SIMO MATAVULJI Ievanjac i osvajaé Na fotografiji, Matavulj je govek dobroéudan, skoro bezazlen, ali to je podvala: autor Bakonje fra-Brne je juz- njak, i to lukavi juZnjak koji ume da oseti i razume, ne- pogresno, i ono sto svet i Ijudi pokusavaju da sakriju od njega. Istina, on je znalac nekolikih jezika i literatura (prevodio je na na8 jezik Mopasana, Zolu, Molijera); on je obavesten, jedini nag pisac onoga vremena koji je éitao Hismansa i komentarisao njegov A Rebours, jedini naS akademik, valjda, koji je u svojoj pristupnoj besedi po- menuo Malarmea. Ali imena Hismansa i Malarmea ne treba da nas zavedu: Matavulj nije iskljutivo u kulturi, u onome Sto je mogao da nauéi od drugih, on je pre svega juznjak, jedan izvanredno razvijen sluh za’ stvari sveta kome je bio upuéen. Samo juznjak? Negde je izgovorio reé sudbinski zna- éajnu za sebe: izvanjac. Citavog Zivota, zaista, bio je iz- vanjac. Moze li da se prenebregne istorija ovoga éoveka koji je, neminovno&éu vremena u kome je Ziveo, bio pri- nuden ‘da se ostvaruje uvek u novoj sredini? Rodom iz Sibenika, utitelj u Herceg-Novom, Matavulj je svoju 2i- votnu i literarnu avanturu ostvarivao na Cetinju a zatim u Beograd. Ko bi spojio te tri sredine, nase Primorje, Crnu Gora — (i to Cetinje iz epohe kneza Nikole) i Beo- grad Jovana Skerlia? Matavulj je u tome uspeo, i u Zivotu i u literaturi, Ako je bio opsednut tajnama jezika, ako je ditavog Zivota belezio bezbrojne sinonime i njihova macenja, to nikako nije bio izraz jedne ¢isto filoloske strasti: on je slutio, zahvaljujuéi svom izvanrednom sluhu juinjaka, da je jezik najveda dimenzija éovekova, da se 5u njemu kriju tajne podneblja i kulture. Znao je, bolje no iko 0 ondasnjoj naioj kulturi, valjda upravo stoga Sto je morao uvek iznova da podinje u novoj sredini, i da traZi svoje sopstveno mesto u njoj (posebno na Cetinju i u Beogradu) da je jezik ono prvo sto treba da se osvaja. Izuzetnog sluha, éije sposobnosti nikad ne mogu dovoljno da se naglase, Matavulj je mogao da razume ljude i kulture samo sluhom: on je najpre sluSao pa onda ra- zumevao. Uostalom, i njegovo razumevanje ostaje, najéeSée, u granicama sluha, kao Gisto muzitki dozivijaj: kod Mata- vulja nema refieksije koja bi bila dovoljna da se on ovako moéno ostvari kao Sto se ostvario, nema ideje koja bi, sama sobom, mogla da natkrili sve drugo. Matavulj, kad pise, ne osvaja idejom; on osvaja svojim jezikom. Pa i njegove vizije, o'kojima se govori kao 0 uzoru rea- lizma, njegove slike, uistinu Zivopisne, i Zive, nikad nisu oslobodene darova sluha. Drugim piscima njegove epohe polazilo je za rukom da sliku oslobode zvuka, govora; Matavuljeva slika uvek je zvuena slika, njegova proza nije napisana veé izgovorena reé. Iako se rano oslobodio epske naracije (koja je jedan veliki govor, pripovedanje), Mata- vulj je prvi, klasiéni pripovedat upravo po tome Sto je najveca njegova sugestija u govoru: njegovu prozu valja slugati da bi se dobro razumela. Matavulj ostaje Matavulj samo dok se obraéa naSem sluhu. Bez toga sluha, kako bi on bio mogué na Cetinju? Bez njega, Sto bi bio u Beogradu? Sluh je, oduvek, jedinstvena (ako ne veé i je- dina) njegova Sansa éoveka i kao pisca. U Biljeskama ima onaj éuveni opis njegovog susreta sa Fransom, a takode i sa Lazom Kostiéem, opis koji je od prvorazrednog znaéaja za razumevanje tog fenome- nalnog njegovog sluha, On je osvajao prigom, pa i masni- jim dosetkama, i Fransa i Lazu Kosti¢a: uspevao je, i hhvalio se:time, da natera i jednog i drugog da se na- smeju, u emu se ogleda lukavstvo tipiéno juinjatko, lu- kavstvo doiljaka koji se ne miri sa tim da ostane doiljak. Istim lukavstvom Matavulj je osvajao ¢itava podneblia. Nije li na Cetinju progovorio ernogorskim govorom? Istina, 6 on se na Cetinju nije odrekao svog evropskog odela, naj- zad i svoje potrebe da se, makar krigom, u sebi, podsmehne Patetici Sto se negovala u tadasnjoj Lokandi; ali neizmen- Viva éinjenica, iz cetinjske njegove epohe, jeste roman Uskok, pisan u ritmu i leksikom crnogorskog govora. Ako u toj Ginjenici, u jeziku kojim je pisan Uskok, ne bismo videli, pre svega, ovu Zelju jednog nikogoviéa, jednoga izvanjea da se aklimatizuje sredini, da tu sredinu kroz govor apsorbuje 3to vise mote, kako da se, onda, shvati onaj neverovatni a ipak nuzni, Matavulju sasvim adekvatni preobrazaj: da je on, ijekavac rodenjem, ijekavac borav- kom u Crnoj Gori, u vreme Srpskog knjizevnog glasnika i tek pokrenute Srpske knjizeune zadruge, u Beogradu odjednom progovorio beogradskom ekavStinom? Neki kritigari koji su voleli njegove primorske prige videli su u ovome prihvatanju ekavétine potez kockara koji igra i suviSe hazarderski a da bi mogao da bude posteden gubitka. Ovo hazarderstvo Matavuljevo ne moze da se spori. Cak i danas, pri ponovnom éitanju njegove proze, lako se oseti kakvoj opasnosti se Matavulj izlagao u Beogradu: njegova ekavStina, uporedena s govorom iz njegovih »primorskih« pripovedaka, s tom muénom mu- zikom izuzetne sazetosti i prodornosti, deluje kao ekspre- sija beznada posle koga je moguée jo8 samo Cutanje. Ali Matavulj nije mogao drugaéije: da je ostao veran isklju- Eivo svojoj ijekavstini, da nije, pi8uéi svoje prige o Pri- morju, istovremeno pokuSavao, u svojoj samackoj sobi, negde'na Kragujevatkom drumu, da govori jezikom beo- gradske periferije (a kasnije i Terazija), Matavulj bi iz- neverio samoga sebe, svoju prirodu dosljaka i osvajaca. Skerlié, Koji je, inaée, imao sluha za temu dodljastva, jednu od fatalno najbitnijih tema nage kulture (i koji je, uosta~ Jom, inspirisao Uskokovica za njegov roman Doéljaci), na- slutio je Matavuljevu istinu u mnogogemu, ali pravo je €udo kako nije osetio da je Matavulj, pre svega, dosljak, i to dosljak kakvog je on, pobornik svakoga vitalizma, mogao samo da pozeli, dosljak kao najbrutalnija antiteza Uskokovicevog Milosa Kremiéa. Ako je otpor nove sredine unistavao Uskokovi¢evog junaka, taj otpor Matavulja je, uuvel, samo jo8 vise mobilisao: Sto je otpor sredine jaSto je sredina vie zatvorena, ovaj juénjak, vitalan kao , nasrée upornije, strasnije. U Beogradu, Matavulj prihvata beogradsku ekavstinu je onaj isti Matavulj koji na Cetinju, u epohi Uskoka, odusevijeno prihvata ernogorsku govornu frazu; on je hazarder, ali od prave rase: kao svaki veliki igraé, znao je da moze da dobije samo ako je spreman da izgubi, Ni veliki gubici, koje je on jednom pretrpeo u svojoj igri (kao Sto je sluéaj s nje- govim dramskim pokuSajem Na slavi), nisu mogli da ga nateraju na sigurnu kartu. Uostalom, on i nije mogao druk- Gije: svojom sudbinom, koja je sudbina veéitog izvanjca, bio je osuden na zanosne trenutke trijumfa, ali i na teske poraze. Na talasu istorije Imao je sve odlike rodenog igraéa, a najpre onu o novnu, bez koje nijedan igraé ne moze da se zamisli bio je éovek rastanka vie no éovek povratka. Istina, niko u ondagnjoj srpskoj literaturi nije tako predano’kao on, godinama ponekad, redigovao svoje tekstove, u potrazi za maksimalno taénom i moénom ekspresijom, ali_nijedan na§ pisae njegova vremena nije tako vrtoglavo, bez pre- daha, letao iz jedne u drugu svoju epohu. Primorje, kome je ostao veran kroz éitavu svoju avanturu, deluje kao ‘osnovna njegova tema, skoro kao nekakav lajtmotiv u muzici inaée duboko protivuretnoj, u muzici koja zna za nagle prelaze iz jednoga stava u stav sasvim drugadiji, neogekivan ali, sugtinski, duboko opravdan. Matavulj je napuStao svoje motive kao predele u koje nikada vise neée da se vrati, ponekad i bez osvrtanja éak, spreman, samo zato sto je osetio poziv novih motiva, nove epohe, da se obragunava sa idealima proslosti. Ova nje- gova strasna privrzenost novom, uopite svemu Sto je do- Zivljavao kao aktuelni imperativ trenutka, ponekad dobija izraz (i to ne treba kriti) koji moze da zbuni. Matavulj, koji nije voleo nista Sto obavezuje, oseéao je vernost iziv- Yjenom oduSevijenju kao svojevrsno ropstvo. U toj okol- nosti ovog vetitog osvajata, verujem, krije se i odgonetka pravih motiva njegove knjige Biljedke jednog pisca, u kojoj se, najéese, vidi samo pokusaj autobiogralfije, ali koja je, mnogo vise, pokuiaj velikog Matavuljevog obra- Guna sa sopstvenom svojom prosloscu. Ako se Matavulj, u Biljeskama, obracunava sa ljudima nekadainjeg svog Cetinja, a najvise sa _knezom Nikolom; ako éak preéut- kuje neka svoja raspolozenja iz vremena kada je, na Ce- tinju, Ziveo i radio skoro sa oduSevijenjem jednog roman- tidara; ako veé na prvim stranicama ovog svog obracuna, kategori¢ki nagla8ava da je poznavao i naligje one divne medalje koju je slikao cika Ljuba Nenadovié i, dalje: Ni- jesam se, dakle, uputio u Crnu Goru suvise mlad ni opti- ‘mista, niti sam ponio djetinjstva nadanja kao mnogi drugi, i mladi i stariji, kojima je poslije zbog neostvarenja tijeh nadanja bio zagoréan Zivot, — da li je to samo zato St je on, taj bivSi urednik Glasa Crnogoraca i nekadasnj glumac u Balkanskoj carici kneza Nikole, hteo da se osveti za stare nesporazume, za dvorske intrige pa i za zagoréan Zivot zbog neostvarenja nadanja, onih nadanja koja su, neizbeZno, bila i njegova? Matavulj nije u zlopaméenju, a u svome naknadnom susretu sa Crnom Gorom, izgleda, nije tak ni u paméenju; on je, upravo suprotno tome, govek koji hoe da zaboravi. Biljeske jednog pisca pisane st u Zelji da se ditav jedan svet, da se velika jedna epoha Sto pre i sto potpunije zaboravi, i to za ljubav novog sveta u kome se Matavulj vee nagao. Paradoksalno, Matavulj se u Biljeskama seca da bi zaboravio, on se vraéa jednom prohujalom vremenu ne zato, kao Sto sam kaze u uvodu Biljezaka, da bi to vreme ofiveo, veé da bi ga sto dublje zakopao u zemlju zaborava: on se ne obraéunava samo sa Crnom Gorom kneza Nikole, veé u prvom redu sa samim sobom, sa onim Matavuljem koji je, u vreme kad je boravio u Crnoj Gori, bio njen sa odanoSéu za koju je sposoban samo