Lekcija 3

FLUIDI ZA HIDRAULIČNE SISTEME

Ciljevi

Nakon obrade ovog poglavlja, učenik će moći da:

Nabroji razne funkcije radnog fluida

Objasni željena svojstva fluida
Da razlikuje gusto i optimalno podmazivanje
Da definiše broj neutralizacije i dekantovanje.
Da definiše tačku gorenja i tačku zapaljivosti.
Da objasni različite vrste radnih fluida.
Da objasni različite vrste fluida otpornih na vatru.

1.1 Uvod

Iako su mineralna ulja uveliko bila dostupna početkom XX veka, nisu bila u praktičnoj
upotrebi u hidrauličnim sistemima do 1920. godine. 1940. godine, aditivi su prvi put
upotrebljeni radi poboljšavanja fizičkih i hemijskih svojstva hidrauličkih mineralnih ulja. Prvi
aditivi su razvijeni radi eliminisanja pojava rđa i oksidacije. Međutim, mineralna ulja su lako
zapaljiva, a rizik od požara je uvećan pri radi na visokim temperaturama. Ovo je dovelo do
razvoja fluida koji nisu zapaljivi i koji su na vodenoj bazi, ali sa ograničenim radnim uslovima.
Potreba za ekstremnim radnim temperaturama i visokim pritiscima radnog fluida dovelo je do
razvoja sintetičkih fluida. Lica koja rade, servisiraju, ili konstruišu hidrauličke sisteme treba da
poseduju znanje o individualnim karakteristikama radnog fluida, a ovo poglavlje bavi se
funkcijama radnog fluida i njihovim uticaj na osobine sistema.

1.2 Funkcije radnog fluida

Radni fluid je prenosno sredstvo hidrauličnog sistema. Prema tome, on predstavlja ključni deo
sistema i moramo ga dovoljno poznavati, kako bi se uverili da hidraulični sistem radi efikasno.
Najviše korišćena tečnost kao sredstvo za hidraulične sisteme je mineralno ulje na bazi
petroleja.
U hidrauličnim sistemima radni fluid mora da obavlja razne funkcije, a to su:

1. Prenos snage: Da prenosi snagu, što je i primarna funkcija

2. Podmazivanje: Da podmazuje razne delove, kako bi se izbegao međusobni kontakt
između metalnih delova i da se smanji trenje, habanje i, samim tim, povećavanje
radne temperature
3. Prednapon: obezbediti prednapon između gumenih delova i metala.
4. Hlađenje: Smanjivanje radne temperature u sistemu pomoću rezervoara ili
hladnjaka
5. Prečišćavanje fluida: Svi štetni sastojci završavaju u rezervoaru, koji se ukljanjaju
pomoću filtera
Kako bi fluid vršio svoju funkciju, mora posedovati određene karakteristike. Određene
karakteristike, koje su neophodne za idealan radni fluid, su:

1. Idealna viskoznost
2. Sposobnost dobrog podmazivanja
3. sposobnost dekantovanja
4. Dobra hemijska stabilnost u radnim uslovima
5. Nestišljivost
6. Otporan na vatru
7. Teška zapaljivost
8. Otporan na stvaranje pene
9. Nizak stepen isparljivosti
10. Sposobnost dobrog hlađenja
11. Mala gustina
12. Usklađenost sa sistemom

Nemoguće je da radni fluid poseduje sve ove karakteristike. Iako možemo izabrati dobar fluid
sa željenim karakteristikama, neke od tih karakteristika se menjaju prilikom upotrebe. Na
primer, uobičajeno je da se temperatura fluida povećava zbog trenja u sistemu, što smanjuje
viskoznost fluida, što za posledicu ima uvećano curenje i umanjenu sposobnost podmazivanja.
Prilikom upotrebe fluid oksidira i pretvara se u kiselinu. Određeni aditivi dodaju se kako bi se
očuvale željene karakteristike i kako bi fluid bio stabilniji. U sledećim poglavljima kratko su
opisane neke od željenih karakteristika i njihovi uticaji na radni fluid.

