Bramsov muziåki uti-
caj, naroåito u Simfoniji br. 7. U stvari, moæete åak da åujete kako se
muziåki uticaji smeçuju: germanski, åeãki, germanski, åeãki.

Poziv u Ameriku
U 51. godini, 1892, Dvoræak je bio pozvan u Ameriku da preuzme novo-
osnovani Nacionalni muziåki konzervatorijum u Njujorku. Kolebao se,
zbog svog nacionalnog ponosa, svog bogatog åeãkog nasleœa, svoje
porodice i svojih oboæavaoca. A onda je otkrio da je plata mnogo veña
od one koju je zaraœivao na Praãkom konzervatorijumu. Putovao je sle-
deñim brodom.

Dvoræak je u Sjediçenim Dræavama ostao tri godine. Muåila ga je nostal-


gija, i provodio je veliki deo vremena u åeãkoj koloniji, sa naseàenicima u
Ajovi. Tokom svog boravka u SAD, upoznao je muziku ameriåkih Indija-
naca i Afro-Amerikanaca. Dvoræak je komponovao svoje najpoznatije
delo, Simfoniju br. 9 (Iz novog sveta). Lagani, melanholiåni solo engleskog
roga u drugom stavu ove simfonije podseña na crnaåku duhovnu pesmu,
a treñi stav, skerco, opisuje (prema navodima kompozitora) veliko indi-
jansko slavàe u ãumi, sa igraçem.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 55 str.
56 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Simfonija Iz novog sveta predstavàa muziåki sklad jednog tradicionalnog


muziåkog dela sa izraæenim elementima novog muziåkog iskustva.
ÃAJTE!
LU
Sluãaçe Dvoræaka

S
PRE
Evo dela koja bi trebalo prvo da åujete.

Dela za orkestar:

✔ Koncert za violonåelo i orkestar u h-molu, opus 104


✔ Simfonije br. 7, 8 i 9
✔ Romansa za violinu i orkestar u f-molu, opus 11

Zatim slede serenade:


D-u
AC
✔ Serenada za gudaåe u e-molu, opus 22
N

✔ Serenada za duvaåe u d-molu, opus 44

Najzad, sluãajte i jedno kamerno delo – Gudaåki kvartet br. 6 u F-duru


(Ameriåki).

Edvard Grig
Ono ãto su Dvoræak i Smetana bili za Åeãku, Edvard Grig je za Norveãku.

Kao svaki pretendent za velikog kompozitora koji dræi do sebe, Grig


(1843–1907, slika 2-20) se posluãno uputio u Lajpcig, u Nemaåku, da bi
studirao muziåke tehnike velikih majstora. Naæalost, bio je toliko opte-
reñen radom da mu se razvila pluñna bolest koja ga je muåila do kraja
æivota.

Podizaçe norveãkog morala


Kada se vratio u Norveãku, Grig se ukàuåio u borbu domovine za nezavi-
snost. Norveãkom su vladali Ãveœani od 1814. godine i Norveæani su bili
gladni slobode. Politiåki angaæovani umetnici, kao ãto je bio dramski
pisac Henrik Ibzen, ohrabrili su Griga da im se pridruæi i Grig je to uåinio
punog srca. Odrekao se nemaåkog uticaja i poåeo da piãe muziku koja se
bazirala na ritmovima i melodijama norveãke narodne muzike.

Norveãka publika zaista je volela çegovu muziku. Kao znak zahvalnosti,


norveãka vlada dodelila mu je, kada je imao samo 29 godina, doæivotnu
dræavnu penziju.

Dve godine pre çegove smrti Grigov vatreni nacionalizam se isplatio


– Norveãka se oslobodila ãvedske vlasti.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 56 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 57

Slika 2-20:
Norveæanin
Edvard Grig
(levo) bio je
jedan od
najpoznatijih
nacionalnih
kompozitora.
Jan Sibelius
(desno) postao
je finski
nacionalni
heroj.

Mnoge Grigove kompozicije imaju vedar karakter. Njegove delikatne


melodije nose jednostavnu åistotu. Kada ih åujete, pomislite: “Kako se
niko nije toga ranije setio?”

ÃAJTE!
LU Grig na disku
S
PRE

Evo najpopularnijih dela Edvarda Griga, koja treba upoznati:

✔ Koncert za klavir i orkestar u a molu, opus 16


✔ Per Gint svite br. 1 i br. 2 (scenska muzika za dramu Henrika Ibzena;
svite ukàuåuju mnoge poznate melodije)
✔ Svita Holberg za gudaåe, opus 40

Jan Sibelijus
Jan Sibelijus (slika 2-20) rano postaje poznat kompozitor. Jednako kao
ãto je Ãvedska mnogo godina vladala Norveãkom, tako je Finska na kraju
19. veka bila pod vlaãñu Rusije.

Sibelijusova saga
Kao i toliki kompozitori pre çega, Jan je po æeài svojih roditeàa trebalo
da postane pravnik. Meœutim, velikog kompozitora nije moguñe zausta-
viti. Napustio je pravni fakultet posle godinu dana i zapoåeo studiraçe

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 57 str.
58 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

muzike na Helsinãkom konzervatorijumu. U jednom trenutku dobio je


stipendiju za studiraçe muzike u Berlinu i Beåu.

Meœutim, kada se vratio iz Austrije, naãao je svoju voàenu Finsku pod


ruskom dominacijom. Pridruæio se grupi ustanika zvanoj Mladi Finci i,
kao i Edvard Grig pre çega, oåistio svoje kompozicije od germanskog
uticaja. U Sibelijusovim kompozicijama moæete da osetite hladnu klimu,
duge noñi i kratke dane, gole, sneæne pejsaæe kojima briãe vetar, vatrenu
duãu finskog naroda i moæda neãto vrhunske votke.
ÃAJTE!
LU
Ovo oseñaçe najupeåatàivije doåarava çegova simfonijska poema Fin-
S
PRE

landija. Od strogog poåetka, kroz strasne, lirske teme, do diràivog trijum-


falnog zakàuåka, ovaj komad otelotvoruje finsku duãu i postaje himna
finske nezavisnosti. Kao ãto moæete da zamislite, Rusi nisu bili ludi za
ovim delom, u stvari, zabranili su ga. Åak su se i susedne zemàe uznemi-
rile zbog toga kako je poema podizala Fince na noge. Kada se izvodila u
Nemaåkoj ili Francuskoj, na primer, zvali su je samo Domovina.

Poãto se Finska konaåno oslobodila od ruskog jarma 1918. godine, Sibe-


lijus je postao nacionalni heroj. Danas ãirom zemàe stoje statue posta-
vàene u åast Jana Sibelijusa, a postoje i brojni muzeji i ãkole s çegovim
imenom.

Pored toga ãto je bio veliki kompozitor, Sibelijus je ponekad bio i tele-
pata. Kaæu da je uvek znao kada se neko od çegovih dela emituje preko
radija. “On mirno sedi åitajuñi kçigu ili novine,” piãe çegova æena.
“Iznenada postaje nemiran, ustaje i odlazi do radija, ukàuåuje ga i zaåuje
se snaæan zvuk jedne od çegovih simfonija!”