jedan lacman, jedan uskogaca i nikogovié, izvanjac koji Zeli da ga prime kao svoga, koji hoce, kao njegovo Latinge (u pripovetki Kako se Latinée ozenilo), da ga priznaju, da bude svoj na svome. Dosljak iz éesarske carevine, kako je on mogao drukéije da se oseéa na Cetinju? ako je 9sudbinski bio upuéen na to da napi’e sasvim drugatija pisma o Crnogorcima od onih koja je napisao bezazleni {i divni, ipak) dika-Ljuba, ovaj Govek s izuzetnim éulom za realnost sveta u kome je Ziveo nije mogao na Cetinju istinski da Zivi samo kao realist: na Cetinju, u vreme kad je on bio gimnazijski nastavnik, novinar, glu- mac, saradnik Crnogorke, autor pripovetke Milo’ od Po- cerja, éak sekretar »ekonomskog drustvax vojvode Maia Vrbice, realizam iz njegove kasnije, beogradske epohe bio je nemogué, Da je Matavulj uspeo da napise samo onda’- nju svoju prozu, posveéenu Crnoj Gori, ostao bi kao pri- povedaé koji tek nasluéuje buduée moguénosti naSeg rea- lizma, kao Covek Koji je, iako rodeni realist, podelio neka nadanja sa oduievijenim Lazom Kostiéem, velikim nagim pesnikom, prevodiocem Sekspira, éitaocem Hegela, koga ipak ni istanéani ukus ni kultura nisu mogli da spreée da ne pomene, u zanosu svog vremena, da je Balkanska carica kneza Nikole ipak dramat a da Gorski vijenac to nije, veé je samo spev. ‘am, '3tinas Matavulj je na Cetinju pisao najéuvenije svoje ‘elo Bakonju fra-Brne, roman @ija vrednost nikako nije samo _u realizmu, ali roman koji je jedino mogao da se Todi u jednome duhu sposobnom, izmedu ostalog, i za realistigki dozivljenu pojedinost. Samo Matavulj je svoj ondasnji smisao za realizam i, pogotovo, svoj nesvaki- dainji smisao za smeh, naSao zagledan u Primorje, a ne suoéen sa svojim ondagnjim vizijama Crne Gore. Okolnost da on nije pokusao da nade jednog ernogorskog Bakonju, da nije, recimo, napisao roman o varalici Duki, 0 kome je kasnije pisao u Biljeskama, izvanredno je znatajna: na Cetinju, suogen sa Crnom Gorom, Matavulj se nije ni- jednom nasmijao kao u Bakonji i svojim drugim pri¢ama. Bakonja je izvanredan dokaz da je on tada bio sposoban za smeh, i to za smeh Kakav ni sam nije kasnije doziveo, ali tadainji njegov, ipak i patetiéan, ipak i romantigarski dozivijaj Crne Gore (romantiéarski uprkos svemu sto ga Je u njoj duboko vredalo), nije mu dozvoljavao da se smeje, makar i sa Sakom ‘na ustima, onda kada je stvarao literaturu 0 njoj. Patetiéno odusevijenje i nestrpljivo iste- Kivanje s kojim je ¢itava nacija izgovarala ime Crne Gore 10 nisu dozvoljavali realistiéku reé i pravi smeh ne samo uu ondasnjem Cetinju veé i u ondasnjem, crnogorskom Matavulju, Da je Matavulj, u Biljeskama jednog pisca, pisao o tome vidu svoje sudbine, da je stigao da zavréi Biljedke i napise poglavlje o nastajanju romana Bakonja fra-Brne, mi moida ne bismo saznali 0 Bakonji vise no Sto sada znamo, ali bismo (Gitajuci s opreznoscu i ta po- giavlja ovog Matavuljevog obraéuna) nesumnjivo imali potpuniju predstavu 0 njegovom dozivijaju Crne Gore iz vremena kad je boravio na Cetinju. Pa ipak, iako je u Crnoj Gori, nogen i sam talasom istorije kao i svi drugi, morao da Zivi sa veéim odusev- Ijenjem no Sto je u Biljeskama, kasnije, obraéunavajuci se isa sobom i sa drugima, bio spreman da prizna (kako bi, inaée, napisao Uskoka, roman kojim nije bio zadovoljan i kome se, zato, u tri navrata posvecivao), njegova odu- Sevijenja ni tada, kao i nikad uostalom, nisu bila apso- lutna, kao ona odugevijenja u kojima je sagorevao Laza Kostié, takva da bi mogla do kraja da ga obuzmu i zauvek odnesu za sobom. Ako Crnu Goru, u to vreme, nije mogao potpuno realisti¢ki da dotivi, a jo8 manje da se smeje pred njom i sa njom; ako je i sam, i kao éovek i kao pisae, morao da plati nuzan obol tadasnjoj herojskoj mitologiji Crne Gore, ovaj lukavi juznjak predavao se odusevijenju i magijskoj privlaénosti te mitologije, izmedu ostalog, i zato Sto je slutio da bez odusevijenja nista ne moze da se dosegne i da usamljeni duh niti moze niti treba do kraja da ide protiv opiteg istorijskog talasa. Njegov zanos uvek se kontrapunktira s jednom nesum- njivom mo¢i sudenja, sa tada joS nedovoljno izrazenom ali postojecom sposobnoséu sudenja, sposobnoséu koja mu uvek omoguéava nuzni odnos i prema svetu i prema sa~ mome sebi, onakav odnos, valjda, koji ima pravi glumac @ak i u trenucima najveceg sazivljavanja sa svojom ulo- gom, sazivljavanja koje nikada nije isto Sto i potpuni identitet, U gestu, pa iu regi, u samoj tehnici Zivijenja i pisanja ovoga éoveka, zaista ima neéega bitno glumackog: Matavulj se saZivljava sa onim Sto je na dnevnom redu istorije, ali to sazivljavanje je i moglo da ostavi onako moéan utisak na druge samo zato Sto je kontrolisano, sto ije vodeno jednom izvanredno racionalnom sve&u, jednim veoma Zivim éulom za trenutak i sredinu, Kad on (ne bez sujete uostalom, i to sujete karakteristiéne za svakog ko- zera i glumca) govori kako je njegova gluma u Balkansko} carici bila laskavo ocenjena, i kad citira jedno mesto iz prikaza izvodenja Balkanske carice u Podgorici, gde se za njega kaze da ima u Spagu glumacki zanat, on zaista ima razloga za to: Matavulj je, nadasve, veliki glumac, i to upravo zbog te sposobnosti da uvek’'saéuva izvestan odnes prema sebi i svetu. Izvanjac, on je novu sredinu @ Cetinje i Beograd) uvek dotivijavao kao glumac novu Publiku, publiku koju je moguée osvojiti samo ako se go- Vori njenim jezikom i ako se priznaju njeni ljubomorno skriveni snovi. Pomet na beogradskoj koSavi Nesumnjivo, ova Matavuljeva nevernost sopstvenim epohama, nevernost koja je diktirala i potrebu za brutal- nim obraéunom, a ne samo za rastankom, ima u sebi neito od nevernosti istorije koja, obuzeta sobom, svojim ritmo- vima i razlozima, kao u nekakvom putovanju bez kraja, ne¢e i ne moe da zna za pravu vernost samo jednome svom trenutku: ako je u svojoj evoluciji ponekad i bru- talan, Matavulj je brutalan kao sama istorija éiji hod Je pazljivo osluskivao i Gije glasove je pokuSavao da zabe- lezi rukom darovitog pripovedaéa. Pa ipak, ova vernost istoriji kao vetitom osvajanju, u Matavuljevom slucaju, ostaje tragiéna vernost, ona je postignuta po cenu oéajanja i, ne manje, velikih Zrtava. Ko bi mogao da zaboravi kako se on Zalio da na Cetinju ne mote da zavr$i Bakonju fra-Brne? Veé tada, svom svojom duom, on je bio u Beogradu, slutedi da je nje- gova crnogorska epoha zavrsena i spremna da pode u Susret novim iskuSenjima. Ali roman Bakonja fra-Brne, uostalom kao i Biljeske (koje mu nisu davale mira sve do sinrt), kao i alegorijsko-autobiografski spis U Mari- aniji, ostao je nedovrSen: poslednja glava, pod naslov FravJerkovié XXV, predstavlja tedko" nasiije, to je ‘ral, 12 napisan u Zurbi, u prolazu, skoro kao na nekakvoj Zelez~ nitkoj stanici, u éekanju voza. U vreme kada je morao da nastavi Bakonju, da dopiSe joS najmanje onoliko koliko je napisao, Matavulj je delo nasilno priveo kraju: s epo- hom Bakonje, za njega, bilo je zauvek svrSeno. U Beogra- du tom novom njegovom jstorijskom trenutku i nalogu, tom iskudenju kome se on odazvao sa straséu neumornog osvajaca, moglo je da ga éeka sve samo ne vise Bakonja fra-Brne. Radanje beogradskog Matavulja (neizbeZno, valjda, kao i radanje samog tog Beograda, kulturnog i politiélog centra) istovremeno je i tragiéna smrt Bakonje. Sve Sto je Matavulj ostvario u ovo vreme postignuto je po cenu ove smrti ditavog jednog sveta éiji glasovi se nikada vise nisu uli u srpskoj literaturi. Razlog je, izgleda, uzasno prost: osmehom kojim se Matavulj smejao u Bakonji nemoguée je smejati se na ‘Terazijama. Istina, Matavulj je zamislio roman o Bakonji fra-Brnu kao veliku panoramu Dalmacije: u vreme kad je Bakonja, iz jedne pripovetke, prerastao naotigled dita Jaca Letopisa u roman, Matavulj je veé bio sklon reali- stiékoj tehnici, pozitivisti¢kom doZivijaju sveta. Ali so- cijalna kritika, koja se obiéno naglaSava kad se govori o romanu Bakonja fra-Brne, nije ono u éemu se Matavulj iserpljuje. Ako je i poceo od Zelje za panoramom, za kri- tikom, on nije zavrsio u njima: u Bakonji, srecom i po sebe i po nau kulturu, Matavulj je prevashodno jedan veliki smejaé, i to rableovskog tipa, on se smeje jer mu je do smeha a ne do kritike. U tom njegovom smehu ima negega od renesansnog duha, onog duha koji smehom sebe odr2ava i koji samo smehom, i kroz smeh, moze da siavi svet. Zaista, sve je tu kao u nekakvoj renesansnoj povorci, kao u nekakvim maskarama, u karnevalu: ako nema kljastih, bagavijeh i Goravih, nakaznih éak i telom i duhom, éemu bismo se smejali? To je demonska teologija smeha kao iskupljenja sveta: sve &to je zlo u svetu postoji zato da bismo mogli da se smejemo, kroz smeh do opstanemo. Ako rudno nije, nadasve, velika inspiracija za smeh, éemu onda ruéno? I gde je njegovo opravdanje, njegov smisao? Sve nakazno,éudovisno, izopateno, ovde se ipak prihvata, i to kao izvor smejanja koje svet preobrazava u jednu veliku, neobuz~ danu muziku s one strane morala. To je jedan Siroki, zanosno nezlobivi, mediteranski smeh, jedini smeh koji se takav zaorio u srpskoj prozi novijeg vremena. Pozi- vanje na prilike i jude, na pozitivisti¢ki, kritigki razum, vise je uzgredno, ponekad i vestako, u’svakom sluéaju delo nesporazuma ondasnjeg Matavulja sa samim sobom; svaka analiza, svaka socioloska studija preobrazava se, ovde, u neodoljivi smeh, gubi se u njemu kao u nekakvom velikom vatrometu. Ako Matavulj, rodak Bakonjin, nije napisao panoramu Dalmacije, to je zato sto mu ondainja njegova potreba za smehom to nije dozvoljavala. Ali kako je u Beogradu mogao da opstane ovaj Rap- leov potomak? Da li je Matavulj, taj poslednji junak 1% karnevalske renesansne povorke, junak koji se nasao na Terazijama, mogao i dalje da se smeje smehom dostojnim sebe? I Sta preostaje jednom Pometu na beogradskoj ko- Savi nego da umre? Matavulj je ovu smrt mediteranskog smeha u sebi sa strahom