1.2.1 Idealna viskoznost

Najosnovnija željena karakteristika radnog fluida je optimalna viskoznost. To je mera otpora

fluida za protok. Kada je viskoznost niska, fluid ima lak protok. S druge strane, kada je
viskoznost visoka, protok fluida je otežan. Fluid sa malom viskoznošću je redak i lako protiče,
a fluid sa visokom viskoznošću je gušći i ne može lako proticati. Viskoznost fluida treba biti
dovoljno visoka kako bi se zatvorile radne praznine između delova i da spreče curenje, ali
treba biti i dovoljno niske viskoznosti kako bi lako proticao kroz sistem. Fluid sa visokom
viskoznošću zahteva veliku energiju kako bi izbegao interno trenje, što dovodi do
prekomernog povećavanja radne temperature. S druge strane, fluid sa niskom viskoznošću ima
lak protok, ali doprinosi curenju i umanjuje sveukupnu efikasnost. Prema tome, radni fluid
treba da poseduje optimalnu viskoznost.
 1. Visoka viskoznost:

Visok otpor pri proticanju

Uvećana potrošnja energije zbog manjeg trenja
Visoke temperature prouzrokovane trenjem
Značajan pad pritiska zbog otpora
Mogućnost otežanog i usporenog rada
Teškoće pri razdavajanju vazduha od ulja u rezervoaru
Veći vakuum u ulaznom otvoru pumpe, što prouzrokuje razređenje
Veći stepen buke u sistemu

2. Niska viskoznost:

Uvećano interno curenje

Prekomerni nivo vode
Mogućnost umanjene efikasnosti pumpe, što dovodi do sporijeg rada
motora
Uvećana radna temperatura, što dovodi do manjeg curenja

Postoje dva osnovna metoda za određivanje viskoznosti fluida: apsolutna i kinematička

viskoznost. Indeks viskoznosti je proizvoljna mera otpora fluida ka promeni viskoznosti uz
promene temperature. Prema tome, viskoznost zavisi od promena temperature. Kako
temperature raste, viskoznost fluida se smanjuje. Fluid sa relativno stabilnom viskoznošću pri
ekstremnim temperaturama ima visoki indeks viskoznosti. Fluid, koji je veoma gust na niskim
temperaturama i koji je veoma redak na visokim temperaturama, ima nizak indeks viskoznosti.

1.2.1.1 Specifikacija ulja po ISO standardu

Standardizacija hidrauličkih ulja urađena je prema standardima Međunarodne organizacije za

standardizaciju (ISO). Tabela 1.1 prikazuje ISO stepen viskoznosti (ISO VG) za motorna ulja,
dok tabela 1.2 prikazuje ISO stepen viskoznosti za industrijska ulja. Indijska uljna korporacija
plasira ulja prema ISO vrednostima.

Tabela 1.1 ISO stepen viskoznosti (ISO VG) za motorna ulja

ISO stepen viskoznosti Kinematička viskoznost (cS @ 40 C)
Minimum Maximum
ISO VG 2 1.98 2.42
ISO VG 3 2.88 3.52
ISO VG 5 4.14 5.06
ISO VG 7 6.12 7.48
ISO VG 10 9 11.0
ISO VG 15 13.5 16.5
ISO VG 22 19.8 24.2
ISO VG 32 28.8 35.2
ISO VG 46 41.4 50.6
ISO VG 68 61.2 74.8
 ISO VG 100 90 110
ISO VG 150 135 165
ISO VG 220 198 242
ISO VG 320 288 352
ISO VG 460 414 506
ISO VG 680 612 748
ISO VG 1000 900 1100
ISO VG 1500 1350 1650

Tabela 1.2 ISO stepen viskoznosti (ISO VG) za industrijska ulja

Stare oznake Nove oznake

Servo system 311 Servo system 32
Servo system 314 Servo system 46
Servo system 317 Servo system 57a
Servo system 68
Servo system 321 Servo system 81a
Servo system 100
Servo system 526 Servo system 121
Servo system 150
Servo system 533 Servo system 176
Servo system 220
Servo system 563 Servo system 320
Servo system 460
Servo system 711 Servo system A 32
Servo system 733 Servo system A 176a
Servocirol 11 Servocirol 32
Servocirol 14 Servocirol 46
Servocirol 17 Servocirol 57a
Servocirol 68
Servocirol 21 Servocirol 81a
Servocirol 100
Servocirol 26 Servocirol 121a
Servocirol 100
Servohydex 14 Servohydex 32
Servohydex 21 Servohydex 57a
a
Nije po standardima ISO VG.