ÃAJTE! Sluãaçe Sibelijusa


LU
S
PRE

Dela Sibeliusa su duboka i uznemirujuña. Za poåetak, treba da sluãate


sledeña:

✔ Finlandia, opus 26
✔ Simfonija br. 1 u e-molu, opus 39
✔ Simfonija br. 2 u D-duru, opus 43
✔ Labud iz Tuonele (iz Legendi), opus 22, br. 2

Karl Nilsen
Grig i Sibelijus postali su slavni daleko van granica svojih domovina veñ
u toku æivota.

Za razliku od çih, danski nacionalni kompozitor Karl Nilsen (1865–1931,


slika 2-21), nije doåekao slavu. Sve do danaãçeg dana mnogi znalci

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 58 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 59
klasiåne muzike joã uvek ne poznaju Nilsenovu muziku – ãto je sramota,
poãto su çegove kompozicije briàantne, upeåatàivo originalne, izra-
æajne, a pri tom pisane s “malo nota”.

Slika 2-21:
Karl Nilsen
svojom
muzikom zaista
“udara”.

Ostrvski æivot
Nilsen (kao i Hans Kristijan Andersen) je roœen na ostrvu Fin pored obale
Danske. Ovo ostrvo sa svojim oãtrim prelazima izmeœu godiãçih doba
i jednostavnim, tradicionalnim naåinom æivota, imalo je veliki uticaj na
Karlovu muziku. Veñ sa 17 godina on je komponovao. Sa 18 je otiãao na
muziåki konzervatorijum u Kopenhagenu. Meœutim, sit staromodnih
muziåkih ideja svojih profesora, Karl je otiãao u Nemaåku da bi saznao
ãta se deãava u centrima stvaraça muzike. Kao i ostali nacionalni
kompozitori, Karl je studirao nemaåku i austrijsku muziku. Pri povratku
u domovinu izjavio je: “Oni koji najåvrãñe stisnu pesnice biñe najduæe
zapamñeni”.

Nilsen je takoœe stisnuo pesnicu, naroåito sa svojih ãest simfonija. Svaka


istraæuje nove muziåke teritorije i sadræi zapaçujuñe trenutke – kao ãto
je mesto u Petoj (prvo izvoœeçe 1922) gde Nilsen daje sviraåu doboãa
uputstvo da “uniãti muziku”.

Uprkos novom zvuku çegove muzike, koji je åesto ispuçen tzv. “pogre-
ãnim tonovima” disonancama i neobiånim harmonijama, Nilsen je vre-
menom postao ceçen u celom muziåkom svetu. Tek u najnovije doba
Nilsenova muzika poåela je da dobija zasluæene pohvale.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 59 str.
60 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

ÃAJTE! Nilsenovi snimci


LU
Najboài pristup Nilsenu jesu çegova najpristupaånija dela (ãto znaåi

S
PRE
“ona koja ne zvuåe previãe kao da su na stranputici”). Preporuåujemo
sledeña:

✔ Mala svita, opus 1


✔ Uvertira Maskerada

A zatim preœite na sledeña, obimnija dela:

✔ Simfonija br. 3, opus 27 (Sinfonia Espansiva)


✔ Simfonija br. 4, opus 29 (Neugasiva)
✔ Koncert za flautu i orkestar
✔ Koncert za klarinet i orkestar, opus 33

OÃLOSTI
Glinka i Ruska petorica
PR
Mihail Glinka (1804–1857, slika 2-22) bio je kompozitor koji je prvi uneo
DAH

zvuk narodne muzike u rusku klasiånu muziku. Moæda ste åuli çegovo
najåuvenije delo, uvertiru za operu Ruslan i Ljudmila. Ona predstavàa
skup koncerata za orkestar s briàantnim melodijama za violinu i vio-
lonåelo.

Slika 2-22:
Mihail Glinka
– otac ruske
nacionalne
muzike.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 60 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 61
Glinka je bio majstor dugih, savrãenih melodija (za razliku od Nemaca koji
su umesto toga u svoje kompozicije uplitali puno kratkih fragmenata).
Ruski romantiåarski kompozitori slavili su ga kao heroja. Podraæavajuñi
Glinku, grupa od pet kompozitora zvana Ruska petorica (ili Moñna gomi-
lica), odluåila je da iskàuåi zapadnoevropske uticaje iz svoje muzike u ime
ruske nacionalnosti. U ovom pokretu àudi od velikog uticaja bili su Milij
Balakirjev (1837–1910), koji je okupio petoricu, Cezar Kjui (1835–1918),
Aleksandar Borodin (1833–1887), Modest Musorgski (1839–1881) i Nikolaj
Rimski-Korsakov (1844–1908).
BAVE
ZA
Svi su bili istaknuti kompozitori, ali je samo jedan od çih (Balakirjev) bio
ZA

profesionalni muziåar od samog poåetka. Kjui je bio profesor vojnog


inæeçerstva, Borodin hemiåar, Musorgski je bio dræavni sluæbenik,
a Rimski-Korsakov pomorski oficir.

Najboài od petorice
Kada smo bili deca, mislili smo da je Rimski-Korsakov par koji piãe pesme,
kao ãto su Rodæers i Hamnerstajn, Lerner i Lou, Lenon-Makartni.

Kao dete, Rimski-Korsakov je bio odliåan pijanista, ali je çegova strast


bila pomorstvo. Sa 12 godina zapoåeo je studiraçe na Pomorskoj aka-
demiji u Sankt Peterburgu. Posle diplomiraça proveo je 22 godine u mor-
narici – 11 kao mornar i joã 11 zaposlen u mornariåkom orkestru.

Dok je bio pomorski oficir, Rimski-Korsakov je sreo Milija Balakirjeva,


ruskog kompozitora. Po miãàeçu Balakirjeva, savremeni kompozitori
oslaçali su se previãe na muziåke teme åuvenih francuskih i nemaåkih
kompozitora. Umesto toga (kako je jednog dana priåao Rimskom-Korsa-
kovu na palubi broda), trebalo bi da potraæe inspiraciju u muziåkom
nasleœu svog naroda. Balakirjev je æeleo da se i Rimski-Korsakov pridruæi
toj çegovoj ideji. Tako se rodila Ruska petorica.

Poãto je zavrãio sluæbu u mornarici, Rimski-Korsakov je dobio posao pro-


fesora kompozicije na Sankt Peterburãkom konzervatorijumu. Dosta je
teãko zamisliti kako je obezbedio ovaj poloæaj, s obzirom na to da iza
sebe nije imao iskustva kao profesionalni kompozitor. Meœutim, Rimski-
-Korsakov je bio odliåan profesor, åak i sebi samom. Poãto se smestio,
nauåio je dovoàno o harmoniji, muziåkoj analizi i kontrapunktu da bi
uvek bio korak ispred svojih studenata.

