Iryorni élanak UDK 1018 METODIKA NASTAVE FILOZOFIJE - FILOZOFSKA ILI PEDAGOSKA KATEGORIJA? Josip Marinkovié Zagreb Primtjeno 3.9. 2001 »Sto je to filozofiya, upoznajmo i znamo. samo ako spoznamo kako, na koji nacin filozofija jest« Marcin Heid »Jedini naéin da se dokucs sto je filozofya jeste da se filozotira.« Bertrand Rusell, »Nastavas, kao i »metodika nastavee, eminentno su pedagoske katego- rije. Iz toga bi moglo proizici da je metodika nastave, 1 onda kuda je filo~ zofija u pitanju, kategorija pedagoskog misljenja. Kad i to bilo toéno Gelokupnost bi se filozofije podiyelila na filozofiju po sebt i filozofiju kao nastavu koja vise ne bi bila pod njenom ingerencijom. Filozofijsko se obrazovanje medutim ne zbiva samo kao nastava koja veé po svom naslov implicira instituciju Skole. Filozofsko obrazovanje, koje je samo ‘po sebi filozofsko podrucje, odreduje 1 samu nastavu koja je tek vid nje- gove pojavnosti. Filozofsko promisljanje vlastitog obrazovanja dio je filo- Zofije o filozofiji i ishodiste promisljanja obrazovanyja kao takovog, dakle, pedagogije. »Metodika nastave filozofije« je sadréajem filozofska katego- rija iskazana lerminima pedagogije, koje bi, zbog jasnoce iskaza, trebalo izmijeniti. Uvrijezeno je misljenje da je kategorija nastave kategorija peda- goskog misljenja. Promisljanje nastave, prema tome, njena metodika, po istom bi redu stvari trebale biti pedagokim kategorijama. Kada je, medu- tim, rijeé o nastavi filozofije i njenoj metodici, stvar se komplicira. Ako, naime, prihvatimo da je nastava veé po sebi pedagoska kategorija, pa da je tako metodika nastave filozofije takoder pedagoska kategorija, filo- 2ofija bi, kada se pojavijuje kao nastava (a filozofija je vee u svojoj biti uéenje!) dovela filozofiju u polozaj izvjesne ovisnosti od jedne druge 39Motoatika nastave Hlorotie J Maniahouis oblast! iskustva, Tako Di se filozofija razdvoyila na nju samy ; gy Kakova jest kada se pojavijuje Kao nastava. Ovo pristajanje ai iy cenja na kompetenciju pedagogije, Kada se ona pojavljuje lag tt tava, ravabire se Wee iz njene podjele na visokoskolsku i stednjogggi™ nastavu, na podjelu pitanja filozotiye na ona doista Hlozofska i ona _ odnose na njenu nastavu i koja se — presutno = shvaéaju kao ne wide ft zotska, nego pedagoska, U tont se kljucu 0 pitanjima nastavne praksy a zotiye raspravijalo tek iznimno, a i tada prvenstveno iz aspekta cehoysy lo. ane znanstveno filozofskog motrista, Kao tocka dnevnog reda filozofsy; skupStina pitanja nastave filozofije stisnula su se izmedu tajniékin j i gaimehih izvjeStaja pod naslovom »Diskusija 0 nastavi filozofije u Srednjo, Skolia, Problemi su tilozofskog ebrazovanja, medutin, lojeviti i vigestny, ki, Naziv stoga sDiskusija 0 nastavi filozolije u stednjoj 8koli« svojom gi, furnoscu pokazuje da ont koji su takovu todku dnevnog reda smisit (dogadalo se to desetljecima) nisu uopée osvijestili bit problema filozoy. shog obrazovanja, Da bi se, naime, uopée moglo govoriti o problematic filozofskog obrazovanja, trebalo bi precizirati o Cemu 6e iz njegove sloje. vitosti biti neg, da lio smislu filozofskog obrazovanja, njegovu naginu ili odnosu filozofskog