1.2.2 Sposobnost dobrog podmazivanja

Radni fluidi moraju imati dobro podmazivanje kako bi se sprečilo trenje između radnih delova
koji su u bliskom kontaktu, kao što su krilca pumpe, špulne elektromagnetnog ventila –
razvodnika, prstenovi klipa i ležajevi. Habanje je oštećenje površine materijala zbog sile trenja
između delova koji su u pokretu. Ovo može dovesti do promene zazora između pokretnih
delova, što za posledicu može imati nefunkcionalnost i kvar komponenti. Hidrauličko ulje
treba da sadrži svojstvo dobrog podmazivanja. Shodno s tim, film koji je tako formiran treba
biti dovoljno postojan kako ga pokretni delovi ne bi obrisali.
Postoje dva glavna mehanizma podmazivanja: gust film i optimalan film. U hidrauličnim
sistemima sa niskim pritiskom gde su zastupljene ručne pumpe i cilindri, fluid sa gustim
filmom je dovoljan. Gust film treba biti deset puta veći nego što je hrapavost površine. Pod
takvim uslovima, nema međusobnog kontakta između pokretnih delova, kao što je pokazano
na slici 1.1, i prema tome nema habanja (koeficijent trenja je nizak i kreće se od 0.01-0.02).

Slika 1.1 Podmazivanje sa gustim filmom

Međutim, kako se povećava brzina pokretnih delova kao kod motora sa velikim brzinama,
hidrauličnih motora i ventila, gustina filma smanjuje se od tri do pet puta u odnosu na
hrapavost površine. Ovo doprinosi većem kontaktu između pokretnih delova, kao što je
pokazano na slici 1.2, i, takođe, uvećava koeficijent trenja i habanja. U takvim situacijama
fluidu se dodaju aditivi, kako bi se povećala otpornost filma na ovakve uslove. U ovom slučaju
koeficijent trenja je prilično visok, a stepen habanja je viši nego kod podmazivanja sa gustim
filmom.

Slika 1.2 Podmazivanje sa filmom sa graničnim slojem

Sila trenja (F) je sila koja je paralelna sa dve površine u kontaktu, koje međusobno klize jedna
na drugu. Ova sila trenja, zapravo, sprečava dalje kretanje između ove dve površine. Što je
veća sila trenja, to je veći stepen habanja i veća radna temperatura. Shodno tome, dolazi do
gubitka snage i kraćeg veka trajanja, što dovodi do većih troškova održavanja.

Dokazano je da je sila trenja (F) proporcionalna normalnoj sili N koja primorava da se dve
površine spoje. Konstanta proporcionalnosti zove se koeficijent trenja (µ)

F=µ
N (1.1)

Prema tome, što je veća vrednost koeficijenta trenja i normalne sile, to je sila trenja veća i veće
je habanje. Veličina normalne sile zavisi od količine snage i sile koje se prenosi i, prema tome,
nezavisna je od svojstva radnog fluida. Međutim, koeficijent trenja zavisi od sposobnosti
fluida da spreči međusobni kontakt između pokretnih delova koji se usko dodiruju.

Jednačina (1.1) može biti prepravljena radi rešenja koeficijenta trenja, što predstavlja
bezdimenzioni parametar:

(1.2)
µ

F
N
Sada možemo videti da µ moguće ekperimentalno odrediti kako bismo prikazali svojstva
nehabanja i da se F i N mogu izmeriti.

1.2.3 Dekantovanje
Sposobnost radnog fluida da se brzo prečisti od vlage, kako ne bi došlo do emulzije, nazivamo
dekantovanjem. Pri procesu emulzije ulja i vode dolazi do gubitka svojstva podmazivanja i
obezbeđivanja. Visoko rafinisana ulja sup o prirodi otporna na vodu.

1.2.4 Dobra hemijska stabilnost u radnim uslovima (Otpornost na oksidaciju i koroziju)

Za dobar radni fluid neophodna je dobra hemijska stabillnost u radnim uslovima. Mnogi fluidi
su podložni oksidaciji, kada dođu u kontakt sa kiseonikom u vazduhu. Mineralna ulja ili ulju
na bazi petroleja (koja su široko zastupljena u hidrauličnim sistemima) se sastoje od molekula
ugljenika i vodonika, koji su podložni reakciji sa kiseonikom. Proizvodi oksidacije su lako
rastvorljivi u ulju i, pošto su po sastavu kiseline, lako mogu korodirati metalne delove.
Rastvorljive kiseline izazivaju koroziju, dok nerastvorljivi sastojci usporavaju čitav rad
sistema. Oksidacija dovodi do pogoršanja hemijskog sastava fluida, što može dovesti do
hemijskih deformiteta pri malim brzinama ili do potpunog zastoja sistema.

Mnogo faktora utiče na stepen oksidacije, kao što je temperature, pritisak, vlaga itd.
Temperatura je najuticajniji factor, jer se stepen oksidacije značajno povećava sa rastom
temperature.