Vremenom su neki od Nikolajevih ãtiñenika postali veliki kompozitori po


sopstvenim zaslugama – izneœu ostalih Sergej Prokofjev i Igor Stravinski.
Rimski-Korsakov im je predavao obavezne muziåke predmete, i isticao se
u posebnoj disciplini – orkestraciji (pretvaraçe dela napisanog za klavir
u partituru prireœenu za kompletan orkestar). Rimski-Korsakov je åak
napisao klasiånu kçigu na tu temu, koju kompozitori upotrebàavaju
i danas.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 61 str.
62 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

ÃAJTE! Najåuvenije delo Rimskog-Korsakova zove se Ãeherezada. U toj priåi


LU
mraåni sultan odluåuje da ubije svaku svoju æenu posle prve braåne noñi.

S
PRE
Meœutim, Ãeherezada, jedna od nevesta, uspeva da se spase pripove-
dajuñi mu fantastiåne priåe. Svaku prekida na najuzbudàivijem mestu,
dræeñi sultana u neizvesnosti i odlaæe svoju smrt. Posle 1001. priåe,
odnosno noñi, sultan odustaje od svoje zle namere.

Modest Musorgski je imao probleme s dovrãavaçem svojih dela. Rimski-


-Korsakov je revidirao nekoliko prijateàevih kompozicija, ukàuåujuñi
åuvenu Noñ na Golom brdu, ne traæeñi ni pare od autorskih prava.
ÃAJTE!
LU
Puna ãaka moñnih dela
S
PRE

Sledeña dela Velike petorice trebalo bi da åujete:

✔ Rimski-Korsakov Ãeherezada, opus 35


✔ Rimski-Korsakov Ruska uskrãça uvertira, opus 36
✔ Modest Musorgski Noñ na Golom brdu (orkestrirao Rimski-Korsa-
kov)
✔ Modest Musorgski Slike sa izloæbe (verzija za klavir ili simfonijski
orkestar koju je orkestrirao Moris Ravel)
✔ Aleksandar Borodin Knez Igor: Polovecke igre
✔ Aleksandar Borodin Simfonija br. 2 u b-molu
✔ I od onoga koji je sve to zapoåeo… Mihail Glinka Uvertira za
operu Ruslan i Ljudmila

Petar Åajkovski
Najveñi ruski kompozitor koji je imao najviãe æivotnih nedaña jeste Åaj-
kovski (1840–1893, slika 2-23). Introvertan, neurotiåan, povredàiv – çegov
se æivot sastojao od patçe.

Dobrostojeñi roditeài Åajkovskog primetili su çegov talenat, ali su bili


dovoàno mudri da shvate kako niko ne zaraœuje novac muzikom – zato
su ga poslali na Pravni fakultet u Sankt Peterburgu. Sledeñi tradiciju
mnogih muziåara, nesuœenih pravnika, Petar je prekinuo sa pravom da bi
se posvetio muzici na konzervatorijumu u Sankt Peterburgu.

Vremenom je Åajkovski postao dovoàno sposoban da predaje muziku


na novom konzervatorijumu koji je osnovan u Moskvi. Bio je, meœutim,
u teãkom finansijskom poloæaju.

U jednom od çegovih sreñnih trenutaka, bogataãica Nadeæda fon Mek


zaàubila se u çegovu muziku. Ona mu je u viãe navrata slala novac, ali je
insistirala da se nikada ne sretnu. Nepotrebno je reñi da je Åajkovski bio
izuzetno zahvalan za çeno finansiraçe, kao i da joj je posvetio svoju
åetvrtu simfoniju, Mom najboàem prijateàu.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 62 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 63

Slika 2-23:
Petar Iàiå
Åajkovski,
najboài od
ruskih
romantiåarskih
kompozitora.

Åajkovski u nevoài
Nadeædin novac je olakãao finansijske probleme Åajkovskog, ali su
çegovi drugi problemi tek poåiçali. Homoseksualnost je u Rusiji bila
kriviåno delo, koje se kaæçavalo progonstvom u Sibir. Åajkovski je veñi
deo svog æivota proveo skrivajuñi svoje sklonosti. Åak se i oæenio jednom
oboæavateàkom – ali je brak bio katastrofalan i posle razvoda Åajkovski
je dospeo u joã teæi poloæaj.

Bol i muzika
Uprkos nevoàama, çegova muzika – simfonije, baleti, opere i uvertire –
postigla je izuzetnu popularnost i çegova se slava proãirila po svetu. Åak
je dirigovao gala koncertom na otvaraçu Karnegi hola u Njujorku 1891.
godine.

Najveñi dar Åajkovskog bila je melodija. U tradiciji koju je zapoåeo


Glinka, Åajkovski je utkao u svoja dela cele melodije, a ne samo male
odlomke. Njegov balet Romeo i Julija, jeste muziåko delo àubavi i
zanosa. Balet Krcko Oraãåiñ postao je najpopularniji balet na svetu.

Uzimajuñi u obzir to da se veñim delom svog æivota zlopatio, zapaçujuña


je sposobnost Åajkovskog da komponuje tako vedru muziku kao ãto je
Krcko Oraãåiñ.

Meœutim, çegova najboàa muzika daleko je od toga da bude vesela.


Njegova Simfonija br. 6, poznata kao Patetiåna, predstavàa najintimnije
delo, s najdubàim oseñaçima, koje je izaãlo iz pera ovog napañenog
umetnika.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 63 str.
64 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

D-u
AC
Svoju sudbinu Åajkovski je izrazio u Patetiånoj simfoniji. Mnogi muziåari

N
veruju da çene uspiçuñe, åeæçive melodije odraæavaju agoniju tajnog
æivota. Najpotresniji je posledçi stav u kome se Åajkovski odriåe æeàe za
æivotom. Ovaj stav moæete da naœete u celini kao numeru br. 7 na CD-u
priloæenom uz kçigu, s detaànim objaãçeçem u poglavàu 5.

Ova najautobiografskija od sve muzike Åajkovskog verovatno je çegovo


najveñe ostvareçe. Patetiåna simfonija postala je sudbinska: samo
nedeàu dana posle prvog izvoœeça, Åajkovski se ubio.

ÃAJTE!
LU Sluãaçe Åajkovskog
S
PRE

Ne postoji moguñnost da se u sluãaçu muzike Åajkovskog pretera.

✔ Uvertira-fantazija Romeo i Julija


✔ Svita iz baleta Labudovo jezero, opus 20
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 1 u b-molu, opus 23
D-u
AC
✔ Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 35
N

✔ Simfonije br. 4, br. 5 i (naroåito) br. 6

Sergej Rahmaçinov
Iako je æiveo skoro do polovine 20. veka, Sergej Rahmaçinov (1873–1943,
slika 2-24), bio je istinski ruski romantiåar. Odrastao je u Sankt Peter-
burgu i studirao na tamoãçem konzervatorijumu. Åajkovski i ålanovi
Ruske petorice izvrãili su veliki uticaj na Rahmaçinova. (Za diplomski
rad, Åajkovski mu je dao najviãu moguñu ocenu.)

Slika 2-24:
Sergej
Rahmaçinov,
ruski majstor
klavira.

Kada se Rahmaçinov preselio u Sjediçene Dræave, otprilike u vreme


Ruske revolucije, doneo je i deo svoje zemàe. Ispod hladne i odbojne
pojave, skrivala se çegova prava priroda. (Ne dozvolite da vas zavede
åiçenica ãto su skoro sva çegova dela u molskom tonalitetu ili ãto imaju
naslove kao ãto je Ostrvo mrtvih.)