odbijao da prizna: pokusao je éak da vidi Bakonju u Beogradu, i to je bio jedan ve- iki poraz (pripovetka Bakonja u Beogradu), pokugavao Je, veé éuven sa svog smeha, da se smeje u jo8 nekoliko navrata, i posle smrti Bakonje, ali to vise nije bio onaj njegov stari smeh koji je plenio sve oko sebe. Nezadrzivo, 5 jednom upravo porazavajuéom nuznoséu, ovaj smeh pre- tvarao se u smeh Ben Akibe, otvarajuéi jednu od naj- straénijih sumnji, mozda vetito aktuelnih: zar je moguée da mi, u Beogradu, mozemo da se smejemo samo kao Ben Akiba? Ima neéega muénog, do nepodnoSljivosti, u éasovima kad ovaj beogradski Matavulj na sve moguée naéine poku’ava ponovo da nas osvaja smehom. Svaki takav pokugaj zavriava se porazom koji govek ose¢a kao svoj sopstveni, najliéniji poraz, kao uvek, uostalom, kad smo primorani da svedogimo uzaludnim pokuiajima ne- Koga da se domogne, na silu, blazenih vrhunaca humora. Pred Matavuljem koji uzaludno pokugava da se smeje, pred tim svrgnutim kraljem smeha, tim avetinjskim Po- metom, nasluti se prava dimenzija humora iz Bakonje, kao izraza moéi.da se bude iznad stvari, da se bude jadi 14 od sveta. Nemoéan humor, humor beogradskog Matavulja, to je nemo¢ naia pred stvarima, njihova surova viast nad nama. U Beogradu, uostalom, Matavuljeva proza iz dana u dan ispunjavala se strasnom sumornoséu: u njoj je motiv smrti sve ée8i, Ako Covek Zeli da oseti taj strani pad ‘Matavuljev, pad sa vrhunca rableovskog smeha u dolini sumornog suocavanja sa smréu, treba Matavulja da potrazi i vidi upravo tu, u Casovima njegovog suoéavanja sa mo- tivom smrti, U Bakonji, smrt je jedan od mnogih trenu- taka karnevala, incident koji se uvek javlja kao povod novoj avanturi, novom izvoru smeha; ona je samo jedan od mnogobrojnih motiva Zivota, znatajem ni ve¢i ni manji ‘od drugih, samo jedan od elemenata zivota a ne neko u sebe zatvoreno vreme, naSem pogledu uskraéen i 2a- branjen pejzaz. U beogradskim priéama Matavuljevim, me- dutim, smrt postaje sila nad silom: ona napusta Zivot, javlja’se iznad njega: Matavuljev dozivljaj_smrti postaje hriSéanski, neporeéeno misti¢ki dozivljaj. Voden nemilo- srdnom rukom sopstvene sudbine, koja se ukazuje kao talas jedne veoma realne istorije, Matavulj je u Beogradu pokusao da sagleda Zivot iz perspektive smrti, a ne kao u svoje puno mediteransko doba da vidi smrt iz perspek- tive Zivota, u njemu samom. Ovaj Matavuljev preobrazaj je, mozda, jedan od naj- stragnijih, najtragiénijih preobrazaja u srpskoj prozi: Ma- tavulj ne samo to nije uspeo da nastavi roman Bakonja fra-Brne, veé nije mogao ni sebe samoga da sacuva od strane katastrofe: u pripovetkama kao to su Naumova slutnja, Murtalov stuéaj, on je paradoksalni, porazeni Ra- ble Koji se preobrazio u mistigara. Moze li, uistinu, da se zamisli stra&niji preobrazaj? I kako govek da se pomiri sa vizijom Pometa koji, prestravijen, priziva duhove? Ma- tavulj u ovo vreme ne krije vise da posecuje spiritisti¢ke seanse, uplagen, s jednom ernom nadom u dugi; ali on vise nije u stanju, on ¢ak vise i ne zcli da sakrije svoj ogajnitki misticizam koji je izvor izraza i atmosfere neki njegovih najsugestivnijih pripovedaka, Sve u ovoj epohi izgleda neizbeino, bez izbora. Ako je na Cetinju Matavulj ostavljao utisak coveka koji, ipak, 15izabira sam, éak i onda kad njegov izbor nije samo nje- gov, i kad kritigki duh u njemu s nepoverenjem osluskuje ritmove zanosa, u Beogradu njemu kao da je uskraéeno svako pravo izbora. Jedna njegova pripovetka (0 ljubavi, koja se, sasvim mopasanovski, dakle sasvim nerableovski, rada pored odra na kome se mrtvac jo§ nije ni ohladio) nosi Karakteristigan naslov Sukobi. Sve Matavuljeve priée ‘0 Beogradu mogle bi da ponesu ovaj naslov: one su nastale u Matavuljevom sukobu sa sopstvenom prosloSéu ali, ne manje, i sa Beogradom, s njegovom brutalnom realnos Ako je Matavulj, voden nepogreSnim instinktom za isto- riju, doSao u Beograd zato da bi se njegovo ime nailo veé u prvom broju Srpskog knjizevnog glasnika i u prvom kolu tek pokrenute Srpske knjizevne zadruge (on je, ta- Kode, jedan od prvih pisaca koje je Stampao S. B. Cvija- novid), da li je on u Beogradu naiao samo Glasnik, samo dub jedne nove literature u radanju, ili je na’ao i onaj éudovisni ciganski pogreb, taj straini kontinentalni karne- val éiju strahotu ne moze da ubla%i ni ona napomena (na kraju_pripovetke Ciganski ukop) 0 srpskoj demokratiji koja se oseéa i na groblju, a takode i svog frontaga, tog odbagenog heroja i, uopste, ondainju beogradsku perife- riju, taj svet koji ga je ispunio oajanjem i stravom? Dok je u ranijim svojim epohama, u igri sa svetom, ovaj osva- jaé uspevao da saguva nesumnjivi odnos prema sopstve- nom dozivijaju, da bude jazi od motiva kome se posve- éivao, u Beogradu on to nije uvek mogao: tu, njega motivi prevazilaze, oni ponekad i nisu samo motivi nego opsesije koje imaju sve vecu viast nad njim. Na Cetinju, dok je osvajao duh i govor Crne Gore, Matavulj je imao nadu, ono isto »nadanjex koga se kasnije odricao, ali i nadu u Beograd kao sinonim jedne buduénosti. Ali Beograd u Koji je dosao bio je onaj isti Beograd u kome je optuzivan kao spijun kneza Nikole i Laze Kos! sve strainijih sukoba i iskuSenja. Matavuljeva nada, uisti- nu, nije mogla da uskrsne ni iz abdikeije kralja Milana: smrt, ta straina opsesija njegove proze, postala je uskoro jedini pejzaz, tajanstven i mragan, u koji Matavulj moze i hoge da gleda. Nekada prevodilac Zolin, kasnije njegov veliki teorijski protivnik, Matavulj je u ovo vreme Zolu 16 mogao da osporava teorijski ali ne i sustastvenim znate- njem svoje proze: ova proza éesto se priblizava autentié- nom naturalizmu, onom naturalizmu Koji se, i ovog puta kao uvek vostalom, rada tamo gde i svaki misticizam, — u sumornom carstvu ogajanja. Istina, Matavulj je tada veé bio na pragu Srpske kra- lievske akademije, au porazu zbog drame Na slavi njega su pokuiavali, ako ne veé da odbrane a ono sigurno da opravdaju jedan Skerlié, jedan Milan Rakié; dotle ~sa- mac« u nekoj sobi za izdavanje, na Kragujevaékom drumu, feljtonist koji, 2a novac, izneverava pisca u sebi, on je (po- sle Zenidbe udovicom jednog bogatog trgovca) postao sta~ novnik Knez-Mihailove ulice, pisac koga postuju i citiraju, ugledni beogradski knjizevnik, gospodin Matavulj. Viden na ulici, u nekoj tadainjoj beogradskoj kafani, u Akade- miji, on u ovo doba ostavija utisak ¢oveka keji je na samom vrhuncu svoje gradanske karijere, one iste karijere sigurno, 0 kojoj je oduvek potajno sanjao, ne samo na Cetinju veé i ranije, u kuci grofa Jankovica, u selu Islam, Kad je groznigavo udio francuski jezik; 0 kojoj je mozda maitao, sa svim njenim atributima burzoaskog uspeha, kao nastavnik Pomorskog zavoda u Herceg-Novom. Ali taj tri- jumf je, kao i svaki trijumf ove vrste, latan trijumf; to je, u stvari, kraj jedne vrtoglave, sjajne avanture. Seéanje, kraljevstvo siromainih Matavulj u Beogradu nije ni izdaleka onako i onoliko pripadao Beogradu kao sto je nekad, borave¢i nz Cetinju, uspevao da se saglasi sa Cetinjem, .da bude jedan od njegovih pravih, autentitnih gradana, Njemu, u nekim éasovima beogradske epohe, kao da je potrebno da na- puita Beograd: on putuje po Turskoj, odlazi u Rim, Pariz, Nica, na Severno more. Veé umornom rukom, sa isku- stvom sigumnog pisca ali bez vatre neodlognog nadahnuéa, bez najmanjeg poleta, u toj zimi svog Zivota on pi8e puto- pise, tu prozu éiju nemoé ne mogu da izbriSu veoma retki trenuci lucidnosti, dubljeg dozivijaja (kao u putopisima Vrata od Levante i Levant). U Milanu, posle razgledanja 2 Bakonja fra-Bme 7Gambetinog groba, izmedu dve beleSke o dnevnim izda- cima (0 kupovini SeSira i dva para rukavica, za Zenu, za 7 franaka), on ée napisati, suzdrzano, sa zaledenim ofaja- njem bivSeg osvajaéa: jedno razocarenje vise. Istina, po- kusavao je da zavrSi Biljeske, ali u Evropi koja za njega vi8e nije bila ona Evropa koja ga je nekad, kad je vodio crnogorske dake u Milano i Pariz, primoravala da, u bes- krajnom odugevljenju, zavrSi skoro svaku drugu recenicu uskliénikom; on, sam, vise nije osvajat, gladni juznjak, veé gradanin, umoran i mrzovoljan gradanin kome je, od svega, ostao jo8 samo gorki skepticizam. Moda je jo8 verovao da putovanje nije zavr8eno, ali i ta Evropa u koju je otifao, u poslednjoj svojoj epohi, skoro kao kamuflirani emigrant iz Beograda, gasi se za njega: ni njen plamen nije mu vise mnogo znagio. Ostali su, zaista, samo se¢anje, strah: u dnevniku iz Nice, pisa- nom najvige ciframa svakodnevnih izdataka (u francima, u lirama), poraavajuée odjekuje jedna retenica, napisana uz pomoé francuskog jezika: Cele no¢i morio me cauche- ‘mar. Sanjao da me Crnogorci hoée da ubiju! 