obrazovanja prema filozofiji i pedagogiji ili pak, sas. »konkretnos 0 izlaganju, pretpostavimo Kantove etike. Kako je to izostajalo ne preostaje nam drugo nego da u tome vidimo da filozofijska misao u nas nije prepoznala problem obrazovanja za nju kao moguée filo- zofsko pitanje. (ostalom to je vidliivo iz »Leksikona filozofa« D. Grlié, \drZaja i usmjerenja) vim koji u potpunosti ignorira filozofske edicije tako Filozofija u nas nije, dakle, prepoznavala probleme filozofskog obrazo- vanja kao filozofska pitanja, kao dio filozofije 0 njenom biéu. Da se to tako zbilo razlog je u tome sto je etablirana filozofija preSutno pristala uz shvacanja da pitanja njene nastave ne pripadaju vise njoj, nego ond} oblasti iskustva koja se bavi nastavom, a to je pedagogija. U tako po- avljen odnos poyjerovala je i sama pedagogija pa odreduje fi énu peda- gresno post Jozofiyu zajedno s nekim drugim oblastima iskustva kao »pom' gogijsku znanosts. (Pedagogya, MH, Zagreb 1970, str. 21) Pristajanje filozofije na takav odnos ima svoje ishodiste u uyjet njenoj ulozi u revolucionarnom preobrazaju svijeta i ostvarivanyu s\ jjetske povijesne zbilje. Ideja revolucionarnog preobrazaja, okosnica tada dom nantne ideologijske paradigme, u izvjesnom je smislu u kontradikcij! § praksom Skole | nastave. Revolucionarnost kao odgojni ideal Skole moze se. name, odrediti samo kao Skolska revolucionarnost, Sto je Kontradikeija sebi, Vjerojatno se stoga etabhrana filozofija odrekla svoje odgovornost! a praksu odgoja, okrenuta syjetsko-povyesnim ciljevima. Prepustanje kompe enjuo 40 oo.sinkovie: Metodika nastavefilorofije METODICKI OGLEDI, $ (2001) 1, 39-44 rencije viastitog obrazovanja pedagogiji i samo je ~ dakako ~ filozofski xt 0 filozofiji Kojeg na Zalost, sama filozofija nije bila syjesna ‘Temeljno je pitanje filozofije kao nastave ovisi li ona i kao nastava gama 0 Seb) ili je Einjenica njene nastavnosti preobraéa u nesto drugo, ne yige filozofsko. Filozofija, medutim, ne moze biti odredena svojom ‘hae Stavnoscu, jer bi U tom sluéaju prestala biti filozofijom. Nju ne moze Sarediti didaktika, a kada bi to mogla, onda bi prava filozofija bila didak- tika, a ne filozofija sama — nego, suprotno tome, didaktika filozofije mora piti odredena filozofijom. To znaéi da za filozofsko obrazovanje nisu i ne mogu biti presudni pedagoski, psiholoski, didaktiéki institucionalni orga- hizaciiski uvjeti upriligenja filozofskog obrazovanja, nego da je to uvijek filozofija sama, bez obzira na okolnosti (Uvodenje netilozofskih kriterija u filozofsko obrazovanje dovelo je go u filozofskom smislu neprihvathjivih iskaza, kao primjerice, edicije pod naslovom »Metodika nastave marksizma za vazduhoplovee«, do zahtjeva da se u protokolima pripreme za nastavu obavezno oznacavaju odgojai, obrazovni i funkcionalni ciljevi i tome sliéno.) Filozofsko se obrazovanje ne dogada samo u Skolama, ili njima sliénim institucijama. Ono nije nuzni dio nastave. Moguée je da se ono realiaira na nastavi drugih sadrZaja, ba8 kao i to da izostaje na nastavi same filozofije. Problemi nastave filozofije u Skoli tek su jedan od posebnih vidova proble~ ma filozofskog