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 64 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 65

ZA
BAVE Sergej se hipnotiãe
Rano u svojoj karijeri, Rahmaçinov je proãao kroz duæi period “kompo-

ZA
zitorske blokade”. Posle katastrofalne premijere Simfonije br. 1, Rahma-
çinov je doæiveo nervni slom, izgubio inspiraciju i viãe nije mogao da
napiãe nijednu notu. Tek posle terapije hipnozom uspeo je da prevaziœe
ovu krizu.

Posle oporavka, sledeñe Rahmaçinovàevo delo bio je Drugi koncert za


klavir i orkestar – çegova najpopularnija kompozicija. Ovo muziåko delo
posvetio je svome terapeutu.

Sergej je bio izvanredan pijanista i mnoga dela (izmeœu ostalih i ovaj kon-
cert) komponovao je za sebe, za izvoœeçe u odreœenim prilikama. Danas
je najpoznatiji po klavirskim kompozicijama. Njegov demonski teæak
Koncert za klavir i orkestar br. 3, zbog kog je pijanista Dejvid Helfgot
dobio nervni slom, izvoœen je u filmu Sjaj iz 1996.

Rahmaçinov na disku
Preporuåujemo da najpre sluãate sledeña Rahmaçinovàeva orkestarska
dela:
ÃAJTE!
LU
✔ Koncert za klavir i orkestar br. 2 u c-molu, opus 18
S
PRE

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 3 u d-molu, opus 30


✔ Rapsodija na Paganinijevu temu, opus 43
✔ Simfonija br. 2 u e-molu, opus 27

Posluãajte sledeña dela za solo klavir:

✔ Preludijum u cis molu, opus 3, br. 2


✔ Preludijum u D-duru, opus 23, br. 4
✔ Klavirska sonata br. 2 u b-molu, opus 36

Klasiåna muzika 20. veka


Moderni kompozitori stvaraju muziku izvan klasiånog kanona, åesto ne
uvaæavajuñi osnovna pravila “Muzika treba da zvuåi dobro”, “Muzika bi
trebalo da ima melodiju i ritam” i “Muzika bi trebalo da privlaåi publiku”.

Kao prvo, neãto od moderne muzike moglo bi stvarno da vam se svidi –


åak i kompozicije koje najneobiånije zvuåe. Drugo, pojedini kompozitori
ovog veka imali su briàantne muziåke ideje koje su dale sveæu, intere-
santnu muziku, sposobnu da vas ponese. Konaåno, samo zato ãto je
muzika stvarana u modernoj epohi, ne mora da znaåi da je moderna.
Mnogi savremeni kompozitori imaju isto toliko dara za melodiju i lepotu
kao ãto su ih imali i çihovi prethodnici.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 65 str.
66 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Debisi i Ravel
Ako postoji kompozitor koji je preteåa muzike 20. veka, onda je to vero-
vatno Klod Debisi (1862–1918, slika 2-25).

Slika 2-25:
Klod Debisi i
Moris Ravel
– najsjajnija
svetla na sceni
impresionizma.

Debisi je tipiåan predstavnik muziåkog impresionizma. Njegova dela su


muziåki izraz doæivàenih utisaka – mirisa, boja i zvukova, umnogome
nalik slikaçu Monea i Renoara i ostalih slikara ovog umetniåkog pravca.

Da bi svoje impresije muziåki izrazio, Debisiju je bio potreban nov


muziåki jezik. Oprobane harmonije i akordske strukture nisu viãe bile
dovoàne. Bili su potrebni drugaåiji harmonijski nizovi.

Debisi je propao na studijama kompozicije na Pariskom konzervatori-


jumu, gde çegov osobeni harmonski jezik nije naiãao na odobravaçe.
Åak je, nekoliko godina kasnije, jedan student konzervatorijuma bio
izbaåen sa studija samo zato ãto je uza se imao Debisijevu partituru.

Kao ãto moæete da zamislite, sluãaocima u Parizu trebalo je puno vre-


mena da se naviknu na ove nove zvuke u muzici. Danaãça publika nalazi
da je Debisijeva muzika bujna i senzualna, dok je publika u çegovo
vreme tu muziku doæivàavala kao haotiånu.
OZE
RTU
VI
Jedna od najzanimàivijih Debisijevih inovacija bila je upotreba celoste-
ZA

pene lestvice. U poglavàu 11 moæete da otkrijete kako se na klaviru svira


normalna skala. Kreñete se uz klavijaturu svirajuñi susedne dirke tako
ãto od svake druge dirke pravite poseban niz. Meœutim, u celotonskoj
lestvici, svirate svaku drugu dirku od poåetka do kraja. Rezultat je
magiåni, saçivi, harfistiåki zvuk koji ne pripada nijednom tonalitetu.

Prvo Debisijevo znaåajano delo bio je Preludijum za popodne jednog


fauna, inspirisano poezijom Stefana Malarmea. Ovo muziåko delo

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 66 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 67
napisano na poetizovanu mitsku temu, ima izrazito saçarski i senzualan
karakter.
D-u
AC
Na CD-u se nalazi treñi stav najveñe Debisijeve orkestarske kompozicije

N
More (La Mer). U ovom komadu more se diæe i spuãta, talasi igraju
uzbudàivu morsku igru u visokoj muziåkoj gradaciji do efektnog
zavrãetka.

ÃAJTE! Debisi na disku


LU
Ako nameravate da sluãate Debisija, morate da åujete Preludijum za
S
PRE

popodne jednog fauna (Prélude aè l’après-midi d’un faune) i La Mer.

Zatim sluãajte impresionistiåke, izrazito senzualne kompozicije Nokturna


i Images (Slike), i popularni mali komad za klavir Clair de lune (Meseåina).

Razotkrivaçe Ravela
Klod Debisi je bio heroj za Morisa Ravela (1875–1937, slika 2-25). Ravel je
drugi impresionistiåki kompozitor ãkolovan na Pariskom konzervatori-
jumu, ali çegov stil ne zvuåi tako imaginativno kao Debisijev. Ravelova
muziåka struktura je jednostavnija.

Ravel je postao slavan zahvaàujuñi Boleru. Ovo delo je zasnovano na


istoimenom ãpanskom ritmu, sastoji se od jednostavne melodije koja se
stalno ponavàa, sve intenzivnije, sa sukcesivno sve viãe i viãe instrume-
nata, a traje 15 minuta sve dok ne dostigne dramatiåni vrhunac.

Ravelov Bolero je koriãñen kao muziåka podloga u vaænim àubavnim


scenama u filmovima Bolero i 10.

Joã jedna od Ravelovih najboàih kompozicija predstavàa za valcer ono ãto


je Bolero bio za ovu ãpansku igru. Zove se – La Valse (Valcer) i napisana je
po zavrãetku Prvog svetskog rata. Na samom poåetku orkestar svira jed-
nostavnu, àupku melodiju valcera koja simbolizuje elegantno, graciozno
druãtvo iz proãlosti (pre rata). Ravel opet vodi muziku u gradaciju do
rasturajuñeg finala u ekstremno divàem tutçu punog orkestra.