Vlaga koja ulazi u hidraulični sistem u dodiru sa vazduhom dovodi do rđanja metalnih delova.
Rđanje je hemijska reakcija između gvožđa ili čelika sa kiseonikom. Korozija, sa druge strane,
je hemijska reakcija između metala i kiseline. Rezultat rđanja i korozije je “izjedanje” metalnih
površina komponenata hidrauličnog sistema. Rđanje i korozija dovode do prekomernog
curenja između pokretnih delova. Rđanje i korozija može se sprečiti dodavanjem aditiva, koji
prekrivaju metalnu površinu kako bi se sprečila hemijska reakcija.

1.2.5 Brojevi neutralizacije

Broj neutralizacije je merna jedinica kiselosti ili alkalnosti hidrauličnog ulja. Ovo se odnosi na
pH vrednost ulja. Visoka kiselost dovodi do drastičnog uvećanja oksidacije kod ulja.

1.2.6 Nestišljivost

Iako smatramo radne fluide nestišljivim, u praksi, oni su relativno stišljivi. Većina mineralnih
ulja je podložno smanjenju zapremine od oko 0.7% za svakih 100 bara rasta pritiska.U stvari,
stišljivost fluida uveliko zavisi od temperature i pritiska.

Nestišljivost fluida je merna jedinica njegove krutosti i određuje ga njegov modul stišljivosti.
Modul stišljivosti (B) fluida je stepen od zapreminskog pritiska do zapreminskog napora i
prikazuje se jednačinom
B

P
V/V
gde je B modul stišljivosti (Pa), P je promena u pritisku (Pa), V je promena u zapremini (m 3), a
V je originalna zapremina. Stišljivost fluida ima uticaj na odziv sistema i čini ga osetljivim na
udarne talase. U normalnim hidrauličnim sistemima, njegov uticaj na odziv sistema je
zanemarljiv, a ventili za dekompresiju se koriste kako bi se izbegli problem sa udarnim
talasima.

1.2.7 Otpornost na vatru

Postoje mnogo rizičnih uslova za rad gde je neophodna upotreba fluida koji su otporni na
vatru. Tu svrstavamo rudnike uglja, opremu za obradu vrućih metala, vazduhoplovne i
mornaričke hidraulične sisteme. Fluid otporan na vatru može se upaliti ali nije zapaljiv kada se
izvor paljenja ukloni. Zapaljivost definišemo nešto što se lako pali i što ima mogućnost da
održava plamen. Ovo su najčešće karakteristike koje određuju zapaljivost radnog fluida:

1. Tačka zapaljivosti: temperatura pri kojoj ulje ispušta dovoljno isparenja da dođe do
zapaljenja kada se plamen prinese površini
2. Tačka gorenja: temperatura pri kojoj ulje ispušta dovoljno isparenja da podrži
gorenje da traje još 5 sekundi kada se plamen prinese površini
3. Temperatura autogenog zapaljenja: temperatura pri kojoj dolazi do spontanog
zapaljenja
Fluidi otporni na vatru označavaju se na sledeći način:
1. HFA: fluid sa većim procentom vode ili HWCF (80% ili više), na primer, emulzije
vode i ulja.
2. HFB: Emulzija vode i ulja koja sadrži petrolej.
3. HFC: Sastoji se od vode i glikola.
4. HFD: Ovo je sintetički fluid, na primer, na bazi fosfata ili petrolej-fosfata.
Najzastupljenije tečnosti koje se koriste u hidrauličnim sistemima su derivati petroleja;Shodno
tome, sagorevaju velikom brzinom čim dostignu tačku zapaljivosti. U kritičnom radnim
uslovima koriste se veštački ili sintetički radni fluidi, koji su otporni na vatru.
Fluidi otporni na vatru razvijeni su kako bi se smanjio rizik u opasnim uslovima za rad. U
osnovi postoje četiri različite vrste radnih fluida otpornih na vatru:
1. Na bazi vode i glikola: Ova vrsta sadrži 40% vode i 60% glikola. Odlikuje je ih
indeks visoke viskoznosti, ali sa porastom smanjuje se procenat vode u sastavu. Radna
temperatura ima raspon od -20 do +85 stepeni Celzijusove skale.
2. Emulzije vode i ulja: Ova vrsta sadrži oko 40% vode, koja je raspršena u posebnoj
bazi ulja. Karakterišu je male kapljice vode okružene uljem. Radna temperatura ima
raspon od -30 do 80 stepeni. Kao i kod vrste na bazi vode i glikola, neophodno je
dopuniti vodu kako bi se održao adekatni viskozitet.
3. Prava sintetika: Ova vrsta je hemijski formulisana kako bi sprečilo zapaljenje i
otporna je na najviše temperature. Nedostaci ove vrste leže u niskom indeksu
viskoznosti, neadekvatnosti sa većinom prirodnih ili sintetičkim gumenim osiguračima
i zbog visoke cene.
4. Fluidi sa visokim procentom vode (HWCFs): Ova vrsta sadrži oko 90% vode i 10%
koncentrata (sa oznakom 90/10). Koncentrat sadrži additive za fluide, koji
poboljšavaju viskoznost, podmazivanje, zaštitu od rđanja i razvijanja bakterija.
Maksimalna radna temperatura ne bi smela preći 50 stepeni kako bi se smanjio rizik
od isparavanja.