obrazovanja uopée. Nege stoga biti moguée govoniti 0 pita- nijima nastave filozofije, a da se prije toga ne suocimo sa samim pret: postavkama filozofskog obrazovanja, i onog koje se 2biva u Skoli, kao i svakog drugog obrazovnog nastojanja koje ima filozofiju 2a svo} sadrZaj. Veé sam pojam »nastava« i »nastavnike implicira insttueyo koja je upriliue. I roditelji, pa i drugi obrazuju, a da nisu ni nastaynicr nit Jo BLY hova komunikacija u tome nastava. Vjerojatno iz pedagoskog misljenja proizlazi shva¢anje — naivno u biti ~ da je sve ono Sto se u nastavt zbiva na neki nagin dano, da su uéenici naprosto dani, da su to takoder i uditelji, i nastavno gradivo, pa na kraju i sama skola koja odgaja i obrazuje kako to narede prosyjctne viasti Skola, medutim, niti odgaja mitt obrazuje. To dine Ijudi u njoj ukoliko uspijevaju da se u izazove pred koji su stavljeni iz dréavnih Ginovnika uspostave u utitelje. Usenici nisu naprosto dani. Oni Su u prvom redu zadani. Dani su tek Skolski obveznicl koje valja tek preo- brazt u ucenike, Ukoliko u tom uspijeva dréavni se éinovnik -uspostavlja ee Niti sadréaj obrazovanja nije neupitno i ea oo ee masa iskustava iz koje tek ea pees nee aa Pati dostojnim saopéavanja, Da je u samom nace’n i ra, filozofskog u svojoj biti, nema, PO nama nikakve sumnje. 41eae, y a, Svaki je govor o filozofijifilozofski relevantan. Ako je to tako 9 i govor o filozofiji kada se ona pojavijuje kao sadréaj obrazovanja, by’ lozofiju znagajan. Pitanja filozofskog obrazovanja ~ Sto znaéi biti fj, t!* obrazovan, kojim se putem to moze posti¢i, éemu ono uopée itd, ~ filoron su pitanja, Odatle proizlazi da su pitanja flozofskog obrazovanjabitny ja zotska pitanja, iako to jo ne znaéi da su samim tim i bitna filozofska pitas : Ako je to tako, onda su ona prisutna u filozofiji kada ona jest (§ da se ona u nas osvje8¢uju). =) Za svako se podrugje filozofije (njenu tzv. »disciplinux) obrezuj Uvodenje u bilo koju od njih ima obrazovni in za svoju pretpostavi, Ako je to&no da su ti problemi filozofski kao Sto smo tvrdili ~ i ako se ne ‘mogu svesti ni na jednu od veé postojecih grana filozofije, veé su prisutng u svima, onda ée njihovo pretresanje oblikovati zasebno podrugje razma. tranja: filozofiju filozofskog obrazovanja. Filozofija filozofskog obrazova. nja iskazuje bi¢e filozofije u praksi uvodenja u nju. Provedba »nagovoras (Aristotel) za nju uvijek je i govor o njoj, nagin kojim se ona iskazuje Za filozofiju shvaéenu u njenoj, uyjetno reéeno, cjelini, filozofija je filozofskog obrazovanja po tome znaéajna Sto ju suogava s njom samom kao sadrZajem obrazovanja Susret filozofije sa sobom kao predmetom obrazovanja pruza novi uvid filozofije u viastitu bit. Bez njega gubi filozofija pogled u cjelinu vas titog biéa. Po tome je filozofija filozofskog obrazovanja nezaobilazni dio filozofije 0 filozofij. Po samom svom bicu filozofija je uéenje, a obrazovanje u svom éinu je zbivanje uéenja. Kao utenje, filozofija je uéenje par excellence, Ako je tako, onda ée pretresanje filozofije kao sadrZaja obrazovanja biti rele- vantno ne samo za nju, nego i za samo poimanje obrazovanja kao takvog Svaki 6e promisljeni pristup obrazovanju morati stoga podinjati upravo ovdje i mimo njega neée ga biti moguée utemeljiti. Po tome je promisla- nje filozofskog obrazovanja ishodiSno i za onu oblast iskustva koja sebe nazivije pedagogijom.