Naãe najomiàenije Ravelovo delo, jeste balet Dafnis i Kloe (Daphnis et


Chloé). Napisao ga je za grupu Ruski balet (Ballet Russes), za koju je
Stravinski napisao svoja tri åuvena baleta.
ÃAJTE!
LU
S
PRE

Neizostavno treba da åujete Dafnis i Kloe, baletsku svitu br. 2. Zatim


sluãajte ova fantastiåna Ravelova dela:

✔ Bolero
✔ La Valse
✔ Rhapsodie espagnole (Ãpanska rapsodija) (àupka i uzbudàiva evoka-
cija Ãpanije)

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 67 str.
68 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Igor Stravinski
Za mnoge je Igor Stravinski (1882–1971) najznaåajniji kompozitor 20. veka.
Posle Stravinskog, kompozitori nisu viãe mogli da komponuju a da pri tom
nemaju na umu Stravinskog, bez obzira na to da li su ga prihvatali ili odba-
civali kao muziåki uzor (slika 2-26).

Slika 2-26:
Igor Stravinski,
najznaåajniji
kompozitor 20.
veka.

Roœen u uspeãnoj porodici, poslat na pravni fakultet koji kasnije napuãta


zbog muzike, Stravinski zapoåiçe ãkolovaçe kao mnogi kompozitori pre
çega.

Æar-ptica uskaåe na scenu


Stravinski se prvo oprobao u baletskoj muzici. Åuveni ruski producent
Sergej Œagiàev, koji je osnovao Ballets Russes u Parizu, bio je u potrazi
za kompozitorom koji bi napisao muziku za balet o æar-ptici iz ruskih
bajki. Veñ je bio angaæovan Anatol Ljadov. Kako se pribliæavalo vreme za
poåetak proba, upitao je Ljadova kako napreduje kompozicija. Na odgo-
vor: “Odliåno, veñ sam nabavio notni papir!” Œagiàev se uspaniåio i dao
porudæbinu rezervnom izabraniku – Stravinskom.

Stravinski obavàa uspeãno ovaj muziåki zadatak. Na premijeri Æar-ptice,


publika je iznenaœena novom baletskom muzikom. Muzika je disonantna,
sloæenog ritma, impresivna. Balet postiæe veliki uspeh. Stravinski je
postao najomiàeniji kompozitor Œagiàeva i çegova karijera u Parizu bila
je osigurana.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 68 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 69

Poznati akord iz Petruãke


Petruãka je poznati balet Stravinskog, napisan po motivima stare ruske
bajke. Za muziku ovog baleta karakteristiåna su dva harmonijska niza,
u suprotnim tonalitetima, koja teku paralelno sa odreœenim tonskim
pravilima.
ÃAJTE
KU
PO

Najåuvenija premijera u muziåkoj istoriji


Godine 1913. tridesetjednogodiãçi Stravinski komponuje Posveñeçe
proleña. Podnaslov ovog baleta “Scene iz paganske Rusije” dosta nam
kaæe. Stravinski je pisao: “Video sam u svojoj maãti sveåan paganski
obred; stari mudraci koji sede u krug, posmatraju mladu devojku kako
igra igru smrti, da bi umilostivila boga Proleña”.
OÃLOSTI
PR
Njegova muzika na ovu priåu donosi zvuk razaraça, izuzetno grubo,
DAH

s kratkim, ponavàajuñim melodijskim fragmentima, izraæenih disonanci


i ide do izvoœaåkih granica instrumenta. Na premijernom izvoœeçu –
najåuvenijoj premijeri u muziåkoj istoriji – publika se odazvala na jedini
moguñi naåin. Pozoriãna dvorana bila je demolirana.

U publici je bilo nekoliko vodeñih pariskih umetnika (ukàuåujuñi Kloda


Debisija, åuvenog francuskog kompozitora) koji su energiåno uzvikivali
svoju podrãku muzici. Naæalost, ovaj entuzijazam je samo razdraæio
gomilu, podstiåuñi protivnike muzike na joã veñe oglaãavaçe. Izbile su
tuåe, àudi su se otimali, gurali jedni preko drugih da bi izaãli iz dvorane.
Sam Stravinski se izvukao kroz prozor garderobe da bi se umeãao u pub-
liku i izaãao neprimeñen.

Samo godinu dana kasnije, muzika iz baleta izvedena je na koncertu i bila


proprañena ovacijama.

D-u Posle rituala posveñeça


AC
Dugi odlomak iz Posveñeça proleña nalazi se na CD-u uz kçigu. U pogla-
N

vàu 5 detaàno objaãçavamo ãta se deãava dok sluãate muziku. Ono ãto je
najboàe u muzici mladog Stravinskog jeste æestina.

Stravinski je kao mlad åovek komponovao tri baleta koja su potresla


svet. Uskoro zatim dolaze Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija.
Stravinski beæi iz Rusije, prvo u Ãvajcarsku, zatim u Sjediçene Dræave.

U poznijim godinama Stravinski je postao vrlo racionalan i puno je ekspe-


rimentisao, komponujuñi u brojnim stilovima, ukàuåujuñi neoklasiåni stil.
(Ako malo previãe pojednostavimo, neoklasiåna muzika je predstavàala

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 69 str.
70 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

povratak ravnoteæi i uzdræanosti klasiåne muzike, ali sa novim harmonij-


skim nizovima koje je karakterisala disonantnost.) Iako je Stravinski nas-
tavio da komponuje muziku, niãta od onoga ãto je kasnije napisao nije
dostiglo muziåki znaåaj Posveñeça proleña. Umro je u Njujorku 1971.
godine.

ÃAJTE!
LU Stravinski na ploåama
S
PRE
Predlaæemo da poånete sa çegova tri velika baleta, redosledom kojim su
komponovani:

✔ Æar ptica
✔ Petruãka
✔ Posveñeçe proleña

Zatim nastavite sa neoklasiånom svitom Pulåinela (Pulcinella). Onda


preœite na Simfoniju psalma, åudesnu kompoziciju za orkestar i hor. Ako
ni tada ne iskàuåite svoj CD, åitavo muziåko bogatstvo je pred vama.
Samo nastavite.

Sergej Prokofjev
Od ruskih kompozitora koji komponuju u neoklasiånom stilu, upoznajte
Sergeja Prokofjeva (1891–1953, slika 2-27). Njegova muzika nije poznata
ãiroj koncertnoj publici. Izuzetak je çegova muziåka obrada poznate
ruske deåije priåe Peña i vuk. Njegova verzija baleta Romeo i Julija pred-
stavàa remek-delo, a od simfonija najznaåajnija je Peta.