1, odmah posle toga, kao u Zelji da se odagnaju mratne slutnje, neispla~ éeni’ dugovi ¢itavoj jednoj proilosti koja ustaje iz groba: Posle podne odvezli se u Beau Lieu; vratili se predveée. Ranije legli. Barometar 74 1/2, termometar 13 stepeni cel- zijusovih. — Trofak. — Za cigarete 2 fr.; 2a torbu Ljubi- éinu 16; 2a post-cigaret 10; nedeljni raéun u hotelu 240; slugama 2; tramvaj, sitnice 6. To je kraj: nijedna nova epoha ne mote vise da se otvori; postaje i suvise hladno, svet se zamrzava. Ako Biljeske jednog pisca nisu zavréene; to je i zbog te hlad- noée, zbog straha koji je u ovome duhu, veé zavetovanom misticizmu, sve vedi; to je zbog cauchmarea koji mu do- nosi strane snove, senke onih sa kojima je nekada bio, ali koje je napuStao, sa svom bezobzirnoséu hazardera. ViSe kao da nema Zivih, ostali su samo mrtvi; svet oko njega, Zivi svet koji je’ osvajao godinama, neosetno ali nezadrzivo nestaje, gubi se, i na njegovim razvalinama, koje dozvoljavaju, ovog puta, da se 0 njima progovori sa- mo uzurbanim, groznifavim govorom feljtoniste, uskrsava odavno napustena proslost. Matavulj, u vreme svog pot- 18 punog trijumfa, nije vise imao kuda da ode, pred njim se vise nije nalazila nijedna zemlja koja bi u njemu vas- krsnula starog osvajaéa: svet je njegov ali, paradoksaino, on ga je izgubio upravo kad ga je dobio: njegov trijumt je prvi neporeéni njegov ljudski poraz; tek tada, kad vise nije bio izvanjac, kad pred njim nije vise bila nijedna ziva dusa koju treba’ pleniti, ni_Anatol Frans, ni konte Jan- kovié, ni starac Beara sa Cetinja, ni podgori¢ka publika koja je, uz viku, pratila njegovu igru u Balkanskoj carici, ni Laza Kostié, ni knez Nikola, tek tada je on, prvi i po- slednji put, zaista bio izvanjac, stranac u svetu koji ga vise nije pozivao na igru. Jedino sto mu je ostalo, to je seéanje na detinjstvo (njemu, éoveku koji je, po svojoj kondiciji, po nalozima istorije, bio éovek stvoren za never- stvo), seéanje kao kraljevstvo svih siromasnih, Ima u tom njegovom obraéanju dalekom svetu zavi- éaja, u tom priznavanju secanja, netega zaista ljudski tragi¢nog, ali literatura je upravo tako, kroz tragediju ovog Matavulja koji je siutio da nema vise kuda da od- lazi sem da ée vraéa, dobila neke od svojih antologijskih stranica, Njegova nesreca, u kojoj je (kao u skoro svakoj nesreéi) pogled mogué samo za daleka obliéja, u kojoj sluh moze dobro da guje samo glasove koje mu Salje se¢anje, jeste velika sreca nase literature: pripovetke o Primorju, koje je pisao.od 1897 (kad je napisao pripovetku Uskrs Pilipe Vrlete), pa sve do godinu dana pred smrt (Petljina cura, 1907), a najpre, valjda, njegove priée Oskopac i Bila, Povareta, Pilipenda, nisu samo delo jednog pisca koji se udio na tekstovima velike evropske literature, veé sui ostvarenja moguca jedino u neizrecivoj groznici duha koji, u éasovima kad se sluti konatni zavrSetak igre, ne moze vise da rasipa vreme. Ova proza, u kojoj je bukvalno svaka ret skupa, u kojoj nijedan potez nije sluéajan, jeste delo velike duhovne koncentracije, izuzetno snaznog intenziteta. Ako je, dakle, agonija Matavuljeva unistila potpunog Ba- konju, onakvog 0 kakvom mozemo danas samo da sanja~ mo; ako je dala nagoj literaturi i nekoliko stranica nepod- mitivog svedotenja 0 ondainjem Beogradu, kao i nekoliko redenica éudesne atmosfere neizrecivog, ona je. evo, omo- guéila i najbolje Matavuljeve priée o Primorju, prige koje * 19su, U svojoj neverovatnoj prostoti, mogle da se ostvare samo u tudem svetu, u besprimernom siromastvu. Zaista, da Matavulj nije doSao u Beograd, da li bi ikada napisao svoga Pilipendu i pripovetku Oskopac i Bila? Matavulj je u Beogradu, s fanatiékom upornoséu, trazio Beograd, ali naSao je svoje Primorje: tek u kon- trapunktu sa ekavStinom Beograda kao da se, u punoj svojoj muziékoj moéi, mogla da éuje njegova iskonska, primorska ijekavstina; tek u sukobu Matavuljevom sa ob~ ligjima s beogradske’periferije i sa Terazija, kao da je mogla, u njegovom duhu, da se objavi prava svetlost mora, dalmatinskog kamena, svetlost koja svoj najintenzivniji sjaj (ko da 2na zasto?) otkriva tek u seéanju. Da bi da~ nainji Gitalac Matavuljev mogao da oseti svu silinu, pravo maéenje ovog kontrapunkta, ovog sukoba svetova kao su- koba dveju muzika, moida éak i dveju kultura, treba da Gita, treba da odslusa, jednu za drugom, njegove priée pisane, u istoj godini,’ ekavitinom (1897. Viajkova tajna, 1902. Oskopac i Bila), priée iz beogradskog i priée iz. pri- morskog zivota. Ova} pokusaj da se Zivi i misli, skoro istog asa, u dva pravea, da se svojim sopstvenim ‘duhom povezu i usklade potpuno protivureéni svetovi, da se i2- mire nepomirljive sile, to je veliko iskugenje kome je mogao da odoli, koje je, vostalom, mogao i da izaziva samo jedan Matavulj: ‘drugi bi se izgubio u ovoj igri, unistilo bi ga nesaglasje, smrvilo protivuretje. Matavulj kao da je znao da je to ono pravo, poslednje a mozda i najvece njegovo iskuSenje koje mora da prihvati i koje je, zato, prihvatio, on, ipak jo3 lukavi Matavulj: u trenueima Povarete ili Pilipende, posle svih onih beogradskih pred- meta za pricu (pripovetka Predmet za priéu), neki drugi Matavulj napustio bi Beograd, te éasove zlih slutnji u po- noé, i posao u susret svetu koji ga doziva iz seéanja ali ovaj do kraja oprezni, mudri Govek znao je da je to opasna zamka, i da u svome Primorju moze da bude samo ako ostane u Beogradu; on je umeo da prikvati o¢ajanje, tak da iskoristi svoju nesre¢u, s istom lukavoSéu s kojom je umeo, ranije, da iskoristi nebrojene prilike koje mu je srega pruzila, Ako: je znao da iskoristi (i ncka ova reé ne bude i suvise teSka) jednoga grofa Jankovica, jednoga 20 kneza Nikolu, evo kako je znao ono sto je neuporedivo teze: da se koristi ogajanjem, pre nego Sto ne potone u njemu. U svojoj pristupnoj akademskoj besedi (1905), tri go- dine pred smrt, objaSnjavajuéi, skoro s potrebom da se opravda, zasto je nekad bio obozavatelj Zolin, rekao je i to: Kad se Covek nalazi u nekoj novoj evoluciji, ne moze je posmatrati spolja, Ali, to nije samo opravdanje, to je Blas jednog velikog iskustva koje je, pre svega, iskustvo prihvatanja: Matavulj je znao da je pisanje, uvek, veliko prihvatanje onoga Sto je na dnevnom redu istorije; da je to vedita evolucija koja je moguca samo ako ¢ovek ume i moze sebe da daje trenutku, strasti, i da je to davanje jedini nadin da se dobije, da se zaista postoji u istoriji, da se bude sama ta istorija. Ako mnoge njegove stranice danas ne stizu, u neka- dainjoj svojoj moéi, do nas, ako mi nemamo, uvek, naj- bolji sluh za Matavuljev govor, te stranice ipak pripadaju jecinom jedinstvenom delu koje, kao velika parabola, po- Zinje s anegdotom u duhu Stjepana Mitrova Ljubise i zavtSava se, preko nacionalno-romantiénog, neotekivano renesansnog, naturalisti¢kog i mistitkog dozivijaja sveta, Matavuljevim pripovetkama s Primorja bez kojih bi jedna~ Gina nase literature bila siromasnija, Radomir Konstantinovié 21BAKONJA FRA~BRNEI, SVETA LOZA Dalmacija ima: Sest biskupa, Zetiri mitronosna opata, Sest kaptola, deset bogoslovskijeh sjemenista, éetrdeset dekanata, dvjesta devedeset i sedam parohija, sto trideset i tri kapelanije, sedamdeset i tri manastira iu njima oko dvije hiljade pet stotina manastirske éeljadi. U Dalmaciji ima katolitkog naroda oko éetiri stotine hiljada duga; ona je siromasna, te se njezina djeca klan- éaju na sve éetiri strane svijeta radi hijeba nasusnoga, pa Ko to zna, taj bi mogao re¢i da u tome vinogradu gospod- njem, prema prostoru zemljista i broju éokota, ima rabot- nika i odvige. Ali vecini Dalmatinaca i danas je jad na Francuze koji, potetkom ovoga vijeka, ukidose jo8 toliko biskupija, opatija, kaptola, sjemenista, dekanata, parohija, kapelanija, manastira i crkava. Kao god Sto se mnoga dalmatinska plemena ponose svojim junacima u proslosti, koji su se odlikovali u rato- vanju § Turcima, tako se isto mnogo plemena ponose svojim »misnicima+, koji su se borili protiv »nevirnih rkaéa«; kao god sto u Dalmaciji ima bratstva, koja su u neprekidnome nizu dala do trideset, éetrdeset serdara, bar- jaktara, itd., tako isto ima ih iz kojih je izaSlo toliko fra~ tara, ili popova (fratar je vise cijenjen). Taka se plemena zovu: svete loze. Tako je sveta loza Jerkoviéa u Zvrljevu, koje je do danas, dalo manastiru V. dvadeset i pet fratara, Ima jedna knjiga u kojoj su Zivotopisi sviju fra-Jer- koviéa do polovine ovoga vijeka, njih dvadeset trojice. Ja sam bio srecan da tu knjigu imam u rukama za njeko vrijeme, te sam iz nje ispisao glavnije podatke 0 njeko- lieinji_glavnijeh fra-Jerkoviéa, a ovdje Gu navesti samo pet biljezaka, da titaoci vide zasluge tijeh Ijudi. 25Napomena, Prvi broj znagi godinu rodenja; jedan krst znaéi koje se godine éovjek zafratrio, dakle kad je umro za svijet; a dva krsta znaée godinu u kojoj je zbilja umro — onako kao Sto i mi mremo. Evo tijeh biljezaka u bunjevatkom govoru, sasvijem kao Sto je u pomenutoj knjizi: »Fra-Brne II (+ + 1519). Priveja je puno puka iz sta- roga zakona u katolitku viru, u Gemu’ su mu bas vridno, na ruku bili: E, Moéenigo, Providur u Zadru, T. Pilotié, kapitan u... i R. Petak Alfijer u... kako svidogi jedan zapis od ruke istoga fra-Brne, u kome reéenome zapist (od godine 1502. na glagoljskome éasoslovu, na kome ima Jo3 mnogo zapisah) receni f. B. priporuéuje redovnicima, Posli sebe, da spominju na maloj Misi imena tih Ijudih... Jos se pripovida o njemu u Zvrljevu da je lipo piva uz gusle, po viaski, i da je moga dozvati éovika na jednu uru daleéine, tako je jak glas imax. »Fra Martin (1545, + 1565. + + 1630). Zupnikova je u... Biza je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puske od riSCanah ... Ima jedan zapis od njega: a nije nikada okusija ribe, ni varene, ni peéene, ni mor- ske, ni ritke, jerbo je nije 'moga podniti, sto j Gudan sokret od mara! 08% PoUmith #0 Je as jedan »Pra-Jerica (1631, + 1652. + + 1710). Naodija se u Kotarima kadno srdari: Jankovié i Naki¢ prognase Tur- ke... Mlogo je podnija u bigstvu, a jo8 vise od zlih i kvarnih ljudih, koji ga napastovaSe za niki veliki grih, zato je i pedepsan bija. Za njegovo vrime umra je jedan mladi Jerkovié u manastiru, kao dijak, a drugi Jerkovié Gitiéi pobiga je iz manastira, te se samo treci zaredija... Pri svrsi bija je fra-Jerica ispovidnik Biskupa i od njega puno ljubljen .. « »Fra-Bortul (1709. + 1729. + + 1776). Ovi slavni re~ dovnik, kad je bila velika glad, priveja je mlogo familijah iz gréke vire'u nau katolicku. Zato ga je deneral naSega reda zva u Rim i prikaza S. O. Papi Klimentu, i uéinili su mu mlogo pocesti, ali je u povratku, putujuéi iz Zadra na konju, pa i ulomija nogu, od sta je dugo bolova... Kad je jopet bila glad (1756),'on je zakupija Zito i proda ga 26 dobro puku, a za dobit kupija je, u gornjem kraju, mana- stiru vinograde, koji danaske vride priko 30.000 f« »Fra-Viéenco (1774. + 1793. + + 1835). Kad je prin- cip propa, odija je s ostalom Gospodom Dalmatinskom k Svitloj Kruni Betkoj, radi pokorenja Dalmacije cesaru, kako bihu