* U nas se pedagogija veé vise od pola stoljeéa legitimira kao znanost, Ona se, medv tim, temelji na filozofii historijskog i dyalektickog materijalizma. Koliko je to} flozofske! koncepeij bila vjerna, koliko je pratila njenu stalinisticku koncepeaju ili se priktanjala ie” jama prazisa, pitanje je u koje (ovom prilikom) ne mozemo ulaziti. Ostaje, medutim, 42 P* jena marksizma na pitanja obrazovanja ne moze biti shvagena kao znanost nego 1&0 jedna — u ovom sluéaju ideologizirana 1 dogmatska — filozofija odgoja i to marksist Razloge tome treba vjerojatno trafiti v autoritarnom sustavu viasti kojem je takova Io cepcija odgovarala. Slyede¢i naime ~ inage davno prevladanu misao ~: »Dajte mi 0980) F éu promijeniti svjet«, autoritarna se vlast nadala da 6e w takovo} filozofih odgoja 820! BO nog slugu. Je li se ova koncepeija do kraja urusila jo8 uvijek je otvoreno pitanye- 42Metodika nastave filozofic ovie smith ‘ako bi se, nakon svega Sto smo iznijeli, vratili nastovu naseg izlaga- nja— je li metodika nastave filozofije pedagoska ili filozofska kate- gorija — onda bi iz svega reenog proizlazilo: _ da je »nagovor na filozofiju« uvijek filozofski relevantan, bez ob- zira na to u kakovim se okvirima postavija; _ ga obrazovanje nije danost nego tek zadatak za koje uéitelj snosi | rizik pa po tome moze - u slugaju filozofije - ostvariti svoje posto- janje kao filozof, kao Sto ga moze i promaiiti, — da promisljajudi sebe kao sadrzaj obrazovanja filozofija tvori — re- Jativno — zasebnu oblast filozofiranja koje je ishodiste pedagoskog, misljenja; — te, na kraju, da tzv. »metodika nastave filozofije« po smislu svog sadrdaja kategorija filozofije, dio filozofije o filozofiji samoj, a da je, u teorijskom smislu, ono Sto je pedagosko u njo} tek nazivlj (onastava«, »nastavnike i »metodikac) koje ograniéava njeno stvar- no znaéenje. ‘Ako se suotimo s tom nagom dojuéerasnjom zabludom (»metodika nastave filozofije«) nee nam preostati drugo nego da za tu oblast filozofi- ranja nademo druge njihovom sadrZaju primjerenije pojmovne oznake. Dok je drZavna filozofija ignorirala pitanja nastave filozofije, pristup pedagogije pre- ma njoj bio je neprijatel)ski. Razlog je tome u poimanju ‘marksizma kao detinitivne filozofije | paje jo$ neka metodika filozofye koja u svom naslovu nije nosila naZiv marksizma smatrana i Felativizacijom te ideje i sumnpcena je 2a »liberalno burdoaski« Pristup filozofiyi. (Na osno- vu toga sprijeceno je tiskanje »Prilozi metodici nastave filozofijes u nas te su om objavijent w tada ideologki manye rigoroznom Sarajevu 1968. god. Objavhwanye testa »Problemi filozof- Skog obrazovanja« bilo je od izdavaca ~ Skolska knjiga - uvjetovano promjenom naslova u >Problem Hlovatekecancekesshékog obrazovanjac, a dolaskom S. Suvara na myesto republe- kog sekretara za prosyjetu nakon visegodiSnjeg izdavanya ukinut Je Bilten 2a nastavu filo- | 2ohije« i nadomjesten Easopisom »Marksisticko obrazovanje«) 43