Prednosti HWCF su:

1. Otpornost na vatru tokom tačke zapaljenja i do 150°C.

2. Niža radna temperature sistema zbog dobrog hlađenja
3. Aditivi koji su bio-razgradivi i pogodni za uslove rada.
4. Visok indeks viskoznosti.
5. Čistiji rad sistema.
6. Povoljna cena koncentrata i skladišta.
Nedostaci HWCF su:
1. Veći stepen kontaminacije zbog veće gustine fluida.
2. Visok stepen isparavanja.
3. Brža korozija zbog oksidacije.
4. pH vrednost u rasponu od 7.5 do 9.0.
5. Podložnost razvitku bakterija i teškoće pri filtraciji zbog kiselosti fluida
HWCFs može se poboljšati korišćenjem aditivi, kao što su:
1. Aditivi priotiv habanja.
2. Aditivi protiv pene.
3. Aditivi protiv korozije.
4. Biocidima protiv vodenih bakterija.
5. Agensi za emulziju.
6. Aditivi za pospešivanje flokulacije.
7. Agensi za dejonizaciju
8. Aditivi protiv oksidacije.
9. Agensi protiv isparavanja.
1.2.8 Nizak nivo zapaljivosti
Fluid koji je otporan na vatru je onaj koji će se zapaliti u prisustvu izvora vatre, ali
nije zapaljiv kada se ukloni izvor. Ovakva karakteristika se definiše kao zapaljivost. To se
odnosi na lakoću zapaljivosti fluida i širenju plamena. Shodno tome, poželjno je za radni fluid
da ima nizak stepen zapaljivosti.

1.2.9 Otpornost na penu

Vazduh može biti prisutan u radnom fluidu u dva oblika: rastvoren i u fazi isparavanja. Na
primer, ako odvod iz rezervoara nije potopljen, raspršivač ulja će povući vazduh. Ovo će
dovesti do stvaranja mehura u ulju. Ako se ovi mehuri suviše penju na površinu, usisaće ih
pumpa. Ovo može dovesti do oštećenja pumpe zbog razređenja. Još jedan štetan efekat
rastvorenog ili isparavajućeg vazduha je umanjenost modula stišljivosti radnog fluida.

1.2.10 Nizak stepen postojanosti

Fluid treba da ima nizak pritisak pare ili visoku tačku ključanja. Pritisak pare fluida varira sa
temperaturom i, prema tome, raspon radne temperature sistema je važna zbpg određivanja
stabilnosti fluida.

1.2.11 Dobro hlađenje

Radni fluid treba da ima sposobnost dobrog hlađenja. Temperatura fluida raste ako su
karakteristike hlađenja loše. Prevelika temperatura fluida može dovesti do kvara sistema. Ako
se fluid pregreje, može doći do sledećeg:
1. Pojava pare i izazivanje razređenja u pumpi
2. Povećanje stepena oksidacije, što dovodi do brzog pogoršanja i stvaranja
deformiteta, glazura, skraćujući vek trajanja
3. Smanjenje viskoznosti fluida, što dovodi do uvećanog curenja, unutra i spolja
4. Izazivanje termičkog deformiteta komponenti
5. Oštećenje osigurača i kućišta što dovodi do krtosti
Hidraulični sistemi trebaju biti tako konstruisani da radna temperatura bude u
zadiovoljavajućim granicama.

1.2.12 Mala gustina

Relativna gustina mineralnih ulja je 0.9 (tačna vrednost zavisi od baze ulja i upotrebljenih
aditiva). Sintetički fluidi mogu imati relativnu gustinu veću od 1. Relativna gustina je važna
kada se konstruiše izgled pumpi i rezervoara.