poslate Deputacije od sve Dalmacije. Bija je kod Krune na ruku i razgovara se s Njom... Kada Fran- cuzi zabranige naS S. Red, on osta sam u manastiru za 8 godina, a Redovnici se razbizaSe po Zupah . . . U to je vri me pritrpija mlogo od riSéanskih ajdukah, koji onda bisni- Se stravito. U jednom susretu reéeni ajduci odsikose mu uvo i osta bez uva do smrtix. U nage doba ima desetak kuéa Jerkoviéa, ali se veé ‘od poodavna dijele na tri grane, koje se preziviju: Brzo- kusi, Zubaci i Krkote. Mogao bi ko, zbog tijeh nadimaka, pomisliti e su Jerkoviéi prezreni medu svojim zemljacima, a to nije istina. Ne samo po Zupama sv. Frane nego éak i Zvrljevu niko nikoga ne zove pravijem prezimenom, ni_pravijem imenom, nego svako éeljade ima nadimak. Isti, fratri iako su poslije Boga najvige Stovani, ne mogu izma¢i tome na- rodnjem kritenju. To je, dakle, prosto obitaj, neki zao obigaj, ako éete, ali nigta drugo. A da je kuéa Jerkovia zaista’u puku poStovana kao sveta loza, tome ima sila potvrda, a mi emo odabrati samo dvije-tri. Prvo i prvo, ne samo u Zvrljevu nego i po okolini, kad se Sto priéa iz starine, obiéno se dodaje: »To je bilo u vrime fra-Martina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubca, ili Yra-Vice Krkote« itd. — ba§ kao kad Boinjak rede: »Za- Kulina bana«, a Hercegovac: U doba hercega Séepa- nal... Drugo, MiljuSani, ljudi jako »privatljivi« — (kako se onamo kaze za lupeze) — radije ¢e »privatiti« Jerkovi- éima odojée nego li drugome kome ovcu jalovicu, e uvje- reni da je meso od Jerkoviéa stoke mnogo slade od mesa itije druge stoke. Jo& jedan primjer, pak je dosta. Prije_njekoliko go- dina sporjecka se neki Jerkovié sa njekijem susjedom. Jerkovié se naSao pranica, te udari susjeda, a ovaj imao 27u ruci sjeldru, pa zamahne oltrijem put Jerkovida, ali se brz0 predomisli i obrne uéice, pak usicama zvizne Jerkoviéa po elu i ubije ga. Pitan u sudu zasto to tako uéini, susjed odgovori: ~Nije mi, valaj, Za sto sam ga ubija, ali ne bi nikad prigalija da sam’ mu kro prolija, jer je njihova kro teska u devetom kolinu«... ° Jerkoviéa se soj razlikuje po mnogo éemu od od- stalijeh doseljenijeh i starosiockijeh bratstava, ‘Belen i Zubei mahom su krakati, duga vrata, kostunjavi i ko- smati. Krkote su, vecijem dijelom, maloga rasta, jedri i golopuzasti. Svi Jerkoviéi imaju velike zube, i gotovo svaki je malo razvratastijeh usta, smede dlake i sijerijeh ogiju. Svi su, veoma nigti duhom (u jevandelskom zna- éenju), miroljubivi, slatkohrani, i vrlo malo »privatljivi«. _ Samo se po sebi razumije da je medu Jerkoviéima najodabranija ona grana od koje je zivi fratar. Fra-Vice (774, + 1793. + + 1835), onaj kojemu su »ajduci od- sikli desno uvo i koji osta bez uva do smrtix bio je Brzokus. A Brzokus bjese i fra-Brne (III) (1819. + 1838, +2). Ovaj podljednji imao je tri brata: Jeru, Juru i Baru, ili kako se u Zvrljevu zvahu: Kuimelja, Cagalja i Sundu, Kusmelj zato Sto bijese veoma rutav, Cagalj stoga Sto je bio suh kao kuka, a Sunda zbog toga Sto je govorio kroz nos, Posto je ovoga vijeka sveti in bio u grani Brao- kusa, a Kusmelj bio starjegina u bratstvu — mi éemo © njemu i njegovoj porodici progovoriti napose, u ovoj drugoj glavi. 28 Il, KUSMELJ I KUSMELJICI Jere Jozov Jerkovié, Brzokus, KuSmelj, bjeSe sta- ponog, vrata kao u divokoze, glave okrugle i tvrde, da je mogao njom bukovu dasku razbiti. Ridi mu brei zati- skivahu nozdrve i dopirahu do usiju. Zubima mogase na~ gristi pletu, a Sakama slomiti évrstu suhoricu. Mogao je ojesti peceno dvize, ali piti je slabo mogao. Pored svega toga, bjote mirnjacina, te ga je sitna i Zoljava Barica, Zena mu, ili kako je zvahu »Osinjaéa« (zbog zelenijeh ‘ofiju), mogla karati do mile volje... Kugmelj Zivlja’e ponajbolje medu svojima, a bijase odijeljen od braée. A kako bogatstvo nije naodmet ni u svetoj lozi, i kako je vrijedno znati koliko treba da éo- vjek ima pa da bude najbogatiji u Zvrljevu, cujte sta je bilo njegovo: Od nepokretnijeh dobara KuSmelj imadijaie: kuéu pod plogom, petnaest lakata dugu; uz kuéu naslon; pod kugom vrt i desetak dana grohota, kao Sto je sva, zemlja u Zvrljevu; pod brijegom oko petnaest: motika vinograda i njeSto zagajene ograde. Od kretnog imetka imao je: Zenu Osinjatu, tri sina, dvije kéeri, dvije krave, dvadesetoro vunjaéi, dvoje ma- garadi i svinju za posjek U rodnoj godini Kusmelj se_mogase ishraniti svojim titom do Botiéa, a od tada do Petrova-dana namirivase kutnje potrebe prodavsi vino, ako je i ono rodilo, prodavsi vunu i smok, prodajuéi voce kad mu je doba, i drva preko sve godine u gradu. Uz to, Osinjaéa je tkala po vas dan, a njezino je tkanje bilo na cijeni. Eto tako se u kuéi KuSmeljevoj sastajao kraj s kra- jem w rodnoj godini. Do duse njihove potrebe ne bijahu 29prevelike. Neka je pure izobila, svetanikom po malo mrsa i po malo kominjaka, da se zalije suhi zalogaj; neka je mrkadine, da se tijelo pokrije — pa dosta! Po tome mo- Zete suditi kako su Zivotarili Cagalj i Sunda, a kako i svi ostali Jerkoviéi, Ali siromastina nije sramota nikome, a najmanje svetoj lozi!. A kad bi ljetina izdala? A kad bi ljetina izdala, bogme i onda se njekako dolazilo kraju. Osinjaéa bi tkala po vas dan i po svu noé, magarci, natovareni drvima i za njima Kusmelj ka- sahu Gece put varosice, a, Sto je najglavnije u takvoj ne- volji, i KuSmelj i Osinjaéa i Kumeljiéi stegli bi se u pasu. Dua valja, u zloj godini fra-Brne je pomagao naj- vise starijega brata, ponjesto i onu dvojicu, To je dujo Ginio kao dobar éovjek, ali tome bjeSe i jedan krupan uzrok — nije vajde kriti. Rekosmo poprijed da su Jerko- viéi maliéak prihvatljivi, a glad je glad, a ljudi su ljudi, pa eto fratru bruke gotovo ako ne pretete zlo! Sad da prijedemo na ono Sto je preteznije. KuSmelj kao da bjese i najposteniji medu svojim zemljacima. Velimo: »kao da bjese« jer ne znamo po- uzdano. On se kleo da nikad nikome nije nista ukrao osim strigevima dvije koze, i to prije no sto se ozenio, ito po nagovoru pokojnog strica Jurete; ali su se i Zvrljevijani Kleli, da on ima na dudi bar trideset gria, Sto sitne sto krupne stoke, i jo mnoge manastirske stvari. Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi? Odista se pre- tierivalo is jedne i s druge strane. Tako je kanda i carska vlast mislila, te prebivsi na polak i uzevsi na um da kad je éovjek iz Zvrljeva, a nije prihvatio vise od pet- naest glava Zivotinje, da taj govjek nije prijesao iz gra- nica éestitosti, te da moze biti narodnijem glavarom. I po- stavi vlast KuSmelja knezom u Zvrljevu. A Zvrljevijani u toj prilici rekose: -Lako je onome biti svetac kome je Bog otac!« Biva: »Fra-Brne je Bog, pak ti je tako, Ku- Smeljul« A i jest fratar Kusmelja ljubio mimo braée i mimo sve rodake, Ijubio ga je »kao kruh vino«. Samo da znate koliko je puta s njim jeo, ba’ s njim za jednijem stolom 20 iu manastiru i po Zupama! S njim je i putovao. Dva puta idose zajedno éak do Zadra! On ga je od duga oslobodio, on mu je krov poplotao, on stoku kupio, njegova ga je preporuka digla na knestvo, itd, Cagalj, Sunda, Kljako, Rdalo, Rkalina, Rora i svi ostali izdanci svetoga Korijena ne zavidahu Kusmelju toliko ni jedeno jelo, ni putovani put, ni oduzeni dug, ni pokriveni krov, ni zapacenu stoku, ni steéeno knestvo, sve mu to ne zavidahu toliko koliko njeSto éemu se Kus- melj nadao. A Kuimelj i Osinjaéa zebli su u srcu da im se na- danja_neée obistiniti. O tome su svakog vetera govorili, a uvijek jedno te jedno, Ne samo Sto svake bogovjetne veéeri ponavijahu iste misli, nego ponavljahu isti isto- vjetni niz rijeéi, tako da im djeca nauéige napamet te razgovore bas kako kakve molitve. Po veteri Zena bi zapotela: — Cmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu Gizme ofistiti, niti bi moga vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se dize u zoru da zvoni zdravu Mariju, a kamoli da prati piske strica kad digod na konju pode, a kamoli da bude svuda skokom kuda redovnici okom, ka’ sta je, bome, red najmladem dijaku! Aja, brate! A i da nije svega toga, nego da ga puite da lastvuje pa da samo knjigu udi, zar bi ovo tele bozje ikad knjigu naucilo?... Ma na koga si se uvrga, ne bilo te!... Poslije tijeh rijeéi nastao bi tajac i svi bi se pogledi stekli na Cmanjka, a on bi oborio glavicu, znajuéi lijepo da je kriv sto dode na svijet slabunjav i bedunast ... Tome djetetu pravo ime bjese: Jozica. Materino pi- tanje: »Na koga se uvrgao«, imalo je zaista smisla. Jozici je bilo veé trinaest godina, a glava mu ne bjese veda od dobre kruske, a prema glavi sve ostalo tijelo, i trbuh mu utonuo pri rtenjaci — ele, Saka jada, sa8ta ga i prozvaie Cmanjkom .. fatijem bi Kuémelj, uzdahnuvsi najprije sto dublje fe, probesjedio ovako 31— Bakonja, Bakonja, nesritno dite! Ti bi sve moga Sto Cmanjak ne moze, moga i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!... Bakonja, vrat slomija, oéeé li se ikad okaniti galijotstva, o¢eS li se ‘ikad pameti dozvati... Ba- konja, grom te ubija! Ti Ge§ zlo svréiti, na vi8alima ée8 svréiti ka niko tvoj! Ti si priliéniji za ajduke negoli za redovnika, ti ka da si po sto puta od risanske krvi... Nesritno dite! Nesritno dite! Ubija te grom!. Rekavsi to, KuSmelj bi obiéno briznuo u plaé, a Ba- konji ni brigase za to, no bi se raskoratio i gledao malo podrugliivo »éaéu«. Ive ili Bakonja, »vtorodeni« sin Kuimeljov, bijese od dvanaest godina koliko drugo napredno dijete od pet- naest, rumen i zbojit, Zivolazan, veseo i gotov uvijek na »galijotstvo«. On je odmetao kamenom i starije od sebe, odskakao i u trei utjecao svijem svojim vrsnicima, mogao se popeti na drvo kao vjeverica, mogao je uzjahati gola konja, a imao je srca da se pobije i s kojim brkonjom. U cijelom Zvrljevu ne éase naéi djeteta koje ne bi imalo biljege od Bakonjine ruke, ali i njegovo tijelo bijeSe puno mozulja, ama se nikad ne uteée ocu da ga on brani, nego se svetio sam, koliko