Slika 2-27:
Sergej
Prokofjev,
oliåeçe
neoklasiånog
kompozitora.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 70 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 71
U svojim kompozicijama Prokofjev je uspeo da dovede u sklad muziku
klasiånog perioda sa bolom i åeæçom ruske muzike. U okviru svoje inaåe
tradicionalne harmonije, unoãeçem disonantnih harmonijskih nizova
Prokofjev postiæe da çegova muziåka dela imaju element sarkazma i
ÃAJTE! æestine.
LU

S
PRE
Sluãajte ova dela da biste osetili muziku Prokofjeva:

✔ Peña i vuk, opus 67


✔ Svite iz Romea i Julije
✔ Simfonija br. 1, opus 25 (poznata i kao Klasiåna simfonija)
✔ Simfonija br. 5, opus 100
✔ Kantata Aleksandar Nevski (Prokofjev je ovu muziku napisao za
åuveni film Sergeja Ejzenãtajna Aleksandar Nevski. U danaãçe
vreme ovu muziku åesto izvode orkestar i hor u mraku, dok se
na platnu projektuje nemi film.)

Od maçih muziåkih dela preporuåujemo çegove Klavirske sonate br. 3


i br. 7.

Dmitrij Ãostakoviå
U novoj Rusiji, u vremenu koje sledi posle revolucije, odvija se muziåko
stvaralaãtvo Dmitrija Ãostakoviåa.

Za razliku od Stravinskog koji je napustio Rusiju, Dmitrij Ãostakoviå


(1906–1975) ceo svoj æivot provodi u Sovjetskom Savezu i stiåe ugled
velikog kompozitora. Ãostakoviå je prvu simfoniju napisao u 18. godini.
(Joã uvek se smatra jednom od çegovih najboàih.) Simfonija zvuåi
poletno, buntovno i u novoj Rusiji postaje omiàena kao otelotvoreçe
revolucionarnog æara.

Dmitrij upada u nevoàu


Meœutim, kako je nova vlast sazrevala, oseñaça su se postepeno meçala.
Sredinom tridesetih godina “drsko” i “buntovno” nisu viãe bila poæeàna
stvaralaåka svojstva.

Godine 1935. Ãostakoviå je bio jedan od najviãe slavàenih kompozitora u


Sovjetskom Savezu. Njegova modernistiåka opera Ledi Magbet Mcenskog
okruga doæivela je veoma uspeãna izvoœeça, kako u zemài, tako i u inos-
transtvu. Ãostakoviå je s razlogom verovao da je çegova buduñnost kao
kompozitora osigurana i sjajna.

Meœutim, u sovjetskim novinama Pravda pojavàuje se vrlo oãtar uvod-


nik o Ãostakoviåu. Uvodnik je bio naslovàen “Haos umesto muzike”.
Izmeœu ostalog, pisalo je: “Svrha dobre muzike je da inspiriãe mase…
Ovo je vrlo opasna muzika”.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 71 str.
72 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Ledi Magbet Mcenskog okruga je odmah skinuta sa scene. Ãostakoviå je


izbaåen iz profesionalnih krugova tako ãto je bio zvaniåno oznaåen kao
“neprijateà naroda”. U stvari, listovi koji su najavàivali çegove koncerte
pisali su: “Veåeras u 8 sati: koncert muzike neprijateàa naroda Ãostako-
viåa”. U Sjediçenim Dræavama ovakvi oglasi mogli su da udvostruåe
prodaju karata. U Sovjetskom Savezu to je predstavàalo profesionalnu
smrt.

Dmitrij Ãostakoviå postaje umetnik drugog ranga. Njegov pokuãaj reha-


bilitacije donekle uspeva, meœutim, kroz uobiåajeno poniæavaçe i posi-
paçe pepelom po glavi. Njegova nova simfonija zove se: “Odgovor
sovjetskog umetnika na pravednu kritiku”.

Kritiåari su bili iznenaœeni. Delo je bilo baã te vrste. U oåima staàini-


stiåkog reæima u potpunosti je rehabilitovan. Ponovo je postao zvezda,
a çegova muzika je ponovo izvoœena ãirom zemàe.

Dmitrijeva osveta
Ãostakoviå je kasnije pokuãao da u svoje objaãçeçe ove simfonije unese
reviziju koja zadovoàava vladajuñu ideologiju.

Meœutim, åiçenica je da je Ãostakoviå ovim svojim delom definitivno


postao reæimski kompozitor i da je komponovao i ostala dela maçe po
slobodnom i muziåkom opredeàeçu a viãe po prinudnom ideoloãkom.
BAVE
ZA
ZA

Moæemo samo da se nadamo da ga je pomalo uteãilo to ãto je çegova


muzika bila prva koja je izvedena van Zemàe, u svemiru. Prvi kosmonaut,
Jurij Gagarin za kontrolnu misiju leta otpevao je jednu od Ãostakoviåevih
ÃAJTE! pesama.
LU
S
PRE

Ova dela su najboài uvod u muziku Dmitrija Ãostakoviåa:

✔ Koncert za klavir i orkestar br. 1, opus 35 (klavir, solo truba i gudaåi


– briàantno, poletno delo)
✔ Simfonija br. 5 u d-molu, opus 47
✔ Simfonija br. 1 u f-molu, opus 10
✔ Koncert za violonåelo i orkestar br. 1, opus 107

Od koncerata za gudaåke instrumente preporuåujemo gudaåke kvartete,


naroåito br. 3 i br. 8.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 72 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 73

RTU
OZE Druga beåka ãkola
VI
Kao ãto je veñ poznato, mnogi åuveni kompozitori æiveli su i radili u Beåu.

ZA
Hajdn, Mocart, Betoven, Ãubert, Brams i sve çihove sestre i çihovi roœaci
i çihove tetke. Oni su odreœivali kasnije tokove i pravce muziåkog stvara-
laãtva. U novom dobu javàa se nova grupa kompozitora åiji je zajedniåki
cià da, polazeñi od tradicionalne muzike, unesu u muziåko stvaralaãtvo
nove elemente. Ovaj krug je poznat kao “Druga beåka ãkola”. Njihov voœa
je Arnold Ãenberg (slika 2-28). Roœen je 1874. godine, a umro 1951.

Slika 2-28:
Arnold
Ãenberg, otac
Druge beåke
ãkole.

Ãenberg je zapoåeo svoju muziåku karijeru u Beåu. Njegova prva dela


imaju izvesnu sliånost sa delima Vagnera, Ãtrausa i Malera. Meœutim,
posle viãe godina rada na problemu tonaliteta Ãenberg stvara tzv.
atonalnu muziku. Za Ãenbergovo delo moglo bi da se kaæe da je neka
vrsta ishodiãta celokupnog muziåkog efekta disonance.