1.2.13 Adekvatnost sistema

Radni fluid ttreba biti inertan u odnosu na materijale koji se koriste u ili u blizini
hidraulične opreme. Ako fluid na bilo koji način napada, uništava, rastvara ili menja
delove hidrauličnog sistema, sistem može izgubiti svoju funkcionalnu efikasnost i može
doći do kvarova.
1.3 Aditivi u radnim fluidima
Ovo su neki od čestih aditiva i njihove svrhe su:
1. Stabilizator tačke odlivanja: Tačka odlivanja je temperatura na kojoj fluid prestaje da
protiče. Minimalna radna temperature u hidrauličnom sistemu treba biti barem 10°C izvan
tačke odlivanja. Stabilizatori tačke odlivanja sprečavaju formiranje voštanih kristala u
mineralnim uljima i, prema tome, poboljšavaju tačke odlivanja. Postoji raspon aditiva za
stabilizovanje tačke odlivanja za različite hemijske vrste, a važni su polimetakrileti, poliakrileti
i alkalni naftalin.
2. Stabilizatori indeksa viskoznosti: Ovi aditivi su kompleksni polimeri koji zadržavaju
sklupčani oblik u radnom fluidu. Na niskim temperaturama nemaju uticaj na viskoznost. Ali
pri rastu temperature, ovi polimeri se rasklupčaju i pripajaju, izazivajući efekat veće gustine, i
time ne dozvoljavajući da viskoznost opadne.
3. Anti-pena(aditivi za sprečavanje pene): Određeni aditivi, kao što je silikonski polimer,
deluju kao anti-pena. Oni dovode do brzog otklanjanja pene, uklanjajući isparljive vazdušne
mehure. Pena se stvara u ulju kao fenomen na površini. Vazdušni mehuri su zarobljeni su
filmu ulja i ne mogu se osloboditi. Ovi mehuri pod pritiskom postaju veoma vrući i mogu
dovesti do pregrevanja sistema. Pena se obično formira u rezervoaru i, ako je uvuče pumpa,
može dovesti do povećanja bučnosti pumpe i može čak i oštetiti njene delove. Odziv
kontrole je nesiguran i nepouzdan.Iako su svi fluidi osetljivi na penu, količina pene u sistemu
može se svesti na minimum dodavanjem hemijskih stabilizatora.
4. Blokator oskidacije: Oksidacija izaziva hemojsku reakciju i formiranje kiselina koje
dovode do korozija. Stepen oksidacije se uvećavas a temperaturom. Određeni aditivi koji su
srodni sa kiseonikom dodaju se kako bi ostvarili lakšu reakciju sa kiseonikom nego sa uljem.
5. Blokatori korozije: Ovi aditivi formiraju redak film na metalnoj površini i štite od
direktnog kontakta sa hemikalijama ili kiselinama u fluidu, i tako sprečavajući koroziju.
6. Aditivi protiv habanja: Ovo su ili kompleksni polimeri ili aditivi za ekstremni pritisak.
Kompleksni polimeri bivaju absorbovani na metalnoj površini, dovodeći do visoke lokalne
temperature i poliranja površine. Ovo pomaže u smanjenju hrapavosti površine, a samim tim
sorečava habanje.
7. Kapacitet nosivosti: Kapacitet nosivosti radnog fluida je merna jedinica spsobnosti ulja da
održi film podmazivim između dve metalne površine od preopterećenosti ili pritiska.Sva
hidraulična ulja imaju prirodni kapcitet nosivosti koji može biti poboljšan posebnim aditivima,
poznatijim kao EP aditivi. Ovi aditivi pomažu u smanjenju habanja posebno kod hidrauličnih
pumpi i motora, pružajući podmazivanje čak i kada je sav film na ulju preopterećen u
otežanim uslovima.

1.4 Tipovi radnih fluida

Postoje različiti tipovi radnih fluida koji ispunjavaju neophodne uslove. Generalno gledano,
kada biramo odgovarajuće ulje, nekoliko važnih faktora se uzumaju u obzir. Prvo, adekvatnost
sa osiguračima, ležajevima i komponentama; drugo, viskoznost i druge parameter, kao što su
fiksna otpornost i stabilni uslovi rada. Postoje pet glavnih tipova protočnih radnih fluida koji
ispunjavaju potrebe sistema. Ukratko ćemo ih opisati:
1. Fluidi na bazi petroleja: Mineralna ulja su ulja na bazi petroleja su najzastupljeniji radni
fluidi. U osnovi, oni imaju najviše željenih karakteristika: najdostupniji su i ekonomični su. U
prilog tome, imaju najbolje podmazivanje, najmanji stepen korozije i najdekvatniji su za
materijale za osigurače. Jedini glavni nedostatak ovih fluida je njihova zapaljivost. Podložni su
rizicima od vatre, pretežno zbog curenja u visoko-temperaturnim radnim uslovima, kap što su
indistrije čelika. Mineralna ulja su pogodna za radne temperature ispod 50 stepeni. Na višim
temperaturama, ova ulja gube hemijsku stabilnost i postaju kiseline, glazure itd. Sve ovo vodi
do gubitka svojstva podmazivanja, uvećanog habanja i oštećenja, korozije i sličnih problema.
Na sreću, aditivi su dostupni da poboljšaju hemijsku stabilnost, smanje oksidaciju, stvaranje
pene i da reše ostale probleme.