je mogao i trpio junacki. A najvise ga odlikovase od druge djece njegova tvrda volja; sto bi naumio, to bi i uéinio pa mu stotinu smetnja na putu bilo; Sto bi hotio zatajiti, ne bi odao pa da ga na muke meéeS, Ponjekad bi zasnuo rijetima, a pogdjekad posta bi muéaljiv, kao stanac kamen. To je sve éudnovato, ali je éudnovatije Sto je Bakonju Osinjaéa vise Ijubila no i Kuimelja i Cmanjka i dvije kéeri: Galicu i Krivu, Ne éa’e dati prst jedan njegov za koje od njih, a pregorjeti éa’e sve skupa za njegovu lijepu glavu, Planula bi kad bi i malo sto skrivile curice, iska- lila bi se na svima u kuéi kad bijaSe Ijuta, a Bakonji ne samo Sto nikad ne rege grke rijeéi, no ga je zaklanjala u svakoj prilici, i onda kad je njegovo galijotstvo bilo isuvise oéito. Koliko i koliko puta Kumelju prevri, pa skoéi da istuée »nesritno dites, a Osinjaéa se onda nakostrijesi put muva, baS kao kvotka branedi pilad. A rekosmo po- prijed da se silni knez Kuimelj bojao Zoljave Osinjaée! Davo neka razumije kako je to mogio biti, ali vi éete ra~ 32. zumjeti da je malome stoga lako bilo raskoraditi se i sluSati podrugljivo ogine prijekore ... Poslije Bakonje, najmiliji bjeSe materi podjevojéar Skembo (ili Roko), djetence od éetiri godine. Posto bi se Kuémelj isplakao, uzela bi ona Skemba preda se, pa mu poéni ovako tepati: — Evo ko ée biti na§ redovnik, na’ biskup, naga kkruna! ... Je li da oces, moj kopicane (kopreane)? Ja Sam maji, maji, maji, maji, pa cu biti viki, viki, viki, pa cu biti bikup, bikup, bikup!... Duso materina, sice materino, diko nasal... — Pa onda: cmok! emok! emok! izljubi ga i Yuljuskaj dokle ne zaspi... — Bog ée sve na dobro upraviti! — rekao bi naj- poslije knez, nakon dugog razmi8ljanja. — A da ko no Bog! — prihvatila bi zijevajuéi Osi- njaga, pa bi svi legli. Tako je zadugo trajalo pod krovom najstarijeg Brzo- kkusa, a tako hoéase trajati jo8 da se ne dogodi njesto. Bakonja fra-Brne 33UL. IZBOR BjeSe u potetku jeseni. Jednoga radnoga dana, odmah po sunéanom smiraju, Kusmelj i njegovi okupili se oko trpezice na kojoj se dimljaSe pura u drvenoj zdjeli. Sjever je jako duvao. Prije no Sto ée sjesti da jedu, zagatise svi jednogrlice »ote nas« i baS izrekli pridi kraljevstvo tvojes, kad li Bakonjino tanko uho, kroza svu vjetrenu hupu, éu konjski bahat, te poteée k vratima, pak viknu: — Fra-Brne! Kusmelj i Osinjaéa istréa’e u avliju i vidjese — prvo Sto vidjeSe bjese najdeblji dio fratrov, jer kulaS obmnuo sapi vratima, a fratar se povio na kulasu, pa s nategom izvlaéi desnu nogu iz uzendije. Sejiz, njeko crno- manjasto momée odjeveno po kotarsku, sa ¢itom kubura za pasnjaéom, driaSe konja za uzdu. KuSmelj dopade, izvuée bratovu nogu, pa obuhvativ ga oko sirokog struka, pomoze mu da side. Pa onda se braéa poljubige u sumit dva puta. Osinjaéa cjeliva djevera u ruku, a Bakonja prinese usnama konop kojim se opasuju franjevei. Fra-Brne, bjese svom glavom manji od brata, ali kad bi Kuimelj obrijao brke, pa mu se naduli obrazi, Sija, trbuh i — sapi, bio bi isti fra-Brne. — Biémo wu kuéu, e pomete! — rege duhovnik, pa doda s praga: Valjen Isus! — Vazda Isus i Marija! — prihvatise Kusmelj i Osi- njaéa. Ona zbunjena stade se muvati po kuéi, ne zna- judi sta ce. — Pa kako? kako? — pita dujo. — Vala Bogu i prisvetoj Divici, nije zla! eto, gladi nije, a bolesti nije, pa se Zivotari — veli knez Kusmelj. 34 — Dede, nevis fra-Brne, Osinjaga prostrije kligano rakno. — Ta-ko! — rege fratar. — Sad mi izuj gizme i metni mi kladu pod noge, ta-ko. E, sad zapali sviéu! U svakoj katoliékoj kuéi nalazi se po jedna voSta- nica, osvecena na Sretenje (na Kandeloru), a éuva se u kuéi za upotrebu samrtnicima. Osinjaéa se prekrsti i pro- Baputa: oprosti, Boze i majko Kandelorice!, pa zapali svi- jeéu i usadi je u ¢aiu Zita, Brne naslonio pleca na poviju od tronozne stolice, prepleo prste na trbuhu i obrée palac oko palca, Sejiz unese bisage, a Bakonja sedlo, to, metni malo sukna na stolicu — rece — Ne znam Sta éu, — reve Kusmelj ée&kajuéi se po glavi. — Hoée§ li da zakoljem jednu kokodicu? — Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za veéeru... Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domacica. — Ajde veterajte, Zivi bili! Stipane, daj da se i mi zalozimo. I ti Ge sa mnom veéerati, Jerolime. Domaéica metnu svoju zdjelu na tle, a trpezicu do- nese pred djevera, pa onda dovede: Cmanjka, Skemba, Krivu i Galicu da poljube konop strigev. Stipan izvuée iz bisaga jednu guku, zavijenu u har- tije, koju odmota. Bjehu tri pegene pastrmke. Za tijem izvadi desetak jaja, jedan sirac, prijesnu pogagu, viljusku, noz i éasu. KuSmelj, éeskajuci se jednako po glavi, biée mislio: »Lako je tako postiti!s — Odi, Jerolime, sidi — veli tra-Brne. — Ma, ja... onaj... kao... — pote se neékati, — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare. I sva trojica se-slozise. Napolju se nadimase vjetar na mahove, te treska’e vratnicama. Torni pas Kugmeljev vijase u naslonu. Osinjaéa je Saptala s djecom, a Bakonja zaboravio na jelo, pa zinuo put strica. Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom! Kako je lijepo jahati dobra konja, voditi uza se sejiza, nositi disto * 35rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe svakog bogovjetnog dana! Kako li Je lijepo da te svuda narod pozdravlja! Izdaleka Ijudi skidaju kape, a Zene se klanjaju! Ko ti se primakne, jubi ti ruku i konop oko pasa!... Bakonja duboko uzdahnu. — Sta ti je? Zaito ne ide’? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo se otvorise vrata i ude gomila Jerkoviéa. Prvi udose: Cagljina i Sunda. Za njima Kljako i Rdalo, sa dvojicom svojih momaka, Pa onda pet Krko- tiga: Rkalina i Rora sa svoja tri sina, Jedan za drugim svaki nazva »Valjen Isus!« i svaki poljubi fratra u ruku, pa posjedase. — Kako, Jure? Kako, Bare? Kako, Simeta? Kako, . Kako svi? — pita fra-Brne. Vala Bogu i Divici, sa zdravljem smo dobro, muéimo se kako mozemo — odgovori Cagljina u ime svij — Tako! — rege fratar i nastavi jesti, Bratstvenici izvadige lule s kratkim kami8dima, te zakurnjavise, Poito se nagledase »vra-Naévara« (to je bio nadimal Brnin), pogledi im se stekoSe vrhu ognjiéta gdje vigase njekoliko butina ovnujskih i svinjskih porebrina. Jedno momée Krkotiéa, gledajuéi to, Sapnu najblizem: »Gledaj, molim te, blaga bozjeg u gubavoga Kuimeljal« — »Ej, da nije krov poploéan, ili bar da je sira badZa« — odgovori onaj uzdahnuvsi. Posto ona trojica pojedose ribu, domain dohvati s Police jedan zemljani vré, duhnu u nj, i naglo odmahnu glavom jer milioni zrnaca prasine izletjese iz njega. Ba- Konja pride ocu sa vostanicom, te obojica otidose ka baé- vama, koje bjehu iza razboja. Svijeéa se ugasi, te Kus- melj rete: — Zapali je jopet, vrag je odnija! — Odnija ti pamet, bestijo muska! — rege tiho Osi- njaca, — Zar se Kandelorica pridaje vragu! — Pravo kates, nevisto! — reve glasno Rkalina. — Grijota je sviéu grditi i kad nije Kandelorica, a kamoli Jo8 vridat Boga prid didicom i prid duovnikom. Vice’ 36 — Valaj smo ba’ beitije kad se ni prid redovnicima ne mozemo uzdréati! A da Sta lajemo kad nas oni ne Guju? — dodade Kljako. Hoéahu odista Rdalo, Rora i Cagljina svaki ponjesto jo8 reéi da se fratar ne bijeSe zagovorio sa sejizom, te ih ne sludase. — Tako! — veli fra-Brne, odignuvsi éaSu_vina prema oku, — Je li ovo staro vino ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije nego novo... nije ba8 ni staro ni novo! — odgovori knez Kusmelj, toliko se bijeie zbunio ‘od Ijutine zbog zamjeraka bratstvenika. — Kako to? — reve Brne. — Nije ni staro ni novo? — pa ne saéeka odgovora, no ispi éaiu i ostavi je pred Stipana. — Jevo vidi8 kako. Priteklo mi je pet barila od lanj- skoga, a cina mu je bila prid trganje, te ti ga ja smilaj 's novim, a novoga sam naia trinaest barila, te ti ja sve uspi u onu baévu, a ona bagva bere malo vise od 18 barila, te ti ja... — A je li emu? — prekide Osinjaéa, pitajuéi fratra, — Vire mi, nije lose! — odgovori Stipan, pa pote Ijustiti jaja. —.Taa-a-ko! A o¢eS li dati braéi da skvase grla?... Jeste li veterali, Ijudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala! Kuimulj uze bardak ispred djece, pa krenu put baéve, ali ga Rkalina ustavi. — Neéemo da migaS s tim kominjakom! Aja! — Nama kominjaka i kod kuée pritiée! — viknu Cagljina. — Ne, ne — zagrajase svi. Kuimeljii bi kao da ga péela upeée uvrh nosa, te odize obraze i brke, a zube iskezi, pa im veli: — Ma, ljudi, Sta ée vam cilo vino, Ovde nema ni Avi gage dropinjaka! — Ima, kriza mi, gotovo pun bardak! — reéi ée njeki Zubatac, nadnijevii se. 37Svi prsnuse u smijeh. Osinjaéa istr2e mudu sud iz ruke, preruéi kominjak, pa ode k batvi. Svi povukose dusu u se te se tulo kako mlaz Si¢e. »Vra-Naévar« u toliko izvadio njeki list, pa stade Citati. Cagljina, primivSi od snahe pun bardak, ustade i ski- de kapu. Svi poustajaSe i poskidae kape. Fratar, ne dizuéi gla- ve rete: — Stipane, namiri konja! To je najglavnije. Za tim se pobrini za moju loznicu odma! Momak izade, a za njim i Bakonja. Cagljina se nakaSlja, onako kako se ini kad se hoce da privuée éija pagnja, Akad ni to ne pomoze, on zovnu: — 0, vra-Brne! Fratar dize glavu. Brat mu tad zapoée: —_U zdravije vase mile dobrodoSlosti, ka Sta je u vike bilo nae drage dobroproslosti, jer ona uvik nage Zelje i na8u dusu isliduje; jer ona odi i brodi medu nama grisnima, baS ka mudrost’ medu volovima, da nas pro- Vedri i prosvitli, ruza naSa, ka sviéa kroza dim od tamjana! Po tom, da ti bude u svru prid Bogom, prid carom, prid biskupom, provincijalom, gvardijanom, narodom i na o- nome svitu za Zivot, a na ovome za duu! Po tome, ka Sta si se stega svetim konopom, da stegneS boljitak, za~ éetak, virovanje i strplienje i svako blagoslovljenje; jer dusa ne umi da su dvi, jer na kraju visi pokajanje i’ mo- Vjenje; a svra je velika, da ti, ruzo naga, budeS dosa ka vist blagovist od dive