OÃLOSTI
Serijalna muzika
PR
Posle nekoliko godina eksperimentisaça, Ãenberg je otiãao daàe. U svom
DAH

delu element inspiracije kao osnovu muziåkog stvaralaãtva zameçuje


radom na matematiåkim i intelektualnim sistemima kojima se konstituiãe
muziåka struktura dela. Danas ovu vrstu muzike zovemo dvanaestotonska
muzika, a åitav pravac serijalizam (viãe o tome pogledajte u odeàku “Ãen-
berg objaãçen – delimiåno”). Kompozitori kao Alban Berg (1885–1935)
i Anton Vebern (1883–1945) slede ga u ovom radu.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 73 str.
74 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________
OZE
RTU
VI

ZA
Ãenberg objaãçen – delimiåno
Ako potraæite na klaviru sredçe C i odsvirate Ne samo da je Ãenberg odluåio da svi ovi
sve bele dirke po redu sve do sledeñeg C, ranije ignorisani meœutonovi budu ukàuåeni,
onda ste odsvirali sedam tonova u C duru. nego je joã i konstituisao sistem kojim ñe biti
Pribliæno 99 procenata svetske muzike obezbeœeno çihovo pravilno unoãeçe u
napisano je u nekom tonalitetu (duru ili muziåko delo. Odluåio je da, ako napiãe notu
molu). To je razlog ãto toliko åuvenih dela C na notni papir, ne sme da upotrebi C pono-
klasiåne muzike ima nazive kao ãto su Sim- vo sve dok prvo ne upotrebi svih 11 preosta-
fonija u D-duru ili Sonata u F-duru ili molu. lih tonova!
Meœutim, primetiñete neãto u vezi sa C Ãenberg je otiãao i daàe. Izabrao bi poseban
durom: peçuñi se klavijaturom od C do niz od 12 tonova – na primer: C, Es, G, As, H,
svetlijeg, viãeg C, preskaåete sve crne dirke. Cis, B, D, Fis, F, A, E – i prisiàavao sebe da
Suãtina velikog koncepta Arnolda Ãenberga koristi ove tonove istim redosledom, tokom
bila je u tome da te dirke ne treba da budu u cele kompozicije. On je sebi dozvoàavao da
drugom planu. Njegova nova vrsta muzike, slobodno koristi razliåite ritmove i da tonove
12-tonska muzika, koristila je svih 12 tonova kombinuje u “akorde” – ali uvek zadræava-
izmeœu C i C, crne i bele dirke ravnopravno. juñi isti redosled.
Svakako, neki od staromodnih koncepata,
Pored toga, uveo je serije od po 12 tonova.
kao ãto su harmonija, melodija i lepo izåezli
su, ali to je predstavàalo napredak. Nova vrsta muzike nazvana je serijalizam.

ÃAJTE!
LU
S
PRE

Ako æelite da åujete nekoliko primera eksperimenata Druge beåke ãkole,


uputiñemo vas u pravom smeru. Sluãajte sledeña dela:

✔ Ãenberg Pierrot Lunaire, opus 21 – za pevaåa i mali instrumentalni


ansambl. U ovom delu Ãenberg koristi tehniku zvanu Sprechstimme
(“govoreñi glas”), pri kojoj se pevaå ne zadræava na tonovima kao u
tradicionalnoj muzici, veñ ih se samo dotiåe, klizeñi nagore i nadole
izmeœu tonova.
✔ Berg Koncert za violinu i orkestar – dvanaestotonsko delo koje,
izmeœu ostalog, uspeva da “pokrije” sve, od Baha do austrijske
narodne muzike. Iako potpuno atonalno, ono nosi snaæan liåni
peåat i uzbudàivo romantiåno oseñaçe.
✔ Vebern Ãest komada za orkestar, opus 6 – niz vrlo kratkih komada
ukupnog trajaça od samo 12 minuta, u istraæivaçu prolaznih trenu-
taka promenàivih raspoloæeça i tonskih boja. Totalno atonalno.

Amerikanci
Dok je Druga beåka ãkola u Evropi stvarala kompleksnu, angaæovanu,
mraånu muziku, razvijala se nova vrsta tipiåno ameriåke muzike: muzika
koja je izraæavala optimistiåan i snaæan ameriåki duh.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 74 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 75

Aron Kopland
Aron Kopland (1900–1990) je najomiàeniji kompozitor klasiåne muzike u
Sjediçenim Dræavama (slika 2-29). Roœen u Bruklinu, Njujork, sin ruskih
emigranata, Kopland svojom muzikom uspeva da “uhvati” duh ameriåke
unutraãçosti.

Slika 2-29:
Aron Kopland
(levo) i Dæordæ
Gerãvin,
najpoznatiji
ameriåki
kompozitori.

U najranijoj Koplandovoj muzici odzvaçaju muziåki tokovi Evrope s


poåetka veka. Meœutim, kako je napredovao, pokuãao je da stvori stil koji
bi naãao odziv kod ameriåke publike. U neke svoje ozbiàne kompozicije
dodao je ritmove i harmonije dæeza i pisao je muziku o legendarnim
ameriåkim temama i likovima, kao ãto je Bili Kid.

Daleko najpopularnija Koplandova kompozicija jeste Proleñe u Apala-


åima (Appalachian Spring), balet koji priåa o mladom braånom paru
farmera koji se useàavaju u novu kuñu na farmi na planinama Apalaåi.
U ovom delu moæete da osetite rosu koja se spuãta na zemàu, radost
æene i muæa koji zapoåiçu svoj novi zajedniåki æivot i åulnost predela
u kome se odvija priåa.

Proleñe u Apalaåima od svog prvog izvoœeça 1944. godine postaje


slavno. Sledeñe godine nagraœeno je Pulicerovom nagradom i do dana
danaãçeg ostaje najpoznatije delo ameriåke klasiåne muzike.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 75 str.
76 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

Dæordæ Gerãvin
Sledeñe najpoznatije delo pripada Dæordæu Gerãvinu (1898–1937).
Gerãvin je æiveo samo 39 godina, ali je u svom kratkom æivotu uspeo da
prevaziœe muziåki jaz izmeœu dæez klubova i Karnegi Hola (slika 2-29).

Kompozicija s kojom mu je to uspelo bila je Rapsodija u plavom (Rhap-


sody in Blue), kratak koncert, originalno napisan za klavir i dæez orkestar.
Delo je predstavàeno na sada veñ legendarnom koncertu orkestra Pola
Vitmena nazvanom “Jedan eksperiment u modernoj muzici”.
BAVE
ZA
Gerãvin je Rapsodiju u plavom napisao u posledçem trenutku, samo
ZA

nekoliko sedmica pre koncerta, inspirisan putovaçem vozom iz Njujorka


u Boston. Kompozicija je spektakularno kombinovala klasiåni klavirski
koncert sa ameriåkim dæezom i bluzom, ali je Gerãvin bio u mnogo prisni-
jim odnosima sa dæezom nego sa klasikom. Zaraœivao je za æivot kompo-
nujuñi muziku za Brodvejske predstave na tekstove svog brata Ajre.

Pored svega toga, Gerãvin se oseñao nesigurnim jer nije imao formalno
muziåko obrazovaçe. (Klasiåna muzika za neupuñene je joã uvek bila
udaàena viãe od 50 godina.) Zbog toga je stalno molio za pomoñ i savet
uspeãne kompozitore klasiåne muzike. Åak se sprijateàio sa Arnoldom
Ãenbergom i molio ga za pomoñ u komponovaçu. Ãenberg je to odbio uz
komentar: “Ja bih od vas napravio samo loãeg Ãenberga”, i dodao, “a vi
ste veñ tako dobar Gerãvin!”

Samjuel Barber
Samjuel Barber (1910–1981) je komponovao treñe po åuveçu delo
ameriåke klasiåne muzike: Adaœo za gudaåe.