Ulje na bazi petroleja i dalje je najzastupljenija baza za radni fluid. Generalno gledano, ulje na
bazi petroleja ima sledeća svojstva:
Odlično podmazivanje.
Veće dekantovanje.
Veću otpornost na oksidaciju.
Veći indeks viskoznosti.
Zaštitu od rđanja.
Dobre karakteristike osiguranja.
Olakšano hlađenje.
Olakšano čišćenje filtracijom.
Većina željenih svojstava fluida, ako nisu već prisutni u sirovom ulju, mogu se dodati
rafinisanjem ili preko aditiva.
Glavni nedostatak ulja na bazi petroleja je da lako gori. U uslovima gde ima opasnosti od
vatre, kao što su topionice, hidroelektrične varionice, livnice, kovačnice i mnogi drugi, postoje
nekoliko tipova fluida koji su otporni na vatru.

2. Emulzije: Emulzije su smeše dva fluida koji ne reaguju hemijski sa ostalima.

Emulzije ulja na bazi petroleja i vode se najviše koriste. Emulgator se obično dodaje emulziji,
koji tečnost održava kao male kapljice i održava u tom obliku u drugoj tečnosti. Dva tipa
emulzije su u upotrebi:
Emulzije ulja u vodi: Ova emulzija ima vodu kao većinski sastojak, dok su male
kapljice ulja raspršene po površini. Generalno gledano, ograničena je razređenost ulja
na 5%; prema tome, poprima karakteristike vode. Nedostaci su u lošoj viskoznosti, što
dovodi do curenja, gubitak u zapreminskoj efikasnosti i lošim svojstvima
podmazivanja. Takve emulzije koriste se u sporijim prenosnim pumpama (kao u
rudnicima).
Emulzije vode u ulju: Emulzije vode u ulju, poznatije kao obrnute emulzije, su u
osnovi ulja na koja su raspršene kapljice vode. To su najpopularniji radni fluidi otporni
na vatru.Tu prednjače karakteristike ulja; prema tome, imaju dobru viskoznost i dobra
svojstva podmazivanja. Najzastupljenija emulzija ima odnos od 60% ulja i 40% vode.
Ove emulzije se preporučuju za radne uslove na 25 stepeni, dok na višoj temperaturi,
voda isparava i dovodi do gubitka svojstva otpora na vatru.
3. Voda i glikol: Voda i glikol je još jedan nezapaljivi fluid koji se često koristi u
vazduhoplovnim hidrauličnim sistemima. Generalno ima slabu sposobnost podmazivanja, u
poređenju sa mineralnim uljima, i nije pogodna za radne uslove sa visokim temperaturama.
Odnos vode i glikola je 1:1. Zbog vodene prirode i prisustva vazduha, podložno je oksidaciji i
sličnim problemima. Neophodno je dodati blokatore oksidacije. Neophodan je oprez pri
korišćenju ovog fluida jer je štetan i korozivan prema određenim metalima, kao pto us cink,
magnezijum i aluminijum. Nije pogodan za radne uslove sa visokom temperaturom, jer voda
može ispariti. Međutim, veoma je dobar za radne uslove sa niskim temperaturama jer ga
odlikuju karakteristika antifriza.
4. Sintetički fluidi: Sintetički fluid, na bazi organskih fosfata, je još jedan u nizu popularnih
fluida otpornih na vatru. Pogodan je za rad u uslovima sa visokom temperaturu, pošto ga
odlikuje dobra viskoznost i dobro podmazivanje. Nije pogodan za radne uslove sa niskim
temperaturama. Ne odgovara čestim materijalima za osiguranje, kao što je nitril. Uzimajući u
obzir da je prilično skup, zahteva osigurače od skupih materijala (viton). Treba napomenuti da
je organski fosfat veoma opasan u radnim uslovima, jer napada aluminijum i farbe.
5. Biljna ulja: Porast globalnog zagađenja doveo je do upotrebe prirodnih fluida. Prirodna ulja
su biološki razgradiva sa bezbednim radnim uslovima. Imaju dobro podmazivanje, srednji
stepen viskoznosti i jeftiniji su. Mogu biti formirani sa dobrim otporom na vatru, uz određene
aditive. Prirodna ulja su podložna lakoj oksidaciji i absorpciji vlage. Kiselost, stvaranje
deformiteta i problemi sa korozijom su veći nego kod mineralnih ulja. Prema toma, prirodnim
uljima su neopohodni dobri blokatori, kako bi se smanjili problemi sa oksidacijom.
6. Biološki razgradivi radni fluidi: Sve je više organizacija koje shvataju svoju društvenu
odgovornost i okreću se ka ekološkoj mašineriji i adekvatnom režimu rada, tako da je biološki
razgradiv radni fluid postao najveća težnja u eri zaštite životne sredine. Biološki razgradivi
radni fluidi, poznatiji kao bio radni fluid, koriste suncokret, uljane repice, soju i slično, kao
bazu ulja i, prema tome, izazivaju manja zagađenja u slučaju curenja ulja i kvarova kod
hidrauličnoih creva. Ovi fluidi imaju slična svojstva kao nehabajući radni fluidi na bazi
mineralnih ulja. Hipotetički, ako kompanija planira da uvede bio-fluide u hidraulične
komponente i, ako se radni pritisak hidrauličnih komponenti smanji na 80%, onda će doći do
20% smanjenja pritiska kod mašina za eksploataciju. Zato je smanjeni radni pritisak sistema
zapravo smanjenje sile motora. Uostalom, prelazak ne bi samo uključio trošak fluida i
promenu mašinerije sa mineralno na biljno ulje, već i sam trošak mašinerije.
1.5 Faktori koji utiču na odabir fluida
Odabir radnog fluida za dati sistem zavisi od sledećih faktora:
1. Radni pritisak sistema
2. Radna temperatura sistema i njene varijacije
3. Materijal sistema i njegova adekvatnost sa uljem koje se koristi
4. Brzina operacije.
5. Dostupnost zamenskog fluida.
6. Troškovi prenosa.
7. Verovatnoća kontaminacije.
8. Radni uslovi (mogućnost požara, ekstremna atmosfera kao u rudniku itd.).
9. Podmazivanje.
10. Bezbedno rukovanje.
11. Očekivan vek servisiranja.
Pitanja za evaluaciju
Popunite praznine
1. Sposobnost radnog fluida da se brzo oslobodi vlage kako bi se sprečio proces emulzije
poznata je kao______________________________________________________________