Marije, od Isusa slatkoga, od Jozefa pravednoga! Potom, kako je Isus sakrugija bogoljubnu zmiju, tako je u svoja grka justa metnuja kitu eviéa, a prokleti sotona prosuja otrov! KA Sto su vridni bili svi naSi misnici, dvadeset i tri do tebe, tako ée i nakon tebe! A ti pisme pivas i molitve divanis. KA Bog Sto sve zna — jer mudros, éestitos, bogoljubos, skrusenos, kripos, lipos, mi- Jos, duevnos, rados, poniznos, u tebi su ka u vriéi! A po tom i po tom. naS drugi i blagosloveni, slavni, virni i mirni, kA Sto si nosija, posija, prosija, raznosija, dolika do vode, 38 gorika do brda, dakle, u glavi uje8, a u udima vidi8, a pod petama je lako onome ko je obuven, a u dusi ko je kkriZom umijen, dakle, neka se lig koga boli ovom sve- tom svrom, ka tri vra-Brne, kA i oni nasi svi prosli duov- ! Dakle: alvundandara, Zivija nag diéni vra-Brne! — Zivija! — uzviknuse Jerkoviéi. — Ko ¢e napiti ka on! — veli Rkalina, maSuéi glavom. — Niko ka on! — Viru mu njegovu, da je udija, kakva bi to gla- va bila! — Ja sam mu malo koju rié razumi — A ja ba’ nista! I svi se diviSe tome govoru koji ne razumjese — jer po Zupama svetog Frane, kad se napija uéenu dovjeku, ili kad se u kakvoj preteZnijoj prilici govori pred ugenijem Yjudima, treba govoriti da drugi ne razumiju. A Cagljina bijage pravi vjestak u tome, takav vjeStak da on sam nije razumijevao sto je govorio. On je tako dvas tri8 besjedio u manastiru, a njekoliko puta u gradu prilikom opéinskih izbora, i uvijek bjeSe potresen najvise on, pa svi oni koji bi ga najmanje razumjeli. Besjednik nagnu bardakom. A kao da ni u tome poslu ne bjeSe posljednji, jer mu jabuéica skakaSe kroza dugaéko grlo, od kotlaca do podbratka. Posto predusi, huknu, i do- dade sud bratu Sundi. — Un zdravljen vran! Donbro dona! — napi Sunda, pak odape ni8ta slabije od starijega brata i dodade sud rodaku Rkalini Zubacu. ‘A Rkalina, nakon dobijenih deset gutljaja, dodade sud Osinjaéi, jer ‘bjeSe veé prazan. — E, ovoga jo8 nije bilo! — re¢i ée Ku8melj tiho, kako su ga najblizi mogli éuti. »Oblaporne gube, dotepale se mukti8a, pa naginju ko ée bolje; klju-ka, kljuk-ka, Klju- -ka! Ka da meni s neba pada! Ej, ej! Uto se vrati sluga noseéi naruéje sijena, kojijem na puni najbolji krevet. Bjase ih u kuéi svega tri, otesanijeh sjekirom od bukovine, kao Sto su obiéno po dalmatinskim selima. Povrh sijena sluga prostrije éiste plahte, koje i vadi iz bisaga, a svrh toga metnu pokrivace. 39Za njim bija’e uljegao Bakonja, pa se raskorati pred pragom, gledajuéi koso stri¢eve i rodake. Osinjata je nje&to Saptala s muéem, pak napuni drugi ‘a. , puni drugi bardak, kojijem se odredise: Rdalo, ‘Kljako iv Rora, Pa onda tre¢i, Kojim zavr$ise moméad Krkote i Zubaci. Stipan pripali cigaretu fratru, pa se poizmaée. . _Jerkoviéi razumjese sad da je blizu éas u kome ée se izleéi ono oko éega se sve obrtalo, te umukose i pogledase Cagljinu, a on skupio prstima mrske na ¢elu, kao da prebere misli Svi ofekivahu ko ¢e prvi progovoriti i kako ée. Prvi probesjedi sluga Stipan: — Ljudi bo2fi, ala ste diviji! Taj va’ duvan smrdi, vire mi, ka kuga, i Stiplje za ofi, te e tribati rastvoriti vrata i badZu posto izadete! Ljudi bozji, ala ste divlji! Na to se uzmigoljige, ali mudri Cagljina odmah po- vn : ign © & B2 smo nego diviji! Mi smo, bolan, ka Pa ugasi lulu, Sto i drugi s mjesta utinise. — Pa onda jo§ njesto — nastavi Stipan. — Mi smo posli iz manastira u podne, pa je, bogme, dujo umoran fon bi lega, a vi zasili... Na to evi jedanak poustajase ‘ratar glednu na svoj ¢asovnik i mahnu put njih rukom, ali kal j ji ije j ees av ko u taj mah razjapi usta, od zijehanja, — Ostanite . Posjedage opet. _ — Tara-ko! A kako je sad ov...ov...?— i zijehanje prekide gledao Bakonju. Osinjaéa brzo ustade, pokloni se, stavi ruke za pojas, pa pote: — Du&e mi, vra-Brne, pravo da ti kazem, malo je beskaran, malo je svoje glave, malo je Ziv, Zivlji od druge dice, ali, jopet, dade se i svitovati, ima niko vrime!... — Hm! Ta-a-ko! Cagalj se znaéajno naka8lja, 3to utini8e i svi njegovi. 40 jo...8ma...a..lo, jos malo! Cc opet mu jeG, ali svi razumjede 8ta pita, jer je — He! nije bas posve lo, ali je mudar, moj vra-Brne, Divice mi, mudriji u mnogim stvarima od éaée! — Ta-a-ko! — Jade kaéljanje medu Jerkoviéima. — Od éaée i od drugih, viruj ti meni, vra-Brne! Jeto prikojuée dosli Ligani da kupuju vino. Jere trazi po jeda~ naest viorina barilo, a oni nude po devet. Tako je trajalo sve jutro. Najposlinak Jere tijeSe da da, ali mu Bakonja reée: »Ne daj, éako, jere sam se ja prikra kad su se razgovarali, pa sam éuja di govore da je vino po drugim selima skuplje od naSega, a slabije od nagega. Jo§ rekose da bi se u nae moglo usuti treci dija vodel« — Taaa-ako, taa-ko, tako! Anu, amo, odi, mo, od’, — rete fratar. Bakonja poljubi striea u ruku. — Pa Sta misli8, a? O¢e8 li galijotati ako te povedem u manastir, a? — Ja éu te sludati i biéu dobar! — odgovori Bakonja, gledajuéi strica otvoreno u oti. — Ne govori tako, divlje dite, nego reci: Slusaéu vas Eestiti o8e, i biu va8oj dobroti pripokoran! — popravi Stipan. — Sludaéu vas, estiti oe, i biéu vaioj dobroti pripo- koran! — ponovi Bakonja, i poljubi opet strica u ruku. — Tako, moj lipi Stipane, — reée Osinjata — zdrav- Ijica se nanosija, a tako ti tvoje sriéice, poudi neuko dite, jer mi smo kA goveda... — Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo. — Mali ée doéi na éud, ja se nadam, a ako li ne dode, ja éu s njim natrag! A sad dosta i za dosta! Ti mu, Barice, spremi malo prtenila i Sto za’, pa neka ide sutra sa mnom. Taa-ko! A ti me, mali, izuj! Osinjaéa dopade i izljubi obje ruke djeveru. Za njom pristupi Kuimelj. Oboje zavodnjelo ogima. Ona se obrne ka sluzi, pa htjede i njega u ruku cjelivati. — Taa-ko! Dosta, dosta! — reve Brne. — Vrime je leéi! Pak ustade, i nagnu se put Stipana. Stipan uhvati za ramena od mantije i povuée k sebi, te fratar osta u pan- 4.talam, prsluku i goloruk. Takav se Ginja’e mnogo debl: i kao njeko drugo éeljade. 8° debit Cagalj, Sunda i Rkalina saptahu njesto Zivo medu so- bom. Cagalj upro kaziputom put svoga éela, pa kucka u nj. _,_ Osinjaéa reve djeci: »Ajte, poljubite ruku stricu i re- cite: Vala, nag lipi dujo!« Cmanjak, Krivica i Galica udinise tako, a 3 », iti di Skemba, te i on ¢uki strika, aman eee — Taa-ko! Ajte lezite! Ajte i vi, braéo! — Bi molija za jednu rié! — pote Caglii i ina, skinuy kapu i primaknuvii se ka ognji8tu. Svi se Jerkoviéi na- slagaée iza njega, — A ita to, Jure? — pita nemarno dujo, éeSuéi se po listovima. _ ~~ Bi molija, a prosti ka stariji i pametniji. Jevo Sta, Mi... onaj... da reéem, mi jevo ne Zelimo zla nikome, a teli8 svojoj krvi, svome bratu, ali... ali. " — Ajde, brajo Jure, ajde kuci, Ziv bijal Aj . , Ziv bija! Ajte svi, i onako je veé kasno! = prekide ga'Osinjaéa, blijeda ‘kao T All... fiba da kazemo da mi nismo kajeli... — A Bia kajeli? sta kajeli? gubo pijanal — prekid ga Kusmelj i spopade vatral, | pewe Ali stade medu njih Sunda i zaSunda, dignuvsi ruku visoko: — Ajan! Ovdin nen ponmage stransiti! I min mon- Zemo slonmiti konme renbra! I jonS kanko! Alvun-dan- ~danral — Sta? — viknu fratar zaprepaséen. — ijete? Prida mnom?! Taaakol? Zeger om — Da se bilete?! — Prije svega, reci ovoj magaréini da se ne zagoni, jer ako ga svaki prstom dovati, neée ostati papricke od njega! — veli Cagljina. — Taa-ko? — A tvoje ée se isto brojati, ka uvik, dujo, ali j dobro da nas éujes! — veli Kljako. He duo alt Je — Taa-ko! . : — A njemu, sta ée biti od risi? Zasto i mu je dusa mina? — veli Rdalo. Se Hah ako 42 — Taa-ko! .. — A najglavnije je da dr2i ruke pri sebi i jezik za zube, on i Osinjaéa, jer... — Rkalina zaskrguta zubima, — Taa-ko! — Anko jonpet nasrne, dan gan zvinznem po éin- venrinci, Krnkontiéu, dinte! — veli Sunda. — Ah, Isuse! Isuse! — uzdahnu dujo i stropoSta se na stolicu, pak dize obrve, valjajuéi ogima s jednoga na drugog. Stipan stade iza njega, a KuSmelj i Bakonja pri- slonige se uza krevet. — Jesam li ja medu braéom ili medu ajducima no- gas? — pote fratar. — _Moj dobri vra-Brne, molim ti se, uj me — zaée meko Cagljina, — Jesam li ja reka sta rdavo? A jesam li i mislija Sta rdavo? A on nas tira iz kuée na ovaj natin! Mi jesmo u njegovoj kuéi, ali smo se radi tebeka skupili, i ja imam tebika da regem nisto, u ime sviju, jer imamo dogovor. — Taa-ko! — rege Brne, povrnuvsi se maliéak. — Tako je! tako! — zagrajase svi. — Dakle, jevo Sta je. Malo prije sam reka da mi nemamo zle primisli na naSu krv, jer u krvi je milos i kripos, a pri tom bogoljubnos... Nemoj tako, nemoj ka’ ono malopri, nego kadi u kratko i bistro Sto ima’! — rege fra-Brne. Sunda odgurnu brata, pa stavSi na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenéemo dan vondi8 Ban- konju un manastir. — Taa-ko? Vi neéete?! A ko meni zapovida? Kljako oturi Sundu i stade na njegovo mjesto: — Mi ti ne zapovidamo, niti mozemo, ali krvi mi Isusove (a ona je priskupa), kajaéeS se ako ga poveded, jer ée te ovo dite osramotiti i nas sviju! — Taa-ko! A ja éu s njim natrag ako ne bude za to. — Zio je i da pode! — reée Rora. Dokle ga pozna8, moze uéiniti Sto se ve¢ neée moéi ispraviti — veli Rdalo. — Ma sve su to prazne riti; i ja ne znam Sta o¢ete najposli? 