Barber je Adagio zavrãio kada mu je bilo samo 25 godina, odmah po


okonåaçu formalnog obrazovaça na Institutu Kertis u Filadelfiji. Delo je
postepeno prihvatano ãirom Amerike, a po izbijaçu Drugog svetskog
rata postalo je åuveno ãirom sveta, kao nezvaniåna himna u spomen
vojnicima koji su poginuli u borbi.

U vreme kada je dobar deo sveta klasiåne muzike eksperimentisao sa


svim i svaåim, od atonalnosti do dæeza, Barber je opstajao kao nepokole-
bàivi romantiåar, a çegova muzika je bila bujna i melodiåna. Ona je liåna
u meri veñoj od one koju poseduje muzika bilo kog drugog Amerikanca.

I drugi...
Mnogo je darovitih ameriåkih kompozitora u ovom veku svojom muzikom
obogatilo koncertne dvorane. Za razliku od evropskih kompozitora o
kojima ste åitali, Amerikanci najåeãñe ne jure kao osamnaestogodiãçaci
u Beå na studije i ne bacaju se samoubilaåki u reke ili napuãtaju pravni
fakultet. (U stvari, nekoliko çih je to uåinilo). Neki su, bez obzira na sve,
uspeli. Obratite paæçu na sledeñe:

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 76 str.
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ãezdesetak strana 77
✔ Åarls Ajvz (1874–1954), po zanimaçu agent za prodaju osiguraça
koji je izmislio koncept dræavnog planiraça, imao je tajni æivot kao
kompozitor. Veñina çegovih dela zavrãila je na tavanu, ali kada su
otkrivena, hvaàena su kao izuzetno originalna. Naroåito su uspeãne
çegove kratke kompozicije Pitaçe bez odgovora (The Unanswered
Question), kao i Simfonija br. 2.
✔ Leonard Bernstajn (1918–1990), legendarni dirigent Njujorãke fil-
harmonije, napisao je mnoga dela u kojima se dodiruju dæez i kla-
siåna muzika. Komponovao je takoœe i jedan od najboàih mjuzikala
koji je ikada izveden na Brodveju, mjuzikl Priåa sa zapadne strane
(West Side Story).
✔ Dæon Kejdæ (1912–1992), uzbunio je i promenio stvari u muzici
uvodeñi koncept sluåajnosti, na primer, åetiri radio prijemnika koja
istovremeno sviraju, svaki podeãen na drugu stanicu. Komponovao
je i klavirsku kompoziciju nazvanu 4’ 33„, pri åijem izvoœeçu pijani-
sta otvori klavijaturu, sedi uz klavir åetiri minuta i 33 sekunde, a da
ne odsvira nijedan ton i zatim ponovo zatvori poklopac. Kejdæ je u
umetnost koja je postala ultraozbiàna uneo element zabave.
ÃAJTE
KU ✔ Dæon Adams (roœen 1947), zajedno sa kompozitorima kao ãto su
PO

Stiv Rajh (roœen 1936) i Filip Glas (roœen 1937), razvio je muziåki stil
zvani minimalizam. Kod ove vrste kompozicija oåekuje se da vas
ponavàajuñi muziåki fragmenti, uz suptilno çihaçe harmonija i rit-
mova, uvedu u staçe izmeçene svesti. Uglavnom je tonalno i
umirujuñe i divno za sluãaçe.
✔ Dæon Koriàano (roœen 1938), stekao je meœunarodnu reputaciju
svojom Simfonijom br. 1, posveñenom ærtvama side (AIDS). Takoœe
je komponovao iskriåavu i originalnu operu Duhovi Versaja (The
Ghosts of Versailles) za çujorãku Metropoliten operu. Koriàano se
smatra jednim od najznaåajnijih kompozitora svoje generacije.

ÃAJTE!
LU
Ameriåka muzika na snimcima
S
PRE

Ako istraæujete ameriåku muziku 20. veka, nemojte propustiti sledeñe:

✔ Aron Kopland Proleñe u Apalaåima (Appalachan Spring)


✔ Aron Kopland Fanfare za obiånog åoveka (Fanfare for the Common
Man) (åuje se na mnogim sportskim prenosima, ovo delo je kompak-
tna verzija Koplandovog muziåkog stila, sviraju limeni duvaåi i
udaraàke)
✔ Dæordæ Gerãvin Rapsodija u plavom
✔ Dæordæ Gerãvin Koncert in F za klavir solo i orkestar
✔ Samjuel Barber Adaœo za gudaåe
✔ Samjuel Barber Simfonija br. 1 u jednom stavu, opus 9
✔ Samjuel Barber Medejina meditacija i igra osvete
✔ Åarls Ajvz Pitaçe bez odgovora (The Unanswered Question)

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 77 str.
78 Deo I: Dobro doãli u klasiku __________________________________________________

✔ Leonard Bernstajn Simfonijske igre iz mjuzikla Priåa sa zapadne


strane (West Side Story)
✔ Dæon Kejdæ Sonate i interludiji za klavir
✔ Dæon Adams Kratka voæça brzom maãinom (Short Ride in a Fast
Machine) (zabavna, poletna, superritmiåna kompozicija, s ludim
fanfarama, u trajaçu neãto duæem od åetiri minuta, savrãeno repre-
zentativna za ovog kompozitora)
✔ Dæon Adams Harmonielehre (Nauka o harmoniji) (kompozicija u
tri stava; po naãem miãàeçu najboàa kompozicija minimalistiåke
muzike do danas)
✔ Dæon Koriàano Simfonija br. 1 (od premijere 1990, ovo besno, bru-
talno, emotivno delo doæivelo je na stotine izvoœeça ãirom sveta).

SKE TEME
OV
SNOB

Ljudi koji mrze kompozitore (i kompozitori koji ih vole)


Velikog engleskog dirigenta ser Tomasa U vreme kada su se pojavili, veliki kompozi-
Biåama jednom prilikom su upitali da li je tori, kao Betoven ili Brams, bili su neshva-
ikada åuo neãto od Ãtokhauzena (kompozito- ñeni. Isto je bilo sa Berliozom, Debisijem,
ra moderne elektronske muzike). “Ne”, Malerom, Nilsenom, Ãenbergom – jasno
odgovorio je, “ali mislim da sam gazio po jed- vam je na ãta mislimo. Pokaæite nam
nom.” omiàenog kompozitora koji je otvorio
uzbudàiva nova vrata u klasiånoj muzici a mi
Od samog poåetka, publika je sporo prihva-
moæemo da vam pokaæemo kompozitora koji
tala nove ideje u muzici. Nekada, u danima
je nipodaãtavan za vreme æivota.
kada je sve ãto ste mogli da åujete bio gre-
gorijanski koral, prvi zvuci renesansne muzi- Kompozitori piãu muziku u nadi da ñe jednog
ke – ispuçeni viãestrukim, simultanim dana biti shvañena i voàena. Za nepozna-
melodijama – mora da su zvuåali potpuno vaçe ili nerazumevaçe muzike moæe da se
strano. kaæe isto ãto i za prijateàstvo – neko, pot-
puno nepoznat, jednog dana postao vam je
prijateà.

KMD, November 6, 2003 8:29 am


02_KMD.slog, 78 str.

You might also like