2. Broj neutralizacije je merna jedinica Hidrauličnog ulja

3. Emulzije su smeše dva fluida koje hemijski reaguju sa ostalima.
4. Rđanje je hemijska reakcija između gvožđa ili čelika .
5. Nestišljivost fluida je merna jedinica njegovog .

Označite sa tačno ili netačno

1. Sintetički fluidi mogu imati relativni gustinu veću od1.
2. Stabilizatori indeksa viskoznosti su prosti polimeri.
3. Indeks viskoznosti je proizvoljna merna jedinica otpornosti fluida na promenu viskoznosti
sa promenama temperature.
4. Mineralna ulja ili ulja na bazi petroleja lako reaguju sa kiseonikom.
5. Rđanje je hemijska reakcija između metala i kiseline.
Pitanja za utvrđivanje
1. Šta je fluid? Koje su funkcije i karakteristike radnih fluida?
2. Nabrojte 10 svojstava koje treba da ima hidraulično ulje.
3. Navedite ulogu aditiva koji se koriste u hidrauličnim sistemima.
4. Navedite razlike između apsolutnih i kinematičkih viskoznosti. Takođe, navedite merne
jedinice po CGS i SI sistemima..
5. Nabrojte neke fluide otporne na vatru koji se koriste u hidrauličnoj industriji.
6. Zašto se voda ne koristi kao sredstvo u hidrauličnim sistemima?
7. Koje su prednosti fluida koji su pretežno na bazi vode?
8. Kako se obeležavaju fluidi otporni na vatru?
9. Koji je broj neutralizacije za radni fluid? Navedite njegovu važnost.
10. Koje su funkcije radnog fluida?
11. Koji tipovi tečnosti se koriste u hidrauličnom sistemu?
12. Nabrojte tipove aditiva koji se koriste u radnom fluidu.
13. Navedite specifikaciju dva tipična hidraulična ulja na bazi minerala po ISO standardu.
14. Koji su glavni nedostaci biološki razgradivih ulja?

Odogovori
Popunite praznine
1.Dekantovanje
2. Kiselost ili alkalnost
3. Nije
4. Kiseonik
5. Krutost

1. Tačno
2. Netačno
3. Tačno
4. Tačno
5. Netačno