43Zestoki Rkalina skrgutnu zubima, odgurnu sve, pak se usi¢i pred fratra. — Jevo mene da ti ka%em, bez zavijanja, najkraée i bistro, Ti odabra sina Kusmeljeva da uéi knjigu, pa da 8 vrimenom bude redovnik! Ti s nama veéeras ne progovori tri rigi, nego nas zadréa da vidimo tvoj izbor. Lipo. Ali ée8 éuti istinu pa éini kako zna8. A istina je ovo: U Zvrljevu dosad nije bilo lupeza, palikuée, ubojide, ni drugoga vrai jega stvora, ka 8to ée biti ovaj Bakonja! On se umetnuji na pokojnog strica Juretu, ni uzmi ni podaj, i obréiée ko on... Kuimelj jeknu kao ranjen vo. Osinjaéa i Bakonja plakahu. Nemilostivi Rkalina nastavi: — To si ti sve zna, ali ti nama ne viruje’, nego si se upija u tvoga Kusmelja, — Ja nisam znd to? — Jesi, jesi! Jesenas smo ti kazali sve potanko, Kaza ti je i Cagalj i Sunda i Kljako i Rora i ja, a kaSée ti i sve selo, jer je sve selo na éudu s njim! Vidis kako sad plaée uz mater, kako se pripodobija! Siroma! A dzigerice bi ti izvadija 2a krajcaru. Eto, mati mu priéa kako je mudar, kako se privuka da slua Sta Ligani govore, a neée da kate da im je ukra iz kola dva préuta i da su i? zajedno pojeli... — LazeS! — rege Osinjata kroz plaé. — Muéi, Zeno muéi, nemam ja kad, a moga bi tipi stvari izredati... Dakle, razumija si sve pa sad ga vodi! Cuée mu za zdravije tvoja braéa fratri, a ni sv. Vrani nece biti lako, jer Ge ga oguliti ako bude moga’, ka Sto ée i pravo imati! — Dosta, grisnige, dosta! — prekide ga fratar, vide Zalostivo nego li o8tro. Ali Rkalina planu na to, pak stavi ruke na krsti i reve: — Ko je visi grisnik, ja ili onaj &o zaklanja ovakve lupeze, a vratre?... Tada Stipanu prekipje te viknu: — Natrag, ti Rkalino, kako li te zovu, jer éu ti mozak proliti! — i magi se orugja, 44 i i j Sti Smelj opet Bakonja se stani u tren kraj Stipana, a Kusmelj spopade vatralj. Osinjaéa zaleleka. Fratar se ukoéanjio na stocu. , — Natrag! — povikaie sva trojica. Rkalina pogleda prezirno Stipana: — — A Sto se ti upliced, ti skitadu, ti vratarski ruvijane i tavolizu, a!? A znas da éu ti uzeti te crvaljike iza pasa, pa cu i slomiti oda te!... — Pokusaj! — rege Stipan, izvadiv8i kuburu, ; Fratar ugasi svijecu. — Cuge kako krenu oroz na pusci. Brna stade pomaganje. ; — Jere!... Jure!... Bare... Simeta! Jeste li mi braéa! Za muku Isukrstovu, za sv. Franu, ne dajte da se krv proliva... Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, dite! ... . , nemo) Ne bo} se, vratre, ni8ta biti neée — reve Kljako, ropirujuéi glavnju. | Pros ‘Nen bonjimo sen men ti’ prinkovodana, tin onru- Zani denlija! — veli Sunda. Brne poée grliti Stipana i odmaknu ga u éo8ak, pak se obrou k Jerkovicima: — Za ime bozje, sta ogete od mene? ‘Oéemo da izberes od navi ditiéa, koji bude naj- dostojniji! — reve Rkalina, — Jer mi znamo put i do biskupa i do kralja! ; we pa ja nisam reka da neéu! — odgovori fratar, malo mirniji. ‘tckovi potede gurkati Rkalinu u pleta, i svi za- ajase: Grale™* Pa lipo!... Kud li ée se lipse!... Pa dobro!... Ka tan govik!...dobri na8 vra-Brne!... PamOnda Cagljina stupi na svoje predainje mjesto, pa ée medeno: | MENA ita je tribalo da se do ovoga dolazi? Zasto ne pustiti mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum! ka da se ne moze ljudski... — Dobro! dobro! Ajte sad! — A moj dobri, moj lipi vra-Brne! — nastavi Cag- Vina — nemoj ti misliti da smo ti mi izgubili rigpet, i 45da ja nisam znd da ée5 ti utiniti kak 1a i poljubi ga u ruku. © 26 pravol — rete Svi ostali redom pristupise mu_ruci, jue ‘ r . preklinjuéi se gyakl da'mu nije siagubio rispet~ i’ molesi da oprosti, Njeki jo§ povikase: »Dobra noé, br smelj i vala tina Castil« rate Kusmelia, Prost Rkalina se zaplaka na polasku. »Ni-i~ i-sli-j dag, Patina se zaplaka na polasku, »Ni-i-sam ni mi-sli-ja — Ajde, Ziv bija, ajde! — veli fratar, pak se otet do kreveta i izvali se, uzdahnuvii, “de bjese svalio do reveta i iavalt i, kao ‘da bjese svalio Taa-aa-ko! Uf! Neka vas vrag nosi sve, sve, koliko vas je — A prokleti antikristi lupezi! galijoti! Zbiri! ajduci - ! galijoti! zbiri! ajducit ubija vas Bog! A platicete! platiti! 2 ublia vas Bog! A platiti! ako Ziv bude Jere — Jeto, moj dobri divere! Jeto kakvi dis pa jo8 viruj njima! — plakage Osinjaéa vids sam, fraten, K vragu svi! svi! svi! Uf! — stenjase jednako U zoru, po naredbi fi j, Sti i eu zon O i fratrovoj, Stipan osedla konja, te Kusmelj, posto pomoie bi 5 sonst els Bosto po ratu da uzjaie, stade pred Fratar blijed, kao da je bolovao, gleda u vrh od éizama i veli: »Pa... onaj... vidiéemo!... ‘Tamo po Botiéul« — Ja... onaj... kako god ti reées! — veli Kusmel Fratar se jo’ dublje zamisli, pak ée najzad odluéno: — Pa ba§ neka pode odma! Neka ide!... Bas neka ide dma! 7 obode Konja i odjezdi. usmelj i Osinjaga izgrlise Bakonju, preporugujudi mu da sluga strica Brnu, da zapazi kako ga Jerkoviel lube, pa neka se bas za njihov inad podobri " Siipan i Bakonja podoge, _Muz i Zena stajahu u dvoristu dokle ih iz vi ne izgubiSe, pak udoSe u kucu. eh god iz vida 46 IV. UVOD U NOVI ZIVOT Bakonja i Stipan idahu sto su bolje mogli, ali zaosta~ jahu iza dobra fratrova konja. Kusmeljié, pored sve trke, ne dade odusiti sluzi, no ga pitae za ovo i za ono, koje je ono selo, kuda vodi onaj put, otkuda teée rijeka, itd. Koga god sretnu svak pozdravija fratra, i svak pita Si pana gdje je bio dujo, i diji je klapéié. Bakonja se éudio gdje toliki narod poznaje strica, a eto su odmakli Bog zna koliko od Zvrljeva! Kad u njekoj prodolini htjedose prijeéi cestu, dva konja letijahu put njih, upregnuta u gospodska Kola. Fratar ih priéeka, pa kola stadoSe pored njega. Na prednjem mijestu sjedijaie covjek sa fesom na glavi, koji lijepo pozdravi: »Valjen Isus!« Za njim, u koSu, izvalila se dvojica, kakve Bakonja nikad ni u snu ne usni Ger Bakonja nikad ne bi u gradu). S desne bjeSe starac sijede brade do prsa, a na glavi mu njekaka kapa, kao golema pecurka. § lijeve éaéurak njeki, suh, ispijen, a na Kukasta mu nosu stakleni prozorci. Obojica zaéavrljase razmahujuéi rukama, dok u njeke starkelja izvadi njeku Knutiju i pruti je strieu, a stric uze medu dva prsta crna pepela iz nje, mrknu ga i kihnu. Stipan je na éudu bio da malome sve razjasni. — Onakve haljine i kape nose po varosima sva go- spoda, One prozorke nose Ijudikoji dobro ne vide. A onaj se pepeo smrée da se osnazi vid. Onaj jezik sto je sluSao zove se talijanski, i njim govore svi uéevni Ijudi. »Prke« znaéi: za8to; »Si« znagi: da!; »Ze« znati: jest, itd. Sunce bjeSe odskotilo tri koplja kad stigoe ka rijeci. Stipan i vozari na svu muku uvedose konja u splatu, jer se propinjao i bacao zadnjim nogama. »Koji mu je vrag jutros!? »— veli fra-Brne. Najposlije, vesla udarise i 47Jada se otisnu. Stipan stao na sred nje, drée¢i jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajuéi oti od sunca, Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta, pa im dovikuje: ~Po-lako! po-la-kooo! Cu-vajte, da se ne pri-paneee! Cuvajte, da ni pribije noge kad iza-deee!» Bakonja stojase iza fratra. SluSao je on mnogo i mnogo pricati o svemu sto mu sad bijese pred o¢ima, ali je sve kudikamo drukéije nego li Sto je on zamisljao! Eto voda krklja i krklja kao da u hiljadu lonaca vri kupus. Ama otkuda tolika voda!? U Zvrljeva ima samo ubala, pa kad ljeti presahnu, red je hodati na daleko, do njekog izvorka, pa i tu bude slomljenih glava, jer je naloga i svak trazi da prije ugrabi! A ovdje mogla’ bi Piti_sva éeljad Sto je ima na svijetu, i sva stoka Sto je Ijudi drée, i sve avjerke i sve tice, pa ne bi otpili toliko da se pozna' A kakve su ono tice Sto lete tamo-amo nad vodom? Onakijeh nema u Zvrljevu! Povise su od golubova, a oStri- jeh i dugaékijeh krila. Sad, gle! gle! Gle! jedna sleti u vodu, pa iznese njesto Sto joj se koprea u kijunu! Iznose ribu! Eno i druge kljucaju i love ribu! Tice love ribu! E, Sta sve ne biva u manastirskijem vodamal!... Sad Ba- konja potelje da mu je buénuti u vodu, pak se prosusiti u »ajerux, pa opet pljus! i sve tako, dokle ga od te po- misli ne uhvati mala jeénja.... Pa onda se sjeti e je slugao da ta rijeka otiée u more, a more da je siroko kao nebo. Pogleda niz rijeku sto je dalje mogao, dokle je nazrije_tanku kao konac, gdje se krije medu brda... — Zatijem obrnu ofi put ostrvca, na kome bijeSe manastir. Eto voda optoéila zemlju, pa’ se dva rukava sastaju i éine Sirinu, Jedan trak rastoke bije’e modar, a drugi zelenkast. Bakonji bi Zao, pomislivsi da voda mrvi zemlju, ‘nu lijepu crnicu sto se nakosila kao da bjedi od svoga neprijatelja. Na njenoj okrajici skrkle se vrbe, a od njih ni8ta dalje ne vidi do opet zelene éesti i vrhu njih gvoz- deni krst na zvoniku. Bakonja se prope na prste, a u taj mah mlaznu mu u ofi silna svjetlost iz manastira. (Bjese staklo na erkvenom prozoru, od koga se odbijahu sunéevi zraci.) Bog zna Sta on pomisli da je, te se opet stade propinjati, a tada gaknu njeSto od onuda: gaa-aaa... 48 — Sta je ono? — viknu Bakonja. Stric mu se poplasi od tog uzvika, pa se obrnu i udari ga po obrazu. — Magare od magareta! Tako me pripade, a?... A Sto te vrag nije ponija s njima u splatu, nego i ti GekaS brod ka gospodin! — pak se opet obrnu i stade dozivati vozare. Bakonja briznu u plaé... Ja... ja... ja — Sta: ja... ja... ja...!? — osijece se dujo. — Svetoga mi Frane, velikoga mi sv. Frane, fali§ li mal Sto... izgubi8 li ri8pet, meni ili kome od redovnika, se pobije§ s mladima, onda ¢u ti najprije odalamiti pedeset tojaga, pa éu diniti da s noge na nogu izades iz mana~ stira i reéi éu ti: »Ajde natrag, gubo, u svoj tor!« Jesi me razumija? Jer ste svi gube i pogrde, kakvi nema u cilom krSéanstvu! Gori ste od rka¢a. — A Sta radite vise, vrag vas odnija, a? — bru se Ik vozarima, koji Zivo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oge! Pomamija se konj, nije tija da izade, nego sve udr’ udr’ nogama, i udrija je u bedru mlinara! — Taa-ko!? Ki zdrav? — Jest, ofc, ali ée mlinar odlezati barem petnaest dana — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi? — Jesu, jeno bas side pred manastirom — Ajd ulazi! — viknu sinoveu, sjedajuéi na krmi. Bakonja otrije dlanom oéi i namjesti se na kljunu, Kad se navezoge na irinu, on glednu poda se u vodu, ali mu se svijest pote obrtati te se uhvati za bodinu. Tako je sjedio, klanjajuéi se na svaki odboj, dokle se opet, razlijegnu ono gakanje. — Sta je ono? Je li ono kakva tica? — zapita vozara Sapatom. — Ono je jedna velika zvirka — veli jedan. mu je vrag danas!? A je li iza’a’ — Koja ée te izisti ako se ne budes éuva! — do- da drugi. 4 — Bakonja fra Bre 49